Period realizacije projekta Reforma soci-jalne politike u Srbiji koji se u Zemunu i

~etiri pilot op{tine sprovodio tokom protek-le ~etiri godine sredstvima britanske donaci-je, upravo se zavr{ava. U nadi da su gra|ane ivlasti Kraqeva, Bora, U`ica i Zemuna “nau~ilida pecaju” Britanci se okre}u drugim projekti-ma. Nama predstoji “druga faza” - da bez tu|ihpara, bez obaveze odgovornosti prema dona-toru, sami realizujemo programe. Preostalonam je da parama iz sopstvenih buxeta, saobavezom odgovornosti prema sopstvenimgra|anima, nastavimo primenu modela partner-skog rada u socijalnoj politici, koju smouve`bavali prethodnih godina.

Mogu}nosti “druge faze” koje se u ovomtrenutku mogu pretpostaviti su raznovrsne.Kroz ~etvorogodi{we treninge, radionice idesetine projekata bilo je ukqu~eno nekolikohiqada gra|ana Srbije. Ako ra~unamo ~lanovewihovih porodica, kom{ije i prijateqe, koji subar indirektno bili upoznati sa Projektom, isve one koji su bili obave{tavani preko medi-ja, radi se i o desetinama hiqada gra|ana. Jednaod mogu}ih posledica “prve faze” projektareforme socijalne politike, koja izgledalogi~na, jeste porast gra|anskih inicijativa izahteva da lokalne vlasti iz buxeta podr`ewihove projekte za zadovoqavawe razli~itihsocijalnih potreba. Druga mogu}nost je dalokalna vlast u {irem susedstvu pilot op{tinapreuzme provereni model i po~ne da gaprimewuje u svojim sredinama, `ele}i da sedopadne svojim sugra|anima, poreskim obvez-nicima (~itaj bira~ima), ~ime bi se virusOKOSP {irio po Srbiji. Jedna od mogu}nostikoja se nazire jeste i da vlast pojedine projekteprepozna kao korisne i preuzme wihovo finan-sirawe. Upravo u toj varijanti mo`e se zapazitii skrivena opasnost. “Lepo ste to smislili, mi}emo nastaviti to da finansiramo, ali nam tunisu potrebne nevladine organizacije.” – glasilabi politi~ka poruka. Bilo bi to su{tinsko nera-zumevawe projekta, jer, bez gra|ana i wihovihudru`ewa, bez podsticawa wihovog samoorgani-zovawa, nema su{tinskih promena i decentrali-zacije socijalne politike, {to je jedan odosnovnih reformskih ciqeva. Dakle, jedna odmogu}nosti koja je prisutna jeste da politi~ariu svom poznatom strahu od gra|ana, koji nisupod wihovom partijskom kontrolom, “progutaju”na{e ideje i programe.

Tako|e, jedna od mogu}nosti jeste da ovaj na{bilten, “Volonter”, preraste u specijalizovanilist za podr{ku partnerstvu gra|ana, lokalnevlasti i javnih ustanova u pru`awu socijalnihusluga. “Volonter” bi mogao tematski i u tira`uod 20.000 primeraka, da pokriva podru~je svihbeogradskih op{tina. Delio bi se besplatno, amogao bi da se izdr`ava od ogla{avawa.

Naravno, postoji, u na{im uslovima i veomarealna mogu}nost suprotna od svih navedenih –da ceo poku{aj odlaskom strane donacije, bezodgovaraju}e podr{ke, jednostavno propadne, iostane samo usamqeni, i uzaludni poziv nasaradwu od zajedni~kog interesa.

Ba{ kao i apel koji je upu}en ministru obra-zovawa da se upozna sa modelima sistematskog ipreventivnog rada sa decom realizovanim uZemunu. Ministar nije na{ao vremena za nas,ali je sa {kolskim policajcima postao najboqiprijateq, vodi ih besplatno na letovawe, naekskurzije i maturske zabave. On se tako ve}opredelio za jednu od mogu}nosti. D.S.

Nezaposlenitreba da se seleza poslom Strana 10-11

36-7

Strate{ki plan za Zemunje uspeh celog Projekta

Strana 4

Strate{ko planirawe zaBeogradsku budu}nost

Strana 3

Stop za volontere ude~ijim vrti}imaStrana 12

VOLONTER

BROJ 6 BROJ 6 GOD GOD IIII ZEMUN MAJZEMUN MAJ 2005.2005. BESPLATAN PRIMERAKBESPLATAN PRIMERAK

LOKALNA SAMOUPRAVA JAVNE INSTITUCIJE NEVLADINE ORGANIZACIJE

Predstavqamo: PU “Dr Sima Milo{evi}”

Tema: Nacionalna slu`ba zapo{qavawa

Negativni indeksi najve}i u Zemunu Strana 16

Izve{taj Centra za socijalni rad za 2004. godinu

Velimir Pe{i}, zamenik gradskog sekretara za finansije

NA[ GOST: Ana Rexi}, predstavnik kancelarije DFID

BILTEN OP[TINSKOG KOORDINACIONOG ODBORA ZA SOCIJALNU POLITIKU

Gde su na{e mogu}nosti

2

Bilt

en O

p{

tinsk

og

koordi

nacionog

odb

ora

ZEM

UN

VO

LO

NTE

R

Pr

oje

kat

ref

or

me s

ocija

lne p

oli

tike k

oji

je p

rote

kli

h g

od

ina u

z pom

o} O

dele

wa z

am

e|unar

od

ni r

azv

oj

vla

de V

eli

ke B

rita

nije

u~eti

ri

pilo

t op{

tine

spr

ovod

ila

age

ncija

Birks S

incla

ir s

am

o je jed

na o

d d

onacija

i jed

an

od

pr

oje

kata

koji

je u

Sr

biji

pr

ote

kli

h g

od

i-

na

dopr

ineo

pr

ocesu

tr

anzi

cije

u

ob

last

iso

cija

lne p

oli

tike,

decentr

ali

zacije

dr

`av-

ne

upr

ave

i

izg

rad

we

civiln

og

dr

u{

tva.

Minist

ar

stvo z

a r

ad

zapo{

qavaw

e i

socija

lnu

po

liti

ku

izr

ad

ilo

je

nacr

t S

trate

gije

ref

or

me

so

cija

lne

za{

tite

u

Rep

ub

lici

Sr

biji

. P

red

log

ovog

str

ate

{kog

dokum

enta

,~ija

svr

ha j

e u

napr

e|ew

e c

elo

kupnog

sist

em

ai usl

uga

so

cija

lne za

{ti

te,

rezu

ltat

je r

ad

apr

izn

ati

h s

tru~w

aka i

z ove o

bla

sti,

a s

red

i-

nom

ju

na

zapo~iw

e

niz

javnih

rasp

rava

na

koji

ma }

e p

red

stavnici s

vih o

p{

tina,

rele

-vantn

ih inst

itu

cija

u S

rb

iji

im

ati

pr

ili

ku

da d

aju

konkr

etn

e p

red

loge

i s

uge

stije

kako b

ite

kst

nacr

ta

Str

ate

gije

b

io

p

ob

oq

{an

ipr

etv

or

en u

kona~an d

okum

ent.

Javne r

asp

rave u

sar

ad

wi i

par

tner

stvu s

aS

taln

om

konf

er

encijo

m gr

ad

ova i op{

tina

zapo~iw

u 1

4. ju

na u

Kr

aq

evu n

a k

oju

su p

ozv

ani

pr

ed

sta

vnici

20

o

p{

tina

iz

regi

ona.

Tro~la

ne op{

tinsk

e d

ele

gacije

osi

m gr

ad

o-

na~eln

ika,

~ini}e

i

ruko

vo

dio

ci

od

ele

wa

dr

u{

tvenih

dela

tno

sti

i

pr

ed

sta

vnici

op{

tinsk

ih

centa

ra

za

socija

lni

rad

. Ve}

sled

e}eg

dana,

15.

juna,

od

r`

a}e

se

Javna

rasp

rava u

U`

icu,

20.

juna u

Bor

u,

a 2

4.

juna u

Beogr

ad

u.

Sam

a ~

iw

enica d

a J

avna r

asp

rava z

apo~iw

eu pilo

t op{

tinam

a P

roje

kta

RS

P,

govor

i o

zna~aju

koji

M

inist

ar

stvo

pr

id

aje

na{

im

mod

eli

ma

i

ste~enim

isk

ust

vim

a.

Lokaln

ikoor

dinato

ri k

ancela

rija

Pr

oje

kta

ref

or

me

socija

lne p

oli

tike Z

em

una,

Bor

a,

Kr

aq

eva i

U`

ica

akti

vno

}e,

osi

m

kom

ple

tne

or

gani-

zacije

Javne r

asp

rave u

svoji

m o

p{

tinam

a,

sapolu

~aso

vnim

pr

eze

nta

cija

ma u~est

vovati

i

na

skupo

vim

a

u

So

mb

or

u,

Sta

ro

j P

azo

vi,

Vaq

evu,

Lesk

ovcu i

Pir

otu

.P

roces

dise

minacije

, ili

upu}ivaw

a oko-

line

u

do

br

a

iskustv

a,

zap

o~eo

je

jo

{po~etk

om

decem

br

a p

ro{

le g

od

ine o

dr

`ava-

wem

r

egi

onaln

ih

ko

nf

er

encija

u

pilo

to

p{

tinam

a.

Nep

osr

ed

na

po

sle

dica

je,

na

pr

im

er,

zahvaq

uju

}i isk

ust

vim

a Zem

una,

to{

to

je

u

Sta

ro

j P

azo

vi

ve}

f

or

mir

an

Op{

tinsk

i k

oor

dinacioni o

db

or

za s

ocija

lnu

poli

tiku,

a z

a t

o s

e v

r{

e p

ripr

em

e u

op{

ti-

nam

a

No

vi

Beo

grad

, Vo

`d

ovac,

^ukar

ica,

Bar

aje

vo,

Ob

renovac i K

aw

i`

a.

Od

po~etk

aju

la

do

kr

aja

no

vem

br

a

zainte

reso

vanim

op{

tinam

a }

e s

e p

om

o}i d

a s

avla

daju

svih 1

2ko

raka

u

pr

im

eni

mo

dela

pilo

t o

p{

tina:

mehaniza

m o

snivaw

a O

KO

SP

, inst

itu

cionali

-za

cija

, akciono p

lanir

aw

e,

pisa

we p

roje

kata

,pr

onala

`ew

e d

od

atn

ih i

zvor

a f

inansi

raw

a,

rasp

isivaw

a

tend

er

a,

od

ab

ir

p

ro

jekata

,m

onito

ring

i evalu

acija

, izr

ad

a st

rate

{kih

pla

nova…

Na

cr

t S

tra

tegi

je r

ef

or

me s

oc

ija

ln

e z

a{

tite

u S

rb

iji

Po~iwe {irewe

dobrih iskustava

Po

dr

{ka

So

ci

jal

dem

okr

ata

Po~etak Javne

rasprave

Sav

et

za s

ocija

lnu p

oli

tiku

Op{

tinsk

og

odbora

SD

P Z

em

un j

e k

raj

em

maj

a raz

-m

atrao

nedav

no

usv

oje

ni

doku

ment

“Str

ate

{ki

pla

n

za

socija

lnu

poli

tiku

op{

tine Z

em

un 2

005-2

010.”

Ovo je p

rva

od

o~e

kivan

ih jav

nih r

eak

cija

gra|

ana

Zem

una,

wihovih o

rga

niza

cija

i u

dru`

ew

a. O

~eku

je-

mo d

a ovo b

ude s

amo p

o~e

tak

stal

nog

proce-

sa j

avne r

asprav

e u

kojo

j }e s

e t

oko

m v

re-

mena

oboga

}ivat

i u

svoje

ni S

trat

e{

ki p

lan.

Prenosi

mo d

elo

ve c

ita

ta i

z za

kqu~a

ka S

DP

Zem

una.

Usv

oje

ni S

trat

e{

ki p

lan p

odr`

an j

e k

aonovi o

bli

k rad

a u

op{

tini z

bog

toga

{to

je

on n

aprav

qen z

ajedni~k

im

rad

om

pre s

vega

gra|

ana

orga

nizo

van

ih

u

inte

resn

aud

ru`

ew

a i s

tru~

wak

a iz

javnih u

stan

ova.

Kao

pose

ban

kv

alite

t pozd

rav

qena

je~i

wenica

da

su z

a us

vaj

awe o

vog

doku

menta

na

sednici S

O Z

em

un g

lasa

li s

vi o

dborni-

ci,

pripad

nici

svih

poli

ti~k

ih

par

tija

.Ti

me je, ka

ko s

e n

avodi, u

prak

si p

otv

r|eno

da

su

inte

resi

gr

a|an

a izn

ad

pose

bnih

poli

ti~k

ih i

par

tijs

kih i

nte

resa

.P

odr`

avam

o proces

decentr

aliza

cije

u

obla

sti

socija

lne

poli

tike

, ka

`e

se

uza

kqu~c

im

a SD

P Z

em

una,

i t

o t

ako {

to }

enad

le`

nost

i,

od

kreiraw

a poli

tike

do

finan

siraw

a,

biti

vra}

ene

na

nivo

op{

tine.

Zem

un i

ma

oko

150.0

00 s

tanovni-

ka (

bez

Sur

~ina)

im

a ud

aqena

grad

ska

nas

e-

qa

– Zem

un P

oq

e,

Bat

ajnicu

i U

grinovce,

koji

i

sam

i

predst

avq

aju,

po

broju

stan

ovnika

op{

tine k

akvih je

u S

rbiji

vi{

edese

tina.

O

tvar

awe

ist

urenih

odeq

ew

aC

entr

a za

socija

lni r

ad,

i d

rug

ih o

bli

kaso

cija

lne podr{

ke na

terenu,

{

to bli

`e

korisn

icim

a ko

jim

a je

neophodna,

treba

da

bude

va`

no

strat

e{

ko

opredeq

ew

e

uZem

unu.

Dru{

tvo

koje

raz

mi{

qa

o

svojo

jbud

u}nost

i m

ora

me|u

strat

e{

kim

oprede-

qew

im

a da

im

a pose

ban

odnos

prem

araz

novrsn

im

proble

mim

a popula

cije

mla

dih.

Po~e

v

od

ubla

`av

awa

posl

edica

sirom

a{tv

a pom

agaw

em

dobrih u

~enika

, do

raz

nih

obli

ka

psi

ho-s

ocija

lne

podr{

kem

ladim

a ko

ji s

u izl

o`

eni s

ocija

lno d

evi-

jantn

im

obli

cim

a pona{

awa.

Pose

ban

zn

a~aj

pridaj

em

o

proble

mim

ako

je n

a podru~

ju n

a{e o

p{

tine i

ma

popu-

lacija

Rom

a. O

~eku

jem

o o

d d

r`

avnih o

rga

na

da,

pre s

vega

, re{

e o

snovna

pita

wa

stat

usa

ovih

na{

ih

sugr

a|an

a –

mest

a borav

ka,

li~n

ih d

oku

menat

a, z

drav

stvenih k

wi`

ica

i e

videnti

raw

a neza

posl

enih u

NSZ,

kako

oni n

e b

i b

ili

gra|

ani d

rug

og

reda,

kak

o b

im

ogl

i

da

ost

var

uju

osn

ovna,

Ust

avom

zaga

ran

tovan

a prav

a gr

a|an

a.

Proble

mi

stan

ovaw

a, o

braz

ovaw

a i z

apo{

qav

awa

ove

socija

lno

naj

ugr

o`

enije

popula

cije

zasl

u`

uju

da

im

aju

pose

ban

tr

etm

an

iras

prav

u ka

ko

bi

se

do{

lo

do

naj

boq

ih

re{

ew

a.

Sav

et

za s

ocija

lnu p

oli

tiku

ove p

arti

jepla

nira

da

od s

epte

mbra

jednom

mese

~no

orga

nizu

je

okupq

aw

e

stru~nih

qudi

igr

a|an

a na

raz

govore –

rad

ionice n

a pose

b-

ne te

me iz

obla

sti so

cija

lne poli

tike

i

zapo{

qav

awa

kako

bi s

e d

ola

zilo

do i

deja

iko

nkr

etn

ih p

redlo

ga.

Pr

im

op

red

aja

ka

nc

el

ar

ije

OKOSP samostalan

od 8. jula

Posl

e z

avr

{etk

a f

inansi

raw

a p

roje

kata

za

peta

k 8

. ju

la j

e z

akaza

na p

rim

opr

ed

aja

zem

u-

nsk

e k

ancela

rije

Op{

tinsk

og

od

bor

a z

a s

oci-

jaln

u p

oli

tiku.

Age

ncija

Birks Sin

cla

irust

upa

svu

op

rem

u

i

kancela

rijs

ki

nam

e{

taj

za

sam

osta

lni

nasta

vak

rad

a

OK

OS

P.

Kancela

rija

se

od

d

ecem

br

a 2002 nala

zi na

tre}em

spr

atu

zgr

ad

e p

oli

ti~kih o

rga

niza

ci-

ja u

Koso

vsk

oj 9, a k

or

i{

}ena je u

zakupu od

JP

“Posl

ovni pr

ost

or

Zem

un”.

S

ve tr

o{

kove –

zakupa,

tele

fona,

teku}eg

od

r`

avaw

a,

pla

te

dva

zap

osle

na

rad

nika

i

kancela

rijs

kih

tro

{ko

va

je

sno

sio

d

onato

r.

Za

sasta

nak

OK

OS

P 8

. ju

la

pr

ed

vi|eno j

e z

avr

{no u

sva-

jaw

u

akcio

nih

pla

no

va

po

p

rio

rite

tnim

ob

last

im

a i

z usv

oje

nog

Str

ate

{kog

pla

na,

a o

mod

eli

ma n

ast

avka r

ad

a k

ancela

rije

i w

enog

finansi

raw

a p

osl

e 8

. ju

la }

e b

iti

post

ign

ut

dogo

vor

sa S

kup{

tinom

op{

tine Z

em

un.

Hu

ma

ni

tar

ni

ko

nc

er

t

Sav prihod za

Milo{a Dra`i}a

Posl

e

usp

e{

no

od

r`

anog

koncer

ta

grupe

“Lege

nd

e”

ko

ji

je

inicir

ala

kancela

rija

OK

OS

P,

a

koji

je

kr

aje

m

apr

ila

od

r`

an

u

okvir

u d

ana B

eogr

ad

a pod

pokr

ovite

qst

vom

SO

Zem

un, na s

ed

nici o

dr

`anoj po~etk

om

juna

OK

OS

P j

e d

oneo o

dlu

ku d

a s

e s

av p

rihod

od

koncer

ta,

u i

znosu

od

1.0

00 e

vr

a p

rilo

`i k

ao

pom

o}

na{

em

m

lad

om

su

gra|aninu

Milo

{u

Dr

a`

i}u k

oji

je o

bole

o o

d l

eukem

ije

i k

oje

m

je

ned

avno

u

Nem

a~ko

j p

resa|

eno

tk

ivo

ki~m

ene m

o`

dine.

Iako je o

per

acija

usp

e{

no

izv

ed

ena, za

pokr

ivaw

e s

vih t

ro{

kova p

or

od

-

ici D

ra`

i} n

ed

ost

aje

jo{

oko 3

0.0

00 e

vr

a.

Naja

vq

eni k

oncer

t Jo

vana i

Nad

e K

olu

nx

ija

nije

od

r`

an 1

0.

maja

kako j

e p

lanir

ano,

zbog

gust

og

kale

nd

ar

a d

oga

|aja

, pa }

e o

n v

er

ovatn

o

biti

od

lo`

en za

je

sen.

Jed

an od

r

azl

oga

za

od

laga

we je i

mogu

}nost

or

ganiza

cije

koncer

-

ta

u

reko

nstr

uisano

j zg

rad

i

zem

unsko

g

Pozo

ri{

ta u kojo

j je

ob

novila

r

ad

O

per

a i

teata

r “

Mad

lenianum

”.

3

Broj 06/Maj 2005. VOLONTER

Velibor Pe{i}, zamenik gradskog sekretara za finansije

Strate{ko planiraweza beogradsku budu}nostVelibora Pe{i}a, koji je posle du`nosti

zamenika na~elnika odeqewa za privredu ifinansije u Skup{tini op{tine Zemun istufunkciju jesenas preuzeo u Skup{tini gradaBeograda, zatekli smo u vremenskom tesnacupred polazak na put u sastavu delegacijeSkup{tine grada koja je od 4. do 13. juna boravi-la na studijskom putovawu u SAD. Ipak, uspelismo da dobijemo najva`nije odgovore na pitawakoja su nas zanimala:

VA{ KOMENTAR POVODOM KONA~NE ODLUKE O NAS-TAVKU FINANSIRAWA PROJEKATA REFORME SOCIJALNE

POLITIKE U ZEMUNU

Jako je dobro {to smo mi kao jedna od ~etiripilot op{tine Projekta reforme socijalnepolitike u Srbiji pokrenuli neke stvari, i {toto nije bilo uzalud. Sre}na je okolnost i to {tosmo Andreja Mladenovi} i ja, koji smo aktivnou~estvovali u radu zemunskog OKOSP, bili uprilici da se i li~no zauzmemo i tako pre-mostimo sve administrativne prepreke iperipetije kojih je naravno bilo i pored pozi-tivnih procena o inovativnosti projekata odnadle`nih Komisija i Sekretarijata Skup{tinegrada.

Svi u~esnici u odlu~ivawu, od Komisije zafinansije i sekretarijata za socijalni rad kojije profesionalno odradio posao, do samog

gradona~elnika Nenada Bogdanovi}a, imali supozitivan odnos. Mali zastoj je bio samo for-malne prirode oko teksta jedne izjave kojom segarantovalo da }e sredstva koja se prebace napodra~un SO Zemun za ove projekte bitipotro{ena namenski.

KAKVE SU {ANSE OSTALIH PROJEKATA?

Svi ostali projekti u gradu na narednomKonkursu za nevladine organizacije iz oblastisocijalne politike, koji je u pripremi, dobi}e 5miliona dinara, a na{a ~etiri projekta su ve}preko 4 miliona. Preostali zemunski projekti ipored tog imaju {anse, jer je iskqu~ivo kvalitetodlu~uju}i. Svi ovi projekti imaju perspektivuda se uvrste u redovno finansirawe iz buxetaSkup{tine grada.

ZEMUN JE PO IZVE{TAJU GRADSKOG CENTRA ZA SOC RAD

BEIOGRADA PO SVIM POKAZATEQIMA OP{TINA SA

NAJVE}IM INDEKSOM PORASTA NEGATIVNIH POKAZATE-QA. ZEMUN JE KRITI~NO PODRU~JE SA NAJVE}OM KON-CENTRACIJOM NAJSIROMA{NIJE, ROMSKE POPULACIJE.DA LI }E SE U TOM SMISLU NEKA SREDSTVA POSEBNO

IZDVAJATI.

Sredstva ne planiramo po teritorijalnomkriterijumu, nego prema potrebama i prob-lemima. Budu}i da su potrebe Zemuna u tomsmislu najizra`enije, za o~ekivati je da slede}egodine mnogo vi{e sredstava bude izdvojeno zaove potrebe. Ali, to zna~i da gra|ani treba dabudu mnogo inicijativniji, da mnogo vi{e tra`ei predla`u.

U OKVIRU PROGRAMA USA AID VELIBOR PE{I} JE

VO|A TIMA ZA IZRADU STRATE{KOG PLANA BEOGRADA

DO 2010. GODINE I IZRADU KAPITALNOG BUXETA ZA

NAREDNIH PET GODINA. POTPISNICI OVOG PROJEKTA

SU OP{TINE ^UKARICA, GROCKA, LAZAREVAC,MLADENOVAC, NOVI BEOGRAD, OBRENOVAC,PALILULA, RAKOVICA, SAVSKI VENAC, VO`DOVAC,VRA~AR, I ZVEZDARA. A ZEMUN?

Na moje insistirawe projektom }e ipak bitiobuhva}ene i Op{tine Zemun i Sur~in bez obzi-ra na politi~ke probleme na relaciji donator –aktuelna lokalna vlast u tim op{tinama.

Su{tina ovog projekta je identifikacija svihrazvojnih i investicionih programa bitnih zaBeograd i rangirawe po prioritetima. To }emoutvrditi empirijskim metodama, prema potre-bama gra|ana, na osnovu statisti~kih pokazate-qa, ali i na osnovu ankete u kojoj mogu dau~estvuju svi gra|ani Beograda preko uplatnicaInfo stana koje su dobili po~etkom juna.

ROKOVI I PRIORITETI?

Izrada Strate{kog plana treba da budezavr{ena do juna 2006. i va`i}e do krajadecenije. Prioritet }e sigurno biti Komunalnostambena oblast, ali }e socijalna politika,obrazovawe i kultura dobiti mnogo ve}i zna~aj.Sada{wa situacija je da u nekim op{tinama imavi{ka {kola, u nekim je nedostatak prostoragodinama akutni problem. Na osnovu snimawastawa i iskazanih potreba gra|ana i buxet }e seu narednim godinama planirati tako da seuravnote`e kapaciteti sa potrebama.

Na predlog Op{tinskog koordinacionog odb-ora za socijalnu politiku Zemuna, od organa

Skup{tine grada Beograda je krajem proteklezime zatra`eno da razmotre mogu}nosti nas-tavka finansirawa sedam (od 14) projekataReforme socijalne politike, koji su tokom2004-2005. bili finansirani donacijom DFID.Za nastavak finansirawa iz buxeta Grada pred-lo`eni su projekti NVO “Lastavica” iz Sur~ina,NVO “Humanost”, MZ Dobanovci, Romski de~ijivrti} “Oaza”, NVO “Duga, MZ Boqevci i NVO“Samohrane majke”. Ukupan tra`eni fond zafinansirawe nastavka rada ovih projekata izno-sio je oko 9 miliona dinara.

Komisija za privredna pitawa i finansije jeprva razmatrala ovaj predlog i prihvataju}i uprincipu sve predloge, obratila se gradskomSekretarijatu za socijalnu i de~iju za{titu sazahtevom za mi{qewe.

Sredinom aprila stigao je i odgovor sekre-tarijata u kojem je predlog delimi~no podr`an –odobreno je finansirawe ~etiri projekta uukupnom iznosu od 4,2 miliona dinara, a tri suupu}ena na Javni konkurs Skup{tine grada zafinansirawe projekata dru{tvenih i nevla-dinih organizacija koji tek treba da buderaspisan. Podr{ku za nastavak finansirawadobili su projekti koji se realizuju u Sur~inu(NVO “Lastavica”), Dobanovcima i Boqevcima(Mesne zajednice) i projekat unapre|ewa volon-terskog rada (NVO “Duga”).

Sekretarijat za socijalnu i de~iju za{titu jepozitivno ocenio sve projekte koje je na teri-toriji op{tine Zemun finansirala Vlada velikeBritanije, posebno one koji predstavqaju modelsocijalne inovacije u socijalnoj za{titi u ciqupru`awa pomo}i marginalizovanim i rizi~nimkategorijama koje do sada nisu bile pokrivenesistemom socijalne za{tite.

U obrazlo`ewu da ostala tri projekta konkuri-{u na najavqenom Javnom konkursu se ka`e:

“NVO Humanost nosilac projekta ~iji je ciqintegracija romske dece u {kolski sistem. Uva`e}em sistemu socijalne za{tite i aktuelnojpolitici Grada romska populacija nalazi se uapsolutno ravnopravfnom polo`aju sa svimostalnim korisnicima (ostvarewe prava na MO,sme{taj u u stanove sopcijalne za{tite, besplat-ni obroci, pravo na pomo} za nabavku {kolskogpribora i uxbenika, ekskurzije i rekreativnunastavu i dr.” U zakqu~ku se daqe isti~e da se“sva prava iz Zakona o socijalnoj za{titi ost-varuju na osnovu socijalnog, radnog, gra|anskog idr. statusa, a nikako po osnovu rodne, rasne iverske pripadnosti.”

Kada je u pitawu projekat NVO “Centra zaedukaciju Roma u SCG” De~ije obdani{te “Oaza”,odgovoreno je:

“U postoje}oj mre`i 16 pred{kolskih ustano-va (215 vrti}a i jaslica) na teritoriji Beograda,Sekretarijat za socijalnu i de~iju za{titu u pos-tupku konkurisawa i prijema dece za upispo{tuje princip ravnopravnog u~e{}a romske ineromske dece.”

Za tre}i projekat koji je upu}en na predsto-je}i Konkurs se ka`e: “NVO Samohrane majke sebavi problemima jednoroditeqskih porodica iposebno za{tite dece koja odrastaju u okolnos-tima siroma{tva i nedostatka jednog roditeqa.Napomiwemo da postoje}i sistem socijalneza{tite i posebno, pomenuta Odluka Grada opro{irenim pravima najrizi~nijeg delastanovni{tva, predvi|a posebnu dru{tvenubrigu o ovoj kategoriji dece i wihovimporodicama.”

Prvih dana juna, posle administrativne pro-cedure koja je potrajala, najodgovorniji ~elniciSkup{tine grada su potpisali sve potrebneodluke i re{ewa, pa su sredstva kona~no dospelana ra~une izabranih korisnika.

D.S.

Nastavak finansirawa reformskih projekata

Podr{ka za Sur~in i Dugine volontere

Zemunski prioriteti

Neki od prioriteta u op{tini Zemun, kojisu goru}i ve} decenijama, a koji }e odmah bitiuvr{teni u buixetske planove svakako suzavr{etak izgradwe osnovne {kole u nasequNova Galenika i izgradwa obdani{ta uBatajnici

VOLONTER

4

Bilten Op{tinskog koordinacionog odbora ZEMUN

PRE SVEGA, MOLIM VAS DA NA{IM ~ITAOCIMA

PREDSTAVITE POPULARNI DFID. “DIFID” JE U

SVAKODNEVNOM GOVORU POSTAO `ARGONSKI

POJAM KOJI SLU`I U RAZLI~ITIM SITUACIJAMA -OD ADRESE KANCELARIJE (“IDEM U DIFID”) DO

SINONIMA ZA VELIKE DONATORE.

DFID - Odeqewe za me|unarodni razvojje odeqeqe Vlade Ujediwenog Kraqevstvaodgovorno za unapre|eqe razvoja i smawe-qe siroma{tva. Centralni fokus politikeje ostvarivawe me|unarodno dogovorenihciqeva da se do 2015. godine upola smaqibroj qudi koji `ive u uslovima ekstremnogsiroma{tva, kao i ostvarivawe drugihciqeva koji ukqu~uju obezbe|ewe osnovnezdravstvene nege i univerzalni pristuposnovnom obrazovawu.

Rad DFID-a u Srbiji i Crnoj Gori je bazi-ran na Regionalnom planu podr{ske, gde jeglavni ciq na{e podr{ke obezbe|ivawe {toefikasnijeg anga`ovawa celokupneme|unarodne zajednice u promovisawu ipodr`avawu borbe protiv siroma{tva. Uovom procesu DFID se fokusira na dveoblasti: u okviru prve oblasti DFIDpoku{ava da obezbedi da politika i procespristupawa Evropskoj Uniji prepoznajeprincipe nacionalno utemeqene strategijeorijentisane ka smawewu siroma{tva; uokviru druge oblasti DFID sara|uju}i sadrugim donatorima i partnerskim vladamapoku{ava da obezbedi zajedni~ku strategijukoja vodi {to efikasnijoj pomo}i u Srbiji iCrnoj Gori.

PROJEKAT REFORMA SOCIJALNE POLITIKE U SRBIJI

KOJI JE AGENCIJA BIRKS SINCLAIRE REALIZOVALA

U ~ETIRI PILOT OP{TINE JE SAMO JEDAN OD PRO-JEKATA KOJI SE REALIZUJU U SRBIJI. KOJI SU OSTALI

PROJEKTI SA KOJIMA U~ESTVUJETE U PROCESIMA

TRANZICIJE U SRBIJI?

DFID je od 2002. aktivno ukqu~en u processtvarawa strategije za smawewa siroma{tva,zajedno sa ostalim donatorima. DFID-ovaanga`ovanost u ovoj oblasti se nastavqa krozpru`awe podr{ke Vladi republike Srbije itimu za strategiju za smawewa siroma{stva uprocesu nadgledawa i koordinacije imple-mentacije startegije za smawewa siroma{tva.

Drugi bitan segment je podr{ka jedinici zakoordinaciju donatorske pomo}i priMinistarstvu za ekonomske odnose sa inos-transtvom, {to ukqu~uje i rad na donatorskojharmonizaciji.

Pored projekta reforme socijalne poli-tike, koji pripada socijalnom sektoru, DFIDje ukqu~en u reformu ekonomskog sektorakroz projekte vezane za sredqoro~no plani-rawe buxeta, reformu bankarskog sektora{to ukqu~uje struktuirawe i privatizacijubanaka. Kada je socijalni sektor u pitawu,pored projekta reforme socijalne politikeDFID implementira, zajedno sa Svetskombankom i projekat promocije zapo{qavawa,koji se tako|e sprovodi u ~etiri pilotop{tine (Kraqevo, Lazarevac, Ni{ iPan~evo).

U okviru regionalnog programa – “Dostup-nost pravdi”, DFID sprovodi u Srbiji 4 pro-jekta u saradwi sa Ministarstvom pravde iMinistarstvom unutra{wih poslova.

[to se ti~e zdravstvenog sektora DFIDimplementira projekat HIV prevencija me|uugro`enim populacijama u saradwi sa UNDP.

U ~EMU JE POSEBNOST PROJEKTA ~IJA REALIZACIJA SE

UPRAVO PRIVODI KRAJU?

Ciq programa je da oja~a socijalnu politikuu Srbiji, na nivou centralne i lokalnih vlada.Svrha programa je da se promovi{edelotvorna i efikasna socijalna politika,zasnovana na tematskom partnerstvu izme|uaktera sa strane dr`ave i sa strane gra|an-skog dru{tva, ~iji se efekat na nacionalnustrategiju za smawewe siroma{tva zbogniskog prihoda, nejednakosti i socijalneiskqu~enosti mo`e dokazati.

Da bi se to postiglo, ovaj program je usvo-jio pristup reformi socijalne politike, kojiima slede}i efekat:

a) Unapre|ivawe planirawa socijalne poli-tike, kao i socijalnih i administrativnihpitawa u institucijama op{tinskog nivoa;

b) Ja~aqe op{tinske politike, institucija,organizaciju i finansijski menaxment zapru`awe socijalnih, zdravstvenih, obra-zovnih usluga i onih vezanih za rad izapo{qavawe.

c) formirawe tematskih partnerstava nanivou zajednice, kao i projekte za aktivirawezajednice na ova ~etiri pilot-podru~ja;

d) gra|ewe sistemske veze izme|u op{tinskihi nacionalnih reformi socijalne politike.

PROJEKAT U ~ETIRI PILOT OP{TINE JE TRAJAO

~ETIRI GODINE. QIME SU NA RAZNE NA~INE BILE

OBUHVA}ENE HIQADE GRA|ANA SRBIJE. BUDU}I DA JE

RE~ O REFORMSKOM, RAZVOJNOM PROJEKTU, DA LI SE

ON PO UTRO{ENIM SREDSTVIMA MO`E SVRSTATI U

SREDWE I VELIKE DONACIJE?

Ukupna vrednost ovog projekta je 3,2 milionafunti {to se mo`e svrstati u velike donacije.

DA LI VE} SADA MO`ETE DA OCEQUJETE REZULTATE

POSTIGNUTE U PILOT OP{TINAMA ZEMUNU, BORU,KRAQEVU I U`ICU?

Projekat je kroz ~itave svoje faze bioizlo`en monitoringu, gde smo uvekpoku{avali da napravimo pregled rezultatai prilagodimo projekat trenutnim potreba-ma, kako bismo postigli unapredpostavqene ciqeve.

Projekat je u pilot op{tinama postigaoveoma dobre rezultate. Formiraweop{tinskih koordinacionih odbora zasocijalnu politiku i stvarawe partnerstavabilo je ne{to sasvim novo, ali su se u~esni-ci veoma brzo prilagodili novom na~inurada, shvatili koje su koristi od rada uokviru partnerstava i na kraju postiglirezultate koji su od velikog zna~aja, kao {toje kreirawe lokanih akcionih planova, kojisu usvojeni od strane op{tinskih struktura.

Veoma mi je drago {to mogu da naglasimda je op{tina Zemun postigla neverovatanuspeh kada je konsenzusom usvojila lokalnistrate{ki plan za narednih pet godina.

Kada je centralni nivo u pitawu, zna~ajnirezultati su postignuti kroz Republi~kikoordinacioni odbor projekta, koji je bioodli~an na~in da se okupe razni akteri

odgovorni za kreirawe socijalne politike. Ono {to je veoma bitno je da je

Ministarstvo za rad, zapo{qavawe i socijanupolitiku nedavno koristilo model RKOP-apri formirawu savetodavnog odbora za rad,zapo{qavawe i socijalnu politiku, pri ~emuim je veliku pomo} pru`io sam tim projektaza reformu socijalne politike.

DA LI JE ZA DFID KAO DONATORA REALIZACIJA

PROJEKTA U SRBIJI PREDSTAVQALA NEKO NOVO

ISKUSTVO. DA LI STE I VI NE{TO “DOBILI” ILI

OTKRILI REALIZACIJOM OVOG PROJEKTA?

Realizacija projekta reforme socijalnepolitike predstavqa jedno novo iskustvo zaDFID i naravno potvrdu da je formirawepartnerstava izme|u dr`ave i civilnogdru{tva od velikog zna~aja za postizawedobrih rezultata. Tako|e i sam mehanizam{irewa iskustva ste~enog u toku realizacijeprojekta predstavqa zna~ajnu komponentu, jerpri tome stvara mogu}nost da se znawe,iskustvo i ste~eni rezultati prenose naostale aktere u oblasti socijalne politike.

KAKVI SU PLANOVI DFID U OBLASTI SOCIJALNE

POLITIKE NA NA{EM PODRU~JU U NAREDNOM PERI-ODU?

DFID je u prethodnim godinama bioukqu~en u nekoliko projekta u oblasti soci-jalne politike. Ono {to je va`no je da DFIDprepoznaje potrebu da se daqe anga`uje u tojoblasti i trenutno smo u pregovorima saMinistarstvom za rad, zapo{qavawe i soci-jalnu politiku u kom obliku }emo obezbeditidaqu podr{ku.

Pitawa za Volonter: Dragan Stojkovi}

NA[ GOST: Ana REXI] predstavnik kancelarije DFID u Beogradu

Konsenzus o Strate{kom planuza socijalnu politiku uZemunu - neverovatan uspeh

5

Broj 06/Maj 2005. VOLONTER

Standardi nisu u uniformisawu nego u kvalitetu socijalnih uslugaKancelarija Projekta reforme socijalne

politike, koji finansira vlada VelikeBritanije, organizovala je 10. maja radionicu- "Standardi Evropske Unije u oblasti soci-jalne politike", sa ciqem daqeg razvitkakapaciteta op{tina i centara za socijalni radu Srbiji i unapre|ewa partnerskih odnosasubjekata lokalne zajednice. U sali zemunskeKosovske devet okupilo se nekoliko desetinapredstavnika beogradskih op{tina i centaraza socijalni rad.

Budu}i da ni u razvijenim zemqama ne pos-toji dovoqno finansijskih sredstava zare{avawe svih socijalnih problema, ovomradionicom se, kako je rekao jedan od preda-va~a Majkl Runi, program menaxer Projekta,promovi{e efikasan model socijalne poli-tike baziran na raspolo`ivim resursima imaterijalnim mogu}nostima.

Da bi se Srbija sa svojim standardima izove oblasti pribli`ila EU neophodna jesaradwa dr`ave, institucija i civilnogdru{tva, koja je za sada, zahvaquju}i Projektureforme, ostvarena u ~etiri pilot op{tine(Bor, U`ice, Kraqevo i Zemun), a povezivaweRepublike i lokalnih zajednica ostvaruje se ipreko Stalne konferencije gradova iop{tina.

Kako za sada ne postoje jasno definisani(uniformni) standardi u oblasti socijalneza{tite u zemqama EU koji se mogu primenitiu Srbiji, potrebno je definisati standarde upristupu pru`awa usluga koji odgovarajumogu}nostima lokalnih zajednica Srbije. Onimoraju biti jedinstveni, lako primenqivi,pogodni za pra}ewe i definisani od stranezaposlenih u javnim slu`bama.

Nivo socijalne za{tite u zemqama ~lanica-ma EU danas je razli~it i varira od severa kajugu Unije. U Skandinavskim zemqama jenajvi{i, ali to za posledicu ima velikeporeske stope koje, sude}i po onome {to se naradionici ~ulo, ve}ina zemaqa Unije ne biprihvatila. Kada bi se u Velikoj Britanijiprimenio nema~ki socijalni standard, pokojem radnici koji ostanu bez posla primajunadoknadu u visini 80 posto zarade, retko kobi hteo da radi.

Velika Britanija se sve vi{e suo~ava saproblemima porasta broja jedno~lanihdoma}instava, koja se po broju pribli`avajuvi{e~lanim, a sve je prisutnija i kriza nasta-la poreme}ajem u odnosu broja penzionera iuposlenih radnika, dok se u Nema~koj pojavioproblemom unifikacije standarda na sop-stvenoj teritoriji.

Zbog ovakvih problema u dr`avama ~lani-cama, EU se u uspostavqawu uniformostirukovodi direktivama.

Bez obzira na to {to nisu uniformni, usvim zemqama Unije postoje standardi. U kon-tekstu sve ve}eg pribli`avawa Srbije EUpotrebno je izmeriti efikasnost na relacijikorisnik-davalac usluga, koja se posti`euvo|ewem standarda, a ne prioritetnodefinisawem broja socijalnih radnika na1000 stanovnika, {to nije utvr|eno ni nanivou EU. Tako|e, EU nema ni definisanestandarde o procentu bruto nacionalnogdohotka namewenog socijalnim davawima.

Problematika kojm se EU danas najvi{ebavi, i u okviru koje su ve} definisani stan-dardi, je smawewe socijalne iskqu~ivosti, azatim slede za{tita na radu; zdravstvenaza{tita; za{tita `ivotne sredine, neza-poslenih, porodiqa i za{tita u slu~aju neza-

poslenosti. Po priznawuMajkla Runija, u EU se jo{uvek primewuju standar-di koji vi{e {tite rad-nike, nego poslodavce.

Kris Horn, savetnik zasocijalnu politiku kance-larije projekta reformeSP, istakao je da je EUprvo uspostavila stan-darde slobodnog protokakapitala me|u svojim~lanicama, a da se tekposledwih 10 godinafokus pomerio na stan-dardizaciju socijalnihuslova. On je rekao dastandardi slobodnogprotoka radne snage jo{uvek nisu garantovani zasve ~lanice i da do har-monzacije ovoga tektreba da do|e 2007.godine. Srbija je, nagla-sio je Horn, ve} usvojila standarde EU koji seodnose na slobodnu trgovinu.

Obja{wavaju}i {ta se sve mora standardi-zovati, a {ta se ostavqa slobodnoj voqidr`avama ~lanicama, Horn je napomenuo damora da postoji minimum standardnih uslugasocijalne za{tite koju korisnici mogu dao~ekuju, bez obzira na mesto `ivqewa ilidr`avu. On je ocenio da je standardizacija uovoj oblasti naro~ito va`na u zamqama kojeraspola`u nedovoqnim finansijskim sred-stvima i koje su tek u fazi decentralizacijeekonomskog sistema.

Vlada Srbije upravo radi na izradi stan-darda minimalno potrebnog nivoa uslugesocijalne za{tite stanovni{tva, a op{tine nasvojoj teritoriji mogu da unaprede ove stan-darde, defini{u}i konkretne potrebelokalne zajednice u funkciji obezbe|ivawajednakosti za sve stanovnike op{tine. UVelikoj Britaniji je danas ravnomerno ras-pore|eno pru`awe socijalnih usluga izme|ujavnog sektora, NVO i privatnog sektora. Zasve wih standarde propisuje dr`ava.

Tokom radioni~kih aktivnosti, oko 40prisutnih predstavnika beogradskih op{tinai centara sa socijalni rad, poku{ali su dadefini{u standarde socijalne za{tite koje jepo wihovom mi{qewu mogu}e primeniti uinstitucijama iz kojih dolaze. Predlozibudu}ih standardnih pristupa odnose se,pored ostalog, i na organizaciju samihustanova (radno vreme sa korisnicima,kadrovskoj regulativi, profesionalnosti,prostoru u radu sa strankama…); prijemustranaka (wihovom potpunom informisawu,odre|ivawu potreba i prioriteta, eti~nostiu pristupu…); pru`awu usluga (standard-izaciji metoda i tehnika rada, participaciji

korisnika u izboru i kori{}ewu usluga…);evaluaciji (kvalitetu i kvantitetu ostvarenihusluga)…

U skorijoj budu}nosti Srbiju o~ekuje izradaMape pru`awa socijalnih usluga, u smeru oddr`ave prema lokalnim jedinicama, kao idono{ewe standarda u izradi evaluacije,kako bi se obezbedila efikasnost ipravovremenost pru`awa ovih usluga.

SLOBODAN AVRAMOVI]

Ne mo`emo seporediti

U gradskoj op{tini Vo`dovac, na oko161.000 stanovnika dolazi 16 socijalnihradnika zaposlenih u Centru za socijalnirad. U Zemunu na 191.645 stanovnika (popopisu iz 2002.), broj socijalnih radnika je20. Na poku{aj pore|ewa na{eg stawa sazemqama EU Kris Horn je za "Volonter"izjavio:

- Te{ko je ta~no odrediti izdvajawa izbruto nacionalnog dohotka namewenihsocijalnoj politici u Velikoj Britaniji, alije procenat vrlo visok i iznosi oko 26posto na nacionalnom nivou. U Britaniji jeostavqeno lokalnim zajednicama da odredebroj potebnih socijalnih radnika postanovniku. Po mom saznawu, u proseku na600 stanovnika dolazi jedan socijalni rad-nik. To je sigurno visok nivo usluge, ali mismo bogato dru{tvo.

BojkotovawedirektivaNedavnu direktivu EU o maksimalnom

broju od 48 radnih sati nedeqno, kaova`e}em standardu, Velika Britanija jebojkotovala, jer je u ovoj zemqi za pojedinazanimawa (lekari) maksimalan broj radnihsati nedeqno 70.

U Evropi se jo{ uvek primewuju standardi koji vi{e {tite radnike, nego poslodavce

RADIONICA JE ODR@ANA 10. MAJA PA JE SCENOGRAFIJA U SALI KOSOVSKE 9

OSTALA OD SKUPA POSVE]ENOG 60. GODI[WICI POBEDE NAD FA[IZMOM

6

Bilten Op{tinskog koordinacionog odbora ZEMUNVOLONTER

EPILOG: GDE SU NA KRAJU SVI NA[I PROJEKTI

Posledwa nada ufondu za inovacije

SVI ZAJEDNO - INTEGRACIJA SNAGA

Prekid projektabi bio nehuman

Projekat koji je realizovala NVO “Vedra –de~ija ku}a”, uz finansijsku pomo} vladeVelike Britanije, zavr{en je 31. januara ovegodine. Zahvaquju}i finansijskoj pomo}iBalkan Community Initiative Foundation (BCIF)deo projekta koji se odnosio na grupni rad sadecom ometenom u razvoju nastavqen je do 21.maja kada je okon~an priredbom i izlo`bomde~ijih radova u O[ “Nade`da Petrovi}” naNovom Beogradu.

Drugi deo projekta kojim je bio predvi|enindividualni rad sa decom, nije imao finan-sijera, te je nastavqen volonterskimanga`ovawem saradnika koji smatraju da jeprekid projekta nehuman prema deci sa kojomrade individualno. Do sada je kroz razli~iteaktivnosti pro{lo preko 100 korisnika, od~ega je individualnim radom obuhva}eno 20dece, ne ra~unaju}i wihovu bra}u, sestre iroditeqe kojima su konsultacije stru~wakabile vi{e nego korisne. Kako je za “Volonter”izjavila Danijela Vukovi}, rukovodilac projek-ta, na grupne aktivnosti su dolazila i neomete-na deca iz redovne {kole “Nade`da Petrovi}”,u ~ijem prostoru, datom na besplatnokori{}ewe, se i odvijao radioni~ki rad. Iakosu aktivnosti bile prilago|enije potrebama

dece sa posebnim potrebama i wihovimroditeqima, jer su se odr`avale u ku}nimuslovima korisnika, bez “belog mantila”,“Vedra” jo{ nije uspela da na|e finansijera zanastavak rada.

OTVARAWE DNEVNOG BORAVKA U DOMUZA ODRASLA INVALIDNA LICA

Ni{ta bez rampiPo~etkom aprila vlada Velike Britanije pre-

stala je da finansira projekat nosioca NVO“Udru`ewe korisnika”. Kroz aktivnosti jepro{lo vi{e od 20 odraslih invalidnih licasa teritorija op{tina Zemun i Novi Beograd, ainteresovawe potencijalnih korisnika je bilodaleko ve}e. Program je mogao da primi jo{zainteresovanih, ali zbog snega u zimskomperiodu i nemogu}nosti pristupa stambenimzgradama, kombi Doma nije mogao da odgovori`eqama zainteresovanih (veruje se daprili~an broj invalida u Zemunu ne mo`e god-inama da iza|e iz stana, jer ne postoje rampe).Prijateqsko dru`ewe sa wima je nastavqeno ipo prekidu programa – volonterskim radom.Rukovodilac projekta Velimir Kne`evi}isti~e da su korisnici prilikom prvog susre-ta sa dnevnim boravkom Doma za odraslainvalidna lica bili prijatno iznena|eni, jersu imali predube|ewa prema samom Domu ina~inu `ivota i rada u wemu, a sada tra`e dase projekat nastavi.

Dom je konkurisao kod Fonda za socijalneinovacije sa novim pro{ireniom projektomkoji pored dnevnog boravka ukqu~uje iedukaciju korisnika.

AUDIO BIBLIOTEKA ZA SLEPE I SLABOVIDE

Poklon odMinistarstva

Iako je projekat Udu`ewa roditeqa slepih islabovidih zavr{en 31. maja, zainteresovanise jo{ uvek javqaju. Aktivnostima je do sadaobuhva}eno preko 50 korisnika koji su uzpomo} jedinstvenog softverskog programaosposobqeni da pro~itaju svaku kwigu i na tajna~in prate svu objavqenu literaturu.Slobodan Lalovi}, ministar za rad,zapo{qavawe i socijalnu politiku, predao jepro{log meseca slepim i slabovidim studen-tima oko 100 softvera za individualnuupotrebu. Kako je “Veqko Ramadanovi}” jedina{kola sa ovakvim softverom u Srbiji, za ~ijusu se upotrebu tokom trajawa projektaobu~avali i profesori, Radmila Laban,rukovodilac projekta, o~ekuje da }e uz pomo}OKOSP-a prona}i finansijera za nastvakaktivnosti.

EDUKATIVNO UMETNI^KI PROJEKAT PREVENCIJE ZLOUPOTREBE DROGA

Model se {iri uBeograd

Predstavom “Ne treba }utati” 1. juna jeokon~an projekat NVO “Na{ svet”. Krozradioni~ki rad i razli~ite aktivnosti na pre-venciji zloupotrebe droga pro{lo je oko 2000dece, roditeqa i nastavnika. Od velikog brojadece korisnika projekta oko 150 je izrazilo`equ da se i u budu}e anga`uje kroz umetni~keradionice i servise za pru`awe pomo}i.

NVO “DUGA” - DOBROVOQNI RAD MLADIH

NA PRU@AWU POMO]I DECI

SA OBRAZOVNIM PROBLEMIMA

Roditeqi o~ekujunastavak rada U o~ekivawu finansijskih sredstava odSkup{tine grada kojima }e Projekat bitiprodu`en u narednih devet meseci, u maju suaktivnosti nastavqene volonterskim anga-`ovawem, u `eqi da se zaokru`i ova {kolskagodina. Anketa sprovedena u O[ “BrankoRadi~evi}”, iz Batajnice, pokazuje da roditeqio~ekuju nastavak aktivnosti. Nezavisno odfinansirawa, u Savetovali{tu za decu iomladinu Dispanzera za mentalno zdravqeDoma zdravqa u Zemunu, tako|e su nastavqeneaktivnosti sa korisnicima na otklawawu uzro-ka {kolskog neuspeha.

Rukovodilac Projekta prof. dr. SlobodankaGa{i} Pavi{i} nagla{ava da ovakav vidsveobuhvatne, multidisciplinarne pomo}i, ukoju su ukqu~eni oni koji pru`aju pomo},{kole, zdravstvo i lokalna samouprava, uZemunu predstavqa novinu. Ocewuju}i da je uovom trenutku najve}i problem nadoknadatro{kova prevoza anga`ovanih volontera, onaje izrazila o~ekivawe da }e uspeti da namaknuminimum sredstava da bi na kraju {kolskegodine organizovali zavr{nu priredbu za sveu~esnike ovog obimnog Projekta.

MESNA ZAJEDNICA “BOQEVCI” - POMO]

NEZAPOSLENIH PROFESORA DECI IZ

SOCIJALNO UGRO@ENIH PORODICA

Starima prednost Skup{tina grada nije prihvatila nastavak pro-grama rada sa decom, koji je okon~an po~etkommaja. Me|utim, kako postoje realne mogu}-nosti da gradske vlasti finansiraju aktivnos-ti koje se odnose na stara lica, u maju mesecuje, volonterskim radom, nastavqeno subotwedru`ewe starih iz Boqevaca. Uprili~eno je ijo{ jedno dru`ewe sa Dobanov~anima, apropu{teni izleti iz januara, kada je bilolo{e vreme, NVO “Most”, kao nosilac projek-ta, nadoknadio je krajem aprila kada je ogani-zovao izlet na Fru{ku Goru. U maju su sakorisnicima posetili Etnografski muzej,Kalemegdan i Ku}u cve}a. Kroz aktivnosti jedo sada pro{lo oko 45 Boqev~ana.

NVO “LASTAVICA” - RAD SA IZBEGLICAMA

STARIM LICIMA, I NEZAPOSLENIMA

O~ekuju obe}anoDeo aktivnosti Kluba za nezaposlene nastavioje sa radom zahvaquju}i KAFOD-u. Kursevira~unara, tkawa, {ivewa, i engleskog jezika sei daqe odr`avaju, dok su aktivnosti kluba zastarije, kroz koji je do sada pro{lo preko 120korisnika, zavr{ene prestankom finansirawaod strane vlade Velike Britanije, a obe}anasredstva za nastavak o~ekuju se od Skup{tinegrada.

Ovim sredstvima }e se tako|e nastaviti idaqi rad kluba za nezaposlene u okviru koga }ese odr`avati i obuka Nacionalne slu`bezapo{qavawa. Do sada je kroz neku odaktivnosti za nezaposlene pro{lo oko 230korisnika iz svih delova grada.

“Lastavica” se prijavila i na konkurs zasocijalne inovacije koji je raspisalo Mini-starstvo za rad i socijalna pitawa za nastavakprojekta rada centra socijalno iskqu~enih kat-egorija stanovni{tva. U okviru ovoga planira-no je i osnivawe mobilnih timova koji }e sebaviti starim licima nepokrivenim dosa-da{wim kluï skim radom centra.

MESNA ZAJEDNICA DOBANOVCI

PROJEKAT “MOST”

Krizni {tab zabenzin i ~ajAktivnosti projekta su nastavqene usmawenom obimu i posle prestanka finansir-awa od strane vlade Velike Britanije, koja jeve} jednom produ`ila wegov rad za tri mese-ca. Korisnici su formirali “krizni {tab”koji je odlu~io da se izdvajawem po 100 dinarasvakog od u~esnika mo`e obezbediti gorivo zaprevoz kombijem i ~aj za nastavak dru`ewa~etvrtkom, ali bez usluga lekara, kako je tobilo ranije. Tako je obezbe|eno oko 7.000dinara. Do sada je kroz rzli~ite aktivnostipro{lo oko 90 korisnika, od ~ega 60 stalnih.Skup{tina grada Beograda je dala “zeleno svet-lo” za nastavak rada Projekta, ~iji je nosilacMZ Dobanovci, ali finansijska sredstva jo{uvek nisu stigla. U me|uvremenu korisnicipripremaju pozori{nu i muzi~ku predstavu.

Odabrani za primer u Beogradu

7

Broj 06/Maj 2005. VOLONTER

Rukovodilac projekta Jelena Ga{i} o~ekuje da}e kroz saradwu sa SO Zemun uspeti da odMinistarstva prosvete obezbedi sredstva zanastavak rada na projektu u Zemunu. Ona jenaglasila da su za ovih 9 meseci nau~ili kakoda zainteresuju roditeqe, nastavnike i decu dase anga`uju na preventivnom radu, kao i da sunapravili dobar model prakse primenqive usvim lokalnim zajednicama.

Sa novim projektom, pro{irenim i na decuizlo`enu ekstremnom stresu, NVO “Na{ svet”je upravo konkurisao kod Fonda za socijalneinovacije, a partneri su: Dom za decu bezroditeqskog starawa “J. J. Zmaj”, Prihvati-li{te za urgentni sme{taj zlostavqane dece iCentar za socijalni rad Zvezdara – Odeqewe zarazvode brakova i dodelu starateqstva.

RAZUMEVAWE I PODR[KA JEDNORODITEQSKIM PORODICAMA

S.O.S. telefonomprotiv nasiqa

Kako je projekat imao vi{e korisnika (preko120) od planiranih, pokazalo se da je nastavakrada neophodan. U planu je da se kroz OKOSPkonkuri{e kod resornog ministarstva zaobezbe|ivawe finansijskih sredstava.

U partnerskim odnosima sa Crvenim krstomi Centrom za socijalni rad, Nosioci projekta,Udru`ewe “Samohrane majke”, su upravo apli-cirale za dva nova projekta kod Fonda za soci-jalne inovacije: Omladinski centar Zemun iStru~na pomo} porodici – S.O.S. telefon.Aktivnosti su vezane za preventivni programsmawewa nasiqa u {kolama i porodici, aciqna grupa su jednoroditeqske porodice istari. Odgovor se o~ekuje u avgustu, a po~etakprojekta je planiran za septembar. Zbog ovihprograma, Du{ica B.B. Radi{i}, direktorUdru`ewa, je upravo otrputovala u italijanskigrad Forli na stru~nu obuku vezanu za nasiqe uporodici – S.O.S. telefon i sigurna `enskaku}a, kojom prilikom je planirana i edukacijana temu strategije smawewa siroma{tva decen-tralizacijom vlasti i partnerskih odnosainstitucija i nevladinih organizacija.

DE^IJI VRTI] KAO PORODI^NA OAZA

Dekada je po~ela,a para nema

Projekat koji je finansirala vlada VelikeBritanije okon~an je 15. marta. Kroz deve-tomese~ne aktivnosti je pro{lo oko stonajsiroma{nije Romske dece - domicilne,raseqene sa Kosova i izbegli~ke, od 3 do 7 god-ina, koja `ive u naseqima Ba~ki Ilovnik iVojni put. Kqu~ne aktivnosti su bile pripremadece za upis u {kolu, u~ewe srpskog jezika,zdravstveno prosve}ivawe… Zbog velikoginteresovawa i dece i roditeqa korisnika zanastavkom aktivnosti, nosilac projekta NVO“Centar za edukaciju Roma”, konkurisao je kodFonda za socijalne inovacije, a od Skup{tinegrada o~ekuje podr{ku na nekom od budu}ihkonkursa

INTEGRACIJA ROMA U ZEMUNU

Kodeks za Romskeorganizacije

Iako je projekat CAIR-a zavr{en 30. aprila,aktivnosti su nastavqene do 30. maja kada je uprostorijama SO Zemun organizovano potpisi-vawe Kodeksa romskih organizacija. U okvirupostoje}eg programa do sada je organizovano36 edukativnih radionica na ostvarivawuprava na zdravstvenu za{titu, pribavqawuli~nih dokumenata i obrazovawu najmla|ih.Socijalno-zdravstvenim radionicama pris-ustvovalo je preko 47 porodica, sa vi{e od 207~lanova. U sistem materijalnog obezbe|ewauvedeno je 47 porodica, a 62 lica su ostvarilapravo na jednokratnu nov~anu pomo} ikori{}ewe narodne kuhiwe. U naseqimaBatajnica, Laudonov {anac i Zemun Poqe, pre-gledano je i vakcinisano preko 50 dece. Gotovo40 je pro{lo edukaciju za upis u prvi razredosnovne {kole; pojedinim starijim osobama jeobezbe|ena zdravstvena terapija, a CAIR-ovpriru~nik o ostvarivawu prava na zdravstvenuza{titu podeqen je korisnicima projekta uromskim naseqima. Kako postoji velikointeresovawe za nastavkom i pro{irewemprojekta na sportsko-kulturne aktivnosti,CAIR je konkurisao kod Svetske banke, Fondaza socijalne inovacije i Fonda za otvorenodru{tvo.

INTEGRACIJA ROMA U OBRAZOVNI SISTEM

Dopuna¾za redovnunastavu

Projektom su u potpunosti ostvareni ciqevi{to pokazuju postignuti rezultati i velikointeresovawe dece. U Osnovnoj {koli za obra-zovawe odraslih nisu nastavnim programimapredvi|eni predmeti likovno, muziko ifizi~ko, {to je ovim projektom u potpunostinadokna|eno. Aktivnosti su bileradioni~arskog tipa i wih je vodilo stru~noosobqe. U radionicama je u~estvovalodevedesetoro dece a mnogi zainteresovaninisu mogli da ostaju u poslepodnevnim satimai u~estvuju u raznovrsnom radioni~kom raduzbog udaqenosti i lo{eg prevoza.

Ovaj model rada sa romskom decom, koji sepokazao uspe{nim i efikasnim, NVO“Humanost” `eli da primeni u drugim {kolamas ciqem da romska deca steknu navikuredovnog poha|awa nastave i da se smawi brojromske dece bez osnovne {kole; da se pove}abroj mladih Roma koji }e nakon zavr{eneosnovne {kole nastaviti {kolovawe ili se barstru~no osposobiti za rad i na taj na~in posta-ti korisni i aktivni ~lanovi dru{tva.

NVO “Humanost” }e konkurisati sa svojimprojektima kod Skup{tine grada Beograda,Fonda za socijalne inovacije, budu}eg fondaza obrazovawe u okviru Dekade Roma,

OTVORENI KLUB

Za siroma{ne, anezaposlene

Projekat Saveza nezaposlenih Zemunazavr{en je krajem maja i za to vreme je okupiooko 800 mladih, od ~ega je radioni~kom raduprisustvovalo oko 250 korisnika. Velikointeresovawe rezultat je nepostojawa organi-zacije koja se bavi zapo{qavawem lica samo sateritorije Zemuna, ako izuzmemo Nacionalnuslu`bu zapo{qavawa - Odsek Zemun, koja imaobjediwenu evidenciju po odre|enim strukamasa cele teritorije Beograda.

Savez je upravo konkurisao kod Fondacije zarazvoj socijalnih inovacija za projekatnamewen mladim, a siroma{nim nezaposlenimlicima, korisnicima socijalne pomo}i sa ter-itorije Zemuna, ukqu~uju}i i mlade bra~neparove. Ukupno je do sada registrovano oko 150budu}ih korisnika iz socijalno iskqu~enihkategorija. Ukoliko tokom jula bude odobren,projekat }e po~eti sa realizacijom po~etkomseptembra. Kako je za “Volonter” izjavioRadovan Dudi}, rukovodilac projekta, najve}iproblem predstavqa premo{}avawe periodado naredne donacije.

SLOBODAN AVRAMOVI]

UNAPRE|EWE KVALITETA @IVOTASTARIH LICA KROZ RAD MLADIHVOLONTERA

Projekat nam jeotvorio vrata Da li smo uspeli? Delimi~no. Klub volontera u osnovnoj {koli “Lazar

Savati}” opremqen je kompjuterima, internetvezom, digitalnim fotoaparatom, a u klubu jestvorena atmosfera za radioni~arskeaktivnosti. Nakon uvodnih predavawa o prin-cipima volonterskog rada i o specifi~nimpotrebama adolescenata i wihovih starijihsugra|ana, odziv mladih volontera – u~enikasedmog i osmog razreda - bio je ve}i od o~eki-vanog. Me|utim, problem koji nismo o~eki-vali nastao je u procesu ukqu~ivawa stara~kihdoma}instava. Te`ak i osetqiv zadatak sarad-nice iz Centra za socijalni rad u izboruusamqenih starih sugra|ana kojima bi poseteposete mladih volontera donele pomo} i,re~ima jedne volonterke, “radost u wihovdom”, ote`avalo je izrazito nepoverewe odstrane potencijalnih korisnika usluga. Na{istari sugra|ani izgleda nisu navikli da owima neko brine. Upravo to je bio razlog tekpolovi~ne uspe{nosti projekta i znatno mawerealizacije ku}nih poseta od onih na po~etkuplaniranih. Me|utim, tu prazninu u o~eki-vanim aktivnostima, volonteri su nado-mestili samoinicijativom i aktivnostima kojesu realizovane uz podr{ku koordinatorki.

Kroz pojedina~ni i grupni rad, volonteri suusvajali ve{tine rada na kompjuteru kao ive{tine komunicirawa putem interneta;u~estvovali su u radionicama o razli~itimtemama kao {to su prava dece i mladih, prob-lemi u komunikaciji sa roditeqima i nas-tavnicima, nenasilno re{avawe konflikata ivr{wa~ka medijacija, seksualno zdravqemladih; inicirali su stvarawe “Kluba za pro-fesionalnu orijentaciju”.

Pri samom kraju projekta na inicijativuosmakiwe Tamare ]e{i}, volonteri su me|uu~enicima sedmog i osmog razreda sprovelianketu na temu “Kako spre~iti nasiqe me|umladima?”. Ova gotovo potpuno samostalnaakcija uverila nas je da su mladi volonteristekli sposobnosti da prepoznaju problemesopstvene zajednice kao i uverewe da i samimogu da budu ~inioci promena u svomokru`ewu. To nas ohrabruje da u jednoj Awi,Jeleni, Neveni ili mo`da Strahiwi, prepoz-namo inicijatore i promotere novih volon-terskih akcija po~etkom slede}e {kolskegodine. M. KOVANXI]

8

Bilten Op{tinskog koordinacionog odbora ZEMUNVOLONTER

Idok su u naprednim dru{tvima invalidnalica aktivno ukqu~ena u socijalni `ivot,

kod nas su ona silom prilika marginalizovanedru{tvene grupe. Da bi se smawila socijalnadistanca prema ovim kategorijama, trbalo bibar u okviru postoje}ih mogu}nosti i zakonskihregulativa omogu}iti wihovo nesmetanokretawe ulicama, kao i pristup razli~itiminstitucijama i ustanovama u kojima i oni imajupotrebu da ostvare svoja prava i obaveze.

Pored kombija Doma invalida, za sada jo{samo GSP ima {est ovakvih vozila kojimabesplatno, po pozivu iz nekog od udru`ewainvalida, prevozi korisnike, dok Udru`ewe stu-denata sa hendikepom iznajmquje kombi vozilaza prevoz ovih kategorija. Ali, problem nastajekada invalidi moraju da u|u u neki objekat.Zgrada SO Zemun nema prilaznu rampu, ni sadvori{ne strane, kojom bi lica u kolicimamogla da u|u da bi pri{la {alterima. Istiproblem predstavqa glavna zemunska po{ta,ve}ina banaka, MUP Zemuna, verski objekti…

- Kada invalidi imaju potrebu da izvade li~nukartu, obi~no molimo patrolu milicije da do|ei uzme otisak prsta, iako bi, da postoji rampa,lice moglo i samo to da obavi u prostorijamaMUP-a, ka`e Utjeha [}eki}, socijalni radnikDoma za odrasla invalidna lica u Zemunu.

Sli~na situacija se ponavqa i prilikom odlas-ka u neku od banaka, kada zbog nedostatka rampe,samo zahvaquju}i qubaznosti wenih slu`benikakoji izlaze iz slu`benih prostorija na ulicu,invalidi mogu da do|u do svog novca. ^esto sedoga|a da ni kombi Doma invalida ne mo`e dapri|e dovoqno blizu ciqnom objektu, bilo zbogtoga {to nema ozna~enog stajali{ta ili {to se nastajali{tu nalazi parkirano neko od vozilafizi~kih lica, iako postoji saobra}ajna signal-izacija koja to izri~ito dozvoqava samo vozili-ma za prevoz invalida.

[}eki} isti~e da je zimus izvestan brojkorisnika dnevnog boravka Doma bioonemogu}en da dolazi, jer su u stanbenimzgradama, gde rampe postoje, one bile zatrpanesnegom. Ovakav obrazac se ponavqa i u drugimgradovima Srbije, pa je tako gotovo neverovatan

slu~aj `ene iz U`ica koja deset godina ne mo`eda iza|e iz svog stana, jer zgrada nema rampu.

Veliki problem se javqa i pri kretawu inval-ida ulicama grada, kada zbog parkiranih vozilapo terotoarima oni ne mogu da pro|u. To nemogu ni roditeqi koji u kolicima guraju decu.Parking servis je davno upoznat sa ovomsituacijom, nagla{ava [}eki}, ali ne reaguje,kao ni milicija. ^ak je zbog nepostojawa tro-toara na potezu izme|u Doma invalida iBe`anijske bolnice invalidima prakti~no“zabraweno” da iza|u u {etwu. A {ta se doga|akada, recimo, invalidi uspeju da u|u u nekiobjekat, ali bi i da odu do toaleta, kao i savostali svet? Tu pomo}i nema, izuzev ako nisu uhotelu “Hajat” ili “Madlenianumu”. Jedino se uovim objektima nalaze posebno projektovanitoaleti nameweni invalidnim licima, ukqu~u-ju}i i novi Merkator. Tako|e ovi objekti suopremqeni i kompletnom infrastrukturom ilogistikom za neometan pristup i kretawe qudisa posebnim potrebama.

Koliko bi bilo realno o~ekivati da i kod nas,kao u normalnom svetu, uskoro budu izgra|enijavni toaleti nameweni ovim kategorijama, kadaim ni uz postoje}u saobra}ajnu infrastrukturui signalizaciju nije omogu}eno kretawe ulicamagrada, kao ni fizi~ki pristup gradskimustanovama. SLOBODAN AVRAMOVI]

Bez rampi nema pravana slobodno kretawe

Kako je jedno od osnovnih qudskih prava ipravo na rad, pa samim tim i pravo na dosto-

janstven `ivot putem li~nog privre|ivawa iostvarivawa prihoda, {kola za u~enike o{te-}enog vida “Veqko Ramadanovi}” u okviru redo-vnog nastavnog programa {koluje i osposobqavasvoje u~enike za razli~ita zanimawa. Ulagawe uosposobqavawe i zapo{qavawe mentalno i radnosposobnih, a hendikepiranih lica predstavqainvesticiju koja se svojim efektima vi{estrukovra}a poma`u}i ne samo pojedincu i wegovojporodici, nego i celom dru{tvu.

Na II stepenu ove specijalne {kole, u ~ijemsastavu se nalazi i pred{kolsko odeqewe, kao idom za decu sa posebnim potrebama iz celeSrbije, u~enici sa lak{im mentalnim retar-dacijama i primarno o{te}enim vidomobu~avaju se za zanimawe pakera. Praksu obavqa-ju u preduze}ima koja imaju potrebu za ovimprofilom, a ne retko u wima zasnivaju i stalniradni odnos i koriste programe samozapo-{qavawa Nacionalne slu`be zapo{qavawa.

Izuzetna ve{tina u pakovawu bombowera ufabrici “Soko [tark”, lekova u “Galenici”,cipela u fabrici MUB, a donedavno i uobli`woj industriji satova INSA samo su

najilustrativniji primeri mogu}eg rada zaslabovide.

Zvawe TTR manipulanata se sti~e na III stepenusredweg obrazovawa, a praksu i posao nalaze usvim preduze}ima i institucijama kojima supotrebni telefonisti, teleprinteristi i radiooperateri.

Iako se slu`e druga~ijim nastavnim sredstvi-ma, za razliku od redovnih {kola, na IV stepenustru~ne spreme u~enici sa hendikepom se{koluju za pravno birotehni~ku struku.

- Kada premoste predube|ewa prema ovimkategorijama radno sposobnih, poslodavci ihrado primaju na praksu, a kasnije i zapo{qavaju,jer su na{i u~enici dobro obu~eni za oveposlove i vrlo su vredni i spretni, isti~e za“Volonter” Radmila Laban, direktor {kole“Veqko Ramadanovi}”. S. A.

Osposobqavawe za rad u {koli za slepe i slabovide

Zanimawe paker

Kako se u svakodnevnom `ivotu odnosimo prema potrebama invalida

LAKO JE SI]I SA TROTOARA, NA DRUGOJ STRANI

^EKAJU KONTEJNERI. ULAZ U DOM ZDRAVQA “URED”

IMA “SAMO” DVA STEPENIKA, A ONDA NA DESETINE...

ISTI SLU^AJ JE I SA PRISTUPOM [ALTERIMA

SKUP[TINE OP[TINE, ISPOSTAVE ZAJEDNICE

ZDRAVSTVENOG OSIGURAWA ...

DO PRIJEMNOG ODELEWA BIBLIOTEKE TREBA PRE]I DVA

STEPENIKA, ALI AKO NEKO @ELI DA IDE U ^ITAONICU,

ILI DA PRISUSTVUJE KWI@EVNOJ VE^ERI...

ULAZ U GLAVNU PO[TU JE TESAN ZA SVE, A KAMOLI ZA

INVALIDE. DO LI^NE KARTE U OUP ZEMUN ZA KOLICA

SU NEPREMOSTIVA SAMO DVA STEPENIKA

BARIKADE NA ULAZU U PARK - AKO SE I PREMOSTI

IVI^WAK, TU SU PARKIRANI AUTOMOBILI...

9

Broj 06/Maj 2005. VOLONTER

[ta osnovci misle o nasiqu me|u vr{wacima

I vi ste nekad bili deca“

“Redovno ~itam novine i gledam vesti, i mis-lim da odrasli ne preduzimaju mnogo u vezi nas.Kako to da odrasli maju pare da kupe najnovijakola za stranke, da prave gara`e, da tro{e parena ne{to {to mo`e da sa~eka. A mi? [ta je sanama? Za nas nemaju ni{ta.” … “Mi ne znamome|usobno da komuniciramo. Svi misle da suneke face ako te uvredi, ili te udari… Mislimda odrasli mogu da u~ine mnogo u vezi nas. Svimi imamo neke ideje, mi{qewa… I vi ste nekadbili deca, i vi morate da budete u du{i dete,ali samo malo…” (Iva Gigi} VII-3)

“Nasiqa ne bi trebalo da bude, svi bi trebalida `ive mirno i slo`no” … Ja ~esto gledam kakoneki stariji de~aci mu~e mla|e ili slabije odsebe, nekad poku{am da ih spre~im, ali nekad sei ja upla{im i zapitam se {ta ako oni imajuno`eve i lance, {ta ako i ja nastradam.”

“Uvo|ewem kamera i qudi koji paze na {kolu,ali i ako se to obezbedi ja mislim da se nasiqene mo`e u potpunosti spre~iti. Tako|e jepotrebno uvesti razne me|u{kolske aktivnosti:sportski turniri, razni izleti… Na neki na~ini ja sam deo tog nasiqa, naravno nikad ne bihubio nekoga ali ne mo`e se re}i da sam mirankao bubica. Ve}ina mladih se ne bavi sportom,pa su puni energije i oni smatraju da je zan-imqivo uhvatiti nekoga i “iz {ale” ga istu}i”

“Ja mislim da treba vi{e razgovarati samladima o tome. Pogotovo sa decom koja pokazu-ju sklonost ka nasiqu. Tako|e treba organizovatii grupu koja }e pomagati deci sa tim proble-mom.”

“Jedini na~in na koji mogu da se suzbiju nasiqajesu razgovori starijih sa decom i vaspitawedeteta, jo{ od malih nogu”.

“Veoma je bitan i uticaj starijih, na koje decapoku{avaju da se ugledaju. Do nasiqa me|umladima obi~no dolazi iz neva`nih razloga.Ba{ uticaj starijih koji vr{e nasiqe uti~e na toda mladi misle da }e biti va`niji ukolikopodr`e neku vrstu nasiqa. (Jovana VII-1)

“Ja mislim da se nasiqe ne mo`e suzbitizabranama i ukidawima stvari koje mladima

toliko zna~e ve} se tako mo`e samo podsta}i dase nasiqe de{ava skrivenije a ne mawe … mo`dase mo`e smawiti smawewem nezadovoqstva ibesa me|u mladima jer je to osnovni razlog zanasiqe … Tako da je jedini na~in da se suzbijenasiqe zapravo da se poboq{aju uslovi `ivotamladih a ne da se zabrane stvari koje oni sma-traju svojim osnovnim slobodama.” (Mandy)

“Ja mislim da bi se zaustavilo nasiqe trebavi{e policajaca pogotovo no}u. Roditeqi nesmeju da piju, da se drogiraju, jer uglavnomkakvo detiwstvo bilo roditeqa takvo je detiwst-vo deteta. Treba vi{e vremena da provode sadecom. Ne smeju da tuku decu, jer posle decatra`e na kome da se iskale.”

“Pa, ja mislim da bi trebalo prvo da de~aciprestanu da se tuku, sva|aju i vre|aju … Tako|emislim da bi trebalo smawiti gradivo u {kola-ma. Svake godine je sve ve}e i ve}e, onda smaw-iti serije, i ne pu{tati krvave filmove podanu, a no}u one normalne. [to su odrasli vi{estro`iji prema deci, deca su vi{e bezobrazna,ali tako|e {to su odrasli vi{e blagi, deca susve vi{e zahtevnija. Deci je potrebno mesta zaigru … Kad se odrasli iznerviraju, oni taj besiskale na nama…”

“Roditeqi mogu da prouzrokuju nasiqe. Tako|eoni mogu da pomognu svojoj deci. Mogu da razgo-varaju sa wima, da vide {ta ih mu~i i {taprouzrokuje nasiqe.”

“Mislim da bi trebalo doneti takvo re{ewekoje bi bilo zanimqivo mladima i da ih tomnogo ne optere}uje. Jer, ako se vr{i velikipritisak bi}e samo jo{ gore, pogor{a}e sestawe, a time se ne}e posti}i ni{ta!” (IrenaVIII-1)

KAD SE PROLETOS DOGODILO TRAGI~NO UBISTVO JEDNOG BEOGRADSKOG GIMNAZIJALCA, CELA JAVNOST SE

DIGLA NA NOGE. U~ENICI O[ “LAZAR SAVATI}”, ~LANOVI KLUBA VOLONTERA KOJI JE U OKVIRU

PROJEKTA REFORME SOCIJALNE POLITIKE OSNOVALA NVO “KOORDINATA”, DO{LI SU NA IDEJU DA ME|U SVO-JIM DRUGOVIMA ORGANIZUJU ANKETU NA TEMU “KAKO SUZBITI NASIQE ME|U MLADIMA:” ANKETA JE NAPRAVQE-NA, I U~ENICI VII I VIII RAZREDA SU NAPISALI SVIJA MI{QEWA – UGLAVNOM ANONIMNO, ALI SU SE NEKI

I POTPISALI. U ME|UVREMENU, MEDIJSKA KAMPAWA JE UTIHNULA, INTERESOVAWE JAVNOSTI SE USMERUILO NA

DRUGE AKTUELNE TEME. “VOLONTER” KAO {TO JE I OBE}AO, OBJAVQUJE U OKVIRU SVOJIH SKROMNIH MOGU}NOSTI

NEKE CITATE IZ OVE ANKETE. BILO BI VEOMA KORISNO KAD BI SVE OVE ISKRENE DE~IJE MISLI BILE OBJAVQENE

JER U SVAKOJ OD WIH SE KRIJE ZRNCE MUDROSTI KOJA NEDOSTAJE MNOGIMA, STARIJIMA, I TAKO VA`NIMA.

Ivaninstitucionalna za{tita starih lica(preko 60 godina starosti) delokrug je

rada Gerontolo{kog centra - Beograd koji usvom sastavu ima 20 klubova, sa preko 10.000~lanova, i 13 slu`bi “Pomo} u ku}i”.Osnovana 1986. godine, ova slu`batrenutno opslu`uje 1.600 korisnika sateritorije Beograda, ukqu~uju}i i pri-gradske op{tine Lazarevac, Obreno-vac i Mladenovac. Kako pro{irwe radaSlu`be zavisi od osniva~a - Skup{tinegrada, koja obezbe|uje novac za wen rad,u procesu osnivawa je slu`ba pomo}i uop{tini Barajevo.

U op{tini Zemun, prema poisustanovnika iz 2002. godine ima 38.289lica starijih od 60 godina, {to pred-stavqa 20 % populacije. Prema eviden-ciji Centra za socijalni rad – odeleweZemun, ostarela lica u ukupnom brojukorisnika raznih vidova pomo}i ~ine9.6% (1.188). Od toga, pomo} u ku}ipru`a se preko gradskog Geron-tolo{kog centra za 84. lica ({to ~ini5,25% u~e{}a Zemunaca u ukupnom

broju Beogra|ana koji primaju ovu pomo}).Pravo na ovakvu vrstu socijalne za{tite

starih utvr|uje Centar za socijalni rad, abudu}i da trenutno raspolo`ivih kapaciteta

nema, na listi ~ekawa je oko 300 lica sa teri-torije grada. Pravo na pomo} ostvaruju starii bolesni, bez porodi~nog starawa (`ivesami). Na listi ~ekawa je i 460 radnicaspremnih da se na ovaj na~in uposle, aliSkup{tina grada jo{ nije usvojila plan o pri-jemu novih radnika za ovu godinu. Ukolikobude usvojen, oko 100 wih }e posao i dobiti.Tokom pro{le godine 135 novih radnica, doIII stepena stru~ne spreme, je pro{lo jed-

nomese~nu edukaciju i tako do{lo dozaposlewa. Wihov 7,5 ~asovni dnevni radpodrazumeva opslu`ivawe tri korisnika– kupovina namirnica (ishrana),odr`avawe higijene, pla}awe ra~una,odvo|ewe kod lekara… Usluga je regre-sirana, pa je cena jednog sata pomo}i uku}i koju pla}a korisnik za{ti}ena iiznosi 17 dinara. Vikendom Slu`ba neradi.

- U Beogradu je preko 370.000 starijihod 60 godina, a istra`ivawe iz 2001.godine pokazuje da preko 20 posto starihizra`ava potrebu za nekom vrstompomo}i u ku}i, ka`e ]ira Pe{in,upravnik klubova i slu`be “Pomo} uku}i” gradskog Gerontolo{kog centra, idodaje da preko 90 posto sada{wih koris-nika nema porodi~no starawe, a sa padomnataliteta ovaj trend je u porastu.

S.A.

Vaninstitucionalna za{tita starih lica

Red za pomo} u ku}i

KRVAVI BOJ SE BIJE I NA MURALIMA OSNOVNIH [KOLA

INICIJATOR ANKETE: TAMARA ]E[I], VIII-1

Nasiqe ne vlada samo me|u mladima. Ono jesvuda oko nas i sve je ~e{}e. Nisu samomladi krivi zbog nasiqa, jer nisu oni izmis-lili nasiqe. ...nije samo stvar u donos{ewunovih zakona i zabrana koje se odnose namlade. Mladi su takvi jer kakvi jesu upravozbog okoline u kopjoj se nalaze i u kojojodrastaju. Mlade treba usmeravati, pru`atiim podr{ku i davati putokaz u `ivotu. Kad bisvako od odraslih a i mladih razmi{qao osvom pona{awu nasiqa ne bi bilo.

10

Bilten Op{tinskog koordinacionog odbora ZEMUNVOLONTER

Nezaposleni treba da se seleu potrazi za radnim mestomUkoliko `ivite u Zemunu, nezaposleni

ste, a pripadate jednom od zanimawa izoblasti poqoprivrede, veterine, prehrane,meteorologije i {umarstva ili ste hemijskitehnolog, “imate sre}e”, jer je za vaszadu`ena Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe– Odsek za posredovawe u Zemunu (Prvomajska8). Za ostala zanimawa nadle`nost preuzimajedan od preostalih 5 odseka NSZ - FilijalaBeograd na op{tinama: Novi Beograd,Zvezdara, ^ukarica (sa ispostavom uBarajevu), Vo`dovac ili Stari grad, organizo-vanih tako|e po strukovnom, a ne po teri-torijalnom principu, izuzev Barajeva.Zemunski odsek je nadle`an i za nekvali-fikovane i polukvalifikovane radnike sateritorije pripadaju}e op{tine i NovogBeograda. Filijale NSZ koje objediwuju svazanimawa, a organizovane su po teritorijal-noj pripadnosti korisnika nalaze se u pri-gradskim op{tinama Lazarevac, Obrenovac,Grocka i Mladenovac (sa ispostavom uSopotu), uz napomenu da novoosnovana pri-gradska op{tina Sur~in jo{ uvek nema svojuispostavu.

Na evidenciji zemunskog odseka, koji seprioritetno bavi posredovawem izme|ufirmi i lica sa evidencije, kao i informi-sawem o mogu}nostima koje pru`a FilijalaBeograd, prijavqeno je 13.618 nezaposlenihrazli~ite obrazovne, starosne, socijalne iekonomske strukture, sa u`e teritorijeBeograda.

Tr`i{ne potrebe za radnicima pokazuju daje najtra`eniji III stepenstru~ne spreme prehrambenestruke (pekari i mesari), kojiimaju ve}e {anse za zaposleweod VII stepena iste struke. Na`alost, ipak su suficitarnasva zanimawa, bez obzira nastru~nu spremu (daleko jevi{e prijavqenih od potrebatr`i{ta). Kako bi {to vi{ekorisnika sa evidencije zarelativno kra}e vreme do{lodo posla, na Odseku se svakesrede u 10 sati odr`avajuobuke za Aktivno tra`eweposla (ATP). Korisne infor-macije koje nezaposleni tomprilikom dobijaju su: kakonapisati radnu biografiju (“si-vi”) i pro-pratno pismo, kako se pripremiti za razgov-or sa poslodavcem, kakva su zakonska prava iobaveze korisnika usluga NSZ, kao i {ta sveova slu`ba pru`a licima sa evidencije.

- Nezaposleni obi~no misle da }e posaoprona}i pra}ewem oglasa u novinama,javqawem na 3 meseca Odseku radi overedokumenta i raspitivawem o poslu tom pri-likom. To je nedovoqnio aktivno tra`eweposla. Stalno im govorim da oni nisu neza-posleni, ve} da su zaposleni u aktivnomtra`ewu posla. Oni to moraju da shvate.Tako|e, pored nau~enog na obuci za ATP, neza-posleni bi trebalo da pretra`uju sajtove kojiogla{avaju slobodna radna mesta.Preporu~ujem im da obilaze i sajtovefirmi, da bi im poslali “si-vi”, bez obzira{to u tom momentu ne postoji konkurs za datufirmu. Tra`ewe posla nije samo javqawe nave} ogla{ena radna mesta. To je probijawe

prostora u zapo{qavawu kod firme za kojukorisnik proceni da je iz delokruga wegoveprofesije, isti~e za “Volonter” Bojana@iki}, {ef Odseka Zemun.

Svesni situacije da }e im pri zapo{qavawupomo}i poznavawe razli~itih ve{tina, poredove obuke, najve}e interesovawe korisnicipokazuju za kurseve iz osnova informatike iengleskog jezika, koje tako|e organizuje NSZ -Filijala Beograd.

Slede}i iskustvo u organizo-vawu sajmova zapo{qavawa, kojinailaze na veliki odziv poslo-davaca i nezaposlenih, OdsekZemun je 13. maja priredio novisajam iz oblasti prehrane.Budu}i da je prime}ena ve}apotreba za korisnicima iz ovestruke, sajam je u beogradskojfilijali na Gunduli}evom vencuokupio firme i profile upra-vo ovakve orijentacije svojuponudu pred stotiwak neza-poslenih su izneli Merkator,beogradska pekarska industrija iMek Donalds.

- Pod uslovom da govorimo oprose~noj korektnoj firmi nana{em tr`i{tu, poslodavcita~no znaju da procene koji imkadar odgovara. Svakog ozbiqnog poslodavcapre svega interesuje da li neko mo`e ne{toda uradi, da li to ho}e da uradi, kao i da li}e budu}i zaposleni da se uklopi u kolektiv,

ka`e @iki} i dodaje danovi ~lanovi tima morajuda odgovaraju poslodavcune samo po svojojstru~nosti i znawu, ve} ipo li~nim afinitetima.

Od firme koja Odsekuprijavi potrebu zaodre|enim kadrom, tra`ese podaci o registraciji iposlovnoj orijentaciji, aliova institucija nemamogu}nosti da ispitujekvalitet poslovawa pre-duze}a. ^ak ni kada senakon du`eg iskustvaproceni da neka firmanije prijavqivala radnike,

da oni nisu radili na dogovorenim poslovi-ma, da nisu primali platu ili da im nijeupla}ivan sta`, Odsek je ne iskqu~uje sa listekorisnika. @iki} je mi{qewa da bi u per-spektivi trebalo preispitati saradwu sakolektivima za koje se poka`e da nisu bilidovoqno korektni prema radnicima, jer bi usuprotnom to bio “nekorektan odnos premanezaposlenima sa evidencije”.

Investicioni programi samozapo{qavawai novo zapo{qavawa omogu}avaju korisnici-ma sa evidencije da nepovratnim sredstvimaodobrenim od strane NSZ pokrenu neki oblikprivatnog preduzetni{tva. S obzirom davisina dodeqenih sredstava zavisi i od pro-jektovanog broja zaposlenih, wihovo prisust-vo se u novoosnovanoj firmi kontroli{etokom dve godine. Prijave za konkurs se pri-maju u Filijali Beograd na Gunduli}evomvencu, a osnovne informacije pru`aju odse-ci filijale. Nezaposleni mogu da pokrenu

samostalnu delatnost i putem kredita Fondaza razvoj Republike Srbije. Kako su odseciprve instance na kojima se korisniciobave{tavaju o ovoj mogu}nosti, broj pop-uwenih zahteva sa teritorije zemunskeop{tine koji se daqe prosle|uju Fondu, gov-ori da je interesovawe veliko.

Iako je broj stanovnika Zemuna gotovo istikao i Novog Sada, zaposlenih je na Odseku tek14: {ef odseka (1), upravni referent (1),

savetodavac (7), evidenti~ar (4) i sprema~ica(1). Statisti~ki - jedan savetodavac opslu`ujeoko 2000 korisnika.

- Smatram da bi bilo idealno da jedan save-todavac ima na evidenciji najvi{e 1000 lica.Tada bi on mogao da radi i druge poslove, kao{to su obilasci firmi sa kojima bi ostvari-vao ~e{}e i kvalitetnije kontakte. Mogao bi ivi{e vremena da posveti nezaposlenima.Komunikacija se sada svodi na potrebnu, ali inajmawu mogu}u meru u datim uslovima,ocewuje na{a sagovornica.

Na odseku postoji elektronska baza podata-ka, ali je pretra`ivawe podataka sporo zbogzastarelosti ra~unara. Za sada im nedostajeumre`enost sa Filijalom Beograd, koja je uizgledu. To bi, kako ka`u, pove}alo efikas-nost wihovog rada, naro~ito ako bi me|usob-no bile umre`ene i slu`be sa kojima koris-nici kontaktiraju, kao {to su: Centar za soci-jalni rad, zajednica zdravstvenog, penzijskogosigurawa, Op{tina… Tada bi svaka institu-cija po mati~nom broju jasno mogla da “vidi”svakog korisnika pojedina~no i wegov status.Na{a sagovornica procewuje da bi u tomslu~aju verovatno bila mogu}a objediwenostzanimawa na svakom odseku.

Predstavqamo institucije: ZEMUNSKI ODSEK BEOGRADSKE FILIJALE NACIONALNE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE

Bojana @iki}

NA SAJMU: PONUDA ZA RAD U MEK DONALDSU,

MERKATORU I PEKARSKOJ INDUSTRIJI

11

Broj 06/Maj 2005. VOLONTER

- Kada bi korisnici bili upu}ivani samo naodseke koji su na teritoriji wihovogstanovawa, onda bi to vi{e odgovaralo koris-nicima, jer ne bi morali da idu na odseke nadrugom kraju grada. Ali, u tom slu~aju sviodseci bi morali da imaju evidenciju o svimfirmama koje ukazuju potrebu za nezaposlen-ima, pa bi i mi radili privredu celogBeograda i okoline ili bismo samo vodiliprivredu Zemuna - {to bi umawiloinformisanost o broju slobodnih radnihmesta na teritoriji grada, a samim tim imogu}nost zapo{qavawa. Fluktuacija radnesnage je u svetu daleko ve}a, dok mi te`enapu{tamo mesto stanovawa da bismo sezaposlili u drugoj sredini, zakqu~uje @iki}.

Iako se od nezaposlenih kao obavezanpodatak tra`i adresa stanovawa, pretragu poulicama i naseqima nije mogu}e izvr{iti dabi se utvrdilo koja su od wih najugro`enija.Budu}i da se Batajnica i Zemun tretiraju kaojedno naseqe, dobijeni podatak je zbirni, dokje za Sur~in i Boqevce mogu}e dobiti pojedi-na~ne podatke. Problem je ka`u u postoje}em{ifarniku Statisti~kog zavoda.

Za sada saradwa sa institucijama lokalnezajednice postoji samo po osnovu nekogkonkretnog problema, pitawa ili lica, jer jeza saradwu sa ostalim institucijama general-no nadle`na Filijala Beograd. Tako je bilo iu slu~aju partnerskih odnosa sa NVO“Lastavica” iz Sur~ina, u okviru projektaReforme socijalne politike, u kojem jeu~estvovao i Odsek Zemun, sa svojom obukomza aktivno tra`ewe posla, okupiv{i velikibroj zainteresovanih.

Da bi se {to ve}a pa`wa posvetila licimakoja aktivno tra`e posao, Filijala Beograd uperspektivi planira otvarawe informa-tivnog pulta po odsecima na kojima bi zain-teresovani dobijali osnovne informacije oNSZ. Oni bi se zatim, ako odlu~e, prijavqi-vali na evidenciju, dok bi se na grupnim iliindividualnim razgovorima sa savetodavci-ma informisali o svojim pravima i obaveza-ma, kao i o efikasnim na~inima zapo{-qavawa na osnovu potreba tr`i{ta, znawa,ve{tina i interesovawa svakog pojedina~nogkorisnika.

SLOBODAN AVRAMOVI]

Va{ar ispred ulaza

Na{a stvarnost slikovito je predstavqena ispred samog ulaza u NZS – OdsekZemun, gde su na{i sugra|ani preuzeli inicijativu po pitawima“samozapo{qavawa” (kako se ko sna{ao). Ekipa “Volontera” je zaobilazila gomilumonta`nih tezgi i kartonskih kutija (bez PDV-a) iza kojih su se ve}inom nalazilinezaposleni sa evidencije nekog od odseka NSZ. ^ak je i metalna re{etka glavnogulaza u ovu instituciju bila, jednom od “privremenih” prodavaca, zgodanizlo`beni prostor za robu sa kartonske kutije.

Usluge

Evidencija lica; informisawe o slo-bodnim radnim mestima; informisawe osvim programima Filijale Beograd –investicionim programima, volonter-skim programima, programimapripravni{tva, volonterskom radu,samozapo{qavawu, novo zapo{qavawu,prijem zahteva za nov~anu nadoknadu (uko-liko postoji zakonski osnov), informi-sawe o obukama, organizovawe sajmovazapo{qavawa (po potrebi), prijem zahtevaza nov~anu naknadu (ukoliko je korisnikdo{ao iz procesa rada, a radni odnos jeprestao na zakonski odre|en na~in) iwihovo prosle|ivawe slu`bi materijalnopravne za{tite koja donosi re{ewa poovim pitawima; kreditirawu Fonda zarazvoj; informisawe o svim zakonskimpravima i obavezama korisnika sa evi-dencije…

Podaci po strukama o broju nezaposlenih u NSZ Odsek Zemun

na dan 28. aprila 2005: ukupno 13.618

STEPEN OBRAZOVAWA III IV V VI VII VII2 VIII

Hemijsko-tehnolo{ka (2.052): 408 1307 6 74 257 - -Veterina (356): - 166 - - 185 5 -Prehrana (2283): 1128 923 13 17 202 - -[umarstvo (383): 117 93 - - 173 - - Poqoprivreda (1680): 117 893 23 35 605 5 2Meteorologija (115): - 115 - - - - -

NKV, PKV 6.749.mu{karaca 5.240, `ena 8.378. Korisnika sa radnim iskustvom je 4.881.

Tra`ewe posla:www. rztr.co.yu www. infostud. com

NACIONALNA SLU@BA

ZA ZAPO[QAVAWEFILIJALA BEOGRAD

Gunduli}ev venac 23-25,

Tel: 3220-421

Prijavqivawe u evidenciju

ODSEK STARI GRAD,Gunduli}ev venac 23-25, Tel: 3207-000Zdravstvena struka, Ekonomska, pravna ibirotehni~ka struka, Maturanti gimnazijei maturanti gimnazije prirodno-matemati~kog smera; Strani dr`avqani;Lica sa invaliditetom

ODSEK VO@DOVAC, Koste Abra{evi}a 10, Tel: 2411-487Rudarsko geoloka struka, Drvno-prera|iva~ka struka, Tekstilna;Saobra}ajna, Grafi~ka i Umetni~ka strukaNK i PK radnici sa mestom prebivali{tana teritoriji Op{tina Vo`dovac i Vra~ar

ODSEK ZVEZDARA,@arka Zrewanina 31a, Tel: 2447-047Obrazovno-vaspitna struka, Prirodno-matemati~ka struka, Verska zanimawaNK i PK radnici sa mestom prebivali{tana teritoriji Op{tina Stari grad, Savskivenac, Palilula i Zvezdara.

ODSEK ^UKARICA,Turgewevqeva 12, Tel: 3541-886Trgovinska i ekonomska struka-komercijal-ni smer, Ugostiteqsko-turisti~ka struka;Vr{ioci li~nih usluga; NK i PK radnici sa mestom prebivali{tana teritoriji Op{tina ^ukarica iRakovica.

ODSEK NOVI BEOGRAD,Goce Del~eva 42, Tel: 2606-790Elektro-struka, Gra|evinska struka,Ma{inska i metalska struka, Gimnazija:matemati~ko-tehni~ki saradnik i laborantfizike

ODSEK ZEMUNPrvomajska 8, Tel: 641-490Veterinarska struka, [umarska struka,Poqoprivredna i prehrambena struka,Hemijsko-tehnolo{ka strukaNK i PK radnici sa mestom prebivali{tana teritoriji Op{tina Novi Beograd iZemun

K BEOGRADSKE FILIJALE NACIONALNE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE

12

Bilten Op{tinskog koordinacionog odbora ZEMUNVOLONTER

Volonterima zabrawenrad u obdani{tima

JAVNE USTANOVE: PRED[KOLSKA USTANOVA “DR SIMA MILO[EVI]”

Deca su budu}nost svakog dru{tva, a radpred{kolskih de~ijih ustanova, jaslica i

vrti}a jedan je od najva`nijih vidovapodr{ke porodicama i pripremi dece zaodrastawe i u~ewe.

Zemunska pred{kolska ustanova “Dr SimaMilo{evi}” je ve} 60 godina naslednik prvihde~ijih zabavi{ta osnovanih dr`avnomUredbom jo{ po~etkom tridesetih godinapro{log veka. Danas ova javna ustanova radina teritoriji Zemuna u 13 namenskigra|enih objekata i 26prilago|enih prostora za rad sadecom. U woj je stalno zaposlenopreko 600 vapita~a i pomo}nogosobqa, a jo{ 75 radnika je naodre|eno vreme, uglavnom zbogzamene onih koji su na bolovawu.Ustanovom rukovodi petnaesto~lanistru~ni tim u kojem su osim direk-tora koji je diplomirani socijalniradnik i pomo}nika, psiholozi (2),pedagozi (3), defektolog (1)saradanik za muzi~ko i fizi~ko (1)saradnici za preventivu (3),stru~waci za ishranu (3). Na ~eluove ustanove je direktor MiroslavaTrivanovi}, socijalni radnik.

Iako je “Dr Sima Milo{evi}” po brojuobjekata, broju zaposlenih i broju dece tre}apo veli~ini u Srbiji, Potrebe gra|anaZemuna, u kojem je popisano preko 65.000porodica, mnogo su ve}e od kapaciteta. Zbogtoga, decu u dr`avno obdani{te ne mo`e daupi{e ba{ svako ko to `eli, ve} samo oni kojiispuwavaju odre|ene kriterijume. Na prvommestu to su deca ~ija su oba roditeqa zaposle-na.

Za razliku od obdani{ta u Zemun poqu, ukojem uvek ima slobodnog kapaciteta za jo{jedno odeqewe od 200 dece, u Batajnici jenedostatak prostora najizra`eniji. Ve} godi-nama oko 400 dece ~eka na red i ne uspeva dana|e sme{taj u jedinom objektu izgra|enompre 33 godine i koji pokriva naseqe od oko30.000 stanovnika. U toku je realizacijaaran`mana sa Srpskom pravoslavnom crkvomkojim }e se objekat u porti crkve PresveteBogorodice, u kojem je crkva organizovalarad sa decom preuzeti za obdani{tekapaciteta do 80 mali{ana. Ve} se zna i nazivovog vrti}a: zadr`a}e sada{wi naziv“Rastko”. Osim Batajnice, kriti~na je situaci-ja u Ugrinovcima, kao i u novoosnovanojop{tini Sur~in i nasequ Jakovo.

Ova sitacija }e se posebno iskomplikovatikada za godinu dana po~ne primena Zakona oosnovama sistema obrazovawa i vaspitawa,kojim se pod pretwom sankcija roditeqiobavezuju da decu upu}uju na najmawe 6 mese-ci pripremne nastave za polazak u {kolu utrajawu od 4 sata dnevno.

- Bi}e nam potrebna pomo} da odredbeZakona realizujemo u praksi, ka`e MiroslavaTrivanovi}, direktor PU “Dr. Sima

Milo{evi}”. Sitacijana terenu je razli~ita,pa }e mnoge {kolemorati da obezbedeprostor u kojima }emoraditi, ali isto tako iOp{tina, mesne zajed-nice i druge ustanove.Moja procena je da seradi o oko 400 decekoja do sada nisu bilaobuhva}ena priprem-nom nastavom. Zna~i dabi sada{wi broj od 23pripremna odelewabio udvostru~en.

Nedavno usvojeniStrate{ki plan za soci-

jalnu politiku u op{tini Zemun, po re~imadirektorke Trivanovi}, se rada wihoveustanove doti~e pre svega kad su u pitawudeca sa posebnim potrebama. Kad je u pitawuvolonterski rad, jedan od progla{enih pri-

oriteta, Trivanovi} tvrdi da je u pred{kol-skim ustanovama Zakonom zabrawen volonter-ski rad.

Kad su u pitawu mali Romi, koje trebapripremati za polazak u {kolu, Trivanovi}ka`e da }e svako dete koje bude sa potrebnomdokumentacijom prijavqeno za pripremnunastavu, biti obuhva}eno, u skladu sa pri-menom Zakona. Glavni problem je kako okupi-ti tu decu. Na konkretno pitawe, dobili smoi konkretan odgovor: Ako bi neko organizo-vao Romsku decu da ih svakodnevno dovozi i ivra}a ku}i, odmah bi moglo da bude otvorenojedno odelewe u Zemun poqu. Kada su u pitawualternativni prostori za obdani{ta koja biotvarale nevladine organizacije, Trivanovi}je izri~ita u stavu da vaspita~i iz ustanove ukojoj je ona direktor ne bi mogli u toku svogradnog vremena da se ukqu~uju u wihov rad, otro{ku ustanove.

U svakom slu~aju, saradwa javnog i pri-vatnog sektora, kao i inicijativa gra|ana iwihovih udru`ewa, bi}e potpuno regulisanitek usvajawem Zakona o pred{kolstvu koji je upripremi, ali za koji se ne zna kada }e u}i uproceduru usvajawa.

Cena ipovlastice- Puna cena je 2.700 dinara i ona nije

mewana od 1. aprila 2003. godine, {tozna~i da je krajwe vreme da se koriguje,ka`e Miroslava Trivanovi}. Od 5.000korisnika usluga punu cenu pla}a 1.500korisnika, a svi ostali su regresirani i tomaksimalno do 30 odsto pa oni koji imajudvoje dece u obdani{tu pla}aju 700 dinaraza jedno dete. Pravo na besplatan upis stek-lo je 119 dece sa posebnim potrebama (4),dece iz socijalno ugro`enih porodica (75),deca vojnih invalida I-IV kategorije (5),deca izbeglih i raseqenih (25), itre}ero|ena deca (12).

Duga~ak spisaksaradnikaPred{kolska ustanova “Dr Sima

Milo{evi}” u svojim redovnim aktivnosti-ma ostvaruje saradwu sa nadle`nim organi-ma lokalne samouprave, svim bitnim javn-im ustanovama, kulturnim institucijama isa udru`ewima gra|ana. Po re~ima direk-torke Trivanovi}, bez namere da nekogapresko~imo, to su: Skup{tina op{tineZemun, Sekretarijat za socijalnu i de~ijuza{titu Skup{tine grada, Ministarstvo zasocijalna pitawa, Centar za socijalni rad,Gradski zavod za za{titu zdravqa, Domzdravqa Zemun i Pedijatrijsko odeleweKBC Zemun, Dom za nezbrinutu decu uZve~anskoj, Dom penzionera Be`anijskakosa, Filozofski fakultet, osnovne ispecijalne {kole u Zemunu, Op{tinska orga-nizacija Crvenog krsta, Pozori{te lutaka“Pinokio” i de~ija pozori{ta, Muzi~ka{kola “Kosta Manojlovi}”, De~ije selo izSremske Kamenice, de~iji kulturni centar“Savski venac”, NVO “Zdravo da ste”,Udru`ewe “Prijateqi dece”, NVO“Samohrane majke”...

DECA IZ ZEMUNSKIH VRTI]A REDOVNO U^ESTVUJU U

AKCIJI CRTAWA NA KEJU POVODOM

DANA DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI

Miroslava Trivanovi}

13

Broj 06/Maj 2005. VOLONTER

NA[I KORISNICI: U~enici O[ “Rade Kon~ar”

Posle predstave, najmla|i zemunski glum-ci, u~enici O[ “Rade Kon~ar”, su za Volonterizjavili:

Marko Mari}, VIII/3

- Po prvi put glumim u nekojpredstavi i dobro sam sesna{ao igraju}i Detlefa. On jenarkoman, ve} du`e vreme usvetu droge, koji poku{ava narazne na~ine da iz tog svetaiza|e. To mu i uspeva, ali tek nakraju kada ga odvode u zatvor, jer su ga uhvatiliu raciji. Tema mi je bliska, jer je na ovim na{improstorima narkomanija vrlo prisutna.Igraju}i u predstavi osetio sam {ta to zna~i ine verujem da }u ikada poku{ati ne{to sli~no.To je put bez povratka. Najva`nije je nikada neprobati. Vi|ao sam narkomane. Oni brzopropadaju, ne idu u {kolu...

Tamara Petrov, VIII/4

- Igram ulogu Kristijane. Onaje pisac koji pi{e o sebi. Ona jetako|e i narkoman i ne vidirazliku izme|u dobrog i zlogzbog ~ega i ulazi u lo{e dru{tvosmatraju}i da }e tako biti kul.Nije mi bilo te{ko da odigramovu ulogu, jer sam delove `ivotaglavne junakiwe prepoznala u onome {to vi|amna ulici. Primetila sam da se vrlo ~esto takopona{aju oni od kojih to najmawe o~ekujemo.

Stanko Stefanovi}, VIII/4

- Glumim nasilnika Dragana.On je otac devoj~ice koja jenavodno silovana. U po~etku mije bilo te{ko da se sna|em, alisam kasnije uspeo da se pri-lagodim ulozi odrasle nasilneosobe. Na sre}u, nisam jo{ imaoprilike da u svom okru`ewu

vidim neku moju vr{wakiwu koja tvrdi da je bilasilovana. Scena u zubarskoj ordinaciji posebnomi je bila zanimqiva i te{ka.

Milica Ivanovi}, VI/3 - Tuma~im lik Marije, majke

de~aka koji je optu`en za navod-no silovawe. Iako mi je upo~etku bilo te{ko da igram likodrasle osobe, imala sam okosebe starije, pa sam imitiralawihove postupke koliko je tobilo u funkciji prtedstave.

Marko Nikoli}, VIII/3

- Igram ulogu Igora, de~kakoga je otac napustio, a od kogasu mu ostale samo patike odkojih ne `eli da se odvoji. Onmisli da je kriv za odlazak svogoca i zbog toga `eli da izvr{isamoubistvo. Ina~e, Igor imadevojku Anu, mnogo je voli, ali kada ~uje da jeoptu`en za silovawe qut je na wu. Stvar se nakraju re{ava, a Ana odlazi u Englesku. Nisamimao priliku da u svom okru`ewu sretnem nekogkoga su roditeqi napustili, ali stalno slu{am otome. Bilo mi je u po~etku te{ko da shvatimulogu i malo me je ko~ila, ali mislim da sam sedobro sna{ao.

Jovana Bo`ilovi}, VI/1 - Igram Anu. Devoj~icu od 12-

13 godina koja ima de~ka Igora i`eli da ima prve intimneodnose sa wim. U tome uspeva,ali na malo te`i na~in, jer morada se nekako opravda kod oca,koji je na svaka 3 meseca {aqe naginekolo{ki pregled. U po~etkumi je bilo te{ko da se prilagodim. Seks jestetema me|u mojim vr{wacima, ali vi{e kodde~aka.

Slobodanka Krsti}, prof. srpskogjezika u O[ "Rade Kon~ar"- Deca su odabrana na audiciji na kojoj je bilo

preko 120 u~enika. Trudili smo se da zadovoqi-mo kriterijum da to budu deca iz jednorodite-qskih porodica {to je uslovilo i izbor teme,jer smo smatrali da deca koja `ive u ovakvimporodicama imaju i specifi~ne probleme.Me|utim, na psiholo{kimradionicama se pokazalo da seproblemi me|u decom ne raz-likuju previ{e. Problemi jednegeneracije su univerzalni. Takosmo od tih univerzalnih proble-ma izabrali ono {to smo mis-lili da je najinteresantnije i{to je po na{em mi{qewublisko wihovom iskustvu i mi{qewu. Sve ulogeu predstavi su mawe vi{e ravnopravne. Wihoveemocije su vrlo iskrene i vrlo do`ivqene.Likovi su uglavnom tipski, kao i situacije, pa jeto olak{alo deci da te `ivotne situacije pre-poznaju. Oni su sasvim ispunili moja o~ekivawa.Nisam mogla da poverujem da devoj~ice iz 6.razreda mogu tako ubedqivo da do~araju likovekoje igraju.

SLOBODAN AVRAMOVI]

Ovacije i suze publike na kraju predstave

Modnom revijom modela nastalih u tek-stilnoj radionici podr`anoj od itali-

janske op{tine Carpi i predstavom "Odluka jemoja", koju je NVO "Samohrane majke"pripremila u okviru projekta Reformasocijalne politike u saradwi sa O[ “RadeKon~ar” 7. aprila u Lutkarskom pozori{tu"Pinokio", obeleen zavr{etak dva obimnaprojekta.

Predstava o problemima narkomanije -"Odluka je moja", nastala je kao rezultat sed-momese~nog rada dramske sekcije realizo-vane u okviru psiholo{kih radionica za decui roditeqe u O[ "Rade Kon~ar". Dramaturgteksta ra|enog po autobiografskoj kwizi "Mideca sa stanice Z0" Kristijane F. je prof.srpskog jezika ove {kole Slobodanka Krsti},a re`iser je Dejan Peto{evi}. Projekat"Samohranih majki" - "Razumevawe i podr{kajednoroditeqskim porodicama", ostvaren upartnerskoj saradwi sa O.[. "Rade Kon~ar",okupio je grupu talentovanih u~enika ove{kole i od wih napravio glumce kojiobe}avaju. Prepuna sala pozori{ta lutaka

"Pinokio", ovacije i suze publike na krajupredstave bili su kruna ovog po svemuuspe{nog projekta.

Me|u prisutnim kulturnim i javnim rad-nicima Beograda i Zemuna, koje ne pamte niredovne premijere "Pinokija", prime}ena je iMilka Babi}, predstavnica Narodne kance-larije predsednika Srbije Borisa Tadi}a,koja je vidno uzbu|ena izjavila da nije o~eki-vala da }e videti ovako dobru predstavu.Weno mi{qewe podelila je i OliveraIvanovi}, predsedavaju}i zemunskog OKOSP-a, kao i Sa{a Gruden, predstavnik Ateqea212. Programu su prisustvovali i pred-stavnici kancelarije Projekta reformesocijalne politike Olivera Pavlovi}, ipredstavnici UNOPS-a, partneri projekta"Samohranih majki" - Antonio Luci, LukaFilikaja i Kjara Boci.

Kako je za "Volonter" nagovestila Du{icaRadi{i}, direktor "Samohranih majki",o~ekuje se da predstava nastavi svoj `ivot nascenama {irom Srbije.

Imitirala sam postupke starijih

14

Bilten Op{tinskog koordinacionog odbora ZEMUNVOLONTER

KAKO TO DRUGI RADE: Projekat UNOPS za NVO “Samohrane majke”

Moja poseta ih je malo uzmuvala, stalnosme{kaju, sporazumevaju znakovima ... onda

prilaze i pokazuju mi svoje radove. Ivana Nika,Ivana Ili}, Suzana Dalipovi}, ParaskevaSpasojevi}, Milica Vidi} i Delfina Ferizovi}su u~enice Osnovne {kole za u~enike sao{te}enim sluhom “Radivoj Popovi}” u Zemunui ukqu~ene su u deo projekta Nevladine organi-zacije “Samohrane majke”.

Juna 2004. godine uz finansijsku i operativnupodr{ku regije “Emilija Romawa”, u prostoruO[ “Radivoj Popovi}” po~eo je kurs profe-sionalne tekstilne obuke za 11 `ena sa ciqemwihove prekvalifikacije, dru{tvene i radnereintegracije. Za sprovo|ewe kursa obukeanga`ovan je “Carpiformazione” - Centar zaobuku sa dugogodi{wim iskustvom iz italijan-skog grada Karpija, poznatog po proizvodwi tek-stila.

Koordinator projekta Du{ica Radi{i} ka`eda je sve po~elo jo{ davne 1996. godine, kaosaradwa `enskih organizacija “Samohranemajke” iz Zemuna i “Ujediwene `ene Italije” izKarpija, grada kod Bolowe. “Posle vi{egodi{wesaradwe, uz podr{kukancelarije UNOPS, uokviru projekta “Gradgradu” potpisan je2001. godine Sporazumo saradwi izme|uop{tina Zemun iKarpi. Iz Italije sustigle ma{ine za{ivewe i krojewe, aO[ “Radivoj Popovi}”2003. godine daje namsvoj suteren nakori{}ewe. Za uzvratna{i donatori ga adaptiraju, a vrednost izve-denih radova je preko 20.000 evra. Program jeza ciq imao osposobqavawe socijalnougro`enih `ena, od kojih ve}ina samohranemajke, za krojewe i {ivewe. Stru~noosposobqene `ene koje }e se jo{ godinu danausavr{avati znawa iz tekstilne industrije, sadapodu~avaju u~enice osnovne {kole, ~iji smoprostor dobili za rad. Mislim da su svi zadovo-qni. Svaka `ena, koja je pro{la kroz ovaj pro-jekat stekla je uslov za ekonomsku samostalnost,a devoj~ice su dokazale i pokazale da to mogu iosobe sa hendikepom, kao {to su o{te}eni sluhili govor.

Kako Radi{i} navodi devoj~ice koje suu~enice O[ “Radivoj Popovi}” vi{e su negozadovoqne projektom.

“Za wih je sve ovo fantasti~no. U po~etku jebilo malo problema, jer do|u drugari, pa zovu udvori{te da se igraju. Ispred prozora suterenaje dvori{te {kole i internata, pa im je bilomalo te`e da odole, ali kada su prvi put uspeleda za sebe sa{iju sukwice i pantalone, vi{e nikonije mogao da ih zustavi, posebno posle modnerevije. Tako smo dokazali da devoj~ice mogu dabarataju sa ku}nim ma{inama i makazama {to jeza mnoge izgledalo nemogu}e jer ‘Bo`e moj, paone ne ~uju’. Dokazali smo da su deca sao{te}enim sluhom ista kao i ostala deca, adonacije }e nam omogu}iti da im pru`imomogu}nost da se do kraja {koluju u ovoj oblasti”,obja{wava Radi{i}.

A devoj~ice? Kao i sve devoj~ice. Zaintere-sovane za modu i krpice brzo su se prilagodile.Defektolog Razumenka Milovanovi} ka`e da suse lepo ukopile sa svojim nastavnicama krojewai {ivewa, da su ih starije koleginice lepo pri-hvatile.

“One su ovde nastavnice, ja prevodim”, sasme{kom obja{wava Milovanovi}. Dva puta ned-eqno, po dva ~asa {est devoj~ica, radi teoriju,materijale, formu, stil,... kompletan kurs.

Suzana ima 12 godina i ka`e da je u po~etkubila sumwi~ava, sada tvrdi da joj je sve mnogo

lep{e i interesantnije. Svi|a joj se da {ije ikako obja{wava nastavi}e da se time bavi.Milici je 13 godina. Mama je prema wenimre~ima wena najve}a podr{ka, a Milica jeprona{la zanimawe koje joj se svi|a. Ka`e da }enajverovatnije upisati sredwu tekstilnu {kolu.Delfina je najstidqivija i pomalo nesigurnopriznaje da joj je san da uspe da napreduje u ovomposlu. @eli da jednog dana ima svoju radwu za{ivewe. Ona je iz “kartonskog naseqa” i `ivi uinternatu, weni roditeqi ne znaju {ta ona u~i u{koli, niti da zna da {ije. Ima sestru Sawu idva brata, Davida i Darka. Qubav prema {ivewuprenela je na sestru, sa wom }e, ka`e, za bra}uda sa{ije majce i trenerke.

I tako u svetlosti jednog {kolskog suterenakuju se veliki planovi za budu}nost dece i `enaza koje dru{tvo u Srbiji nema ba{ preteranograzumevawa. Op{tina Zemun treba da razmotrida li }e se projekat nastaviti, a kako Radi{i}navodi “Samohrane majke” pravo na podrum~e

imaju do 2007. godine, do tada treba marqivoraditi da bi se uspelo, a posle.... ostaje da sevidi.

“Treba po ceni biti konkurentan na{imKinezima, a po kvalitetu skoro kao VericaRako~evi}, da bi na{a budu}a zadruga opstala,...jer tako smo zamislili da opstanemo,... u vidujedne zadruge u kojoj }e svako imati svoje mestoi svoj deo posla. Radi}emo kao kod ‘privatnika’kako se to danas popularno ka`e, ali svi mi}emo raditi pre svega za sebe”, preciziraRadi{i}. NATA[A ANTI]

Modna revija Rezultat rada korisnika ovog projekta

prikazan je na rasko{noj modnoj reviji,odr`anoj 7. aprila u pozori{tu lutaka“Pinokio”, pre premijere pozori{ne pred-stave “Odluka je tvoja” nastale tako|e iz pro-jekta “Samohranih majki” u okviru Reformesocijalne politike u Srbiji koji supripremili u~enici O[ “Rade Kon~ar”.Koreografiju uradila Ana Marija Ramaca,predava~ iz Italije. Veliki broj funkcional-nih modela za nastupaju}u sezonu namewenih`enama, deci i omladini prikazale su uzvidqivi trud mlade manekenke, volonterkeUdru`ewa. Korisnice ovog projekta ima}epriliku da svoje {kolovawe nastave u novomprojektu – “Pripremna {kola za stvarawe pre-duze}a za “Samohrane majke”, koji predvi|aotvarawe tekstilnog preduze}a i upo{qavaweradnika.

S LEVA NA DESNO: PARASKEVA SPASOJEVI], IVANA ILI], IVANA NIKA, MILICA VIDI], DELFINAFERIZOVI] I SUZANA DALIPOVI]

Du{ica Radi{i}

Svetlost iz {kolskog podrum~eta

Invalidima vratitiolak{ice

Za O[ “Radivoje Popovi}” partnerstvo saNVO “Samohrane”majke” bilo je prvo iskustvote vrste, ka`e za Volonter direktor {koleRadivoje Arsi}. – Revija povodom male maturena ko joj su na{e u~enice prikazale svojeradove iz radionice “Samohranih majki” jeizazvala veliko interesovawe i odobravawenaro~ito kod roditeqa.Uspe{nu saradwu nas-tavi}emo, u skladu saUgovorom i u narednoj{kolskoj godini.

Ovakav pristup rad-nom osposobqavawuhendikepirane dece jeveoma zna~ajan. Za ovajprojekat smo dobilisaglasnost Ministar-stva obrazovawa, alimislim da bi mogla dase ukqu~i i Nacionalna slu`ba zazapo{qavawe. Poseban problem predstavqa to{to je sredinom devedesetih ukinut Zakonkojim su invalidske radionice imale raznepopuste. Koliko znam, na zapadu poslodavciimaju poreske olak{ice kada zapo{qavajuinvalide, ukazao je na mogu}nosti u ovojoblasti direktor Arsi}.

Radivoje Arsi}

15

Broj 06/Maj 2005. VOLONTER

EPILOG: PILOT OP[TINE

Ono {to se sa sigurno{}u mo`e smatratiuspe{no nau~enom lekcijom je razumevawe

{irine pojma „socijalna politika“. U novembru2002. pojam socijalne politike kod ve}ineu~esnika, u tek zapo~etom procesu, poistove-}ivao sa pojmom socijalne za{tite, pa se kaojedini nosilac reforme prepoznavao Centar zasocijalni rad. U junu 2005. imamo {iroko razvi-jen spektar partnerstava, koji pored pred-stavnika lokalne samouprave, zdravstva,tr`i{ta rada, obrazovawa, nevladinih organi-zacija, po~iwe da prepoznaje i predstavnikeprivrede kao potencijalne partnere koji moguobezbediti odr`ivost socijalnih usluga ulokalnim zajednicama. Razumevawe {irinepojma socijalne politike kreiralo je lepezunovih aktera i novih usluga koje se mogu pru`atigra|anima.

Socijalni problemi gra|ana su napravili kru-pan korak napred u rang listi prioritetaop{tinskih vlasti, koje su, do sada, fokus svojihinteresovawa usmeravale ka re{avawu infra-sturkturnih i komunalnih problema, smatraju}ida su socijalne potrebe i problemi gra|anazadovoqene kroz redovan, zakonom propisanrad lokalnih institucija.

Uvo|ewe novih servisa pru`enih u partner-stvima pokazalo je da postoji niz nere{enihsocijalnih problema i nezadovoqenih socijal-nih potreba gra|ana i da se postoje}im institu-cionalnim kapacitetima i postoje}im oblici-ma zakonske za{tite zadovoqava samo egzisten-cijalni minimum wihovih socijalnih prava.

Zahvaquju}i ovom Projektu, prepoznati sulokalni kreatori i nosioci socijalne politike,pred kojima je te`ak zadatak. Iako su izdvojenaskromna nov~ana sredstva iz op{tinskog buxeta(u iznosu od 1 milion dinara) za finansiraweprojekata u partnerstvima kojima se smawujesiroma{tvo i socijalna iskqu~enost gra|ana,predstavqaju solidan prvi korak za otpo~iwaweprocesa stavqawa socijalne politike u prvi plan.

Stepen razumevawa zna~aja strate{kog plani-rawa razli~ito je prihva}en od strane pred-stavnika razli~itih sektora. Sti~e se utisak da

su predstavnici civilnog dru{tva i pred-stavnici lokalnih institucija vi{e zaintereso-vani za uvo|ewe planskog pristupa u pru`awuusluga gra|anima, nego pojedini predstavniciop{tine, koja bi po prirodi svoga postojawatrebala da inicira ovakve procese. Strategije iakcioni planovi posmatraju se kao dokumentikoji su nametnuti «odozgo» ili «sa strane» i jo{uvek pojedini nosioci lokalne vlasti nisu sves-ni zna~aja strate{kog pristupa u planirawu, kakou sferi aktivnosti, tako i u sferi raspodelebuxetskih sredstava.

Sam strate{ki plan za socijalnu politikuop{tine U`ice kao svoj prioritet iniciraizradu Strategije zapo{qavawa, koju }e zajednoizraditi obu~eni ~lanovi OKOSP i ~lanovinovoformirane Radne grupe op{tinske skup-{tine koju ~ine odbornici. U toku izradeStrategije za socijalnu politiku, razvijen jeproces za definisawa prioriteta vezanih zaprobleme dece i omladine, koji je rezultiraoizradom Strategije za decu i mlade, a koji }ezajedno sa Strete{kim planom za socijalnu poli-tiku biti podnet na usvajawe op{tinskojskup{tini na zasedawu zakazanom za kraj juna.

Ova dva primera ukazuju na ~iwenicu da jeprojektom inicirana izrada strate{kih planovau razli~itim oblastima dru{tvenog `ivotalokalne zajednice.

U 11 pokrenutih projekta u U`icu razvijena je{iroka mre`a razli~itih partnerstava u kojimasu sa nevladinim organizacijama ravnopravnou~estvovali: op{tinska uprava i mesne zajed-nice, zdravstvene (Dom zdravqa i Op{ta bolni-ca), obrazovne isntitucije (9 {kola i ustanovade~ijih vrti}a), institucije koje se bavezapo{qavawem (Nacionalna agencija zazapo{qavawe, RC MSP, Privredna komora),Centar za socijalni rad, predstavnici biznissektora (agencija za strane jezike) i medija(lokalna televizija, radio i lokalne novine).

Ste~ena iskustva ukazuju da je partnerstvodalo novi kvalitet i energiju koja je otvorilaniz novih mogu}nosti za daqi zajedni~ki rad.

BRANKICA JEREMI]

U@ICE

Strategije za decu,mlade i zapo{qavawe

Nakon dve i po godine, u Boru }e 30. juna2005. godine zavr{iti realizacija Projekta

reforme socijalne politike, uz podr{ku dona-tora, Odeqewa Britanske vlade za me|unarodnirazvoj. Naravno, to ne zna~i potpun zavr{etakProjekta, ve} nastavak, ali uz podr{ku lokalnesamouprave. Naime, tokom juna }e biti potpisanSporazum o saradwi, kojim }e kancelarijuProjekta preuzeti lokalna samouprava.

Iako naizgled dug period, dve i po godine sunaprosto proletele: uz akciono planirawe,realizaciju op{tinskih akcionih projekata(OAP), strate{ko planirawe, prikupqawepodataka za geo-maping sistem i uz ~itav nizrazli~itih edukacija (bilo ih je preko 50).Koliko se napredovalo u reformi socijalnepolitike? Dovoqno je setiti se januara 2003.godine i pomalo zbuwenih u~esnika prvihedukacija. Akciono planirawe, definisaweproblema i ciqnih grupa, odre|ivawe partner-stava, indikatori, monitoring, evaluacija... sveje to izgledalo tada pomalo zbuwuju}e. Ume|uvremenu su izra|eni akcioni planovi zasedam prioriteta, realizovano je 11 op{tin-skih akcionih projekata, zavr{ava se izradastrate{kog plana... i sve to po standardima, kojisu na po~etku izgledali nedosti`ni.

Ono {to }e ostati posle 30. juna su:Omladinski klub, Centar za integraciju Roma,Savetovali{te za krizna stawa, Omladinskipreduzetni~ki centar, Romski vrti} ILO,Centar za dnevno-okupacijske aktivnosti inval-ida, vi{e ukqowenih prepreka i postavqenihzvu~nih signala u gradu, Umetni~ka i internetradionica u Klubu penzionera... Sve ovo pred-stavqa ogroman resurs, ali }e biti neophodnosve ove institucije i daqe odr`avati. Za ovugodinu, buxetom SO Bor je izdvojeno miliondinara, {to nije dovoqno. O~ekuje se da }e seova suma pove}ati, ali i da }e partneri na pro-jektima poku{ati da, koriste}i ste~ene resurse,apliciraju i kod drugih donatora, za znatnomawa sredstva. Strate{ki plan za socijalnupolitiku op{tine Bor, koji }e uskoro bitizavr{en, predstavqa}e dobru osnovu za to.

DRAGAN STRILI]

Nakon treninga Akcionog planirawa koji jeodr`an polovinom februara na Zlatiboru,

u~estali su sastanci problemskih podgrupa kojesu se bavile razradom prioriteta i izradomakcionih planova za ~etiri prioritetneoblasti koje su definisane u Strate{komplanu. To su:

„DECA I PORODICA UVEK NA PRVOMMESTU“,

„UNAPRE\EWE KVALITETA @IVOTAMLADIH“,

„OSOBE SA INVALIDITETOM - NE MORATEBITI BOQI OD DRUGIH, BUDITE SAMONAJBOQI [TO MO@ETE“ i

„MRE@A SERVISA ZA STARA LICA“.

Prioriteti su razra|ivani od strane ~lanovai zamenika OKOSP, ali i predstavnika rele-vantnih institucija i organizacija. Strate{kiplan sa Akcionim planovima je zavr{en. O~ekujuse pozitivni komentari od strane Projektnogtima, nakon ~ega se predvi|a organizovawe javnetribine i debate o datom dokumentu. OKOSPKraqevo je u septembru pro{le godine institu-cionalizovan kao savetodavno telo predsednika

Op{tine, te se nakon javnih konsultacija plani-ra prezentacija Strate{kog plana predsednikuOp{tine i Op{tinskom ve}u i odbornicimaSkup{tine op{tine Kraqevo. O~ekuje se usva-jawe ovog dokumenta na nekoj od narednih sed-nica Skup{tine.

U procesu diseminacije pozitivnih iskustava,na regionalnom sastanku koji je odr`an u novem-bru 2004. godine, predstavqen je model i prin-cipi rada kraqeva~kog OKOSP-a. Do sada je uregionu formirano i institucionalizovano~etiri takva tela i podr{ka u razvoju ovog mod-ela }e biti pru`ana i tokom narednih meseci.

Projekti koji su sprovo|eni u Kraqevu u pro-teklih godinu dana su uspe{no okon~ani, dok }etri projekta nastaviti sa svojim aktivnostimatokom narednih meseci kada brigu oizve{tavawu i pra}ewu preuzima OKOSP.Kancelarija OKOSP bi}e uspostavqena usada{wim prostorijama kancelarije Projekta,koje se nalaze u Centru za socijalni rad.Izra|ena je i web prezentacija OKOSPKraqevo, koja }e, najverovatnije, biti postavqe-na na zvani~nom sajtu Op{tine kao wen sastavnideo, {to OKOSP zapravo i jeste.

SVETISLAV PAUNOVI]

BOR

Dve i pogodine brzoproletele

KRAQEVO

Strate{ki plan najavnoj diskusiji

BROJ 6/ MAJ 2005.

BILTEN KOORDINACIONOG ODBORA ZABILTEN KOORDINACIONOG ODBORA ZAREFORMU SOCIJALNE POLITIKEREFORMU SOCIJALNE POLITIKE

OP[TINE ZEMUNOP[TINE ZEMUNwwwwww.projekatrsp.org.projekatrsp.org

IzdajeKancelarija projektaZemun, Kosovska 9/III

Tel: 316-0674e-mail: pro.ze@ yubc.net

Za izdava~aTatjana Borojevi}

Urednik izdawaDragan Stojkovi}

Grafi~ka produkcijaMOST ART

Zemun, Glavna 10Tel: 2193-348

e-mail: volonter@ beotel.com

VOLONTER

16

Bilten Op{tinskog koordinacionog odbora ZEMUNVOLONTER

Gradski centar za socijalni rad uBeogradu – Odeqewe Zemun predstavi-

lo je izve{taj o radu za pro{lu godinu.Analizirani podaci o broju korisnika ovogcentra i wihovoj strukturi, kao i o potenci-jalnim korisnicima, “nevidqivim” za pos-toje}u socijalnu rgulativu, su kako ka`uo~ekivani i upozoravaju}i.

Demografska obele`jaPrema rezultatima popisa stanovni{tva

iz 2002. godine, Zemun ima 191.645stanovnika, {to ~ini 12,2 posto ukupne pop-ulacije Beograda. U odnosu na predhodnipopis iz 1991. godine, broj stanovnika jeuve}an za 5,5 posto. Ovaj neznatan porastrezultat je pre svega mehani~kog prira{taja,s obzirom da zvani~na statistika u du`emperiodu bele`i opadawe stope ra|awa.Pore|ewa radi stopa prirodnog prira{taja2003. godine je na teritoriji op{tine bila -1,0 (za Beograd -2,3).

Intenzivni proces starewa uticao je i napromene demografskih obele`ja i struk-ture stanovni{tva Zemuna. Prema staros-nim grupama najve}i udeo u ukupnoj popu-laciji (57,5%) ima stanovni{tvo od 20 do 59godina (110.111), dok je onih sa 60 i vi{egodina 20 odsto (38.289). Najmla|i, do 19godina, ~ine 22,1 posto (42.392) stanov-ni{tva. Popisom je evidentirano i 65.841doma}instavo na teritoriji Op{tine, {to jeu odnosu na prethodni popis vi{e za 17,2odsto, a prose~na veli~ina doma}instvaiznosi 2,9 ~lanova (za Beograd 2,7).

NezaposleniJedan od pokazateqa materijalne ugro-

`enosti gra|ana je i broj nezaposlenih.Zvani~na statistika bele`i da ih je na dan30. septembar 2004. godine bilo 15.802 ili14,3 posto radno sposobnih, izme|u 20 i 59godina starosti.

Ukupno primalaca pomo}iPrema ovom izve{taju, tokom pro{le

godine je razli~ite vidove socijalne i poro-di~no-pravne za{tite ostvarilo 12.416lica, {to zna~i da je 6,5 odsto stanovnikaZemuna bilo obuhva}eno nekim oblikomsocijalne za{tite. U odnosu na 2003. godinubroj korisnika je pove}an za 13,9 odsto, au~e{}e korisnika Odeqewa u odnosu na uku-pan broj korisnika na evidenciji Gradskogcentra je 16,9 odsto. U starosnoj strukturikorisnika najbrojnija su odrasla lica(50,5%), a za wima slede deca i omladina(39,9%), dok najmawu grupu ~ine starisugra|ani (9,6%). Kod svih starosnih grupazabele`en je rast broja korisnika za 11%,dok je prose~an rast wihovog broja na grad-skom nivou 4,8%.

Broj korisnika socijalne pomo}i pove}anje u odnosu na 2003. godinu za 19% i sada je7.162, {to iznosi preko polovine (57,7%)ukupnog broja korisnika Odeqewa.

Materijalno obezbe|ewe porodicePravo na materijalno obezbe|ewe,

mese~no je u toku pro{le godine koristilo1.896 porodica/doma}instava, {to pred-stavqa porast od 16,4% u odnosu na 2003.godinu. Kako je materijalnim obezbe|ewemobuhva}eno 2,8% ukupnog broja doma}insta-va (za Beograd 1,5%), op{tina Zemun (iSur~in) je po rasprostrawenosti siro-ma{tva na prvom mestu u Beogradu. U struk-

turi korisnika ove vrste obezbe|ewa,prema obele`ju radnog statusa ~lanovadoma}instva, 60,2% ~ine nezaposlena lica,dok su penzioneri, zaposleni i poqo-privrednici simboli~no zastupqeni sa0,6%. Indikativno je da tre}inu korisnikamaterijalnog obezbe|ewa ~ine sama~kadoma}instva.

Analiza pokazuje da se klasi~na grupacijamaterijalno ugro`enih (radno nesposobnih)ve} du`i period smawuje, ali je u pro{lojgodini wihov udeo, u odnosu na 2003. god-inu, pove}an za 1,4%, ustupaju}i mesto

novim slu~ajevima gradske sirotiwe. Sobzirom na negativna kretawa u zapo{-qavawu, o~ekivawa su da }e ova strukturnapromena i u narednom periodu biti jedanod va`nih problema lokalne zajednice nakojima }e se Odeqewe vi{e anga`ovati.

Prag siroma{tvaU izve{taju se napomiwe i da je broj

gra|ana i porodica kojima je pomo} dr`aveneophodna neuporedivo ve}i, ali da onizbog administrativne odredbe “nivoa soci-jalne sigurnosti” (praga siroma{tva), kojine podrazumeva obezbe|ivawe egzistenci-jalnog minimuma, ne uspevaju da u|u u pro-ceduru socijalne za{tite. Po ovoj odredbipragom siroma{tva se podrazumeva prihod

porodice ispod odre|enog procenta ost-varene prose~ne zarade u Republici u 2.kvartalu pro{le godine. Tako je iznos mater-ijalnog obezbe|ewa u decembru mesecupro{le godine iznosio 3.322 dinara zajedno~lano, a 5.813 dinara za tro~lano

doma}instvo. Budu}i da su ovi normativiznatno ni`i od sredstava neophodnih zareprodukciju minimuma egzistencije, to jeraskorak izra`eniji kod ve}ih porodica,naro~ito ako se zna da su u brojnijoj porod-ici po pravilu prisutni ~lanovi maloletnoguzrasta.

Tokom pro{le godine iapla}eno je i 1.162jednokratne nov~ane pomo}i, {to u odnosuna 2003. predstavqa pove}awe od 34,3%.

Napu{tena decaU Zemunu je, registrovano ukupno 128 dece

napu{tene od strane roditeqa, kao i deceroditeqa spre~enih da vr{e roditeqskopravo, dok je broj dece ~iji su roditeqiumrli 29. Sme{tajnom za{titom obuhva}enoje 77,6%, od ~ega je u hraniteqskim poro-dicama 34,1%, dok je ostatak u ustanovamasocijalne za{tite. U odnosu na 2003. godinubroj dece na sme{taju u hraniteqskimporodicama pove}an je za 3,6%. Tokompro{le godine zabele`en je pad broja deceiz vanbra~nih zajednica za 5,7% (sada je181), ali se u grupaciji dece roditeqa ubrakorazvodnom sporu bele`i rast za 8% (upro{loj godini 447).

Maloletni delinkventiKretawe broja maloletnika sa devijantnim

pona{awem tokom godina pokazuje zan~ajneoscilacije. Dok je u 2003. godini zabele`enpad od 20,3%, u pro{loj godini pokazan jerast od 53,4% (580) i to u svim grupacijamaovih lica. Pri tome u strukturi dece iomladine i daqe dominiraju krivi~noodgovorni izvr{ioci, sa udelom od 77,6%.

Deca sa posebnim potrebamaU Odeqewu je tokom pro{le godine evi-

dentirano 202 deteta iz grupacije sa poseb-nim potrebama, {to je za 18,1% vi{e negopretpro{le godine. Najvi{e je regi-strovane dece sa o{te}ewima mentalnihfunkcija (41,1%) ~iji broj pokazuje i najve}irast u odnosu na pretpro{lu godinu (22,5%).Najve}i broj dece zbrinut je institucional-no (17,3%), a pravo na dodatak za pomo} inegu ostvarilo je 58,9% hendikepiranedece. Hroni~ni problem ovog vida za{tite,navodi se u izve{taju, predstavqanedostatak adekvatnih ustanova, a ve}inawih je van teritorije Beograda, {to ote`avakontakte dece sa roditeqima.

Mogu}nosti centraPoslove neposredne socijalne za{tite u

Odeqewu je tokom pro{le godine obavqalo36 stru~nih radnika: 20 socijalnih radnika,6 pravnika, 5 pedagoga i 5 psihologa, a uCentru su zaposlena i 3 administrativnaradnika, 1 voza~-kurir i 2 sprema~ice. Kakosituacija na terenu ne odgovarastatisti~kim podacima, jer je evidentno daZemun ima mnogo vi{e od popisanihstanovnika, na 12.500 stanovnika verovatnodolazi jedan socijalni radnik. ^ak ako seispo{tuju zvani~ni podaci o broju stanovni-ka Op{tine, na jednog socijalnog radnikadolazi fantasti~nih 9.582 stanovnika.Veruje se da bi ovako veliki pritisak mogloda ubla`i otvarawe 17. odeqewa Centra zasocijalni rad u novoosnovanoj prigradskojop{tini Sur~in kojoj pripadaju sela Jakovo,Boqevci, Dobanovci, Be~men, Petrov~i} iProgar, kao i podru~nih odelewa u Batajnicii Zemun Poqu. S.AVRAMOVI]

Rekordan rast negativnihpokazateqa u Zemunu

IZVE[TAJ O RADU CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U ZEMUNU ZA 2004. GODINU

Saradwa sasvimaU okviru saradwe sa nevladinim organi-

zacijama Odeqewe je bilo partner u spro-vo|ewu 6 projekata na teritoriji op{tineZemun: “Svi zajedno-integracija snaga”, usaradwi sa NVO “Vedra” i savetovali{temza brak i porodicu Zemun (rad sa decomometenom u razvoju); “Most 2”, u asradwi saMZ Dobanovci (ciqna grupa su stanovnicinehigijenskog naseqa Grmovac); “Rad sastarim, izbeglim i nezaposlenim licima”,u saradwi sa NVO “Lastavica” iNacionalnom slu`bom zapo{qavawa;“Unapre|ewe kvaliteta `ivota starih krozrad mladih volontera”, u saradwi sa NVO“Koordinata” i O[ “Lazar Savati}”;“Integracija Roma u Zemunu”, u saradwi saCentrom za afirmaciju i integracijuromske zajednice i “Projekat mobilnihtimova”, u saradwi sa Mobilnim timomUNICEF-a za decu sa poreme}ajima upona{awu.