Volja Za Moc

7/28/2019 Volja Za Moc

1/10

Univerzitet u Novom SaduFilozofski fakultetOdsek za filozofiju

Seminarski rad iz OntologijeFRIDRIH NIE

VOLJA ZA MO

Profesor: Dr Dragan Prole Student: Marko Kravi

Novi Sad


2/10

Decembar 2010.

2


3/10

SADRAJ

Rezime 3

Volja za mo 4

Zakljuak 8

Literatura 9

3


4/10

Rezime

Delo Volja za mo izdato je posle njegove smrti 1901.godine. Knjiga je pre

svega usmerena protiv hrianstva, zapadne filozofije, graanskog morala. Volja

za mo spada u jedno od kapitalnih Nieovih spisa.

Kljune rei: nihilizam, moral, hrianstvo, veno vraanje istog.

4


5/10

Volja za mo

Fridrih Nie u predgovoru ove knjige, tvrdi da ono to on iznosi predstavlja istoriju

sledea dva veka, ono to dolazi i to ne moe biti drugaije, a to je pobeda

nihilizma! Nihilizam je znak da najvie vrednosti gube svoju vrednost. On dalje

kae da cela evropska kultura ve odavno kree u agoniju napetosti, koja iz

decenije u deceniju biva sve vea, kao da oekuje katastrofu. Nie smatra da je

pobeda nihilizma nuna jer nae dananje vrednosti nalaze u njemu svoj zavretak,

jer je nihilizam krajnji logiki izvod iz naih velikih vrednosti i ideala. On kae da

mi moramo najpre doiveti nihilizam da bi nam postalo jasno kakva je zapravovrednost tih vrednosti. Pre ili posle ce nam kae Nie biti nune nove vrednosti.

Nihilizam je dakle nuna etapa do budunosti, u kojoj e novi ovek postaviti nove

vrednosti. Taj novi ovek je natovek. Nieova filozofija tei novom odreivanju

ranga, a volja za mo zahteva naputanje vladajueg morala i povratak na

dionizijski princip snage i uivanja. Nie kae da ljudi slobodnog duha

prevrednuju sve vrednosti. Oni objavljuju rat starim konceptima istinitosti ineistinitosti. Ljudi slobodnog duha su uvek nepoverljivi i oprezni. Volja za mo je

karakter zivota svakog bia, njegova bit. To je crta kojom ivot sebe uzdie. Nie

kae da gde god je naao ono to ivi, naao je i volju za moi. On dalje kae da je

pesimizam pripremno stanje za nihilizam, logika pesimizma vodi u nihilizam, na to

je tera pojam bezvrednosti, besmislenosti, ukoliko se moralne vrednosti kriju iza

svih ostalih visokih vrednosti. Rezultat je da su moralne ocene vrednosti osuda i

odricanje. Moral je tako okretanje od volje za ivotom. Pod uticajem pesimizma

smo navikli klevetati najmonije nagone ivota. Tako je i oveku sad kad mu je

potrebna volja u punoj snazi, ona je pod uticajem nihilizma najslabija i

najmalodunija. Za Niea je dobro sve to jaa oseanje moi, volja je mo, mo u

oveku, dok je zlo sve to proistie iz slabosti. Srea je oseaj da se mo poveava.

Nie smatra da rang odreuje koliinu moi koju ovek ima, a da je sve ostalo

kukaviluk.

5


6/10

Nie prihvata stanovite kritikog udara openhauerove filozofije na tradiciju

filozofije, pre svega na Kantovu filozofiju i Hegelov umski sistem filozofije. On

uspostavlja kraj dosadanje istorije metafizike. Bit oveka kod njega nije shvaen u

teorijskom dranju naspram ivota, ve je ovek voljno, instiktivno i nagonsko

bie. Nie kategorijom volje zamenjuje kategorije razuma i uma kao modele

spoznaje oveka u njegovom ivotnom totalitetu. Volja za mo je temelj

postojanja. Bit bitka je veno vraanje istog. Jedno ciklino kretanje postajanja i

nestajanja, koje u sebi ne sadrzi nikakvu svrhu. Nie kae da ljudi gree to u

svemu trae neku svrhu. Ideja venog vraanja istog je uzeta iz mitolokih sistemastarih naroda, gde ona predstavlja centralnu predstavu. Nie tu ideju opisuje kao

veliki toak koji se kree uvek iznova. Smisao te ideje je i da ona nastoji da

nagovesti sudbinu buduih vekova, time ona lii na proroanstvo. Tim krunim

kretanjem i njegovim ponavljanjem Nie odredjuje sva dogadjanja u svetu, kao i

samog oveka, u emu se ogleda izraziti metafiziki karakter ove ideje. On kae da

sudbinu treba zavoleti, sa takvog ontolokog temelja Nie postavlja ideju volje zamo. Volja za mo je bivanje izvorne stvaralake snage univerzuma. Volja za mo

se manifestuje kao volja za ivotom. Ona je izvorni aktivitet ivota i delatno

dokuivanje sveta u njegovom venom nastajanju. Volja za mo je bit ljudske

slobode. A sloboda je najdublji voljni poriv oveka. Snana individua zauzima

sredinje mesto u Nieovoj filozofiji volje, gde je afirmacija ivota mogua upravo

jedino u snanoj individui. Socijalitet je taj koji predstavlja negaciju snanog

individualiteta, opadanje njegove izvorne snage. Zato za Niea nema stvarnog

posredovanja individue kroz socijalitet .Moderno drutvo i moderna kultura stoje

na put izvornim stvaralakim mogunostima oveka. Nie smatra da je ovek

izgubio mnogo u svome dostojanstvu, i to je najoptiji znak modernog vremena.

On smatra da je oklevetano ono to je odvajalo vieg oveka od nieg, ti nagoni

koji stvaraju jaz. A sa druge strane su obogotvorene vrednosti kod zajednice, ono

to e omoguiti njeno samoodranje. Potrebne su nove vrednosti, kae Nie!!

6


7/10

Pojam ivota u filozofiji Fridriha Niea shvaen je kao neprekidno zbivanje koje u

svakom trenutku dostie svoj kraj, kao dionizijska igra venog nastajanja i

nestajanja, bitka i bivanja, mnotva i promena. Bitan momenat koji Nie pokuava

da razrei jeste opreka bia i nastajanja. U tradicionalnoj metafizikoj filozofiji

bie je shvaeno kao neto nepromenjivo. Nie stavlja ideju nastajanja gde nita

nije stalno, time on biu pridaje jedno novo ontoloko iskustvo. To postie tako to

bie odredjuje kao ivot. Na taj nain ostvaruje svoj programski zahtev u

pribliavanju opreke izmedju nastajanja i bia. Nastajanje je taka erupcije

Nieove filozofije, svet za njega predstavlja neto to stoji nasuprot

nepromenjivom i vrstom, neto to je promenljivo i varljivo. Nastajanje oznaavaneprekidno kretanje ivotne bujice gore dole, ono je mesto sukobljavanja

odredjenih snaga. Svako sukobljavanje odredjuje kao prevladanje. To je veita igra

nadvladanja jaih i slabijih, otmenih i prostih, visih i niih. Iz te igre nadvladavanja

nastaje sveukupnost postojanja. U tom pogledu Nie je svoju kosmoloku viziju

pronaao u presokratskoj filozofiji, najvie kod Heraklita. Heraklit je podstakao

Niea da misli o svetu kao igri stalnog nadvladavanja suprostavljenih snaga, kao ostalnosti neprekidnih promena. Ovo je Nieu posluilo za iniciranje misli o

veitom vraanju istog. Snage koje uestvuju u igri stvaranja i razaranja se

pokoravaju sluaju borbe. Sluajnost je rizik, opasnost i neizvesnost koju volja za

mo preuzima kako bi se suprostavila nekom drugom sluaju i njime ovladala.

Svet je na taj nain mnotvo zamrenih dogadjaja, odnosno haos mnotva. Haos

Nie shvata kao poredak moi, borba oko prevlasti moi. Prema Nieu sluaj borbe

mnotva predstavlja nunost koja je proizvod sluajnosti. Samo nastajanje je tako

shvaeno kao sluajno, a bie nastajanja, veno vraanje, jeste nunost. Nunost je

da se sve vraa. Pitanje ta svet jeste kao takav, odredjuje ustrojstvo samog sveta,

koje Nie odredjuje kao volja za mo. Volju za mo on karakterie kao ono to

hoe, kao samo htenje. Ona nije nikakva tenja za neim, ve zapovedanje i

pokoravanje samom sebi. To znai zapovedati vlastitim mogunostima, putevima i

nainima ljudskog delovanja, stalno izlagati sebe opasnostima i neizvesnostima

7


8/10

pred kojima ovek stoji otvoren. Svako zapovedanje ukljuuje u sebi momenat

pokoravanja samom sebi. Pokoravati se sebi znai stalno sebe prevladati. U tom

smislu volja za mo je odredjena kao samorazrastanje moi radi vlastitog

prevladanja. Sutinu volje za mo Nie odredjuje kao kvantum moi koja se moe

odrati u samoj sebi ukoliko sebe prevazilazi. Svako zadravanja na jednom nivou

moi je poetak nemoi, poetak propasti ivota. Volja za mo sama sebe

odreuje kao princip svog poveanja i odranja. Jaa volja diriguje slabijoj volji.

Svaka volja za mo meri, iskuava, oblikuje, procenjuje svet prema sebi. Veno

vraanje istog se kroz volju za mo pokazuje kao neugasiva vatra stvaranja koja

stavlja na iskuenje svekoliko postojanje. U tome se celina sveta potvruje iliporie. Svet kao volja za mo ima za cilj ruenje hriansko moralnih vrednosti. S

obzirom na karakter volje za mo koja se ispoljava u stalnom nastajanju, ona je

neprestano usmerena ka vlastitom uveanju. Volja za mo je shvaena i kao

konana i ograniena sposobnost stvaranja, razlog tome lei u volji za mo koja se

oslanja na svoje telo koje podlee smrti. Svet prestavlja beskonani vrtlog igre

ponavljanja nastajanja i nestajanja. U tom smislu u svetu nema nita novo, jer da jesvet sposoban za stalnu novinu on bi je ve pokazao. Svet shvaen kao stalno

vraanje ima za konsekvencu nemogunost napretka istorije oveanstva. Ovim se

izraava nihilistiki karakter ovog uenja. U svojoj ljudskoj istoriji ljudi su uvek

teili nekom cilju kako bi modifikovali postojei svet, ali taj cilj nikad nisu mogli

postii jer da su mogli oni bi ga ve postigli. Nie kae dakle kada bi svet imao

cilj, on bi morao biti dosegnut. Ovim Nie potvruje svoju kosmoloku koncepciju

nastajanja koja se sastoji u krunom kretanju. Nastajanje je stalno u toku, kao

trenutak koji prodire u prolost i budunost, i u koji se u sve vraa, koji nema

poetka ni kraja. Da se sve nanovo vraa krajnje je priblienje sveta bivanja svetu

bitka smatra Nie. Tako da veno vraanje istog treba shvatiti kao sintezu vremena

i njegovih dimenzija i kao pribliavanje bia i nastajanja. Pojam beskonanosti se

u Nieovoj filozofiji odnosi na stalno ponavljanje onoga sto dolazi u jednom

ciklinom procesu. Veno vraanje istog je afirmacija svega onog sto jeste.

8


9/10

Zakljuak

P

o Fridrihu Nieu, moderni ovek je proizvod represivnih sistema vrednosti, sam

kulturni model zapada je olien u vrlinama skromnosti, odricanja i suzdranosti, i

potie jo iz odluke napravljene u Staroj Grkoj da se izabere apolonski umesto

dioniskog kulta. Dioniski model je slavio ivot kao takav, a ne neki

nadzemaljski nastavak, kao to ini hrianstvo kao posledica apolonskihvrednosti. Moderna varijanta starih dionskih vrednosti koju se Nie trudio da

formulie, treba da bude vodi za PREVREDNOVANJE SVIH VREDNOSTI!

9


10/10

LITERATURA

Fridrih Nie Volja za mo (Dereta, Beograd,2003)

Milenko Perovi Istorija filozofije (Odsek za filozofiju, Novi Sad, 2003/04)

10

Documents

Volja Za Moc