-LIJoUE

z(Lu-Fo

cvaluation ol'thc structurc and potcntials lor luturc dcvclopmcnt in alrcady,mod-

crnizcd'socictics, This distinction bctwccn modcrnization and modcrnity points to

thc lact that modcrnization proccsscs in one sphcrc 0f social lilb tlo not corrclatcincvitably with such proccsses in anothcr sphcrc, spccially in thc sphcrc ol'institu-

tional arrangcmcnts which should articulate and rationalize thc course of social

dcvclopmcnt,

Key words: modcrnization, modcrnity, s(xiial struoturc, proccss, dcvclop-

mcnt.

Vojislav Ko5tunica, visi naudni saradnikInstitut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeoerad

UDK32l.7:316.42Pregledni dlanak

POSTKOMUNIZAM I PROBLEM DEMOKRATIJE

Apstrakt: Proutavanja polit ii.kih promena u postkonunistiikim druitvitnupo pruvilu,\u,tsmerena na problem, odrut,sno teikote u stvaranju demokrutl;kihustanovu i demokrutske polititke kulture u druitvima ko.ja viie od polu veka nisubila demokrat,ska. Preluzak iz. komunizma u demokruti ju .je mnogo slol.eni.ji i dugo-trajni.ii proces od prelaska iz autoriturnog u demokratski rei.im u kapitulistiikitndru|tvina. Izmedu komuniz.ma i postkomuniz.ma po.sto.ji znutajttn kontinuitet, aautoriturnu polititku kultura ktmuniz.ma ozhil.ino usporavu demokrutske promeneLt postkomLrni.ttiikim druinima. Po.stkomunizunr zapravo predstavlja vrlo o,sohenui iiluvu meiavinu, hihrid starog i trovog dntitva, stuntg i novog rei.ima, ktji semoZe i znatnije razlikovati od,jedne do tlruge zemlje. Utoliko istrai.ivanju post-komr.tnianu z.uhtevu ju i pretpostuvl ja ju komlsarutivnu ctnulizu.

Aubr se !1 ilunku posehrut bavi raz.likumu u stepenu tlemokrutiz.ucije po.je-dinih postkomuni:ttiikih druitavu, ruzlnatru uticui nuciorulne ide.je nu tletnokrutskepromene, u posebno se bavi odrut.som Zapada premu polititkim procesimu u post-knnunistiikom svetu.

Znatan deo tek.sta posveten.je anuliz,i onih polititkih L.stanovd i tinilacu upostkomunizmu, k|e najbolje pokuz.Ltju kukvo.je stanje tlemokrati.je u po.letlininrzemljamu. Proutuvunju se odnose na strunuike sisteme, iz.hore, metli.je, uktlqu pur-lamentu i predsetlniku drlavu, ultotrebu refbrenduna, tlomu.ia j lokalne samoupr.tvei obeleliu novog pruvnog poretku.

Kliuinc rc(.i. Postkomuniz.um, l)emokratija, Pol it it ku kuh Lu"u, potit itke,astan()ve

Jta Je postkotnuntzatn

Proudavanja politidkih promena u postkomunistidkim clru-Stvima po pravilu su usmerana na problem, odnosno te5koie ustvaranju demokratskih ustanova i demokratske politidke kulture udru5tvima koja vi5e od pola veka nisu bila demokratska. To vaZi iza proudavanje naSe teme u okviru projekta ,,Individualni i kolek-tivni identitet u postkomunizmu",

Kao uzor ili obrazac za ova proudavanja u politidkoj naucisluZila su istraZivanja prelaska (tranzicije) iz autoritarnih u de-

XI

)<

1J)=(Io

=L

N

=I

2 5 2 253

j

imokratske rezime u JuZnoj Evropi (Spanija, Portugalija, Grdka) iliu JuZnoj Americi. Pokazalo se, medutim, da je izlazak iz komu-nizma, odnosno oslobadanje od komunizma, mnogo sloZeniji i du-gotrajniji proces od prelaska iz autoritarnog u demokratski reZim ukapitalistidkim dru5tvima. R. Darendorf je s pravom tvrdio da se uIstodnoj Evropi ne napu5ta jedan sistem i prelazi u drugi sistem,Ono Sto nastaje, odnosno tek treba da nastane je otvoreno dru5tvo.Zato je glavni problem u lstodnoj Evropi kako podstaii nastajanjeotvorenog druitva stvaranjem civilnog dru5tva. TeSkode u oslo-baclanju od komunizma Darendorf je pokuSao da opi5e metaforidno:Potrebno je Sest meseci da se stvore nove politidke ustanove (izbomizakon, ustav),Sest godina da se stvori stabilna privreda i Sesdesetgodina da se stvori civilno druStvo. (Dahrendorf , 1990,24).

Prema mi5ljenju jednog drugog istraZivada postkomunizma,G. Stouksa, treba odbaciti uop5te pojam tranzicije. Ta red imateleolo5ku konotaciju i upotrebljava se kako bi se istaklo da iedoii trenutak kada ie istodnoevropska dru5tva postati finalni proiz-vodi. (Stokes, 1994). Pojam postkomunizma, posle prve euforijenastale sa ruSeniem Berlinskog zida i pobedom Solidarnosti napoljskim izborima, pokazuje se kao mnogo delotvorniji za prou-davanje politidkih i drugih promena izazvanih raspadom komu-nizma.

Tamo gde analitidki govor ispoljava svoju nemoi poseZe sei za metaforom. A. Mihnjik opisuje postkomunizam na sledeiinaiin: ,,Danas avet kruZi Evropom. Avet prazne, cme rupe, nastaleposle komunizma, posle sovjetske imperije. U toj rupi biie namdato da Zivimo zajedno. Judera5njim neprijateljirna, judera5njimdZelatima i njihovim Lrtvama;'(Mihnjik, 1995, 86). Slidno oveprocese vidi i DZ. Sipflin: ,,Ja sam potajno verovao, tokom 1990,rnoZda i tokom 199 1, da ie kolapsom komunizma dugo vremenapodeljena Evropa doZiveti trenutke velikog procvata evropske ideje,evropske kulture. Na Zalost, nisam bio u pravu. Ono Sto smo dobilije evrosumrak, evropesimizam, evrodepresija." {Sipnin, 1995).

Predmet na5eg istraZivanja je usmeren na problem stvaranjademokratskih ustanova u ,,crnoj rupi" postkomunizma. IstraZivanjetreba da pokaZe u kakvom odnosu stoji ne5to Sto se moZe definisatikatr dru5tveno stanje (postkomunizam) i odrecleni tip politidkihustanova (demokratija).

Nesumnjivo je da ie analiza postkomunizma kao odredenogdru5tvenog stanja ili tipa dru5tva predstavljati rnnogo sloZeniji i

zametniji zadatak u ovom istraZivanju. Proudavanja ove vrste nisudaleko odmakla, pa .ie S. Stojanovii u pravu kada pi3e da se ,,teorijaraspada komunistidkog etatizma nalazi u povoju, a teorija post-komunistidkog razvoja tek u zadetku." (Stojanovii, 1995, 198)

Postkomunizaln se ne moZe objasniti samo kao prelazniperiod ili interval izmedu komunizma i demokratije. Ne6e se po-greSiti ako se postkomunizam defini5e kao vrlo osobena i Lilavame5avina, hibrid starog i novog dru5tva, srarog i novog reZima,koji se moZe i znatnije razlikovati od jedne do druge zemlje. UtolikoistraZivanja ove vrste, pa i na5e, zahtevaju i podrazumevaju kompar-ativnu analizu postkomunistidkih dru5tava. Izmedu komunizma ipostkomunizmapo pravilu postoji kontinuitet. ee5ka u kojoj jedo5lo do diskontinuiteta, u kojoj je komunizam progla5en ,,po-gre5nim sistemom", u kojoj jebez znada.jnijeg revanlizma sprove-den proces dekomunizacije, u tom pogledu predstavlja izozetakkoji samo potvrduje pravilo.

Nesumnjivo je da je jedan od pokazatelja kontinuiteta-diskontinuiteta sa komunizmom u postkomunistidkim druStvimastepen razvi.iggosti i stabilnosti demokratskih ustanova i javnihsloboda.

Ta dru5tva karakteri5u tendencije pluralizacije, Sirenja de-mokratije. Propast komunizma dodekana je u prvi mah ocenom daje red o demokratskoj revoluciji, u smislu u kojem je A. 'fokvil

upotrebljavao taj izraz opisujuii kraj starog reLima. Govorilo se ipisalo da je posle Prvog svetskog rata doSla oseka demokratije sapojavom faiizma i komunizma, a da je na izmaku dvadesetog vekaEvropu preplavio talas demokratije. To kretanje u pravcu de-mokratije uzeto je kao zakonitost bez obzira Sta sve na njega utide:,,Ono 5to motivi5e tekuiu vlast (i njene protivnike) da se pomerajuka demokratiji, mada samo po sebi zanimljivo, gubi zna(,aj. Bezobzira da li ,ie to kretanje nastalo na osnovu promene rni5ljenja,raduna ili neophodnosti, rezultati mogu da budu podjednakoefikasni. Bitno je to da se oni kreiu ka demokratiji, a ne za5to."(Palma, 1992,29).

G. Stouks tvrdi da je u izvesnom smislu svaki istodnoevrop-ski politidki sistem vei pluralistidki, jer sve ono 5to se u njimaodvija od politidke podeljenosti, nepoStenih izbora, korupcije iborbe za medije, ipak predstavlja normalan politidki Zivot. (Stokes,1994).

)<I

x

Fal

o

=I

N

=I

=l

{J)

Y

J

:;

l254 255

j

imokratske rezime u JuZnoj Evropi (Spanija, Portugalija, Grdka) iliu JuZnoj Americi. Pokazalo se, medutim, da je izlazak iz komu-nizma, odnosno oslobadanje od komunizma, mnogo sloZeniji i du-gotrajniji proces od prelaska iz autoritarnog u demokratski reZim ukapitalistidkim dru5tvima. R. Darendorf je s pravom tvrdio da se uIstodnoj Evropi ne napu5ta jedan sistem i prelazi u drugi sistem,Ono Sto nastaje, odnosno tek treba da nastane je otvoreno dru5tvo.Zato je glavni problem u lstodnoj Evropi kako podstaii nastajanjeotvorenog druitva stvaranjem civilnog dru5tva. TeSkode u oslo-baclanju od komunizma Darendorf je pokuSao da opi5e metaforidno:Potrebno je Sest meseci da se stvore nove politidke ustanove (izbomizakon, ustav),Sest godina da se stvori stabilna privreda i Sesdesetgodina da se stvori civilno druStvo. (Dahrendorf , 1990,24).

Prema mi5ljenju jednog drugog istraZivada postkomunizma,G. Stouksa, treba odbaciti uop5te pojam tranzicije. Ta red imateleolo5ku konotaciju i upotrebljava se kako bi se istaklo da iedoii trenutak kada ie istodnoevropska dru5tva postati finalni proiz-vodi. (Stokes, 1994). Pojam postkomunizma, posle prve euforijenastale sa ruSeniem Berlinskog zida i pobedom Solidarnosti napoljskim izborima, pokazuje se kao mnogo delotvorniji za prou-davanje politidkih i drugih promena izazvanih raspadom komu-nizma.

Tamo gde analitidki govor ispoljava svoju nemoi poseZe sei za metaforom. A. Mihnjik opisuje postkomunizam na sledeiinaiin: ,,Danas avet kruZi Evropom. Avet prazne, cme rupe, nastaleposle komunizma, posle sovjetske imperije. U toj rupi biie namdato da Zivimo zajedno. Judera5njim neprijateljirna, judera5njimdZelatima i njihovim Lrtvama;'(Mihnjik, 1995, 86). Slidno oveprocese vidi i DZ. Sipflin: ,,Ja sam potajno verovao, tokom 1990,rnoZda i tokom 199 1, da ie kolapsom komunizma dugo vremenapodeljena Evropa doZiveti trenutke velikog procvata evropske ideje,evropske kulture. Na Zalost, nisam bio u pravu. Ono Sto smo dobilije evrosumrak, evropesimizam, evrodepresija." {Sipnin, 1995).

Predmet na5eg istraZivanja je usmeren na problem stvaranjademokratskih ustanova u ,,crnoj rupi" postkomunizma. IstraZivanjetreba da pokaZe u kakvom odnosu stoji ne5to Sto se moZe definisatikatr dru5tveno stanje (postkomunizam) i odrecleni tip politidkihustanova (demokratija).

Nesumnjivo je da ie analiza postkomunizma kao odredenogdru5tvenog stanja ili tipa dru5tva predstavljati rnnogo sloZeniji i

zametniji zadatak u ovom istraZivanju. Proudavanja ove vrste nisudaleko odmakla, pa .ie S. Stojanovii u pravu kada pi3e da se ,,teorijaraspada komunistidkog etatizma nalazi u povoju, a teorija post-komunistidkog razvoja tek u zadetku." (Stojanovii, 1995, 198)

Postkomunizaln se ne moZe objasniti samo kao prelazniperiod ili interval izmedu komunizma i demokratije. Ne6e se po-greSiti ako se postkomunizam defini5e kao vrlo osobena i Lilavame5avina, hibrid starog i novog dru5tva, srarog i novog reZima,koji se moZe i znatnije razlikovati od jedne do druge zemlje. UtolikoistraZivanja ove vrste, pa i na5e, zahtevaju i podrazumevaju kompar-ativnu analizu postkomunistidkih dru5tava. Izmedu komunizma ipostkomunizmapo pravilu postoji kontinuitet. ee5ka u kojoj jedo5lo do diskontinuiteta, u kojoj je komunizam progla5en ,,po-gre5nim sistemom", u kojoj jebez znada.jnijeg revanlizma sprove-den proces dekomunizacije, u tom pogledu predstavlja izozetakkoji samo potvrduje pravilo.

Nesumnjivo je da je jedan od pokazatelja kontinuiteta-diskontinuiteta sa komunizmom u postkomunistidkim druStvimastepen razvi.iggosti i stabilnosti demokratskih ustanova i javnihsloboda.

Ta dru5tva karakteri5u tendencije pluralizacije, Sirenja de-mokratije. Propast komunizma dodekana je u prvi mah ocenom daje red o demokratskoj revoluciji, u smislu u kojem je A. 'fokvil

upotrebljavao taj izraz opisujuii kraj starog reLima. Govorilo se ipisalo da je posle Prvog svetskog rata doSla oseka demokratije sapojavom faiizma i komunizma, a da je na izmaku dvadesetog vekaEvropu preplavio talas demokratije. To kretanje u pravcu de-mokratije uzeto je kao zakonitost bez obzira Sta sve na njega utide:,,Ono 5to motivi5e tekuiu vlast (i njene protivnike) da se pomerajuka demokratiji, mada samo po sebi zanimljivo, gubi zna(,aj. Bezobzira da li ,ie to kretanje nastalo na osnovu promene rni5ljenja,raduna ili neophodnosti, rezultati mogu da budu podjednakoefikasni. Bitno je to da se oni kreiu ka demokratiji, a ne za5to."(Palma, 1992,29).

G. Stouks tvrdi da je u izvesnom smislu svaki istodnoevrop-ski politidki sistem vei pluralistidki, jer sve ono 5to se u njimaodvija od politidke podeljenosti, nepoStenih izbora, korupcije iborbe za medije, ipak predstavlja normalan politidki Zivot. (Stokes,1994).

)<I

x

Fal

o

=I

N

=I

=l

{J)

Y

J

:;

l254 255

N apr e do v anj e de mo kr at ij e

Cak i oni koji su u Sirenju demokratije u postkomunistidkimdruStvima videli zakonitost, koji su relativizovali pojam demokrati-je, nisu mogli da ne potraZe odgovor na dva pitanja. Prvo pitanje,koje se po logici stvari postavlja, jeste da li je povratak u komunizam,rekomunizacija mogu6na. Drugo pitanje tide se razlika u stepenudemokratizacije pojedinih postkomunistidkih dru5tava.

Na prvo pitanje skoro svi istraZivadi daju odredan odgovor,a povratak pojedinih postkomunistidkih stranaka na vlast (u Polj-skoj, Maclarskoj, Bugarskoj) to samo pofvrduje. Povratak komunistana vlast ne zna(i i rekomunizaciju, odnosno obnovu monopartijskestrukture komunizma sa svim poznatim obeleZjima od gu5enja slo-bode mi5ljenja i izralavanja, ukidanja slobode Stampe, progonapolitidkih neistomi5ljenika, policijskog nasilja. Moguino je i ozbilj-no zaostajanje u razvoju demokratije u ovim dru5tvima, uspostav-ljanje diktature, ali ne i restauracija komunizma. Propast komu-nizma tamo gde je on nastao, u Rusiji, kao i stvaranje unipolarnogsveta sa svim njegovim ogranidenostima i opasnostima onemo-guiava obnovu komunizma.

Razlika u stepenu demokratizacije pojedinih postkomuni-stidkih dru5tava su viSe nego odigledne. Proces demokratizacijepostkomunistidkih dru5tava odlikuje se neujednadeno5iu i ta dru-Stva mogla bi se svrstati u nekoliko grupa. U prvu grupu seadajuzemlje u kojima se najvi5e odmaklo u demokratizaciji (Ce5ka,Matlarska i Poljska). U Poljskoj i Madarskoj je dak do5lo do dvemirne smene vlasti, odnosno povratka postkomunistidkih stranakana vlast. Najlo5ije stoje stvari u grupi zemalja u kojoj su Rusija,Rumunija, Makedonija, Hrvatska SR Jugoslavija u kojima u odno-sima politidkih stranaka ima primene golog nasilja ili se nadmetanjeizmedu vladajude i opozicionih stranaka odvija u znaku hegemonijevladaju6e stranke, zasnovane na njenom materijalnom i medijskommonopolu i upotrebi politidke policije. U ovim zemljama nije do5lodo smene vlasti, a postojeia vlast nije spremna ni da se pomiri sagubitkom vlasti na lokalnom nivou , o demu ima vi5e karakteristidnihprimera u Srbiji. Za Srbiju je takoile karakteristidna sposobnostvladajuiih socijalista da kontroli5u pojedine opozicione stranke,tako da do potrebne ve6ine u parlamentu dolaze Sto svojim glaso-vima Sto glasovima delova opozicije.

P o liti i ka ku lt ttr a p o s t ko mwn i zma

Na brZe ili sporije kretanje u pravcu demokratije u post-komunizmu utide ditav niz dinilaca, koji ie biti proudavani u okviruovoga istraZivanja. Neki od ovih dinilaca zasluZuju posebnu paZnju,pa ie biti pomenuti i u okviru ove istraZivadke skice.

Prvi takav dinilac je autoritarna politidka kultura komunizmadije osnovne vrednosti su oblikovale ditave generacije, stvorilenovi tip doveka, koji izvesnost u neslobodi vi5e ceni od neizvesnostiu slobodi. To je, osim toga, i dru5No u kojem zahvaljujuii centralnoivlasti, ulozi partijske drLave, Zivot postaje jednostavan: ,,U takvimokolnostima ljudi se naviknu na sistem u kojem ne moraju dabrinu o samima sebi, niti da budu odsovorni ni za sebe. ni za bilokoga drugog". 1sipRin, 1995). Demoliratske promene u postkomu-nistidkim dru5tvima u velikoj meri su usporene ovim ,,ostacimastarog". Doda li se tome da su u vreme velike demokratske, an-tikomunistidke euforije 1989. i 1990. odekivanja naroda u IstodnojEvropi bila koliko velika toliko nerealna nije neobidno 5to kon-formizam, frustri?anost i apatija predstavljaju preovladujuie ras-poloZenje javnosti. U Srbiji sve je to pojadano posledicama rara imeclunarodne izolacije zemlje. U ovoj sredini nastalo je neito Stoje u politidkoj nauci posebno proudavano pod nazivom ,,fenomenpodr5ke neuspe5noj vlasti". (Brankovii, 1994).

Ovakvim deiovanjem autoritarne politidke kulture moZe seobjasniti ponovni dolazak komunistidkih stranaka na vlast u vi5eistodnoevropskih drZava. Ta pojava moZe se obrazloZiti i time dasu posledice koje komunizam ostavlja u svim oblastima druStvenogZivota suvi5e velike i teske da bi prva nekomunistidka vlast moglada ih otkloni. Ipak, kao Sto je istaknuto, povratak komunista nije ipovratak komunizma. Dolazak postkomunistidkih stranaka na vlastmoZe da ima pored toga i pozitivno dejstvo na demokratske procese:red je o refbrmisanim komunistidkim strankama koje su prinudeneda poStuju demokratska pravila igre.

Postoji najzad jo5 jedan razlog kojim treba objasniti povratakpostkomunistidkih stranaka na vlast. To je dvrstina infrastrukturepostkomunistiikih stranaka, usredsredenost na jedan jedini cilj:vlast po svaku cenu. Iskustvo sa vladanjem postkomunistidkihstranaka je bogato, a novih nekomunistidkih stranaka skromno. A.Smolar, recimo, posle poraza Leha Valense na poljskim predsed-nidkim izborima pi5e: ,,Sa samo nekoliko izuzetaka, jedino post-

XI

X

Fa:)(ro

=I

N

#

2

a

:<

5aa

i

256

L

z5T

N apr e do v anj e de mo kr at ij e

Cak i oni koji su u Sirenju demokratije u postkomunistidkimdruStvima videli zakonitost, koji su relativizovali pojam demokrati-je, nisu mogli da ne potraZe odgovor na dva pitanja. Prvo pitanje,koje se po logici stvari postavlja, jeste da li je povratak u komunizam,rekomunizacija mogu6na. Drugo pitanje tide se razlika u stepenudemokratizacije pojedinih postkomunistidkih dru5tava.

Na prvo pitanje skoro svi istraZivadi daju odredan odgovor,a povratak pojedinih postkomunistidkih stranaka na vlast (u Polj-skoj, Maclarskoj, Bugarskoj) to samo pofvrduje. Povratak komunistana vlast ne zna(i i rekomunizaciju, odnosno obnovu monopartijskestrukture komunizma sa svim poznatim obeleZjima od gu5enja slo-bode mi5ljenja i izralavanja, ukidanja slobode Stampe, progonapolitidkih neistomi5ljenika, policijskog nasilja. Moguino je i ozbilj-no zaostajanje u razvoju demokratije u ovim dru5tvima, uspostav-ljanje diktature, ali ne i restauracija komunizma. Propast komu-nizma tamo gde je on nastao, u Rusiji, kao i stvaranje unipolarnogsveta sa svim njegovim ogranidenostima i opasnostima onemo-guiava obnovu komunizma.

Razlika u stepenu demokratizacije pojedinih postkomuni-stidkih dru5tava su viSe nego odigledne. Proces demokratizacijepostkomunistidkih dru5tava odlikuje se neujednadeno5iu i ta dru-Stva mogla bi se svrstati u nekoliko grupa. U prvu grupu seadajuzemlje u kojima se najvi5e odmaklo u demokratizaciji (Ce5ka,Matlarska i Poljska). U Poljskoj i Madarskoj je dak do5lo do dvemirne smene vlasti, odnosno povratka postkomunistidkih stranakana vlast. Najlo5ije stoje stvari u grupi zemalja u kojoj su Rusija,Rumunija, Makedonija, Hrvatska SR Jugoslavija u kojima u odno-sima politidkih stranaka ima primene golog nasilja ili se nadmetanjeizmedu vladajude i opozicionih stranaka odvija u znaku hegemonijevladaju6e stranke, zasnovane na njenom materijalnom i medijskommonopolu i upotrebi politidke policije. U ovim zemljama nije do5lodo smene vlasti, a postojeia vlast nije spremna ni da se pomiri sagubitkom vlasti na lokalnom nivou , o demu ima vi5e karakteristidnihprimera u Srbiji. Za Srbiju je takoile karakteristidna sposobnostvladajuiih socijalista da kontroli5u pojedine opozicione stranke,tako da do potrebne ve6ine u parlamentu dolaze Sto svojim glaso-vima Sto glasovima delova opozicije.

P o liti i ka ku lt ttr a p o s t ko mwn i zma

Na brZe ili sporije kretanje u pravcu demokratije u post-komunizmu utide ditav niz dinilaca, koji ie biti proudavani u okviruovoga istraZivanja. Neki od ovih dinilaca zasluZuju posebnu paZnju,pa ie biti pomenuti i u okviru ove istraZivadke skice.

Prvi takav dinilac je autoritarna politidka kultura komunizmadije osnovne vrednosti su oblikovale ditave generacije, stvorilenovi tip doveka, koji izvesnost u neslobodi vi5e ceni od neizvesnostiu slobodi. To je, osim toga, i dru5No u kojem zahvaljujuii centralnoivlasti, ulozi partijske drLave, Zivot postaje jednostavan: ,,U takvimokolnostima ljudi se naviknu na sistem u kojem ne moraju dabrinu o samima sebi, niti da budu odsovorni ni za sebe. ni za bilokoga drugog". 1sipRin, 1995). Demoliratske promene u postkomu-nistidkim dru5tvima u velikoj meri su usporene ovim ,,ostacimastarog". Doda li se tome da su u vreme velike demokratske, an-tikomunistidke euforije 1989. i 1990. odekivanja naroda u IstodnojEvropi bila koliko velika toliko nerealna nije neobidno 5to kon-formizam, frustri?anost i apatija predstavljaju preovladujuie ras-poloZenje javnosti. U Srbiji sve je to pojadano posledicama rara imeclunarodne izolacije zemlje. U ovoj sredini nastalo je neito Stoje u politidkoj nauci posebno proudavano pod nazivom ,,fenomenpodr5ke neuspe5noj vlasti". (Brankovii, 1994).

Ovakvim deiovanjem autoritarne politidke kulture moZe seobjasniti ponovni dolazak komunistidkih stranaka na vlast u vi5eistodnoevropskih drZava. Ta pojava moZe se obrazloZiti i time dasu posledice koje komunizam ostavlja u svim oblastima druStvenogZivota suvi5e velike i teske da bi prva nekomunistidka vlast moglada ih otkloni. Ipak, kao Sto je istaknuto, povratak komunista nije ipovratak komunizma. Dolazak postkomunistidkih stranaka na vlastmoZe da ima pored toga i pozitivno dejstvo na demokratske procese:red je o refbrmisanim komunistidkim strankama koje su prinudeneda poStuju demokratska pravila igre.

Postoji najzad jo5 jedan razlog kojim treba objasniti povratakpostkomunistidkih stranaka na vlast. To je dvrstina infrastrukturepostkomunistiikih stranaka, usredsredenost na jedan jedini cilj:vlast po svaku cenu. Iskustvo sa vladanjem postkomunistidkihstranaka je bogato, a novih nekomunistidkih stranaka skromno. A.Smolar, recimo, posle poraza Leha Valense na poljskim predsed-nidkim izborima pi5e: ,,Sa samo nekoliko izuzetaka, jedino post-

XI

X

Fa:)(ro

=I

N

#

2

a

:<

5aa

i

256

L

z5T

komunistidke stranke imaju pravu strukturu, duboke dru5tvene ko-rene, sposobnost stalnog delovanja i jako vodstvo sa dvrsto postav-tjenim dugorodnim ciljevima. Ove stranke imaju obudene i odludneaktiviste sa iskustvom iz starog reZima koji su u stanju da efikasnomobili5u i integri5u birade kao i da obezbede finansijska sredstvaza svoje delovanje. Uz to, postkomunistidke stranke imaju na ra-spolaganju ponekad skrivena sredstva od ranije. Nasuprot njimastoji veliki broj stranaka i grupa koje vode poreklo od nekada5njedemokratske opozicije. Koreni ovih stranaka su slabi, a predvodeih ljudi ogranidenog politidkog iskustva. Razlika u stepenu profe-sionalnosti u izbornim kampanjama Kva5njevskog i njegovih pro-tivnika, ukljudujuii Valensu, bila je zaprepaliujuia." (Smolar,1995,23).

Demokratski svet i postkomunirym

Drugi dinilac od znadaja po demokratske procese u postko-munistiikim dru5tvima je odnos demokratskog sveta, prema ovimpromenama. Deklarativno taj odnos je pozitivan. Zalaganje za Sire-nje demokratije u svetu u dana5njoj ameridkoj spoljnoj politiciobrazlaie se pre svega razlozima bezbednosti, nacionalne i op5te.PoSto je odlika demokratskih drZava da unutra5nje probleme reSava-ju mirnim, a ne nasilnim putem, za odekivati je da ie ove drZave iu me<lusobnim odnosima slidno postupati, dajuii prednost saradnjii pregovorima u odnosu na raspirivanje sukoba i olako ulaZenje uratove.

ZalaLuii se na redima za Sirenje demokratije Zapad,a poseb-no Sjedinjene DrZave, sve vi5e podrZavaju jedno krajnie tbrmali-stilko shvatanje demokratije. Po tom shvatanju, u periodu raspadakomunizma pod demokratskim poretcima smatraju se oni u kojima

6 su oclrZani vi5estranadki izbori. bez obzira na neke Sire kriterijume,

3 a pre svega poltovanje ljudskih prava. U tom pogledu za Sjedinjene

e Dr'zave ceo postkomunistidki svet je manje vi5e demokratski, a

] koji ie od postojeiih reZima podrZati zavisi od strateSkilt, bezbe-

A donosnih procena i pouzdanosti njihovih upravl.iada. (Carothers,

a ree4).

nzrlne ideje i ekstremnog nacionalizma u postkomunistidkim druitvi-ma. Fenomen komunista transformisanih u nacionaliste samo za

2.s 8

zaboravne ili neupuiene u izvornu strategiju komunista moZe dapredstavlja iznenadenje. Re5enje nacionalnog pitanja ni za jednu ,komunistidku partiju nije predstavljalo cilj po sebi. Ono je presluZilo da se postigne osnovni strate5ki cilj ovih partija, a to jeosvajanje i oduvanje vlasti. To je sasvim jasno uodio L. Kolakovskikada je pisao da je,,Lenjinovo otkriie nacionalnih teZnji kao moinog,izvora energije, koje partija moZe i treba da koristi u borbi zavlast, bilo jedno od najvaZnijih obeleZja njegove politike i znatno,je doprinelo njenom uspehu." (Kolakowski,2, 403). Utoliko sepojedini komunistidki vodi, recimo Milo5evii u Srbiji, pojavljujune kao radikalni nacionalisti, vei kao radikalni oportunisti. (Sto-janovii, 1996,20).

Uticaj nacionalne ideje, prave i ekstremne, na demokratskeprocese u postkomunistidkim druStvima postaje joS ozbiljnija i jo5sloZenija temaza proudavanje zbog teZnje u zapadnoj politici, naucii medijima da se nacionalna ideja, koja je u nastanku zapadnihdemokratija imala karakter apsolutnog dobra danas progl asi zaapsolutno zlo, pa izuzetkom nacionalizma pojedinih nacionalnihmanjina (na prirher, Albanaca na Kosovu).

Politiike ustunove

Na kraju ovog opisa teme koja ie biti istraZivana u okviru,projekta,,Individualni i kolektivni identitet u postkomunizmu,, os-taje da se istakne da 6e analiza stanja u kome se nalazi demokratijau postkomunizmu imati ne samo karakter opSte ocene, ve6 6e bitiistraZivano stanje u pojedinim politidkim diniocima (potitidkestranke, izbori, mediji, parlament), jer se tako moZe najbolje prosu-diti da li je i koliko jedan poredak demokratski.

Ova istraZivanja pojedinih politidkih ustanova u posrkomu-nizmu nemaju za nameru da prenebregnu znadaj promena u eko-nomskoj oblasti, a posebno znataj privatizacije potpuno podrZa-vljenih socijalistidkih privreda. Obja5njenje koje je dao A. Mihnjikkrajnje je pojednostavljeno, ali niSta manje uverljivo: ,,Kljud za,pitanje budu6nosti demokratskog sistema nalazi se u sferi preo-braLaja svojinskog sistema. Bez obzfta na to da li ie drZavomupravljati komunisti ili antikomunisti, ako 80Vo preduzeia ostaneu drZavnoj svojini na osnovu unutra5nje logike situacija ie nuditiautokratska re5enja. JoS niko nije video stabilnu demokratiju po-

XI

X

Fal

o

=L

N.)J

tr

L

259

komunistidke stranke imaju pravu strukturu, duboke dru5tvene ko-rene, sposobnost stalnog delovanja i jako vodstvo sa dvrsto postav-tjenim dugorodnim ciljevima. Ove stranke imaju obudene i odludneaktiviste sa iskustvom iz starog reZima koji su u stanju da efikasnomobili5u i integri5u birade kao i da obezbede finansijska sredstvaza svoje delovanje. Uz to, postkomunistidke stranke imaju na ra-spolaganju ponekad skrivena sredstva od ranije. Nasuprot njimastoji veliki broj stranaka i grupa koje vode poreklo od nekada5njedemokratske opozicije. Koreni ovih stranaka su slabi, a predvodeih ljudi ogranidenog politidkog iskustva. Razlika u stepenu profe-sionalnosti u izbornim kampanjama Kva5njevskog i njegovih pro-tivnika, ukljudujuii Valensu, bila je zaprepaliujuia." (Smolar,1995,23).

Demokratski svet i postkomunirym

Drugi dinilac od znadaja po demokratske procese u postko-munistiikim dru5tvima je odnos demokratskog sveta, prema ovimpromenama. Deklarativno taj odnos je pozitivan. Zalaganje za Sire-nje demokratije u svetu u dana5njoj ameridkoj spoljnoj politiciobrazlaie se pre svega razlozima bezbednosti, nacionalne i op5te.PoSto je odlika demokratskih drZava da unutra5nje probleme reSava-ju mirnim, a ne nasilnim putem, za odekivati je da ie ove drZave iu me<lusobnim odnosima slidno postupati, dajuii prednost saradnjii pregovorima u odnosu na raspirivanje sukoba i olako ulaZenje uratove.

ZalaLuii se na redima za Sirenje demokratije Zapad,a poseb-no Sjedinjene DrZave, sve vi5e podrZavaju jedno krajnie tbrmali-stilko shvatanje demokratije. Po tom shvatanju, u periodu raspadakomunizma pod demokratskim poretcima smatraju se oni u kojima

6 su oclrZani vi5estranadki izbori. bez obzira na neke Sire kriterijume,

3 a pre svega poltovanje ljudskih prava. U tom pogledu za Sjedinjene

e Dr'zave ceo postkomunistidki svet je manje vi5e demokratski, a

] koji ie od postojeiih reZima podrZati zavisi od strateSkilt, bezbe-

A donosnih procena i pouzdanosti njihovih upravl.iada. (Carothers,

a ree4).

nzrlne ideje i ekstremnog nacionalizma u postkomunistidkim druitvi-ma. Fenomen komunista transformisanih u nacionaliste samo za

2.s 8

zaboravne ili neupuiene u izvornu strategiju komunista moZe dapredstavlja iznenadenje. Re5enje nacionalnog pitanja ni za jednu ,komunistidku partiju nije predstavljalo cilj po sebi. Ono je presluZilo da se postigne osnovni strate5ki cilj ovih partija, a to jeosvajanje i oduvanje vlasti. To je sasvim jasno uodio L. Kolakovskikada je pisao da je,,Lenjinovo otkriie nacionalnih teZnji kao moinog,izvora energije, koje partija moZe i treba da koristi u borbi zavlast, bilo jedno od najvaZnijih obeleZja njegove politike i znatno,je doprinelo njenom uspehu." (Kolakowski,2, 403). Utoliko sepojedini komunistidki vodi, recimo Milo5evii u Srbiji, pojavljujune kao radikalni nacionalisti, vei kao radikalni oportunisti. (Sto-janovii, 1996,20).

Uticaj nacionalne ideje, prave i ekstremne, na demokratskeprocese u postkomunistidkim druStvima postaje joS ozbiljnija i jo5sloZenija temaza proudavanje zbog teZnje u zapadnoj politici, naucii medijima da se nacionalna ideja, koja je u nastanku zapadnihdemokratija imala karakter apsolutnog dobra danas progl asi zaapsolutno zlo, pa izuzetkom nacionalizma pojedinih nacionalnihmanjina (na prirher, Albanaca na Kosovu).

Politiike ustunove

Na kraju ovog opisa teme koja ie biti istraZivana u okviru,projekta,,Individualni i kolektivni identitet u postkomunizmu,, os-taje da se istakne da 6e analiza stanja u kome se nalazi demokratijau postkomunizmu imati ne samo karakter opSte ocene, ve6 6e bitiistraZivano stanje u pojedinim politidkim diniocima (potitidkestranke, izbori, mediji, parlament), jer se tako moZe najbolje prosu-diti da li je i koliko jedan poredak demokratski.

Ova istraZivanja pojedinih politidkih ustanova u posrkomu-nizmu nemaju za nameru da prenebregnu znadaj promena u eko-nomskoj oblasti, a posebno znataj privatizacije potpuno podrZa-vljenih socijalistidkih privreda. Obja5njenje koje je dao A. Mihnjikkrajnje je pojednostavljeno, ali niSta manje uverljivo: ,,Kljud za,pitanje budu6nosti demokratskog sistema nalazi se u sferi preo-braLaja svojinskog sistema. Bez obzfta na to da li ie drZavomupravljati komunisti ili antikomunisti, ako 80Vo preduzeia ostaneu drZavnoj svojini na osnovu unutra5nje logike situacija ie nuditiautokratska re5enja. JoS niko nije video stabilnu demokratiju po-

XI

X

Fal

o

=L

N.)J

tr

L

259

xI

X

tnlE.o

fLL

N

)L

2:Fa

Y

5L-

vezanu s podrZavljenom privredom." (Mihnjik, 1995, 138). Te5koje, medutim, prihvatiti da su mogu6ne ekonomske reforme, uklju-duju6i pre svega privatizaciju, bez minimalnih reformi u politidkojoblasti.

Kada je opet red o politidkim promenama, one pre svega upostkomunistidkim sistemima zahtevaju razbijanje monopartijskestrukture komunizrna i stavljanje svih stranaka u koliko toliko ravno-pravne i podno5ljive uslove za politidko delovanje. U viSe post-komunistidkih sistema ti uslovi su obezbedeni sporazumom (kon-senzusom) vlade i opozicije na osnovu kojeg su doneti novi ustavii osnovni politidki propisi (zakoni o izborima, zakoni o strankamai njihovom finansiranju, zakoni o medijima). Srbija u ovom pogledupredstavljajedan od znadajnih iztzetaka,jer takvog dogovora ni-kada nije bilo, a uslovi za delovanje opozicionih stranaka su stalnopogor5avani. U Srbiji je prvo nastala ogranidena demokratija, pomeri vladajuiih socijalista, a zatimje ta i takva demokratija daljeogranidavana na izborima, u parlamentu, u medijima. Sve ovostranadki pluralizam u Srbi.li dini vi5e fiktivnim nego stvarnim.

O pravom karakteru stranadkog pluralizma svedodi i poloZajstranaka u parlamentu, a narodito mesto koje u sistemu vlasti imasam parlament. U velikom broju postkomunistidkih drZava vlastparlamenta u senci je ovla5ienja kojima raspolaZe Sef drZave, pred-sednik republike. Dakle u tim dru5tvirna postoje predsednidki ilipolupredsednidki sistemi (Rusija, Ukrajina, Belorusija, Hrvatska,Srbija) koji po pravilu vode tzv. dvojnoj legitimnosti, podeli legi-timnosti umesto njenom jadanju i vezivanju za parlament. (Linz,1994). Predsednidki sistem jada plebiscitarnu legitimnost predsed-nika republike umesto demokratske legitimnosti parlamenta. Zapolitidki sistern u korne nema ravnoteZe vlasti, u kome je skorosva vlast preneta na predsednika republike u politidkoj nauci stvorenje i nov nazir' ,,delegirana demokratija". (O'Donnell, 1994).

Plebiscitzrni a ne demokratski karakter ima jo5 jedna ustano-va koja se dosta Siroko (zlo)upotrebljava u postkomunizmu. Redje o referendumu. Veiina savremenih demokratija ovu ustanovunije prihvatila, a u onitna u kojima se primenjuje ovaj oblik izja5nja-vanja gradana to se dini izuzetno retko i po pravilu u ustavu unapredutvrdenim sludajevima (najde5ie, zbog promene samog ustava).Mada dini ustanovu koja moZe imati demokratski smisao i oprav-danje, referendum je vrlo pogodno sredstvo za manipulisanje javnimrnnenjem, sredstvo pomoiu kojeg se izbegava i zaobilazi uticaj

parlamenta i politidkih srranaka, politidkih dinilaca bez kojih jedemokratija u razvijenom dru5tvu nezamisliva. To je najbolje poka-zao ipoznati referendum u Srbiji jula 1990. zahvaljujuii kome jencvi ustav Srbije usvojila jednostranadka a ne vilestranadka skup-Stina.

Pored svih pobrojanih pokazatelja o stepenu razvijenostidemokratije u postkomunistidkim sistemima treba pomenuti jo5dva. Prvi je karakter pravnog poretka, njegov veii ili manji stepensaobraznosti standardima koji vaZe u demokratskom svetu, a presvega ukorenjenost ideje i prakse pravne drLave u zemljama u ko-jima je bila poznata samo stvarnost partijske drlave. Drugo merilodemokratidnosti postkomunistidkih zemalja je razvijenost ustanovalokalne samouprave opet u sredinama koje su bile upoznate dugo iiskljudivo sa idejom centralizacije vlasti.

Sve u svemu, proudavanje stanja demokratije u postkomu-nistidkim dru5tvima u ovom istraZivanju neie imati karakter samoop5tih ocena ,ve( i analize funkcionisanja pojedinih dinilaca i ustano-va koje dine glavne poluge demokratskog poretka.

BibLiogrffija

Antonii, Slobodan, ,,Vlada Slobodana Milo5eviia: poku5aj tipo-lo5kog odredenja", Srpsfui politiika miscto ll1995.

Antonii, Slobodan,,,Demokratija i politidka elita u Srbiji,,, Srpskapolititka miscn 41 1995.

Brankovii, Srbobran, ,,O fenomenu podrike neuspe5noj vlasti,,,Srpska polititka misao I-411994.

Carothers, Thomas, ,,The Democracy Nostrum" , World policy Jour-nut 311994.

Dahrendorf, Ralf,,,Threats to Civil Society, East and West,,, Hctrp-er' Mag,azine July 1990.

Developments in East European Politics, eds. Stephan White, JudyBatt, Paul Lewis, London, Macmillan, i993.

O'Donnel, Guillermo, ,,Delegative Democracy" , J{turnal of De-moL'ruc'y Il1994.

The Failure of Presidentictl Democracy, eds. IuanLinz, ArturoValenzuela, Baltimore, The John Hopkins University press,1994.

260 2 6 1

xI

X

tnlE.o

fLL

N

)L

2:Fa

Y

5L-

vezanu s podrZavljenom privredom." (Mihnjik, 1995, 138). Te5koje, medutim, prihvatiti da su mogu6ne ekonomske reforme, uklju-duju6i pre svega privatizaciju, bez minimalnih reformi u politidkojoblasti.

Kada je opet red o politidkim promenama, one pre svega upostkomunistidkim sistemima zahtevaju razbijanje monopartijskestrukture komunizrna i stavljanje svih stranaka u koliko toliko ravno-pravne i podno5ljive uslove za politidko delovanje. U viSe post-komunistidkih sistema ti uslovi su obezbedeni sporazumom (kon-senzusom) vlade i opozicije na osnovu kojeg su doneti novi ustavii osnovni politidki propisi (zakoni o izborima, zakoni o strankamai njihovom finansiranju, zakoni o medijima). Srbija u ovom pogledupredstavljajedan od znadajnih iztzetaka,jer takvog dogovora ni-kada nije bilo, a uslovi za delovanje opozicionih stranaka su stalnopogor5avani. U Srbiji je prvo nastala ogranidena demokratija, pomeri vladajuiih socijalista, a zatimje ta i takva demokratija daljeogranidavana na izborima, u parlamentu, u medijima. Sve ovostranadki pluralizam u Srbi.li dini vi5e fiktivnim nego stvarnim.

O pravom karakteru stranadkog pluralizma svedodi i poloZajstranaka u parlamentu, a narodito mesto koje u sistemu vlasti imasam parlament. U velikom broju postkomunistidkih drZava vlastparlamenta u senci je ovla5ienja kojima raspolaZe Sef drZave, pred-sednik republike. Dakle u tim dru5tvirna postoje predsednidki ilipolupredsednidki sistemi (Rusija, Ukrajina, Belorusija, Hrvatska,Srbija) koji po pravilu vode tzv. dvojnoj legitimnosti, podeli legi-timnosti umesto njenom jadanju i vezivanju za parlament. (Linz,1994). Predsednidki sistem jada plebiscitarnu legitimnost predsed-nika republike umesto demokratske legitimnosti parlamenta. Zapolitidki sistern u korne nema ravnoteZe vlasti, u kome je skorosva vlast preneta na predsednika republike u politidkoj nauci stvorenje i nov nazir' ,,delegirana demokratija". (O'Donnell, 1994).

Plebiscitzrni a ne demokratski karakter ima jo5 jedna ustano-va koja se dosta Siroko (zlo)upotrebljava u postkomunizmu. Redje o referendumu. Veiina savremenih demokratija ovu ustanovunije prihvatila, a u onitna u kojima se primenjuje ovaj oblik izja5nja-vanja gradana to se dini izuzetno retko i po pravilu u ustavu unapredutvrdenim sludajevima (najde5ie, zbog promene samog ustava).Mada dini ustanovu koja moZe imati demokratski smisao i oprav-danje, referendum je vrlo pogodno sredstvo za manipulisanje javnimrnnenjem, sredstvo pomoiu kojeg se izbegava i zaobilazi uticaj

parlamenta i politidkih srranaka, politidkih dinilaca bez kojih jedemokratija u razvijenom dru5tvu nezamisliva. To je najbolje poka-zao ipoznati referendum u Srbiji jula 1990. zahvaljujuii kome jencvi ustav Srbije usvojila jednostranadka a ne vilestranadka skup-Stina.

Pored svih pobrojanih pokazatelja o stepenu razvijenostidemokratije u postkomunistidkim sistemima treba pomenuti jo5dva. Prvi je karakter pravnog poretka, njegov veii ili manji stepensaobraznosti standardima koji vaZe u demokratskom svetu, a presvega ukorenjenost ideje i prakse pravne drLave u zemljama u ko-jima je bila poznata samo stvarnost partijske drlave. Drugo merilodemokratidnosti postkomunistidkih zemalja je razvijenost ustanovalokalne samouprave opet u sredinama koje su bile upoznate dugo iiskljudivo sa idejom centralizacije vlasti.

Sve u svemu, proudavanje stanja demokratije u postkomu-nistidkim dru5tvima u ovom istraZivanju neie imati karakter samoop5tih ocena ,ve( i analize funkcionisanja pojedinih dinilaca i ustano-va koje dine glavne poluge demokratskog poretka.

BibLiogrffija

Antonii, Slobodan, ,,Vlada Slobodana Milo5eviia: poku5aj tipo-lo5kog odredenja", Srpsfui politiika miscto ll1995.

Antonii, Slobodan,,,Demokratija i politidka elita u Srbiji,,, Srpskapolititka miscn 41 1995.

Brankovii, Srbobran, ,,O fenomenu podrike neuspe5noj vlasti,,,Srpska polititka misao I-411994.

Carothers, Thomas, ,,The Democracy Nostrum" , World policy Jour-nut 311994.

Dahrendorf, Ralf,,,Threats to Civil Society, East and West,,, Hctrp-er' Mag,azine July 1990.

Developments in East European Politics, eds. Stephan White, JudyBatt, Paul Lewis, London, Macmillan, i993.

O'Donnel, Guillermo, ,,Delegative Democracy" , J{turnal of De-moL'ruc'y Il1994.

The Failure of Presidentictl Democracy, eds. IuanLinz, ArturoValenzuela, Baltimore, The John Hopkins University press,1994.

260 2 6 1

Tx

-a(I

;1(!

N

=u

2Fa .o:<

: >Jol

>

, Geremek, Bronislaw, Clivil Society Then and Now", Journctl oJ. Demlcracy 211992.

,, Izborne borbe u Jugoslaviii 1990-1992, Beograd,IDN, 1993.lKolakowski, Leszek, Mein Currents oJ'Marxisrn, Oxford, Claren-

don Press, 1978.iMihnjik, Adam, Misliti sevremenu demokratiiu, Beograd, Radio

"r 892.1995.i'Muravchik, Joshua, ,,Eastern Europe's Terrible Tw os", Jounrul of:j'1'1 Democract lll992.,Od iz.bornih rituila ckt .sloboelnih iz.bora, Beograd,IDN, 1991.

,Di Palma, Duzepe,,,PreobraZaj Istodne Evrope", Pregled 25711992.

o,Parlamen tarizam u Srbiji", G t etti itu | - 6 I I99 4.Parti.je i partiiski sistemi u postkomurtistiikim druitvima, Meduna-

rodni naudni skup, Beograd, Fakultet politidkih nauka, 1996.. Ratlanje javnog mrterrja i poLitiikih strarruke, Beograd, Institut zai .,: politidke studije, 1992.

Raspad Jug os I av i.i e. ProduZetak iLi kru.j ctgorti.j e, Beograd, Institutza evropske studije, 1991.

Rose, Richard, ,,Postcommunism and the Problem of Trust", -/orur-nal of Democracy 311994.

Smolar, Aleksander, ,,Polish Elections", Irtstitute Jrtr Hnman Sci-ences 5111995.

Stepan, Alfred. ,,On the Tasks of a Democratic Opposition", Jounrul0f Democracy 211990.

S toj anovii, Svetozar, P r o p as t komuni z.ma i razb i i un i e J u g o s lavi.;j e,Beograd, Filip Vi5nji6, 1995.

Stojanovii, Svetozar, ,,Milo5evi6ev reZim, Srbi i Zapad" , NIN 29.;' mart 1996.Stokes, Gale, ,,Is it Possible to be Optimistic about Eastern Europe?",' The WoodrowWilson Center, East European Stutlies Jant-

ary-February 1994.;,,,Teorij ske pretpostavke razumevanja raspada Jugoslavije", F ilo zo -

fija i druitvo 611994.iSipflin, Diord1,,,Kako jeZapad voleo komunizam", Naia Borbu

1995..,,Transitions from Authoritariun Rule, eds. Guillermo O'Donnell,

Philippe Schmitter, Laurence Whitehead, Baltimore, TheJohn Hopkins University Press, 1986.

Vojislav Ko5tunica

POSTCOMMUNISM AND THE PROBLEM OFDEMOCRACY

Summary

The studics in political changcs in thc postcommunist socictics arc usuallyoricntcd towards thc problcm, i.c. dilficultics conccrning thc crcation ol'demtxraticinstitutions and dcmocratic political culturc within thc socictics which had notbcen dcmocratic lbr morc than half a ccntury. Thc transition proccss liom com-munism to dcmocracy is by far more complicated and timc consuming than atransition proccss liom thc authoritarian rcgimc into a dcmocratic onc within acapitalist socicty. Thcrc cxists a vcry important continuity bctwccn thc communismand postcommunism, and thc authoritarian political culturc of communism sevcrclyrcstricts thc pacc ol'dcmocratic changcs in thc postcommunist so,cictics.

Although it can largcly dilfcr tiom onc country to anothcr, thc postcom-munism in its csscncc is a vcry pcrsistcnt and rcsilicnt combination of thc oldsocicty and thc ncw onc, ol thc old and a ncw rcgime. Thcrclirrc studics in post-communism nccd comparativc analysis as a scicntific prccondition.

Thc author stresscs thc importancc of dil'fcrenccs in thc dcgrcc ol' dcmtrcra-tization o[ sevcral postcommunist stxictics, discusscs thc inl'lucncc thc nationalismhas on dcmrrcratic.r{rangcs and is particularly conccrned with an attitudc ol thcWcst towards thc'piolitical pr(rcosses in thc postcommunist world.

Most o[ thc work dcals with thc analysis of thosc political institutions andl':rctors in thc postcommunism which arc the bcst indicators ol'thc status ol'dcmtxmcyin dillbrentcountrics. Thc authot invcstigatcs party systcms, thc mcdia, thc rolc ofparliamcnts and thc presidcnt of statc, usagc ol thc rcfcrcnda, thc scopc of localscll'-govcrnmcnt and thc charactcristics ol'ncwly crcatccl lcgal systoms.

Key vords: Postcommunism, Dcmo,cracy, Political culturc, political insti-tutlons.

262

L

263

Tx

-a(I

;1(!

N

=u

2Fa .o:<

: >Jol

>

, Geremek, Bronislaw, Clivil Society Then and Now", Journctl oJ. Demlcracy 211992.

,, Izborne borbe u Jugoslaviii 1990-1992, Beograd,IDN, 1993.lKolakowski, Leszek, Mein Currents oJ'Marxisrn, Oxford, Claren-

don Press, 1978.iMihnjik, Adam, Misliti sevremenu demokratiiu, Beograd, Radio

"r 892.1995.i'Muravchik, Joshua, ,,Eastern Europe's Terrible Tw os", Jounrul of:j'1'1 Democract lll992.,Od iz.bornih rituila ckt .sloboelnih iz.bora, Beograd,IDN, 1991.

,Di Palma, Duzepe,,,PreobraZaj Istodne Evrope", Pregled 25711992.

o,Parlamen tarizam u Srbiji", G t etti itu | - 6 I I99 4.Parti.je i partiiski sistemi u postkomurtistiikim druitvima, Meduna-

rodni naudni skup, Beograd, Fakultet politidkih nauka, 1996.. Ratlanje javnog mrterrja i poLitiikih strarruke, Beograd, Institut zai .,: politidke studije, 1992.

Raspad Jug os I av i.i e. ProduZetak iLi kru.j ctgorti.j e, Beograd, Institutza evropske studije, 1991.

Rose, Richard, ,,Postcommunism and the Problem of Trust", -/orur-nal of Democracy 311994.

Smolar, Aleksander, ,,Polish Elections", Irtstitute Jrtr Hnman Sci-ences 5111995.

Stepan, Alfred. ,,On the Tasks of a Democratic Opposition", Jounrul0f Democracy 211990.

S toj anovii, Svetozar, P r o p as t komuni z.ma i razb i i un i e J u g o s lavi.;j e,Beograd, Filip Vi5nji6, 1995.

Stojanovii, Svetozar, ,,Milo5evi6ev reZim, Srbi i Zapad" , NIN 29.;' mart 1996.Stokes, Gale, ,,Is it Possible to be Optimistic about Eastern Europe?",' The WoodrowWilson Center, East European Stutlies Jant-

ary-February 1994.;,,,Teorij ske pretpostavke razumevanja raspada Jugoslavije", F ilo zo -

fija i druitvo 611994.iSipflin, Diord1,,,Kako jeZapad voleo komunizam", Naia Borbu

1995..,,Transitions from Authoritariun Rule, eds. Guillermo O'Donnell,

Philippe Schmitter, Laurence Whitehead, Baltimore, TheJohn Hopkins University Press, 1986.

Vojislav Ko5tunica

POSTCOMMUNISM AND THE PROBLEM OFDEMOCRACY

Summary

The studics in political changcs in thc postcommunist socictics arc usuallyoricntcd towards thc problcm, i.c. dilficultics conccrning thc crcation ol'demtxraticinstitutions and dcmocratic political culturc within thc socictics which had notbcen dcmocratic lbr morc than half a ccntury. Thc transition proccss liom com-munism to dcmocracy is by far more complicated and timc consuming than atransition proccss liom thc authoritarian rcgimc into a dcmocratic onc within acapitalist socicty. Thcrc cxists a vcry important continuity bctwccn thc communismand postcommunism, and thc authoritarian political culturc of communism sevcrclyrcstricts thc pacc ol'dcmocratic changcs in thc postcommunist so,cictics.

Although it can largcly dilfcr tiom onc country to anothcr, thc postcom-munism in its csscncc is a vcry pcrsistcnt and rcsilicnt combination of thc oldsocicty and thc ncw onc, ol thc old and a ncw rcgime. Thcrclirrc studics in post-communism nccd comparativc analysis as a scicntific prccondition.

Thc author stresscs thc importancc of dil'fcrenccs in thc dcgrcc ol' dcmtrcra-tization o[ sevcral postcommunist stxictics, discusscs thc inl'lucncc thc nationalismhas on dcmrrcratic.r{rangcs and is particularly conccrned with an attitudc ol thcWcst towards thc'piolitical pr(rcosses in thc postcommunist world.

Most o[ thc work dcals with thc analysis of thosc political institutions andl':rctors in thc postcommunism which arc the bcst indicators ol'thc status ol'dcmtxmcyin dillbrentcountrics. Thc authot invcstigatcs party systcms, thc mcdia, thc rolc ofparliamcnts and thc presidcnt of statc, usagc ol thc rcfcrcnda, thc scopc of localscll'-govcrnmcnt and thc charactcristics ol'ncwly crcatccl lcgal systoms.

Key vords: Postcommunism, Dcmo,cracy, Political culturc, political insti-tutlons.

262

L

263