4J>

;=g

N

Jtr

u

flU

!dzU

lea. Ali Stato totalitario, totale Staat a i ,,Monolitna drLava od gra-nita" StaljinaiZdanova- propadaju u ruSevinama i haosu. Neo-staljinistidki pud iz avgusta 1991. rastura Uniju zasnovanu na jed-noj jedinoj Partiji.

5. 1. Danas, u Beogradu, mi nastdimo da govorimo da bis-mo ponovo prona5li prekinutu nit medunarodne solidarnosti, po-cepanog evropskog tkanja. Secesija Severnih republika, potpunosamoubiladko nastojanje da se ponovo uspostavi kontrola sile, po-mo(u Gewalta - ovde i onde - samo jo5 viSe raspardavaju jedanprostor koji je dugo vremena bio prostor jednog novog iskustvasamoupravljania ...

Zelim da na5a nit vodilja bude ideja,,Jedne Evrope", iz Nide-ovog predvidanja, 1885: ,,Was sehe ich hinweg ... das ist das EineEuropa."

-To je Evropslca republit<nkoju je predvidao ,,gladanin/*n-eve": Ruso. Osnivad drZavljanstva za Jednu Evropu.

Hteo bih da kaZem: ono Sto vidim da dolazi, da je na putu, toje Jedna Evropa za sve narode, bez granica iskljuienja. Naroditone za narod koji je dao tako snaZan doprinos za spas Evrope odTo-talne driave.

5.2. Oluja jezik0 koja je utinilaprihvatljivim Firere totalnepolitike ne treba ponovo da se digne u Evropi. Potrebno je da Zeli-mo konfederalno pomirenje narodA koje ujedinjuju gramatikeVuka KaradZiia i Ljudevita Gaja. Na prostonilioji ie doii, naprostoru jedne Ewope.

Beograd, 10. decembar 1992.

("Rhdtorique et langages totalitaires"Prevela: Ve s na C ake Ij it )

Sreten Petrovi(FiloloIki fakultetBeograd

LJDK 82.085+321.7Originalni naudni rad

10. decembar 1991.

RETORTKA I DEMOKRATUA DANAS

Problemi nove retorike

(1) Kada su Adam Miler (A. Miiller) i Herder ispitivalidoma5aje klasidne antidke retorike za potrebe druSwenog komu-niciranja s podetka 19. veka u Nemadkoj i, posebno, za oblast poli-tike, naglasili su dobro ponati stav da se u antidkoj epohigovorni5tvo moglo razviti samo u druSwu republikanske konsti-tucije. Ne samo zato Sto je u republikama bilo dopu5teno da svakogovori nego i zato sto je vaspitanjem i filozofskim obrazovanjemsvako bio spreman da se suodi sa mi5ljenjem gradjana, ali i, na-jvaZnije, da prema tom mi5ljenju pokaZe zavidnu toleranciju, dak ida mu se povinuje.

(2) Nietzsche (Nide) je, takode, pretpostavljao da samo i je-

dino u politidkim sistemima, utemeljenim narepublikanskom prin-cipu ima mesta za retoriku. Upravo zbog dinjenice da se unjegovom vremenu podeo da institucionalizuje parlamentarizam,najveii nemadki stilist je zahtevao zasnivanje jedne nove, politidkeretorike. Gert Ueding (Gerd Iding) je, s pravom ustanovio: u sklad-nom horskom odbijanju retorike i njene difamacije, Nietzscheovzahtev imao je naroditu teZinu.

(3) Mnoge politidke promene koje su se odigrale podetkom20. veka, zatim, usmerenje filozofije ka neopozitivizmu i anali-tidkoj filozofiji, koja se unekoliko povukla sa vruieg popriSta egz-istencijalno-antropolo5ke ravni Zivota u mirniji zabran politidkogindiferentizma, sve to doprinelo je i u retorici naglom slabljenjupoverenja u racionalnu snagu argumenta. Sa druge strane, praktid-na snaga samog politidkog govorni5tva - koje se obraialo ogrom-noj masi gradana, ostavila je ravnodu5nim logidare i modernefilozofe, koji su odustali od namere da se ozbiljnije pozabave pi-tanjem same retorike kao kompetentne discipline refleksivnih nau-ka. eini se, medutim, da je upravo iz samog razvoja analitidke filo-

36 3 7

F4I)

;=f

No)r

;F

tzUFa

a

7sflje - iz koje je proistekla teorija verovatnoie, sredinom na5ega

vekana osoben nadin bio pripremljen teren da se, u tom okviru,

T6jedno sa teorijom argumentacije, pokrene novo zanimaniezare-

tonku'(4) Pojava radija, a zatim televizije, bitno su izmenili doseg

pplitidkog i parlamentarnog govora, vezuju(i za sebe Siroke slo-

isve stanovni5tva. U tom smislu delovanje informacija, posebno-politidkih, i to u jednom smeru, provociralo je istraZivanje pitanja

ilonuole i uticaja tih informacija na svest gradana. Posebno su u

5/,D, tridesetih godina na5eg veka, preduzeta obimna istraZivanja

fepoflena komunikacija. Red je naime, o novoj moii ,,slika" nad

re6ju, o magijskoj snazi slike, odnosno, o fenomenu koji je sa dalj-

niim razvojem tehnike doveo do premoii filmske umetnosti nad

oitalim formama umetnidkog iskaza. Radilo se o novom mediju

koji je omoguiio dulni sinkretizam, ,,sinestezijsko" delovanje, ko-

iem prilikom se Siroko zadovoljava celokupan spektar dulnosti,

ive do provociranja i tzv. taktilnih senzacija. To moino sredstvo,

6gpav5i do ruku politidkih voda, odmah je bilo svestrano izudeno

i primenjeno. O tome koliki je bio prostor koji se otvario tzv. ,,no-vbj retorici", posebno u izmenjenim druStvenim i tehnolo5kim us-

lovima, najbolje govori stav Maccobya (Makobija), koji je i sam

bio predloZig nacrt jedne ,,nove retorike". On kaZe-: ,,Nova retorika

so sflda bavi, takode, procesom nadgovaranja;(tJebenedung).

Slidno Aristotelovoj retorici, ova ima za cilj da objektivno opi5e i

a.6alizira izlaganja prilikom nadgovaranja, pa se nova retorika,

takode, temelji i na psihologiji" r. Ovde samo uzgred upozoravam

n6 dinjenicu da se u Americi pod uticajem ,,totalne manipulacije"

ruz,vio i op5teteorijski smer u filozofiji pod imenom ,jezidko naud-

ni pravac", koji je urodio formiranjem ,,opSte semantike" (General

saTnantics). Tako se u ameridkoj ,,novoj retorici" podela na5iroko

israiivati problematika tzv. dominantnih tema.Iz takvih napora je

i flmberto Eco (Eko) izvukao potrebne konsekvence, pre svih

afirmisao analizu,,retoridkog aspekta", u smislu ,,ideologije nad-ggvaranja" u svim znadajnim domenima Livota u privredi i mar-

Ietingu, u reklami, u politidkoj manipulaciji, u parlamentu, na ra-

diju i televiziji, u filmu, u umetnosti uop5te.

I Maccoby, Nathan, "Die neue, 'wissenschaftliche Rhetorik', u: Schramm,

lyilUur(Hrsg.): Grunffragender Kommunikationsforschung,Muenchen, 1971, sr.

56,57.

(5) Tako je i formirana ,,op5ta teorija o znacima" (semiotika,odnosno semiologija), unutar koje se istraZuje odnos semantidko--logidkog i paralogidkog, psiholo5kog i emocionalnog delovanjaznakovne strukture. Upravo u te prostore ubacuje se ,,nova retori-ka". Iako je, npr. jezik reklame oblikovao i nove, svojevrsne ,,tropevizuelne komunikacij€', iznova je oZivela radicionalna topika,koja je na5la Siroku primenu u pokuSaju da se sada i sama ,,vizual-izuje". Ono Sto se, sa velikim zaka5njenjem, dodu5e, unas zapaiaovih dana na televiziji (promocija novih ,politidkih spotova"),samo je primer delovanja,'rrove retorike", preko kojih se sredswi-ma ,,sinestetimra": muzidkim zvukom, slikom i redju, Salje odre-dena politidka poruka sa ciljem da ubedi, i posebno da nadgovoripotencijalne, neopredeljene birade.

(6) Sa druge strane, u Francuskoj je, na slidnom filozofskomtragu, ali vi5e sa osloncem na knjiZevno stvaralalwo, razvijenjedan naroditi smer istraZivanja u savremenoj retorici. Tako su au-tori poznate Oplte retorike'weravali da se,,retorika, kao istraZi-vanje formalnih struktura, produZava nuZno u jednu transretori-ku", koja praktidno pokriva podrudje koje je u radiciji pripadalodvema disciplinama: retorici, odnosno poetici. Uloga jedne takve,,transretorike" jeste u tome da objasni pre svega delovanje i vred-nost modifikovanih redi koje su proizveli pesnici, i pre svega daodredi koji je nivo modifikacije kompatibilan, ne samo sa dobrimfunkcionisanjem figure nego i sa tim kako ih prihvata estetskasvest" r.

(7) U ovim semiolo3kim istraZivanjima ponovno je, dakle,oZivljen problem odnosa,,logidkog" i ,,estetskog" u govoru, kaoodnos ,,simbolidnog" i ,,emotivnog" - kako su ovu distinkciju iz-veli Ogden i Richards (Ridards) u ,New Criticismu". U vezi sa tim(a) simbolidka upotreba jezika obuhvatala bi sve referencijalne iintelektualne odnose, dok bi (b) emotivna upotreba pokrivala onajsektor znadenja koji pripada psihologiji. VeC je Roland Barthes(Rolan Bart) u svojim prvim, nagla5eno esejistidkim tekstovima,poku5ao da ocrta,jedan sistem elemenata semiologije", kako bi zasemiolo5ku analizu, pored lingvistike, formalne logike, teorije in-

z Rhetorique generale, l. Dubois, F. Edeline, J.M. Klinkenberg, P Mingue!F, Pire, H. Trinon, Librairie,J-arousse", Paris. 1970.

? , , ," Allgerneine Rhetorik,Iacqtes Dubois, u.a, Muenchen, 1974. str. 48.

38 39

F4I)

;=f

No)r

;F

tzUFa

a

7sflje - iz koje je proistekla teorija verovatnoie, sredinom na5ega

vekana osoben nadin bio pripremljen teren da se, u tom okviru,

T6jedno sa teorijom argumentacije, pokrene novo zanimaniezare-

tonku'(4) Pojava radija, a zatim televizije, bitno su izmenili doseg

pplitidkog i parlamentarnog govora, vezuju(i za sebe Siroke slo-

isve stanovni5tva. U tom smislu delovanje informacija, posebno-politidkih, i to u jednom smeru, provociralo je istraZivanje pitanja

ilonuole i uticaja tih informacija na svest gradana. Posebno su u

5/,D, tridesetih godina na5eg veka, preduzeta obimna istraZivanja

fepoflena komunikacija. Red je naime, o novoj moii ,,slika" nad

re6ju, o magijskoj snazi slike, odnosno, o fenomenu koji je sa dalj-

niim razvojem tehnike doveo do premoii filmske umetnosti nad

oitalim formama umetnidkog iskaza. Radilo se o novom mediju

koji je omoguiio dulni sinkretizam, ,,sinestezijsko" delovanje, ko-

iem prilikom se Siroko zadovoljava celokupan spektar dulnosti,

ive do provociranja i tzv. taktilnih senzacija. To moino sredstvo,

6gpav5i do ruku politidkih voda, odmah je bilo svestrano izudeno

i primenjeno. O tome koliki je bio prostor koji se otvario tzv. ,,no-vbj retorici", posebno u izmenjenim druStvenim i tehnolo5kim us-

lovima, najbolje govori stav Maccobya (Makobija), koji je i sam

bio predloZig nacrt jedne ,,nove retorike". On kaZe-: ,,Nova retorika

so sflda bavi, takode, procesom nadgovaranja;(tJebenedung).

Slidno Aristotelovoj retorici, ova ima za cilj da objektivno opi5e i

a.6alizira izlaganja prilikom nadgovaranja, pa se nova retorika,

takode, temelji i na psihologiji" r. Ovde samo uzgred upozoravam

n6 dinjenicu da se u Americi pod uticajem ,,totalne manipulacije"

ruz,vio i op5teteorijski smer u filozofiji pod imenom ,jezidko naud-

ni pravac", koji je urodio formiranjem ,,opSte semantike" (General

saTnantics). Tako se u ameridkoj ,,novoj retorici" podela na5iroko

israiivati problematika tzv. dominantnih tema.Iz takvih napora je

i flmberto Eco (Eko) izvukao potrebne konsekvence, pre svih

afirmisao analizu,,retoridkog aspekta", u smislu ,,ideologije nad-ggvaranja" u svim znadajnim domenima Livota u privredi i mar-

Ietingu, u reklami, u politidkoj manipulaciji, u parlamentu, na ra-

diju i televiziji, u filmu, u umetnosti uop5te.

I Maccoby, Nathan, "Die neue, 'wissenschaftliche Rhetorik', u: Schramm,

lyilUur(Hrsg.): Grunffragender Kommunikationsforschung,Muenchen, 1971, sr.

56,57.

(5) Tako je i formirana ,,op5ta teorija o znacima" (semiotika,odnosno semiologija), unutar koje se istraZuje odnos semantidko--logidkog i paralogidkog, psiholo5kog i emocionalnog delovanjaznakovne strukture. Upravo u te prostore ubacuje se ,,nova retori-ka". Iako je, npr. jezik reklame oblikovao i nove, svojevrsne ,,tropevizuelne komunikacij€', iznova je oZivela radicionalna topika,koja je na5la Siroku primenu u pokuSaju da se sada i sama ,,vizual-izuje". Ono Sto se, sa velikim zaka5njenjem, dodu5e, unas zapaiaovih dana na televiziji (promocija novih ,politidkih spotova"),samo je primer delovanja,'rrove retorike", preko kojih se sredswi-ma ,,sinestetimra": muzidkim zvukom, slikom i redju, Salje odre-dena politidka poruka sa ciljem da ubedi, i posebno da nadgovoripotencijalne, neopredeljene birade.

(6) Sa druge strane, u Francuskoj je, na slidnom filozofskomtragu, ali vi5e sa osloncem na knjiZevno stvaralalwo, razvijenjedan naroditi smer istraZivanja u savremenoj retorici. Tako su au-tori poznate Oplte retorike'weravali da se,,retorika, kao istraZi-vanje formalnih struktura, produZava nuZno u jednu transretori-ku", koja praktidno pokriva podrudje koje je u radiciji pripadalodvema disciplinama: retorici, odnosno poetici. Uloga jedne takve,,transretorike" jeste u tome da objasni pre svega delovanje i vred-nost modifikovanih redi koje su proizveli pesnici, i pre svega daodredi koji je nivo modifikacije kompatibilan, ne samo sa dobrimfunkcionisanjem figure nego i sa tim kako ih prihvata estetskasvest" r.

(7) U ovim semiolo3kim istraZivanjima ponovno je, dakle,oZivljen problem odnosa,,logidkog" i ,,estetskog" u govoru, kaoodnos ,,simbolidnog" i ,,emotivnog" - kako su ovu distinkciju iz-veli Ogden i Richards (Ridards) u ,New Criticismu". U vezi sa tim(a) simbolidka upotreba jezika obuhvatala bi sve referencijalne iintelektualne odnose, dok bi (b) emotivna upotreba pokrivala onajsektor znadenja koji pripada psihologiji. VeC je Roland Barthes(Rolan Bart) u svojim prvim, nagla5eno esejistidkim tekstovima,poku5ao da ocrta,jedan sistem elemenata semiologije", kako bi zasemiolo5ku analizu, pored lingvistike, formalne logike, teorije in-

z Rhetorique generale, l. Dubois, F. Edeline, J.M. Klinkenberg, P Mingue!F, Pire, H. Trinon, Librairie,J-arousse", Paris. 1970.

? , , ," Allgerneine Rhetorik,Iacqtes Dubois, u.a, Muenchen, 1974. str. 48.

38 39

;F

dzuFuat,

formacije i strukturalne antropologije, i retorika mogla pruZiti ade-kvatnu pomoi kao novo pomocno sredstvo.

(8) U razgovoru o ,,novoj retorici" danas je svakako nezao-bilazan doprinos Kennetha Burkea (Keneta Berka). Kako je ovajautor odredio odnos stare i nove retorike? ,,Razlika izmedju'stare'retorike i 'nove' retorike moZe se shvatiti na ovaj nadin: dok je za'staru' retoriku kljudni pojam bio nadgovaranje (Ueberredung), anjegovo naglaiavanje je leZalo u svesnoj nameri, kljudni pojam'nove' retorike je identifilacija (Identifikation), koja delimicemoZe ukljudivati i 'nesvesne' faktore u svom delovanju" *. Sobzirom na to da je ts urke bio uveren da nova ili njegova R etorilcamora sadrZavati tzv. ,,nagovaradki aspekt jezika" Qtersuasiven,fr.persuader), a ne onaj koji se oslanja na ubedivanju argumentima(fr. convaincre) stoga je on i odredio svoju Rerorl ku kao: ,,upotre-bu jezika na jedan takav naiin, da se proizvede Zeljeni utisak naslu5aoce ili ditaoce". U pocrrci neki retoridki element postoji utoli-ko, ukoliko pesni5tvo pomoiu jezidkih utisaka treba da proizvodesudove i odluke a time i raspoloZenja i podsticaje, afekte najra-zliditije vrste. To je i neophodno, po5to se ,,u uslovima kapitalis-tidke konkurencije u umetnosti na nuZan nadin mora nalaziti jedanelemenat koji u znatnoj meri stvar propagandno uzdiile,koji pobo-ljlava (verbesserndes)'1. Umetnost, stoga, ima vaspitnu funkciju, ukoju delimice ulaze traZeni elementi klasidnog suddkog govora. Dabi se kod ditaoca ili sluSaoca proizvela sada identifikacija, saglas-nost sa osobenim ciljevima, retorika, kao i poetika, ima da seposluZi istim sredstvom: ve5tinom govora (Beredsamkeit). To nijeni5ta drugo nego ,,strategija moci privladenja, Sto je u osnovi jednotakvo druStveno sredstvo, kojim drugi treba da se dovede do togada se sa nama sloZi". ,,Eloquent" i ,,retoridan" su za Burkea sinon-imi, samo Sto se prvi (elokventan) odnosi neposredno na umetnost:,,Elokvencija je jednostavno cilj umetnosti i tako predstavlja njenusu5tinu". Ona je ,,sled simbolidkih i formalnih dejstava".

(9) /.eliena identifikacij a uz pomoi retoridnos ti i elokvencijepostize se, jednostavno, stoga Sto je psiholo5ki temelj i jednog idrugog, i elokvencije u obliku formalnog, simbolidkog efekta kaoi identifikacije isti. UvaZavajuii doprinose modemih nauka: antro-pologije, sociologije i psihologije, Burke kao da nastoji da svoju

a Murie Hochmuth Nichols, ,Xenneth Burke and the 'New Rhetoric"', u:Rueckert, C r itical Re spo nse s, sv. 27 4.

Retoriku udini nekom vrstom condition humaine.,,Utemeljena kaosamostalno podrudje, pored logike, etike i estetike, ona u isti mahstoji nad ovim disciplinama, proZimajuCi ih i ukazujuCi, prematome, iznova na svoju samobitnost"'.

(10) Autori Elfriede Callier (Elfride Kalie), Peter Kampers iUrlich Roemhild (Urlih Remhild), koji su raznatrali doprinosBurkeove retorike (u knjizi G. Uedinga) zakljudili su sledede:,,Mada se Burke nikada nije odrekao svojih antidkih krunskih sve-doka, Platona i njegove teorije o idejama, ali i pre svegaAristotela,njegovo je stanovi5te ipak razorilo svaki retoridki sistem. VaZenjenjegove retorike je neogranideno. Tamo gde su simboli, postojiznadenje, a tamo gde ima znadenja, eg?stiraju sa njima povezan€intencije, dakle, tamo vlada retorika. Covek je osudjen na svojepotencije - koje ga razlikuju od svih Zivih biia, dakle, osuden je nasposobnost za komunikaciju, za retoriku. Retoridki gest postajekod Burkea osobenom formom jedne neobmanjujuie jezidke igre"(GU, 190-191). Razume se, ako bi se takav projekat retorike,mogao odrediti i kao svojevrstan pledoaje za besedni5wo koje seulaguje slu5aocima, onda bi, smelije redeno, takav nacrt mogao bitiinterepretiran i kao teorijsko orude za analizu retoridkog govora ufunkcij i politidke manipulacije.

Polifi eko govo rn i itvo i d e mokroti io

(l l) Nema nikakve sumnje da su politidke okolnosti, slobo-da iskazivanja misli, demokratski Zivot jednog druStva, tradicijaparlamentarnog Zivota, zatim, kultura govora i dijaloga i, nadasve,senzibilitet jedne odredene socijalne grupe da govorom kao sred-stvom komunikacije uspostavlja vi5i stepen druStvene integracije -

osnovne pretpostavke govornistva. Neki autori su za Helene, kaojednog od prvih demokratskih naroda kojije razvio besedni5tvo injegovu teoriju, izjavljivali kako su Jonjani od svih Grka, a meduovima, pak, Atinjani, bili stoga ,,matadori redima", Sto su u ,,,{tinideca podinjala govoriti mesec dana ranije nego li u drugim kajevi-ma" i, Sto je joS vainije, u Atini su cvetali demokratija i ,,najveiasloboda govora", koja je bila ,jedan od stubova drZavnog atidkog

Faf

;=LoNoJtr

40

5 Gert Ueding, Einfuehrung in die Rhetorik, Stungart, 1976. str. 188-190).U daljnjem tekstu: GU

;F

dzuFuat,

formacije i strukturalne antropologije, i retorika mogla pruZiti ade-kvatnu pomoi kao novo pomocno sredstvo.

(8) U razgovoru o ,,novoj retorici" danas je svakako nezao-bilazan doprinos Kennetha Burkea (Keneta Berka). Kako je ovajautor odredio odnos stare i nove retorike? ,,Razlika izmedju'stare'retorike i 'nove' retorike moZe se shvatiti na ovaj nadin: dok je za'staru' retoriku kljudni pojam bio nadgovaranje (Ueberredung), anjegovo naglaiavanje je leZalo u svesnoj nameri, kljudni pojam'nove' retorike je identifilacija (Identifikation), koja delimicemoZe ukljudivati i 'nesvesne' faktore u svom delovanju" *. Sobzirom na to da je ts urke bio uveren da nova ili njegova R etorilcamora sadrZavati tzv. ,,nagovaradki aspekt jezika" Qtersuasiven,fr.persuader), a ne onaj koji se oslanja na ubedivanju argumentima(fr. convaincre) stoga je on i odredio svoju Rerorl ku kao: ,,upotre-bu jezika na jedan takav naiin, da se proizvede Zeljeni utisak naslu5aoce ili ditaoce". U pocrrci neki retoridki element postoji utoli-ko, ukoliko pesni5tvo pomoiu jezidkih utisaka treba da proizvodesudove i odluke a time i raspoloZenja i podsticaje, afekte najra-zliditije vrste. To je i neophodno, po5to se ,,u uslovima kapitalis-tidke konkurencije u umetnosti na nuZan nadin mora nalaziti jedanelemenat koji u znatnoj meri stvar propagandno uzdiile,koji pobo-ljlava (verbesserndes)'1. Umetnost, stoga, ima vaspitnu funkciju, ukoju delimice ulaze traZeni elementi klasidnog suddkog govora. Dabi se kod ditaoca ili sluSaoca proizvela sada identifikacija, saglas-nost sa osobenim ciljevima, retorika, kao i poetika, ima da seposluZi istim sredstvom: ve5tinom govora (Beredsamkeit). To nijeni5ta drugo nego ,,strategija moci privladenja, Sto je u osnovi jednotakvo druStveno sredstvo, kojim drugi treba da se dovede do togada se sa nama sloZi". ,,Eloquent" i ,,retoridan" su za Burkea sinon-imi, samo Sto se prvi (elokventan) odnosi neposredno na umetnost:,,Elokvencija je jednostavno cilj umetnosti i tako predstavlja njenusu5tinu". Ona je ,,sled simbolidkih i formalnih dejstava".

(9) /.eliena identifikacij a uz pomoi retoridnos ti i elokvencijepostize se, jednostavno, stoga Sto je psiholo5ki temelj i jednog idrugog, i elokvencije u obliku formalnog, simbolidkog efekta kaoi identifikacije isti. UvaZavajuii doprinose modemih nauka: antro-pologije, sociologije i psihologije, Burke kao da nastoji da svoju

a Murie Hochmuth Nichols, ,Xenneth Burke and the 'New Rhetoric"', u:Rueckert, C r itical Re spo nse s, sv. 27 4.

Retoriku udini nekom vrstom condition humaine.,,Utemeljena kaosamostalno podrudje, pored logike, etike i estetike, ona u isti mahstoji nad ovim disciplinama, proZimajuCi ih i ukazujuCi, prematome, iznova na svoju samobitnost"'.

(10) Autori Elfriede Callier (Elfride Kalie), Peter Kampers iUrlich Roemhild (Urlih Remhild), koji su raznatrali doprinosBurkeove retorike (u knjizi G. Uedinga) zakljudili su sledede:,,Mada se Burke nikada nije odrekao svojih antidkih krunskih sve-doka, Platona i njegove teorije o idejama, ali i pre svegaAristotela,njegovo je stanovi5te ipak razorilo svaki retoridki sistem. VaZenjenjegove retorike je neogranideno. Tamo gde su simboli, postojiznadenje, a tamo gde ima znadenja, eg?stiraju sa njima povezan€intencije, dakle, tamo vlada retorika. Covek je osudjen na svojepotencije - koje ga razlikuju od svih Zivih biia, dakle, osuden je nasposobnost za komunikaciju, za retoriku. Retoridki gest postajekod Burkea osobenom formom jedne neobmanjujuie jezidke igre"(GU, 190-191). Razume se, ako bi se takav projekat retorike,mogao odrediti i kao svojevrstan pledoaje za besedni5wo koje seulaguje slu5aocima, onda bi, smelije redeno, takav nacrt mogao bitiinterepretiran i kao teorijsko orude za analizu retoridkog govora ufunkcij i politidke manipulacije.

Polifi eko govo rn i itvo i d e mokroti io

(l l) Nema nikakve sumnje da su politidke okolnosti, slobo-da iskazivanja misli, demokratski Zivot jednog druStva, tradicijaparlamentarnog Zivota, zatim, kultura govora i dijaloga i, nadasve,senzibilitet jedne odredene socijalne grupe da govorom kao sred-stvom komunikacije uspostavlja vi5i stepen druStvene integracije -

osnovne pretpostavke govornistva. Neki autori su za Helene, kaojednog od prvih demokratskih naroda kojije razvio besedni5tvo injegovu teoriju, izjavljivali kako su Jonjani od svih Grka, a meduovima, pak, Atinjani, bili stoga ,,matadori redima", Sto su u ,,,{tinideca podinjala govoriti mesec dana ranije nego li u drugim kajevi-ma" i, Sto je joS vainije, u Atini su cvetali demokratija i ,,najveiasloboda govora", koja je bila ,jedan od stubova drZavnog atidkog

Faf

;=LoNoJtr

40

5 Gert Ueding, Einfuehrung in die Rhetorik, Stungart, 1976. str. 188-190).U daljnjem tekstu: GU

;

L

zJ

U

o

Zivota". Isto tako, bilo je poznato da su ,"Atinjani bili uopSte ljudiprepiradi i neumorni govorljivci" , zbog dega je ironidno Aristofanprimetio da su ,,brbljivi" te da su ,,brbljivoSiu jedini prevazi5lineprestano pocvrkivanje svojih cvrdaka" o.

(I2) U istoriji besedni5tva, jo5 od antidkih vremena, go-vornik je, u osnovi, koristio dva metoda: da nadgovori auditori-jum, odnosno da ga ubediti dokazima. I u savremenoj retorici, anakon iskustva u politidkom besedni5tvu u totalitarnim reZimimaposebno, pomenimo nacionalsocijalistidko razdoblje, sve je glasn-iji zahtev namenjen govorniku da ne zloupotrebljava ovo, inade,moino sredstvo manipulacije masama.

(13) Heinz Lemmermann (Hajnc Lemerman) ovim povo-dom kaZe: ,,Govorni5tvo se moZe naii u sluZbi dobra kao i zla, is-tine kao i laZi. Govornidki dar je opasno oruZje, koje se destozlouponebljava. U osnovi postoje samo tri metoda da se koddrugih ljudi ne5to postigne: mogu se primorati, mogu se nadgovor-iti (nem. ueberreden, fr. persuader) i mogu se ubediti (nem. ue-berzeugen, fr. convaincre). Po pravilu samo je poslednji metodlegitiman". Nemadki autor smatrada svaki istinski govor, pored te-hnidke spretnosti, mora da poseduje i ,,etidku pretpostavku", dakle,,,svest o odgovornosti". ,Jz.ftina istinsl<og govora leii u niegovoi

funlcciji da sluii ljudima. Onaj ko ne priznaje takvu funkciju, post-aie demagog, ali nikada govornik u pravom smisfir"'.

(14) Imajuii posebno u vidu politidkog besednika, Lemmer-mann nalaZe govorniku, kod koga je lidna ambicija dominantna, dasuzbije vlastiti egocitet. ,,Govornik Sto je moguino vi5e treba da seoslobada egocentridnog nastupa. On ne tleba da deluje u sluZbisamodopadljivosti. Svaki govornik mora, dodu5e, da zrati suges-tivnim autoritetom, ali on ne sme da podlegne teLnjizavaLenjem."(LdR, 45) Na ovom mestu, u istovetnom kontekstu, valjalo bi pod-setiti na duhovitu francusku poslovicu da,,dobri govomici morajubiti glave, a ne samo grkljani".

(15) Poverenje koje mora ulivati besednik, posebno u poli-tidkom govoru, odvajkada je bilo na ceni. Znali su to i kineskimudraci, a pre svih Lao Ce, koji je upozoravao: ,,.A.ko nedovoljno

6 D. MiloS D,tii, Istorija helenske knjiievnosti, ,flavod za udZbenike",Beograd, 1986. str. 588.

7 H"inz Lemmermann, Lehrbuch der Rhetorik, Muenchen und Wien, 2,Aufl.1968. str 41. U daljnjem tekstu LdR.

veruje5 ljudima, oni ie tebi verovati sve manje" 8. Medutim, savre-menom govorniku se stavljaju mnoge ograde upravo stoga 5to je20. vek pokazao izuzernu delotvornost govora, ukljudiv tu i njego-vu demago5ku moi, kao moi manipulacije masama. Nije, otuda,sludajno, Sto se gotovo u svakom retoridkom prirudniku psiholog-ija masa izudava veoma detaljno. Te5ko je i zamisliti da preten-dentni na politidki poloZaj u svojim bibliotekama ne posedujuknjige iz ove oblasti. I ovde iemo, pre svih drugih, pomenuti deloGustavea Le Bona (Gistava le Bona), p sihologiju nase ili, u na5emprevodu, Psihologiju gomile.lr Bon, drugadije od Lemmerma-nna, savetuje besednike da dobro izude psihologiju mase ukolikoLele da se domognu vlasti i politidkog uticaja, postignu autoritet usudskom govorniStvu. Govornik pred ,,gomilom.. ili ,,masom.,,kain ovaj francuski psiholog, ,,mora u prvom redu poznavati dar-obni uticaj redi, formula i slika. On mora imati posebnu reditostsastavljenu od energidnog tvrdenja &z dokaza, od uticajnih slikauokvirenih vrlo zbijenim razlaganjem. To je nadin reditosti koji senalazi u svim skup5tinama" v. Ne dudi ni sledeia izjavacustaveaLe Bona, naime, da su,,svi gospodari sveta, svi osnivadi religija ilicarevina, apostoli svih verovanja, najodlidniji drZavnici ... uvek bi-li nesvesni psiholozi, koji su... poznavali du5u gomila.. (LeB, 30).

(16) Maurice Hougardy (Moris Ugardi)l0 smatra da je os-obenost politidkog i parlamentarnog govorni5tva u njegovoj aktu-alnosti, u povezanosti tih govora sa trenuhim dogadajima na kojegovornik reaguje. To je upravo irazlogda su mnogi govori, ako nesasvim izgubljeni, ono bar nesavremeni i za dublja ispitivanja be-spredmetni. ,,Politidka elokvencija se temelji, dakle, na principijel-nom poretku, na imperativu aktualnosti", vezujuii se pre svega zaono ,,dana5nje ali ne i za pro5lo" (MH,l69).

(17) Kratkovidost politidkih debata u parlamentu, Sto je dan-as sve oditije, i posebno u novije vreme u Srbiji, proistide otud Sto

8 Lao Ce, Knjiga o putu i njegovoj vrlini, ,,Grafos,., Beograd, 1984.Gustave l*Bon, Psihologija gomile,,,Globus,., Zagreb, 1989. str.lZ8. U

daliniem tekstu korisrim kraticu: LeB.Napimena: iUtim aa upozorim ditaoca, da su u meduwemenu, od pojave pwogizdanja.Retorika 1975. godine, do danas, objavljeni prevodi nekih knjila, pa ih, sto-ga, oy99 citir.am, smatrajuii ro korisnom lekrirom za samog diraoca. U tdm smislunavodiiemo i Aristotelovu Retoriku, diji je prevod, takode, objavljen.

- l0_M*.i"e Hougardy, La parole en public, Bruxelles, str. 169. U daljnjern

tekstu: MH.

6

;=L

NoJtr

4 3

;

L

zJ

U

o

Zivota". Isto tako, bilo je poznato da su ,"Atinjani bili uopSte ljudiprepiradi i neumorni govorljivci" , zbog dega je ironidno Aristofanprimetio da su ,,brbljivi" te da su ,,brbljivoSiu jedini prevazi5lineprestano pocvrkivanje svojih cvrdaka" o.

(I2) U istoriji besedni5tva, jo5 od antidkih vremena, go-vornik je, u osnovi, koristio dva metoda: da nadgovori auditori-jum, odnosno da ga ubediti dokazima. I u savremenoj retorici, anakon iskustva u politidkom besedni5tvu u totalitarnim reZimimaposebno, pomenimo nacionalsocijalistidko razdoblje, sve je glasn-iji zahtev namenjen govorniku da ne zloupotrebljava ovo, inade,moino sredstvo manipulacije masama.

(13) Heinz Lemmermann (Hajnc Lemerman) ovim povo-dom kaZe: ,,Govorni5tvo se moZe naii u sluZbi dobra kao i zla, is-tine kao i laZi. Govornidki dar je opasno oruZje, koje se destozlouponebljava. U osnovi postoje samo tri metoda da se koddrugih ljudi ne5to postigne: mogu se primorati, mogu se nadgovor-iti (nem. ueberreden, fr. persuader) i mogu se ubediti (nem. ue-berzeugen, fr. convaincre). Po pravilu samo je poslednji metodlegitiman". Nemadki autor smatrada svaki istinski govor, pored te-hnidke spretnosti, mora da poseduje i ,,etidku pretpostavku", dakle,,,svest o odgovornosti". ,Jz.ftina istinsl<og govora leii u niegovoi

funlcciji da sluii ljudima. Onaj ko ne priznaje takvu funkciju, post-aie demagog, ali nikada govornik u pravom smisfir"'.

(14) Imajuii posebno u vidu politidkog besednika, Lemmer-mann nalaZe govorniku, kod koga je lidna ambicija dominantna, dasuzbije vlastiti egocitet. ,,Govornik Sto je moguino vi5e treba da seoslobada egocentridnog nastupa. On ne tleba da deluje u sluZbisamodopadljivosti. Svaki govornik mora, dodu5e, da zrati suges-tivnim autoritetom, ali on ne sme da podlegne teLnjizavaLenjem."(LdR, 45) Na ovom mestu, u istovetnom kontekstu, valjalo bi pod-setiti na duhovitu francusku poslovicu da,,dobri govomici morajubiti glave, a ne samo grkljani".

(15) Poverenje koje mora ulivati besednik, posebno u poli-tidkom govoru, odvajkada je bilo na ceni. Znali su to i kineskimudraci, a pre svih Lao Ce, koji je upozoravao: ,,.A.ko nedovoljno

6 D. MiloS D,tii, Istorija helenske knjiievnosti, ,flavod za udZbenike",Beograd, 1986. str. 588.

7 H"inz Lemmermann, Lehrbuch der Rhetorik, Muenchen und Wien, 2,Aufl.1968. str 41. U daljnjem tekstu LdR.

veruje5 ljudima, oni ie tebi verovati sve manje" 8. Medutim, savre-menom govorniku se stavljaju mnoge ograde upravo stoga 5to je20. vek pokazao izuzernu delotvornost govora, ukljudiv tu i njego-vu demago5ku moi, kao moi manipulacije masama. Nije, otuda,sludajno, Sto se gotovo u svakom retoridkom prirudniku psiholog-ija masa izudava veoma detaljno. Te5ko je i zamisliti da preten-dentni na politidki poloZaj u svojim bibliotekama ne posedujuknjige iz ove oblasti. I ovde iemo, pre svih drugih, pomenuti deloGustavea Le Bona (Gistava le Bona), p sihologiju nase ili, u na5emprevodu, Psihologiju gomile.lr Bon, drugadije od Lemmerma-nna, savetuje besednike da dobro izude psihologiju mase ukolikoLele da se domognu vlasti i politidkog uticaja, postignu autoritet usudskom govorniStvu. Govornik pred ,,gomilom.. ili ,,masom.,,kain ovaj francuski psiholog, ,,mora u prvom redu poznavati dar-obni uticaj redi, formula i slika. On mora imati posebnu reditostsastavljenu od energidnog tvrdenja &z dokaza, od uticajnih slikauokvirenih vrlo zbijenim razlaganjem. To je nadin reditosti koji senalazi u svim skup5tinama" v. Ne dudi ni sledeia izjavacustaveaLe Bona, naime, da su,,svi gospodari sveta, svi osnivadi religija ilicarevina, apostoli svih verovanja, najodlidniji drZavnici ... uvek bi-li nesvesni psiholozi, koji su... poznavali du5u gomila.. (LeB, 30).

(16) Maurice Hougardy (Moris Ugardi)l0 smatra da je os-obenost politidkog i parlamentarnog govorni5tva u njegovoj aktu-alnosti, u povezanosti tih govora sa trenuhim dogadajima na kojegovornik reaguje. To je upravo irazlogda su mnogi govori, ako nesasvim izgubljeni, ono bar nesavremeni i za dublja ispitivanja be-spredmetni. ,,Politidka elokvencija se temelji, dakle, na principijel-nom poretku, na imperativu aktualnosti", vezujuii se pre svega zaono ,,dana5nje ali ne i za pro5lo" (MH,l69).

(17) Kratkovidost politidkih debata u parlamentu, Sto je dan-as sve oditije, i posebno u novije vreme u Srbiji, proistide otud Sto

8 Lao Ce, Knjiga o putu i njegovoj vrlini, ,,Grafos,., Beograd, 1984.Gustave l*Bon, Psihologija gomile,,,Globus,., Zagreb, 1989. str.lZ8. U

daliniem tekstu korisrim kraticu: LeB.Napimena: iUtim aa upozorim ditaoca, da su u meduwemenu, od pojave pwogizdanja.Retorika 1975. godine, do danas, objavljeni prevodi nekih knjila, pa ih, sto-ga, oy99 citir.am, smatrajuii ro korisnom lekrirom za samog diraoca. U tdm smislunavodiiemo i Aristotelovu Retoriku, diji je prevod, takode, objavljen.

- l0_M*.i"e Hougardy, La parole en public, Bruxelles, str. 169. U daljnjern

tekstu: MH.

6

;=L

NoJtr

4 3

=E

EzUuCEa

su poslanici ljudi koji se bave jo5 i drugim profesionalnim poslov-ima, tako da ne poseduju neku naroditu politidku kulturu, dakle, nikulturu besedenja. Zbog toga oni nemaju vremena za pripremusvojih govora, a i to Sto izgovaraju u debatama, i5dezava, jer

mno5tvo novih pitanja o kojima parlament raspravlja prepokrivaono Sto je pre toga saop5teno. ,,Eto zbog dega, najde5ie, parlamen-tarne debate, umesto da podastru kontroverzno mi5ljenje iz pers-pektive druStvenih realnosti koju ne popravljaju", praktikuju

,,diskusije koje su kratkovide". Zbogtoga je Hougardy pre vi5e oddvadeset godina, osvriuii se na parlamentarno stanje stvari uEvropi, tvrdio da je ,,politidka atmosfera debatd u parlamentu na-vukla na sebe najo5trije kritike. Demokratski ideal, koji je ukore-njen kod veiine naroda i koji konstitui5e plemenitost njegova Zi-vota, ne nalazi uvek kod parlamentarnog sastava, poslanika, dokazneke golitidke superiornosti koje se nude civilizovanom do-vgku. t t

t '

(18) MoZda je ovde korisno navesti Valerijevo mi5ljenje osmislu parlamentarnih i politidkih debata. ,,Lakomost, ambicija,direktno se bore u politici. U politici su neizbeZni sujeta, patnje,nasilja, insinuaciie, glasine, buduii da se aktivna politika temeljina instinktima"rz. Maurice Hougardy je s razlogom primetio da se

,,parlamentarna elokvencija zasniva, po prirodi stvari, na karakterunacije, drugim redima, ona je pod uticajem stanjaJavnog mnjenja,koje je, uslovno redeno, tadka susticanja nacionalnog temperamen-ta i mi5ljenja koje iskazuje dnevni Zurnalizam".

( 1 9) Odlika parlamentarnog govornika, senatora, poslanika,jeste u tome Sto njegov govor mora da se protegne izvan parlamen-ta, senata, jer oni govore narodima ditave drZave. Sa druge strane,svaki poslanik, osim Sto predstavlja narod jednog izbornog po-

drudja, on je reprezentant i stranke kojoj pripada, tako da su nje-govi govori istovremeno izraz odredjene politidke filozofijestranke. Tokom ditavog mandata poslanik se mora drZati obeianjakoja je dao biradima, narodu, ali samo iz ugla filozofije svojestranke.

(20) Oduvek se smatralo da je od svih aktivnosti jednog po-

slanika, senatora, najneugodniji zadatak drZanje besede za govor-

1l /sra, Hougardy, str. 1?0.l2 Upo.. F.Lefewe, Entretiensavec PaulValery,Pais,MCMXXVI. str. 25.

nicom, jer je ovaj tip elokvencije najkompleksniji i zahtevanajdelikatniju obradu. Politidki govornik se gotovo uvek obradagrupama ljudi koji su prema njemu lidno ili pristrasni ili indiferent-ni. Te5ko se moZe pretpostaviti da bi stav jednog poslanika u par-lamentu bio jednodulno prihvaden od svih, buduCi da poslanikbrani interes jedne biradke grupe, dela naroda koji pripada njego-voj stranci, pa je taj interes, prirodno, u neskladu sa interesimadrugih.

(21) Koji je smisao politidkog besedni5wa? ,,Narodita ulogapolitidke elokvencije, smatra Hougardy, sastoji se u tome da pri-dobije ekstremne kolebljivce stranaka, disidente, neodludne" (MH,771). Za politidkog aktivistu govornidki talent je nuZni uslov nje-govog delovanja. No, ,,za govornicomje, najde5de, neophodna im-provizacija". Paignon (Penjon) je isticao: ako se,,govornik podajeimprovizaciji, ako prihvata svoju inspiraciju i svoja razmi5ljanja utrenutnim okolnostima, medu licima koja ga okruZuju, on tadamodifikuje svoj govor prateii.utiske koje stvara, kako bi dospeo doonoga Sto Zeli daproizvede" rr.

(22) Politidki govor ne sme da se dita. U Gornjem domu (uPalati lordova) npr., na predlog Lorda Kreforda, juna 1936. bila jepokrenuta debata da se zabrani ditanje govora. Za govomicompolitidki aktivist, poslanik, mora se pokazati kao majstor govor-nice, na kojoj suvereno vlada. Politidki govornik mora vazda imatiu vidu da moZe biti prekidan u svom izlaganju, da Ce mu stavljatiprimedbe, da Ce ga opozicija dodekivati sa svom svojom Zestinom,da ie ga vredati, podizati buku. ,,On ne bi trebalo da se pravi kaoda sve to ne uzima u obzir."

(23) Kako smo vei pokazali, govornik mora biti u stanju dapitanja koja ie dobijati iz publike, brzo shvati i uspe5no inter-veni5e. Razume se, to ie katkada zahtevati da promeni ili bar dapomeri neke delove u svom vei pripremljenom planu govora. Naprigovore i negodovanja iz publike besednik ne sme da reaguje sasrdZbom. On bi trebalo, u takvoj okolnosti, da prihvati savet Mon-taignea (Montenja) koji glasi: ,,Kada mi se neko suprotstavi, onpotpuno apsorbuje i provocira moju paZnju, ali ne i moj bes." Dak-le, umesto da ga pitanje iz publike zbuni, ve5t govornik udvos-truduje svoje snage, nastojeii, istovremeno, da na tom iznenadnom

F,U,

T=LoN

JG

13 Paignon, Eloquence et improvisatbn, Art de la parole oraoire, A. Du-rand, Paris, 1854. str.2l5.

45

=E

EzUuCEa

su poslanici ljudi koji se bave jo5 i drugim profesionalnim poslov-ima, tako da ne poseduju neku naroditu politidku kulturu, dakle, nikulturu besedenja. Zbog toga oni nemaju vremena za pripremusvojih govora, a i to Sto izgovaraju u debatama, i5dezava, jer

mno5tvo novih pitanja o kojima parlament raspravlja prepokrivaono Sto je pre toga saop5teno. ,,Eto zbog dega, najde5ie, parlamen-tarne debate, umesto da podastru kontroverzno mi5ljenje iz pers-pektive druStvenih realnosti koju ne popravljaju", praktikuju

,,diskusije koje su kratkovide". Zbogtoga je Hougardy pre vi5e oddvadeset godina, osvriuii se na parlamentarno stanje stvari uEvropi, tvrdio da je ,,politidka atmosfera debatd u parlamentu na-vukla na sebe najo5trije kritike. Demokratski ideal, koji je ukore-njen kod veiine naroda i koji konstitui5e plemenitost njegova Zi-vota, ne nalazi uvek kod parlamentarnog sastava, poslanika, dokazneke golitidke superiornosti koje se nude civilizovanom do-vgku. t t

t '

(18) MoZda je ovde korisno navesti Valerijevo mi5ljenje osmislu parlamentarnih i politidkih debata. ,,Lakomost, ambicija,direktno se bore u politici. U politici su neizbeZni sujeta, patnje,nasilja, insinuaciie, glasine, buduii da se aktivna politika temeljina instinktima"rz. Maurice Hougardy je s razlogom primetio da se

,,parlamentarna elokvencija zasniva, po prirodi stvari, na karakterunacije, drugim redima, ona je pod uticajem stanjaJavnog mnjenja,koje je, uslovno redeno, tadka susticanja nacionalnog temperamen-ta i mi5ljenja koje iskazuje dnevni Zurnalizam".

( 1 9) Odlika parlamentarnog govornika, senatora, poslanika,jeste u tome Sto njegov govor mora da se protegne izvan parlamen-ta, senata, jer oni govore narodima ditave drZave. Sa druge strane,svaki poslanik, osim Sto predstavlja narod jednog izbornog po-

drudja, on je reprezentant i stranke kojoj pripada, tako da su nje-govi govori istovremeno izraz odredjene politidke filozofijestranke. Tokom ditavog mandata poslanik se mora drZati obeianjakoja je dao biradima, narodu, ali samo iz ugla filozofije svojestranke.

(20) Oduvek se smatralo da je od svih aktivnosti jednog po-

slanika, senatora, najneugodniji zadatak drZanje besede za govor-

1l /sra, Hougardy, str. 1?0.l2 Upo.. F.Lefewe, Entretiensavec PaulValery,Pais,MCMXXVI. str. 25.

nicom, jer je ovaj tip elokvencije najkompleksniji i zahtevanajdelikatniju obradu. Politidki govornik se gotovo uvek obradagrupama ljudi koji su prema njemu lidno ili pristrasni ili indiferent-ni. Te5ko se moZe pretpostaviti da bi stav jednog poslanika u par-lamentu bio jednodulno prihvaden od svih, buduCi da poslanikbrani interes jedne biradke grupe, dela naroda koji pripada njego-voj stranci, pa je taj interes, prirodno, u neskladu sa interesimadrugih.

(21) Koji je smisao politidkog besedni5wa? ,,Narodita ulogapolitidke elokvencije, smatra Hougardy, sastoji se u tome da pri-dobije ekstremne kolebljivce stranaka, disidente, neodludne" (MH,771). Za politidkog aktivistu govornidki talent je nuZni uslov nje-govog delovanja. No, ,,za govornicomje, najde5de, neophodna im-provizacija". Paignon (Penjon) je isticao: ako se,,govornik podajeimprovizaciji, ako prihvata svoju inspiraciju i svoja razmi5ljanja utrenutnim okolnostima, medu licima koja ga okruZuju, on tadamodifikuje svoj govor prateii.utiske koje stvara, kako bi dospeo doonoga Sto Zeli daproizvede" rr.

(22) Politidki govor ne sme da se dita. U Gornjem domu (uPalati lordova) npr., na predlog Lorda Kreforda, juna 1936. bila jepokrenuta debata da se zabrani ditanje govora. Za govomicompolitidki aktivist, poslanik, mora se pokazati kao majstor govor-nice, na kojoj suvereno vlada. Politidki govornik mora vazda imatiu vidu da moZe biti prekidan u svom izlaganju, da Ce mu stavljatiprimedbe, da Ce ga opozicija dodekivati sa svom svojom Zestinom,da ie ga vredati, podizati buku. ,,On ne bi trebalo da se pravi kaoda sve to ne uzima u obzir."

(23) Kako smo vei pokazali, govornik mora biti u stanju dapitanja koja ie dobijati iz publike, brzo shvati i uspe5no inter-veni5e. Razume se, to ie katkada zahtevati da promeni ili bar dapomeri neke delove u svom vei pripremljenom planu govora. Naprigovore i negodovanja iz publike besednik ne sme da reaguje sasrdZbom. On bi trebalo, u takvoj okolnosti, da prihvati savet Mon-taignea (Montenja) koji glasi: ,,Kada mi se neko suprotstavi, onpotpuno apsorbuje i provocira moju paZnju, ali ne i moj bes." Dak-le, umesto da ga pitanje iz publike zbuni, ve5t govornik udvos-truduje svoje snage, nastojeii, istovremeno, da na tom iznenadnom

F,U,

T=LoN

JG

13 Paignon, Eloquence et improvisatbn, Art de la parole oraoire, A. Du-rand, Paris, 1854. str.2l5.

45

<tt

;=oN

Jr

!J

dz!FU

U'

pitanju izvrSi integraciju svih prisutnih u Parlamentu, da ih motiv-iSe u paZljivom sluianju onoga Sto izlaZe. Govornik mora biti ve5tda sve, dak i neugodne okolnosti, preokrene u svoju korist. To je,svakako, veoma te5ko i zahteva veliko iskustvo, prekaljenost ubrojnim nastupima. Ukratko, prekid iz publike ne sme govornikada smrvi; ali, upravo stoga, ovaj prekid treba da mu posluZi da sm-rvi onog koji ga prekida, razume se, nikako ne grubom replikom,nego dostojnim, inteligentnim, prigodnim odgovorom.

(24) Kojim se nadelima, koristio, na primer, Hitler u slidnimsituacijama? Najpre, govornik mora da ima celokupan scenarij i dodetalja razradenu..dramaturgiju i koreografiju svog nastupa, doposlednjeg gesta. Sto se koncepcije govora ti&, on mora biti smi5-ljeno koncipovan, predvideti pauze, promenu tempa izlaganja, up-iurost i gestove, teatralne efekte. Isto tako, govornik mora, osimSto poznaje psihologiju mase, da predvidi moguina pitanja iz pub-like, narodito od onih njemu nedobronamernih. To je za Hitlerabilo od znatajau predizbornoj kampanji. Sta treba da radi ako go-vornika prekidiju iz publike, upadicama, pitanjima iz mase? Ideal-no bi bilo, tvrdio je Hitler, kada bi govornik bio u stanju da, isto-vremeno, protivpitanjem nagna ,,onoga koji pita" da odstupi. Sva-kako, redak je sludaj, a Hitler ga je sam koristio, da joS u toku kon-cipiranja govora besednik bude u stanju da predupredi odekivana imoguCna protivpitanja'".

Upravo stoga, nastavlja Hitler, ,,bilo je u*rn" vaZno da vecpre svakog govora budu poznate forma i sadrZaj primedbi koje tre-ba odekivati u diskusiji kako bi se one veC u samom govoru pot-puno pobile. hitom je bilo poZeljno da se moguie primedbeodmah navedu i da se dokaZe njihova neodrZivost; na taj nadin selak5e pridobija slu5alac koji je, iako sa dosta ponesenih primedaba,do5ao inade distog srca" (MK, 520).

(25) Lako je pretpostaviti u kojoj je meri Hitler koristioznanja Gustavea Le Bona. Dakle, masa misli u slikama, kritidki re-zon opada, tadnije on je u obrnutoj srazmeri sa poveianjem masa,njenim zgu5njavanjem. Le Bon kaZe: ,,Masa sadinjava jedno bide ipodvrgnuta je zakanu dulevnog jedinsna gomild' (LeB, 35). U,,masi" nestaju ,,svesne osobenosti". ,,Oseiaji i ideje svih pojedina-

la Adolf Hitler , Mein Kampf,Zweiter Band: D ie rutionalsozialistische Be-wegung, Zentralverlag der NSDAB Muenchen, 1941. str 520. i dalje. U daljnjemtekstu: MK.

ca upravljeni su u istom smeru. Nastaje skupna du5a, bez sumnjeprolazna". Ono Sto dini zajednidku arhetipsku osnovu jednog et-nosa, plemena, naroda, jeste,,iracionalni, nesvesni" deo grupe, i ponjemu se ,,masa" oseca kao ,,Jedno bide", dok razliditost medu in-dividuumima tog istog plemena, naroda, skupine, proizlazi iz,,svesnog dela inteligencije".

(26) Psiholozi masa slaZu se gotovo u potpunosti sa tezomLe Bona. Tako, npr. Lemmermann upozorava na pomatu ,dinjen-icu, da se dovek u masi drugadije ponala nego kada je sam. Jedinoizriditi individualac moZe da se, i to sa naporom, oslobodi suges-tivnosti mase. Kada jedna grupa sluSalaca postaje masom, razliditoje od sludaja do sludaja. Granice su labave. Ali: Sto je veda grupaslu5alaca, utoliko pre ona postaje masom" (LdR, 190). U ovomsmislu mogu se diferencirati dva osnovna zakona koji odredujuljude u masi.

1. Masa lako reaguje na du5evna pokretanja;2. Masa pokazuje slabu mod rasudivanja.Masa je, dakle, bez antene za logidan i filigranski rad. Ona

trdZi jednoznadna, snaZna rasudjivanja. Sto je veie mno5wo u gru-pi, to se vi5e moraju pojednostaviti konture, mora se ponavljati,mora se govoriti narodski, obraiati se tzv. op5tem osedanju. Coveku masi postaje ,,lakoveran". On teZi inpersonalnosti. Njegova spo-sobnost za kritidki stav je smanjena Sto,logidki osmoreno, nije sa-svim razumljivo. Kako misli dovek u masi? Lemmermann je miS-ljenja da je nivo percepcije i-mi5ljenja ,Jnase" suien; da mi5lje-njem vladaju slike i opaLaji. Covek u masi ,,teZi slikanju u formi:crno-belo. Nagonsko i iracionalno isplivavaju." Grillparzer (Gril-parcer) je duhovito ocrtao ova dva lica istog doveka: doveka u masii doveka kao pojedinca: ,,eovek kao pojedinac je podno5ljiv, u go-mili on se nalazi u blizini Zivotinjskog sveta".

(27) Kako se pona5ati pred masom? Iz teorijskog i praktid-nog iskustva Lemmermann je nagla5avao dva vaZna principa kojihbi trebalo da se govornici pridrZavaju:

(a) Sto je veCa grupa slu5alaca, utoliko mora biti jednostavn-ija dikcija u govoru.

(b) Ukoliko je sluSateljstvo brojnije, utoliko se mora govoririodiglednije, tj. izr azito slikovito.

(28) Na primeru Hitlerovih govora mofu se, takode, uvidetiu kojoj meri je nemadki diktator operacionalizovao program kBonove psiholo5ke teorije. Najbolje se to vidi iz samih Hitlerovih

46 4 7

<tt

;=oN

Jr

!J

dz!FU

U'

pitanju izvrSi integraciju svih prisutnih u Parlamentu, da ih motiv-iSe u paZljivom sluianju onoga Sto izlaZe. Govornik mora biti ve5tda sve, dak i neugodne okolnosti, preokrene u svoju korist. To je,svakako, veoma te5ko i zahteva veliko iskustvo, prekaljenost ubrojnim nastupima. Ukratko, prekid iz publike ne sme govornikada smrvi; ali, upravo stoga, ovaj prekid treba da mu posluZi da sm-rvi onog koji ga prekida, razume se, nikako ne grubom replikom,nego dostojnim, inteligentnim, prigodnim odgovorom.

(24) Kojim se nadelima, koristio, na primer, Hitler u slidnimsituacijama? Najpre, govornik mora da ima celokupan scenarij i dodetalja razradenu..dramaturgiju i koreografiju svog nastupa, doposlednjeg gesta. Sto se koncepcije govora ti&, on mora biti smi5-ljeno koncipovan, predvideti pauze, promenu tempa izlaganja, up-iurost i gestove, teatralne efekte. Isto tako, govornik mora, osimSto poznaje psihologiju mase, da predvidi moguina pitanja iz pub-like, narodito od onih njemu nedobronamernih. To je za Hitlerabilo od znatajau predizbornoj kampanji. Sta treba da radi ako go-vornika prekidiju iz publike, upadicama, pitanjima iz mase? Ideal-no bi bilo, tvrdio je Hitler, kada bi govornik bio u stanju da, isto-vremeno, protivpitanjem nagna ,,onoga koji pita" da odstupi. Sva-kako, redak je sludaj, a Hitler ga je sam koristio, da joS u toku kon-cipiranja govora besednik bude u stanju da predupredi odekivana imoguCna protivpitanja'".

Upravo stoga, nastavlja Hitler, ,,bilo je u*rn" vaZno da vecpre svakog govora budu poznate forma i sadrZaj primedbi koje tre-ba odekivati u diskusiji kako bi se one veC u samom govoru pot-puno pobile. hitom je bilo poZeljno da se moguie primedbeodmah navedu i da se dokaZe njihova neodrZivost; na taj nadin selak5e pridobija slu5alac koji je, iako sa dosta ponesenih primedaba,do5ao inade distog srca" (MK, 520).

(25) Lako je pretpostaviti u kojoj je meri Hitler koristioznanja Gustavea Le Bona. Dakle, masa misli u slikama, kritidki re-zon opada, tadnije on je u obrnutoj srazmeri sa poveianjem masa,njenim zgu5njavanjem. Le Bon kaZe: ,,Masa sadinjava jedno bide ipodvrgnuta je zakanu dulevnog jedinsna gomild' (LeB, 35). U,,masi" nestaju ,,svesne osobenosti". ,,Oseiaji i ideje svih pojedina-

la Adolf Hitler , Mein Kampf,Zweiter Band: D ie rutionalsozialistische Be-wegung, Zentralverlag der NSDAB Muenchen, 1941. str 520. i dalje. U daljnjemtekstu: MK.

ca upravljeni su u istom smeru. Nastaje skupna du5a, bez sumnjeprolazna". Ono Sto dini zajednidku arhetipsku osnovu jednog et-nosa, plemena, naroda, jeste,,iracionalni, nesvesni" deo grupe, i ponjemu se ,,masa" oseca kao ,,Jedno bide", dok razliditost medu in-dividuumima tog istog plemena, naroda, skupine, proizlazi iz,,svesnog dela inteligencije".

(26) Psiholozi masa slaZu se gotovo u potpunosti sa tezomLe Bona. Tako, npr. Lemmermann upozorava na pomatu ,dinjen-icu, da se dovek u masi drugadije ponala nego kada je sam. Jedinoizriditi individualac moZe da se, i to sa naporom, oslobodi suges-tivnosti mase. Kada jedna grupa sluSalaca postaje masom, razliditoje od sludaja do sludaja. Granice su labave. Ali: Sto je veda grupaslu5alaca, utoliko pre ona postaje masom" (LdR, 190). U ovomsmislu mogu se diferencirati dva osnovna zakona koji odredujuljude u masi.

1. Masa lako reaguje na du5evna pokretanja;2. Masa pokazuje slabu mod rasudivanja.Masa je, dakle, bez antene za logidan i filigranski rad. Ona

trdZi jednoznadna, snaZna rasudjivanja. Sto je veie mno5wo u gru-pi, to se vi5e moraju pojednostaviti konture, mora se ponavljati,mora se govoriti narodski, obraiati se tzv. op5tem osedanju. Coveku masi postaje ,,lakoveran". On teZi inpersonalnosti. Njegova spo-sobnost za kritidki stav je smanjena Sto,logidki osmoreno, nije sa-svim razumljivo. Kako misli dovek u masi? Lemmermann je miS-ljenja da je nivo percepcije i-mi5ljenja ,Jnase" suien; da mi5lje-njem vladaju slike i opaLaji. Covek u masi ,,teZi slikanju u formi:crno-belo. Nagonsko i iracionalno isplivavaju." Grillparzer (Gril-parcer) je duhovito ocrtao ova dva lica istog doveka: doveka u masii doveka kao pojedinca: ,,eovek kao pojedinac je podno5ljiv, u go-mili on se nalazi u blizini Zivotinjskog sveta".

(27) Kako se pona5ati pred masom? Iz teorijskog i praktid-nog iskustva Lemmermann je nagla5avao dva vaZna principa kojihbi trebalo da se govornici pridrZavaju:

(a) Sto je veCa grupa slu5alaca, utoliko mora biti jednostavn-ija dikcija u govoru.

(b) Ukoliko je sluSateljstvo brojnije, utoliko se mora govoririodiglednije, tj. izr azito slikovito.

(28) Na primeru Hitlerovih govora mofu se, takode, uvidetiu kojoj meri je nemadki diktator operacionalizovao program kBonove psiholo5ke teorije. Najbolje se to vidi iz samih Hitlerovih

46 4 7

F4t

o

;?I

N

tu

!J

E

tszUFUU)

retoridkih principa kojih se dosledno pridrZavao. Kako treba dagovori drZavnik novog poretka - pita se Hitler? [ odgovara: ,,Izsvoje op5te slike treba da izdvoji odredjene misli koje e, prlkazi-vati u formi preciznih, kratkih Slagvorta pogodnih da postanu ver-oispovest za jednu novu zajednicu ljudi" (MK, 520. i dalje).

,,Dok govornik za vreme govora iz gomile stalno dobija pov-odaza korekcije onoga sto izla2e zato Sto na licu mesta na licimasvojih slu5alaca moZe da primeti koliko su oni u stanju da shvatenjegove redi i da li one ostavljaju Zeljeni utisak, dotle onaj ko pi5euoplte ne poznaje svoje ditaoce . .. Uz to dolazi i dinjenica da jemasa lenja, da rado ostaje u sopstvenoj kolotedini i da veoma ner-ado poseZe za nedim Sto je napisano ukoliko to ne odgovara onomeu Sta veruje i ne servira joj ono demu se nada." Kako da se pona5anarodni voda, uz sve to joS i ,,genijalan"?! ,,Govomik moZe da sebavi istom temom kao i knjiga, ali ukoliko se radi o velikom i gen-ijalnom narodnom govorniku, on nikada nede isti nacrt i materijuizloLiti dva puta na isti nadin. On ie svaki put dozvoliti da gaponese masa kako bi u skladu sa njenim osedanjima upotrebio up-ravo one redi koje otvaraju srca slu5alaca." Ukoliko primeti da ganeko sasvim dobro ne shvata, da je malouman - Sto ocenjuje pozabezeknutom izrazu lica, u tom sludaju govornik ie u ,,obja5nja-vanju postati toliko primitivan i jasan da ie morati da ga shvati ionaj najgluplji", nastojeii da,,izlaile tako paZljiyO i lagano da Cesvaka misao dopreti dak i do onog umno najslabijeg".

(29) Osim ovih karakteristika, a u to smo se mogli uveriti i una5oj politidkoj realnosti, i u stavovima ranije izloZenim, ,,go-vornik - voda" mora stalno i uvek iznova da ponavlja snaZne rediiz vlastitog, pozitivnog programa, i isto takve redi u cilju optuZi-vanja svih drugih. Nijansiranje je ovde besmisleno, stmktura govo-ra mora biti modelovana u ,,crno-belom" dramatskom sklopu. I naovom mestu je Le Bon inspirativan: ,,Govomik koji hoCe dazavede masu mora zloupotrebljavati Zestoke wrdnje. heterivati,tvrditi, ponavljati i nikad ne poku5ati i5ta predoditi umnim razla-ganjem, najpoznatiji je nadin aryumentiranja narodnih govornika."(LeB,57)

(30) Ovde Zelim da navedem nekoliko fragmenata iz Hitle-rovog govora koji je emitovan na radiju a odrZan 10. februara1933. u Berlinskoj palati sportova, nakon Sto je Hitler preuzeovodstvo u Nemadkoj, i koji po mnogo demu raskrivaju unutra5nju

vezu govora i mitolo5kih nacionalnih tema koje efektno koristedemagozi, posebno u naSoj sredini.

,,Kao Sto sam ja radio skoro 14 godina, neprekidno i nepokolebav5i se ni za trenutak, na izgradnji ovog pokreta" i kao Stomi je uspelo da ga sa sedmoricom dlanova poveiam do dana5njih12 miliona, tako iu sa vama raditi i na ponovnom uzdizanju na5egnemadkog naroda. I kao Sto je meni u ovom pokretu danas pover-eno vodstvo nad Nemadkim Rajhom, tako Cemo mi jednog danaovaj Nemadki Rajh ponovo dozvati u Zivot i watiti mu velidinu, ami smo odludni i neiemo dozvoliti da nas bilo Sta omete ... A ti za-koni su obuhvaceni petom tadkom, dakle spoznajom da temeljina5eg opstanka podivaju na dva faktora koje nam niko ne mofuoteti: na na5em narodu kao supstanciji, krvi, volji i ingenijumu.Narod i tle, to su dva korena iz kojih Zelimo da crpemo na5u snagu... Pa onda jo5 jedna tadka! Ona glasi: polto svojim ciljem smatra-mo oduvanje na5eg naroda, vodenje njegove borbe za bpstanak,ondamoramo odstraniti uzroke raskola i pomiriti nemadke klase ...Kadapomirimo nemadke klase... onda Cemo iii i dalje kako bismoovaj ujedinjeni nemadki narod ponovo doveli do vednih izvora nje-gove snage ... Boreii se za nemadku buduinost moram se boriti zanemadko tle i nemadkog seljaka...On je vedni izvor ... A onda idemi do drugog stuba na5eg naroda, do nemadkog radnika..... 15.

MoZe se primetiti, najpre, da Hitler znaladki koristi mitskesimbole, brojeve: on 14 godina radi na stvaranju pokreta sa 7 na-jvernijih dlanova pokreta. Zar;im, tu je i mirski broj Z, toliko je,naime, dlanova, apostola sa kojima je radio na oswarenju progra-ma, a Sto se dlanova tide, ta je cifral933. godine dosegla do brojkeod 12 miliona. To su izvrsne forme govornika pred masom. Timesu se, uostalom, sluZili i predstavnici nalih stranaka u svojimTV--promocijama, u neprekidnom izve5tavanju o enormnom brojusvojih dlanova.

Zapaia se, {akode,,jednostavnost govorne fr azd, i ponavl-janje: ,,na5 narod"; potom ideja o izuzetnosti i ugroZenosti nem-adkog naroda. Supstancija je ,JraS narod", a ,,kn, volja iingenijum" njegovi elementi. Ideologija ,,krvi i tla.. je ved u tomgovoru najodludnije postavljena" Hitler se koristi jednostavnimmetaforama, odnosno sinegdohama onda kada govori o ,,nepri-

15 U:Die mtionalsozialistische Ranolwion,l933, Bearb. u Arel Friedrichs,7. Aufl, Junker und Duennhaupt Verlag, Berlin 1942. srr, l,+-16.

48 49

F4t

o

;?I

N

tu

!J

E

tszUFUU)

retoridkih principa kojih se dosledno pridrZavao. Kako treba dagovori drZavnik novog poretka - pita se Hitler? [ odgovara: ,,Izsvoje op5te slike treba da izdvoji odredjene misli koje e, prlkazi-vati u formi preciznih, kratkih Slagvorta pogodnih da postanu ver-oispovest za jednu novu zajednicu ljudi" (MK, 520. i dalje).

,,Dok govornik za vreme govora iz gomile stalno dobija pov-odaza korekcije onoga sto izla2e zato Sto na licu mesta na licimasvojih slu5alaca moZe da primeti koliko su oni u stanju da shvatenjegove redi i da li one ostavljaju Zeljeni utisak, dotle onaj ko pi5euoplte ne poznaje svoje ditaoce . .. Uz to dolazi i dinjenica da jemasa lenja, da rado ostaje u sopstvenoj kolotedini i da veoma ner-ado poseZe za nedim Sto je napisano ukoliko to ne odgovara onomeu Sta veruje i ne servira joj ono demu se nada." Kako da se pona5anarodni voda, uz sve to joS i ,,genijalan"?! ,,Govomik moZe da sebavi istom temom kao i knjiga, ali ukoliko se radi o velikom i gen-ijalnom narodnom govorniku, on nikada nede isti nacrt i materijuizloLiti dva puta na isti nadin. On ie svaki put dozvoliti da gaponese masa kako bi u skladu sa njenim osedanjima upotrebio up-ravo one redi koje otvaraju srca slu5alaca." Ukoliko primeti da ganeko sasvim dobro ne shvata, da je malouman - Sto ocenjuje pozabezeknutom izrazu lica, u tom sludaju govornik ie u ,,obja5nja-vanju postati toliko primitivan i jasan da ie morati da ga shvati ionaj najgluplji", nastojeii da,,izlaile tako paZljiyO i lagano da Cesvaka misao dopreti dak i do onog umno najslabijeg".

(29) Osim ovih karakteristika, a u to smo se mogli uveriti i una5oj politidkoj realnosti, i u stavovima ranije izloZenim, ,,go-vornik - voda" mora stalno i uvek iznova da ponavlja snaZne rediiz vlastitog, pozitivnog programa, i isto takve redi u cilju optuZi-vanja svih drugih. Nijansiranje je ovde besmisleno, stmktura govo-ra mora biti modelovana u ,,crno-belom" dramatskom sklopu. I naovom mestu je Le Bon inspirativan: ,,Govomik koji hoCe dazavede masu mora zloupotrebljavati Zestoke wrdnje. heterivati,tvrditi, ponavljati i nikad ne poku5ati i5ta predoditi umnim razla-ganjem, najpoznatiji je nadin aryumentiranja narodnih govornika."(LeB,57)

(30) Ovde Zelim da navedem nekoliko fragmenata iz Hitle-rovog govora koji je emitovan na radiju a odrZan 10. februara1933. u Berlinskoj palati sportova, nakon Sto je Hitler preuzeovodstvo u Nemadkoj, i koji po mnogo demu raskrivaju unutra5nju

vezu govora i mitolo5kih nacionalnih tema koje efektno koristedemagozi, posebno u naSoj sredini.

,,Kao Sto sam ja radio skoro 14 godina, neprekidno i nepokolebav5i se ni za trenutak, na izgradnji ovog pokreta" i kao Stomi je uspelo da ga sa sedmoricom dlanova poveiam do dana5njih12 miliona, tako iu sa vama raditi i na ponovnom uzdizanju na5egnemadkog naroda. I kao Sto je meni u ovom pokretu danas pover-eno vodstvo nad Nemadkim Rajhom, tako Cemo mi jednog danaovaj Nemadki Rajh ponovo dozvati u Zivot i watiti mu velidinu, ami smo odludni i neiemo dozvoliti da nas bilo Sta omete ... A ti za-koni su obuhvaceni petom tadkom, dakle spoznajom da temeljina5eg opstanka podivaju na dva faktora koje nam niko ne mofuoteti: na na5em narodu kao supstanciji, krvi, volji i ingenijumu.Narod i tle, to su dva korena iz kojih Zelimo da crpemo na5u snagu... Pa onda jo5 jedna tadka! Ona glasi: polto svojim ciljem smatra-mo oduvanje na5eg naroda, vodenje njegove borbe za bpstanak,ondamoramo odstraniti uzroke raskola i pomiriti nemadke klase ...Kadapomirimo nemadke klase... onda Cemo iii i dalje kako bismoovaj ujedinjeni nemadki narod ponovo doveli do vednih izvora nje-gove snage ... Boreii se za nemadku buduinost moram se boriti zanemadko tle i nemadkog seljaka...On je vedni izvor ... A onda idemi do drugog stuba na5eg naroda, do nemadkog radnika..... 15.

MoZe se primetiti, najpre, da Hitler znaladki koristi mitskesimbole, brojeve: on 14 godina radi na stvaranju pokreta sa 7 na-jvernijih dlanova pokreta. Zar;im, tu je i mirski broj Z, toliko je,naime, dlanova, apostola sa kojima je radio na oswarenju progra-ma, a Sto se dlanova tide, ta je cifral933. godine dosegla do brojkeod 12 miliona. To su izvrsne forme govornika pred masom. Timesu se, uostalom, sluZili i predstavnici nalih stranaka u svojimTV--promocijama, u neprekidnom izve5tavanju o enormnom brojusvojih dlanova.

Zapaia se, {akode,,jednostavnost govorne fr azd, i ponavl-janje: ,,na5 narod"; potom ideja o izuzetnosti i ugroZenosti nem-adkog naroda. Supstancija je ,JraS narod", a ,,kn, volja iingenijum" njegovi elementi. Ideologija ,,krvi i tla.. je ved u tomgovoru najodludnije postavljena" Hitler se koristi jednostavnimmetaforama, odnosno sinegdohama onda kada govori o ,,nepri-

15 U:Die mtionalsozialistische Ranolwion,l933, Bearb. u Arel Friedrichs,7. Aufl, Junker und Duennhaupt Verlag, Berlin 1942. srr, l,+-16.

48 49

jateljima naroda", odnosno o ,,partijama klasnog razdort', misleiina komuniste i na marksiste.

Sreten Petrovii

RHETORIK I.JND DEMOKRATIE TIEUTE

Zusantnenfassung

In dem Beitrag versucht der Verfasser aufzuzeigen, wie die Rhetorik von je

her zwei grundlegende und wesentlich unterschiedliche Ziele verfolgdte: zu

iiberredenoder durchArgumenle zu iiberzeugerl" Vom Standpunkt der rednerischen

kaxis des XX Jh. in den sogenannten totalitiren Staaten betrachtet, wurde die auf

neuere Erkenntnisse der Kollektivpsychologie gesttitzte "$berrednerische"Fihigkeit derRhetoren vielfach in den politischen Reden zum Ziele der Massenma-

nipulierunj missbraucht Als Beispiele wurdenAnalysen der Hitlerreden benutzL

RETORIKA I DEMOKRATSKI DUH

I

Da li se isku5enja demokratskog razvoja u novovekovnojEvropi i, posebno, u najnovijoj njenoj istoriji, mogu optuZitizazlusudbinu besedni5wa, reditosti pa i same retorike i svega onoga Stodini, Sto je od njg nerazludivo, Sto su njeni udinci? Ili je koren teodista nesreine sudbine na sasvim drugoj strani? Ako bi se moglopokazati da je najdublji koren u nedem Sto je daleko od samih ob-lika druStvenog Zivota, od zbiljskih tokova u ovome, onda bi to ba-calo dodatno svetlo na sam problem odnosa retorike i demokratije,odnosno to bi bilo od velikog znataja za sam pristup njemu i zanjegovo valjano odredenje.

Da se taj koren moZe traZiti na sasvim drugoj strani upudujenas duga istorija zaborava retorike i svega onoga Sto je dini i Sto jeona omoguiavala. Velike promene oblika samoga Zivota, potresikoji su ga pratili, jedva da su ne3to bitnije uticali na poloZaj re-torike, koja je i dalje ostajala u tarni, potpuno zapostavljena i obe-spravljena.

Ovo isticanje promena u zbiljskom Zivotu kao nekakve nitikoja bi nas mogla voditi razumevanju zle sudbine retoiike, upudujenekako na to da koren moZda reba traZiti u nedem Sto ostaje trajno,Sto nadjadava promene konkretnih Zivourih ili duhovnih oblika,Sto u svim tim menama opstaje. Ako se pogled usmeri na duhovniiivot i njegove oblike, onda se opet suodavamo sa slidnom pro-menljivo5Cu u kojoj nesredna sudbina ostaje ne5to nepromenljivo.Pri tom, ovo posebno vaLizamoderno vreme.

Nekakva nit snalaZenja, nekakav bolji prilaz moZda se moiezadobiti vraCanjem na velike podetke retoridkog u antidkom svetu.Pri tom, svrha tog vradanja nije da se u td dalekoj pro5losti naduodgovori na pitanja sa kojima nas suodava na5e vreme, niti da se u

f ovan ArandelovidFilozofski fakultetBeograd

UDK 82.085+321.7Originalni naudni rad

10. decembar 1992.

9F{t:f

;=oN

Itr

!2oF

HzU

U

6

50 5 1