vreme br 1216-1217.dvobroj

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

24. april 2014.

broj 1216-1217

ZA VREME GOVORE: JOVAN IRILOV I RADOSLAV PETKOVI

2014.

16-12124. april 2

broj 121

POLITIKA ZAOSTAVTINA POLITIKA ZAOSTAVTINA MLADE BOSNEMLADE BOSNE

ATENTAT I KOMENTARI

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonik glavnog urednika Aleksandar iri

sekretarijatMirjana Kalezi

redakcijaDejan Anastasijevi, Aleksandar

Ani (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi,

Sonja iri, Zora Dreli, Jovan Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana

Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi,

Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi, Slobodan Kosti, Jasmina Lazi,

Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi

Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi, Tamara Nikevi, Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko

Rudi, Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan

Todorovi, Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.),

Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

korektori: Ana uk Dragomirovi, Marko Tasi, Stanica Miloevi;

lektori: Katarina Panti, ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

daktilograf: Zorica Nikoli

internet izdanjewww.vreme.com

Marija Vidi (urednica)Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected] redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Gavrilo Princip

BROJ 1216-121724. april 2014.

Pet low-cost destinacija: Neto sasvim drugaijeTandir, Riga, Pamplona, Kendi i Luang Prabang, umesto Londona, Pariza, Rima ili Njujorka. Zato ii stalno u Grku, Tursku ili Egipat, kada za iste pare ima toliko drugaijih, senzacionalnih destinacijapie: robert oban strana 74

Trite gasa i Srbija: Kuda vode gasovodiDa je kojim sluajem do sada izgraen Juni tok tranzit ruskog gasa preko Ukrajine sveo bi sa na simboline koliine, ime bi Ukrajina izgubila na stratekom znaaju, a Rusija pokupila njur: sa strane sigurnosti snabdevanja Evropa bi bila namirena za sledeih tridesetak godina to bi, takoe, Rusiji na isti period obezbedilo sigurno trite i svi sreni. Svi osim

prekoatlantskog partnera Amerike, kojoj bi izgradnjom Junog toka i marginalizacijom Ukrajine iz ruku bio izvuen znaajan konipie: zoran majdin strana 6

Ulina umetnost: Istina pie na ziduZahvaljujui diskretnim stensilima, naroitoj vrsti gra ta koji se crtaju sprejom uz pomo ablona, Beograd je lepi i duhovitiji grad. Ujdi, TKV, AIR, BUG, INK, StreeDog, Sila i drugi su pseudonimi nekih od ulinih umetnika iji radovi krase beogradske ulice pie: tanja jovanovi strana 46

Povodom izlobe U ime naroda: Ispovest omatorelog skojevcaImao sam samo esnaest godina kada se posle rata obraunavalo sa domaim izdajnicima. Pitam se ta bih inio da sam bio nekoliko godina stariji. Kako bih se odnosio prema onima koji su saraivali sa ubicama mojih roditelja, ili makar nemo posmatrali kako odvode u smrt njihove sunarodnike, koji su normalno iveli sa svojim porodicama dok sam ja bio u nacistikim koncentracionim logorima. Da li bih i ja streljao u ime narodapie: ivan ivanji strana 64

Sledei broj Vremena izlazi iz tampe 8. maja 2014.

vrhovni komandant: ko nije stigao do 14. kilometraDvojac s vie kormilara, Tomislav Nikoli i Aleksandar Vui, ritualno je u utorak obavio ono to se mora: predsednik dra-ve je lideru najjae stranke poverio mandat za sastav vlade i rekao ne bih mu bio u koi.

Vui je odgovorio u novouspostavljenom maniru samo-rtvovanja kao najvie vrednosti svake srpske politike, ne-to na temu i u pravcu da nee gledati sebe nego budunost Srbije.

Rituali se privode kraju i ostaje mi samo da ponovim na-slov iz prolog broja Vremena: Pokloni se i najzad poni.

Vui deluje nekako osveeno. Kao da je doleteo s Floride, recimo. Inae, da je bio tu, ne bi ono dete iz bujice spasavala braa, niti bi se Ivica Dai pravio vaan, ve bi bujine popla-ve po Srbiji reavao mandatar kako i dolikuje novom super-menu svake srpske politike.

A da ne govorim o tome da bi kritika onih to nita nisu uradili po pitanju zatite od bujinih poplava bila efektnija nego to je bila Daieva, mada, uje se da je i on treskao ru-kom o sto; ali, nije to isto. ik nek on slomi neku bravu u vla-di Srbije.

Dobro, Vuia iz nekog razloga nije bilo tu par dana tako da je Tomi Nikoliu pripala slava nae politike grand para-de, tim pre to je Vojska Srbije slavila novouspostavljenu go-dinjicu, a povodom ega je to ba taj datum od deset ljudi ne bi devet umelo da vam odgovori.

Toma ozbiljno shvata svoju ulogu vrhovnog komandan-ta i sav je nekako nesvrstan.

Danas, po ko zna koji put, velike i mnogo naoruane dr-ave pokazuju da nemaju isto miljenje o nainu na koji se reavaju problemi u svetu. Ne pitaju nas kada se posvaaju i ugroze mir u celom svetu. Nee nas pitati nita ni kada se

budu mirili. Uvlae nas u stradanja, a mi smo mnogo strada-li, ak i od onih s kojima smo pobeivali u svetskim ratovima. Danas nam je zadatak da se raamo i ivimo, a ne da ratuje-mo i umiremo. I nikad vie zbog tuih svaa. Ovo je, izmeu ostalog, rekao Tomislav Nikoli u Uicu na vojnoj paradi po-vodom Dana Vojske Srbije.

Jo vie je bio nesvrstan kada je re o domaoj (zlo)upo-trebi vojnog znaaja i politike upotrebe vojske u ideoloke i svake druge svrhe. Evo ta je napisao Zoran Panovi, glavni urednik Danasa, pa nek bude zanet i lokalpatriotskim ra-zlozima. To to je Panovi iz Uica ne znai da ovaj put nije u pravu:

U prolu sredu u Uicu odrana je parada Vojske Srbije. Estetizacija je bila na visokom nivou. I ova parada je, kao i prethodne u Leskovcu i Kruevcu na primer, bitan doprinos u uspostavljanju novog imida vojske. Predsednik Nikoli je podsetio u Uicu na oslobodilake tradicije srpskog naroda, pomenuo je i antifaistiku borbu, ali nije pomenuo ko je tu borbu vodio. Malo je razoaravajue da na taj dan u Uicu niko ne pomene Radniki bataljon i njegovog komandanta Duana Jerkovia, koji su izginuli na Kadinjai (14 kilometara od Uica), branei grad od faista. Dodue, dok se sve to odvi-jalo na Kadinjai, Nemci su ve uli u Uice iz drugog pravca, ali Titov ratni avanturizam ne umanjuje herojstvo ovih ljudi. Lepo je to ova vojska neguje tradicije nae slavne vojske iz balkanskih i Prvog svetskog rata, kao i iz dva srpska ustan-ka protiv Turaka, ali zar je mogue da nijedna jedinica danas ne neguje tradicije neke partizanske jedinice, bar onih u ko-jima su veina bili Srbi. Pa nije valjda da to ne radimo zbog njihovih proleterskih odrednica? Da li, gospodo, Putin krije na paradama pobednike zastave jedinica Crvene armije sa srpom i ekiem? Jesu komunisti tokom trajanja Uike re-publike inili i zloine, bilo je tu i klasnog genocida i frakcio-

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Slavna vojska i neslavni predsednik: Kako se preskau delovi istorije i otkud eik da bude izdajnik a lepotica Albanije da se bira u Ulcinju

Vui deluje nekako osveeno. Kao da je doleteo s Floride, recimo.Inae, da je bio tu ne bi ono dete iz bujice spasavala braa, niti bi seIvica Dai pravio vaan, ve bi bujine poplave po Srbiji reavaomandatar kako i dolikuje novom supermenu svake srpske politike

24. april 2014. VVREMEREME

4

nakih likvidacija, ali zar nije u najmanju ruku ignorantski da predsednik Nikoli u sredu nije podsetio da je u ovom gradu 1941. odrana vojna parada koja je uz onu u Moskvi bila jedi-na takva u porobljenoj Evropi. I tada su u Uicu bile istaknu-te zastave sssr, sad i Velike Britanije. Pa zar ne bi bilo lepo i politiki pametno da smo isto uradili i u sredu? Da li partiza-ne, zarad ideolokog konformizma, ignoriemo da ne bismo uvredili etnike? E, to pitajte Nikolia.

eik, izdajnik: ko e kome etati opanke!

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga navodnici na tituli su agencijski razgovarala je u Abu Dabiju sa eikom Mohame-dom bin Zajedom al Nahjanom o proirenju i produbljivanju odnosa Kosova i Ujedinjenih Arapskih Emirata, posebno o sa-radnji u oblasti ekonomije i investicija, saopteno je iz njenog kabineta.

Ona je naglasila da Kosovo nudi veliki potencijal za ulaga-nja u razliitim oblastima, posebno u energetskom sektoru, poljoprivredi, rudarstvu i tekstilnoj industriji.

Jahjaga je pozvala eika Muhameda bin Zajeda al Nahija-na da sa ekspertskim timom uae poseti Kosovo i upozna se sa njegovim ljudskim i prirodnim potencijalom.

U znak zahvalnosti naroda Kosova na pomoi u ouvanju mira, kroz uee vojnika uae u sastavu mirovnih snaga, kao i u oporavku Kosova i izgradnji drave, Jahjaga je odlikovala e-ika Muhameda bin Zajeda al Nahjana Ordenom nezavisnosti.

Zahvaljujui na ukazanoj asti i potovanju, Al Nahjan je pohvalio odnose dve zemlje i izrazio spremnost da se sarad-nja produbi, navodi se u saoptenju.

Opa, a mi mislili da je eik na ekskluzivni prijatelj. Za ute-hu, nikad nee biti Pritine na vodi, jer bi prvo morali tamo da dovedu neku vodu, ali sprdnju na stranu. Odavno neka vest

nije pruila vie povoda za komentare na drutvenim mre-ama. Ne bih rado citirao to brdo gluposti, malograanskog i primitivnog izrugivanja nad veu koja ima znaaj samo za Pritinu i Beograd. Od toga da je otac dotinog eika prvi pri-znao Kosovo do broja damija izgraenih na toj teritoriji sa eikovim parama, pa preko ugovora o kupovini jat-a, Emira-tima kao staroj ekspozituri amerikog uticaja i politike, do ba-nalnih uvreda Vuia i njegovih napora da privue kakav-ta-kav kapital u Srbiju.

Kad se sve sabere i oduzme, a koga ne mrzi da dangubi nad komentarima povodom te vesti, mogao bi da napravi jednu divnu analizu rajinskog duha iz kog provejava duboko uvere-nje da bismo samo mi trebali da mu etamo opanke.

Kad govori o promeni svesti, Vui je valjda mislio i na to, ali jeste stvorio utisak da je eik na ekskluzivni prijatelj, pa sad nije udo da neki majstori elektronskog komentarluka predlau da Tomislav Nikoli urui Bin Zajedu dva ordena odjednom. To je ve pitanje prestia.

izbor lepotice: a gde je tu lazanski!Ovogodinje takmienje za izbor mis Albanije bie odrano u Ulcinju, Crna Gora.

To su, kako se navodi, dogovorili predsednik Optine Ul-cinj Fatmir eka i producent ove manifestacije Petrija Boza.

Ulcinj je, saoptili su organizatori, turistiki grad, a u junu e postati centar albanskih lepotica. eka je rekao da maksi-malno podrava manifestaciju za izbor mis Albanije.

Ove godine je vreme da ujedinimo albansku lepotu u Ulci-nju, poruili su organizatori.

Takmienje e biti organizovano od 20. do 27. juna.Nita od te manifestacije, iv vam stojim, ako Miroslav La-

zanski ne bude predsednik irija.

55

VREMEREME 24. april 2014.

4

Na samom poetku ukrajinske krize, oglasile su se pribalti-ke zemlje, kojima je seanje na bratski zagrljaj Rusije i da-lje svee, sa predlogom da se imperijali-stikim namerama Kremlja stane na put ekonomskim sankcijama embargom na uvoz ruskog gasa u Evropsku uniju, a da se manjak u energetskom bilansu nado-mesti poveanom eksploatacijom nala-zita severnomorskog podmorja.

U isto vreme oglasio se Stejt depar-tment: zbog grubog krenja meunarod-nog prava da eu bez mnogo nekanja re-dukuje uvoz ruskog gasa, da potrebe za

gasom podmiri poveanjem dotoka iz se-verne Afrike, Bliskog i onog malo udaljeni-jeg istoka, da se blokira izgradnja Junog toka, a eto, Amerika ima stanovite vikove gasa pa bi Evropa u sledeih nekoliko go-dina mogla zavisnost od ruskih da zame-ni zavisnou od amerikih isporuka gasa.

Na takve zahteve promptno je reago-vala Nemaka: moe zabrana ulaska na teritoriju Unije za ove ili one ruske zva-ninike i tajkune, moe i zamrzavanje nji-hove imovine, ali prekid uvoza gasa ne dolazi u obzir. Prosto, Nemaka skoro 40 odsto svojih potreba za gasom namiruje uvozom iz Rusije i prekid tog dotoka bi

se veoma negativno oslikao na nemaku privredu, bez obzira to je zima bila bla-ga, to su skladita puna. Gasnim sankci-jama nedvosmisleno su se suprotstavile Maarska i Bugarska, budui da im neki drugi gas sem ruskog nije dostupan, bar ne u doglednoj budunosti. Istina, kako prolee odmie i ta pesma je unekoliko promenila tonalitet: moe i sankcije, ali neko mora da nadoknadi tetu.

faktaDve treine ukupne potronje pri-

rodnog gasa u Evropskoj uniji je iz uvo-za: najvei je iz Rusije 34 odsto, zatim

Trite gasa i Srbija

KUDA VODE Da je kojim sluajem do

sada izgraen Juni tok,

tranzit ruskog gasa preko

Ukrajine sveo bi sa na

simboline koliine, ime

bi Ukrajina izgubila na

stratekom znaaju, a

Rusija pokupila njur:

sa strane sigurnosti

snabdevanja Evropa bi

bila namirena za sledeih

tridesetak godina to

bi, takoe, Rusiji na isti

period obezbedilo sigurno

trite i svi sreni. Svi

osim prekoatlantskog

partnera Amerike, kojoj

bi izgradnjom Junog

toka i marginalizacijom

Ukrajine iz ruku bio

izvuen znaajan koni

66

24. april 2014. VREMEREME

Norveke 31 odsto i Alira 14 odsto. Iz Katara, Libije, Egipta i Nigerije stie sledeih 12, a iz drugih zemalja 9 odsto uvoznog gasa. Najvei deo tog gasa koji nije iz Rusije ili iz Norveke transportuje se gasovodima od Nigerije i Alira preko Maroka ispod Gibraltarskog moreuza do panije, po dnu Sredozemnog mora od Tunisa i Libije preko Sicilije do Italije, kao i tankerima od Libije, Egipta i Katara do evropskih sredozemnih luka.

Najvei evropski proizvoai prirod-nog gasa su Holandija, Velika Britanija i Danska, a najvie gasa se ispumpava iz sevenomorskog podmorja. Te rezerve,

meutim, rapidno padaju, proizvodnja je iz godine u godinu sve manja i ma-nja, ergo uvoz e se poveavati, naro-ito jer potronja gasa u Evropi perma-nentno raste.

Vie od polovine sveg gasa koji iz Rusi-je stie u zemlje Evropske unije zavrava u Nemakoj i Italiji. Drugi veliki uvoznici

su Francuska, Maarska, eka, Poljska, Austrija i Slovaka. Najvei non-eu uvo-znici ruskog gasa su Ukrajina, Belorusi-ja i Turska, od kojih su prve dve i vane tranzitne zemlje.

Ruski prirodni gas do evropskih po-troaa stie kroz 12 gasovoda, od ko-jih su tri direktna do Finske, Estonije i

GASOVODI

Pripreme za Juni tok prema planovimaU ovom trenutku projekat izgradnje gasovoda Juni tok deonica kroz teritoriju Republike Srbije realizuje se u skladu sa predvienim dinamikim planom usvo-jenim izmeu akcionara Gasproma i jp Srbijagasa, kau u Srbijagasu. Zavrena je izrada Idejnog projekta i u toku je postupak izbora izvoaa radova. Takoe je pripremljena dokumentacija za eksproprijaciju zemljita, ime bi se obezbe-dili uslovi za dobijanje dozvole za izgradnju, koja je predviena da pone tokom 2014. godine. to se tie deonice gasovoda kroz Bugarsku, prema informacija-ma kojima Srbijagas raspolae, sve aktivnosti se odvijaju u predvienom roku, tako da demontiranje cevi sa sveanog otvaranja nije nikakav znak da se proje-kat zaustavlja, niti da se neko od investitora povlai iz ovog stratekog projekta.

Foto: FoNet

77


Letonije, etiri kroz Belorusiju sa krako-vima prema Litvaniji i Poljskoj, pet pre-ko Ukrajine prema Slovakoj, Rumuniji, Maarskoj i (opet) Poljskoj. Tome treba

dodati i Severni tok, gasovod koji po dnu Severnog mora direktno spaja Ru-siju i Nemaku, Plavi tok po dnu Crnog mora od Rusije do Turske, kao i Juni tok

koji bi trebalo da bude izgraen. Gasovodna veza izmeu Rusije i Ne-

make, odnosno (u to vreme) Evropske ekonomske zajednice, uspostavljena je ranih osamdesetih na vrhuncu Hladnog rata, uprkos gunanju Sjedinjenih Ame-rikih Drava i uprkos poetku eksploa-tacije na e i gasa u Severnom moru: pro-sto, ruski gas je je iniji od onog severno-morskog, a pozamana infrastruktura za transport bila je nadohvat ruke. Od tada pa do sad, udeo ruskog gasa u ukupnoj evropskoj potronji se uestostruio, a u Nemakoj udesetostruio.

Severni tok je gasovod postavljen po dnu Baltikog mora koji direktno pove-zuje izvorite u Rusiji sa potroaima u Evropskoj uniji: izgradnja/postavljanje prve cevi po dnu Baltikog mora naj-dueg do sada podmorskog gasovoda zapoeta je aprila 2010. godine, prva cev je bila operativna ve u novembru slede-e godine, dok je kroz drugu cev gas po-tekao ve oktobra 2012. godine. Ukupan kapacitet ovog gasovoda je 55 milijardi prirodnih kubnih metara gasa godinje, a ukrajinski udeo u tranzitu ruskog gasa opao je sa 50 na 30 odsto.

ucenom na ucenuInicijal za izgradnju Severnog toka je

nepredvidljivost/nesigurnost transpor-ta gasa preko teritorije Ukrajine. Naime, Ukrajina je veliki potroa ruskog gasa, ali ne ba i kadra da ga plati po trinim cenama, ta god se pod tim pojmom po-drazumevalo. Po ugledu na Poljsku, pre-ko ije teritorije je transportovano vie od polovine ukupnog izvoza ruskog gasa prema zapadnoj Evropi i koja je u vreme dok je bila u predvorju Evropske unije ko-ristei taj ucenjivaki potencijal ishodo-vala povlaenu cenu za sebe, Ukrajina je ve dva puta uinila isto i uspela: sve do ove poslednje razdrube, plaala je ruski gas za treinu je inije nego recimo Srbi-ja, dok je cena gasa sad za etvrtinu vea od one koja se nama zaraunava.

tavie, Gasprom zahteva od Ukraji-ne da isplati sva zaostala dugovanja ili, ako to ne moe ili nee da uini, svaka sledea isporuka morae da se plati una-pred. Predsednik Rusije Vladimir Putin je pozvao evropske prijatelje da preuz-mu svoj deo odgovornosti za stabilnost snabdevanja: Rusija e gas da isporuuje

Cena energetske (ne)zavisnostiAmerika je spremna da izvozi prirodni gas u koliinama koje su neophodne za svakodnevne potrebe Evrope, rekao je posle samita sadeu predsednik Barak Obama. Istina, primenom frakinga (ekoloki sumnjive tehnologije kojom se vo-dom pod velikim pritiskom izbija prirodni gas iz gasnih kriljaca na velikim du-binama) Sjedinjene Amerike Drave ve neku godinu zaredom podmiruju sop-stvene potrebe. tavie, pretie i za izvoz, jedino to nema gde da se izveze: Ka-nada i Meksiko, do kojih se moe kopnenim putem, takoe proizvode dovoljno gasa za svoje potrebe, te od tog izvoznog posla nema nita. Druga je mogunost da se taj gas proda prekoatlantskim saveznicima Evropi, e da bi smanjila svoju energetsku zavisnost od Rusije. Nije od nekog znaaja to je taj gas ve na izvo-ru etiri puta skuplji od onog ruskog, nije od znaaja ni to odgovarajua infra-struktura postrojenja za kondenzaciju gasa, za pretakanje i tankere, kao i sami tankeri tek treba da se izgradi, jer ta je to na spram energetske nezavisnosti.

Kontrola mogue teteRusija nee smanjivati trgovinske odnose sa Evropskom unijom, ali je spremna da minimizira gubitke saradnjom sa drugim tritima, rekao je predsednik vla-de Ruske Federacije Dmitrij Medvedev u obraanju poslanicima Dume. Geo-grafski poloaj Rusije i njene istorijske veze daju jedinstvene mogunosti da sa-rauje kako sa Zapadom tako i sa Istokom.

Evropska unija je znaajan trgovinski partner i Rusija nee inicirati smanjenje ekonomskih odnosa, ali ako nai zapadni partneri ipak naprave takvu greku, siguran sam da e nam intenzivan rad na drugim tritima omoguiti da mini-malizujemo gubitke, a mogue da emo ostvariti i dobit.

U reavanju takvih zadataka, kao to je razvoj teritorije Dalekog istoka, dostiza-nje odrivog privrednog rasta tih regiona, Rusija mora aktivno da koristi isku-stvo i potencijal zemalja Azijsko-paci kog regiona, da mnogo brim tempom razvija trgovinsko-ekonomsku i investicionu saradnju sa Kinom, Indijom i dru-gim zemljama briks-a, zakljuio je Medvedev.

Foto: Reuters

88


kako je dogovoreno, ali kako vie nema uticaja na Ukrajinu i nove vlasti koje su ponitile sve dosadanje dogovore, za nji-hove postupke neka odgovara onaj ko je majdanski prevrat sponzorisao. Ukrat-ko: gas koji Ukrajina preuzima mora da bude plaen, ko god bio platilac, inae gas tuda vie nee tei. Takoe, ako neko po-milja na uvoenje sankcija na gasni bi-znis, nema problema Kina je zaintere-sovana za ruski gas.

Onaj zahtev da eu sa preuzimanjem odgovornosti za transport gasa preko Ukrajine prihvaen je bez velike galame: gas prema Evropi preko ukrajinske teri-torije sad tee kroz tri cevi, a kroz etvrtu se vraa u Ukrajinu. Za taj aranman, jer gas (ipak) mora da bude plaen, eu je odo-brila Ukrajini zajam od milijardu evra.

kao, sve u reduEvropski komesar za energetiku Gin-

ter Etinger je potvrdio da postoji rizik da Rusija zbog neplaenih rauna smanji is-poruke gasa Ukrajini, koja je vana tran-zitna zemlja, ali je istakao da postoji sa-glasnost da sektor gasa ne bude priori-tet u moguim ekonomskim sankcijama bilo s evropske, bilo s ruske strane uz dodatak da je eu spremna da razgovara sa Rusijom o uvozu gasa, to podrazume-va i razgovor o cenama.

Ova spremnost da i o ceni gasa moe da se razgovara je vrlo vaan momenat. Mnogi ovdanji ruso li su tu izjavu pri-mili kao trijumf bratske Rusije, mada moe da bude i suprotno: Kina, naime, jeste zainteresovana za uvoz gasa iz Ru-sije i lako moe da proguta dobar deo is-poruka namenjenih Evropi, ali nije spre-mna da ga plati koliko ga Evropljani pla-aju, nego, recimo, upola manje, oko 140 dolara za hiljadu kubika, za koliko dobi-ja gas iz Turkmenistana. Tako, sankcija (za sad) nee biti, ali i to ima svoju cenu o kojoj moe da se razgovara.

kao da ba i nijeEvropski parlament pozvao je vla-

sti Evropske unije da neodlono uvedu sankcije ruskim energetskim kompani-jama i prekinu izgradnju gasovoda Ju-ni tok: predloeno je ak i da se revidira-ju, pa i da se stave van snage svi sporazu-mi sa Rusijom, da svaka aktivnost oko iz-gradnje Junog toka bude suspendovana:

ep poziva da se usvoje mere protiv ru-skih kompanija, izmeu ostalog u ener-getskom sektoru, kao i ruskih investicija i aktiva u eu, na reviziju svih sporazuma sa Rusijom radi njihove mogue suspen-zije, navodi se u rezoluciji.

Savetnica za tampu evropskog kome-sara za energetiku Sabine Berger izjavi-la je kako eu izgradnju Junog toka ne vidi kao prioritet, da e se oko organiza-cije i pregovaranja o Junom toku sva-kako imati u vidu opti kontekst odno-sa izmeu Rusije i eu, te da e u prego-vorima Evropska komisija zastupati est drava Maarsku, Bugarsku, Hrvatsku, Sloveniju, Austriju i Grku, usput i Srbiju.

Juni tok je, u stvari, glavni ulog u ovoj partiji: da je kojim sluajem do sad izgraen kako je prvobitno bilo dogovo-reno, tranzit ruskog gasa preko Ukrajine sveo bi sa na simboline koliine, ime bi Ukrajina izgubila na stratekom zna-aju, a Rusija pokupila njur: sa strane

sigurnosti snabdevanja Evropa bi bila na-mirena za sledeih tridesetak godina to bi, takoe, Rusiji na isti period obezbedi-lo sigurno trite i svi sreni. Svi osim prekoatlantskog partnera Amerike, kojoj bi izgradnjom Junog toka i mar-ginalizacijom Ukrajine iz ruku bio izvu-en znaajan koni.

Jo u vreme kad je Juni tok bio u naja-vi, Stejt department je insistirao na kon-kurentskom projektu gasovodu Nabu-ko, kojim bi Evropa dodatno diversi ko-vala snabdevanje gasom, a Rusiji podse-kla krila. Projekat je neslavno propao, jer ispostavilo se da za njega nema dovoljno raspoloivog gasa. Sad je u igri novi pro-jekat Juni koridor, u karte ucrtan kao Beli tok, koji bi kao i onaj Juni bio po-loen po dnu Crnog mora od Gruzije do Bugarske i Rumunije, a kojim bi bio tran-sportovan gas iz Azerbejdana, Uzbeki-stana i Turkmenistana.

ZORAN MAJDIN

Foto: Dnevnik NS

Foto: Vreme

99


Kon ikti u podeljenoj Ukrajini bude seanja na smutna vremena

od kojih je prolo itavo stolee, kada je vailo da treba biti

bele dok ne pocrvene, biti crvene dok ne pobele...

Ruska istorijska itanka ukrajinske krize

Duhovi atamana u

SVI POGLEDI UPRTI U MOSKVU: Proruski demonstrant u Donjeckufoto: AP Photo

1010


U enevi su 17. aprila, nakon se-dam sati pregovora, ef ruske diplomatije Sergej Lavrov, dr-avni sekretar sad Don Keri, e ca diplomatije eu Ketrin Eton i ef diplomatije Ukrajine Andrej Deica

usaglasili tekst izjave o merama koje tre-ba hitno preduzeti radi deeskalacije na-petosti u Ukrajini.

Oni pozivaju da se razoruaju nezako-nite oruane formacije, da se sva zauzeta zdanja u svim gradovima Ukrajine vrate

zakonitim vlasnicima, da se oslobode tr-govi i ulice i da se sprovede amnestija za sve uesnike protesta, osim za one koji su poinili najtea krivina dela. U Moskvi i u Donjecku i Lugansku su posle toga po-navljali da to znai da Kijev treba da ra-zorua Desni sektor, a u Kijevu da Rusi-ja treba da povue svoje agente sa istoka Ukrajine. Predstavnici jugoistoka Ukra-jine nisu mogli da prisustvuju susretu u enevi, ali je Moskva tamo izloila doku-mente predsednitva Partije regiona, Lu-ganskog oblasnog sovjeta, i novoformira-nog pokreta Jugoistok Ukrajine.

Kijev je u praksi zaustavio vojnu akci-ju na istoku Ukrajine zbog raspada tamo poslatih jedinica, a na reima zbog Uskr-sa koji slavi 6,5 miliona pripadnika Ukra-jinske pravoslavne crkve (Moskovskog patrijarhata), etiri miliona pravoslavaca Ukrajinske pravoslavne crkve (Kijevskog patrijarhata), etiri miliona unijata Ukra-jinske greko-katolike crkve, 600.000 pri-padnika Rimske katolike crkve, 250.000 pripadnika Autokefalne ukrajinske cr-kve, 500.000 protestanata...

Puka, meutim, za boga ne zna, pa je u Slavjansku, oko 3.30 u uskrnje jutro 20. aprila, izbio sukob pripadnika Desnog sektora i branilaca Slavjanska u kome je stradalo izmeu troje i estoro ljudi.

Kijev je inae povukao nekoliko pote-za po enevskom receptu, koji trai da odmah pone iroki nacionalni dijalog o ustavotvornom procesu u Ukrajini, koji treba da bude inkluzivan i podsticajan, da obezbedi prava svih regiona, svih etni-kih grupa, svih jezikih manjina.

Ukrajinska vlada je 17. aprila podnela Vrhovnoj radi dokument O organizaci-ji sprovoenja izmene Ustava Ukrajine o decentralizaciji dravne vlasti, za koju premijer Arsenij Jacenjuk obeava da e biti sprovedena do 1. oktobra. I tokom po-litike krize 2004. kao odgovor na tada-nju Narandastu revoluciju Partija regi-ona je predlagala federalizaciju Ukraji-ne. Predlagala je da devet oblasti (lugan-ska, donjecka, harkovska, dnjepropetrov-ska, zaporoka, hersonska, nikolajevska,

Divljem polju1111


odeska, eventualno i sumska, kao i Au-tonomna Republika Krim) formiraju po-sebnu autonomnu republiku u sastavu Ukrajine sa seditem u Harkovu. Kijev to nije prihvatio.

Na indirektan nain ta ideja je obnov-ljena dok je Janukovi jo bio u Ukrajini. U Harkovu je 22. februara 2014. na skupu deputata svih nivoa upravo tih regiona izglasana rezoluciju o tome da lokalni so-vjeti preuzimanju odgovornosti za svoje oblasti, ali su se deputati brzo razbeali. Nova vlast u Kijevu je posle smenjivala gubernatore na istoku, a neke od njih i hapsila, pa putala. U svim pomenutim oblastima nedeljama su beleene akcije nevelikih grupa demonstranata, esto naoruanih, to je mirisalo na pobunu. Guei se u retorici ratnog stanja, Kijev ih je nazivao separatistima.

U predsednikom programu kandida-ta Partije regiona Mihaila Dobkina ne po-minje se federalizacija Ukrajine, ve samo proirenje budetskih ovlaenja za regi-one, ali se konkretno pominje da ukra-jinska vojska i spoljni poslovi treba da budu nansirani iz centralnog budeta.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je i ranije pominjalo federalizaciju Ukraji-ne kao jedan od koraka ka reenju krize, ali to sada ruska strana ne pominje di-rektno. Putin je moda telefonirao no-siocima projekta za otcepljenje u isto-noj Ukrajini kada je rekao da su oni da-nas graani Ukrajine, da treba da budu ravnopravni graani svoje zemlje, a da Rusija to sa strane moe samo da podr-ava i prati...

novaja rusPraktino u toku enevskih pregovo-

ra predsednik Rusije Vladimir Putin je u intervjuu s tv gledaocima u emisiji Pra-maja linija 17. aprila, ipak otvorio rusku istorijsku itanku i stavio istorijski teg na tas ukrajinskih federalista: To je No-vorusija, reeno terminologijom carske Rusije. Harkov, Lugansk, Donjeck, Her-son, Nikolajev, Odesa nisu ulazili u sastav Ukrajine u carska vremena. Njih je (Ukra-jini) predala dvadesetih godina sovjetska vlada. Zato su oni to uinili? Bog zna...

U sovjetsko vreme termini Novorosij-skij kraj, Nova Rusija, Novorosija, Novaja Rus zvanino nisu korieni, ve je kori-en pojam Juna Ukrajina, ili Prierno-morje. Nova Rusija je u irem smislu teri-torija na severnoj obali Crnog mora, koja je pripojena ruskoj carevini kao rezultat rusko-turskih ratova 17681774.

Zemlja u junom i jugoistonom delu dananje Ukrajine u drugoj polovini 17. veka bila je retko naseljena stepa koju su nazivali Dikoe polje (Divlje polje) i atamantina (hetmantina). Kozaci (oni koji su registrovani) su u poljsko-litvan-skoj kraljevini imali poseban status, ali su, udrueni s neregistrovanim zapro-kim kozacima, povremeno dopirali i do Lavova i krvavo ratovali s Poljacima, to znamo po romanu Taras Buljba, velikog ruskog pisca Nikolaja Gogolja, Ukrajin-ca koji je pisao na ruskom.

U drugoj polovini 17. veka kozaci na levoj obali Dnjepra su priznali vlast ru-skog cara.

Prema obalama te reke u aktuelnoj kri-zi Ukrajina se kolokvijalno deli na pro-moskovsku levovoberenaju, i prokijev-sku desnoberenaju. Levoberenaja je preteno ruskojezina, mada lingvisti kau da nema jasne dijalektoloke gra-nice izmeu ruskog i ukrajinskog jezika koji se meusobno stapaju i prelivaju.

Ruska manjina u Ukrajini (oko sedam miliona posle otcepljenja Krima) ivi uglavnom na jugoistoku, najvie u Do-njeckoj oblasti (1.844.400) Luganskoj obla-sti (991.000), Harkovskoj oblasti (724.000), Dnepropetrovskoj oblasti (627.000), Ode-skoj oblasti (508.000)... Ni u jednoj od tih oblasti nema natpolovine ruske veine. Na Krimu, koji se otcepio, ima tamo ivi 1.180.000 Rusa.

Krim je Novorosiji prikljuen 1783. tako to je Katarina ii priznala autono-miju Krimskog Hanata, to e Putin, da bi

IGRE OKO KRIMA: Katarina II i knez Potemkin

ZAPOROKI KOZACI: Slika Ilje Rjepina 18801891.

1212


umirio prema ruskom referendumu ne-raspoloeni krimski Medlis, pomenuti 21. aprila prilikom potpisivanja ukaza o rehabilitaciji krimskih Tatara (vidi okvir).

Ovladavanje Novom Rusijom je spro-voeno pod vostvom kneza Potemkina, kome je Katarina ii dala gotovo neogra-niene moi, koji je imao zvanje kneza od Tauride i koji oito nije samo pravio po-temkinovka sela. Oko malih tvrava (a-naca) su kasnije nastajali gradovi: Her-son, Jekaterinoslavsk...

U Novorosiju su doseljavani Rusi, Nemci, Srbi, Bugari, Jermeni, Grci, a ta-koe i jevrejski kolonisti. Da je ta orba dosoljavana i zrnom nae soli svedoe hronike o tadanjim vojnim autonomi-jama Novaja Serbija i Slavjanoserbija u sadanjoj Luganskoj oblasti, o pukovima pod komandom Ivana Horvata, Ivana e-via, Preradovia (Des Preradovi) pa i o dolasku nekog majora Ivana Albaneza jo 1723. u tvravu Tor (sadanji Slavjansk u kome se puca na Uskrs).

Kolonizacija novih krajeva stvorila je meoviti sastav stanovnitva: Ukrajinci su inili veinu posebno u ruralnim delo-vima tadanje zapadne Novorosije, Rusi u gradovima irom istonog dela Novo-rosije; Jevreji su do pogroma bili uglav-nom u gradovima; Bugari u okrugu Ber-ansk i junoj Besarabiji; Grci (potomci imigranata s Krima ) u selima Mariupolj-skog okruga. Nemci su inili gotovo e-tvrtinu stanovnitva okruga Perekop. To je onaj deo gde Krim dodiruje kontinen-talni deo Ukrajine i gde su voene esto-ke bitke tokom Krimskog rata 18531856, koji Englezi pamte po traginom juriu lake konjice, a Rusi po porazu. Tu je vo-ena i estoka odluujua bitka za Krim belih i crvenih na kraju Graanskog rata.

smutno vreme revolucijeNovorosija je ula u sastav Ukrajine

u smutno vreme Oktobarske revolucije i Graanskog rata 19171922. Putin kae bogzna zato. Bog je moda u toj guvi bio i izgubio raunicu, ali izgleda da su boljevici bili voeni diktatom okolnosti i klasnih razloga.

Posle svrgavanja cara Nikolaja ii, Ukra-jina je dobila autonomiju za vreme pri-vremene vlade Aleksandra Fjodorovia Kerenskog. Centralna rada Ukrajine (prvi ukrajinski parlament) je u novembru 1917.

proglasila Ukrajinsku Narodnu Repu-bliku, a 25. januara 1918. samostalnost i otcepljenje.

Zapravo, u to vreme formirane su dve Ukrajine. Od sredine 1917. poeo je da se formira sistem sovjeta pod kontrolom boljevika, koji posle neuspenog poku-aja u Kijevu sazivaju Prvi sveukrajin-ski kongres sovjeta 24-25. decembra 1917. u Harkovu, i proglaavaju Ukrajinsku

Socijalistiku Sovjetsku Republiku tada u federalnim odnosima sa sovjet-skom Rusijom. Sukobljavaju se dva cen-tra vlasti u Ukrajini, onaj moskovitski iz Harkova, pod kontrolom boljevika, i onaj iz Kijeva.

Hetman Pavel Skoropadski je doao na vlast u Kijevu dravnim udarom 29. apri-la 1918. i vladao Ukrajinom kao nema-kim protektoratom. Skoropadski je inae

Jo jedna rehabilitacija krimskih TataraRuski predsednik Vladimir Putin je u ponedeljak, 21. aprila 2014, potpisao dekret O merama za rehabi-litaciju jermenskog, bugarskog, grkog, tatarsko-rimskog i nemakog naroda i o merama dravne po-drke njihovog oiv-ljavanja i razvoja. Po-menuo je i ukaz Kata-rine ii po kome su krimskim Tatarima priznati status i prava graana ruske im-perije, a uvaena je i njihova religija.

Iseljenje krimskih Tatara sa krimskog poluostrva sovjetske vlasti su izvrile na-kon dobijene bitke za Sevastoplj i osloboenja Krima od nacistike vojske18-20. maja 1944. S pismenim predlogom o deportaciji Staljinu se 10. maja 1944. obratio ef policije Lavrentij Pavlovi Berija, obrazloivi je podmuklim postupanjem krimskih Tatara protiv sovjetskog naroda, odnosno ueem 13 do 20 hiljada Tatara u nacistikim jedinicama i nepoeljnou daljeg smetaja krimskih Ta-tara blizu granice Sovjetskog Saveza. Operacija je poela u zoru 18. maja, a do 16 sati 20. maja deportovano 180.014 ljudi. Prema konanim podacima, iz Krima je deportovano 191.014 krimskih Tatara (vie od 47.000 porodica).

Oko 37.000 porodica (151.083) krimskih Tatara je odvedeno u Uzbekistan: naj-brojnije kolonije raseljenih su formirane u Takentu (oko 56.000 ljudi), Samar-kandu (oko 32.000 ljudi ), u Andianskoj oblasti (19.000 ljudi ) i Ferganskoj obla-sti u Uzbekistanu (16.000 ljudi ). Deportovani su i u Sverdlovski region na Uralu (tadanji Molotovsk, sadanji Permski kraj) i drugde.

Uz to, do juna 1944. s Krima i Kavkaza deportovano je jo oko 66.000 ljudi.

Do 1956. krimski Tatari su u Uzbekistanu, Kazahstanu i Tadikistanu bili u de-portirci, a zatim im je taj status ukinut, ali nisu mogli da se vrate kui. Tokom Hruovljevog procesa destaljinizacije Uredbom Vrhovnog sovjeta sssr od 5. sep-tembra 1967, Tatarima su formalno vraena ustavna prava, ali zbog tekog dobi-janja unutranjeg pasoa mali broj njih je bio u stanju da se vrati.

Godine 1989. Vrhovni Sovjet sssr proglasio je nelegalnom deportaciju Tatara iz 1944, a u maju 1990, usvojen je koncept dravnog programa i poeo je njihov masovniji povratak na Krim, gde ih sada ivi oko 260.000, ali im nije u potpuno-sti vraena imovina.

1313


od 22. januara do 2. jula 1917. komandovao 34. korpusom ruske carske armije u ko-joj je u tom periodu, radi jaanja borbe-ne motivacije, sprovoena sistematina ukrajinizacija jedinica. Kad je dao ostav-ku u ruskoj armiji krajem 1917, stao je na elo milicijske jedinice koja se naziva: Dobrovoljno kazaestvo, koju je formi-rala kijevska vrhovna rada. S tog mesta on e dravnim udarom postati Njego-va Svetlost Jasnovelmonij Pan Hetman Vsej Ukrajini.

Obrti tog doma se plastino prela-maju u biografiji pisca po ijoj Beloj gardi, koju je Staljin gledao etrnaest puta, italac moda razume te dogaaje.

U februaru 1919. Mihail Bulga-kov je bio mobilisan kao vojni lekar Ukrajinske Narodne Republi-ke, potom u orua-ne snage Juga Ru-sije (beli), bio je le-kar 3. terskog ko-zakog puka, pa je bio lekar Crve-nog krsta, pa je po-novo lekar kod be-lih u Oruanim sna-gama Juga Rusije s ko-jima dolazi do Severnog Kavkaza, da bi u vreme od-stupanja bele Dobrovoljake ar-mije poetkom 1920. oboleo od tifusa...

Nakon nemake kapitulacije u kijev-skoj Ukrajini izbija ustanak pod ruko-vodstvom Sjemena Petljure, koji od fe-bruara 1919. dri svu vlast u Ukrajinskoj

Narodnoj Republici. Kada se raspala Au-strougarska (1918), u Galiciji je proglae-na Zapadnoukrajinska Narodna Repu-blika, koja se u januaru 1919. ujedinjuje sa Ukrajinskom Narodnom Republikom. Formiravi ukrajinsku nacionalnu vojsku Petljura uspeva da sklopi vojni savez sa Poljskom.

Nakon poljsko-sovjetskog rata vei deo Ukrajine dolazi pod kontrolu sovjetske vlasti, koja u Ukrajini formira Sovjetsku Socijalistiku Republiku. Zapadna Ukra-jina je tada pripala Poljskoj, Bukovina i Besarabija Rumuniji, a Zakarpatje je pripojeno ehoslovakoj.

Petljura emigrira u Poljsku, pa bei u

Maarsku, pa u Austriju, pa u vajcarsku, pa 1924. u Fran-

cusku, gde ga 25. maja 1926. ubija anarhista

varcbard, lini po-znanik ukrajinskog anarhiste iz doba Oktobarske revolu-cije Nestora Mah-noa, zvanog Batko Mahno.

batko mahno, donbaska i

odeska republikaNekima je Batko Mahno po-

znat po izreci Biti bele dok ne pocr-vene, biti crvene dok ne pobele... Trocki ga je dva puta stavljao van zakona, ali mu je i dodelio orden crvene zastave pod red-nim brojem etiri, kad je osujetio prodor belih prema Moskvi. Mahno se borio

protiv belog generala Denikina kod Ma-riupolja sa 50.000 vojnika, a onda je rato-vao s boljevicima. Posle izgubljenih bi-taka od Crvene armije Mahno je 28. av-gusta 1921. s odredom od 78 ljudi preao granicu Rumunije, ranjen sa 12 puanih metaka, kontuzovan i prebijene noge. Va-dili su ga anarhistiki advokati iz zatvo-ra u raznim zemljama.

Nestor Mahno umro je u Parizu 1934. od tuberkuloze i alkoholizma. Sahra-njen je na groblju Perlaez, kau u zidu u kome su sahranjeni pariski komunari. U toku panskog graanskog rata jedna anarhistika jedinica je nazvana njego-vim imenom.

Zapravo je i u leveoberenoj Ukrajini bilo komplikovano kao i u onoj kijevskoj. Donecko-krivoroka Sovjetska Republi-ka, (nazivana i Donjecka Federacija, Don-krivbas, Krivdonbas, a takoe i Donbas, to se zadralo i do danas). Bila je u sasta-vu rsfsr i trajala je od 12. februara 1918. do 17. februara 1919. Formirana je u Har-kovu na klasnoj, ekonomskoj, a ne na na-cionalnoj osnovi. Suprotstavljala se ki-jevskoj Ukrajinskoj Narodnoj Republici (unr), koju je smatrala buroaskom. Kad je 9. februara 1918. unr iz Kijeva potpisala separatni mir, nemako-austrijska vojska je na molbu Kijeva do maja 1918. zaposela i Donjecki i Krivoroki basen. Suprotstav-lja im se Crvena armija Donbasa koja je odstupila. Rukovodstvo Donjecko-krivo-roke Sovjetske Republike je prelo u Lu-gansk, zatim se 28. aprila 1918. evakuie na Don u Rusiji, kao neki danas. U sovjetsko nemakom Brest-listovskom sporazumu

AVETI PROLOSTI: Bitka za Sevastopolj, Nestor Mahno, Nikolaj Gogolj

l Bulga-kao e

o-nog

d

Maarva

c

dode

N ki

1414


od 3. marta 1918. Donbas se tretira kao privremeno okupirana teritorija.

U Odeskoj Sovjetskoj Republici, koja trajala kratko (od 18. januara do 13. mar-ta 1918) i zahvatala i Herson i deo Besa-rabije dominirali su socijal-revoluciona-ri, tzv. eseri, zapravo anarhisti. Poelo je ustankom pod rukovodstvom revolucio-narnog komiteta petnaestorice, zauzima-njem taba okruga, eleznike stanice, te-lefonske centrale i objavljivanjem preko telegrafa, tadanjeg interneta, da je usta-novljena sovjetska vlast. Eseri u Odesi su ratovali s junkerima i s trupama kijevske Ukrajine, a priznali su vlast Sovnarkoma Petrograda i sovjetsku vlast u Harkovu.

Na njihovu stranu su stali mornari s bro-dova Crnomorske ote. Posle bitke for-mirali su na krstarici Almaz Morski voj-ni tribunal. Uhapene o cire su na palu-bi polivali vodom dok na njihovom telu ne pone da se hvata kora leda, a onda ih bacali u more. Hronike kau da je tako u Odesi bilo ubijeno oko 400 o cira, a da je u vreme te republike u Odesi ubijeno oko 2000 ljudi. Zbog toga, a i zbog haotine ekspropijacije, austrijsko-nemaka voj-ska je zauzela Odesu praktino bez boja.

Kad su u novembru 1918. Centralne sile kapitulirale, u Donbasu se posle odlaska nemake vojske ne uspostavlja sovjetska vlast poto su region zauzele belogardij-ske oruane snage Juga Rusije. Crvena armija je zauzela Donbas tek poetkom 1920. i tamo je po naredbi Lenjina formi-rana Donjecka gubernija u okviru sovjet-ske Ruske Federacije, ali je ubrzo, korak po korak, prebaena u sastav Ukrajinske

ssr. Mada su boljevici deklarativno uva-avali prava potlaenih naroda na jezik i samoopredeljenje, unutranje granice sssr su tada prvenstveno crtane na osno-vu politikih, vojnih, ekonomskih, zapra-vo klasnih interesa.

I dravna razgranienja su na kraju Pr-vog svetskog rata esto rezultirala sani-tarnim kordonima i baferima. Sovjet-ska vlast je, na primer, 1920. privremeno formirala bafer Dalekoistonu Republi-ku, koju je iz stratekih razloga odrala van sssr do 1924, o emu poneto znamo iz Pasternakovog Doktora ivaga.

Tokom sovjetsko-poljskog rata (28. fe-bruar 1919 18. mart 1921) na tlu zapad-

ne Ukrajine sovjetima se moglo initi da su se granice Poljske pribliile Dnjepru, a da je poljska ljahta merkala Ukrajinu, pa su dodavanjem istorijskoj (Zborov-skoj) Ukrajini Donbasa i Novorosije na-stojali da ojaaju Ukrajinu tako da je ne moe oglodati Poljska, ta poslednja saba-ka Antanti, kako su govorili. Putin e u aktualnoj krizi optuivati Hruova da je Ukrajini dao Krim kao kompenzaciju za greke tokom poljskog rata i velike gla-di tridesetih.

Naravno nastojali su i da pojaaju kla-sni element dodavanjem radnikih, ah-tojroskih masa Donbasa buroaskoj Ukrajini. Posle sloma belih i propalih anglo-francuskih intervencija, ni u Ukra-jini od buroazije nije ostalo ni b.

stjepan banderaHetman Skoropadski je pobegao s

Nemcima. Poginue u Drugom svet-

skom ratu pri saveznikom bombardo-vanju Regensburga. Nije podrao Hitle-ra. To e uiniti jedan drugi junak nekih od sadanjih ukrajinskih nacionalista, Stjepan Bandera. On je delovao u Ga-liciji koja je tada pripala Poljskoj, i od 1935. do 1936. godine protiv njega je vo-en sudski proces zbog organizovanja ubistva ministra unutranjih poslova Poljske Bronislava Perackog. Sa jo je-danaest drugova Bandera je osuen na smrt, ali mu je kasnije kazna zamenje-na doivotnom robijom. Iz zatvora izla-zi nakon nemake i sovjetske okupaci-je Poljske 1939. Nikita Hruov u svo-jim memoarima ali to je Bandera pu-ten bez detaljne provere. Greku tek 1959. ispravlja nkvd koji ubija Banderu u Minhenu.

Nacionalistike oruane frakcije (oun, oun-A i oun-B) delovale su i na teritori-ji sssr. Jednu je predvodio Stepan Ban-dera. Nakon nemakog napada na sssr 30. juna 1941. godine u Lavovu, pripad-nici oun-a sazivaju Radu (Parlament) i proglaavaju obnovu ukrajinske neza-visne drave. Poto su to uinili bez kon-sultacija sa Nemcima, gestapo je neke od ukrajinskih voa streljao odmah. Od Stjepana Bandere Nemci su traili da sazove novu Radu i poniti tu dekla-raciju o stvaranju drave, a kad je on to odbio, odveden je u koncentracioni logor Zaksenhauzen.

Ukrajinska oun je u tom ratnom karu-selu i saraivala i ratovala sa Nemcima, pa sa poljskom Armijom Krajova, i narav-no sa crvenoarmejskim partizanima. Po-sle kapitulacije Nemake, oito uz pomo zapadnih slubi, ak do 1956. godine nje-ni pripadnici organizuju gerilske akcije u Galiciji, koja je sada vraena Ukrajini. Neke od aktera tih dogaaja naranda-ste kijevske vlasti su rehabilitovale, to je odjekivalo veoma negativno u Donba-su, i stvaralo pretekst za aktuelne obra-une batinama i pukaranja izmeu se-paratista i banderovaca.

Od tih nekih dogaaja je prolo sko-ro jedno stolee, od drugih sedam stole-a, ali se Ukrajina ponovo preivljavajui svoje unutranje regionalne, ekonomske i jezike protivrenosti, bori sa duhovima bivih atamana u Divljem polju.

MILAN MILOEVI

Dokumentacioni centar Vremena

A TA SAD: Proruski civili blokiraju borbeno vozilo ukrajinske vojske kod Krematorskafoto: AP Photo

1515


1616


Nakon prve reije Jovana iri-lova, pozorini kritiar Mu-harem Pervi je, kau, pro-komentarisao kako je kraj-nje vrijeme da irilov ve jednom odlui ime e se baviti u ivotu. Sreom, ni po-sle est decenija uspjenog bavljenja rei-jom, dramaturgijom, lmom, pozoritem, pisanjem, etimologijom i crtanjem, Jova-nu irilovu ne pada na pamet da donosi takvu vrstu konanih odluka. Naprotiv: nastavlja da radi sve ono to je radio i do sada. U tome ga, tvrdi, ne moe nita ome-sti; najmanje hirurka intervencija koju je imao sredinom januara ove godine.

Nedavno sam operisan, izvaena mi je titna lezda. Nije bolelo, ne... Kada sam se probudio iz anestezije, video sam da na vratu vie nema one rune izrasline. I, bio sam zadovoljan, kae Jovan irilov. Inae, moji dobri prijatelji, lekari, veliki strunjaci, oduvek su sanjali o tome da me operiu.

VREME: Zato?JOVAN IRILOV: Moda su na taj

nain eleli da mi pokau naklonost i prijateljstvo.

Kako vi pokazujete naklonost i prijateljstvo?Ako znam vie od svojih prijatelja, pru-

am im priliku da od mene neto naue; ako hoe da se svaaju sa mnom, prihva-tam, svaam se. Iako nisam svadljiv. e-sto kaem kako je moja i najbolja i najgo-ra osobina to to sam tolerantan.

ta ljudi mogu da naue od vas, ta mislite?Prvo, ako uzmemo u obzir moje godi-

ne, nesumnjivo, re je o velikom ivotnom iskustvu; dakle, neki savet, sugestija... Sa druge strane, moji prijatelji bi, na primer, od mene mogli da naue poneto iz obla-sti etimologije, koja je moj veliki ivotni hobi; ili neto o pozoritu, kojim se pro-fesionalno bavim ve est decenija. Moje prve uspomene su pozorine. Naime, tri-desetih godina prologa veka, u Kikindi sam gledao Sokolsko pozorite, putujui teatar koji je gostovao po vojvoanskim gradovima. Na jednu od tih predstava od-vela me je naa sluavka. Bio sam dete...

Koliko dijete?Tri godine, ne vie. Seam se poluobna-

enog mukarca na krstu. Oito, bila je re

o nekoj misteriji o Hristu. Inae, moji rodi-telji su veoma voleli teatar. Naroito otac. Kada smo se preselili u Beograd, kod nas u kui esto su odsedali glumci tog istog putujueg vojvoanskog pozorita.

ime se bavio va otac?Bio je optinski inovnik.Kada kaete da su vae prve uspo-mene pozorine...Zapravo, moje prvo seanje vezano je

za ubistvo kralja Aleksandra u Marseju, 9. oktobra 1934. Imao sam tri godine. Sedeo sam kod maminih krojaica, Maarica, se-stara Kemper. Zvali smo ih Kemperke. Sluali smo radio-prenos kraljeve sahra-ne. Plakao sam. Smejale su mi se, to me je veoma uvredilo. Izgleda da nisu bile tu-ne zbog smrti svog srpskog i jugosloven-skog kralja. U tom trenutku me je, seam se, preplavilo nepoznato oseanje neto nalik patriotizmu koje mi je danas mno-go manje blisko nego to je to bilo te 1934.

Mnogo godina kasnije, u Beogradu je ubijen premijer Zoran ini. Upravo sam bio doputovao odnekud

iz inostranstva... Na aerodromu me je doekao Radmilo urovi i rekao mi da

Intervju: Jovan irilov

Za jedan ivot sasvim je dovoljna jedna partija

Samo budale mogu da kau da su srene, tako neto i ne pomiljam

da izgovorim. Umesto toga, kaem da sam zahvalan okolnostima i

ovom drutvu koje me je do te mere prihvatilo, pruivi mi ansu da

radim neto to volim. Dakle, imao sam sreu, ali ne mogu da kaem

da sam srean. Pogotovu ivei u ovakvom uasnom svetu

VVREMEREME 24. april 2014.

1717

foto: Aleksandar Ani

1818


je ubijen Zoran ini. Bio sam okiran.Zorana inia sam poznavao i veo-

ma potovao. Iako se nismo esto sreta-li, bili smo na ti. Danas se trudim da ga ne tretiram kao sveca, jer Zoran ini to svakako nije ni bio. Ipak, siguran sam da bi Srbija mnogo drugaije izgledala da je preiveo. Neke stvari bi ile lake. Tim pre to je Zoran ini bio pametan, mudar, sposoban ovek koji bi, verujem, za ovu zemlju i ovu drutvo naao neka reenja. Usput, bili smo kolege: i Zoran ini je zavrio lozo ju.

Niste bili lan Demokratske stranke?Nisam. Sa sedamnaest godina sam po-

stao lan skoj-a, a onda i Komunistike partije Jugoslavije. Kada je ukinuta, od-luio sam da vie ne ulazim ni u jednu stranku. Verovatno zbog toga to mislim da je za jedan ivot sasvim dovoljna jed-na partija. Dodue, proteklih nekoliko go-dina sam odlazio na sastanke Odbora za kulturu Liberalnodemokratske stranke, iako na ovim izborima za njih nisam gla-sao. Glasao sam za Demokratsku stranku, verujui da je njima u ovom momentu moj glas potrebniji. I ao mi je to su tako sla-bo proli. Moda su i sami krivi; nisu bili odluni. Aleksandra Vuia ljudi vole jer je odluan, zna ta hoe.

Mislite da zna?Pa... iskreno, ne bavim se preterano ta-

kvim ljudima. Ne udubljujem se, ne da-jem im toliko emocija, razuma i vreme-na... Inae, u vreme Ljube Davidovia, moj otac je bio istaknuti lan Demokrat-ske stranke u Kikindi.

Otac je znao da ste uli u skoj?

Iako su komunisti bili na vlasti, ba kao i u vreme predratne ilegale, nije se znalo ko je lan partije, ko je u skoj-u. Ne znam zato... Dobio sam bio i partijsku knjiicu.

Zato si mi to uinio?!, ponavljao je moj oajni otac kada je saznao da sam se ulanio u skoj.

utao sam, nisam odgovarao. Shvatio sam da sam ga veoma povredio. Bilo mi ga je ao. Ali, ne, nisam se pokajao to sam uao u partiju.

Otac je, inae, bio tolerantan, staloen ovek; miran, pravi Vojvoanin. U neku ruku, tipian malograanin... Nismo bili preterano bliski.

Blii ste bili sa majkom?Jesam. Moja mama je bila mnogo ma-

nje konzervativna, manje patrijarhalna od oca. Dok je sa njim jo bila u braku, za-ljubila se u drugog oveka, otila od kue i udala se. Strepei da ne doivi sudbinu svoje majke, moje bake koja je, zbog toga to joj roditelji nisu dozvolili da se razve-de, izvrila samoubistvo esto sam svom buduem ouhu, doktoru Nenadu Miladi-novu, nosio ljubavna pisma koja mu je pi-sala moja majka.

Koliko ste imali godina?Trinaest... I otac se kasnije oenio, tako

da sam odrastao uz dvojicu oeva i dve majke. Ouh je, kaem, bio lekar, a ma-eha, Sonja Jovanovi, bila je sveteni-ka erka. Obrazovana ena; govorila je la-tinski i francuski. Sa njom sam voleo da itam Molijera.

Moja mama i maeha bile su dobre pri-jateljice. Obe vanserijske ene. Na mene su uticale vie od oeva.

Nisam vas pitala: zato ste uli u

Komunistiku partiju?Uao sam najpre u skoj, a onda i u kpj,

najvie zbog Titovog raskida sa Staljinom 1948. Pre toga je ta partija bila dogmatska, restriktivna, staljinistika, to mi se nije dopadalo. Posebno ne dogmatizam u kul-turi. I, naravno, socrealizam. Kasnije se to menjalo, emu su presudno doprineli nai predratni nadrealisti koji su krenuli pu-tem nove levice.

Pre rata, u Sokolani su mladi ljudi pravi-li zidne novine u kojima ste mogli da pro-itate i vesti iz panije, iz graanskog rata. Rano sam osetio simpatiju prema borbi leviara protiv Frankove diktature. Iako mlad, razumeo sam drutvena kretanja, znao svata.

Drugi svjetski rat ste proveli u Kikindi?Jesam. Iako je Kikinda bila deo Nedi-

eve Srbije, u njoj su Nemci imali dale-ko veu vlast. Bili smo vrsta nemakog protektorata.

Ne mogu da kaem da je tih godina bilo naroito veselo. Sestru moje tetke, skojev-ku, Nemci su 1943. obesili na panevakom trgu. Poticala je iz graanske, intelektu-alne porodice Matejia. Evo, pokazau vam fotogra ju... To je ona, Mila Mateji. Na vealima.

Odakle vam fotogra ja?Nedelju dana pre nego to je umro, do-

neo mi ju je poznati kamerman Nenad Jo-vii. On ju je snimio. Sa Milom Mateji je iao u panevaku gimnaziju.

E, a ovo je moj deda, mamin ujak, koji je bio gradonaelnik Vrca. esto smo ga poseivali. Znao je da na ruak pozove sve nas, tridesetak lanova porodice. Ovo je

' Maeha moje mame bila je Maarica iz Bea i, po svoj prilici, imala ljubavnu epizodu sa nemakim komandantom iz Kikinde. Dva ili tri puta je u naoj kui ugostila na ruku tog Nemca, komandanta grada. Bio sam prisutan. Sa druge strane, moj ouh je leio i pomagao ilegalce komuniste. Tomu Gran la, recimo... Eto, pogledajte ta vam je ivot: jednog dana na ruku kod Nemaca, drugoga dana, po vojvoanskim kukuruzima nosim pomo skojevcima

1919


fotogra ja sa jedne od naih dejih zaba-va, 1937. ili 1938.

Suprugu mog dede, moju baba-ujnu, 2000. sam vodio u Jugoslovensko dram-sko pozorite da gleda Bubu u uhu. Ima-la je sto godina i arko elela da upozna svog Vranina Nikolu Simia. Nikola joj se udvarao, alio se... A ovo je ta baka koja je sa trideset godina zbog ljubavi izvrila samoubistvo. Naa Ana Karenjina. Deci je rekla da ide da kupi jagode. Onda je oti-la na mansardu i iz dedine lovake puke pucala sebi u grudi. Pronali su je moja mama i ujak... Ovo je dedina kua. Vidite kako je lepa bata, to dvorite... Ovde smo 1938. proslavljali Vrbicu. Svi obueni u lepa graanska odela. I ove batenske stolice od prua... Lepo je, jelda?

Jeste. Kao kod ehova. Ba tako. I, kada priamo o ratu... Mae-

ha moje mame bila je Maarica iz Bea i, po svoj prilici, imala ljubavnu epizodu sa nemakim komandantom iz Kikinde. Po-red ivog dede! Koji je, ruku na srce, bio ve-oma dosadan, miran ovek, apotekar. Kao i moj otac, uostalom. Zato se i ne udim lju-bavnoj avanturi maehe moje mame koja je dva ili tri puta u naoj kui ugostila na ruku tog Nemca, komandanta grada. Bio

sam prisutan. Sa druge strane, moj ouh je leio i pomagao ilegalce komuniste. Tomu Gran la, recimo... Eto, pogledajte ta vam je ivot: jednog dana na ruku kod Nema-ca, drugoga dana po vojvoanskim kuku-ruzima nosim pomo skojevcima. U sva-kom sluaju, moda sam ba u tim ratnim danima, pod uticajem slobodoumnih ena u svojoj porodici, postao zagovornik slo-bodne ljubavi. Sve mi je bilo prihvatljivi-je od samoubistava zbog toga to ovek ne moe da ode tamo kuda ga srce vodi.

Izgleda da je sudbina jedne od vaih baka, te vojvoanske Ane Karenji-ne, jo u ranom djetinjstvu na vas ostavila veoma jak utisak?U pravu ste. Uostalom, u mojoj porodi-

ci su ene uvek bile kudikamo zanimlji-vije. Izuzev ouha, koji je zaista bio zani-mljiv ovek.

U koliko drava ste ivjeli, znate li?Uh, u mnogo njih. Da vidimo: Kraljevi-

na Jugoslavija, Nedieva Srbija, fnrj, sfrj, srj, Srbija i Crna Gora i Srbija. Mnogo, vi-dite. Iako uvek na istom mestu.

U kojoj od tih drava je bilo najljep-e ivjeti?ini mi se da su pedesete bile najbolji

i najzanimljiviji period: vreme raskida sa

Staljinom i poetka demokratizacije Ju-goslavije. Tano je da je 1948. bilo hapenja, Golog otoka, o emu smo tih godina malo znali. Kada je sa tim zavreno, u Jugoslavi-ji kree period pluraliteta u kulturi; kona-no je dozvoljena alternativa. Za razliku od, recimo, Sovjetskog Saveza. Na to su, ve sam rekao, uticali nai predratni nadrea-listi: Koa Popovi, Marko Risti, Duan Mati, Aleksandar Vuo, Oskar Davio...

Jednom ste rekli i da je, pored uve-ne izlobe Petra Lubarde u Galeri-ji ulusa-a 1951, predstava Jugoslo-venskog dramskog pozorita Anti-gona, u reiji Tomislava Tanhofera, na neki nain oznaila prekretnicu u jugoslovenskoj kulturi. Zato?Tanhoferova Antigona bila je prva

predstava koju sam, kao student beograd-skog Filozofskog fakulteta, 1950. gledao u jdp-u. I to sa druge galerije. E, sada, Anti-gona moda i nije bila toliko prevratni-ka predstava, koliko je Marija Crnobori bila maestralna u naslovnoj ulozi. Inae, tragetkinje su u naim pozoritima u to vreme bile veoma retke. A Marija Crno-bori je imala emociju, stav, lepotu... Imala je sve. Uspela je da impresionira ak i nas koji smo bili mladi modernisti.

Kako je Marija Crnobori glumila Antigonu?Glumila ju je u francuskom stilu: sa pre-

njenom jednostavnou i ne suvie rea-listiki. U toj jednostavnosti se prepozna-vala uzvienost glume Marije Crnobori. Iako neverovatna glumica, bila je manje voljena od Mire Stupice.

Zato?Pre svega, Marija Crnobori bila je

IZ PORODINOG ALBUMA JOVANA IRILOVA: Kikinda 1932, sa majkom i Mirom Markovi udatom Bakovljev;u dvoritu kue Milana Ivakovia, dede; sa stricem, strinom i majkom u Nikoj Banji 1935. godine; Sa majkom i njenom prijateljicom pre drugog svetskog rata ( 1939-1940)

2020


predstavnica verbalne hrvatske kole koja je insistirala na istoti glume i dik-cije; sa druge strane, iako je igrala i dram-ske uloge kakva je, recimo, bila ona u Ta-lentima i oboavaocima Mira Stupica je kao Petrunjela u predstavi Dundo Maro-je, bila nezaboravna. Seam se da su posle gostovanja jdp-ovih Dunda Maroja i Jego-ra Buliova u Sovjetskom Savezu druga polovina pedesetih i moje prvo inostran-stvo u uvenom ruskom asopisu Tea-tar napisali kako takve glumice nema od Irkutska do Kijeva. Mira Stupica je u toj predstavi zaista bila senzacionalna. Imala je toplinu, glas, autentinost u komediji... Scena izmeu Petrunjele i Pometa Mira Stupica i Jozo Laureni antologijska je.

Marija Crnobori i Mira Stupica, obe sjajne glumice, imale su, dakle, razliit stil: prva je bila hladnija i nju su oboa-vali beogradski intelektualci. Milan Dedi-nac, recimo. Mira Stupica je igrala toplije, sa vie emocija i kao takvu ju je svakako bilo lake voleti nego Mariju Crnobori, tu uzdranu, lepu i hladnu tragetkinju. Njih dve su se ceo ivot druile. Od kada su po-ele, 1948. Eto, ta vam je glumaki vek...! Bile su najbolje prijateljice.

Zaista?Jesu, zaista. Njihovo prijateljstvo je

ogromno, iskreno. Ne, nisu bile rivalke. Moda i zbog toga to nisu bile u istom fahu.

Blaenka Katalini je, recimo, zavidela Mariji Crnobori. Iako je i sama bila veli-ka glumica koju su, dodue, intelektual-ci voleli za nijansu manje od Marije Cr-nobori. Evo, setih se... Glumaki saloni su fantastini. Mogu da vam ispriam aneg-dotu... Hoete?

Hou. Blaenka Katalini se u salonu Jugoslo-

venskog dramskog pozorita esto ljutila.

Marija Crnobori, pa ta gazi preko lee-va!, govorila je. Njena ambicija... Nevje-rojatno...! Joj, ve je dva sata, moram i, moram po...

Kuda, pitali su je. Pa, kod Marije Crnobori na ruak,

brecnula bi se. Tipino za glumice: rivalstvo, ali i veli-

ko prijateljstvo. Dunda Maroja je reirao Bojan Stupica?Tako je. Ali, moja generacija moderni-

sta nije preterano volela Bojana Stupicu. Cenili smo Dunda Maroja, to to je osno-vao jdp, ali... to je vie iao napred, to je bio blii kiu, govorilo se.

Bojan Stupica je bio klasiar, a mi smo voleli modernije. Vie smo, na primer, vole-li Matu Miloevia, njegov stilizovani rea-lizam. Meutim, kako sam stariji, sve vie cenim Bojana Stupicu. To to je radio bilo je mono, duhovito, barokno.

Kako ste doli u pozorite? Piui pozorinu kritiku. Naime, o po-

zoritu sam najpre pisao u Studentu, a onda i u Delu. Iako je Velibor Gligori, u to vreme upravnik u jdp-u, bio na elu a-sopisa Savremenik, nije se ljutio na mene zbog toga to sam radio za konkurenci-ju, za Delo.

Piite kako piete za Delo, a ne dosad-no kako piete programe za pozorita, re-kao mi je jednom Milan Dedinac.

Sve u svemu, napisao sam, seam se, kri-tiku za predstavu Hvalisavi vojnik.

Plaut?Da, da, Plaut... Reirao ju je Milan Dedi-

nac. Pored one Elija Fincija, bila je to naj-bolja kritika Hvalisavog vojnika. Tako se barem govorilo.

Budui da u to vreme nije bilo drama-turgije i teatrologije, Dedinac je Miroslava Belovia zaduio da me pozove u jdp i da

me na neki nain uputi u tajne pozorita. Prije toga ste zavrili Filozofski fa-kultet, Grupu za lozo ju?Jesam, da... Uvek sam bio odlian ak,

sve odline ocene. Odvratni odlika koga je sve interesovalo. Kada sam te 1950. do-ao da vidim ta u da studiram, shvatio sam da bih, studirajui lozo ju, nastavio da uim i ziku i hemiju i estetiku i istori-ju umetnosti i jezike... Tako sam doneo od-luku. Predavao mi je i Milo uri. Seam se da je znao sva imena svojih studenata.

Odakle su vai irilovi?, pitao me je ve na prvom asu.

Ali ne samo mene; sve studente. Bio je strunjak za antiku knjievnost, pa je tako i predavao.

Jo na fakultetu poeo sam da piem za Student, za koji su tada pisali Slobodan Seleni, Branko Peji, Nikola Miloevi... Bile su to najslobodnije novine tog vreme-na. tampali smo jeretike. Prvi smo, reci-mo, objavili an-Pola Sartra. Sam sam ilu-strovao taj tekst, Sartrov scenario Meu zupanicima.

Upoznali ste an-Pola Sartra?Da, sedam godina kasnije. Dedinac je

1960. Sartra pozvao na premijeru Zatoe-nika iz Altone. Bio sam veoma uzbuen. Diplomirao sam na Sartru.

Na veeru smo otili u hotel Ekscelzior. Kasnije sam o tome napisao pesmu Vee-ra sa an-Polom Sartrom. Da vam je pro-itam? Tu je sve opisano...

Proitajte, da...Baen u svet sve samih malih stvariSivljih od moga sivila i otpadaka plit-

kih oduevljenja Doao kao pojam, ali koji se znoji i jede

i trepe i die Uprkos bia uprkos nitavilaMenu je bio obilan: plavi patlidani i mi-

sao o biu i bivanju

POZORINI IVOT: Beograd 18. 2. 1964. Jovan irilov sa Titom i Jovankom Broz, posle predstave Riard III u JDP-u; Beograd 1965. Ivo Andri, Ivo From i irilov;

2121


Pare crvljivog sira i neke vibracije o o-veku i okolnostima

A na kraju palainke na maarski na-in i moda konana misao ta je otuenje

utao sam i kao gnom vrebao iskosa svog nekadanjeg uitelja

Za sutinske i bdenje Ali nisam mogao da mu uhvatim ni po-

gled ni osmehSve zbog onog legendarnog strabizma

i prezrenja prema osmesimaA moda me je gledao Sartr Ja to nisam znaoSeam se da sam na kraju kada je vee-

ra sreom nepovratno prolaIzlazei uspeo da mu uputim pitanje

koje sam kovao cele te povesne veeri Vanije od svih tajnih veera svetaQuest ce que vous pensez sur les rapportsDetre en-soi et detre pour-soi?A taj Sartr koji sve vie stari i koji se sve

vie gojiOdgovorio mi je da tako kasno obino

ne misli nitaBez osmeha ali nenoU njegovoj prezrivoj blagosti krila se te-

orema o venosti koja ne postoji.I, ta ste pitali Sartra?Pitao sam ga ta misli o stvari po sebi i

o stvari za sebe, o razlici meu njima. Vi-deli ste: rekao je da u to vreme obino ne misli nita.

Sartr se cele te noi udvarao Nadi Gre-gori, koja je bila runa gotovo kao i on. Kasnije me je teila naa kostimogra% i-nja Mira Glii.

Vidi kako je Milan Dedinac, koji ne vai za lepog oveka, u stvari lep kada sedi pored an-Pola Sartra?, pitala me je aljivo.

Ovde su nekada dolazili znaajni ljudi iz celoga sveta. Jugoslavija je bila veoma

interesantna i kao jeretika zemlja, koju su zapadni levo orijentisani intelektualci doivljavali kao otelovljenje nove levice.

Ko je sve ovdje dolazio?Living teatar, Dulijan Bek i Dudit

Malina, Piter Bruk, La Mama, Grotovski, Efros, Ljubimov, From, Markuze... Svi su dolazili na bitef.

Je li i Tito dolazio kod vas u pozorite?Jeste. Naroito u Jugoslovensko dram-

sko pozorite. Miroslav Belovi je 1963. po-stavljen za upravnika jdp-a, ja za umet-nikog direktora. esto smo Tita poziva-

li na predstave, pored ostalog i zato to smo znali da emo tako izai na naslov-noj strani Politike.

Volim da doem kod vas, govorio je Tito. U onom Narodnom pozoritu je te-sno, nema ovek gde ni noge da stavi.

Povodom proslave sedamdeset godina od roenja Miroslava Krlee, Miroslav Be-lovi i ja smo 1963. na scenu Jugosloven-skog dramskog pozorita postavili njego-ve drame Na rubu pameti i Salomu. Tito je doao na premijeru. Danas sam moda jedini ivi svedok koji pamti u kakvim su odnosima bili Krlea i Tito.

U kakvim?

' Nasuprot Andriu, ini mi se da Krlea nikada nije izgovorio nijednu reenicu koja nije bila nabijena emocijama. U smislu otvorenosti, irine, strasti, mogu da kaem da je Krlea daleko vie pripadao naem, beogradskom mentalitetu, dok je Ivo Andri onako uzdran i suspregnut bio blii zagrebakom, gornjogradskom, rezervisanom

Veoma srdanim. Bili su na ti. Seam se, Krlea je jednom hteo da nam poka-e tu bliskost, pa je Titu rekao da, kada god on negde doe, tu zavlada zategnu-ta atmosfera. Tito ga je oinuo pogledom. Videlo se da mu nije prijalo to Krleino zapaanje.

Tito je 1963. gledao Dantonovu smrt u reiji Miroslava Belovia, sa Stevom igo-nom kao Robespjerom. Stajali smo sami u holu jdp-a i posmatrali plakat za Bih-nerov komad.

Vidite, mislim da bi bila greka pravi-ti paralelizam po kome bih ja bio ona i-votna strana kao Danton, nasuprot Sta-ljinu kao Robespjeru, rekao mi je Tito. Ti istorijski paralelizmi obino nisu dobri.

Inae, retko je komentarisao predsta-ve. Nije se preterano razumeo u pozori-te i nije se ni trudio da to od nas sakrije.

Gdje je danas Tito, gdje biste ga smjestili?Tito je nesumnjivo bio zanimljiva i zna-

ajna istorijska linost. Svestan svoje isto-rijske uloge, esto je umeo da hoda kao ivi spomenik; dosta nadmeno i uobrae-no. Ponekada bi ovek pomislio da je Tito

i sa sobom na vi. Ipak, za sve nae jugo-slovenske narode bio je veoma vana -gura. Dosta je uinio na odvajanju Jugo-slavije od staljinizma. Naroito u oblasti kulture. Jeste da je uhapsio Milovana i-lasa, koji je u kritici socijalizma za ono vre-me otiao moda isuvie daleko. Mi mladi smo, inae, listom bili za ilasa. Bili smo razoarani kada ga je Tito poslao u zatvor.

Upoznali ste Milovana ilasa?Sretao sam ga povremeno na ulici. Pre-

ma meni je pokazivao izvesne simpatije, budui da je znao za naklonost redakci-je Studenta. Rado bismo porazgovarali kada god je bio na slobodi.

Beograd 1976, BITEF, reditelj Rafaelo Alberti, Mira Trailovi, panska glumica Nuria Espert i Jovan irilov

2222


Sa koliko godina ste postali drama-turg u Jugoslovenskom dramskom pozoritu?

Sa dvadeset tri, dvadeset etiri. Dosta se putovalo u tim godinama jugoslovenskog otvaranja prema svetu i slabljenja stega u kulturi. Naa pozorita gostovala su po najveim evropskim prestonicama. Prvo gostovanje jdp-a van granica nae zemlje bilo je u Parizu 1954: na prvom Teatru na-cija odranom u pozoritu Sara Bernar. Naravno, jdp je iao sa Stupiinom pred-stavom Dundo Maroje, koja je u pariskom Figarou dobila sjajne kritike. I sledee go-dine Jugoslovensko dramsko gostovalo je u Parizu, ali sada sa Jegorom Buliovim Mate Miloevia. Francuske novine su pisale kako je Milivoje ivanovi pruio majstorsku interpretaciju Jegora, koju bi Antoan i Stanislavski podjednako voleli.

Tih godina na elo Pozorinog save-ta jdp-a dolazi Ivo Andri. Kako ste sa njim saraivali? Je li esto dola-zio u jdp?Jeste. Za predsednika Pozorinog sa-

veta jdp-a Ivo Andri je imenovan 1956. Bio je dosta uzdran, zatvoren ovek.

esto sam ga viao i mogu bez preteriva-nja da kaem da od Andria, tokom celog svog ivota, tokom tih stotinjak susreta, nikad nisam uo nijednu emotivnu ree-nicu. Kaem vam, bio je... tako... Za razli-ku od, recimo, Miroslava Krlee kod koga je prtalo na sve strane.

Kako to?Lepo! Nasuprot Andriu, ini mi se da

Krlea nikada nije izgovorio nijednu ree-nicu koja nije bila nabijena emocijama. U smislu otvorenosti, irine, strasti, mogu da kaem da je Krlea daleko vie pripadao naem, beogradskom mentalitetu, dok je Ivo Andri onako uzdran i suspregnut bio blii zagrebakom, gornjogradskom, rezervisanom. Sve u svemu, Miroslav Krle-a je bio nad-tip. Na onom uvenom kon-gresu podrao je avangardu...

U Ljubljani 1952?Tako je. Paljivo, oprezno, ali ju je ipak

podrao.Status koji je Krlea imao i koji ima u

jugoslovenskoj kulturi apsolutno je za-sluen. Njegova uloga u jugoslovenskoj kulturi je grandiozna. Mislim da je svo-jim delima pokazao i to koliko levica za-pravo moe da bude kompleksna, ozbilj-na, moderna, ra nirana.

Kao srdaan, topao i, uprkos godinama, veoma radoznao ovek, esto me je pozi-vao kod sebe u Zagreb.

Gdje? Kod njega na Gvozdu ili u Leksikograf-

skom zavodu. U Beogradu, obino smo se viali u Maestiku. Krlea je uvek tamo odsedao... Belovi i ja smo jednom otili kod njega u Maestik. Primetio je da sam bio tuan.

ta je irilovu?, pitao je Belovia. Upravo je saznao da mu majka boluje

od karcinoma.Eh, pa nije to nita!, rekao mi je Krlea

veselo. Evo, pogledajte mene: imam karci-nom koe i... Hoete da se skinem, da vam pokaem?

Bio je spreman da tu, u restoranu Mae-

stika, skine sako i koulju ne bi li me oras-poloio. Bio je ovijalan, srdaan...

Ne, nemojte, branio sam se. Verujem, verujem...

Krlea je, naprosto, bio divan ovek. Kada ste napustili jdp? Kada me je Mira Trailovi pozvala da

osnujemo bitef, 1967.Je li bilo rivaliteta izmeu jdp-a i Ateljea 212?Istinski nije. Bila su to razliita pozori-

ta, imala razliit repertoar. jdp je preko Tanhofera i Bojana Stupice ve bio krenuo ka ekspresionizmu; preko Mate Miloevi-a, koji je izmeu dva rata radio moderni-stike komade, ka avangardi... Ipak, Atelje 212 bio je sigurno modernije pozorite od Jugoslovenskog dramskog. Naroito zbog toga to je, kao prvi teatar u Istonoj Evro-pi, imalo hrabrosti da 1956. postavi na sce-nu uveni komad Semjuela Beketa, eka-jui Godoa. Poto ipak nisu smeli da krenu

sa Beketom, u maloj sali stare zgrade Bor-be, novembra 1956, Atelje 212 je svoju prvu pozorinu sezonu otvorio Geteovim Fau-stom u reiji Mire Trailovi. Igrali su Ma-rija Crnobori, Mata Miloevi, Ljubia Jo-vanovi i Viktor Stari. Na premijeri, i to u prvom redu, sedela je Jovanka Broz!

Sutradan je odrana i premijera ekaju-i Godoa, koja je bila senzacija. Kasnije su, prvi put u Jugoslaviji, na scenu Ateljea 212 postavljani i Een Jonesko, i Alber Kami, i Sartr, i Dems Dojs i Vilijam Fokner, i Ta-deu Ruevi i Slavomir Mroek...

Kako je bilo mogue da se u jednoj socijalistikoj zemlji igraju takvi pisci? Kaem vam, bio je to jugoslovenski

glas otpora prema socijalistikom realiz-

mu sssr-a; deo Titove borbe protiv staljini-zma. U tom smislu, ono to je radio Atelje 212 moglo se nazvati nekom vrstom dr-avne avangarde. Uostalom, ne zaboravite da je u jednom momentu Delo, kao mo-deran asopis, nadvladalo Savremenik...

Osim donekle u Poljskoj, takav reper-toar bio je nezamisliv u bilo kojoj zemlji iza gvozdene zavese. U ehoslovakoj, Ru-muniji, Maarskoj o takvim autorima nije moglo biti ni rei. O Albaniji da i ne govo-rimo, u kojoj su ta dela poela da se igra-ju tek devedesetih. Albanija je, inae, po-slednja zemlja u Evropi u kojoj je postav-ljen ekajui Godoa.

Jedino je u socijalizmu bilo mogue da najpesimistikiji i najapstraktniji komad druge polovine xx veka bude shvaen kao jeretiki i politiki, napisao je Jan Kot.

U grupi koja je napravila Atelje 212, va-nu ulogu odigrali su Duan Mati, Mia Popovi, Borislav Mihajlovi Mihiz... Iako

' Mira Trailovi i Dragoslav Srejovi se nisu voleli. Iako je bila izuzetno ljubazna osoba, koja je cenila i pamet i obrazovanje Dragoslava Srejovia, Mira naprosto nije mogla da se uzdri. Bila je neverovatno ljubomorna. Nije trpela da, osim nje, imam bilo koga. Ali, ni Dragoslav nije bio bolji: i on me je, ba kao i Mira, eleo samo za sebe. Ne mogu da vam opiem kako je to izgledalo. Pa, otvoreno su govorili jedno protiv drugoga

2323


u poetku disidenti, ti ljudi su imali veliki uticaj u jugoslovenskoj kulturi. Aludiraju-i na taj njihov status, deo javnosti im se na neki nain podsmevao, nazivajui ih dravnim disidentima.

Kada ste upoznali Miru Trailovi?Pedesetih... Jedno vreme sam pisao ra-

dio-drame koje je ona, budui da je bila za-poslena na Radio Beogradu, veoma uspe-no postavljala. Vetrovite drumove, recimo, koji su postigli ogroman uspeh. Dramu je preveo Milo Dor, prevodilac iz Bea, po-sle ega je Mira dala komad Radio Kelnu. Od dela dobijenog honorara svojoj tada-njoj supruzi sam kupio automobil. Polo-vina novca je otila Milu Doru. Inae, od honorara koje sam u to vreme dobijao u Jugoslaviji mogao sam eventualno svoju suprugu da izvedem na veeru.

Krajem ezdesetih smo Mira Trailovi i ja napravili bitef. Mira je bila generalni di-rektor, ja umetniki. Jednom sam rekao

da je, ako je majka bitef-a Mira Trailovi, otac tog pozorinog festivala Atelje 212.

bitef je bio glavni nosilac koncepta no-vog pozorita u ovom delu Evrope. Na tre-em bitef-u 1969. su, recimo, prvi put, i to na tri koraka od publike, viena naga tela glumaca. Igrane su Euripidove Bakhe.

Kako je reagovala publika?Bio je to ogroman ok. uta tampa se

podsmevala, napadala nas.Mira Trailovi i Jovan irilov osnovali

su bitef zbog svojih linih perverznih sek-sualnih sklonosti, pisali su.

Dotle se ilo! Naravno da u tome nisu uestvovali ozbiljni kritiari kakvi su bili Muharem Pervi i Vladimir Stamenkovi, koji su nas podravali. Ali ne i Eli Finci.

Koje su predstave izazvale najbur-nije reakcije?Living teatar i Taganka. Bili smo prvi

festival koji je doveo ruskog Hamleta sa Vladimirom Visockim. Onda i te Bahke iz

1969. Od naih, jugoslovenskih predstava, najvie panje izazvala je Misa u A-molu Ljubie Ristia, zatim neke slovenake predstave... Kasnije i Bure baruta Slobo-dana Unkovskog.

Kako je jugoslovenski politiki establiment doivljavao bitef? Je-ste li sa njima imali problema?Zavisi koji establiment. Ovi malo levlji

i liberalniji voleli su bitef, koji su doivlja-vali i kao prostor gde su se mogla videti najbolja i ruska i amerika pozorita, naj-bolji svetski reditelji i glumci. Beograd je, u tom smislu, bio pozorini centar Evrope.

Seam se, Bela Ahmadulina je bila gost na prvom bitef-u... Bela, Mira Trailovi i ja gledali smo probu Living teatra. Bela nije govorila engleski.

Zato se ovi ljudi bune?!, pitala nas je. ta hoe?

Bune se protiv kapitalizma, objasni-la joj je Mira.

Jao, ne znaju kako e se jednoga dana zbog toga kajati.

Inae, iako sam veoma tolerantan o-vek, moram da kaem da sam se sa Mirom Trailovi gotovo svakodnevno svaao.

Zato?Ne znam ni sam... Bila je posebna ena,

koja je i u prijateljstvu i u svemu to je ra-dila traila celog oveka. elela je da joj uvek budete na raspolaganju, da nemate druge prijatelje. Bila je iskljuiva i posesiv-na. Eto, zato smo se svaali. Jednom sam je ak gaao oljicom kafe... Bili smo otili u Moskvu na jedan dan i Borka Pavievi nas je zamolila da joj kupimo neku lepu rusku maramu.

Obavezno u da kupim, duo, ne bri-ni..., obeavala je Mira.

Dok smo jurili Moskvom, nekoliko puta sam je podsetio na Borkinu maramu.

Ne, ne, sada, odmahivala bi rukom, kasnije...

Na kraju, kada smo se vratili... Joj, Borkice duo, Jovan nije imao vre-

mena, nije hteo da ide sa mnom...Nisam mogao da verujem. Poludeo sam

i na nju bacio oljicu kafe. A ona?Smejala se. Vidite koliko mu je stalo do mene kada

me gaa oljicom!, objanjavala je.Mira nikada nije dozvoljavala da dan

zavrimo u svai. Uvek bi pozvala negde oko ponoi i molila da se pomirimo. Inae

foto: A. Ani

2424


je oboavala da svoje prijatelje maltretira pozivima u gluvo doba noi.

Hej, Mucili, ta radi?, pitala je jednom Ljubomira Mucija Drakia.

Lepo to zovete, Miro, rekao joj je Muci. Evo, ba sam na svojoj Maji.

Ju, ju, oprosti..., spustila je brzo slualicu.

Borka Pavievi kae kako je Mira Trailovi teko podnijela odlazak u penziju?Veoma teko. Kasnije su joj kao igraku

dali zgradu u kojoj se danas nalazi bitef teatar. to Miri, naravno, nije bilo dovolj-no; nije joj prijala ta promena.

Zgrada u kojoj je nekada bila crkva za nemake protestante ili adventiste a u ko-joj je danas bitef teatar, nikada nije osve-tana. Iako nije bila sujeverna, Mira je, raz-bolevi se, poinjala da uzroke svoje te-ke bolesti trai u neverovatnim stvarima.

Eto, zato sam se i razbolela, govorila je gorko. Sve je to zato to sam pristala da od crkve napravim pozorite.

Umrla je uvreena jer nije naen nain da ostane u Ateljeu 212.

U bolesti sam je poseivao svakodnev-no. Seam se kada su joj doktori saoptili da joj je ostalo jo mesec dana...

Boe, rekli su joj, rekli..., ponavljala je oajno Mirina sestra.

Ali je Mira Trailovi odmah napravila inverziju.

Kakvu inverziju?Ozdraviu za mesec dana, rekli su

mi..., ubeivala nas je veselo. Vraam se na posao!

Desa Trevisan mi je priala da joj je Mira Trailovi, iako je znala od ega boluje, ponavljala: Dobro je, samo da nije rak!Mira je bila takva ena. Nije da se zava-

ravala, nego... Ustau, ustau, govorila mi je

leei u tom ogromnom, sivom bolni-kom krevetu.

Kada sam doao poslednji put, pored njenog kreveta je sedela Desa Trevisan. Znali smo da je kraj.

E, Jovane, ba dobro da ste stigli, rekla je gospoa Trevisan. Hajde, ispriajte Miri ta se dogaa u pozoritu. ta ima novo?

Nekome ko je na samrti ne pria se o pozoritu, procedila je Mira Trailovi.

Jedva je disala. Bilo je to prvi i posled-nji put da je priznala... Umrla je sutradan.

Kakav dobro obavljen posao, smr-ti..., napisao je, povodom smrti Mire Trailovi, Danilo Ki. Jeste. Ki kao da je tu pesmu napisao za

sebe. Uskoro je i on otiao. Mira Trailovi je bila vaa najbolja prijateljica?Uz Dragoslava Srejovia, najbolja.O vaem prijateljstvu sa Dragosla-

vom Srejoviem itala sam davno, u knjizi Ildi Ivanji Pusto polje. Ildi Ivanji je napisala kako je Dragoslav

Srejovi stalno kaljao.Vetica, vetica!, ljutio se Dragoslav ka-

snije. Kao da je znala da sam bolestan.Srejovi je imao karcinom plua. Znao

je da e uskoro umreti.Zanimljivo, Mira Trailovi i Dragoslav

Srejovi se nisu voleli. Iako je bila izuzet-no ljubazna osoba, koja je cenila i pamet i obrazovanje Dragoslava Srejovia, Mira naprosto nije mogla da se uzdri. Bila je neverovatno ljubomorna.

Zato je bila ljubomorna?Nije trpela da, osim nje, imam bilo koga.

Ali, ni Dragoslav nije bio bolji: i on me je, ba kao i Mira, eleo samo za sebe. Ne mogu da vam opiem kako je to izgleda-lo. Pa, otvoreno su govorili jedno protiv drugoga!

Dragoslav je voleo klasino pozori-te i operu, i Atelje 212 mu se nije mnogo

dopadao. Bio je konzervativan, a teatar koji smo stvarali Mira i ja doivljavao je suvie avangardnim.

To je orsokak pozorita, znao je da kae.

Inae, Srejovi i ja smo se upoznali pe-desetih godina, ekajui u redu za karte za Narodno pozorite. U to vreme karte su se kupovale jednom sedmino, obino pone-deljkom, i to za celu nedelju. Znali smo da u tom redu stojimo i po celu no.

I sa njim sam bio do poslednjeg dana te 1996, kada je otiao... Dragoslav Srejo-vi je imao dar za to da bude prijatelj. Pra-vi prijatelj. To su vam ona prijateljstva za ceo ivot. Drugo je ovo sa Zoranom Jova-noviem, koji je, kao mladi romski umet-nik, jednoga dana doao kod mene rekavi kako je uo da pomaem mladim i talen-tovanim ljudima.

Pomaete li?Pomaem. Pomogao sam i Zoranu da

osnuje romsko pozorite. Ovih dana je do-ao kod mene, tu se uselio. Plai se, kae... Misli da posle operacije nisam dovoljno zdrav da bih ostao sam.

Prija li vam ta panja?Prija, naravno. Ali mi i malo smeta.

U smislu ograniavanja slobode. Pored toga, pomalo me plai i to to se uselio. Kao moja mama: posle razvoda sa Ma-jom, i ona je tako dola kod mene da ivi. Nije pitala. Samo se jednoga dana pojavi-la na vratima.

Ja dola..., rekla je, spustivi kofere u hodniku.

Iako mi njeno prisustvo nije uvek pri-jalo, nita nisam mogao. I ona je bila lju-bomorna na moje pozorine i sve ostale prijatelje.

Jeste li imali mnogo pozorinih prijatelja?Jesam. Naravno, ne onakvih kakva je

bila Mira Trailovi. ta ste dobili od pozorita?Zadovoljio sam svoju strast prema toj

umetnosti koju nosim jo od detinjstva. Zahvaljujui pozoritu, putovao sam, upo-znavao velike i znaajne ljude. I tu sam se na neki nain ostvario... Kada sam se 1985. vratio na mesto upravnika i umet-nikog direktora Jugoslovenskog dram-skog pozorita, odluio sam da na reper-toar uvrstim dela koja u Beogradu do tada nisu bila prikazana, ime sam to pozori-te ponovo podigao, vratio mu stari sjaj.

' U grupi koja je napravila Atelje 212, vanu ulogu odigrali su Duan Mati, Mia Popovi, Borislav Mihajlovi Mihiz... Iako u poetku disidenti, ti ljudi su imali veliki uticaj u jugoslovenskoj kulturi. Aludirajui na taj njihov status, deo javnosti im se na neki nain podsmevao, nazivajui ih dravnim disidentima

VVREMEREME 24. april 2014.

2525

Tih godina smo, recimo, postavili Ibzeno-vog Per Ginta, pa Troila i Kresidu, Pozo-rine iluzije, Baal, Putujue pozorite o-palovi... ta sam jo dobio od pozorita? Imao sam sreu da radim sa velikim redi-teljima: Tomislavom Tanhoferom, Matom Miloeviem, Miroslavom Beloviem, Bo-janom Stupicom, Kostom Spajiem, Ljubi-om Ristiem, Slobodanom Unkovskim... Dakle, zadovoljan sam. Vredelo je.

Je li?Jeste, ipak... Poto mislim da samo bu-

dale mogu da kau da su srene, tako ne-to i ne pomiljam da izgovorim. Umesto toga, kaem da sam zahvalan okolnosti-ma i ovom drutvu koje me je do te mere prihvatilo, pruivi mi ansu da radim ne-to to volim. Dakle, imao sam sreu, ali ne mogu da kaem da sam srean. Pogotovu ivei u ovakvom uasnom svetu. Kao an-tropoloki pesimista, veoma dobro znam da je ljudski rod nesavren. im je hiljada-ma godina vodio takve ratove, to ne moe da bude dobra vrsta.

Veliki Piter Bruk je jednom rekao da u ovom svetu postoji stvarnost, postoji umetnost i postoji ekspir. Poto je ek-spir ta trea stvarnost a pitali ste me gde sam i kada najbolje iveo mogao bih da kaem da je moj ivot, naroito deve-desetih, prolazio izmeu Troila i Kreside i Tita Andronika. I to onoga Tita Andronika sa Lorensom Olivijeom, koji je 1957. gosto-vao u Beogradu. Zato to kaem? Zato to je i umetnost stvarnost. Stvorena stvar-nost. Kao i Bog. Koji postoji samo time to neki ljudi u njega veruju.

Vi ne?Ne verujem. Kao to ne verujem da se

selimo negde drugo. Nema govora! Posle smrti ne postoji nita. Kao kada ubijemo komarca: to je kraj. A tog se kraja, da ne bude zabune, ne plaim.

Svi se toga plae. Ne, ne plaim se, zaista... Zimus, posle

operacije, u trenutku buenja iz anestezi-je, prvi put sam osetio strah. Neku strep-nju... Tu stranu provaliju nitavila! Traja-lo je tek nekoliko sekundi. Dok izborojite do... est, recimo. I, onda se izgubilo. Vie se ne bojim. Mada o njoj nikada ne razmi-ljam intenzivno. Moda potiskujem, ko zna... U svakom sluaju, siguran sam da umreti nije ni lepo ni lako. Ali, ta da ra-dimo?! Sa tim se moramo pomiriti.

TAMARA NIKEVI

Mirko orevi (19382014)

In memoriam

Umro je poslednji hria-nin, pomislio sam uvi za smrt Mirka orevia. Onda sam se lecnuo: ekaj, budalo, ima ih jo; prvo su mi na pamet pali Marko Oroli, moj omiljeni franje-vac iz Bosne Srebrene, i Drago Pil-sel, herojski laik; mora biti da ih ima jo. Ima ih svakako: dobri Boga je to pametno rasporedio, ali se ne vide na prvi pogled.

Zato sam pomislio poslednji? Zato to je Mirko orevi bio najvi-e nalik na prve hriane. iveo je u siromatvu, sa Isusom optio direk-tno (iz imanovaca, sa 022; bila je lo-kalna telefonska tarifa) i irio Re bez straha, uporno i hrabro. Fariseji, knji-evnici, carinici i sadukeji proganja-li su ga i mrzeli, marljivo i sa razume-vanjem. Da je nekim sluajem nekom dananjem Pilatu zatraeno da ras-pne Mirka, a ne Jocu Amsterdama, ta mislite kako bi odluio? Na svu sreu, ak ni ova drava jo nije Sine-drionu (srpski: Sinod) dopustila takva prava; skoro sve drugo jeste i upravo protiv toga vapio je Mirko orevi u pustinji. Skoro sam, vapio je kao Je-remija i korio ove nae crkvene kne-zove zbog jeresi letizma i simonije, zbog licemerja, pohlepe i beskonane grene udnje za svetovnom vlau. Crkva u Srba podlegla je jevtino pr-vom iskuenju svetovne vlasti i bo-gatstva i zaboravila jevaneljske po-ruke. Dvori, zlato i debeli dipovi, rat-no hukanje i mrnja odmah su do-li ispred Rei i ljubavi Hristove. Te-ko Crkvi kojoj su Justin i Nikolaj sve-titelji, a Filaret, Pahomije, Artemije i Kaavenda episkopi. O sitnoj bora-niji i da ne govorimo. Koliko puta ih je Mirko orevi podseao na za-vet siromatva i jevaneljsku misiju; uzaman. Jesu li gladne hranili, edne

pojili i gole oblaili? Jesu li se brinu-li za udovice i siroad? Neto malo. Ali su se zato gurali u vlast, ratove i politiku. Vie su sirotinje unesreili nego pomogli.

Govorio je i pisao Mirko orevi, ranohrianski blag i mudar, sve to uporno i bez straha, siguran u nauk Isusov sasvim, bez rezerve, kao rani hrianin. Novi zavet u ruke, sestre slatke i brao u Hristu, govorio je Mir-ko orevi do kraja. Piui o Isusu kao naem savremeniku za Vreme, pomenuo sam da bi Hrista, da se da-nas pojavi, jedino Mirko orevi pri-mio i razumeo.

Umro je na Veliki petak i ne oe-kujem da e uskrsnuti u nedelju; Bog nita ne ini dvaput. Spisak od tride-set izdajnika kod onih Njihovih spao je na 29; mnogima je laknulo to vie nee morati da sluaju i itaju Mir-kove jeremijade, ali to se njima samo tako ini. Mirkovi prekori, opomene i upozorenja ostaju zanavek. A Tamo Gore, na Poslednjem informativnom razgovoru, ne brinem se kako e na blagi i mudri Mirko proi. Dobie za-dravanje u raju navek.

MILO VASI

foto: A. Ani

Srbija iza televizora

24 sata medijske neslobodeDanas vai jedno tuno pravilo to je Zoran Kesi zabavniji i gledaniji, to lake i bre

nestaje sve ono zbog ega smo voleli B92 i verovali njegovom informativnom programu

Pie: Zoran irjakovi

Prethodnih godina smo mogli da gledamo domae verzije naj-razliitijih zapadnih programa od Britanija ima talenat do Oajnih domaica. Ali retko kada je neka balkanska kopija bila toliko dobra i dostojna skupog originala kao emisija 24 minuta sa Zoranom Kesiem.

Konsenzus o ovoj emisiji, koja tedi malo koga, toliko je snaan da kazati da Kesi nije odlian znai izloiti sebe op-tubama da ste frustrirani ili ljubomorni hejter, reeno argonom amerikanizovanih generacija. Ipak, da je jedinstvo u Srbiji tee ostvariti nego poslati oveka na mesec, svedoi tvrdnja da Kesieva so sticirana sprdaina predstavlja gra-anski nastavak Indeksovog radio pozorita, emisije koju su u Beogradu oduvek prezirali svi oni koji su eleli da deluju kul.

Na istom kanalu, pre 24 minuta, emituje se Utisak nede-lje (proizvod produkcijske kue Mrea). Iako, za razliku od zabavnog i te onizovanog Kesia, estoko osporavana i kle-vetana, Olja Bekovi je postala institucija, jedan od najcenje-nijih novinara u Srbiji.

Za razliku od Aleksandra Tijania, Olja ne moe da napie knjigu koja bi se zvala Ja i niko moj, ali niko od nas nije mo-gao da bira roditelje. Ona je velika uprkos diskvali kacijama onih koji ne znaju ta da joj zamere pa insistiraju na ratobor-nom ocu, kome, ak ni posle serije poraza i kumanovske kapi-tulacije prikrivene smokvinim listom unmik-a, nije dosta e-ranja. Mada, kao i Matiju, Olju najvie vreaju graani koji se poniene Srbije mnogo vie gade nego to ele da razumeju njene hronine frustracije i bolove.

Dve emisije su spojene pupanom vrpcom i ine jedinstve-nu celinu redak prostor slobode govora i kritike rei u sve guem televizijskom mraku u Vuievoj Srbiji. Ali, ak i ovi slobodni minuti predstavljaju mono sredstvo uutkavanja poniene profesije, neobinu alatku koja doprinosi daljem su-avanju prostora za etikim principima voeno novinarstvo.

Kesi je u jednom vanom smislu preuzeo ulogu Brankice Stankovi hrabre i autistine novinarke koja je ranije bila zloupotrebljena da bi na B92 bio paci kovan i obesmiljen ot-por medijskih profesionalaca pretvaranju informativnog pro-grama ove kue u, praktino, dnevni bilten Tadievog kabine-ta, Demokratske stranke i sestrinskih evroatlantskih snaga.

Ipak, Brankica je odigrala i neuporedivo znaajniju, istorij-sku ulogu. Izmeu ostalog, ova neobina i neustraiva medij-

ska ratnica je, uz malu pomo prijatelja, utrla put Briselskom sporazumu i, praktino, dokusurila medijski nepismenu Demokratsku stranku Srbije, poslednje Mohikance u borbi za potovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta apati-jom natopljene zemlje. Brankica e verovatno ostati zapam-ena i kao jedan od, to u novinarskom argonu nema rune konotacije, najveih buldoga kad epa rtvu, ne puta.

Naalost, prvo Olja i Brankica, a zatim i Kesi, omoguili su Veranu Matiu i njegovim naslednicima (vlasn

Documents

vreme br 1216-1217.dvobroj