P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 4 3 M A R T 2 0 0 7 . G O D I N A X V C E N A 5 0 D I N A R A

VREM

E

FESTIV

ALA

BROD LJUBAVI

DOPLOVIO U JAGODINUNA DNU

JUGOSLOVENSKODRAMSKOPOZORI[TE

OTVARA STERIJINO POZORJE

2LUDUS 143Lu

Svetski dani de~ijih pozori{ta

21. mart je datum u kome se obele-`ava svetski dan lutkarstva, dan poezije,a kod nas je toga dana po~elo i prole}e.Povodom ovog datuma, UNIMA (UnionInternationale de la Marionnette) je svo-jim ~lanovima prosledila me|unarodnu

poruku uglednog japanskog lutkarskogumetnika, Senosukea Takede.

UNIMA je me|unarodna nevladinaorganizacija koja okuplja ljude {iromsveta koji doprinose razvoju lutkarskeumetnosti, sa ciljem da se ova umetnostkoristi u traganju za ljudskim vrednosti-

21. MART, DAN LUTKARSTVA, POEZIJE I PRVI DAN PROLE]Ama kao {to su mir i razumevanje me|unarodima, u skladu sa po{tovanjem os-novnih ljudskih prava koja su definisanau Deklaraciji ljudskih prava Ujedinjenihnacija od 10. decembra 1948.

Me|unarodnaporuka:Nostalgi~no i novo

Volim da verujem da je grad Ida, kojije preneo dugu tradiciju potonjim ge-neracijama i uveo ih u moderno doba,ve} postao poznat {irom sveta. Novescenske umetnosti, posebno iz Evrope iAmerike, zaposele su Japan i jedinstvenakultura koju je ova ostrvska nacija godi-nama gajila pretvorila se u mali brod kojise ljulja u ogromnoj oluji i na krajunestaje.

U to vreme, na ostrvu Ava|i pojavilase porodica sa izvanrednim lutkarskimve{tinama, i putovala po zemlji izvode}ipredstave. Lokalni zemljoposednici obez-be|ivali su lutkarima sme{taj a oni su

zauzvrat podu~avali lokalno stanovni-{tvo svojim ve{tinama, {to je vodilo osni-vanju lutkarskog pozori{ta koje je opsta-lo do danas.

Ubrzo potom, mnogi gradovi i selaoko Ide postali su deo ovog utvr|enoggrada. Pozori{ta za lutkarske trupe Ku-roda i Imada, gde bi mogli da izvodepredstave nezavisno od vremenskih uslo-va, izgra|ena su koriste}i japanskearhitektonske tehnike, uz pomo} grada.U edo stilu, novo Kuroda pozori{te imaloje natkrivenu lutkarsku scenu, a tradici-ju je zadr`alo gledali{tem koje je bilo naotvorenom. Specifi~nost Kuroda lutaka jenjihova kosa, koja je bila iznova uplitanapred svaku predstavu. Li~no, verujem daje kosa Kuroda lutaka najlep{a me|usvim varijantama lutaka za tri lutkara,uklju~uju}i i bunraku i ava|i i svaki putsam zadivljen kada ih vidim. Iskreno senadam, {ta god dalje da se desi, da }e takosa ostati o~uvana zauvek.

Pre petnaest godina sam bio pozvanu Idu, gde je otvoren Me|unarodni muzejmarioneta i lutaka Senosuke Takeda uZako|iju, me|u Ju`nim i Sredi{njim

Alpima, na mestu prirodnih lepota kakvesu danas retke u Japanu.

Pre ~etrdeset godina, dete koje pret-postavljam da je i{lo u osnovnu {kolu,gledalo me je zabrinuto dok sam posma-trao predstavu u Komedi Fransez u Pa-rizu. Iako sam se smejao samo gledaju}ipokrete izvo|a~a, dete je `elelo da u`i-vam i u dijalozima i bio sam dirnut nje-govom ljubazno{}u. Radije nego da ~e-kamo da odrastu, trebalo bi ve} u naj-ranijim godinama da ih izlo`imo lepoti ikulturi.

Nastavljam svoj rad u muzeju inadam se da }e jednog dana biti takvihde~aka i devoj~ica u svakom lutkarskompozori{tu u svetu.

Sennosuke Takeda***

Sennosuke Takeda je ro|en 1930. uIdi. Intenzivno se bavio lutkarstvom nateleviziji, filmu i na sceni. Nekada{nji~lan izvr{nog odbora UNIMA-e, po~asnipredsednik UNIMA-e Japan, direktorMemorijalnog Takeda me|unarodnogmuzeja marioneta.

M.J.

Na konferenciji za {tampu odr`anoju sve~anoj sali za ven~anja Op{ti-ne Zvezdara 22.marta neta~no u

podne predstavljen je festival Pozori{teZvezdari{te, koji }e se od 22. do 29. apri-la odr`ati po peti put, u centru za kultu-ru Vuk Karad`i}. Festival je osnovan nainicijativu glumice Olivere Viktorovi}, aosniva~ i pokrovitelj je Op{tina Zvezdara.

Selektor @eljko Huba~ naduga~ko jeobrazlo`io svoju selekciju od 10 predsta-va, rekav{i da se odlu~io za 10, a ne za12 koliko je mogao odabrati, da bi selek-cija imala najvi{i mogu}i umetni~kinivo. Igra}e se po dve predstave dnevno,od 12 i od 17 sati, za uzraste od 3do 16godina (zavisno od naslova). Uz svaku

predstavu pi{e za koji je uzrast pred-vi|ena, verovatno po oceni autora iliuprave pozori{ta koje igra.

Kod teatara za decu pitanje uzrastapublike je vrlo bitno i - prili~no nedefi-nisano. Ta~nije - vrlo je te{ko za defi-nisanje, ali ako pitate ~etrnaestogodi-{njake, pa i one od trinaest godina, oni }evam kategori~ki re}i da nipo{to vi{e nisuza de~ije pozori{te! Po{to deca rastu isazrevaju neujedna~eno, neko pre, nekoposle, neko prvo fizi~ki, a drugo prvopsihi~ki ili socijalno ili emotivno, kaoprelomna ta~ka za prelazak dece u nekodrugo pozori{te mo`e se uzeti pubertetkao biolo{ki momenat (koji pak po~injesve ranije, kod devoj~ica ponekad ve} sa

PETO POZORI[TE ZVEZDARI[TE9 godina, a ne kao pre sa 12 ili vi{e). Ilise mo`e, {to je mo`da za teatre prak-ti~nije, uzeti obrazovni nivo dece, odnos-no 4. razred osnovne {kole, kao prelomnitrenutak kada treba da prepuste svojupubliku drugim pozori{tima ili - dru-ga~ijim predstavama. Jer se u preostala4. razreda osnovne {kole deca razvijajuskokovito i skoro nepredvidljivo i imajuneodoljivu potrebu da pobegnu iz de-tinjstva, a samim tim i iz pozori{ta zadecu. Zahtevaju da ih vi{e ne smatramo“klincima”. Poslednji trenutak kadamoramo prestati da ih smatramo decomje ulazak u “teenage”, dakle zavr{etak12. godine. Ne zato {to oni stvarno vi{enisu deca, nego {to se vi{e ne ose}ajudecom i odbijaju to da budu. [to bismomorali po{tovati, ako ne `elimo da namse u pozori{tu pojave mlade, neprilago-|ene osobe koje ~esto progla{avamonevaspitanima, mada su oni samo - hor-monalni, i to bez ikakve svoje ili rodi-teljske krivice. Stoga je odmah nejasnokome je na primer namenjena predstavakraj ~ijeg naslova pi{e da je “za uzrast od5 do15 godina” kakav god da ona umet-ni~ki domet ima. Jer, te{ko da postoji,umetni~ki domet sposoban da istovre-meno komunicira sa decom od pet godinai sa “ljutim tinejd`erima”! Odrastanje jete`ak, stresan i komplikovan proces, nateatrima je, kao i na svima odraslima, dau tom procesu pomognu, a ne da pro-gla{avaju nevaspitanom ili nepriprem-ljenom svoju publiku koja se vrpolji napredstavama. Po{to je ona takva “uzvr-poljena” dovedena u teatar. Uzrastpublike kojoj namenjujemo predstavu bi,dakle, mogao biti tema nekog od okruglihstolova, na nekom od na{ih festivalapozori{ta za decu. Mo`da bismo ne{tosaznali ili nau~ili...

U pres materijalu Zvezdari{ta pi{e,izme|u ostalog, da su ciljna grupa festi-vala i pozori{ni stvaraoci kojima sepru`a prilika za susret, razmenu iskus-tava, upoznavanje i takmi~enje. Ovo jejedan od osnovnih problema svakogpozori{nog festivala. Festival bi, naime,morao biti posledica dobre produkcije, ane cilj produkcije. Danas mnoga po-zori{ta prave namenske predstave “zafestivale” umesto za publiku, {to se jo{ imo`e podneti kod teatara za odrasle, alikod de~ijih pozori{ta mo`e postati pot-puno kontraproduktivno. Ma koliko ~ud-no zvu~alo, lak{e je zadovoljiti kolege,nego publiku. Jer }e kolege slagati iz

kurtoazije, {to publika ne}e, pogotovo nedeca.

Izme|u 13 i 17 ~asova, svakog festi-valskog dana je predvi|en prate}i pro-gram, a planiran je i okrugli sto, ~iji }emoderator biti Ana Tasi}, pozori{nakriti~arka ‘Politike’. Tema okruglog stolaje “Uloga pozori{ta u procesu odrasta-nja”. Svoj mali prilog ovoj temi iznelismo u prethodnom pasusu.

Dvadeset drugog aprila u 19 sati natrgu ispred Op{tine Zvezdara i CZK VukKarad`i} festival }e sve~ano otvoriti Maxmetalik atraktivini mega- lutak pozo-ri{ta ‘Pinokio’ iz Beograda, koji je ve}obi{ao pola sveta, a rado je vi|en i naBeogradskim trgovima.

U me{ovitu selekciju, lutkarskih itakozvanih “igranih” ili “dramskih” (nijedan od ova dva termina nije dovoljnoprecizan!) predstava uvr{teni su: Ru`nopa~e Pan teatra, Tri praseta Pozori{taBo{ko Buha, Svako mo`e da padne, osim~aplje Malog Pozori{ta Du{ko Rradovi},Pera Pan i potraga za blagom, Pozo-ri{tanca Pu`, Ru`no pa~e Pozori{taPinokio... Dakle, pet predstava iz Beogra-da. Zatim Korak po korak lutkarskescene Pozori{ta To{a Jovanovi} iz Zre-njanina, I mi trku za konja imamo, Kru-{eva~kog pozori{ta, Amadeus Ni{koglutkarskog pozori{ta, Mala sirena Pozo-ri{ta mladih iz Novog sada, CrvenkapaCentra za kulturu iz Pan~eva i ^asnamusketarska Bugarskog teatra NikolajVinev, koja ovaj festival ~ini ~ak i me|u-narodnim.

O nagradama }e odlu~iti tro~lani `iri,a one }e biti sve~ano dodeljene 29. aprila.

Predsednik Op{tine Zvezdara, `ele}ida izbegne politi~ku obojenost, napome-

nuo je, da je festival odr`an ~ak i kada suna vlasti u Zvezdari bili radikali, ali dado danas jo{ nije uspeo da “u|e nakulturnu mapu Beograda”. Odnosno, daje Grad Beograd do sada odbijao da gasufinansira makar jednim jedinimdinarom. Ove godine su, ka`e, ipak dobilineka obe}anja... {to bi moglo zna~iti da jei Zvezdara Beograd...

M.O.

Pismo Predsednika ASSITEJ Internationalpovodom 20. marta

Svetskog dana pozori{ta za decu i mlade

Bu|enje interesovanja i obu~avanje ljudi da vide

Ma kako da je filozofija nastala, sasvim je zamislivo da je osoba koja sesmatra prvim filozofom udarila nogom o kamen i da je ova nezgoda pokrenulaslede}a pitanja: otkud kamen ba{ tu i za{to se uop{te tu i{ta na{lo, a ne ni{ta?Za{to je kamen toliko tvrd i kakva je su{tina kamena? Za{to sam ja nai{ao nanjega ili kako bi trebalo da se pona{am? Mo`da ne{to nije u redu s mojim o~ima,i {ta uop{te zna~i videti?

Ne znamo kakvi su bili prvobitni odgovori na ova pitanja u filozofskom smis-lu, ali znamo da ne zna~i da svi koji gledaju zaista i vide. Jer gledanje verovatnouvek podrazumeva i previ|anje, i zanemarivanje i okretanje glave na drugustranu. Moglo bi se re}i da je gledanje poku{aj da se percipira tako da transpar-entno vidno polje omogu}i da netransparentni do`ivljaj postane jasan. [to,naravno, name}e pitanje kako moramo da gledamo da bismo stvarno videli ? Uvreme kada nas signali neprekidno zasipaju sasvim je opravdano obu~avati ljudeda vide. A najbolja metoda da se to postigne bila bi, ~ini se, probuditi intereso-vanje za ono {to treba da vide.

Pozori{te omogu}uje da se vi|enje integri{e u proces komunikacije kojim sesignali izme|u glumaca i publike kodiraju i dekodiraju. Preduslov za to je,me|utim, da pozori{te bude dovoljno zanimljivo, mo`da ~ak da probudiznati`elju, a {to je najva`nije da nudi ne{to smisleno. Pozori{tu je potrebna temakoja }e da privu~e pa`nju, a ne samo da zagrebe po povr{ini, ve} da pokre}egledaoce, goni ih i izaziva. Pozori{tu je potrebna motivisanost, “me|usobnoanga`ovanje” kako se ono defini{e u psihologiji. Potreban mu je sadr`aj, va`nosti relevantnost da bi omogu}ilo gledaocima da ose}aju da se ba{ njima obra}a, dabi im omogu}ilo da vide, da bi im omogu}ilo da razmi{ljaju.

Filozofija Teatra za decu i mlade jeste da probudi interesovanje i da ihpodu~ava da vide. Ovog Svetskog dana pozori{ta za decu i mlade 2007. godineponovo `elimo da privu~emo pa`nju u 82. zemlje {irom sveta, na svim kontinen-tima, u hiljadama pozori{ta. Svima zainteresovanima `elim da ovo bude ~udesandan, `elim mnogo toga {to }e vas zainteresovati i mnogo toga za videti.

Prof. Dr. Wolfgang SchneiderPredsednik ASSITEJ International

CCaarr `̀aabbaacc

AAuuttoommoobbiill

TRNOVA RU@ICAU [APCU

Dramska asocijacija ”Veselomajmun~e” obele`ila je pet godinapostojanja i rada premijerom Tr-nove ru`ice u [aba~kom pozori{tu.Predstavu je pripremio Ljubi{aBarovi}, {aba~ki glumac i osniva~ove asocijacije, koji zajedno sa Slo-bodanom Petrovi}em [arcem vodi{kolu glume. Tim povodom je Lju-bi{a Barovi} izjavio: “Bitno je daobrazujemo budu}u pozori{nu pu-bliku koja }e gasiti mobilne napredstavi, ne}e lepiti `vake i sli~no,a neki od njih }e se oku{ati i upravom pozori{tu.” Osnovni cilj oveasocijacije je osnivanje pravog de-~ijeg pozori{ta u gradu sa bogatomkulturnom tradicijom, a u komesada, na primer, nema lutkarskogpozori{ta koje je radilo {ezdesetihgodina pro{log veka.

M.J.

PREMIJERE

LUDUS 1433

Svetski dan pozori{ta

Na ovogodi{njem programu FEST-ana{la se prava poslastica za ljubiteljepozori{ta. Re~ je o dokumentarnom fil-mu ”Apsolutni Vilson”, koji je posve}enpozori{nom magu Robertu Bobu Vil-sonu.

Bezuslovna minimalisti~ka estetikaRoberta Vilsona stavlja svoj pe~at name|unarodno pozori{te i operu skoro~etrdeset godina. Pod uticajem kore-ografa kao {to su Georg Balan{in, MersiKaningam i Marta Grejem, i slikaraapstraktnog realizma iz pedesetih, Vil-son je stvorio sopstveni, nepogre{ivivizuelni jezik. Rediteljka Katarina Oto-

Bern{tajn je pratila Vilsona kamerom petgodina kako bi snimila ovaj film.Sredi{te njenog interesovanja nisu samonjegove ~uvene predstave. Po prvi putpred kamerama, Robert Vilson razgova-ra i o svojoj biografiji. Govori o svomdetinjstvu i porodici, o odrastanju u ma-lom mestu Vako u rasisti~kom Teksasu, ote{ko}ama sa govorom i problemima sau~enjem, o tome kako je zbog toga biopovu~en u {koli, kako se nije ose}ao de-lom svoje porodice te je ve} tada praviosopstveni svet. Ve} od ovih dana impresi-je koje je upijao, postaju delovi njegovihpredstava. Autorka filma }e tokom celog

filma nalaziti paralele stvarnihde{avanja i scena u predstavama. SlikuVilsonove majke koja sedi vide}emo upredstavi ”Madam Baterflaj”. Vidni suuticaji atmosfere crna~kih crkava (po-se}ivao ih sa sinom slu`avke, prijateljemLirojem) u kojima je video nadu, pozi-tivizam, iskrenost (”Isku{enje svetogAntonija”)...

Vrlo uticajna za njegov umetni~kipe~at je bila upravo usporenost sa kojomse borio u detinjstvu. Kako sam ka`e,usporavanjem mu se percepcija prome-nila. Presudno za njegovo formiranje jeodlazak u Njujork. Odlasku su prethodilinapu{tanje studija prava i otkrivanjemda je gej - ”Najve}e iskustvo je `ivot uNjujorku”, ka`e Vilson. Po~inje da gazanima ples, svoj rad ~esto ocenjuje vi{ekoreografskim no rediteljskim.

Vilsonu je prvo me|unarodno pri-znanje donela ”nema opera”, u kojoj jeprikazao mi{ljenja u slikama, a ne re-~ima, ”Pogled gluvog”, u kojoj je glavnuulogu igrao njegov usvojeni sin Rej-mond, mali gluvonemi crnac kojeg jespasio iz tu~e na demonstracijama. Utom trenutku, Vilsona fascinira {ta bibilo da predstava stalno traje, pa po~injena radu sedmodnevne predstave u Ira-nu. Me|utim, na atinskom aerodromubiva uhap{en zbog posedovanja ha{i{a...No, dobra strana boravka u zatvoru(zbog vojnog re`ima, postojala je mo-gu}nost da bude osu|en na 7 godina) jeda je imao dovoljno vremena da osmislipredstavu kojom }e do~arati stanje sna.Zanimljivo je da je tokom sedam dana

Me|unarodni pozori{ni institut (ITI) Me|unarodna poruka za Svetski dan pozori{ta 2007.

Jo{ za vreme ranih {kolskih dana rodila se moja fascinacija teatrom, tim magi~nim svetom koji me je jo{tada o~arao. Sve je po~elo spontano. Neobavezni susreti koje sam do`ivljavao tek kao vannastavne aktivno-sti koje oboga}uju um i duh. Ali, desilo se da je postalo i vi{e od toga kada sam se oprobao kao pisac, glumaci reditelj jedne pozori{ne predstave. Se}am se da je to bila jedna politi~ka predstava koja je razbesnelatada{nju vlast. Sve je konfiskovano, a pozori{te je zatvoreno na moje ro|ene o~i. No, duh pozori{ta se nije daouru{iti te{kim ~izmama naoru`anih vojnika. Taj duh je potra`io uto~i{te i nastanio se duboko u meni,u~iniv{i me potpuno svesnim nepojmljive mo}i koju ima teatar. Upravo tada me je, na najdublji mogu}ina~in, obuzela prava su{tina pozori{ta. Postao sam apsolutno siguran u to {ta pozori{te mo`e da u~ini za`ivot jednog naroda, naro~ito u odnosu na one koji nisu u stanju da toleri{u razli~itost mi{ljenja.

Mo} i duh pozori{ta su se tokom mojih univerzitetskih dana u Kairu jo{ dublje i ~vr{}e usadili u mojusvest. Strastveno sam ~itao skoro sve {to je napisano o pozori{tu i uvideo koliko je {irok dijapazon onoga {tose izvodilo na sceni. Ova svest se jo{ vi{e produbila tokom narednih godina kroz moja nastojanja da ispratimnajnovija de{avanja u svetu teatra.

Tokom ~itanja o pozori{tu u vreme anti~ke Gr~ke pa sve do danas, postao sam ekstremno svestan dubokeunutarnje magije koja se mo`e ispoljavati kroz mnogobrojne pozori{ne svetove. Na ovaj na~in pozori{tedose`e najskrivenije dubine ljudske du{e i osloba|a skrivena blaga koja se nalaze duboko u ljudskom duhu.Ovo je jo{ vi{e u~vrstilo moju ve} nepokolebljivu veru u mo} teatra, u pozori{te kao instrument ujedinjenjakroz koji ~ovek mo`e {iriti ljubav i mir. Mo} teatra tako|e otvara nove puteve dijaloga me|u razli~itimrasama, etni~kim pripadnostima, boji ko`e i veroispovesti. Li~no ovo me je nau~ilo da prihvatim drugetakvim kakvi jesu, i u meni je usadilo verovanje da samo dobrota mo`e ujediniti ljude, a da ih zlo samo raz-dvaja. Istini za volju, borba izme|u dobra i zla je su{tinski deo pozori{nog koda. Na kraju, ipak, preovlada-va zdrav razum i ljudska priroda se uglavnom udru`uje sa svim {to je dobro, ~isto i moralno.

Ratovi koji su ljudskom rodu zadavali bol jo{ od vajkada, uvek su bili motivisani zlim instinktima kojinaprosto ne priznaju lepotu. Pozori{te i te kako razume lepotu, ~ak bi se moglo ustvrditi da nijedan drugi vidumetnosti nije u stanju da uhvati lepotu vernije od pozori{ta. Pozori{te je sveobuhvatni zajedni~ki imeniteljza sve oblike lepote, a oni koji ne cene lepotu, ne mogu ceniti ni `ivot.

Pozori{te je `ivot. Kao nikad do sad, ono nam name}e obavezu da osudimo uzaludne ratove i razli~itostiu doktrinama koje su ~esto uzrok sukoba i nastupaju bez straha pred sve{}u koja pulsira od odgovornosti.Moramo da stavimo ta~ku na scene nasilja i nasumi~nog ubijanja. Ovakve scene postale su uobi~ajena poja-va u dana{njem svetu i samo se jo{ vi{e pogor{avaju nepremostivim razlikama izme|u ekstremnog bogat-stva i najbednijeg siroma{tva, kao i bolestima poput side koje su ojadile mnoge delove sveta i porazile svenapore da ih iskorenimo. Ova zla su, pored ostalih oblika patnje usled pusto{enja i su{e, nesre}e koje su jo{vi{e raspirene odsustvom bilo kakvog istinskog dijaloga kao jedinog sigurnog na~ina da svet pretvorimo ubolje i sre}nije mesto.

O, pozori{ni ljudi, izgleda skoro kao da nas je zahvatila oluja i preplavila talogom sumnje i podozrivostikoja nam se pribli`ava. Vidljivost je postala gotovo pomra~ena, na{i glasovi ne~ujni u mete`u koji se uzdi`eoko nas i preti da nas razdvoji. U stvari, da nije na{e duboko ukorenjene vere u dijalog koji se tako jedin-stveno manifestuje kroz umetni~ke forme kao {to je pozori{te, zbrisala bi nas oluja koja ne bi ostavila nikamen na kamenu. Zato se moramo suprotstaviti i izazvati sve one koji se nikad ne umore od izazivanjaoluje. Moramo im se suprotstaviti ne da bismo ih uni{tili, ve} da bismo se uzdigli iznad zaga|ene atmosferekoja ostaje nakon njihovih oluja. Moramo ujediniti napore i usmeriti ih na preno{enje na{e poruke iuspostavljanje prijateljskih veza sa onima koji `ele bratstvo me|u nacijama i narodima.

Mi jesmo obi~ni smrtnici, ali pozori{te je ve~no kao i sam `ivot. Sultan bin Mohamed Al Kasimi

Njegova visost [eik dr. Sultan bin Mohamed Al Kasimi,^lan Vrhovnog saveta Ujedinjenih Arapskih Emirata,vladar [ard`e

Biografija

Obrazovanje: Diplomirao poljoprivrednumehanizaciju 1971. na Univerzitetu u Kairu,Egipat • Doktor filozofije Univerziteta uEgziteru, 1985. Ujedinjeno Kraljevstvo •Doktor filozofije u oblasti politi~ke geografijeGolfskog zaliva, 1999. Univerzitet u Daramu,Ujedinjeno Kraljevstvo.

Njegova visost je 1977. postala po~asni~lan Afri~kog nau~nog instituta, a Univerzitetu Kartumu (Sudan), dodelio mu je po~asnudiplomu u oblasti prava (1986.). Mnogobrojniuniverziteti dodelili su mu po~asne doktorsketitule: Univerzitet u Egziteru, Ujedinjeno Kraljevstvo (iz knji`evnosti, 1985.),Univerzitet u Faisalabadu - Pund`ab, Pakistan; Isto~ni nau~ni institut, Ruskaakademija nauka (iz istorije, 1995.); Univerzitet u Danbaru; Islamski univerzitetu Maleziji; Univerzitet u Saut Banku, Ujedinjeno Kraljevstvo; Mak Master izKanade (2005.).

Profesionalno iskustvo: Ministar obrazovanja, Ujedinjeni Arapski Emirati(1971- 1972) • Vladar [ard`e, Ujedinjeni Arapski Emirati (od 1972.) • ^lanVrhovnog saveta Ujedinjenih Arapskih Emirata (od 1972.) • Po~asni ~lan Centraza srednjoisto~ne i islamske studije, Univerzitet u Daramu, Ujedinjeno Kraljevst-vo (od 1992.) • Predsednik Univerziteta u [ard`i (od 1997.), predsednikAmeri~kog univerziteta u [ard`i (od 1997.) • Po~asni predsednik Grada [ard`eza humanitarnu slu`bu (od 1998.) • Gostuju}i profesor na Univerzitetu uEgziteru (od 1998.) • Predsednik, Po~asni savet, Svetska univerzitetska slu`ba(WUS) (od 1998.) • Profesor Moderne istorije Golfskog zaliva na Univerzitetu u[ard`i (od 1999.) • Po~asni predsednik Egipatske asocijacije za studije istorije(od 2001.).

Odlikovanja i po~asti: Nagrada Instituta za istra`ivanje istorije islama,umetnosti i kulture (Istanbul) u saradnji sa organizacijom Islamskog seminaraza o~uvanje kulturnog nasle|a i podsticanje obrazovanja; odlikovanje Islamskeobrazovne, nau~ne i kulturne organizacije (ISESCO); odlikovanje kralja Faisalaza Islam i Muslimane 2002; zlatna medalja za arapsku kulturu (Arapska asoci-jacija za obrazovanje, kulturu i nauku).

Njegova visost odlikovana je francuskom titulom Commandeur des Arts etdes Lettres za umetnost i knji`evnost, kao i Ordenom Legije ~asti 2003. Iste godineprimio je medalju za Ljudska prava (UNESCO) za zasluge u oblasti obrazovanja.Bio je po~asni gost na 10. Al Karin kulturnom festivalu u Kuvajtu, januara 2004.Njegova visost je 2004. postala ~lan Dru{tva Nacionalne geografije, kao znakpriznavanja zasluga za {irenje znanja iz geografije i promovisanja istra`ivanjau okviru ove institucije koja je priznata poveljom 1888.

Radovi: Omansko-francuski odnosi (1715-1905) (arapski/francuski/engles-ki) • Povratak Holaka (arapski, engleski, nema~ki, ruski) • Dnevnik DejvidaSetona u Golfskom zalivu (1800-1809) (arapski/engleski) • Beli {eik (arapski,engleski, ruski, nema~ki, francuski, danski, {panski) • D`on Malkolm i britans-ka trgovinska baza u Golfskom zalivu (arapski/engleski) • Arapsko-omanskadokumenta u Francuskom arhivskom centru (arapski) • Mit o arapskom pirat-stvu u Golfskom zalivu (engleski) • Pisma somalijskih lidera {eiku Sultanu BinSakr Al Kasimiju, 1837. (arapski) • Golfski zaliv na istorijskim kartama: Vol-1(1493-1931); Vol-2 (1478-1861) (engleski) • Britanska okupacija Adena (araps-ki) • Podela Omanskog carstva (1856-1862) (arapski) • Princ buntovnik (arap-ski, nema~ki, francuski) • Slu~aj (arapski, ruski, {panski, nema~ki) • Borbasila za prevlast i trgovinu u Golfskom zalivu (engleski) • Ibn Majid (arapski,ruski, {panski) • Stvarnost (arapski, ruski) • Uro|ena predrasuda (arapski,ruski, {panski)

trajanja predstave od 30 u~esnika, 28zavr{ilo u bolnici zbog dehidratacije.

Treba pomenuti i rad sa KristoferomNoulsom, de~kom sa mentalnim o{te-}enjem. Sa njim je Vilson dekonstruko-vao jezik, jezik postaje element u njego-vim predstavama, takav kakav do tadnije postojao (”Jezik je barijera imagi-nacije”, ka`e reditelj)... U predstavi ”Pi-sma kraljice Viktorije”, naslovnu uloguigra njegova baba (ova predstva je gosto-vala na Bitefu 1974). I onda nastajeprekretnica sa ”Ajn{tajnom na pla`i”(Bitef 1976). Hteo je da se igra u Metro-politen operi - posle jurnjave za novcem,ube|ivanjem rukovodstva Opere, dozvo-ljeno mu je da iznajmi prostor u nedelju!Jedni do drugih su sedeli oni koji sukupili karte od 2 i od 200 dolara. Tako|e,izdvojen je i rad na mjuziklu ”Crni ja-ha~”, koji je nastao u saradnji sa TomomVejtsom i piscem Vilijemom Borouzom.Vilson je ovim izvo|enjem ostvario sanda dopre do {iroke publike bez kompro-misa.

Ovaj pogled u `ivot i rad pozori{nogumetnika Roberta Vilsona upotpunjen je

mnogim izjavama njegovih prijatelja inajbli`ih saradnika. O njemu u filmugovore i Dejvid Birn (”Vilsonove pred-stave ~ine 99% ostalih predstava bezna-de`no staromodnim”), Suzan Zontag,kompozitor Filip Glas, operska peva~icaD`esi Norman, kao i biv{i kreativnidirektor Pariske operske ku}e, [arlFabius i mnogi drugi. Po re~ima njego-vog asistenta, Vilson je ~ovek koji se ni-kada ne odmara, ustaje rano, ide na pro-be, ukoliko ih nema otputuje u neki grad,da bi uve~e iza{ao i u 2 po pono}i dobioneku genijalnu ideju za novi projekat.

”Klju~ pozori{ta je biti zadovoljansobom, siguran, dobro se ose}ati u svomtelu”, ka`e ~ovek za koga saradnici iprijatelji tvrde da nikad nije zadovoljan(i sam ka`e da ~esto zaboravlja da i dru-gi u~estvuju u stvaranju predstave jer bion sve na svoj na~in), da sigurno samsebe ne razume kao i da nikad ne}e imatiuspeh kakav `eli. No, pitanje je da lipostoji ve}i uspeh od onog koji pratiVilsona.

Aleksandra Jak{i}

BBoobb VViillssoonn ((FFoottoo:: VVeessnnaa PPaavvlloovvii}}))

APSOLUTNI VILSON

4

Imaju li mladi {anse

LUDUS 143Lu

Mlada glumica Teodora Viktorovi},ro|ena je 12.03.1976. u Beogra-du. Diplomirala je 2000.g. de-

setkom u klasi profesorke Mirjane Kara-novi}, na sceni Teatra T. Igraju}i u ko-madu Beogradski lokvanji, mladog fran-scuskog pisca. Re`irao je Teodorin otac,poznati reditelj Oliver Viktorovi}, koji na`alost vi{e nije me|u nama.

Visoka je 162 cm, te{ka 46 kg. Radi-la je dva filma, Virtualna stvarnost iPovratak lopova, nekoliko radio drama.Trenutno je glumica Pan teatra (Crven-kapa, Alisa, Pepeljuga, Petar Pan, ^a-robno kresivo, Za~arani princ). Teodoraka`e da je igrati za decu divan ose}aj,zapravo najlep{i do`ivljaj je zadovoljiti~istu i iskrenu du{u de~iju.

Na na{a pitanja odgovorila je ovako:Ro|ena sam u umetni~koj porodici.

Otac reditelj, deda i tetka glumci, a mamaje zavr{ila organizaciju. Kako ja da ”vi-dim” ne{to lep{e od pozori{ta?! Polagalasam prijemni ispit u Beogradu i u NovomSadu. Nisam bila primljena, a onda se ot-vorila BK akademija, pa sam poku{ala itu. Primljena sam u klasu Mirjane Kara-novi}. Ne mislim da glumci sa dr`avnihfakulteta imaju ”povlastice”. Svi se bori-mo, a samo najbolji rade, igraju.

NE VIDIM NI[TA LEP[E OD POZORI[TANaravno da poznanstva zna~e, ali

ipak rad i, naravno, malo sre}e najbolje”re{avaju” stvar. Na audicije ne odlazimjer sam trenutno zadovoljna svojimposlom u Pan teatru. Ne radim slobodneprojekte jer nisam osoba koja je sposobnada sama organizuje neki projekat, alikada bi me ”na{li” pravi ljudi sigurnobih se upustila u tako ne{to i dala sve odsebe da projekat za`ivi. Igrala sam iizvan Beograda. Igrom slu~aja, zahva-ljuju}i Miodragu Milovanovu na{la samse u Kikindskom pozori{tu. Imam divneuspomene i mislim da je svako iskustvokorisno. Koliko se trudi{ toliko }e{ i radi-ti. Tako je u svakoj profesiji.

Osim glume voli?Volim sport ali gluma je dobila, ona

je na prvom mestu.Preferira?Pozori{te, naravno. To je `ivot, to je

sad. Mlad glumac mora da se ”naoru`a”strpljenjem i da se bori za svoj polo`aj.Volim svoj posao, nemam drugi izbor iznam da }u posti}i ”ne{to”.

Posebno voli?De~je pozori{te, tj. igra za decu je

moje carstvo. Tu me ima, tu u`ivam.Lutke? Nemam iskustva, ali {to da ne.

Nadsinhronizacije, reklame?

Radila sam nekoliko crta}a kodVukoti}a i to je jedno lepo iskustvo. Za-bavno je, a Rade ima oko sebe superekipu tako da sam u`ivala. Radila bih ireklame... zavisi od dogovora.

[ta voli da ~ita, gleda? Omiljenepredstave, filmovi, knjige...

Bure baruta predstava, film Vaviloni Viktor, Viktorija. ^itam i volim MarkaVidojkovi}a, Sr|ana Valjarevi}a.

Uloga koju `eli?Volela bih da odigram Lizu Dulitl, u

Pigmalionu Bernarda [oa.Da li su reditelji i upravnici pozo-

ri{ta pratili rad va{e klase?Nisam obra}ala pa`nju, ali verujem

da neki i jesu pogledali po ne{to.Mora li glumac sam da radi na sop-

stvenom plasmanu?U dana{nje vreme ukoliko `eli{ vi{e,

mora{ sam sve i da uradi{. Ni{ta od~ekanja.

Da li smo ne{to propustili da pitamo,a ti bi htela da ka`e{?

Ni{ta niste propustili. To jeto. Hvala.

D. Kosa~evi}

AMERI^KI SAN JE, KOD NAS,NO]NA MORA

Ivan Ivanov, ro|en 24.07.1979. god. u^a~ku. Akademiju umetnosti BK za-vr{io 2002. sa prose~nom ocenom 9,34

u klasi profesora Branislava-Cige Jeri-ni}a. Visok je 180 cm, ima 75 kg, kosu io~i braon boje. Igrao je do sada, hono-rarno, u Narodnom pozori{tu, Ateljeu212, BDP, CZKD, PBB, U~estvovao naBITEF-u, BELEF-u, Sterijinom pozorju,snimio seriju ”Jelena” itd.

Od 25 pomu|enih pitanja izabrao jeda odgovori na slede}a:

Da li mladi iz umetni~kih porodicaimaju ve}e {anse, ili mo`da ve}e imaju{anse “politi~ki povezani”? Misli{ da su“veze i poznanstva” va`ni u poslu?

Naravno da takvi imaju vi{e {anse ida su veze za proboj do posla bitne. Bilobi zanimljivo napraviti statistiku u~e{}adece poznatih i politi~ki podobnih ukulturnom i javnom `ivotu. To je skandali treba se boriti, ali svakako ne protivnjih, jer njih je uvek bilo i bi}e ih, ve} zasebe, za svoju priliku i {ansu. Kako }emopodi}i umetnost i kulturu na vi{i nivokad mediokritete i osrednjost progla{a-vamo vrhunskim umetnicima? Nije pro-blem u tim privilegovanim ljudima ve} uonima koji ih kuju u zvezde i koji stvara-ju iskrivljen sistem vrednosti i nije istinada o ukusima ne treba raspravljati. Jo{kako treba raspravljati o ukusima, da nebi pre{li u neukus.

Da li si pristalica audicija i da liodlazi{ na njih?

Jesam pristalica audicija. Za mladogglumca to je retka prilika da poka`e {tazna i ume. Ali je ona i svojevrsna farsa.Mnoge su audicije zavr{ene i pre nego {tosu po~ele. Strah me je da ima malo onihkoji na audicijama umeju da pogledajuglumca, da gledaju i da vide, a jo{ jemanje onih koji imaju strpljenja i `eljeda tra`e onu iskru u oku mladog glumca.Poseban problem je to {to je audicija da-nas u Srbiji najstro`ije ~uvana tajna.Audicija je u na{em poslu ono {to je ten-der u privredi. Zna~i javni poziv. A kakoon mo`e da bude javni poziv kad o njemune zna niko, ili vrlo mali broj bri`noodabranih glumaca. Time se treba poza-baviti. Te informacije moraju biti javne.

Da li se pribli`avamo “ameri~komsnu” gde se mladi (a i stariji) glumcibave kelnerisanjem ili drugim poslovi-ma, godinama dok “~ekaju {ansu”?

Mi smo odavno u ”ameri~kom snu”.Samo {to je taj san vi{e no}na mora. Do-bar deo mojih kolega je duboko u tom snui vape da se probude. Naravno da ~ovekmora da `ivi od ne~ega i da ne{to jede doslede}e audicije. Nije sramota raditi bilo{ta da bi se vera u uspeh hranila i do{lodo odre|enog cilja. Sramota je kad nekoiznad nas, neko ko donosi odluke, gledakako mu najtalentovanija deca gladuju imole za posao. Meni je neshvatljivo datoliko mladih moli za posao, ne samoglumci ve} svi mladi, da mole da pomo-gnu i sebi i svojoj dr`avi, koja je jo{ i ne-

razvijena, a da sa druge strane nemanikakvog odgovora, nikakvog re{enja. Ikultura je nacionalni interes!

Da li bi, kad ve} prelazimo na za-padni sistem, bilo dobro da imamo imenad`erske agencije (menad`ere) kojebi se bavile pronala`enjem poslova uzodgovaraju}i procenat i da li bi ti voleoda ima{ svog agenta?

Ja nisam ~uo da mi prelazimo naneki zapadni sistem. Nisu mi jo{ javili.Naravno da nam trebaju agencije, agen-ti, skauti, kasting menad`eri itd. To jesistem koji je ve} oproban i koji o~iglednofunkcioni{e na zapadu. Ne znam {ta se~eka? Verovatno ~ekamo da nam nekodo|e pa da nam sve to sa`va}e i objasni,po{to mi nikad ni{ta ne kapiramo i ni{tane mo`emo sami. Da bi sve to moglo da sestvori preduslov je ozbiljna i ve}a pro-dukcija, tr`i{te, ponuda i potra`nja. Ko-liko se godi{nje finansira predstava, fil-mova, a koliko se od toga vrati para, tj.zaradi? Koliko Beograd, grad od 2 mi-liona stanovnika, ima pozori{ta? ^etiri ipo? A mladih glumaca? Svake godineizlazi minimum 50 novih mladih glu-maca! To su problemi koji moraju da sere{avaju, a ne da se }uti o njima!

Da li bi igrao u pozori{tima za decu,reklamama, radiju, vodio programe?

Naravno da bih, kao i ve}ina mojihkolega, voleo da se isprobam u svim vr-stama scenskih delatnosti ili drugih de-latnosti koje su bliske glumi. Ta razno-vrsnost i sloboda odabira i poku{aja nampoma`e da bolje upoznamo sebe, svoj duhi telo (kao instrument). Samo tako, uzpomo} poku{aja, mo`emo saznati u ~emusebe mo`emo dati vi{e i kvalitetnije. Mlad~ovek mora dobiti priliku da sebe proba,pa i da pogre{i. Moramo imati pravo nagre{ku, a da zbog toga profesionalno ”nepoginemo”. @ao mi je {to takvih prilikanema vi{e i za sve kolege, jer samo takocelu stvar mo`emo di}i na jedan vi{i nivoi dobiti pravi kvalitet u kulturi i umetno-sti.

Jesu li reditelji i upravnici pratili radtvoje klase?

Vrlo slabo su pose}ivali na{e kolokvi-jume, ispite i diplomski ispit. Ono maloljudi iz posla koji su nas, da ka`emopratili, su bili bliski prijatelji profesora i

asistenta koji ina~e nisu imali bog znakakav uticaj da bi pomogli. Dobrimdelom se na na{e ispite nije dolazilo izbog toga {to smo sa zloglasne akademijeBK. Po njihovim re~ima mi smo do{li tuda za pare kupimo diplome glumaca, {toza na{u klasu i mnoge druge nikako nemo`e da se ka`e, jer smo radili kao mra-vi, bili redovni na predavanjima i lukavosmo se trudili da ”pokrademo” {to vi{eznanja od profesora koji ina~e predaju ina FDU. @ao mi je {to dosta talentovanihljudi ispa{ta zbog tih predrasuda. Ima tudosta talentovanih kolega i boraca koji }emorati da plate danak ne~ijih predrasudai straha od konkurencije. Naravno daima i onih zalutalih, kao i svuda, ali nemo`emo nekome oduzeti slobodu da ne{tou `ivotu poku{a da uradi.

[ta smo propustili da pitamo, a ti bi`eleo da ka`e{?

Kao mladom glumcu nedostaje miinstitucija u kojoj bih mogao nesmetanoda razmenjujem informacije i iskustva sasvim svojim mladim kolegama, da stva-ramo umetnost nezavisno od politi~kog,klasnog, rasnog, polnog, verskog ili bilokakvog drugog uticaja. Da na jednommestu ideje prepli}u mladi reditelji,glumci, dramaturzi, muzi~ari, kostimo-grafi, scenografi i drugi. Da nam do|umlade kolege iz inostranstva i da miidemo kod njih. Da ovaj kulturni prostordobije jedan novi, ne zara`eni inkubatorideja i rasadnik talenata kakav retko koima. To je moj san, a verujem i dobrogdela mojih mladih kolega. Pomozite namda ga odsanjamo!

Zanimljivo je da si u poku{aju daizbegne{ sve vrste diskriminacija, ver-ske, polne, politi~ke, rasne, klasne... go-tovo zapao u dobnu diskriminaciju.Za{to samo mladi? Zar ne bi imao ni{tada razmeni{, nau~i{, proveri{, stvori{... isa nekom drugom generacijom?

Naravno da bih. Pretpostavljamo dase ovo desilo ba{ zato sto se mladi ljudiose}aju osuje}enima i izgleda im da, akomisle da u|u u @ivot, moraju to da uradefrontalno. [to je mo`da i ta~no... Ali jesigurno ta~no da niko ne mo`e, ~ak i daho}e, da ostvari snove nekog drugog... Tosvako mora sam... ili sa nekim ko sanjasli~no...

M. Draga{

HITLER I HITLERU ATELJEU 212

Na Velikoj sceni Ateljea 212premijerno je izvedena predstavaHitler i Hitler, po tekstu Konstanti-na Kostjenka, u re`iji Tatjane Man-di} Rigonat. O tekstu po kome jeura|ena predstava, rediteljka ka`e:”Konstantin Kostjenko {okantnospaja monstruoznost i duhovitost, isvoju pri~u o Hitleru i Hitlerimapostavlja kao ogledalo zavo|enja inasilja, ne bi li proverio imuno-lo{ku sliku dana{njice u kojoj, na`alost, ni Hitler ni njegove ideje imetode nisu mrtve, ve} imaju mno-gobrojne sledbenike {irom planete.”

Hitlera tuma~i Goran Jevti}, a uostalim ulogama nastupaju Radmi-la Tomovi}, Bojan @irovi}, GoranDani~i}, Erol Kadi}, VlastimirVelisavljevi} i Aleksandra Jan-kovi}.

BEZ MASKEU PODRUMU

U Teatru u podrumu Ateljea212 premijerno je izveden komadBez maske Sa{e Ve~anskog, u re`ijiMarka Manojlovi}a. U pri~i o dvaklovna, Pepu i Depu, koji ostaju bezposla, skidaju kostime i ne znajukako i kuda dalje, u~estvuju: Mi-hajlo Janketi}, Neboj{a Ili}, RenataUlmanski, Mira Pei} Armenuli} iPetar Mihailovi}.

‘HANDLE WITHGREAT CARE’ U

BDP

Za 29. mart zakazana je novapremijera u BDP! U pitanju je pred-stava Handle with great care,autorska predstava Dalije A}in kojase na neobi~an, sugestivan i imagi-naran na~in bavi fenomenom se-}anja. Igra se na Novoj sceni.

M.J.

PREMIJERE

TTeeooddoorraa VViikkttoorroovvii}} uu pprreeddssttaavvii MMaallaa ssiirreennaa

IIvvaann IIvvaannoovv

LUDUS 1435

Festivali

Septembra ove, 2007. godine, ta~nijeosmog i devetog, na Dunavski kej uBeogradu }e pristati luksuzan brod

amsterdamske kompanije „BonaventuraCruises“, gospodina Hermana Kranen-berga. Kao pre nekoliko godina po Medi-teranu, kada je rumunski ratni brod„Konstanca“ obi{ao dvadeset ~etiri zem-lje, spajaju}i na{ „te~ni kontinent“, Me-diteran, u misiji mira, Internacionalniinstitut za mediteransko pozori{te /IITM/svojom novom ODISEJOM, ovoga puta poDunavu, izvr{i}e jo{ jednom misiju orga-

nizovanja interkulturalnog festivala,ovoga puta muzi~ko scenskog.

Tada, 2001. i 2003. godine, „Premije-ra“ je tako|e izvestila svoje ~itaoce o„brodu o kome sanjaju pesnici“ na Me-diteranu. Danas, po~etkom marta 2007.,imamo ve} sasvim konkretan plan plo-vidbe novog broda, u novoj ODISEJI, poDunavu.

DUNAVSKA ODISEJA /Odyssee deDanube/ je tako|e neka vrsta fe{te, festi-vala. Na brodu koji i ina~e krstari ovomdivnom rekom, u sedamdeset tri kabine,

bi}e umetnici i predstavnici zemalja koje}e, ove, 2007. godine, u~estvovati u pro-jektu: Austrija, Slova~ka, Ma|arska, Sr-bija, Bugarska i Rumunija. Dunav je rekakoja spaja razli~ite kulture i raznorodnenarode koji, samim tim {to su na njegovojobali, imaju zajedni~ku kulturu -podunavsku. Ta `ila kucavica Evrope,Dunav, u ovoj Odiseji spoji}e centar starogkontinenta sa Mediteranom, pa u njoju~estvuju i zemlje koje su daleko od overeke - Francuska, [panija, Portugalija,Albanija, Italija, Maroko, Tunis, Egipat...

U januaru mesecu, pre nekolikonedelja, Komitet za pilota`u Odiseje 2007.sastao se u francuskom gradu Marseju, sakojim su Srbi podelili tragi~an doga|aj -ubistvo Aleksandra Prvog Kara-|or|evi}a, oktobra 1934. Ovoga puta,Marsej je Srbima bio luka u kojoj sestvarao san koji }e obele`iti, bijenalno,~itav dvadeset prvi vek - nastajao jeprogram DUNAVSKE ODISEJE, onaj nje-gov najplemenitiji deo, samo srce misije.Luis Delgado / na slici levo, sa Hoze Mon-leonom, direktorom IITMa i Ri{aromMartenom, kapetanom Odiseje, a udru{tvu sa ministrom kulture [panije/poku{a}e da, od muzi~ara svih zemalja sadunavske obale, sastavi orkestar ikomponuje muziku koja }e predstavljatisve nas, razli~ite, podeljene, razvrstanena Evropu i one druge - ovoga puta u istojiluziji, da je muzika jedinstvena i sva~ija.Pri tom, Dunav i sam nosi, posle [trausa,na primer, ideju muzike i talasanja usvakom smislu.

U Marseju, dakle, u Teatru Turski,kome je direktor glumac i reditelj Ri{arMarten, kapetan misije, gde je i sedi{teprojekta, sastalo se dru{tvo sanjara iOdiseja nove plovidbe: Marten, kao pred-stavnik francuske mre`e IITMa, gospodinKranenberg, vlasnik broda, Holan|anin,Nikolaj I{kov, koordinator Odiseje zaBugarsku, glumac, Silvia Durkanova, po-mo}nica Ministra za spoljne poslove Slo-va~ke, u ime te zemlje, va{ izve{ta~, kaokoordinator za Srbiju, Dragana Zeljkovi},~lan vlade na{eg grada, zadu`ena zakulturu, Mir~a Diakonu, direktor teatraNotara iz Bukure{ta, koordinator zaRumuniju, Pjero Bordin, reditelj, odgovo-ran za Austriju, Katrin Kis, psihijatar /!/,koja organizuje projekat u Ma|arskoj /vlasnica, zapravo agencije „Mnemosina“,koja organizuje umetni~ke projekte/, kaoi mnogo saradnika koji }e biti na brodu, izzemalja van dunavske regije... Do dubokou no} se diskutovalo o divnim temama/programu, koji podrazumeva i maratonpesnika, susret pesnika i politi~ara, pro-jekat susretanja dece na brodu, pozori{ni

program u luci.../, kao i onim bolnim -koliko ODISEJA ko{ta, da li }e FondacijaAne Lind dati lovu i da li }e gradoviu~esnici mo}i da plate u~e{}e u njoj.

Dogovor je pao da se u februaru, istodru{tvo sastane u {panskom gradu Kase-resu, prekrasnoj koti u {panskoj provin-ciji Estramadura, Prestonici evropskekulture 2016. godine. Taj grad evropskekulturne ba{tine, Uneskov grad, gotovona portugalskoj granici, odabrao je HozeMonleon, direktor IITMa, zbog njegovogzna~aja za evropsku kulturu, kao i zbogmno{tva {kola koje }e u~estvovati uODISEJI po Dunavu. Osim ovog povoda, uKaseresu, koji `ivi svojim muzikalnimrenesansnim `ivotom, kako se vidi i nafotografiji koju je va{ koordinator snimioza Premijeru, Monleon je u Kaseresuodr`ao i susrete Inb Arabi i Al Mutamid,posve}ene preplitanju {panske imarokanske kulture, prisutne vekovimau [paniji, kao kultura Turaka kod nas.

Luis Delgado je dugo govorio o mo-gu}nosti da se muzika spoji sa svimmelosima obala Dunava. Ri{ar Marten jesanjao o kulturnoj auri koju }e broddoneti u svaku luku. Hoze Monleon jetra`io konkretne predloge i ozbiljnostprojekta, upozoravaju}i neprestano danismo na „kulturnom turisti~kom puto-vanju“ i da je pred nama `estok zadatak.Ovoga puta, zasedanju je prisustvovao iVladimir Jevtovi}, ina~e {ef srpskogIITMa, koji je dugo i veoma zanimljivogovorio o festivalu pozori{nih {kola Evro-pe, „Maslina“, koji }e se, dok brod IITMabude u beogradskoj luci, odr`ati u Mi-lanu.

Plovidba je, zapravo, ve} zapo~ela.Dragana Zeljkovi} je izvestila Komitet zapilota`u DUNAVSKE ODISEJE da }e se,sre}om, ovaj projekat poklopiiti kod nassa Danima evropske kulturne ba{tine,posve}enim reci, kojima smo mi, Srbija,organizator. Tako, brod Evropskog savetai IITMA, sa na{im truba~em iz filma„Gu~a“ u orkestru, uplovi}e u jedan ve}pripremljen kulturni ambijent, u velelep-ni do~ek koji }e, na Dunavskom keju,prirediti Neboj{a Bradi}, autor ovogaprograma. Sedi{te DUNAVSKE ODISEJEbi}e u Beogradskom dramskom pozori{tui Komitet za pilota`u }e se tu i sastati 17.i 18. marta. Velika je mogu}nost da }eprogram sa broda, autobusima, otputo-vati no Ni{a, gde }e, u ~ast 120. godi-{njice tamo{njeg Narodnog pozori{ta,prikazati spektakl na obalama Ni{ave!

Sve ostalo je za sada tajna. Jer, Du-nav je divna, slikovita, plava, metaf-ori~na reka, ali tajnovita i nepredvidivau svom toku. Za{to bi njena ODISEJA biladruga~ija?

Dragana Bo{kovi}

EVROPSKA BA[TINA STI@E U BEOGRAD BRODOM

52. Sterijino pozorje odr`a}e se u Novom Sadu od 26. maja do 4. juna.Po pro{irenom konceptu koji podrazumeva i doma}e i strane tekstove (ali

u izvo|enju doma}ih pozori{ta), izabrano je devet predstava, a tri u selekciji”Krugovi” (inostrane predstave). Predstave je ove godine prvi put biraotro~lani selektorski tim u kojem su uz dosada{njeg selektora i umetni~kogdirektora Pozorja, Ivana Medenicu, i direktor ove institucije, Miroslav MikiRadonji}, i njegov pomo}nik Mirjana Markovinovi}.

Prvi put u istoriji Pozorja, u takmi~arskoj selekciji na{ao se jedanmjuzikl - ^ikago (Pozori{te na Terazijama). Ostale predstave koje }emo vide-ti su : Nahod Simeon, (SNP), Cirkus istorija ( Bitef-JDP), Sam kraj sveta(Malo pozori{te ”Du{ko Radovi}”), Ema (NP Subotica), Pred penzijom (JDP),Ujkin san i Ja ili neko drugi (SNP) i Odumiranje (Atelje 212).

U programu ”Krugovi” koji problematizuje nama bliske fenomene fru-stracija malih nacija koje su nekad bile deo ve}ih zajednica su: Madagaskar(Litvanija) Fragile (SMG LJubljana) i Sing (et) and Be Merry (Belgija). Uovoj selekciji najverovatnije }e se na}i jo{ jedna predstava, najavljeno je upozorju, a bi}e naknadno objavljeno.

U ~ast nagra|enih bi}e izvedena je predstava Jedan poreme}en danPozori{ta ”Bora Stankovi}” iz Vranja.

S.M.

PRA[KOKVADRIJENALE

Ove godine, Prag }e, u inter-valu od 14 - 24. juna obele`iti 40.godina postojanja Pra{kog kvadri-jenala (PQ) i njegovo 11. izdanje.O~ekuje se vi{e od 60 zemaljau~esnika. Zna~aj Pra{kog kvadrije-nala ogleda se u pokroviteljstvu oveizlo`be od strane Predsednika^e{ke Republike i stalnoj podr{ciUNESKO-a, kao i rastu}im inte-resovanjem pojedina~nih zemaljaza u~estvovanjem. Pra{ko kvadrije-nale je jedina izlo`ba te veli~ine izna~aja u svetu koja se bavi savre-menim scenskim dizajnom, pozo-ri{nom arhitekturom i tehnologi-jom.

Nastup Srbije na Pra{komkvadrijenalu organizuje YUSTAT,Centar za scensku umetnost itehnologiju iz Beograda, a na pozivi uz podr{ku Pozori{nog instituta izPraga i OISTAT-a, u partnerstvu saBelef centrom i Bitefom.

Kao organizator Bijenala scen-skog dizajna, najzna~anije izlo`beu regionu koja se bavi vrednova-njem rezultata scenografa, kosti-mografa, dizajnera svetla i zvuka,grafi~kih dizajnera, pozori{nih ar-hitekata, tehnologa i tehni~ara, YU-STAT ima za cilj da na iskustvimaBijenala uspe{no predstavi rezul-tate na{e sredine. U okviru oveselekcije }e biti predstavljen Beo-grad kao ”grad-pozornica” i kao”grad-scena”.

Priliku da u~estvuju na Pra-{kom kvadrijenalu imaju studentisvih fakulteta u Srbiji koji supozvani putem javnog konkursa.Postavka u selekciji studentskihradova treba da bude izra|ena kaospecifi~na zajedni~ka instalacija,nastala tokom narednih meseciradom nekoliko stotina studentausmerenih ka dramskoj, likovnoj iprimenjenoj umetnosti, muzici,arhitekturi i svim drugim oblasti-ma koje dodiruju fenomene scen-skog i sceni~nog.

Nakon Praga, postavka Srbijemo}i }e da se pogleda i u Beograduu okviru Beogradskog letnjeg festi-vala i BITEF-a.

M.J.

FESTIVALI^IKAGOOTVARASTERIJINOPOZORJE

6

Imaju li mladi {anse

LUDUS 143Lu

Ime i prezime: Milijana Makevi}Ro|ena: 01.05.1983./[abacObrazovanje: AU u Novom Sadu,

klasa profesora Bora Dra{kovi}aVisina/te`ina/boja kose/o~iju: 175cm

/60kg/sme|a/zeleneDosada{nji anga`man: Pokondirena

tikva u SNP-u; Balkanski {pijun, Mra-~na komedija, Klopka, Staklena me-na`erija, Poslednja smrt Frenkija Suzicei Va`no je zvati se Ernest u NP Sombor.Op{irnije na sajtu www.milijanamake-vic.com

Dragocenom smatram i radionicuRoberta Raponje, zbog zanimljivog pris-tupa glumi, rada na monolozima i radasa glumcima koje do tada nisam po-znavala.

Za{to si odabrala glumu?Izabrala sam je jer sam sigurna da je

to posao kojim JA treba da se bavim. Kako si pro{la prijemni?Nisam imala priliku da zavr{im

srednju {kolu jer sam akademiju upisalaposle drugog razreda srednje {kole, iz pr-vog puta.

Da li si pristalica audicija i da liodlazi{ na njih?

Audicije su odli~na stvar. Odlazim nanjih i mislim da bi stalno trebalo dapostoje. Ono {to je problem je rezultataudicije... Uloge obi~no dobiju glumci kojise ni ne pojave na audiciji, pa se ondapitam za{to se audicije uop{te i organizu-ju...

Da li bi i{la da igra{ u nekom ma-njem gradu i pod kojim uslovima?

Nije mi problem da radim u malomgradu. ^lan sam ansambla Narodnog po-zori{ta u Somboru od 2005. godine.

Da li preferira{ pozori{te, televizijuili film?

U pozori{tu sam mnogo vi{e radilanego na filmu, ali bih `elela da se sadadesi preokret.

Da li se pribli`avamo “ameri~komsnu” u kojem mladi i stari glumci dok“~ekaju {ansu” kelneri{u i rade nekedruge poslove?

Od kako sam zavr{ila AU radim upozori{tu i, {to je bitno, napredujem... Nemogu da se `alim, posla uvek ima...

Da li bi igrala u reklami?Zavisi {ta se reklamira, ali mi je uvek

tu`no kada vidim glumce u reklamama,mislim da se to moglo raditi i bezAkademije. I pora`avaju}e je kada glum-ca prepoznaju iz reklame, a on iza sebeima dosta uloga zbog kojih bi trebalo daga po{tuju.

[ta ~ita{ i gleda{?Trenutno ~itam i preporu~ujem knji-

gu ”^ita~” Bernharda Slinka i film ”Apo-kalipto” Mela Gibsona.

Je li te`e glumicama nego glumci-ma?

Do sada nisam imala nekih pote{-ko}a.

Da li mlad glumac mora sam da radina svom plasmanu ili je dovoljno da ~ekada ga pozovu?

Moj savet mladima glumcima jesamo da rade, rade i rade. I rezultat ne}eizostati. Iako su ”veze i poznanstva” lak{iput, najbolje je da do cilja do|e{ sam. Tadne}e{ sumnjati u sebe.

S.Mileti}

RAD, RAD I REZULTAT NE]E IZOSTATI

REDITELJ JE UVEK KRIV ZA SVE, I DOBRO I LO[E

Kakva je perspektiva danas, u Srbi-ji, kada su u pitanju tv reditelji? Kakoprona}i posao, ostati, ili oti}i, dileme sumnogih mladih obrazovanih ljudi koji sudiplomirali na umetni~kim akademija-ma. O svemu ovome razgovarali smo saAndreom Lazi} koja je nedavno diplomi-rala na Akademiji BK.

Za{to ste se opredelili ba{ za tv re-`iju i kakvi su Va{i utisci nakon za-vr{enih studija? Da li ste zadovoljniste~enim znanjem?

Mislim da je televizija opasno oru`jekoje upravlja sve{}u {irokog auditoriju-ma, jer televiziju gledaju ljudi svih godi-na i obrazovanja. U dana{nje vrememediji diktiraju sve, od mode do na~inarazmi{ljanja i pogleda na svet, i zato jejako bitno ko rukovodi televizijom kaomedijem i ko kontroli{e {ta ide u pro-gram. Na`alost, kod nas je kvalitet tvprograma prilago|en najni`em intelek-tualnom nivou stanovni{tva i kao takav,prosto uslovljava da se kriterijumi gle-dalaca jos vi{e spuste. Televizija u na{ojzemlji nije umetnost nego biznis, ali javerujem da }e mladi reditelji uspeti dauti~u na kvalitet i sadr`aj programa.Li~no volim elektronske medije jer subrzi i zahtevaju dinamiku koja kod filmanije mogu}a. Volim adrenalin koji ose-}am kada u|em u reporta`na kola i kre-

ne prenos. Taj ose}aj je nezamenjiv.Tako|e, veliki broj projekata i brzinakojom oni moraju da se zavr{e je ne{to{to odgovara mom temperamentu. Mojaakademija (BK) jedina u Evropi imaodvojen odsek za TV re`iju, {to je jakodobro jer se televizija zna~ajno razlikujeod filma, i u umetni~kom izrazu i jeziku,kao i u na~inu rada. Akademija vamdaje odli~no poznavanje teorije vizuelnihmedija, ali vam i stavljanjem u situacijusnimanja razli~itih `anrova omogu}avada saznate {ta vam najvi{e le`i i gde stenajtanji. Prvo {to su nas nau~ili naakademiji je da je reditelj uvek kriv zasve, i dobro i lo{e. To je vrlo odgovoranposao jer svi o~ekuju od reditelja da imaodgovor na svako pitanje. Akademijavam daje samopouzdanje i ose}aj sigur-nosti, a ipak ostavlja potpunu slobodu dara{irite krila kreativnosti dok vas profe-sionalci vode i usmeravaju.

Kakav je bio odnos profesora premastudentima u kreativnom smislu, reci-mo, koliko je El~i} kao {ef katedre uspeoda svojim znanjem uti~e na kreativnoststudenata? Na ~emu ste diplomirali ikako je komisija reagovala, {ta je El~i}rekao?

Na prijemnom ispitu postoji ne{to {tose zove ‘bombardovanje instinkta’ i‘mentalna vizuelizacija’. Profesori dajudramsku situaciju kao primer na osnovukoga studenti nude mogu}a vizuelnare{enja. Kreativnost je presudna da bistebili primljeni na Akademiju. Od prvogdana su nas u~ili da sanjamo i dopustimoinstinktima da nas vode. Profesor El~i} jepo{tovao poetiku i umetni~ki izraz sva-kog studenta, {to je jako va`no u procesuformiranja mladog umetnika. Nikadanas nisu ‘udarali po prstima’ niti tra`iliod nas da se usmerimo samo na jedandramski princip. Mene je oduvek zani-mao rad na kamerama u sistemu, kakosnimanje serija tako i `ivi prenos na te-leviziji koji se snima sa desetak kamera.Iz tog razloga sam odlu~ila da diplomi-ram na TV teatru, odnosno seriji snim-ljenih predstava na RTS-u, koje u TVadaptaciji postaju novi `anr, izme|upozori{ta i televizije. Snimila sam pred-stavu Kako je divan taj prizor pozori{ta‘Ogledalo’, u re`iji Ljube Tadi}a. To jejedna eksperimentalna predstava o Ni-

koli Tesli, postavljena u situaciju {ahov-ske partije. Za TV adaptaciju je bila izu-zetno atraktivna i izazovna jer nije kla-si~na u pozori{nom smislu, i veoma jedinami~na. Koristili smo 6 kamera i far{ine, i snimili je jedan na jedan, {to zna~idirektno miksovali sliku u reporta`nimkolima, bez prekidanja i ponavljanja.Prvi put je neko na Akademiji diplomi-rao sa ovakvim TV prenosom, i komisijana mom diplomskom je bila zate~enamojom odlukom da se uhvatim u ko{tacsa tako zahtevnim projektom. Obi~no di-plomski radovi traju do pola sata, moj jetrajao preko sat, a snimila sam i makingof-film o snimanju predstave. ProfesorEl~i} je naro~ito bio zadovoljan mojimose}ajem za ritam jer je predstava punascensog pokreta, koje sam zahvaljuju}ivelikom broju kamera uspela da ispra-tim.

Kakvi su utisci o prvom poslu naRTS-u, tv teatru, kako ste sara|ivali saekipom, da li ste imali tremu ?

Bila sam jako uzbu|ena pre snima-nja ‘Prizora’. Nije lako istupiti kao mladreditelj pred ekipu od preko 30 profesio-nalaca koji svoj posao rade jako dugo io~ekuju da im budete {ef i autoritet. Poslesnimanja sam jedva iza{la iz reporta`-nih kola jer sam sve vreme bila jako kon-centrisana. Ekipa je bila fantasti~na injihovo iskustvo i profesionalnost su mimnogo pomogli. Va`no je za mladog re-ditelja da radi sa ve} uhodanom ekipom.

Uspeli ste da polo`ite prijemni ispitna veoma presti`noj filmskoj {koli uLondonu. Kakve su mogu}nosti mladihljudi da se {koluju u inostranstvu, sobzirom na skupe {kolarine? Pretpo-stavljam da ste gledali njihove tv kanaletokom boravka, pa nam napravite malopore|enje na{e i engleske tv?

Primljena sam na masters studije uLondonu, na London Film School, jednojpresti`noj {koli za vizuelnu umetnostkoja se nalazi u centru Londona, u umet-ni~kom kvartu koji se zove Kovent gar-den. Taj odsek se zove ‘Filmmaking’ iobuhvata sve filmske `anrove. Kada samse prijavila i odnela svoje radove sa aka-demije, profesor sa te {kole mi je rekao:‘Ali Vi ve} jeste reditelj, da li ste sigurnida Vam je ova {kola potrebna?’, zato {topo zapadnom sistemu vi{e niko ne studi-

ra re`iju 4 ve} samo 2. godine, tako da jena{e znanje posle ademije ekvivalentnoznanju studenata koji su zavr{ili magis-tarske studije negde na Zapadu. Me|u-tim, ta {kola koja traje 2 godine i otvaravrata engleske filmske industrije, ko{tapreko 60 000 evra, {to je nekome iz na{ezemlje nemogu}e da finansira, a Mini-starstvo prosvete i sporta uop{te ne dajestipendije za umteni~ke fakultete.Mislim da je za jednu zemlju sramotno{to je mnogo mladih ljudi primljeno napresti`ne fakultete u svetu, a vlada ne`eli da pomogne u finansiranju studija.

Engleska televizija predstavlja vrhTV produkcije u svetu, i meni je odprvog dana studija cilj da jednom radimserije i tv filmove na Kanalu 4 ili BBCteleviziji. Program engleske televizije jejako kvalitetan, ima mnogo serijskog ifilmskog programa koji proizvode sametelevizije, a programom dominirajudokumentarne serije, popularne realityshow emisije i muzi~ko-revijalni pro-gram. Visoka produkcija i ogromni bu-d`eti su ne{to {to reditelju omogu}ava dasvoje snove pretvori u stvarnost, i to jene{to ~emu ja te`im i ~emu se svimsrcem nadam. Moja velika strast poredigranog programa su muzi~ki spotovi,obo`avam spoj audio i vizuelnog istra{no me ~ini sre}nom kada vidim dasam u gledaocima izazvala neku burnureakciju. Najgore je kada publika ostaneravnodu{na.

Kako ste u okviru svoje klase tv re-ditelja komunicirali tokom studija? Dali Va{e kolege sada imaju nekakveposlove i {ta mislite kakve su perspek-tive mladih reditelja u Srbiji?

Na mojoj klasi je bilo {est momaka isamo dve devojke. Ja sam Akademijuupisala sa nepunih 18 godina, posle trigodine gimnazije. Bila sam daleko naj-mla|a na klasi, tako da je mene Aka-demija formirala i kao umetnika i kaoli~nost. Mali broj studenata name}e bli-skost i odli~nu saradnju na klasi. Mismo sada kao porodica, u svako dobadana i no}i znam da mogu da pozovemnekoga sa klase, bilo da se radi o profe-sionalnom ili li~nom problemu. Umetni-ci su u stvarnom svetu neprilago|eni, aklasa je jedan nukleus, materica kojavas ~uva dok ne oja~ate dovoljno daiza|ete napolje u surovu stvarnost.

Jos jedan od razloga za{to sam upi-sala ba{ TV re`iju je to {to ima punoposla za TV reditelje, s obizorm na tokoliko se televizija razvija i postaje inte-raktivna. Moje kolege sa klase ve} rade umnogim privatnim produkcijama injihove emisije se odavno emituju natelevizijama.

Mislim da moje kolege tv reditelji i jamoramo da nametnemo nov umetni~kiizraz na televiziji, da poru{imo tabue ikonvencionalne pristupe temama i izbo-rimo se za ‘new age’ televiziju koja }e bitiprilago|ena interesovanjima mladogintelektualca. I da zapravo na taj na~informiramo kolektivnu svest nacije.

Anita Pani}

MMiilliijjaannaa MMaakkeevvii}} ((FFoottoo:: BB.. LLuu~~ii}}))

AAnnddrreeaa LLaazzii}} GOSTI ATELJEA212

Na Velikoj sceni Ateljea 212gostovalo je Narodno pozori{te izTuzle sa komedijom Tri kralja ilikako ho}ete Viljema [ekspira ure`iji zagreba~ke rediteljke NineKleflin. U ovoj komediji punoj lju-bavnih metamorfoza, sre}e i razo-~arenja hedonisti~kih pu~kih liko-va, u~estvuje gotovo celokupan glu-ma~ki ansambl Tuzlanskog po-zori{ta.

GOSTI JDP

Gost JDP bilo je Gradsko po-zori{te iz Jagodine koje je izvelokomediju [ljiva po tekstu PredragaTrajkovi}a u re`iji Velimira Mitro-vi}a. Na pro{logodi{njim Danimakomedije u Jagodini ova predstavaje nagra|ena za najbolji tekst. Go-vori o tome da svaka ideja, ma ko-liko ona bila nerealna i apsurdna,pronalazi kroz istoriju svoje sled-benike, koji }e slepo verovati u nju.

Jo{ jedan gost u JDP bilo je NPiz U`ica sa predstavom Pilad.

M.J.

GOSTOVANJA

LUDUS 1437

Festivali

su{tinski problemati~nog po{tovanja tra-dicionalnih principa, i instinktivne, ne-zadr`ive ljubavi prema }erki, koju odba-cuje zbog njene nepropisne udaje. Ove`estoke protivure~nosti ga ~ine vrlo `ivimi opipljivim likom; on je istovremeno itiranin, ali i ne`an i bri`an otac kogapreplavljuje ljubav prema }erki, kojupotiskuje zbog jednog neinteligentnogpridr`avanja tradicije.

Problem odnosa izme|u problema-ti~nih dru{tvenih principa i predrasuda,i iskrenih, prirodnih, pa i logi~nih ose-}anja nedvosmisleno je centralan pro-blem ove predstave, jer je imanentan u triodnosa: izme|u Grina i njegove }erke,Grina i Rosa, kao i izme|u Rosa i njego-vog oca (Ros je u sukobu sa ocem, jer otacne `eli da prihvati i ispo{tuje Rosovuhomoseksualnost). Dakle, u sve tri rela-cije instinktivnu ljubav gu{e predrasude.Ipak, predstava se optimisti~no zavr{ava,sugeri{u}i pomirenja i postepeno ukla-njanje predrasuda. Zbog superiornostiglumaca, odnosno nepretencioznosti kojekarakteri{u njihovu igru, zagreba~kapredstava U poseti kod gospodina Grinanije stereotipna ni pamfletska, {to jeposebno va`no napomenuti, jer, kada jere~ o ovoj tematici, dakle nekoj vrsti ple-diranja za po{tovanje op{tih ljudskihprava, i pozori{na i filmska dela pre~estoostaju u domenu umetni~ki bezvrednogkli{ea.

Na {estom me|unarodnom pozo-ri{nom festivalu „Slavija“, koji seodr`ao u pozori{tu „Slavija“ u

Beogradu, od 9. do 16. marta ove godine,prikazano je osam predstava, iz Srbije,Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Bu-garske, Rumunije i Rusije. Bez obzira narazumljive i dopustive razlike u umet-ni~kom kvalitetu pojedina~nih predsta-va, festival je bio zna~ajna prilika da sebeogradskoj publici predstave pozori{taiz regiona i {ire, posebno imaju}i u vidu~injenicu da pozori{ni `ivot u Srbiji ipakkarakteri{e slabo predstavljanje inos-trane produkcije, koje je nephodno da bion bio bogatiji i vitalniji.

Predstava Na dnu u re`iji LevaErenburga, i u izvo|enju Malog dram-skog teatra iz Sankt Petersburga je jednasamodovoljna gluma~ka predstava, od-nosno, tekst Maksima Gorkog je poslu`iokao neka vrsta poligona da glumci po-ka`u svoju virtuoznost, manje ili vi{euspe{no. Po{to predstavu ne karakteri{enamera da se ovaj klasik socijalnog rea-lizma (1902) ozbiljnije rekontekstualizu-je i prilagodi dana{njem vremenu, {to jeu principu potrebno da bi on danas biosmisleniji, ona deluje anahrono, predu-ga~ka je, i na momente zaista dosadna.Ipak, uzbudljive su pojedine scene kojefunkcioni{u kao kontrast sveprisutnomu`asu, alkoholizmu, bolesti i smrti, gdelikovi, puni nade i entuzijazma ma{tajuo `ivotu posle smrti, i Bogu koji donosiizbavljenje. Ovi monolozi, koje razli~itilikovi izgovaraju u nekoj vrsti transa sunajemotivniji momenti u predstavi. Ta-ko|e, izme|u gomile mra~nih scena ibe`ivotnog teturanja niza izgubljenih iusamljenih ljudi, stalno se emituju me-diteranske {ansone iz kojih kipe emocije.U kontekstu dominantnog siroma{tva ibede, ove pesme jo{ vi{e isti~u ~injenicusumornosti `ivota ovih likova, i istovre-meno sna`nije izazivaju neku vrstusaose}anja prema njima.

PREGLED [ESTOG ME\UNARODNOG POZORI[NOG FESTIVALA “SLAVIJA”harmonije i mira u okvirima braka,predstava se i generalnije bavi problemi-ma odnosa izme|u mira i rata. Dok On(Gorgi Jolevski) i Ona (Iskra Veterova)vode svoje privatne ratove, napolju sevode globalniji i stra{niji ratovi, koji se ujednoj sceni predstave vrlo efektno, stili-zovano predstavljaju. Tri ~oveka stojeiznad ovog para, u rukama dr`e drveneletve, na kojima pi{e “pu{ka”, u jednomtrenutku na njih ni{ane, a u drogim stili-zovano ple{u. Ova vrsta stilizacije jeuzbudljiva zato {to od ove konkretnescenske situacije pravi arhetipsku slikukoja inspiri{e na slo`enije promi{ljanjenjenih zna~enja, i efekat je daleko pro-vokativniji no {to bi bio efekat realisti~-kog re{enja scene. Bave}i se odnosomprivatnog i javnog, predstava sugeri{eideju da privatni i javni, odnosno mikro imakro sukobi imaju su{tinski isto porek-lo (Sara Kejn je u svojoj prvoj dramiRazneseni drasti~nije, fizi~ki eksplicitni-je razradila ovu tezu).

57. Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine

JEDANAEST NAJBOLJIH IZ RAVNICE

U Zrenjaninu }e se od 16. do 22. aprila ove godine odr`ati 57. Festival profe-sionalnih pozori{ta Vojvodine. Selektor, glumac Radoje ^upi}, odabrao je ovepredstave: Tango (De`e Kostolanji pozori{te), Poslednja smrt Frenkija Suzice(NP Sombor), Pri~a o komunizmu za umobolne (Novosadsko pozori{te), Fric{pili Ema (NP Subotica).

^upi} je za ovaj festival selektovao i predstavu Ujkin san (SNP-a), ali kakoona iz tehni~kih razloga ne mo`e biti izvedena u Zrenjaninu, selektor je umestonje u selekciju uvrstio Pokondirenu tikvu (NP Kikinda).

U selekciji predstava za decu gleda}emo: Korak po korak i Zimogro`ljivikralj (NP To{e Jovanovi}), Pirati (Slova~ko pozori{te Ba~ki Petrovac), Za~aranapahuljica (Pozori{te mladih) i Tunder ilona es argyelus (De~je pozori{te Suboti-ca).

Najbolje predstave }e izabrati `iri u kojem su: dramaturg Kata \armati,umetni~ki sekretar Sterijinog pozorja Mirjana Markovinovi} i reditelj BorisLije{evi}.

S.M.

PPoosslleeddnnjjaa ssmmrrtt FFrreennkkiijjaa SSuuzziiccee

LLuuddiilloo uuddvvoojjee

AAjjmmoo nnaa sseekkss

KKoonnttrraabbaass

GGoossppoo||iiccaa JJuulliijjaa

KKoo{{ttaannaa

FESTIVALI

UU ppoosseettii kkoodd ggoossppooddiinnaa GGrriinnaa

Predstava U poseti kod gospodinaGrina, prema tekstu D`efa Barona(1997), u re`iji Aide Bukvi}, a u produk-ciji zagreba~ke grupe “Planet Art” jeumereno sentimentalna, komi~na duo-drama koja analizira razli~ite dru{tvenepredrasude, i u prvom planu se baviodbranom ljudskih prava na razli~itostizbora. Pero Kvrgi} igra osamdesetogo-di{njeg Jevrejina, gospodina Grina, komeje supruga nedavno umrla, pa on `ivisam, neuredno i zapu{teno. Luka Dragi}oblikuje lik Rosa Gardinera, tridesetogo-di{njeg geja kome je sud odredio da jed-nom nedeljno pose}uje Grina, zbog sao-bra}ajne nesre}e koju je napravio. Njihdvojica se postepno sprijateljuju, {to ~iniradnju ove zanimljive drame. Kvrgi}iskreno, uzbudljivo i na momente zaistakatarzi~no predstavlja ~oveka koji jeozbiljno rastrzan izme|u tvrdoglavog i NNaa ddnnuu

MMiirriiaammPredstava Miriam rumunskog po-

zori{ta “Valah” je previ{e naivno i pa-teti~no bavljenje problemom holokausta.Glumci igraju u okvirima jednog po-vr{nog, preafektiranog, la`nog realizma.Oni ne biraju suptilniji na~in da izrazeemocije, ve} previ{e gestikuliraju, bezikakve distance prema takvoj transpar-entnoj igri, zbog ~ega eventualni smisaou startu i{~ezava. U predstavu je sasvimnepotrebno uklju~en i video bim, kojifunkcioni{e kao “forma radi forme”,odnosno integrisan je bez zna~ajnijegopravdanja. Na primer, bim u jednomtrenutku prikazuje radnju u fle{-beku,koja je ina~e mnogo efektnije mogla dabude prikazana neposredno na sceni.Zatim se u narednoj sceni jedan drugifle{-bek prikaz ostvaruje neposredno nasceni, bez ikakvog opravdanja razli~ito uodnosu na prethodni prikaz na bimu, {to~itavo to kori{}enje videa ~ini sasvimbesmislenim. Pri tome je i re`ija videosekvenci sasvim u domenu banalnogizraza.

Predstava Ludilo udvoje, prematekstu E`ena Joneska, u re`iji DejanaProjkovskog, a u izvo|enju Makedonskognarodnog pozori{ta iz Skoplja jezanimljiva kombinacija dramskog ikabaretskog izvo|enja, pri ~emu je ka-rakteri{e izvo|a~ka superiornost, sintezarealisti~kog i stilizovanog izraza, efektniminimalizam i izuzetna poeti~nost poje-dinih scena.

Polaze}i od analize sukoba u porodi-ci, odnosno te{ko}a u uspostavljanju

Gospo|ica Julija reditelja EvgenijaMar~elija, u izvo|enju Dr`avnog dram-skog pozori{ta iz Omska je veoma zanim-ljiva predstava, sa velikim simboli~kimpotencijalima. Strindbergov tekst, kojiva`i za zna~ajan programski komad zanaturalizam (1888), dosta je redukovan iizmenjen; reditelj je promi{ljeno i oprav-dano, i na razli~ite na~ine uklonio natu-ralisti~ke osobenosti koje defini{u tekst.Glumci u vi{e navrata direktno komuni-ciraju sa publikom (npr. daju joj tanjiresa hranom da pridr`i), na scenu stupajuiz publike, a u predstavu je uklju~ena igrupa od ~etiri muzi~ara koja izvodimuziku uz pomo} ogromnih cevi, kojimaritmi~no lupaju o pod. Ovi bizarni mu-zi~ari su na sceni postavljeni izrazitoteatralno, groteskno su na{minkani,imaju izve{ta~ene gestove i glasove. Nji-hovi interludiji su reprezentativni za ovupredstavu, u pogledu toga {to su i{~a{enii iracionalni, i li~e na nekakav ~udniritual, {to je sve opravdano ~injenicom dase radnja predstave de{ava uo~i Ivan-dana, kada se prema narodnom verova-nju otvaraju vrata za magiju i ~uda.Izgled scene (Igor Kapitanov) i kostima(Fagilja Seljskaja) je izrazito stilizovan.U prvom delu predstave scenom domini-ra name{taj srebrne boje (ogromniormari, stolovi, stolice), koji u drugomdelu mesto ustupa `ivljoj kombinacijicrvene i crne boje, koja osim vizualneatraktivnosti simboli~ki ozna~ava strastkoja se razvila izme|u protagonista.

Ekatarina Potapova sugestivno igragospo|icu Juliju, kapricioznu, neuroti~nui izgubljenu, razapetu izme|u svoje stra-sti prema slugi @anu i po{tovanju dru-{tvenih pravila (u smislu klasne pripad-nosti). Vitalij Ki{enko oblikuje lik @ana,kao otelotvorenje mu{kosti; on u nekolikoscena nastupa izuzetno teatralno, pla-sti~nim i prenagla{enim pokretima ispu-njava Julijine zahteve (npr. kada joj sipapi}e), ~ime jasno karikira odnos gospo-dar-sluga, i cini~no, fizi~ki komentari{e

njen povremeno arogantni stav. IngaMatis igra Kristinu, koja, iako je slu-{kinja, nikako nije poslu{na ni popustlji-va, ve} je hladno nemarna, i tako|ecini~na prema Julijinom dru{tvenom sta-tusu. I ona u nekoliko scena nastupanamerno ve{ta~ki, pona{a se teatralnododvorljivo, i na taj na~in karikira pro-pisanu poslu{nost prema Juliji. Igru svihglumaca karakteri{e jedna specifi~nahladno}a i otu|enost, koja likove efektno~ini i univerzalnim tipovima, metafo-ri~kim akterima u jednom neobi~nomljubavnom trouglu.

Na festivalu smo jo{ videli predstaveAjmo na seks Crnogorskog narodnogpozori{ta iz Podgorice (tekst ValentinKrasnogorov, re`ija Lidija Dedovi}), Ko-{tanu pozori{ta “Bora Stankovi}” izVranja (re`ija Radoslav Radivojevi}), imonodramu Kontrabas, prema tekstuPatrika Suskinda, u re`iji Plamena Mar-kova, a u izvo|enju Bugarskog narodnogpozori{ta „Ivan Vazov“ iz Sofije. @iri usastavu Andrej Moskvin (profesor tea-trologije iz Poljske), Radomir Putnik(knji`evnik) i Gradimir Gojer (reditelj),odlu~io je da nagradu za najbolju pred-stavu - statuetu „Don Kihot“ - dodelipredstavi Ludilo udvoje Makedonskognarodnog pozori{ta iz Skoplja.

Ana Tasi}

SUMNJIVO LICEU SLOVENIJI

Somborsko NP je 7., 8. i 9. mar-ta gostovalo u Gledali{~u za otrokein mlade u Ljubljani gde se slove-na~koj publici predstavilo sa Nu{i-}evom komedijom Sumnjivo lice, ure`iji Jago{a Markovi}a. Sa istompredstavom nastupili su i u Celju,10. marta.

M.J.

GOSTOVANJE

8

EX YU

LUDUS 143Lu

Premijera predstave Madam San@en, ra|ene po tekstu ViktorijenaSandua i Emila Moroa, a u re`iji

Milice Kralj, odr`ana je 9. marta na Ve-likoj sceni Narodnog pozori{ta RS uBanja Luci. Rediteljka je na scenu izvela21. glumca, koji su kvalitetno ostvarilipoverenu im gluma~ku kreaciju. Radnjaove komedije sme{tena je u vreme Fran-cuske revolucije i Napoleonovog carstva.“U komadu se pojavljuju istorijske li~-nosti od kojih je najpoznatiji Napoleon,ali po{to je u pitanju komedija onda su teli~nosti pomerene kako bi bile u skladusa `anrom. Ne bavimo se nikakvim soci-olo{kim ili dru{tvenim problemima kojisu doveli do revolucije, nego se bavimoljudima i ~injenicama, {ta se njima desi-lo dok su pro{li taj put”, objasnila je Mili-ca Kralj.

***NP RS potpisalo je ugovor sa Ju-

goslovenskom kinotekom kako bi ostva-rili posebnu manifestaciju ”Pozori{te ifilm” u okviru projekta ”Teatroteka”, kojije otvoren 19. marta filmom ”Gospo|aministarka” u re`iji @or`a Skrigina uokviru ciklusa ”Srpska drama na filmu”.Nakon toga, svakog ponedeljka na Malojsceni ”Petar Ko~i}” }e se prikazivatisvetski i doma}i filmovani dramski tek-stovi.

***U Pozori{tu Prijedor premijerno je

izvedena predstava ^isto vrelo ljubavi,

ra|ena po tekstu slovena~ke glumiceSa{e Pav~ek, i re`iji slovena~kog redite-lja Marjana Bevka.

Re~ je o modernoj i zanimljivoj pri~io profesoru neostvarenih ambicija,”osrednjoj” glumici sa ose}ajem prazninezbog neostvarenog materinstva s jedne,te modernoj devojci sa prevelikim ambi-cijama i razo~aranom seljaku sa drugestrane. Publika nije {tedela aplauze da binagradila gluma~ke kreacije svakog odpomenutih likova. ”Glumci su uradiliveliki posao, ~ak su i nadma{ili neka mo-ja o~ekivanja. Predstava je zahtevna i utehni~kom smislu, ali je sve teklo bezgre{ke i to je onaj pravi rad, kad napremijeri svi akteri iznenade reditelja”,rekao je Bevk. Prema njegovim re~ima,ovo je tek po~etak saradnje, jer postojeplanovi da predstava gostuje u pozo-ri{tima {irom Slovenije, bi}e izvedena ina nekoliko festivala u Sloveniji, te jekandidovana za Susrete slovena~kihpozori{ta u Mariboru.

***De~je pozori{te RS u martu je ugosti-

lo reditelja Slav~a Malenova iz Sofije kojije postavio Pinokia. To je velika ansamblpredstava u kojoj igra devet glumaca i 18lutaka.

Usledi}e postavka predstave U caraTrojana kozje u{i, po dramatizaciji Lju-bivoja R{umovi}a, a nakon toga ansambl~ekaju putovanja na brojne festivale uregionu i inostranstvu.

***Aristotel u Bagdadu naslov je drame

autora Amira Bukvi}a, koja je svoju pra-izvedbu do`ivela na sceni Kamernogteatra 55 u Sarajevu. Autorski dvojac,otac i }erka Amir i Aida Bukvi}, sara-jevskoj pozori{noj publici poznati su pouspe{noj predstavi Deca sa CNN-a, kojaje ra|ena u Pozori{tu mladih. Ovog putaAmir Bukvi} predstavlja pri~u o davnom,zlatnom vremenu Bagdada, koja jepisana u maniru magi~nog realizma, uzpreplitanje stvarnog i nestvarnog, sna ijave... Drama Aristotel u Bagdadunagra|ena je nagradom Marin Dr`i}2003. godine u Hrvatskoj. “To je ansamblpredstava koja je, uprkos ~injenici da unjoj u~estvuje 13 glumaca, zadr`ala svevrline kamerne predstave. Re~ je ovi{eslojnom, lirskom filozofskom dram-skom tekstu, o pri~i koja je ne samosavremena, nego i svevremena u pitanji-ma koje postavlja”, rekao je direktorKamenrog teatra 55 Zlatko Top~i}. Pi-tanje “za{to smo ovde” je, prema re~imaautora, glavni motiv ove drame. A re-diteljka Aida Bukvi} rekla je: “Predsta-va, kao i tekst, mo`e se pratiti u nekolikoslojeva. Volela bih da se na prvu loptu, za{iru publiku, prati kao uprizorenje jedneod pri~a iz 1001 no}i. To je pri~a o jednomcaru koji nekonvencionalno vlada, nemari za oru`je i vlast, nego sve svojebogatstvo ula`e u znanje i prou~avanje.Na nekim drugim slojevima, ova pred-stava itekako ima veze sa na{omstvarno{}u, kao {to jedan od likova ka`eda vreme zapravo ne postoji i da se sve

BEG IZ SOCIJALNIH MIKROKOMPLIKACIJAMuzi~ka drama Gospoda Glemba-

jevi Miroslava Krle`e, pod redi-teljskom palicom Branka Bre-

zovca, najve}i je projekat rije~kog HNKIvana pl. Zajca koji je premijerno izve-den 9, 10. i 12. marta. Glembajevi va`eza najbolju hrvatsku dramu. Od kada jeprvi put izvedena 1928. godine, uglav-nom se radi u duhu psiholo{kog realiz-ma. Sada, po prvi put, drama je izvedenana radikalno druga~iji na~in - kao dram-ska kantata. O razlozima za postavkukao i o koncepciji reditelj ka`e: ”Danas sezapravo po prvi put u punoj snazi suo-~avamo s fenomenom glembajev{tine. Uodnosu na visoku bur`oaziju koja senasilno stvara u Hrvatskoj, Glembajevipredstavljaju svojevrsni kontrapunkt.Naime, oni su predstavnici jedne neuspo-redivo kultivisanije bur`oazije koja se,barem tako Krle`a sugeri{e, bavila umet-no{}u i filozofijom, koja je znala sedeti usalonu i esejizirati a ne, kao ova da-na{nja, stalno pri~ati o sebi samoj, pro-izvodnji i reprodukciji kapitala (...)Gospoda Glembajevi }e zasigurno izaz-vati razne vrste provokacija. Prva odnjih je ~injenica da je Severini kaoestradnoj zvezdi uop{te dopu{teno u}i utako ozbiljan prostor koji nudi Krle`inadrama. Druga je provokacija {to se upredstavi peva, pa su neki pomislili da }eto biti mjuzikl (...) Obi~no se Glembajevire`iraju tako da ljudi sede u salonu, pu{ecigare, piju viski ili konjak i ne{topri~aju, a onda se dogodi melodramatskisukob oko Kastelice. Na{e uprizorenjene}e biti takvo, nego }e biti bli`e dinami-ci Mikelan|ela Buonarotija, Ma{kerati iKristoferu Kolumbu, dakle Krle`inojanarhi~noj dramatrurgiji (...) U na{imGlembajevima u~estvuje vi{e od sedam-deset ljudi, a umesto salonskog prostoraotvorio nam se gotovo metafizi~ki prostor- kosmos koji nudi beg iz socijalnihmikrokomplikacija. Tako veliki format

predstave i njena muzika zasigurno }eproizvesti odre|eni {ok (...) Ne mislim dapredstavom mo`emo promeniti svet, ali jebitno da u~estvujemo u stvaranju potresau sastavu navika”, rekao je reditelj.

Svih 20 predstava je rasprodato prepremijere.

***Na sceni Teatra&TD izvedena je

predstava studenata zagreba~ke ADUImitatori glasova u re`iji Anice Tomi}.Osim pripovedaka Tomasa Bernharda,koje su povod da se ispri~a vlastita pri~a,u predstavi se koristi istinita posleratnabele{ka o susretu i su~eljavanju ~etiri~oveka na pikniku gde se razotkrivajunjihove funkcije u ratu (od zlo~inca do`rtve). Dva mu{karca i dve `ene, od kojihjedna tra`i nestalog sina, preko uspome-na poku{avaju uspostaviti komunikaci-ju, tra`e}i razlog i opravdanje za svojepropuste i po~injene grehe. Sve postajemu~nina kada u Bernhardov svet, unjegovu atmosferu bezbri`ne i lagodneizletni~ke omamljenosti, u pusto{ jedno-ga lenjog i hedonisti~kog dru{tva koje serazara iznutra, ulazi slutnja i i{~ekivan-je iz kojih }e nagrnuti razne vrste nasil-ja: prvo Bernhardova dosada i seksualnaperverzija, a na kraju zlo~in koji se ti~ena{eg vremena i kojemu smo svedoci.

Kritika je odli~no ocenila predstavu”prepunu energije, ali ne one za kojomluduju pobornici teatarskog eksperimen-tisanja, nego unutra{nje gluma~ke sna-ge, koja govori celim svojim bi}em.”

***Nakon vi{egodi{nje pauze na hrvat-

sku scenu ponovo je postavljena opera-bajka Ivica i Marica nema~kog autoraEngelberta Hamperdinka. Predstava jenastala u saradnji ”Male opere” izZagreba i De~jeg kazali{ta Dubrava, ~ijaje to prva muzi~ka produkcija. Rediteljkaje Franka Perkovi}. Ova de~ja bajkazami{ljena je kao skra}ena interaktivna

REALIZAM 1001 NO]I

ono {to je bilo i {to }e biti doga|a paralel-no.”

***Predstava Ribarske sva|e u re`iji

Vladana Lazi}a i izvo|enju {aba~kogpozori{ta najbolja je predstava izvedenatokom [estog festivala ”Dani komedije” uBijeljini.

@iri je za nabolju glumicu proglasioLjiljanu Stepanovi}, a Jovana Tora~kogza najboljeg glumca.

***^lanovi ansambla Pozori{ta Prijedor

priredili su iznena|enje mali{anima

odigrav{i predstavu Carev pa` u tr`nomcentru. Prema re~ima Zorana Baro{a,direktora pozori{ta, ovo je prvi put da sepredstava izvodi u ovakvom prostoru.”^esto smo predstave izvodili van na{eku}e, ali nemamo iskustva u ovakvimnastupima. Me|utim, veoma smo zado-voljni akustikom prostora, ali i igromglumaca koji su se potrudili da likove izpredstave {to vi{e pribli`e mali{anima”,kazao je Baro{. U istom prostoru bi}eizvedena i predstava Robinzon u~i ple-sati.

A.J.

JJoo{{ jjeeddnnaa aannssaammbbll pprreeddssttaavvaa:: MMaaddaamm SSaann @@eenn

USlovenskom narodnom gledali{~uNova Gorica izvedena je ~etvrtapremijera u sezoni 2006/2007. U

pitanju je prva slovena~ka postavkadrame mlade hrvatske autorke Nine Mit-rovi} Ta postelja je prekratka ili Samofragmenti u re`iji Ivane \ilas. Komad jepisan u fragmentima, scene se brzomenjaju i ~esto prepli}u. Nit koja povezu-je su susreti Toma, koji umire u bolnici ikoji `eli da poveri svoju pri~u nekome, iIrene koja se odaziva njegovoj `elji.Dramatur{ka struktura komada je films-ka. ”Mislim da je filmska umetnost kru-cijalna i neodvojiva od teatra”, ka`e au-torka. Ovaj komad je u{ao me|u sedam

MESEC IGREVesti iz slovena~kog gledali{~a

[ta se doga|a u pozori{tima Bosne iHercegovine

verzija istoimene vrlo popularne Ham-perdinkove opere. ”Jednostavni konceptscenske postave omogu}ava neometanokretanje po pozornici, kao i vi{i stepenusredsre|ivanja na muzi~ko-gluma~kurealizaciju sadr`aja. Redom profesional-ni peva~i majstorski su odradili i scenskipokret, koji je svojom prenagla{eno{}uidealan komunikator prema deci. Raz-ra|ena mimika lica i {areni kostimi,posebno karikiran Ve{ti~in, poja~avajudojam razigranosti. Sude}i prema veseljujednako dece i odraslih, srda~nom apla-uzu do poslednjeg mesta ispunjene dvo-rane, Ivica i Marica pun je pogodakzagreba~ke muzi~ke scene namenjenenajmla|ima”, ka`e kritika.

***Novu premijeru predstave Revizor

Kre{imira Dolen~i}a i ansambla zagre-ba~ke Gavelle kritika je ”sasekla”. Nai-me, izvedba te komedije u pet ~inova ouniverzalnim ljudskim manama {to i tekako dolaze do izra`aja kad je strah odbirokratskog autoriteta u nekome zaba-

~enome provincijskom gradu na vrhun-cu, ispunjena je u celosti karikaturalnimmaskama (Gogolj re~e da se pri postavciovog komada najvi{e valja ~uvati da sene zapadne u karikaturu). ”Vladavinamaske u impostaciji likova, bez unu-tra{njeg kauzaliteta, ostavlja dojam da jecela predstava jedna dosetka (lo{a iproma{ena!), maskenbal ili revija kosti-ma (...) Napadno i naporno rediteljsko

parodiranje, ki~asto i iritantno estradizi-ranje, koje neretko postaje samo sebisvrhom, isisalo je du{u Gogoljevom delu”,ka`e kritika. Dramaturg Ana Tonkovi}Dolen~i} dosta je skratila tekst, {to jesmanjilo uobi~ajeno trajanje Revizora,no, kako ka`u, taj potez je svakako boljideo predstave koja ima i ozbiljnih proble-ma u tempu...

A.J.

GGlleemmbbaajjeevvii

SSlluu{{kkiinnjjee ((FFoottoo:: PPeetteerr UUhhaann))

Kazali{na de{avanja u Hrvatskoj

LUDUS 1439

EX YU

Predstava Kuvada - komedija u 15slika o ”mu{kim babinjama”, mla-de crnogorske autorke Jelene Milo-

{evi}, u re`iji Lidije Dedovi}, premijernoje izvedena na sceni Kraljevskog pozo-ri{ta ”Zetski dom” na Cetinju. Ovo je jed-na ljubavna, porodi~na pri~a koja razot-kriva izme|u ostalog i to da jedan mu{-karac, budu}i otac mo`e umisliti da jetrudan, a da toga uop{te nije svestan.Jednostavno ima poja~ane apetite, mu~-nine, razdra`ljiv je, sanja ~udne snove, akad se `ena porodi le`i, spava... ”Kuvadaje zanimljiva, duhovita i provokativna i

kao realan fenomen tj. sindrom, a i kaopredlo`ak za predstavu. Mu{ke babinjeafirmi{u mu{karca u intezivnoj te`nji kao~instvu, ali istovremeno ga postavljaju ukontekst razma`enog i nesigurnog ~o-veka koji uvek te`i super ma~o herojprofilu. Mu{ke babinje su jednostavnoznak za zajedni~ku trudno}u para jer,budimo po{teni, mu{karac i `ena zajednoprave decu. To je za mene divna duhovi-ta ljubavna pri~a koja dokazuje da sumu` i `ena u ljubavi jedno (...) Mi ovompredstavom nikog ne osuje}ujemo, samose igramo na temu autoriteta me|u

TALASI MLADIH AFIRMI[U CGpolovima u porodici, ljubavi, poslu. Ku-vada se ne poigrava samo sa mu{karcemnego i sa `enom (...)

Inspiracija mi je bila da radim samladim, novim piscem, jo{ Crnogorkom iodli~om ekipom glumaca i ostalih sarad-nika. Valjda je kona~no do{lo vreme damlade generacije dokazuju da samo novitalasi mogu afirmisati Crnu Goru napravi i iskren na~in”, rekla je rediteljka.

***Predstava Mraku{a, novi projekat

Teatra mladih i KIC-a ”Budo Tomovi}”premijerno je izvedena u sali DODEST uPodgorici. Po motivima teksta Sene Mu-stajba{i}, adaptaciju su uradili DubravkaDraki} i Boro Stjepanovi}, koji potpisuje ire`iju komada. Mraku{a, po `anru hororkomedija, otvara uvek aktuelna `enskapitanja koja su tipi~na za na{u sredinu.Poput popularne serije ”Seks i grad”,ovaj tekst predstavlja mre`u satkanu odraspolo`enja, planova, ~e`nji, sukoba,razbibriga, fantazija i mu{karaca, kakose uku}anke predstavljaju, {ta zapravo`ele, koliko `ive svoj `ivot, ili te`e pred-stavi dobrog `ivota koji se preporu~ujesvakoj `eni. Tekst je, prema re~ima

POTRAGA ZA IDENTITETOMMakedonski dramski pisac Goran

Stefanovski je nominovan zame|unarodnu knji`evnu nagra-

du na festivalu ”Vilenica” u Sloveniji.Stefanovski je prvi makedonski autornominovan za ovu nagradu koja sedodeljuje 22. put. Festival, na kojem sepredstavlja literatura centralne i isto~neEvrope, odr`ava se od 5. do 9. septembra.

***Neizvesno je kada }e vele{ka publika

videti nova teatarska ostvarenja na sceniNarodnog pozori{ta ”Jordan Had`i Kon-stantinov - D`inot”, u kojem ve} ~etirimeseca nema predstava. Usled neregu-larnog statusa tehni~kog kadra, nisupo~ele pripreme tri planirane predstave:Prokletstvo izgladnele klase Sema[eparda u re`iji Nikole Ristova, Da sezaboravi Herostrat Grigora Gerina ure`iji Zoje Buzalkovske i [ekspirovHamlet u inscenaciji glumca VasilaZafir~eva.

***Bugarska rediteljka Lilja Abad`ijeva

i makedonska koreografkinja Sa{a Efti-mova osmislile su raznovrsan programza 32. festival pozori{ta i plesa - Mladotvoren teatar. ”MOT ima tradiciju pred-

stavljena kroz kompleksnu, erotsku,senzitivnu i ne`nu avanturu.

***Strumi~ki nacionalni teatar pripremapredstavu Gola religija \or|a Milosavlje-vi}a u re`iji Aleksandra Kova~evi}a.

najboljih na me|unarodnom takmi~enjuNove evropske drame berlinskog festi-vala 2005. Praizvedba je bila pro{legodine u Rijeci.

***Zavr{en je tre}i slovena~ki plesni

festival Gibanica koji je trajao ~etiri da-na. Glavni program je bio usredsre|en na”kanonizovana” i etablirana doma}aplesna imena, koji svojim koreografskimume}em ne predstavljaju najvitalnije, alijesu najinovativnije plesne kreativnosti uSloveniji. Glavni program su ~inile pred-stave: Pasijans Iztoka Kova~a, Zgodbe otelu 1 i 2 Snje`ane Premu{, Nemotelone-mepesmi Matja`a Fari~a, Zarjavele tro-bente Branka Poto~ana, Bassa ContinuaTanje Skok, Tka~ee Andreje Rauch, 4

Pozori{ne novostiiz Crne Gore

Teatarske novostiiz Makedonije

TTrree ssoorreellllee

Ovogodi{nji program ovog teatra uklju-~uje jo{ tri postavke od kojih je jednakoprodukcija sa crnogorskim pozo-ri{tem...

Aleksandra Jak{i}

MMaakkeeddoonnsskkii rruulleett

reditelja, zasnovan na istinitim doga|a-jima, tj. predstavlja ise~ak iz studentskog`ivota u jednoj staroj ku}i na obaliMiljacke. A ku}a u kojoj `ive junakinjekomada nije obi~na. Ima duhove pro-{losti, pa tako baca misti~nu zavesu nasvakodnevna de{avanja.

***Ovogodi{nja nagrada ”Veljko Man-

di}”, koju je pro{le godine Nik{i}ko po-zori{te ustanovilo za dugogodi{nji rad iizuzetan doprinos pozori{noj delatnosti,dodeljena je Branislavu Mi}unovi}u, po-zori{nom reditelju i umetni~kom direk-toru Crnogorskog narodnog pozori{ta.Mi}unovi} se, kako saop{tava `iri odpo~etka pozori{ne karijere, kreativnopotvr|ivao osobenim stilom interpretacijesavremene i klasi~ne dramaturgije.Njegov umetni~ki, organizacioni i peda-go{ki rad (na fakultetima dramskihumetnosti u Beogradu i Cetinju), bitno jedoprinosio esteti~kom vaspitanju novihnara{taja teatarskih poslenika, a krununjegovog rediteljskog ume}a u Crnogor-skom narodnom pozori{tu predstavljajure`ija Njego{evog Gorskog vijenca, Ibze-nove Nore, La`nog cara i Svetog PetraCetinjskog.

***Predstava Tre sorelle ra|ena po dram-skom tekstu Stevana Koprivice izvedenaje na Velikoj sceni Crnogorskog narodnogpozori{ta, u okviru ciklusa Crnogorskidramski pisci. Re`iju, adaptaciju i sce-nografiju komada, koji je realizovan usaradnji sa SO Kotor, potpisuje kolektivovog ansambla. Neprestano se inspiri{u}imotivima iz pomorske ba{tine, Koprivicaje i ovoga puta kao lajtmotiv za svoju pri-~u uzeo staru boke{ku legendu o tri se-stre koje su se zaljubile u istog pomorca ikojima je ta ljubav nanela vi{e zla negodobra. Tri sorele provode svoju mladostokovane strogim pravilima koja im na-me}e brat, olovnim nebom i beskrajnimmorem. Dok se odnekud ne pojavi mladistranac. On u njima probudi sve ~e`nje isve zatomljene strasti. Ku}a u kojoj su`ivele i danas stoji kao spomenik kultureu Pr~nju, prepoznatljiv po dva zazidanaprozora i jednim otvorenim koji nije imaoko zazidati nakon smrti poslednje sestre.Pri~a istovremeno oslikava primorskimentalitet i fenomen `enske kulture, alegenda iz 17. veka prerasla je u ve~itupri~u o borbi dobra i zla, o isku{enju istrastima, nadanju, snovima, ljubavi imr`nji...

A.J.

plus 1 Igorja Sviderskega i Sun CityGorana D. Bogdanovskega.

***U Cankarjevom domu premijerno je

izvedena koreografija Gospodari ~asaIztoka Kova~a. Novi plesni projekat Izto-ka Kova~a nastao je u produkciji SNGMaribor i koprodukciji Cankarjevogdoma i En-Knap.

U istoj ku}i nova pozori{na premi-jera je komad autora D. Vrajta Ven~ansam sa sobom u re`iji i izvo|enju Pri-mo`a Ekarta. U pitanju je pri~a o trans-vestitu koja se odvija u predratnom iporatnom Berlinu. Radnja prati odnosekoje sa ljudima uspostavlja [arlota (bilaje Lotar).

stavljanja aktuelnog u svetskom teatru.Ideja nije da napravimo revoluciju i dapromenimo koncept festivala, jer ono {toje dobro treba da se ~uva i razvija. @elimda imamo ekstati~an teatar koji ne zavisiod `anrovskhi odrednica, onaj koji jezanimljive estetike. Nastoja}emo da te-matski predstavimo teatar odre|enih ze-malja”, rekla je selektorka Abad`ijeva.Kona~an program }e biti objavljen umaju. Festival bi trebalo da postane ~lanevropske festivalske mre`e.

***Makedonski rulet je novi tekst

Ljubi{e Georgijevskog koji je izveden uDramskom teatru u Skoplju u re`iji Sa{eMilenkovskog. Naslov komada je para-fraza ruskog ruleta, samo {to kod Make-donaca to zna~i da puca{ svom sopstvu ule|a. Ironija je jasna, pri~a govori o men-talnoj traumi Makedonca da sa~uva sebe.Predstava kru`nog toka je poput fotogra-fije na kojoj se pojavljuju likovi iz make-donske istorije - po~inje 1917, za vremePrvog svetskog rata, na obalama rekeCrna gde su stacionirani Srbi i Bugari. Usredini su Makedonci koji su prvo najednoj strani pa na drugoj. Kroz retro-spektivu karaktera predaka, sledi otkri-

vanje karakternih osobina dana{njihMakedonaca. Glavni lik je Jane, sada{njimomak kom nije ba{ jasno ko se sa kim izbog ~ega borio, i kojem je `ivot kod ku}epoput pakla. Suprotstavljen mu je Vojvo-da ili Mustak, ~ovek pun iskustva, ~oveksa stavom. Postavka reditelja Milenkov-skog je ironi~na i groteskna, a sama iz-vedba je filmi~na, puna scenskih efekata.

***Komad Pri~a o senkama francuske

trupe Kri-O izveden je u Omladinskomkulturnom centru u Skoplju. U pitanju jeizvedba koju u Francuskoj zovu ”novimcirkusom” jer predstavlja svojevrsnusimbiozu cirkusa, muzike i teatra. Pri~agovori o izumu ma{ine koja mo`e dazapisuje ideje u cilju njihovog boljegrazumevanja i pam}enja. Tri umetnikaujedinjavaju tradicionalne scenske umet-nostii i nove tehnologije kori{}enjemdigitalnih slika i grafi~kih momenata.

***Jo{ jedna francuska pozori{na trupa

se predstavila Makedoncima. Trupa Mr.and Mrs. O je u MNT-u izvela Pierre etJeanne - pantomimu, burlesku, komedi-ju. Potraga za srodnom du{om je pred-

***Dve premijere su iza{le na maloj

sceni Mestnog gledali{~a Ljubljanskog.Prva je koreografija Dvojno zlo, etidanastala po motivima ”Zlo~ina i kazne”Dostojevskog. Autor je Ur{ula Ter`an.

Prvu slovena~ku postavku tragi-komedije letonske pesnikinje, drama-ti~arke i esejiste Mare Zalite Zemlji{niporez re`irala je Miha Golob. Radnja seodvija u staroj, velikoj ku}i u centrugrada. U njoj `ive stari ~ovek i `ena,Herman i Zenta. U hermeti~nost atmos-fere uplivava politika preko telefona iplavih koverata i polako preovladava nasvim nivoima njihovog `ivota. Prikazanje mehani~ki `ivot iz dana u dan, uz

spominjanje proteklog vremena kada jevladao komunisti~ki re`im.

***U Pre{ernovom gledali{~u u Kranju

premijeru je imao tekst Luda ozbiljnostslave Dese Muck u re`iji Katje Pegan.Knji`evnica se bavi problemom zavisno-sti o slavu i prikazuje sve lepote i te{ko}esnimanja filma. Kroz komi~ne situacijerazotkrivanja filmske ma{inerije glavnijunak uz pomo} re`isera spoznaje da jecena slave ~esto previsoka.

***Molijerovog Gra|anina plemi}a po-

stavio je na scenu SNG-a Maribor VitoTaufer. Glavni lik, bogati Pari`anin, `elise uspeti na dru{tvenoj lestvici. Opsed-nut je dru{tvenim statusom i elitizmom.

To izopa~enje }e ostali koristiti i po{tenose zabavljati na njegov ra~un.”Gra|anin plemi}” je jedna od najboljihMolijerovih farsi - jasan je politi~kiimperativ ovog repertoarskog potezamariborske drame. U na{oj sada{njostividno je prisutan usponmalogra|an{tine, mediokriteta i provin-cijalizma, koji uz pomo} velikog kapita-la mo}no zalazi u politiku.

***Na sceni Drame SNG Ljubljana

izvedene su dve premijere - Slu{kinje@ana @enea u re`iji Diega De Bree i prvoslovena~ko izvo|enje drame MornarFernanda Pesoe u postavci JernejaLorenca.

Aleksandra Jak{i}

10

Intervju

LUDUS 143Lu

Ka`e se “uhvatilo ga pesni~ko ras-polo`enje”, {to kod obi~nog sveta traje 5ili 50 minuta. Kako je kada traje 50 godi-na?

Li~nost ~ovekova se formira u de-tinjstvu, po Frojdu. A ta li~nost sadr`i irazna raspolo`enja, pa i pesni~ko. I kadse to ve} dogodi ~oveku u devetoj godini,onda to raspolo`enje ostaje za ceo `ivot.Ja sam po~eo da pi{em stihove igraju}ise, pa i danas, kad se za`elim igre, jauzmem pa pi{em stihove. A kad ve} pi-{em stihove, onda se igram re~ima ismislom. Jednostavno i komplikovano uisti mah! Ali, svakako, ta~no!

Jednom ste izjavili da vam je `ao {toje, uprkos tome {to mnogo ~itate, ipaknemogu}e da pro~itate ni 5% divnihknjiga koje su napisane. Danas se pi{esve vi{e, pa kako u toj situaciji birate {ta}ete ~itati?

I ~itanje je moja ”zaraza iz detinjst-va” iz Frojdove doktrine! U detinjstvusam sa velikim zadovoljstvom nekolikoputa pro~itao knjigu ”Velika trka eksera ipotkovice”, jedno dosadno, nadrieduka-tivno razglabanje o tome kako se vadigvozdena ruda i topi gvo`|e, od koga seposle prave ekseri i potkovice. To je, nai-me, bila jedina knjiga koju sam imao.Posle toga sve {to mi je dolazilo do rukebilo je mnogo zanimljivije! Tako sam senavukao na ~itanje! Ni danas ne birammnogo, ~itam redom!

Kad pametnjakovi}i govore o Va{emstvarala{tvu ~esto pominju poigravanjere~ima i suvereno vladanje jezikom, od-nosno formu, a mnogo re|e igru misli,zapa`anja i duhovitost, odnosno su{tinu.Zato {to se su{tina te`e defini{e, ili zato{to im se forma ~ini bitnija?

Ovo pitanje bi trebalo uputiti ”pamet-njakovi}ima”, ja ne volim da tuma~imono {to oni misle i govore.

Duhovitost se ~esto smatra nekomvrstom “ukrasa” u literaturi, mada jenaprotiv, ona neophodna da bi misaoprivukla pa`nju i mogla lak{e da sezapamti. Otkud onda to marginalizova-nje duhovitosti? Od neduhovitih? Za{tose pod pojmom “ozbiljno” apriori i bezdokaza podrazumeva ne{to va`nije?

Ne treba gre{iti du{u: duhovitostjeste ukras u literaturi, dakle, jedan odva`nih elemenata u procenjivanju da line{to jeste ili nije literatura! A kao ukras- neminovno je i estetska kategorija.Svakako ste u pravu kad ka`ete da je onaneophodna da bi misao privukla pa`nju,i mogla lak{e da se zapamti. Po{to japi{em prete`no za decu, moram re}i da jeduhovitost neka vrsta klju~a kojim seotklju~ava de~ja du{a i de~je strpljenje, inaravno zadr`ava de~ja pa`nja. Ono {toje ”ozbiljno” ne mora ”apriori” da budeva`nije!

Mislim da je Volter napisao da jedozvoljena svaka vrsta literature, osimdosadne!

Du{ko Radovi} kao jedan od naj-ve}ih Va{ih kvaliteta pominje Zdravlje.B. Akunjin, kao kvalitet svog lika Eras-ta Fandorina isti~e Sre}u. Mada suZdravlje i Sre}a toliko va`ni, njihovoisticanje kao li~nog kvaliteta do`ivljavase u hri{}anskoj civilizaciji maltene kaonepristojnost prema onima koji nisu istodobili od Boga... Sli~no kao sa Talentomili Lepotom. Mada svaki Dar, bo`iji iliprirodni, zapravo predstavlja velikuobavezu koju dobitnik ima prema svomdaru i darodavcu. Talenat se razvija ineguje (sam po sebi uvenu}e lako,) a da

li je sli~no i sa Zdravljem, Sre}om iLepotom?

Ka`u da je ~ovek ”kova~ svojesre}e”, a ja bih rekao da je ~ovek kova~ isvoga zdravlja. Zdravlje o kome je Du{kopisao mislim da je jedna vrsta vedrinekoju sam poneo sa Zlatibora, iz Ljubi{a.To je onaj erski humorni odnos prema`ivotu, prema sebi i drugima. Talenat,sla`em se, dobijamo od Boga! Ali, dobi-jamo ga kao seme, kao klicu, kao {ansu.Moramo da zasu~emo rukave, da uzore-mo, da podrljamo, da zasejemo, da~ekamo klijanje, da okopavamo, dabismo na kraju `eli! ^itav `ivotni krug,ali tako je: bez davanja nema dobijanja!

Kriti~ari i teoreti~ari obi~no Vassme{taju pored Du{ka Radovi}a iZmaja, {to je lepo i ta~no, ali nije jasnoza{to ne pominju Branka ]opi}a, tako|evelikog pesnika, sa kojim isto tako imatedosta dodirnih ta~aka. Da li stepoznavali Branka i {ta mislite za{to sesti~e utisak da se radi na njegovomzaboravljanju? Da li je ]opi}evaknji`evna sudbina sve sli~nija sudbini[olohova, koji je bio prvi veliki kriti~arsocijalizma, a u{ao u istoriju kao njegovnajve}i zagovornik?

Kriti~ari i teoreti~ari nisu znali, a jaim nisam rekao do sada, da sam ja ipo~eo da pi{em zahvaljuju}i Branku]opi}u. U~iteljica Milica Vo|evi} donelaje iz Beograda u Ljubi{ ]opi}evu poemu”Deda unuk i petogodi{nji plan”, kojusmo spremili za neku priredbu. Ja sambio o~aran muzikom ]opi}evih stihova,toliko o~aran da sam napisao svoju prvupesmu, koja se zvala ZLATIBOR, a glasi-la je: ”Zlatibore, ti si zlato, ja te volimzato!” Milici se to dopalo, pa me po-dr`ala, dala mi jo{ nekih knjiga sa pe-smama, i tako je to po~elo. [to se ti~e]opi}eve sudbine, nju uveliko pegla ovaj”fast fud” i ”mejn strim” stil razmi{lja-nja, koji osvaja primitivnu svakod-nevicu, ali i mozgove u ministarstvimakulture i prosvete, da ne pri~am o medi-jima, gde je situacija katastrofalna!Srpska nacija gubi bitku za bitkom, odone demografske, do ove demokratske!

Kako se ose}ate kad napi{ete ne{topitko, ljupko, opu{teno, jasno i duhovito,pa teoreti~ari to, na knji`evnim ve~e-rima, izanaliziraju na dosadan, suvo-paran na~in? Odakle uop{te ona groznare~enica “{ta je pisac hteo da ka`e” kojabi valjda trebala da nas uveri kako je

tuma~ superioran i ~itaocu i piscu? (Akoje tuma~ potreban, onda ne{to nije u re-du ili sa piscem ili sa ~itaocem ili saobojicom.)

Ja pi{em za sebe! Na knji`evnimve~erima se trudim da budem zanimljiv,sebi lep i pametan, a za teoreti~areostavljam {iroko polje: da misle, pi{u igovore {ta god ho}e! A, vidite, to zna~i dasam ja veliki demokrata, ~ak sam inarcisoidan kao svaki demokrata, kojidozvoljava i drugima da to budu!

Isto kao Jesenjin, napisali ste i jedanroman o kome se manje zna. Kakav?Za{to roman, za{to jedan?

Roman IMATE LI R[UMA napisaosam u samoodbrani. Bile su me napaleneke muke, i da bih se odbranio po~eosam da ga pi{em. A onda mi se to dopalo,pa sam ga i zavr{io. To je autobiografskiroman, i mislim da ga je Igor Mandi}jedini pravilno shvatio ”kao izlet u ose-bujno carstvo zla”! Nisam se vi{e usudioda pi{em romane, jer sam ja naviknut dau malo re~i ka`em sve, a romanopisci tone}e da u~ine ni u mnogo re~i, tvrde}i daje kvalitet pri~e u onome {to se pre}uti, i{to ~italac treba sam da oseti i provali! Jasam ~ak i u poeziji na strani ~italaca!

Kad ve} pomenusmo Jesenjina, onotvoreno ka`e da je “do{ao po spomenikod bronze”... a Vi? Koliko ste uop{tesanjali o slavi i da li Vam je bitna? I da liste uop{te sanjali o slavi ili o ljubavi?(~italaca, publike)

U trinaestoj godini, posle jednog odmnogobrojnih razgovora sa u~iteljicomMilicom, ja sam napisao ove stihove:

Pitala me jedno ve~e:- [ta ti srce `eli biti?A moje joj srce re~e:- Stihu }u se posvetiti!To je bila moja zakletva! Nisam ja u

to vreme znao {ta je slava, niti {ta jebronzani spomenik! Ali, ispunjenje togzaveta neminovno je vodilo ka slavi, aslava, valjda, ka toj bronzi! U to vremejo{ nisam bio ”stigao” do Jesenjina!

Pod slavom se obi~no misli na njenusvetliju stranu. Ali postoji i ona tamnija.“Lepe” se razni, da izbegnem ru`nu re~,pa... feleri~ni likovi, onakvi kakve opi-suje Erika Jong u romanu “Kako spasitivlastiti `ivot”. Se}am se takve osobe kojavas je nedeljama gnjavila po PBB... Paonda, zavidljivci... Kako to podnosite?

Postojano, kano klisurina! Po prirodisam tolerantan, {to zna~i trpeljiv ~ovek.Nisam zlopamtilo, a imam razumevanja

za sve! Bar mi se ~ini da je tako. Ne damse, ipak, gnjaviti, i to {to ste videli uPozori{tu samo je pojavni oblik mogaodnosa sa ”gnjavatorima”. Imam sposob-nost da se ”isklju~im”, da me naoko ima,a da me ustvari nema tu, pred ”gnjava-torom”. Tako ostavim lep utisak, a dokme nema tu - smi{ljam ne{to drugo,korisnije i radosnije od trenutne gnja-va`e! O zavidljivcima sam nekoliko putarazmi{ljao: najvi{e onda kad je Du{koRadovi} pravio svoju Antologiju srpskepoezije za decu. Bio je stavio u Antologijupedeset mojih pesama! Tek kad sam muja, o~ajan, rekao da }e mi napraviti stopedeset novih neprijatelja, on se sa`alio idao Be}kovi}u da taj broj smanji! Matijaje, tako|e, ostavio najvi{e mojih pesama!Pa, zar to nije razlog da posumnjam unjihove namere i prijateljstvo!? Nedavnoje u Rusiji iza{ao drugi tom obimneAntologije srpske poezije, u koju jesastavlja~ Andrej Bazilevski stavio 107mojih pesama. Molim Boga da tuAntologiju ne vide moje kolege u Srbiji!

Re|e se pominje Va{a patriotskapoezija, npr ona divna poema napisanaza godi{njicu pogroma u Jajincima i[kolski ~as u Kragujevcu. Da li to patri-otizam vi{e nije “u modi” ili je u pitanjune{to dublje?

Moj pradeda po majci je DimitrijeTucovi}. Ja sam vaspitan na idejama so-cijalne pravde i komunisti~kog morala!A komunisti su danas izdajnici, nikakopatriote! Ja mogu da razumem one kojisu, po zakonu ja~ega, razarali gradovepo Srbiji, koji su ubili malu Milicu Raki}u Batajnici i moje kolege u Televiziji, aline mogu da im se klanjam i da im li`emdupe za {aku dolara! Dakle, u pitanju je”ne{to dublje”!

VOLIM SVAKO POZORI[TE, OSIM DOSADNOG

Razgovaramo sa Ljubivojem R{umovi}em, velikim pesnikom,scenaristom i rediteljem mnogih emisija i serija za decu, dugo-godi{njim najuspe{nijim i najomiljenijim upravnikom Pozori{ta'Bo{ko Buha' povodom pedeset godina njegovog umetni~kog rada iu`ivancije. Pri~amo elektronski, na svetski Dan poezije, Dan de~ijegpozori{ta... {to je ista ona sreda kojom je, na severnoj zemljinojpolukugli, nakon sun~ane zime, prole}e po~elo ki{om....

LLjj.. RR{{uummoovvii}}:: SSnnee`̀aannaa ii sseeddaamm ppaattuulljjaakkaa ((BBoorrkkaa TToommoovvii}} ii VViikkttoorr SSaavvii}}))

((FFoottoo:: VVuukkiiccaa MMiikkaa~~aa))

RR{{uumm ssaa ddvvoojjnniiccoomm ZZooccoomm JJoovvaannoovvii}}

LUDUS 14311

Intervju

Markes u jednom svom eseju pi{e ova`nosti ( za razvoj deteta) u~enja poe-zije napamet, ~ega je sve manje u savre-menoj pedagogiji (ka`e Markes). [tamislite o tome?

Odgovori}u opet iskustveno, doga-|ajem iz svog detinjstva. Na{a majka jebratu i meni neprestano recitovala jednuZmajevu pesmu, koja je po~injala ovako:

Kad je Bo`e zemlju stvaronije hteo da prazna bude,rekao je da se u njojrazgranaju razne rude.Kad je meni dosadila ta pesma, ja

sam po~eo da je dopunjavam, pa je takoposlednji stih glasio: Razgranaju razneLUDE! I majci i meni, i bratu, to se ~inilozanimljivijim, pa smo do kraja tu pesmuizdopunjavali svojim re~ima! Eto, damajka nije znala tu pesmu iz osnovne{kole, ja ne bih imao {ansu i poligon darazvijam svoju ”stihoklepa~ku” ve{tinu!Dakle, zala`em se za u~enje pesamanapamet!

M.V Ljosa tvrdi da svi veliki pesniciimaju dara za matematiku i za - novac?Da li je to ta~no? Ako jeste, za{to jeste,ako nije za{to nije?

Nisam znao da je Ljosa tako dale-kovid, i tako proro~ki nadaren! Ja samkroz celo {kolovanje imao peticu izmatematike, a ~esto i dvojku iz jezika! Avolim i lovu!

Osim {to de~iji pesnici imaju tajposvojni pridev “de~iji” koji ozna~avapripadanje, (a koji “odrasli” pesnici ne-maju, tj. ne pripadaju...) upadljivo je dasu, me|u pesnicima, oni jedini - trezni.Jasno je za{to pijan pesnik nije za decu,ali iz ovoga se, izme|u ostalog, mo`ezaklju~iti - da za decu pi{u najbolji. Je litako?

To ni u ludilu nije tako! Ima ipijanih pesnika za decu, kao {to ima vi{etreznih nego pijanih pesnika za nedecu.Zna~i, ovoga puta izuzeci nikako nepotvr|uju pravilo!

Ameri~ki nau~nici se hvale da }e uroku od 5 godina imati “pilulu zaodljubljivanje”. [ta }e tada biti sa lju-bavnom poezijom? (Volo sam te najvi{ena svetu, sve dok nisam popio table-tu...?!)

Ja verujem u prirodu, ali onu priro-du o kojoj je Aristotel razmi{ljao, onu ukojoj stanuje Bog! Mo`da }e geneti~ariuspeti da proizvedu decu bez mu{ko-`enskog sla~ka, ali }e to biti nakaze!Priroda }e vratiti ljudima nagone, kojeim je pseudo-civilizacijska blasfemijagodinama otimala! ^ita}e se Tagora iLorka, recitova}e se Mika Anti}, bi}eljubavne poezije i prakse!

Raspala se zemlja u kojoj smo`iveli, raspada se (odnosno deli) i jezikkojim smo govorili, ali je, izgleda,najgore to {to je iz mnogih re~i“iscureo” smisao po kome se sada“kli`emo”. Na primer “slava” se svelana “op{tu poznatost” pa su slavni ikriminalci i politi~ari (~ak i oni koji nisuuradili ni{ta osim {to su zauzeli nekufotelju). Pojam “gospodin”podrazumevao je mnogo pozitivnihosobina, a danas se ka`e “gospodin” i zateroristu... “Elita” je bila mala grupaljudi izuzetna po ne~emu, a sada jesamo mala grupa - koja ima neku mo}.Imamo mnoge “javne li~nosti” koje nisunikakve li~nosti, ni nau~nici, ni umetni-ci, ni mislioci, ni bilo kakvi stru~njacinego... prosto “muvatori po javnosti imedijima”. “Misao” je bila ne{to mudro{to ima ”glavu i rep” a sada ispada da jemisao sve {to se nekome na|e u glavi(mada H. Silva s pravom ka`e da jeljudski mozak kao pijani majmun i dasu prave misli zapravo najre|i njegovproizvod.) Pojam “urbani” upotreblja seisklju~ivo u pozitivnom smislu za ra-zliku od pojma “ruralni” koji je postaonegativan, i jedno i drugo bez dokaza.

(Da ne pominjemo stra{ne formulacijetipa “industrija poezije”, “proizvodbanke” ili “kojom prilikom su pogin-uli”...) Koliko ovo zbunjuje mlade? Ikoliko mo`e da bude {tetno s obzirom na~injenicu da je zbunjivanje sastavni deosvake borbene i ratne tehnike (pa jedakle “zbunjen” zapravo podlo`an po-be|ivanju, odnosno porazu)? Da li mi(kao narod) zapravo pripremamo svojusopstvenu decu za - poraze?

Volim takva pitanja, koja u sebi sa-dr`e i odgovore! Ja mogu samo da pot-pi{em to {to ste rekli!

U ‘Forama i fazonima’ negujetejednu malu, duhovitu, dramsku formu,dramolet, kakve je voleo npr poljskipesnik Gal~injski. Je li to te`ak `anri}kad ga, bar kod nas, vi{e skoro niko,osim Vas, ne pi{e?

Taj ”`anri}” je prili~no skup u rea-lizaciji, zato ga skoro niko vi{e ne pi{e.Jevtinije je dovesti dvadesetak devoj~ica ide~aka u studio i s njima se kreveljiti inadmudrivati, nuditi im razne spon-zorske grickalice, ujdurme i zvr~ke...Deca ne i{tu honorare, sre}na su da sevide na ekranu, voditelj-animatorodra|uje svoje rutinski, bez upotrebemozga, i svi vuci siti i sva jagnjad nabroju!

Pisanje scenarija i pisanje poezijesu, ~ini se, dva potpuno razli~ita postup-ka. Scenario podrazumeva zanat,dogovor, istra`ivanje, potragu zainspiracijom i ozbiljno sedenje zakompjuterom, dok bi se pisanje pesmemoglo smatrati poigravanjem sa nale-tom inspiracije (a mo`e da se obavi i nasalveti ili ra~unu iz samousluge). Kakoposti`ete da Vam iz oba procesa iza|upodjednako lepr{avi rezultati, koji delu-ju lako i bez “stenjanja”? (Pod “stenja-njem” podrazumevam ono kad se utekstu oseti da se pisac mu~io.)

Kao {to su va{i ~itaoci shvatili -pisanjem se bavim profesionalno pedesetgodina. Za to vreme bi i magare nau~ilo{ta i kako treba raditi, a da to izgleda”bez stenjanja”... Rad je ljubav u~injenavidljivom! ^ini mi se da je to rekaoD`ubran, u prevodu DragoslavaAndri}a. Dakle, RAD je ljubav, nijeLjUBAV - rad! RAD je zadovoljstvo,sre}a, egzaltacija, odu{evljenje, i velika`elja da taj rad bude vidljiv, {to mnoginovinari, pa i Vi, zovete slavom! Ja samuvek be`ao glavom bez obzira od svega{to bi moglo da me mu~i! Imao samsre}u da celog `ivota radim ono {to volimi da od tog rada pristojno i dosto-janstveno `ivim! Mislim da je to ideal,kojem bi svaki pojedinac trebalo da te`i!A i svaka dr`ava, kojoj je stalo do svognaroda!

Nabrojte pet po Vama najva`nijihljudskih vrlina i pet neoprostivih mana.

Dobrota, samilost, tolerancija, radi-nost, radoznalost! Lenjost, bahatost,gramzivost, zavist, prevrtljivost!

Onaj ~ika iz Buena viste ka`e da jeza smisao jednog `ivota dovoljno da~ovek othrani jedno dete, posadi jednodrvo i napi{e jednu knjigu. Sa tri sina,70 knjiga i koliko drve}a (?) Va{ `ivotima smisla za 3 do 70 `ivota. Da li stetragali za smislom ili se on “smisliosam”?

Mislim da nam Tvorac nije dao dapreterano razmi{ljamo o Smislu, ba{ kao{to nam ne dozvoljava da proniknemokako funkcioni{e Vaseljena! Stiven Ho-king je napisao negde da mu je Tvoracoduzimao jedan po jedan deo tela svakiput kad bi se pribli`io odgonetkamasmisla `ivota i funkcionisanja Vaseljene!Ja sam nedostojan da se nadigravam saDemiurgom! Zadovoljavam se da budemInstrument koji ne poznaje svoga Maes-tra! To me spasava da sasvim ne po-ludim.

Da li biste nam opisali svoj prvido`ivljaj pozori{ta? Kada je to i kakobilo?

Ve} sam rekao da je u~iteljica Milicasa nama spremila jednu obi~nu {kolskupriredbu, ali je dramatizovala ]opi}evupoemu, napravila podelu uloga, re`irala,i podelila sa nama, svojim |acima, ra-dost zbog uspeha! Na ”pozori{te” je malovi{e li~ilo ”Sumnjivo lice”, koje smospremali u u`i~koj gimnaziji, gde sambio ~lan dramske sekcije. Gostovali smou Kumanovu i [tipu, videli Skoplje, srelina ulici u Skoplju Boru Kosti}a, Zve-zdinog tobd`iju, slikali se sa njim, asutradan ~uli da je Zvezda pobedilaVardara, i da je Bora dao gol. Tako sesport ume{ao u moj ”umetni~ki” `ivot,tako je Zvezda postala moj tim, tako sekalio taj ”~elik” od koga je iskovan ovajprepotentni pred Vama, koji ~esto u san-du~etu na|e pismo na kome pi{e samo:”R{um - Beograd”!

Od dolaska u PBB mnogo ste u~inilina plasmanu glumaca ovog pozori{tapozivaju}i ih da igraju u Va{im popu-larnim tv serijalima. Tako su oni posta-jali popularniji, {to se kasnije sjajnoodrazilo i na pose}enost pozori{ta. To~inite jo{ uvek premda ste ve} neko vre-me u penziji. Kakvi su danas Va{iodnosi sa PBB?

Drugarski, kao {to su uvek bili. Ka-da sam do{ao u ‘Buhu’ rekao sam za-poslenima: - Ovo je va{e Pozori{te, vi{enego moje! Ali, ja }u sve u~initi da onobude jo{ va{ije, pa samim tim jo{ mojije!Uspevali smo, ~ini mi se, u tome! Jednegodine dve na{e predstave bile su me|udeset najboljih, koje biraju pozori{nikriti~ari i teatrolozi: Jago{ev San letnjeno}i i Karad`i}ev Carev zato~nik!

Kakav teatar volite?Da parafraziram Voltera: svaki, sem

dosadnog!Mnogi se pla{e penzije misle}i da je

to neki kraj, a Vas je naprotiv osve`ila.Za{to? Imate vi{e vremena, stvarala~keslobode ili ~ega? (Da li je u korenu stra-ha od penzije, osim straha od starosti,sadr`an i strah od slobode?)

Taj ”strah od slobode” je zanimljivateza. Ja oduvek mislim da sloboda nepostoji, da postoji samo borba za slobo-du! Onoga trenutka kad ~ovek osvojislobodu - sloboda postaje njegovomrobinjom, i gubi svojstvo slobode! To misad li~i na onaj ~uveni paradoks: Mo`e lise verovati ~oveku koji ka`e - ja samla`ov? A {to se penzije ti~e, to sad sma-tram skromnom nadoknadom za minulirad, a ja svoj posao radim i dalje onakokako sam ga radio i ranije: iz ljubavi i sazadovoljstvom!

[ta Vas brine?Iskreno, moja drugarica Milunika

Bostand`i} te{ko se razbolela, i brinemse za nju, za njenu decu i mu`a!

[ta Vas veseli?Pomisao da }u ve}i deo ovoga leta

provesti u Ljubi{u![ta Vas nervira?Ispolitizovani televizijski programi,

puni nazovistru~nih naklapanja, ocenji-vanja i samohvalisanja, uglas sa vodi-teljima!

Prema ~emu ste ravnodu{ni?Kolega Bora ^orba bi rekao: Ravno-

du{an prema pla~u! Ali, ja ne dozvo-ljavam sebi pla~! Ja sam ravnodu{anprema bolu! Ali, samo svome!

Jedan na{ pisac bestselera (u na-meri da ostavi stalan posao na fakulte-tu) je izra~unao da bi morao prodavati2000 knjiga mese~no za pristojan `ivot,pa je tako ustanovio da ne mo`e na-pustiti posao. Mo`e li se kod nas uop{te`iveti samo od pisanja i knjiga?

Od pisanja te{ko, ali od prodaje sop-stvenih (napisanih) knjiga - mo`e! Na-ravno, pod uslovom da se proda 2000knjiga mese~no!

Sigurno sam propustila neko va`nopitanje. Koje?

Niste me pitali pijem li gorku, ili sadosta {e}era!?

M. Ojdani}

RADIODIFUZNA USTANOVA RADIO TELEVIZIJASRBIJE

Beograd, Takovska 10

R A S P I S U J E

JAVNI ANONIMNI KONKURS ZA TELEVIZIJSKADELA

I

ZA SCENARIO TV DRAME

Prva nagrada u iznosu od 450.000,00 dinaraDruga nagrada u iznosu od 350.000,00 dinaraTre}a nagrada u iznosu od 250.000,00 dinara

Nagrade obuhvataju i otkup teksta odnosno pravo snimanja iemitovanja dela.

II

ZA SINOPSIS SA SCENARIJEM PRVE EPIZODE ZA IGRANU TVSERIJU

U trajanju do 30 do 45 minuta - koja mo`e biti dramska,humoristi~ka ili namenjena deci i mladima.

Prva nagrada u iznosu od 400.000,00 dinaraDruga nagrada u iznosu od 300.000,00 dinaraTre}a nagrada u iznosu od 200.000,00 dinara

Nagrade obuhvataju i otkup prve epizode TV serije odnosnopravo snimanja i emitovanja dela.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju dr`avljani Republike Srbije.Autori su du`ni da otkucana dela dostave u tri (3) primerka.Radovi se potpisuju {ifrom, (re{enje {ifre dostaviti uz tekst u

zatvorenoj koverti), autorstvo se dokazuje istovetnom kopijomteksta.

Dela se dostavljaju na adresu:

RDU Radio Televizija SrbijeKulturno obrazovni programRedakcija za dramski i doma}i serijski programTakovska 10, Beograd

Sa naznakom ”Konkurs za TV dramu”ili ”Konkurs za igranu TV seriju”.

Rok za predaju rukopisa je 30. maj 2007. godine.Dela poslata na konkurs ne smeju biti ve} objavljena ili

emitovana.Rukom pisana, potpisana i ve} objavljena dela `iri ne}e

razmatrati.RDU RTS - Televizija Beograd }e u obe kategorije imenovati

tro~lani `iri od uglednih stru~njaka, a `iriji su obavezni da rezultatesaop{te 30 dana nakon zaklju~enja konkursa {to }e biti objavljenou emisijama Televizije Beograd i u dnevnoj {tampi.

@iri }e biti u mogu}nosti da RTS-u preporu~i jo{ nekolikoscenarija za otkup i realizaciju.

12

Imaju li mladi {anse

LUDUS 143Lu

Sini{a Ubovi}, ro|en je 19.02.1973. uZemunu. Diplomirao na BK Aka-demiji u klasi prof. Ru`ice Soki}

juna 2000. sa desetkom na diplomskomispitu i sa prose~nom ocenom 8,43. Visokje 185 cm, ima 82 kg, plave o~i i sme|ukosu. Optimista i veseo. ^lan je SDUS-a iima status slobodnog umetnika. Ka`e da

su poneki reditelji pratili rad njegoveklase i gledali ispite. Smatra da glumacmora i sam da poradi na svom plasmanui da:

‘Nema ni{ta od ~ekanja. Mnogo nasje, potro{na smo i lako zamenljiva roba.’

Do sada je snimio tri filma: Jesensti`e Dunjo moja - Lj. Samard`i}, Konji

vrani - Lj. Samard`i} i Spleen - L. Bar-bieri. Mo`ete ga gledati u nekoliko beo-gradskih pozori{ta, u raznim ulogama i`anrovima: Velika drama - NP, Srbigrade ku}u - Slavija, Pokondirena tikva- SNP (za ulogu Ru`i~i}a na Danimakomedije u Jagodini nagra|en za naj-boljeg mladog glumca 2004), Ivica i Ma-rica, Za~arani princ, - Pan teatar. Igra iu takozvanim slobodnim projektima uSrbiji i u inostranstvu; Balkan novi po-kret - etno trupa, Voyage Project’- Inter-nacionalna pozori{na trupa, New York.

Za{to si odlu~io da bude{ glumac?Razlog za bavljenje glumom je te{ko

definisati. Jednostavno, u ~etvrtomrazredu srednje {kole, shvatio sam da jeto jedina stvar koja me zanima i kojoj`elim da se posvetim.

Da li si poku{ao na nekom drugomsrodnom fakultetu?

^etiri bezuspe{na poku{aja (3 putaFDU i jednom Akademija umetnosti uNS). Zatim sam izabrao zaobilazni put.Prvo sam upisao Dramski studio MireBanjac u Novom Sadu, a nakon toga BKAkademuju.

Misli{ li da diplomci sa starih dr-`avnih {kola imaju kasnije neku pred-nost?

Ne verujem u zaveru protiv novih{kola i akademija, ali mislim da treba jo{mnogo vode da prote~e pa da se otklonimi{ljenje da hiperprodukcija tih {kola(koja je zaista evidentna) ne poseduje iizvesni kvalitet.

O vezama, poznanstvima i porekluiz umetni~kih ku}a Sini{a misli:

Veze i poznanstva mogu mo`da davas malo lak{e uvedu u posao, ali samsiguran da ne mogu da vam obezbedeopstanak i trajanje na sceni ukoliko za to

ne posedujete minimum kvaliteta. [to seti~e mladih iz umetni~kih porodica mi-slim da je i logi~no da se vezuju za umet-ni~ka zanimanja. Uostalom, niko ne pra-vi famu oko toga {to je dete jednog pe-kara, gle ~uda, izabralo da krene o~evimstopama. Uzgred, poznajem mnogo onihkoji poti~u iz takvih umetni~kih porodicai to im predstavlja samo dodatno breme.

O audicijama?Audicije li~no ne volim, ali ih sma-

tram korisnim. Odlazim uglavnom nasvaku na koju sam pozvan, madamoram priznati da retko ~ujem za iste.

O slobodnim projektima?Do sada sam u~estvovao u velikom

broju slobodnih projekata {to kod nas {tou inostranstvu i ba{ takvi projekti su miomogu}ili da u~estvujem na mnogimsvetskim festivalima gde sam imao pri-liku da vidim najzna~ajnija svetskapozori{na dostignu}a (Edinburg, Lon-don, Cividale, Sibiu, Spoleto, Manila,Sidnej, Singapur...)

O igranju izvan Beograda ?Do sada sam u dva navrata bio u an-

ga`manu van Beograda i to dve sezone uZaje~aru i jednu sezonu u [apcu. Tako|esam po projektu bio anga`ovan u SNP-ui uvek sam otvoren za saradnju sa pozo-ri{tima van prestonice, naravno poduslovom da za to postoji valjan umetni~kirazlog. Svima su nam u `ivotu pru`enemanje-vi{e iste polazne ta~ke. Sve ostaloje na nama. Volja, `elja, upornost i ambi-cija nam odre|uju put.

Ima{ li jo{ talenata osim gluma-~kog?

Zanimaju me razne stvari u `ivotu, aza potrebe posla sam u~io i neke do tadameni nepoznate, kao {to su sviranjegitare, jahanje, u~enje nekih stranih

pesama i jezika (ma|arski, francuski,slova~ki)...

Film ili pozori{te?Do sada sam sebe video jedino u

pozori{tu, ali sve mi se vi{e dopada radna filmu i pred kamerama. Naravno tak-vih poslova nema ba{ u izobilju.

Srodni poslovi?Bavio sam se raznim srodnim po-

slovima i nemam ni{ta protiv toga, samone bih dozvolio da mi to postane jedinozanimanje.

Bi li poku{ao u inostranstvu?Poku{ao bih u inostranstvu, ali samo

ako bih prethodno bio pozvan da do|emda radim neki projekat pa onda mo`dada ostanem, a ne u varijanti da dignemsidro i da odem tek tako na nevi|eno.

Mo`e li sa da se `ivi od glume?S vremena na vreme od ovog posla

mo`e da se `ivi, ali bi bilo divno imatineku vrstu dodatnih sredstava. Razlozisu dobro poznati.

O agencijama i menad`erima?Iskreno se nadam da }emo biti na taj

na~in za{ti}eni i negovani jer to je jedinina~in da se bavimo samo svojim poslom,a ne i finansijama, pregovaranjima isli~nim stvarima. Ionako su menad`eri uekspanziji, barem kad je na{e dru{tvo upitanju.

O igranju za decu, i na radiju? Igram u pozori{tu za decu i sre}an

sam zbog toga. Nemam afiniteta premalutkarskom pozori{tu. Na radiju sam dosad ostvario 100-tinak uloga u radiodramama i to je zaista ogromno iskustvoi veliko zadovoljstvo. Tako|e radim i”nahovanje” mnogih crta}a.

Igrao bih i u reklami ukoliko u njojpostoji gluma~ki zadatak.

M.D.

POTRO[NA SMO I LAKO ZAMENLJIVA ROBA

Ime i prezime: Ivan \uri}Ro|en: 27.03.1976./Ni{Obrazovanje: Diplomirao glumu

2000. godine u klasi profesora Bora Dra{-kovi}a, na AU u Novom Sadu, sa op{tomocenom 8.76.

Visina/te`ina/boja kose/o~iju: 181cm/ 76kg/sme|a/zelene

Dosada{nji anga`man: izme|u ostal-ih u predstavama Pred penzijom, Vojcek,Slu~ajna smrt jednog anarhiste, ^udo uJabnelu, Fizi~ar, ]elava peva~ica, Po-ru~nik sa Ini{mora; film @urka Aleksan-dra Davi}a

Kako si upisao akademiju?Posle zavr{ene elektrotehni~ke {kole,

ne znaju}i {ta bih, upisao sam pravo,studirao godinu dana, a onda se obreo naprijemnom u Novom Sadu. @elja koja jetinjala jo{ od amaterskog bavljenjapozori{tem, terala me je da probam! Samulazak u famozni u`i krug bio je zamene neverovatan uspeh. Prelazak upotpuno nepoznatu sredinu bila jedrasti~na promena, me{avina sre}e istraha.

Jesi li pristalica audicija?Audicije su, u principu, sjajna stvar,

me|utim, za mene predstavljaju prili~nunepoznanicu. Retko ~ujem za njih, a ikad saznam, te{ko se odlu~ujem daodem, najvi{e zato {to ne znam {ta metamo o~ekuje.

Ima{ li jo{ nekih talenata?

Bavim se sportom, Free climbing, izdravo telo zaista prija mom duhu. ^lansam penja~kog kluba ”Adrenalin” izNovog Sada. Volim {to su mi ruke `ulje-vite od hvatanja stene, a pored jakihmi{i}a zahteva i stra{nu volju. Suosniva~sam multimedijalne organizacije “[um-ska patrola”, originalno osnovane 1664.u Africi, u borbi protiv terora gusara naobali Indijskog okeana. Mi smo ogranakorganizacije na ~ijem je ~elu Fantomli~no i zala`emo se za bespo{tednu borbuprotiv univerzalnog zla. Na izlo`bi-he-peningu koju smo imali 2005. u Art klin-ici izlo`io sam devet slika u tehnici akri-lik na platnu. To je bio oma` moralnim ieti~kim svetionicima na{eg detinjstva,herojima koji su pobe|ivali zlo u sveska-ma italijanskih strip majstora.

Pribli`avamo li se “ameri~kom snu”u kojem glumci kelneri{u dok ~ekajusvoju {ansu?

Sve vu~e ka tome. Ja sam se ve}odavno na{ao u situaciji da razmi{ljam onekom alternativnom poslu. U tome ni-sam usamljen, re~ je o masovnoj pojavime|u mladim glumcima. “^ekanje {an-se” koja menja sve, je gluma~ka svakod-nevica, igra koja ~upa `ivce.

Na`alost, izgleda da je jo{ na Aka-demiji trebalo da napravim back upplan!

Da li bi poku{ao da igra{ u ino-stranstvu?

Razmi{ljao sam o tome vi{e puta, aline kao glumac. Jezik je na{e glavnosredstvo, a samo najbolji odavde dobijajutamo {ansu da glume ruske i druge te-roriste. Kada bih oti{ao, verovatno bimorao da nosim kante ili kelneri{em, ali{to sam stariji, to mi je sve manje pri-mamljivo. Uprkos svemu, ja suvi{e volimto {to radim.

Mo`e li mlad glumac da pre`ivi odsvog rada?

Za sada `ivim od svog rada, ali kakonisam stalno zaposlen - to nagove{tavakrajnje neizvesnu budu}nost koja mi svete`e pada. Razmi{ljam o osnivanju sop-stvene porodice i takva perspektiva mepla{i. Sa 30 godina jo{ uvek moram tu itamo da cimam roditelje da {alju nekukintu. To je polo`aj mladog glumca upozori{tu danas, i to je slika dr`ave.

Da li bi bilo dobro da imamo me-nad`ere koji bi, uz procenat, pronalaziliposlove?

Sopstveni menad`er/agent re{io biglumca mu~nih situacija kakve su do-govor oko uslova rada na predstavi ilifilmu. Uvek sam presre}an kada ne mo-ram da se cenjkam i kada je prva ponu-da po{tena.

Te{ko mi je kad moram sebe kaorobu da hvalim i preporu~ujem.

Na`alost, ovo tr`i{te je malo i samopoznati glumci mogu biti interesantniagentima.

Da li bi igrao na radiju, bavio senadsinhronizacijom?

Kada sam bio klinac, radio-drame sumi bile mo}na stvar ali ne znam kadasam poslednji put ~uo neku. Radijskoiskustvo imam preko emisije 'Debaser'koju sam sa grupom prijatelja kreairaodve godine na Beat Box radiju. Komen-tarisali smo filmove i zanimljive pojave ukulturi i dru{tvu i to je bilo pravo, para-ma neoptere}eno, u`ivanje. Ako nam seneki film nije svideo, mogli smo otvorenoi s pravom gledaoca koji pla}a kartu daka`emo: “Ljudi, to je ~isto sranje!”

Reklama, da ili ne?

Reklame su brz na~in da se zaradedobre pare, ali je su{tinski tu`na ~injeni-ca da za jedan dan snimanja reklamemo`es da uzmes pet puta vi{e para uodnosu na mesec dana rada u pozori{tu.

Mora li mlad glumac sam da radi nasvom plasmanu?

Dobro ostvarena uloga trebalo bi dabude jedina i prava preporuka za slede}iposao. Verujem u marljiv, po{ten rad i uto da postoje reditelji koji to umeju daprepoznaju. ^ekati na poziv ljudi koji`ele da na pravi na~in ukrste svojukreativnu energiju sa tvojom, jeste jedinosmisleno i ne predstavlja gubljenje vre-mena.

S.Mileti}

^EKANJE [ANSE ^UPA @IVCE

SSiinnii{{aa UUbboovvii}}

IIvvaann \\uurriiccaa ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

LUDUS 14313

Ludiranje (ogovaranje) u Ludusu

N A [ I F O R U M A [ ISa~uvaj nas bo`e ljubitelja, sa mrzi-

teljima }emo lako! Kada je ospora-vani i kritikovani K. Marks (po-

znatiji kao polovina od Engelsa) pri~ao ootu|enju, poznatijem kao alijenacija,

nisu ga shvatali ozbiljno. A on je, i neznaju}i {ta radi, prejudicirao glavnuokupaciju ljudi 21. veka, otu|enje ~ovekaod ~oveka, danas poznato kao sajberdru`enje. Duboko zavu~eni u svoje sobe,

u dru{tvu ma{ine, `ive `ivot izolovani isami, i {to je najtu`nije, sre}ni! Skriveniod pogleda drugih, bez potrebe da pocr-vene ili se postide svojih re~i, opu{tenoplasiraju svoje misli u internet pro-stranstva. Kao na balu pod maskama, satajnim imenima, svakodnevno sate pro-vode u `ivim diskusijama, a da videli

~oveka nisu, razmenjuju svoje utiske osvemu. U ~emu je radost vikanja u sebi,polemisanja bez ukr{tanja pogleda, plju-vanja iz tame sopstvene sobe, mali ali-jenirani sajber ljudi znaju najbolje. Ne-kada su se mi{ljenja ukr{tala u pozo-ri{nim bifeima, zato i postoje. Mo`da }eu budu}nosti u bifeima biti internet kafei.

Pa pore|ani jedan do drugog, ljubiteljidru`enja na daljinu, mogu odmah daka`u {ta misle o predstavi, bez rizika dase slu~ajno sretnu pogledima! Ili rukuju.

Nas je interesovalo pozori{te i {ta onjemu misle i pi{u oni koji pose}ujuforume ‘Kluba ljubiteljapozori{ta’ i ‘Krstarice’.

Forum Klubaljubitelja pozori{taTema: [ta ne trebagledati i za{to...

KRITI^KO ]O[E

Poslao Vasiliha: Pon Jun 05, 2006 2:13 am Zdravo svima! A da kreiramo mi jedno kriti~ko }o{e

u kome }emo iznositi svoja nezadovoljst-va pojedinim predstavama sa beogradskepozori{ne scene? Mo`da neko od ”utica-jnih” i prihvati neku pametnu kritiku...

Ja sam pre 10-ak dana bila `rtvasmaranja na ~ak dve predstave:X+Y=0 (BDP, mala scena) i Govornica(JDP, Stupica). Nije mi bilo prijatno,mogu vam re}i. Dakle, recite ako vam sene{to ne svidi i za{to, da mi ostali znamoda ne tro{imo vreme i novac na isto. No,moram priznati, mnogo toga se nau~i i izlo{ih predstava.

PREDSTAVA SATIMA DOSADNA

Poslao smokingpaper: Pon Jun 05, 20067:44 am

Pla{im se da i ima vi{e onih kojetreba svrstati u ”slobodno zaobi}i”.

Po~etni kriterijum, recimo, mogao bida bude slede}i: ~emu neko ko ne razumeni re~ na{eg jezika mo`e da pokloniaktivnu pa`nju?

Odem u Narodno pozor{te i imam {tada vidim. Kr{. Ne ka`em da je tamopostalo nemogu}e videti dobru predstavu,na svakom repertoaru mora da postojibar ne{to dobro, ali pretencioznost teksto-va i re`ije Sini{e Kova~evi}a, ili po-vr{nost kojom je Vida Ognjenovi} ne-davno re`irala 3 sestre, raspametili sume. Mislim da sam posle bio ne samorazo~aran, nego i besan. No nema veze,niko me nije tukao po u{ima da ihgledam.

Ista pri~a je i sa Lulu u JDP-u. Re`ijaGor~in Stojanovi}. Kad me Jelena \okicnije kupila, a mislim da je idealna zanaslovnu ulogu po svakom kriterijumu...Ne smeta mi kada Lulu (ili neki drugikomad) traje satima. Smeta mi kada jepredstava satima dosadna. Pre par godi-na na Bitefu pogledao sam Brisanje ure`iji Kristijana Lupe, jeste, bila su dvadela, ali je sve zajedno trajalo nekihsedam sati, a ja ih nisam ni osetio. ALulu, osim u songovima koji spajajuscene i uvek dobrom P. Ejdusu, nemasnage da odr`i pa`nju ni za sat i deset.Prihvatam i opciju da nisam u pravu,verovatno se nekom sve to tako {areno paonda zajedno sklopljeno i dopada...

[ta mislim da bi trebalo zaobi}i uAteljeu 212?. Ako se bude igrala unarednoj sezoni, mo`da Dugo putovanjeu no}? Imao sam utisak da mla|a publi-ka na licu mesta ubrzano stari zajednosa Ru`icom Soki} koja igra ovisnicu odmorfijuma.

Nisu bolje ni Terazije... Oni su ko-na~no dobili zgradu (i neka su, okej,zaslu`ili su posle tolike podstanarskegolgote) ali mi u poslednje vreme sveizgleda kao da misle kako }e i predstave,zbog novog prostora, da budu bolje. Jakako vidim, ne}e. Osim, mo`da tehni~ki.Umesto da ponude ne{to sve`e, oni narepertoar (jedini koji je kristalno jasnoprofilisan), pred sam kraj sezone postavekomad Heroji (re`ija Slavenko Sale-tovi}). Tekst Predraga Peri{i}a (poznatijikao scenarista filma ‘Nije lako s

mu{karcima’ i idejni tvorac serije ‘Poli-cajca sa Petlovog brda’) jeste nov, ali daje sve`, ba{ ne{to i nije.

Primedba redakcije: naziv pred-stave ‘3 sestre’ je preuzet. Smokingpa-per, poznavalac dela ^ehova, i pisac saovog foruma, verovatno misli na ‘Trisestre’, kako se delo zove u originalu.

VEOMA OZBILJAN MJUZIKL

Poslao Beatrice: Pon Jun 05, 2006 8:37 amE,S.Paper, bravo za ovaj komentar!

Ja mislim da je na{ najve}i problem to {tone shvatamo da je mjuzikl VEOMAOZBILJAN `anr! Nije dovoljno da imamosjajnu tehniku, kostime, uzmemo pred-stavu sa Brodveja (kao sto je Corus Line)i sada smo i mi kvalitetni.Te{ko! Mislimda paralelu izme|u na{ih i brodvejskihglumaca ne bismo mogli da napravimoni kad bismo se mnooooogo trudili. Presvega, ve}ina glumaca Pozori{ta naTerazijama jo{ uvek ne ispunjavaosnovne uslove (imati ritma, sluha, znatiigrati, pevati i glumiti. Ne samo jedan odtih uslova, nego bi svi trebalo da budubarem donekle zadovoljeni. Jeste, te{koje, a ovi na{i se i trude, nije da nije, ali imne ide ba{!) I, naravno, nisu tu krivisamo glumci! I re`ija je, kanda tanka-kao, to je mjuzikl, napravi}emo op{tenarodno veselje na sceni, bitno je da seigra i peva, a pri~a? Gluma?

Nema veze, nedostatak istih }emo dapokrijemo efektima i rotiraju}om scenom.No, ja sam ipak optimista, dr`im nampal~eve sa `eljom da i mi nekada ubudu}nosti (ne}u ba{ da preterujem saoptimizmom, pa da ka`em i u BLISKOJ)dobijemo nj.k.v. MJUZIKL.

JEVREMOV HOROR

Poslao Milana: Pon Jun 26, 2006 8:49 am Pre neko ve~e, ta~nije u pono},

pogledala sam muzi~ku horor komediju@ivot Jevremov i na`alost mislim da je zaizbegavanje.

^ast svakako izuzecima na dobrojglumi, ali samo ona nije uspela da nado-mesti lo{ tekst Aleksandra \aje.

@anr horora, pa jo{ mjuzikla!! jeskroz proma{en.

Iza{la sam prosto ne veruju}i da jeovako ne{to lo{e moglo da se odigra nasceni pozori{ta.

NARO^ITO LUDILO

Poslao Beatrice: Ned Jul 09, 2006 8:50 pm^ika E. Jonesko je jednom rekao:

”Ludim se smatra onaj ~ije se ludilo nepoklapa sa ludilom ostalih.”

Oh,kako ta~no!

ISTINA JE RU@NA

Poslao Enigma_M: Pet Avg 11, 20066:39 pm

Ni~e je jednom rekao: ”Istina jeru`na. Umetnost imamo zato da nebismo propali zbog istine.”

Zavist nije ni{ta drugo nego mr`njaprema tu|oj superiornosti.

BA^ENO VREME

Poslao Razli~ak: ^et Jan 25, 2007 10:51 pm U nedelju gledala Fridu Kalo...Kome

je vreme i utisak o filmu mio nek izbega-va...glumci slabi, predstava nepovezana,a tek Dijego Rivera koji izgleda kaomaneken, a zapravo je bio debelju{kasti

d`in...a toliko sam se radovala..ba{{teta.Ba~eno vreme.

Tema: Izrazitonajboljapredstava...

DAJTE JO[, IVONE BURGUNDSKE!

Poslao Angie: Uto Maj 30, 2006 10:06 amU poslednje vreme malo koja pred-

stava uspe da se provu~e izme|u Scilekomercijalnog podila`enja jeftinom uspe-hu i Haribde grubog i neuspelog eksperi-menisanja. IVONA KNEGINJA BUR-GUNDSKA je dokaz da je to jo{ mogu}e.Ljupka, suptilna, nije napadna, a bogataunutra{njim nabojem i ose}anjem.Ho}emo hakuna matata

BEZ DUBOKIH UMOVANJA

Poslao Nikita: Uto Maj 30, 2006 5:53 pm Za razliku od ostalih ku}a, ovde

(pozori{te na Terazijama) ne mo`e daVam se desi da zaglavite na nekojsmara~ini koja nikud ne vodi, a nikakoda se zavr{i. Humor, muzika, zabava,ambijent, sve se kre}e u rasponu izme|uzabavnog i odli~nog. Nema nekih dubok-ih umovanja i eksperimenata, ali dobroje znati da negde mo`e{ oti}i ”naslepo”, ada ne}e{ pogre{iti.

SKRIVENI DRAGULJI

Poslao Alek: Sre Maj 31, 2006 11:57 am Moram da priznam da ja najvi{e

u`ivam u nepretencioznim, ”malim”predstavama - Ribarske sva|e, Zago-netne varijacije, Igra parova, Dva mirisaru`e. Najve}e otkri}e sezone bio mi jeGospodin foka u BDP. To je stara predsta-va, ali je malo poznata, pa sam je tek sadgledao. Nadam se da ima jo{ takvihskrivenih dragulja.

SAVET ZA MAZOHISTE POOPREDELJENJU

Poslao Beatrice: Sre Maj 31, 2006 1:18 pmNaslov: kontra najboljoj predstavi u sezoni!

Evo saveta za mazohiste po opredel-jenju: Oti}i u ‘Buhu’ i pogledati kako seneki igraju [ekspira! Konkretno? Joj!Boli! Dakle: Otelo. Hm! Deset bambija zaone koji prevazi|u osnovnu prepreku -razumevanje teksta, pa se usude upustitise u odgonetanje-{ta nam to oni htedo{eporu~iti nedovr{enim neo-pank stilom,recitovanjem stihova k'o iz bukvara i sl.Glavni i (ne)odgovorni glumac kandaima problema sa dikcijom ({ta kvazi-urbana sredina u~ini od ~oveka), tako dagledalac celu predstavu provede na ivicisedi{ta upinju}i se da iz neartikulisanebujice re~i razazna smisao&misao (ne{to{to, istina, ni samom glumcu nije po{loza rukom, po{to od eventualne uverljiveemocije ne dobismo ni E, a kompletni likOtela sveden je na ”ni~imizazvano, nasu-mi~no-periodi~no” {izofrenog protagoni-stu latino-novele. Milina! Svetla ta~ka?Sjajni Andrej [epetkovski u uloziOtelovog neprijatelja Jaga-dobra gluma idikcija predstavljaju svojevrsni odmor zanapa}ena ~ula gledalaca (no, te{ko je dvai po sata nositi predstavu na sopstvenimple}ima-pitajte Dragana Mi}anovi}a(Hamlet -JDP-pomor na sceni! Da ne bitog ~oveka...)

Ukupni utisak: Izneveri{e sva o~e-kivanja (govorim u svoje ime & ogra-

|ujem se), a gledalac se po izlasku iz saleose}a kao fizi~ki radnik nakon celogdana provedenog na njivi pod upeklimsuncem.

Dragi moji-sre}na `etva!

PRAVO OSVE@ENJE, MRA^NI LIR

Poslao Smokingpaper: Pon Jun 05, 20069:20 am

Gledao sam Teslu pre neki dan. Nisume previ{e umorili. Reditelj je jednompri~ao o tome kako je morao prili~no daporadi na tekstu, znatno je skra}enCrnjanski, a meni u toj obra|enoj vari-janti li~i na filmski scenario. Nekare{enja su bila previ{e dekorativna zamoj ukus (one maske me|u kojima samvideo i jednog Miki Mausa), ali su meuglavnom vozili dalje. Posebno kada seTesla obmota ameri~kom zastavom dokmu ne okrpe pantalone i bizarna scenasa elektri~nom stolicom. Ipak, ube|ensam (verujem kao i svi ostali) kako sve upredstavi zavisi isklju~ivo i samo odMi}anovi}a. Njega da nema sve bi seo~as posla raspr{ilo. Jo{ ne{to, mnogovolim kako Ana Sofrenovi} peva, i lepami je kada na scenu elegantno u{eta kaovisoka bela `ena, bogata udava~a izAmerike koja proganja Teslu, al' {to neume da glumi... Negledljivo. Sre}a {to sujoj scene trajale kratko. Mi{a Janketi} saonim crvenim balonom koji mu svevreme visi iznad glave, zasmejavao me jedosta, a scena uop{te nije trebalo da budesme{na, naprotiv. Kad smo tematski ve}skoknuli do Madlenianuma, super mi jepri~a da je g|a Cepter ~itav iznajmljeniprostor pozori{ne zgrade u Zemunuopremila do sitnica na {raf. Ako jednomodlu~i da promeni lokaciju, apsolutnosve, ~ak i sedi{ta iz sale, mogu da seponesu.

Da se vratim na temu najbolje pred-stave...

U ovoj sezoni za mene su to Skakav-ci (JDP). Mislim da re`ija nije morala dabude bolja, do detalja precizno napisanadrama, Mija~ ako je hteo, mogao jekomotno samo da se posveti onome po~emu je uostalom i ~uven - radu sa glum-cima. I mislim da je cela podela ta~nonapravljena, osim S. Cvetkovi}a koji mije za notu previ{e iritantan kao gej ugodinama. Mo`da je trebalo ba{ tako dabude, ne znam, ja sam imao utisak da se~ovek mu~i... Ali su me zato odu{eviliveterani (Mrgud Radovanovi}, RenataUlmanski, Nikola Simi} i Rade Mar-kovi}). Na prelazu u osamdesete njih~etvoro imaju vi{e `ivosti na sceni odve}ine klinaca koji se tek pojavljuju.

Pro{le godine favorit mi je bila pred-stava Kralj Lir u Ateljeu 212, svi je ne{tonisu voleli, navodno bila je mnogomra~na, ne tematski nego tehni~ki, ameni je bila pravo osve`enje - naterali supubliku da slu{a [ekspira, pa kad LjubaTadi} izgovori da je njegovom likusedamdeset i {est godina, koliko je Tadi}tada imao, lepo mo`ete no`em da se~etemuk u gledali{tu. Mnogo mi je drago {tosam video poslednjeg Ljubinog Lira.

Forum Krstarice: Najbolja predstava je...

Pi{e: Budu}i lekar, 03.10.2006., 21:54Ima dosta dobrih predstava *bar je

bilo u pro{loj sezoni. Heroji - na Terazija-ma su novija pedstava, puna smeha.Dobar je i Let iznad kukavi~jeg gnezda-Crveni Krst, Mleta~ki Trgovac-JDP,Cigani lete u nebo.

Pi{e: Registrovan korisnik, 29.10.2006.,12:27

Po meni je izuzetna predstava Pse}ivalcer u re`iji Dejana Mija~a, JDP. Usvakom pogledu po~ev od re`ije, glu-ma~kih ostvarenja i maestralne scene iscenskih efekata.

Pi{e: miss 02.12.2006., 10:40Molijerov Jo{ jedan `ivot u JDP,

Delirijum tremens u BDP Kraljica Mar-go i Ko to tamo peva u Narodnom...

Tema: idete li vanBeogradau pozori{ta?Pi{e: Glumac 2006, 21.11.2006., 17:55

Svaka ~ast na kvalitetnoj temi....Zaista mi je drago {to si spomenula

Sombor, jako zanimljivo pozori{te, savrsnim glumcima poput Biljane Kesken-ovi}, bolje da se izrazim vrsnim glum-cem.

Dobre i kvalitetne predstave se radepoput Gospo|a ministarka, a ni Zren-janin ne zaostaje ba{ mnogo. Ina~e,gledao sam njihovu predstavu U~ene`ene od Molijera.

VREDI PRATITI SVA POZORI[TA

Pi{e: Teatrina 08.02.2007., 01:25Sombor je imao svoje zlatne

trenutke, ali u poslednje vreme, od kadadobar deo ansambla ne radi vi{e tamo,vidi se stagnacija. I Bilja Keskenovi} jevi{e blistala kada su svi oko nje bili istotako fantasti~ni. Neke od njihovih pred-stava osta}e nezaboravne, Kate Kapural-ica, Putovanje za Nant... Gledala sam odnovijih predstava Mra~nu komediju,sasvim dobra predstava, mladi obe}a-vaju, Bilja odli~na...

Zrenjanin me nikad nije posebnoodu{evio. Dodu{e, nisam skoro ni gledalani{ta, a ono ranije mi je sve bilo nekakodosadno. Poslednje {to sam gledala bilo jeIza kulisa, i bilo je tu`no.

Nadam se da su se ti mladi ljudirazigrali do sad, i uneli `ivot u to po-zori{te.

U SNP vredi i}i. Preporu~ujemPoljubi sjaj ugaslih zvezda, Greta, stra-nica 89 i Romeo i Julija.

Ne svi|a mi se njihova Pokondirenatikva, mislim da mnogo bolje ~itanje ovogkomada imaju Kikin|ani. Kikindskopozori{te me uvek prijatno iznenadi,mada sam i sama uvek prili~no skep-ti~na kada su u pitanju mala, provincij-ska pozori{ta. Gledala sam njihovu Tikvuu BDP-u, i mogu re}i da je njihov deoansambla za korak ispred beogradskihglumaca. Mislim tu prvenstveno naVesnu ^ip~i} koja igra Femu. ^ula sam ida su igrali Krle`u, Vu~jak, i pobedili nafestivalu u Vr{cu. Potrudi}u se da i tonekako pogledam. Se}am se njihovihPreljubnika i neke predstave o banat-skom rodoljublju koje sam gledala nafestivalu u Jagodini, i bila sam fascini-rana.

Utisak je, naravno, vredi pratiti svapozori{ta u Srbiji, ili makar sa~ekati dagostuju u Beogradu...

Pi{e: Misanthropos 08.02.2007., 23:48 Zna~i postoje pozori{ta

i van Beograda.

Priredila M. Jur~i}

14

Iz Vojvodine

LUDUS 143Lu

Ludo kreativan i neobuzdano du-hovit, nadasve nemirnog duha, toje Zoltan Pu{ka{, novosadski glu-

mac i reditelj. Njegove kolege, sapatnicipo hlebu rekli bi i ”lud kao struja”, nijeni ~udo jer dolazi iz Sente, te ~udne malevojvo|anske varo{i iz koje su stigli nekidaroviti vojvo|anski umetnici (KristaSor~ik, Silard i Kinga Mezei, Andra{Urban, Peter Ferenc...). [kolovao se zaglumca na Akademiji umetnosti uNovom Sadu, gde je i diplomirao, igrao uPe{ti, Subotici i svom mati~nom novosad-skom pozori{tu. Kao glumca upamtilismo ga u predstavama Kosa, ^ikago, ViaItalia, Pac i aktuelnim ^i~kovac i Pri~a okomunizmu za umobolne, ali i kao re-ditelja predstava Ben Akiba night club,[ta je bilo sa `enom, Negde u Evropi iKnjiga o d`ungli.

A onda je Pu{ka{ jednog dana seo,podvukao crtu, sabrao i oduzeo, pa pre-lomio.. glumac u njemu ustupi}e mestoreditelju.

”Nisam to preko no}i odlu~io, dugosam razmi{ljao, jer sam i dugo bio ne-zadovoljan sobom, zapravo, oduvek sambio nezadovoljan onim {to bi uradio kaoglumac, uvek sam mislio da to nijedovoljno dobro i bio sam jako nesre}anzbog toga. I sad sa rediteljskim anga`-manom, opet nisam do kraja miran, jerimam ose}aj da uzimam posao nekimljudima koji su se {kolovali za re`iju”.

^im je, dakle, odlu~io da }e seubudu}e posvetiti re`iji, Pu{ka{ je dobio{ansu da u suboti~kom ”De`e Kostolanje”pozori{tu, re`ira Mro`ekov Tango (pred-stava u{la u selekciju Festivala profesion-alnih pozori{ta Vojvodine), a samo tri da-na po premijeri, po~eo je novu predstavu

u svom Novosadskom pozori{tu, Hamletje mrtav, po tekstu vojvo|askog piscaGabora Viraga. U me|uvremenu je iza{lai ova premijera, a o radu na ovoj pred-stavi Pu{ka{ ka`e:

”Hteo sam da napravim predstavu onastanku jedne predstave, zapravo dapublici prika`em kako nastaje jednapredstava, {ta sve stoji na putu reditelju iglumcima do premijere, kakve dileme irazmi{ljanja ima reditelj, a kakve glumcirade}i iz dana u dan. Jednom re~ju, da nasceni prika`em {ta se sve de{ava izakulisa, do trenutka kada se podignepremijerska zavesa. Insistirao sam natome da se vidi sva kreativnost, a katkadi njeno vidljivo odsustvo, da se vidi ieventualna nemogu}nost realizacije nekeideje, ali isto tako da se vide ma{ta,kreativnost, zaigranost, otvorenost ispremnost za improvizaciju svakog odglumaca. U svemu tome bilo mi je jakova`no da svih devet aktera - a birao samsamo mu{karce za ovu predstavu, pougledu na {ekspirijansko vreme i isto~-nja~ko pozori{te - bude potpuno otvorenoza improvizaciju. Ba{ zato, iako samta~no znao kojih }e devet glumaca igratiu ovoj predstavi, nisam na po~etku probaodmah dao svakom njegovu ulogu, da bihtako izbegao kalupe u koje smo svi sklonida upadamo. Tek kad je svaki od glu-maca dao, ~inilo mi se, najbolji deo sebe,odredio sam ko }e igrati koji lik. I dok suu prvom delu predstave do izra`ajamogle da do|u ma{tovitost i duhovitostsvakog ponaosob, u drugom delu je sve tomoralo biti spakovano u finalni proizvod- predstavu. U drugom delu predstavekoreografski mi je pomogao glumac

I{tvan Bi~kej, vi{egodi{nji saradnik Jo-`efa Na|a.”

Sam reditelj tvrdi da u ovom komadukoji je ina~e pisac apostrofirao kao ”pri~uo vlasti u filozofskom smislu” nema trun-ke politike, da mu je nepristojno, ~akvulgarno politiku stavljati umetnosti zapartnera. Pu{ka{ dodaje da mu je bilova`no da demistifikuje nastanak jednepredstave:

”Bilo mi je va`no da publika vidikako je za nastanak predstave potrebnoda ljudi jedni drugima veruju, da suopu{teni i radosni i da bez stresa dolazena probu, jer samo takva atmosfera ra|azajedni{tvo, iskrenost i kvalitetan rad.Meni je to li~no nedostajalo kod nekihreditelja s kojima sam ranije radio, kao ito {to kao glumac nisam mogao da predrediteljem isprobam to ne{to {to mi senametalo kao ideja u kontekstu reditelje-vih indikacija, ve} sam pre~esto moraoda uradim isklju~ivo ono {to su onizahtevali.”

Kao reditelj poku{avam da ne radim(sa) glumcima ono {to je meni smetalokao glumcu u odnosu na reditelje s koji-ma sam sara|ivao. Dolazio sam uvekspreman na probu i siguran u sebe, {tomi je omugu}avalo znanje o onome {tosam hteo da uradim. Samo tako ekipumo`e{ ubediti u to {to ho}e{ i ona }e teslediti u najboljem mogu}em smislu.Va`no je da na svako postavljeno pitanje,tvoje ili ekipe, na|ete - najbolje zajed-ni~ki - odgovor i da tim odgovorimapoka`ete za{to taj tekst postavljate nascenu i {ta njime `elite da ka`ete (o)svetu.

I na kraju, iako voli ^ehovljeveti{ine, Pu{ka{ pri`eljukuje da na scenuuskoro postavi komade Iza kulisa ili barIsus Hrist superstar. U me|uvremenu,sve radosne i one druge trenutke upozori{tu i `ivotu pre`ivljava zahvalju-ju}i Mocartu i Madoni i ~ezne da budemanje histeri~an, malo mirniji, da muuvek nije neka frka.

S.Mileti}

Projekat humanitarnog karaktera“Pozori{te je solidarnost”, Malopozori{te “Du{ko Radovi}” u sa-

radnji sa Ministarstvom prosvete i sportai Nacionalnim centrom ASSITEJ Srbijarealizuje u periodu od 20. do 27. marta2007. godine. Projekat je posve}en mar-ginalizovanim grupama dece u na{emdru{tvu (deca sa posebnim potrebama,deca bez roditeljskog staranja, romskadeca itd). i njime }e se obele`iti Svetskidan pozori{ta za decu.

Osnovna programska koncepcija Ra-dovi}a odnosi se na projekte koji svojimsadr`ajem upu}uju na teme edukativnog,socijalnog a, pre svega, urbanog karak-tera. Uvo|enjem pojmova de~ja prava,tolerancija (me|uetni~ka, me|ureligij-ska, me|ukulturna), pravo na razliku,priznavanje i po{tovanje razli~itosti, ure~nik mladih stanovnika Beograda kojisu publika na{eg pozori{ta, poku{avamoda doprinesemo kulturolo{kom povezi-vanju dece razli~itih nacionalnosti koja`ive u Srbiji i usmerimo dalje na razvi-janje raznovrsnosti i tolerancije.

U glavnom programu, za pomenutegrupe dece organizovano je besplatnoigranje predstava “Andersenovi kuvari”,“Kiki i Bozo”, “Skoro svako mo`e dapadne (osim ^aplje!)” i “Mali princ”.

„Kiki i Bozo“, u re`iji Nikole Za-vi{i}a, na suptilan na~in se bavi temamaprijateljstva i gubitka, uz pratnju u`ivoizvo|ene muzike. Ova predstava je preve-dena na jezik znakova, i u toj verziji jeuspe{no izvedena nekoliko puta.

„Andersenovi kuvari“, u re`iji Dra-goslava Todorovi}a, bazi~no je neverbal-na i zasnovana na muzici i pantomimikao osnovnim elementima.

„Skoro svako mo`e da padne (osim^aplje)“, u re`iji Nikole Zavi{i}a, nastalaje po pri~ama holandskog pisca TonaTelehena, i ravnopravno se zasniva natekstu, muzici i vizuelnim izra`ajnimsredstvima.

Prate}i program uklju~uje predstave“Okamenjeni princ” u Malom pozori{tu“Du{ko Radovi}”, “Nisi sam” Studijaizvo|a~kih i vizuelnih umetnosti „Isko-rak“ u Domu omladine, “Pri~a o ~aju” u

KAZANOVA NAKAMERNOJ SCENI

SNP-a

Predstava Povratak Kazanoveu re`iji Ane Tomovi} je tre}a premi-jera na Kamernoj sceni Srpskognarodnog pozori{ta. Ura|enu ponoveli Artura [niclera, predstavusu dramatizovali Branko Dimitrije-vi}, Ana Tomovi} i Vuk R{umovi}.Starost je glavna tema ove pred-stave, a borba Kazanove da se suo~isa staro{}u je te`a i bolnija upravozbog njegove reputacije zavodnika.Ovu dramu uzbudljivom ~ini borbaKazanove s ~injenicom da stari igubi snagu. Kazanovu igra Radoje^upi}, Markolina je Milica Gruji~i},a igraju jo{: Nenad Pe}inar, Dra-ginja Voganjac, Tijana Maksimovi}i drugi.

^UDNOVATISREBRENJAKU ZRENJANINU

U zrenjaninskom NP ‘To{aJovanovi}’ glumci Lutkarske scenepremijerno su 22. marta izvelipredstavu ^udnovati srebrenjakMarine Bje~i} \uri} i Biljane Vu-jovi}, u re`iji Biljane Vujovi}.

M.J.

GGlluummaacc ii rreeddiitteelljj ZZoollttaann PPuu{{kkaa{{ ((FFoottoo:: BB.. LLuu~~ii}}))

KKuuvvaarrii ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

NEMIRNITANGOPOHAMLETU

PREMIJERE

Dah teatru, radionicu za gluvonemudecu...

Nacionalni centar ASSITEJ Srbija jeuklju~en u projekat organizacijom jedno-dnevne konferencije sa glavnom temom„Mesto i zna~aj pozori{ta za decu i mladeu obrazovnom i kulturnom sistemu“.Konferencija }e okupiti relevante u~e-snike iz zemlje i inostranstva. Inostranigosti }e biti Lukas Svenson, {vedskidramski pisac, i Hagit Rehavi Nikola-jevski, predsednica Nacionalnog centraASSITEJ Izrael.

A.J.

VESELE @ENEVINDZORSKE

U NARODNOMPOZORI[TU

Premijera predstave Vesele `e-ne vindzorske u Narodnom pozo-ri{tu u Beogradu, desila se 29. mar-ta, sto ~etiri godine nakon njenogposlednjeg izvo|enja! ^uvenu ko-mediju Viljema [ekspira re`irao jeJir`i Mencl, ~e{ki reditelj i oska-rovac, kome je ovo prva re`ija uovoj pozori{noj ku}i. Na pitanje za-{to se odlu~io da re`ira ba{ ovo[ekspirovo delo, rekao je: “Ovaj ko-mad posebno volim zato {to gaodlikuju izvanredne dramske situ-acije i neverovatno `ivi likovi. Po-zori{na predstava nikad ne sme dabude dosadna i depresivna. A Vese-le `ene vinzorske su upravo takve -ni dosadne, ni depresivne.” Onsmatra da sve {to radi mora darazume i {ira publika, stoga se dr`iisklju~ivo tradicionalnih vrednosti,a ignori{e ono {to se smatra ‘savre-menim’ i eksperimentalnim.

Ovu predstavu posebnom ~ini ibrojna gluma~ka podela, u kojoj su:Milan Gutovi}, Aleksandar Sre}-kovi}, Neboj{a Kunda~ina, Igor\or|evi}, Aleksandar \urica, BorisPingovi}, Boris Komneni}, MilenkoPavlov, Branko Jerini}, Gojko Ba-leti}, Nenad Mari~i}, Milo{ \or-|evi}, Danilo Brako~evi}, NenadStojmenovi}, Zoran ]osi}, Nata{aNinkovi}, Du{anka Stojanovi},Jelelena Helc, Nada Blam, NemanjaKonstantinovi}, Milo{ [avija i Milo{Dmitrovi}! Scenografiju je uradioGeroslav Zari}, a kostime MarinaVukasovi} Medenica.

Svoje prvo izvo|enje u inos-transtvu predstava }e imati u Stok-holmu, na proslavi stogodi{njicezdanja ‘Dramaten’.

Prva repriza je zakazana za10.april, a karte su za nekolikoizvo|enja unapred rasprodate.

M.J.

PREMIJERA

LUDUS 14315

Festivali

Izve{taj selektorao izboru predstava

Motivisana uverenjem da su recent-nu teatarsku praksu u Srbiji, u oblasti`anra komedije, obele`ile dve zanimljivepredstave prema tekstovima Neboj{eRom~evi}a, Paradoks i Brod ljubavi,`elela sam da u fokusu ovogodi{njegfestivala budu predstave koje su nastaleprema savremenom doma}em tekstu,koji se kriti~ki odnosi prema na{oj dru-{tvenoj stvarnosti. U tom pogledu, pro-gramom ovogodi{njeg festivala `elim ida podstaknem razvoj savremene srpskekomediografije. Sa druge strane, nisamhtela da pravim drasti~ne kompromisesa umetni~kim kvalitetom pojedina~nihpredstava, ili sa njihovim komi~kim po-tencijalima, zbog ~ega program ovogo-di{njeg festivala “Dani komedije” nijeisklju~ivo sastavljen od predstavanastalih na osnovu savremene srpskedramaturgije.

Kona~no, repertoar ovog festivala~ine ~etiri predstave prema savremenimsrpskim tekstovima, zatim dve koje sunastale na osnovu dramskih tekstovasavremenih ameri~kih pisaca, i jednaprema klasi~noj komediji. Ovih sedampredstava se izdvojilo svojom komi~-no{}u, rediteljskim i gluma~kim kvalite-tima, ali i dru{tvenom relevantno{}u.Kada sam birala predstave za ovogo-di{nji festival, prevashodno mi je bilobitno da one ne budu definisane bespred-metnom komikom, odnosno da ne buduu domenu ~iste zabave, ve} da, koliko jeto mogu}e, podstaknu na razmi{ljanje,neku vrstu konfrontacije sa dru{tvenim iindividualnim problemima. Program 36- og festivala “Dani komedije” }e u celinibiti {arolik, tematski i stilski, vo|enobrehtovskim receptom za pravljenjeumetni~ki vrednog pozori{ta, {to pod-razumeva promi{ljenu koegzistencijuzabave i didakti~nosti.

1. Paradoks, prema tekstu Neboj{eRom~evi}a, re`ija Egon Savin, Narodnopozori{te Sombor

Predstava Paradoks se na vrloautenti~an i duhovit na~in bavi aktuel-nom dru{tvenom stvarno{}u u Srbiji, pri~emu u prvom planu analizira iluzije,gubitke i nade aktera petooktobarskerevolucije. Protagonisti su intelektualcikoji su groteskno i bezizlazno zaglavl-jeni u jednom sumornom vremenu.

Reditelj Egon Savin je njihove tragiko-mi~ne sudbine prikazao u okvirimaapsurdnog realizma, u kojima oni nastu-paju kao nekakvi egzistencijalisti~kiklovnovi, lutalice beketovskog tipa.

2. Brod ljubavi, prema tekstu Ne-boj{e Rom~evi}a, reditelj Darko Baji},Zvezdara teatar, Beograd

Brod ljubavi je o{tra i provokativnapredstava koja beskompromisno kritikujesavremen svet, postmoderno, globalizo-vano dru{tvo, odnose izme|u dr`ava Isto-ka i Zapada, ali i poziciju Srbije u takvimokolnostima. Svi glumci podjednakouzbudljivo oblikuju niz markantnih liko-va koji na “Brodu ljubavi” tra`e iluziju izaborav, i u celini stvaraju jednu repre-zentativno sumornu sliku savremenogdru{tva. Smeh koji njihova igra proizvo-di je rezultat jednog univerzalnijeg,antropolo{kog o~aja, filozofski bitansmeh, zbog ~ega ova predstava na tre-nutke indirektno otelotvoruje slo`enu,filozofski zna~ajnu dijagnozu ljudskog`ivota, per se.

3. Heroji, prema tekstu PredragaPeri{i}a, reditelj Slavenko Saletovi},Pozori{te na Terazijama, Beograd

Predstava Heroji reditelja SlavenkaSaletovi}a {armantno analizira srpskimentalitet, navike i obi~aje. Radnja jepostavljena u kontekst Drugog svetskograta, a odnosi se na razvijanje prijatelj-stva izme|u Nemaca i Srba, koje je plat-forma za uklanjanje niza predrasuda.Predstava je blaga i nepretenciozna, sa-svim oslobo|ena gorkog, tragikomi~nogukusa koji defini{e ve}inu ostalih pred-stava na ovogodi{njem festivalu.

4. Ratko i Julijana, prema tekstu@eljka Huba~a, reditelj Jug Radivojevi},Narodno pozori{te Leskovac

Ratko i Julijana je predstava u kojojse prepli}u `ivot i pozori{te, porodi~ni ipoliti~ki problemi, privatno i javno. Nje-ni glavni akteri su glumci jedne pozo-ri{ne trupe, koja priprema izvo|enje[ekspirove tragedije “Romeo i Julija”.Huba~ ovde nastavlja dramsku tradicijuSterije, Nu{i}a i Kova~evi}a, pisaca kojisu duhovito i kriti~ki predstavljali srpskimentalitet i obi~aje. Uvo|enjem lika mi-nistarke @ivke u druge okolnosti, autorovde daje i duhovitu, postmodernizmublisku repliku na srpsku komediograf-sku tradiciju.

5. Apartman B, prema tekstu NilaSajmona, reditelj Olivera \or|evi}, Na-rodno pozori{te Subotica

Apartman B ~ine ~etiri odvojenepri~e koje se odvijaju u jednom hotel-skom apartmanu. Precizno i suptilnore`irana, predstava prikazuje razli~iteaspekte me|uljudskih odnosa, daju}iduhovita zapa`anja o savremenimbrakovima, pitanjima posve}enosti,vernosti i preljube, kao i relacije izme|uroditelja i dece.

6. Ti ludi tenori, prema tekstu KenaLudviga, reditelj Jure Rudolf, Narodnopozori{te Kikinda

Ti ludi tenori su savremena farsakoja se odigrava u jednom ameri~kompozori{tu, u trenutku gostovanja popu-larnog operskog peva~a. U osnovi radnjese nalazi slu~aj zamene identiteta kojiinicira niz nesporazuma, koji su nepre-su{an izvor komike. Likovi su o{tro i

NA DANIMA KOMEDIJE VI[E DOMA]IH TEKSTOVA NEGO NA STERIJINOM

i{~a{eno postavljeni, {to treba da pod-stakne publiku na razmi{ljanje o proble-mima kojima se predstava bavi, naprimer demistifikaciju brojnih predrasu-da vezanih za percepciju umetnosti,odnos publike prema zvezdama, fasci-naciju uspehom i slavom.

7. @enidba, prema tekstu NikolajaGogolja, reditelj Slavenko Saletovi},Narodno pozori{te, Beograd

@enidba Slavenka Saletovi}a je spe-cifi~na zbog radikalne stilizacije u izvo-|enju ove klasi~ne komedije NikolajaGogolja. Koncept likova defini{e jasnoodsustvo realizma, jedna karikaturalnostkoja zalazi u domen nadrealizma iapsurda, {to uklju~uje izrazita metafo-ri~ka zna~enja, zbog ~ega je ova predsta-va u celini vrlo posebna i vredna.

Ana Tasi}

Tre}i festival internacionalnog stu-dentskog teatra, FIST 03 pod na-zivom 'U redu je' odr`an je od 15 -

25. marta. Organiztori FIST-a sustudenti Katedre za menad`ment iprodukciju u pozori{tu, radiju i kulturn-im delatnostima uz saradnju sa katedra-ma za filmsku produkciju, kameru,dramaturgiju, re`iju i glumu.

FIST je jedan od svega nekolikofestivala u svetu koji organizuju samistudenti, a o njegovoj ekspanziji irastu}em zna~aju govori i podatak da jena prvom FIST-u bilo vi{e od osamdesetstudenata i profesora, a na drugom vi{eod sto dvadeset studenata i profesora izraznih krajeva Evrope. Njihova pozo-ri{na ostvarenja prve godine je videlo1500, a slede}e 3000 ljudi. Odr`avanjefestivala do sada su pomogli Fakultetdramskih umetnosti na kome se festivalodr`ava, zatim Skup{tina gradaBeograda - Sekretarijat za kulturu,Ministarstvo kulture republike Srbije,Op{tina Novi Beograd kao i mnogobrojnisponzori.

Cilj festivala je aktivna edukacijakroz internacionalnu komunikaciju, aosnovna ideja festivala je otkrivanje ipredstavljanje razli~itih pristupa u edu-kaciji mladih pozori{nih umetnika.

Glavni program ovogodi{enjeg FIST-a imao je takmi~arski karakter i uokviru njega su prikazivane po dvepredstave dnevno. Na sceni 'MataMilo{evi}' nastupili su u~esnici iz Belgi-je, sa Popsongshowtime, plesna trupa pokonceptu Jan Zobela, Pozori{ni fakultetiz Praga se predstavio komadom Rajsrca, lavirint sveta po tekstu i u re`ijiMartina Kuku~ka i Luka{a Trpi{ovskog,iz Ljubljane je stigla Poslednjaegoisti~na predstava, tekst i re`ija MareBulc, a FDU se predstavio komadom 3

UM Profil- Zum profil, po tekstu i re`ijivi{e autora.

Na Sceni II filmskog studija nastupi-la je Finska pozori{na akademija sapredstavom No`evi seku vazduh, tekst ire`ija Jussi Moilanen, komad Ni~ijazemlja po tekstu Danisa Tanovi}a, ure`iji Asli Kristal, izvela je Multina-cionalna grupa za pozori{te iz Be~a, aNacionalna pozori{na akademija izSankt Peterburga izvela je komad No}naproba Mihaila Bulgakova u re`iji Andre-ja Korinoeva i Denisa Shibaeva.

U okviru Internacionalnog maratonamladih stvaralaca nastupili su gosti izHolandije, sa komadom Kako?, iz [pani-je sa predstavom Sre}an ro|endan i Lidsmetropoliten Univerzitet iz Engleske jeizveo predstavu U ti{ini govorimo.

U okviru edukativnog programaFIST-a radionice su dr`ali predava~iumetni~kih {kola, u~esnici festivala, kaoi drugi istaknuti pozori{ni stvaraoci.Radionice su namenjene studentimaakademija u zemlji i regionu, a novina uodnosu na prethodni festival je {to jepoziv bio upu}en i akademijama kojenisu pro{le selekciju glavnog programa.

Tokom FIST-a 03 predstavljeni suradovi studenata filmskog smera Fakul-teta dramskih umetnosti, ovogodi{njiokrugli stolovi nakon odr`anih predstavaimali su naziv konfrontacije.

@iri sastavljen od 5 ~lanova, stude-nata umetni~kih fakulteta sa prostorabiv{e Jugoslavije imao je zadatak daizabere najbolju predstavu FIST-a, kojojse dodeljuje Grand Prix za najbolju pred-stavu u celini, a predvi|ene su i nagradeza najboljeg glumca i glumicu, nagradapublike i specijalna nagrada za najino-vativniji pristup stvaranjupredstave.

M.J.

Ne znamo ni{ta osim ovoga {to pi{e na fotografiji i osim ~injenica da ljudi i dame koji

su igrali u srpskom logorskom pozori{tu u Africi, sigurno nisu bili obi~ni ljudi!

IZ STARIH ALBUMA

RRaattkkoo ii JJuulliijjaannaa BBrroodd lljjuubbaavvii

FIST 03U REDU JE

16

Intervju

LUDUS 143Lu

U`i~ko pozori{te, ne samo {tomenja sebe i u toj transformacijipotvr|uje svoj kvalitet, ve} shod-

no tranzicionom vremenu, potpuno seotvara prema svetu i uspostavlja novekriterijume koji su komplementarni saevropskim pozori{nim vrednostima. Tuvrstu misionarskog poduhvata danasnije lako ”podnositi”, posebno ako seteatarska umetnost stvara van preston-ice, ali zadovoljstvo bude ve}e kada usle-di potvrda da je takvo pozori{te nadobrom putu, bez obzira na ”usputne”pote{ko}e. ”Takav na~in rada, prona{aoje nas, a ne mi njega”, ka`e skromnoZoran Stamatovi}, direktor u`i~kogpozori{ta i Jugoslovenskog pozori{nogfestivala.

Sezona je na izmaku i ~ini se da jepo u`i~ko pozori{te bila veoma uspe{na.

Ne znam {ta zna~i uspe{na se-zona.Va`no je da na{e predstave publicinisu dosadadne, ve} intrigante i zanim-ljive, da izazivaju emocije. U tome smouspevali ne samo tokom ove polusezone,ve} godinama. Obele`ajavu}i pro{le go-dine {est decenija profesionalnog rada,ovu sezonu smo nazvali ”Povratak U`icui U`i~anima”. Pripremili smo Umetnost idokolicu, Stiva Te{i}a, oskarovca i U`i-~anina, koju je re`irao Nemanja Ran-kovi}, umetni~ki direktor na{eg pozo-ri{ta, pa se nadam da }e se ona potvrditii na veoma va`nom, beogradskom po-zori{nom ”tr`i{tu”. Namerno ka`em ”tr-`i{te”, ali ne u nekakvom ekonomskomsmislu, ve} kao odrednicu za konkuren-ciju pozori{nih ideja i kreacija. Planiralismo da postavimo Do{ljake, MilutinaUskokovi}a, koja je u na{em pozori{tuigrana nekoliko puta po dramatizacijiMilenka Misailovi}a, tako|e U`i~anina ina{eg poznatog teatrologa, a koja }e bitiosnov i za novu predstavu. U pregovo-rima smo sa nekolicinom reditelja, a mi-slim da }e je raditi Aleksandar Sa{aLuka~, koji je u na{em pozori{tu ostaviozna~ajan trag i poznaje na{ ansambl.Tako|e, planiramo da veoma brzo po-stavimo komad ^udo u [arganu, aka-demika Ljubomira Simovi}a, a voleo bihda taj komad re`ira Bo{ko Dimitrijevi},koji je tu predstavu, pre dvadeset godina,re`irao u na{em pozori{tu. Preliminarnidogovor postigli smo sa Svetislavom Ba-sarom o Hamlet rimejk-u, koje bi trebaloda re`ira jedan od iskusnih reditelja, aline u ovoj sezoni, jer ne}e biti dovoljnovremena, a nadamo se da }emo u dogled-no vreme uspeti da pipremimo Vo|u,Miodraga Mi{e Stanisavljevi}a.

Trenutno je u pripremi komadKardanus. Za{to ba{ taj komad?

Od 13. marta po~ela je priprema togkomada Gorana Ibrajtera, u re`iji Lju-bosava Majere, koji je ve} uspe{no radiosa u`i~kim pozori{tem. Jednostavno, `e-limo da spajamo mlade autore sa isku-

snim glumcima na{eg ansambla, poku-{avaju}i da otvorimo neki novi pozori{niput, u ~emu smo i ranije uspevali, a o~emu svedo~e mnoge nagrade koje smodobili. Takav na~in rada prona{ao je nas,a ne mi njega. Moje opredeljenje je da {tovi{e sara|ujemo sa mladim umetnicima.

Ima li dovoljno novca za te projekte,odnosno da li u`i~ka op{tina ispunjavaobaveze prema u`i~kom pozori{tu, kaonjegovom osniva~u?

Imamo podr{ku lokalne samoupra-ve. Sredstva su skromna, ali uvek bla-govremena. Repertoarsko pozori{te, ka-kvo je u`i~ko, mora da ima pet ili {estpremijera, a ukupan broj gledalaca nemo`e da pre|e vi{e od tridesest odstostanovni{tva u gradu. Kada sve toizra~unam, ~esto se razo~aram, a ondase uporedimo sa Beogradom, Ni{om, No-vim Sadom i shvatim da se vi{estrukovra}a dinar ulo`en u repertoar u`i~kogpozori{ta. Mnoga pozori{ta u Beogradunemaju taj stepen povratka sredstava uodnosu na ulo`ena sredstva. S drugestrane, odnos ulo`enog dinara i kvalitetana sceni, odgovorno tvrdim, najbolji jeupravo u u`i~kom pozori{tu. Ipak, ovo jete{ko vreme i svestan sam da novac trebai drugim bud`etskim korisnicima. Izpozicije gra|anina koji je ostao bez posla,pozori{te nije dnevno potrebna stvar, pasvaki mali korak napretka ovde, pred-stavlja korak od sedam milja.

Po~ela je rekonstrukcija prostora uprizemlju pozori{ta za malu scenu, kada}e ta scena biti otvorena?

Op{tina je investirala oko tri milionadinara za sanaciju ki{ne kanalizacije ispre~avanje prodiranja vode u temeljepozori{ta i budu}e male scene i taj posaoje zavr{en. Preduze}e ”Jedinstvo” izU`ica je odabrano kao izvo|a~ radova natenderu Ministarstva kulture i prostorbiv{eg disko kluba za potrebe kabarescene trebalo bi da bude u funkciji odseptembra ove godine. Novac za to, prekoMinistarstva za kulturu, odvojila jeVlada Srbije i to 15 miliona, a 25 milionadinara je predvi|eno Nacionalnim inves-ticionim planom. Upla}en je avans od 16miliona dinara, a ceo projekat je vredanoko 46 miliona dinara. Oko 9 milionadinara obezbedi}e u`i~ka op{tina. To }ebiti multifunkcionalan prostor, koji }ekoristiti mladi za svoje kreativne pro-grame, a bi}e i kompatibilan sa de{ava-njima na velikoj sceni.

Vi ste i predsednik Zajednice profe-sionalnih pozori{ta Srbije, pa kako funk-cioni{e ta asocijacija?

Na `alost, ta zajednica ne funkcio-ni{e onako kako bi trebalo. Dr`ava nijepokazala interesovanje da se ta zajednicarazvije, ali ona sa Savezom dramskihumetnika Srbije mo`e da bude dobarokvir za tranzicione promene u na{impozori{tima. Zajednica vojvo|anskih po-zori{ta ima dugu tradiciju, ali zajednicapozori{ta ju`no od Beograda radi spora-di~no, iako se trudimo da uhvatimo kop-~u sa prestonicom, da joj nametnemoregionalizaciju, koja podrazumeva kan-didovanje kvaliteta iz svakog dela zemljeu nekakav zbirni kvalitet, sa kojimmo`emo da u~estvujemo na evropskompozori{nom tr`i{tu. Pripremamo Festivalprofesionalnih pozori{ta Srbije, koji }eove godine biti od 4. do12. maja u Kru-{evcu i nadam se da }e pokazati zaistanajbolje iz tih pozori{ta.

Kad pri~amo o festivalima, logi~nose name}e i pitanje o Jugoslovenskom

pozori{nom festivalu u U`icu, ~iji ste Vidirektor, a koji je, zbog pro{logodi{njeselekcije, podelio javnost. Selektoru jeistekao mondat, ko }e biti novi selektor12.festivala?

Savet festivala se nije opredelio ni zajednu li~nost, jer smatramo da u ovomprelaznom periodu i transformaciji sa-mog festivala, to treba da bude selektor-ski tim. Sa transformacijom Sterijinogpozorja, bilo je neizbe`no da se transfor-mi{e i Jugoslovenski pozori{ni festival uU`icu. Na{a ideja je da u`i~ki festivalbude festival, uslovno re~eno, pozori{tajednog jezika, a to podrazumeva da nanjemu gostuju najbolje predstave iz Bo-sne, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Za to jepotreban selektorski tim, koji }e u tim ze-mljama odrediti koje su to najbolje pred-stave i nadam se da }emo ove godine uU`icu imati zaista najbolje predstave satog podru~ja.

Ko }e biti ~lanovi tog selektorskogtima?

Ne bih da govorim o tome, dok se Sa-vet festivala ne izjasni. Razgovarali smosa upravom Sterijinog pozorija, na ~ijiselektorski tim svakako ra~unamo, ali isarajevskog MESS-a, kao i sa zna~ajnimrediteljima i direktorima vode}ih pozo-ri{ta u Hrvatskoj. Idemo ispred politike,pa su i na{i koraci u tim poku{ajima ne-sigurni i te{ki. Kad se pomene jedanjezik, politi~ari se odmah jave sa ras-pravama i dilemama da li je to ipak jedanjezik. Ja mislim da jeste, jer ga razumejunarodi na tom podru~ju. Festival sa ta-kvim konceptom publika }e imati prilikeda pogleda ove godine u novembru, aslede}e godine ugosti}emo i pozori{ta izSlovenije, Makedonije i drugih zemalja izregiona.

Da li }e festival promeniti naziv?Ove godine ne}e, ali to ne}e biti smet-

nja da realizujemo njegov novi koncept.Hteli to mi ili ne, mi jesmo ju`noslovenskinarodi, a i samo ime deo je jedne tradici-je. U`ice je postalo mesto koje ima festivalna kome se prikazuju isklju~ivo najboljepredstave, bez obzira na poreklo pisca ilipozori{ni `anr i on je bio uvek uspe{an,kada na njemu nije bilo problemati~nihselektorskih koncepata.

Kakav }e odnos biti izme|u Steri-jnog pozorja i u`i~kog festivala, jer jebilo razgovora i o tome?

Donekle je u`i~ki festival vezan zasudbinu Sterijinog pozorja i to je dobro.Sterijino pozorje ~uva doma}i tekst, uzprogram ”Krugovi” koji obuhvata {iri

geografski prostor i to ne}e biti ugro`enou`i~kim festivalom, koji `eli da ”rasvetli”taj u`i, regionalni teren. Na{a ideja je dataj prostor, na kome narodi govore jednimjezikom i koji su upu}eni jedni na druge,u pozori{nom smislu ”profiltriramo” kakobismo dobili sedam zaista najboljih pred-stava. @elimo da jedni drugima po-gledamo u o~i, jer je teatar u velikoj krizi.Pozori{te je krenulo u tanziciju, ali jo{uvek se nije promenilo, nigde nije stiglo, ato je problem i regiona. Ovaj festival jedoga|aj za U`ice i on opstaje, bez obzira{to je pro{le godine bio incidentan, zbogpolemike oko selekcije. Ove godine, saselektorskim timom, `elimo da okupimonajbolje predstave koje se ti~u svih nas,jer na{ region predstavlja prostor veomabliskih razmi{ljanja.

Da li stoji teza da se promenomu`i~ki festival olako odrekao svog iden-titeta, te da }e novim konceptom postatisamo deo festivalskog programa Steri-jinog pozorja?

To je zlonamerno tuma~enje na{eideje. Koncept na{eg festivala je da seprikazuju samo najbolje predstave, bezikakvih ograni~enja i njegova sudbina jepotpuno izvesna. Novi koncept u`i~kogfestivala prezentova}emo upravo na Ste-rijinom pozorju, gde }e biti skoncentri-sana pozori{na javnost ovog dela Evrope,{to }e biti i najbolji odgovor na Va{e pita-nje. U organima u`i~kog festivala uvek jeneko sa Sterijinog pozorja, kao iskusnijegfestivala od koga mi mnogo mo`emo danau~imo, ali i ostvarimo va`ne me|unar-odne kontakte.

Sa me|unarodne scene sti`u lepevesti, jer }e u`i~ko pozori{te 19. jula, savelikim me|unarodnim projektom, u~e-stvovati na presti`nom 39.Pozori{nombijenalu u Veneciji.

To je i lepa i va`na vest. Projektom, usaradnji sa Bitef teatrom, Teatrom LaMaMa i jo{ nekoliko pozori{ta iz inos-transtva, u`i~ko pozori{te }e otvoritiVenecijansko bijenale. To je najstarijakulturna manifestacija u Evropi, kojaizaziva na{e po{tovanje, ali to je i velikaobaveza, jer `elimo da poka`emo da jesrpski teatar deo evropske kulturne ba{-tine. Igra}emo komad Sluga dvaju gospo-dara, Karla Goldonija, za {ta postoje stan-dardi, ali mi kre}emo da „ru{imo“ te stan-darde. Prema Venecijanskom bijenaluimamo po{tovanje, ali ne i strah, jer smopotpuno spremni i otvoreni da podarimosopstveni talenat, znanje i `elju da bude-mo deo evropskog teatra. Ovom prilikom

VA@NO JE DA SMO NA DOBROM PUTUbih `eleo da se zahvalim Ambasadi Itali-je i italijanskom konzulu u Beogradu napomo}i koju su nam pru`ili prilikom pri-prema za put u Italiju.

Pita}e se neki kako se to u`i~kopozori{te ”plasiralo” za u~e{}e na Vene-cijanskom bijenalu?

U tome nema slu~ajnosti, jer trebapogledati na{u monografiju i proveriti daje u`i~ko pozori{te {ezdesetih godinapobe|ivalo na Bitefu, dve godine uzastop-no gostovalo u SAD, sa izgledima dagostuje i na Dalekom istoku, ali i da se savenecijanskim projektom pojavi i na Of-Brodveju. Sara|ivali smo sa mnogiminostranim autorima, pa je u~e{}e na tombijenalu jo{ jedna potvrda na{eotvorenosti i kvalitetnog rada.

Potvrda da je u`i~ko pozori{te nadobrom putu stigla je i sa Me|unarodnogfestivala glumca u Nik{i}u, gde je glumi-ca Ivana Pavi}evi} dobila jednu od ~etirinagrade...

Ivana je dobila nagradu za epizodu ito u o{troj konkurenciji. Na tom festivaluu~estvovale su predstave Bitef teatra,pozori{ta iz Hrvatske, Bosne i Crne Gore.Posle du`eg vremena u`ivao sam naokruglom stolu, kada je izre~eno nizkomplimenata na{oj predstavi, ~ime supodr`ali i na{e uverenje da treba danastavimo putem kojim idemo. Ivana jezaslu`ila nagradu, odu{evila publiku i`iri, a da se dodeljivala nagrada zare`iju, siguran sam da bi pripalaNemanji Rankovi}, jer su njegov pristup i~itanje Te{i}evog teksta voma dobro ocen-jeni. Sa festivala u Nik{i}u, nosimoveoma lepe utiske i znam koliko jepotrebno da se takav festival organizuje.Festival u Nik{i}u je veoma dobar, jer jeposve}en glumcu i poslu`i}e kao inici-jacija da se pozori{te vrati na velikuscenu u tom gradu. Vlada Crne Gore jeustupila zgradu Doma vojske nik{i}kompozori{tu, {to je preduslov da se u Nik{i}uformira dobar ansambl.

Da li sam ne{to va`no propustio daVas pitam?

@elim da ka`em da mi je posebnodrago da je 'Ludus' nakon mnogo godinapo~eo da evidentira ~injenice da u U`icupostoji dobro pozori{te i dobar festival.Odsustvo informacija u 'Ludusu' o raduu`i~kog pozori{ta svih ovih godina nijezna~ilo da u U`icu nije bilo dobrogpozori{ta, ve} da u tome nije bilo dobrogposrednika.

Nenad Kova~evi}

ZZoorraann SSttaammaattoovvii}}

OPSTANAK LUDUSAOMOGU¬AVAJU

MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJEI GRADSKI SEKRETARIJAT ZA KULTURU BEOGRADA.

ZAHVAli¬emo, U IME ¸ITALACA, REDAKCIJEi Štamparije, ¸im PRIMIMO SREDSTVA

ZA POSLEDNJA TRI BROJA RAÐENANA VERESIJU.

LUDUS 14317

Iz U`ica

Narodno pozori{te U`ice nastupi}ena 39. Pozori{nom bijenalu u Ve-neciji sa internacionalnim kopro-

dukcijskim projektom Sluga dvaju go-spodara, Karla Goldonija. Svetska premi-jera je zakazana 19. jula na ovom festi-valu (Festival di della Bieannale di Ve-nezia).

Ovaj ambiciozni i veoma zna~ajniprojekat za doma}u kulturu, ali i velikoisku{enje za u`i~ko pozori{te bi}e reali-zovan u koprodukciji sa Venecijanskimbijenalom, Bitef teatrom, Offucina Electic

Arts (Italija) i Grand Thetare (Holandija).Projekat je podr`ao i njujor{ki LaMaMaTheatre, koji predvodi ~uvena ElenStjuart. Ona je pro{le godine boravila uNP U`ice, povodom premijere komadaPilad, Pjera Paola Pazolinija, u re`iji nje-nog saradnika, italijanskog rediteljaAndree Pa}ota, oceniv{i nakon premijereda je u`i~ki ansambl tim komadom ”u~i-nio pravo ~udo”. Pored nje, ovaj zna~ajniiskorak u internacionalizaciji potvrdekvaliteta u`i~kog ansambla podr`ali suMinistarstvo kulture Srbije, Italijanski

institut za kulturu u Beogradu i u`i~kaop{tina.

Goldonijev komad re`ira}e AndreaPa}oto, a asistent reditelja bi}e NemanjaRankovi}, umetni~ki direktor u`i~kogpozori{ta.

Adaptaciju i prevod potpisuje Jovan]irilov, dramaturgiju Susanne Vinnacker(Nema~ka), a kompozitor je Anja \or-|evi}. Kompozitor elektronske muzike ivideo dizajner je Jan H. Klug (Holandija),scenografiju }e osmlisliti Mia DavidZari}, dizajn svetla Andre Pronk (Ho-landija), dizajn zvuka Nikola Pejovi},dok }e autor kostima biti naknadno iza-bran. Planirano je da se probe odr`avajuu U`icu u dva navrata i to od 7. do 20.maja i od 1. do 28. juna ove godine.

Prema re~ima Nemanje Rankovi}a,uslov Venecijanskog bijenala bio je da sepostavi upravo ovaj Goldonijev komad, alipo matrici druga~ijeg, savremenog i{~i-tavanja. - Likovi iz Goldonijevog teksta,koji je nastao u doba baroka, inspirisalisu reditelja da komad postavi u balkans-ki interaktivni prostor, sa primesamaizvo|a~kih umetnosti, uz kori{}enje no-vih medijskih tehnologija u pozori{tu, {tozahteva posebno promi{ljanje, pogotovu

SA JOVANOM ]IRILOVIM U VENECIJU

KONA^NO, KOMAD ZA NAJMLA\U PUBLIKUNakon deset godina u`i~ko pozori{te

pripremilo je predstavu namenjenudeci, ali i onima koji jo{ uvek nisu

zaboravili da se igraju. U pitanju je Trticarajske ptice, pisca Branka Dimitrijevi}a-Bahusa, u re`iji Nikole Zavi{i}a, koja je uovom teatru premijerno izvedena 9. febru-ara.

Tokom razigranog nastupa ~etvoroglumaca u`i~kog ansambla Gorana [ma-ki}a (kapetan Crna Brada), Igora Boroje-vi}a (Gavran Gavro), Nemanje Jovanovi}a(razma`eni Ser`) i Bojane Ze~evi} (KoniBrogonija, biv{a nastavnica matematike),u`i~ki mali{ani su iskreno u~estvovali uburlesci o neobi~nom gusarskom kape-tanu i njegovoj dru`ini u potrazi zaizgubljenim brodom i rajskom pticom,svojevrsnim simbolom nove ”{arene la`e”.Reditelj Zavi{i}, potpisuje i scenografiju, au sradanji sa Nikolom Pejovi}em i izbormuzike. Sne`ana Kova~evi} je osmislilakostime, a aplikacije na njima uradila jeBiljana Ugren Kova~evi}. Ivana Vasi} je

uradila crte`e na folijama, a MarinaVeselinovi} je saradnik na dizajnu pred-stave.

U`i~ki mali{ani, ~udili su se kakav jeto gusarksi kapetan, kome je potreban se-rum da bi bio hrabar, pri tome nemabradu, a zove se Crna Brada? Smejali suse kapetanovom ”savetniku” GavranuGavri, zazirali od zle, ali lepe Koni, biliodu{evljeni Ser`ovim akrobatskim ve-{tinama. Cupkali su u ritmu songova izanimljive muzike, a lumino objekti koji-ma se reditelj slu`io da ”spaja” delovepri~e, dodatno su razbuktavali de~juma{tu.

Po oceni dela publike najbolji je bio”onaj {to se stalno pentrao po mre`i”, tj.Nemanja Jovanovi}, kome je osim glu-ma~kog zanata, za re{enje uloge Ser`a,dragoceno bilo njegovo gimnasti~ko isku-stvo i sviranje saksofona. Nekima je”veoma simpati~an bio kapetan”, a drugisu za svog ”favorita” proglasili gavranaGavru, ”koji je bio sme{an, jer ne zna daka`e ”r”, ili Koni koja je ipak ”na krajudobila svoje”. Upravo ovakvi komentari iozarena de~ja lica, dokaz su da je u`i~kopozori{te u~inilo dobar repertoarski potezi kona~no se obratilo najmla|oj publici.Oni stariji, imali su priliku da otkriju”subverzivnost” teksta i njegovu kore-spodentnost sa na{om tranzicionom sa-da{njicom. U sredi{tu je gusarski vo|a,koji je, kockaju}i se, ostao bez broda iposade, kidnapovao Ser`a da bi ucenji-vao njegovog oca i zahtevao otkup.Gavran Gavro je nekakava vrsta PR sagovornom manom i kapetanov stru~ni

RRiimm,, NNPP UU`̀iiccee nnaa VVeenneecciijjaannsskkoomm bbiijjeennaalluu

TTrrttiiccaa rraajjsskkee ppttiiccee

NAGRA\ENAU NIK[I]U

Na Me|unarodnom festivaluglumca, koji je od 16. do 23. febru-ara odr`an u Nik{i}u, mlada glu-mica u`i~kog pozori{ta Ivana Pa-vi}evi}, nagra|ena je za najboljuepizodu.

Stru~ni `iri u sastavu DragicaTomas, glumica, Bal{a Brkovi},knji`evnik i Andro Martinovi}, re-ditelj, dodelio je Ivani Gran pri festi-vala za najbolju epizodnu ulogu,koju je, kako je obrazlo`eno ”ostva-rila veoma sugestivno” tuma~e}i likk}eri Aleksa ^ejnija u komadu‘Umetnost i dokolica’, oskarovca,poreklom U`i~anina Stojana StivaTe{i}a, u re`iji Nemanje Ranko-vi}a, umetni~kog direktora NPU`ice.

Na festivalu u Nik{i}u, koji jerevitalizovan posle deset godinapauze, u~estvovala su pozori{ta izSlovenije, Hrvatske, Bosne i Herce-govine, Srbije i Crne Gore. Festivalje posve}en glumcu, a kriterijum zau~e{}e na njemu je kvalitet glu-ma~ke igre. Na festivalu su dode-ljene ukupno ~etiri nagrade i to zanajbolju predstavu, glumca, part-nersku igru i epizodnu ulogu.

“Obradovala sam se nagradi iona je podstrek za moj rad. @ao mije {to nisam odgledala svih sedampredstava na festivalu, jer sammorala istog dana da se vratim uU`ice”, rekla je Ivana i dodala da jenik{i}ka publika odli~no reagovalana u`i~ku predstavu.

Ivana Pavi}evi}, o kojoj je Lu-dus pisao u pro{lom broju, diplomi-rala je na Fakultetu dramskihumetnosti u Pri{tini. Njen anga`-man u u`i~kom pozori{tu po~eo jekomadom Per Gint, a trenutno,pored Umetnosti i dokolice, igra upredstavama Boing Boing, Kon-kurs, Volpone, Viktor ili deca navlasti.

Ovo je njena prva me|unarod-na nagrada i veliko priznanje zarad, ali i potvrda vrednosti u`i~kogpozori{ta u regionalnim okvirima.

“Sa festivala u Nik{i}u nosimolepa iskustva, a posebno mi je dra-go {to je predstava u celini veomadobro pro{la kod festivalske publikei stru~ne javnosti, jer su prepoznalikoncept i ideje kojima sam se slu`iou njenoj pripremi. Svakako su pri-jali i komplimenti u`i~kom pozo-ri{tu, koje je prepoznato kao teatarkoji po svom radu i repertoaruprednja~i u regionu”, izjavio je Ne-manja Rankovi}

N. K.

ME\UNARODNI FESTIVAL

kada se radi o anga`ovanom teatru, ka`eRankovi}. On podse}a da kroz ovu ko-mediju u dva ~ina, sa neobi~nim dra-matur{kim zapletom, lakrdija{kim do-sko~icama, akrobacijama, gestiku-lacijom i plesom, Goldoni, iza maskibudalastih likova, gradi slo`ene i eman-cipovane likove, uvodi stvarnost inagove{tava vreme prosvetiteljstva,takozvano ”vreme tri stale`a”.

Povodom u~e{}a NP U`ice na pre-sti`nom Venecijanskom festivalu, u Am-basadi Srbije u Rimu, 12. marta jeprire|ena konferencija za italijanske isrpske medije, a koja je, kako se navodi usaop{tenju na{e ambasade, bila veomapose}ena.

“Projekat su predstavili MauricioSkaparo, umetni~ki direktor Venecijan-skog pozori{nog bijenala, Jovan ]irilov,umetni~ki direktor Bitefa, NemanjaRankovi}, umetni~ki direktor u`i~kogpozori{ta i Andrea Pa}oto, reditelj koma-da,» saop{tila je na{a ambasada u Rimu.Nakon svetske premijere 19. jula u Ve-neciji, doma}a je najavljena za vreme 41.Bitefa u septembru ove godine.

N. Kova~evi}

OBAVE[TENJE ^LANOVIMA SAVEZA

SAVEZ DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJEima novu e-mail adresu:

sdus@sdus.org.yuTako|e, molimo kolege da nam dostavesvoje adrese radi efikasnije komunikacije.

Savez dramskih umetnika Srbije

konsultant u pregovorima sa Koni, biv-{om nastavniciom matematike, koja jeu~ionicu zamenila kockarnicom i postalaosiona ”preduzetnica”.

Zavi{i} isti~e da je u pitanju ”opti-misti~ki komad, koga krasi ma{tovita igraglumaca”, a koji se obra}a detetu 21.veka, sa tekstom koji otkriva vrcavi duhBranka Dimitrijevi}a. “Deca su danasitekako spretna, spremna i inteligentnada sve to shvate”, ka`e Zavi{i}, kome jeovo prva saradnja sa u`i~kim pozori{tem.On navodi da je u pitanju ”komedijajednostavne radnje, sa edukativnim pris-tupom koja poma`e deci da sama donesu

jasne zaklju~ke o tome kako treba voleti`ivotinje, voditi ra~una o higijeni i kakobiti koristan u dru{tvu i stalno ne{tokorisno raditi”.

Pisac Branko Dimitrijevi}, koji seposle devetnaest godina, kako ka`e,”izgnanstva u Americi”, vratio u Srbiju,smatra da je pogre{no decu u~iti da po-stoje osobe koje su sto posto dobre i onedruge. “Treba pokazati upravo obrnuto,da svi mi imamo slabosti, ali je su{tina utome da treba ~initi napore da bismopostali bolji, pa }e nam svima biti lak{e.Naravno da i Trtica rajske ptice dajeneke pozitivne primere - bolje obratitimalo pa`nje na higijenu, nego se stalno~e{ati; bolje je manje lagati, jer se takomanje upada u neprilike; treba dr`atidatu re~... Ali, u osnovi komada je po-vratak veseloj, neoptere}enoj igri, koje jesve manje u na{im i svetskim pozo-ri{tima”, ka`e pisac Branko Dimitrijevi}.

Na pitanje da li je na pozornici uU`icu video ono {to je napisao on ka`e dajeste, a potom dodaje:

“Posmatrao sam reakcije dece, jer tomi je bilo veoma va`no. Deca su pratila{ta se de{ava i primetio sam da su bilaveoma zadovoljna”, rekaoje Dimitrijevi}.

Nenad Kova~evi}

NOVA-STARACRVENKAPA

Tre}a pozori{na predstava zadecu, de~ije scene „Po|i tuda...“pan~eva~kog Centra za kulturupremijerno je izvedena 12. marta.Re~ je o predstavi Crvenkapa kojuje tekstualno osavremenio IgorBojovi}, a re`irao Stevan Bodro`a.U ovoj postavci ~uvene bajke pri-menjen je originalan, aktivan pri-stup, razigranost i humor, koji iza-zivaju spontane reakcije kod mladepublike i `elju za u~estvovanjem uavanturi. Ova Crvenkapa praviiskorak sa stranica klasi~nih bajkizahvaljuju}i neposrednosti i spret-no kombinovanoj igri s lutkama. Upredstavi igraju Ivana Nikoli}, Jo-van Popovi} i Jelena Trkulja, mu-ziku je komponovao Ivan Aleksije-vi}, lutke je izradio Zoran Misita, akostim i scenografiju Mina Ili}.

M.J.

PREMIJERA

18LUDUS 143Lu

Voditelj radijske emisije trebalo bida se slu{aocima predstavi na po-~etku i na kraju te emisije, jer ta

predstavljanja za slu{aoca jesu voditeljevpotpis. ^e{}e predstavljanje moglo bizvu~ati nametljivo, a izostanak pred-stavljanja li{ava slu{aoca podatka o vi-novniku u`ivanja, dosade ili odbojnosti inezadovoljstva. Prvog februarskog danado{lo je do izostavljanja voditelja uodjavi, ali je to pre svega bilo uslovljenoizuzetno sadr`ajnim i zgusnutim raz-govorom s gostima. U zanimljivu i popu-larnu emisiju ”Klub dva” II programaRadio Beograda, koja ispunjava drugiskoro ceo popodnevni sat svakog radnogdana, tog ~etvrtka do{li su dramskiumetnik Mika Pavi}evi} i dramski pisaci teatrolog Radomir Putnik. Dobar povodza razgovor bila je najnovija knjiga re-ditelja i dramskog pisca Radoslava Do-ri}a Komedija za Slaviju. Ovoj knjiziprethodile su Vojvo|anska trilogija i No-va dramska trilogija. Sagovornici su,valjano dopunjavaju}i jedan drugoga,podsetili na dosada{nji Dori}ev rad iistakli da je re~ o ”ro|enom pozori{nom~oveku” koji voli i razume scenu i pravipredstave koje publika voli. Dori} je

dobitnik ~etiri Nu{i}eve i brojnih drugihnagrada.

To je ~ovek koji ne mistifikuje po-zori{te, koji ”ograni~enja pretvara u vr-linu i estetiku”, koji se svojim reditelj-skim radom opire ”teatru spektakla,opsenarstva i proizvoljnosti”. Dori}eviumetni~ki tekstovi - po ideji drame, a po`anru komedije ili tragikomedije - naoriginalan na~in, nadovezuju}i se naSteriju, raskrinkavaju pragmatizam ilicemerje la`nih rodoljuba koji lihvare~ak i krvlju u ovo na{e vreme ”tragi~no,ratno, mafija{ko, korupciona{ko i poli-ti~ko”. U propratnim tekstovima u naj-novijoj knjizi svojih drama Dori} govori ote{ko}ama da se knjiga izda i lamentiranad sudbinom na{eg pozori{ta.

To je Putnika i Pavi}evi}a podstakloda iznesu par napomena o pozori{nojsituaciji {irom Srbije: o nekompetentnimupravnicima, o ”sindikalnim rediteljima”i na{em zaostajanju za Evropom, o `rtva-ma manipulacija, o prigu{ivanju pozo-ri{ta koja uspeju da se izdignu, o glumci-ma koji se ne ~uju i ne razumeju, a ipakposeduju diplome i nastupaju, o postav-ljanju na scenu ”svetskih besmislica” i ozapostavljanju autenti~nih dramskih

Polemike i komentari

tekstova na{ih, o kompromisima, ulagi-va~koj politici, itd.

Istog popodneva na istoj frekvenciji,u tematskom bloku ”Maske” posve}enompozori{tu u okviru emisije ”Kulturnikrugovi”, Sa{a ]iri} je razgovarao saAleksandrom Novakovi}em, dramatur-gom, piscem kritika, prikaza i drama,povodom najnovije knjige Novakovi}evihdrama.

Novakovi} se, doznajemo, kre}eizme|u apsurda i anga`ovanosti, razot-kriva savremenog ~oveka koji se, okru-`en sofisticiranom tehnologijom, otu|uje~ak i od `ene. Slu{ali smo zanimljiveodgovore o ”izopa~enoj bajkovitosti”, ostra{nom, negativnom nasle|u 90-ih, onegativnoj utopiji, o te{koj i napornojsudbini novih dramskih tekstova, obrutalnim pri~ama na sceni nasuprotbulevraskom, optimisti~nom pozori{tu, opozori{tu kao prakti~no jedinom mestugde se mo`e ispoljiti neposredno dru-{tveno anga`ovana umetnost, o tridese-tak ljudi koji aktivno pi{u drame u ovojzemlji. Mo`e se re}i da se u sredi{tu pa-`nje i drugog februarskog dana (u rubri-ci ”U prozi” ve~ernje emisije iz kulture”Deset i po” I programa, kroz razgovor

Olivere [eji}) ali i poslednjeg, 28. dana (ujutarnjim emisijama ”Radiovizor” i”Kult’press”Mire Kne`evi} na II progra-mu) na{lo delo Sanje Domazet, njeneknjige proze, eseja i drama, a posebnonjene drame o Fridi Kalo, ”Krila od olo-va” i ”Disharmonija”, a podsetili smo seili doznali da se nagra|ivana i sve popu-larnija Sanja Domazet bavi i novi-narstvom i muzikom, da je magistar dra-maturgije i pravnik. Izvo|enjem njenedrame o Vladislavu Petkovi}u Disu, mo-`emo re}i, izme|u ostalog, da je obele`enjubilej - 60 godina rada Beogradskogdramskog pozori{ta. O centralnoj mani-festaciji tim jubilarnim povodom slu{alismo u emisiji ”Deset i po” 20.II 2007, - osadnji stabala, o nagra|enim glumcima,o predstoje}im predstavama, ali i o tadapromovisanoj monografiji Feliksa Pa{i}ao ovom pozori{tu.

Od 5-9. februara ciklus je pripremioVeljko @ujovi}, a muzi~ki ga upotpunilaZorica Premate. Na prijatno iznena|enjeslu{alaca, ciklus je ispunio svojim prijat-nim glasom, izrazom i stihovima dram-ski umetnik i pesnik Milan B. Mihailovi}zvani Caci. Shvativ{i da iz grotla njegoveose}ajno{}u i dinamikom bogate li~nostiizbijaju i varnice koje mora otpraviti naneku scenu mimo pozori{ne, ovaj umet-

nik je pre par godina u sopstvenomizdanju objavio plemenito{}u i iskre-no{}u ispunjenu zbirku ”Srce i drugepesme”, podsetiv{i i svoje kolege, i kri-ti~are, i ~itala~ku javnost i decu kojoj je,pre svih, ova zbirka namenjena, da jo{uvek ”olovka pi{e srcem”. Sposobnost dado dirljivosti istan~ano i nepretencioznoumetni~ki evocira biografske i autobi-ografske odbleske stvarnosti ~ini ovogumetnika jo{ bli`im i dra`im naj{iremkrugu ~italaca, gledalaca i slu{alaca.Pomenuta ”Antologija pesnika” to je jo{jednom potvrdila, upozoravaju}i na scen-ski i radiofonski potencijal ove zbirkekoja je ve} prona{la put do mnogih srca.Mo`da je nagovestila jo{ jednu knjigupesama za (nepovratno) odrasle, kao ijednu knjigu o glumcima s kojima je`iveo i radio.

U ”Maskama” je 15.II 2007. gostovaoesteti~ar i teatrolog dr Radoslav Lazi}, aiscrpno i nadahnuto je govorio o nedavnoobjavljenom II izdanju antologije japan-ske no-drame, oboga}enom Lazi}eviminstruktivnim predgovorom. Kao uvod u~itanje ove knjige doznali smo o prevodi-ocima, estetici ti{ine, uticaju na zapadnudramu...

Mr Ranko Buri}

IZOPA^ENA BAJKOVITOST I SVETSKE BESMISLICE

ALISA... U MP ‘DU[KO RADOVI]’Malo pozori{te ‘Du{ko Radovi}’ premijerno je izvelo predstavu ‘Alisa u zemlji

~uda’ u re`iji Ivane Vuji}, po romanu Luisa Kerola. U ma{tovitoj pri~i o Alisinimavanturama u bizarnoj, naopakoj zemlji besmislenosti igraju Vanja Ejdus, Slavica\or|evi}, Zoran Miljkovi}, Jovana Cvetkovi} i drugi. Prate}i evropske trendove da uumetni~ke projekte pored profesionalaca budu uklju~eni tzv. ‘obi~ni’ ljudi iz svakod-nevice, za uloge Sata i ^ista~a, rediteljka Vuji} je anga`ovala `enu koja u ovompozori{tu radi kao ~ista~ica gotovo 20 godina.

Komad je uvr{ten na redovni repertoar pozori{ta sa kojim }e ovo pozori{te gosto-vati na dva festivala u Danskoj - ‘Springfestival’ u Kopenhagenu i 37. festivalpozori{ta za decu i mlade u Viborgu, koji se odr`avaju od 15. do 29. aprila.

Promovi{u}i ideju o zajedni~kom dolasku roditelja i dece u pozori{te, ovom pred-stavom je nastavljen repertoarski koncept ‘porodi~nog pozori{ta’ na kome su jo{ pred-stave Mali princ Antoana de Sent Egziperija, u re`iji Anje Su{e, i Skoro svako mo`eda padne (osim ~aplje) Tona Telehena, u re`iji Nikole Zavi{i}a.

Nije, dodu{e jasno ko smatra ideju o zajedni~kom dolasku u pozori{te novom.Po{to deca oduvek dolaze u teatar u pratnji odreslih. Ako posle rekonstrukcijeRadovi} ne bude imao kafanu na samom ulazu u salu, onda }e na predstavu sadecom ulaziti mo`da ~ak i o~evi, a ne samo majke i bake.

M.J.

Pozori{te na radiju i radio kao pozori{te - Knjige i jubileji

PREMIJERA

AAlliissaa uu zzeemmlljjii ~~uuddaa ((FFoottoo:: \\..TToommii}}))

Umedijima se ponovo razkokoda-kala jalova diskusija o tome trebali [aba~kom pozori{tu vratiti ime

'Ljubi{a Jovanovi}' ili ne. Aktuelni direk-tor [aba~kog teatra tvrdi da se pomenutopozori{te tokom svoje istorije mnogo du`ezvalo [aba~ko pozori{te, nego {to je nosi-lo ime Ljubi{e Jovanovi}a. Trenutni (iduizbori!) predsednik Op{tine [abac galant-no nudi Ljubi{ino ime Jugoslovenskomdramskom pozori{tu, po{to Jugoslavijevi{e nema. Dodu{e, nema vi{e ni Ljubi{e,pa nije jasno kakav je ovo argument. Obestrane koriste isti argument o tome kakoje kragujeva~kom teatru vra}eno imeKnja`evski teatar... a maknuto JoakimVuji}... [to ina~e zna~i da je Knjaz kaovlast, ~ak i za teatar, va`niji od Joakima,kao umetnika! Po toj logici mogao bi[aba~ki teatar jednom nositi ime nekogpredsednika op{tine, kad ve} nemajuknjaza...

Kako smo krenuli da se vra}amobrzo bismo mogli sti}i u doba bez teatara,koje na ovim prostorima ba{ i nije bilotako davno, kao {to se diskutantima ~ini.Bi li nam bolje rodilo kad bismo preo-ravali njive, umesto {to preoravamo gro-bove?

Besmislena navada da se menjajuimena institucijama i ulicama ne vodiba{ nikuda - osim u tro{kove oko zamenedokumenata! Pogotovo kad se ne pro-meni ni{ta - osim imena. Na primer,Partizanskom putu u Beogradu promen-jeno je ime u Ulicu Dragoslava Srejovi}a,ali i dalje ima suludu putanju, pa na]alijama, iz ~ista mira, na ravnom dru-mu postaje Jovanka Radakovi}, a ne-sre}ni se Srejovi}, isto kao ranije Parti-zanski put, naglo smandrlja levo, uskimsokakom niz brdo na Karaburmu. Za{toDragoslav postaje Jovanka bez ikakvograzloga i upozorenja? Isto kao {to Ruzveltodjednom postane Mija Kova~evi}, {to neznam kome bi se od njih dvojice dopalo!?

Hajde da se upitamo: da li bi Ljubi{iJovanovi}u prijalo da se po njemu zoveba{ [aba~ki teatar? Bi li Zoran Radmi-lovi} dao svoje ime Zaje~arskom pozo-ri{tu, a Mata Milo{evi} sceni koja nemapublike? Da li je kori{tenje imena poko-jnika koji ne mo`e da se odbrani ba{uvek ~ast ili bi se mo`da ponekad moglosmatrati sramotom? Ili uvredom? ZarMira Trailovi} nije zaslu`ila ne{to lep{eod prljavog trgi}a na }o{ku pijace ispredBitef teatra? Da li smo sigurni da pisac ilekar Laza Lazarevi} mirno po~ivauprkos ~injenici da njegovo ime nosiprili~no ozlogla{ena ludnica? Dobro nijeludnica, nego du{evna bolnica, ako jebolje da du{a boli, nego da si prosto lud.Da li Rusi imaju ludnicu sa ^ehovljevimimenom, i on je bio lekar? Francuzipo{tuju svog Napoleona, mada je ojadiopola te iste Evrope kojoj danas pripadaju!

Uostalom, ma koliko da nas je malo isve manje, uvek }emo imati vi{e Zna-~ajnih Ljudi ili Pseudo Zna~ajnih Faca -nego ulica, {kola, i pozori{ta. Za{to ondada srljamo u razne nepravde? Ljuba Ta-di} je dobio scenu, a Branko Ple{a nije.Miroslav Belovi} ispao re`imski komu-nisti~ki reditelj, a Jovan ]irilov demokra-ta, mada sam ih neku no} u Trezoru,gledala obojicu, zajedno, na istom parti-jskom sastanku KP! Da li to zna~i da }eJovan jednom dobiti drugi prljavi }o{ki}Bajlonove pijace, a Miroslav ne}e? I ko}e, od njih dvojice, u tom slu~aju, bitisre}nik, a ko nesre}nik?

Za ilustraciju koliko na{i “kumovi odulica” imaju znanja mo`e poslu`iti detaljda na svim tablama u Ulici Bra}e Grim uBeogradu pi{e Ulica Bra}e GrimA! Koji jeto pade`? [ta su nam oni skrivili da ihzezamo po pade`ima?

S obzirom na to kako smo “kratko-misleni” i ponekad plitkoumni mo`dabismo izbegli mnoge probleme, ako uop-{te ne bismo koristili imena velikih poko-jnika, za svoja dnevnopoliti~ka prepuca-

vanja? Pogotovo kad ne bismo brkalipoliti~are sa umetnicima (mada se oni~esto brkaju sami)! Kad bismo se dogovo-rili da znamenitim ljudima postavljamospomen plo~e, a da ulice i institucije nosetrajnija, neutralnija imena. Na primer,Ulica 'ladne vode, ~ije }e ime postajati svepoeti~nije kako se globalno otopljavanjezahuktava, a voda isparava... Ili: TeatarPun Publike - pa da vidimo ko bi smeo dase tako nazove, ali bez la`i!

Zar smo ve} zaboravili sa koliko smoTitovih gradova morali da poskidamonjegovo ime? Mada... i ovo sa spomenplo~ama mo`da nije ba{ idealno re{enje...{ta bismo napisali na plo~i D`ord`aVa{ingtona? “ Ameri~ki predsednik kojinije pro{ao ovom ulicom, a nije je ni bom-bardovao...” Mogli bismo podi}i spomenplo~u zahvalnosti svakom ameri~kompredsedniku koji nije bombardovaoBeograd, nema njih tako puno. Kao {tonismo morali izbrisati ruske generalekoji su osloba|ali Beograd, po{to su bili iantifa{isti, a ne samo komunisti. Mogla jenegde ostati plo~a: “Ovom ulicom jegeneral Taj i Taj poslao u smrt tolikohiljada mladih Rusa, a u slavu Staljina,koja je u me|uvremenu raskrinkana...”Za{to da jednom, za promenu, i na timplo~ama ne pi{e istina? Za{to da stalnola`emo decu?

Ako je za utehu, a i nije ba{, nismomi jedine zaludne budale na svetu.Nemci upravo raspravljaju: treba li Hit-leru oduzeti status po~asnog gra|anina,koji je svojevremeno dobio u 4000 grado-va, ili je on te statuse izgubio zajedno sa`ivotom? Neki zagovaraju ideju da mu seoduzme dr`avljanstvo bez obzira na~injenicu da je mrtav ve} 66 godina!Klju~no je pitanje: da li }e to dr`avljan-stvo biti va`e}e ako se on slu~ajnopovampiri, odnosno vrati? [to ne bi biloslu~ajno!

Mirjana Ojdani}

ZALUDAN POP I VE] KR[TENI JARI]I

LUDUS 14319

Premijere

PREVARA U BITEF TEATRU

Bitef teatar je nizom originalnih manifestacija proslavio svoj 18. ro|endan, apo~etkom i krajem meseca premijerno su izvedene predstave: Prevara po tekstuHarolda Pintera, u re`iji @anka Tomi}a, i Bum, Tras - Deda, Pas Damira Vijakau re`iji An|elije Todorovi}. Prevara za temu ima hroniku ljubavnog trougla,odnosno, bavi se pitanjem da li dva prijatelja imaju jednu `enu, ili jedna `ena imadva ljubavnika. Trugao igraju Neda Arneri}, Jano{ Tot i Aleksandar Ala~.

U ironi~no sentimentalnoj melodrami Bum, Tras - Deda, Pas govori se osamo}i, otu|enju, prijateljstvu, ljubavi i mr`nji. Predstava za dva glumca pri~a ousamljenom starcu i njegovom prijatelju. Igraju: An|elija Todorovi}, LjubimirTodorovi}, Igor Filipovi}, Jelena Jovi}, ^arni \eri} i Du{an Muri}.

M.J.

SABIRNI CENTAR U NI[U

Narodno pozori{te u Ni{u zapo~elo jeobele`avanje 120 godina postojanja i rada premi-jerom predstave Sabirni centar Du{ana Kova~evi}a,u re`iji Jovice Pavi}a. Ovo je drugo anga`ovanjeovog reditelja u ni{kom pozori{tu u kome jesvojevremeno re`irao kultnu predstavu Dejstvogama zraka na sablasne nevene. O predstavi jerekao: ’Moja postavka Kova~evi}evog dela zahte-vala je veliko gluma~ko anga`ovanje, ali i komp-likovana tehni~ka re{enja jer pored ostalog glumci ”lete” sedam-osam metaraiznad pozornice. Zadovoljan sam u~inkom ansambla i na~inom kako je publikaprimila predstavu.’

Centralne sve~anosti povodom jubileja pozori{ta bi}e organizovane na jesenposle temeljne rekonstrukcije pozori{ne dvorane i pozornice. Upravnik ni{kogNP, Sa{a Had`i Tan~i} je rekao da je godi{njica ni{kog pozori{ta praznik ce-lokupnog srpskog teatra, a Narodno pozori{te u Ni{u ima za cilj da svojom tradi-cijom, umetni~kom zrelo{}u i zna~ajem dostigne domete nacionalnog teatra. Ugodini jubileja ovo pozori{te planira veliku turneju po gradovima Vojvodine iMakedonije.

M.J.

BURLESKA O GRKU U MADLENIJANUMU

Dramski ciklus o poznatim likovnim umetnicima koji je pokrenut u Operi i teatru Madlenianum, posle pro{logodi{njepredstave Frida Kalo, nastavljen je novom premijerom, Burleskom o Grku, posve}enoj ~uvenom {panskom slikaru gr~kogporekla, El Greku. Po tekstu Andreja Hinga, slovena~kog pisca i akdemika, u re`iji Anje Su{e, ura|ena je predstava koja sebavi stvarala~kom krizom umetnika, na koga istovremeno vr{e pritisak porodica i katoli~ka crkva.

Gluma~ki ekipu ~ine Neboj{a Dugali}, An|elika Simi}, Ivan Tomi}, Jelica Vu~ini}, Elizabeta \orevska i Du{an Muri}.Predstava je izvedena u Bel Etage prostoru, u svedenoj i jednostavnoj scenografiji Igora Vasiljeva sa~injenoj od belihslikarskih platna, i izuzetno ma{tovitim i efektnim kostimima Maje Mirkovi}.

M.J.

NA DNUU JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM

POZORI[TUNa dnu Maksima Gorkog, klasi~na drama ruske knji`evnosti, u re`iji Paola

Ma|elija, premijerno je izvedena na sceni ”Ljuba Tadi}” JDP. Drama govori o dnu`ivota, o apsolutnosti i neobja{njivosti postojanja, besmislu `ivota, a ovo je njenaprva postavka u Srbiji nakon 20 godina. Na sceni Jugoslovenskog dramskogpozori{ta komad je poslednji put bio postavljen 1953. godine, u re`iji MateMilo{evi}a. Uloge tuma~e: Josif Tati}, Tamara Vu~kovi}, Nada [argin, LjubomirBandovi}, Neboj{a Glogovac, Marko Ba}ovi}, Dijana Marojevi}, Sanja Kola~ari},Tanja Pjevac, Vojislav Brajovi}, Bogdan Dikli}, Vojin ]etkovi}, MiodragRadovanovi} i Nikola Vujovi}. Paolo Ma|eli je do sada re`irao tri drame MaksimaGorkog: Malogra|ane, Decu sunca i Na letovanju.

M.J.

PREMIJERA PREMIJERA

PREMIJERE

PREMIJERA

GOSPO\AMINISTARKAU VRANJU

Pozori{te ‘Bora Stankovi}’ izVranja je u ovoj pozori{noj sezoniimalo tre}u premijeru! Re~ je oNu{i}evoj Gospo|i ministarki uadaptaciji i re`iji upravnika vra-njskog pozori{ta, Radoslava Radi-vojevi}a, koji je ovu istu komedijure`irao i 1985. godine. Za ljubiteljekomedije u Vranju ovo je radosnavest jer su poslednju komediju,tako|e Nu{i}evu, O`alo{}enu po-rodicu u svom gradu gledali davne1998. godine.

Predstava traje sat i po, a sa-`imanjem teksta i ubrzanjem rad-nje dobijen je vodviljski zaplet.

Sezona u vranjskom pozori{tu}e se zavr{iti sa ukupno ~etiripremijere.

M.J.

ISKUSTVA KRALJEVSKOG NACIONALNOG POZORI[TA ULONDONU NA POLJU MARKETIN[KO-POSLOVNE DELATNOSTIZa{to Kraljevskonacionalnopozori{te'

Razlog {to sam izabrao Kraljevskonacionalno pozori{te iz Londona je u to-me {to ovo pozori{te ima izuzetno razvi-jene principe marketin{kog poslovanja.

Na osnovu pozori{nog modela VelikeBritanije, Kraljevsko nacionalno pozo-ri{te zauzima posebno mesto, kako bismomi to rekli institucija od posebnog na-cionalnog interesa. To naravno nije samodeklarativna forma, ve} su{ta ~injenicakoja se potvr|uje jasnim odnosom dru-{tvene zajednice prema ovom pozori{tu.To se potvr|uje kroz:

- odnos dr`ave, koji je definisanjasnim zakonskim regulativama,

- odnos sa poslovnim korporacijama,tj. sa biznisom u okviru kojeg obe straneimaju vrlo definisano izra`ene interese,

- odnos koji mo`e da se realizujeindividualnom komunikacijom (pojedi-nac, gra|anin) sa ovim pozori{tem uzpogodnosti koje se nude u definisanimprogr\amima saradnje,

- odnos prema publici - posetiocimakao korisnicima pozori{nih usluga.

Poznata je ~injenica bliskosti kulturai poslovnih veza izme|u Velike Britanije iAmerike. Ameri~ki pozori{ni model,pogotovu {to se ti~e procesa produkcije, jemo`da, najradikalniji u svetu. Bazira se

na principima biznisa. Zna~i, vrlo je ra-cionalan i komercijalan U tom pravcuzna~ajna iskustva iz ameri~ke pozori{nedelatnosti koriste pozori{ta u VelikojBritaniji. Naravno, u tome ne zaostaje iKraljevsko nacionalno pozori{te. Ovopozori{te koristi ameri~ke principe osa-vremenjuju}i i racionalizuju}i svoje po-slovanje. U Kraljevskom nacionalnompozori{tu je prihva}en princip, kako onito ka`u, umerenog konzervativizma* iprimenjuju ga u svojoj delatnosti.

Pod principom umerenog konzerva-tivizma podrazumevaju se rezultati is-

tra`ivanja koje pozori{ni stru~njacipreduzimaju koriste}i iskustva ame-ri~kog modela organizacije i produkcije iprimenjivanje dela iskustva u pozori{nojpraksi.

* Michael Billigton, izlaganje Scenakao mesto moralnog ispitivanja, IVforum evropskog teatra, Pariz, 2000.

Na primer, prihvata se princip pro-dukcije predstave po ameri~kom modelupo ugledu na Brodvej, provere ga na Vestendu i vrlo pragmati~no prihvate samoono {to odgovara njihovom modelu, tj. ra-

cionalno osve`e svoj model. Zna~i, ume-reni konzervativizam podrazumeva po-sebno proverene i potvr|ene novine usvim procesima rada u pozori{tu (organi-zaciji, produkciji i estetici).

Ovaj princip rada se potvrdio iuspe{no funcioni{e, a ina~e je, {to je vrlova`no, otvoren za nove ideje, naravnopo{tuju}i ono {to je osnovno, a to suumetni~ki principi i principi racional-nosti na kojima se baziraju pozori{ta nazapadu.

Mo`da je najbolje da se za osnovnukarakteristiku Kraljevskog nacionalnog

pozori{ta u Londonu, navede citat njego-vog upravnika, Trevora Nuna:

”Nacionalno pozori{te je pozori{te zacelu naciju. Mi izvodimo predstave za svestarosne grupe, iz svih zajednica, uklju-~uju}i veoma mlade, kao i one koji nema-ju nikakvo pozori{no iskustvo.

U na{em jedinstvenom pozori{nomdomu u Londonu, u kome se nalaze tripozori{ta, nudimo naj{iri mogu}i izborpozori{nih komada, kako starih tako inovih dramskih tekstova, koji su uglav-nom predstavljeni putem stalnog reper-toara, {est dana u nedelji, tokom celegodine i po najve}im standardima. Poredtoga, mi svake godine odlazimo na turne-je {irom na{e zemlje i u inostranstvu, aisto tako primamo u goste ansamble izdrugih zemalja. Anga`ovani smo i napolju obrazovanja i u obu~avanju, {to seobavlja u na{em Studiu, a sve sa ciljemda pronesemo slavu nemerljivog dopri-nosa na{e zemlje svetskoj pozori{nojba{tini i da obezbedimo nastavljanje tetradicije kroz budu}e generacije.

Nacionalno pozori{te je pozori{te zasvakoga.”*

Uveren sam da ovaj model, ili barneki delovi, bez mnogo pote{ko}a, mo`eda se primeni i u na{em Narodnom po-zori{tu.

*Marketin{ki materijal Kraljevskognacionalnog pozori{ta,London, 2003.

Milovan Zdravkovi}

PREMIJERA

HHaarroolldd PPiinntteerr PPrreevvaarraa

DDuu{{aann KKoovvaa~~eevvii}}

20

Knjige

LUDUS 143Lu

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@sdus.org.yu

sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikMilan Gutovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaStevan Koprivica, Ivan Bekjarev,Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}, Mr Milovan Zdravkovi},Isidora Masnikovi}, Dragan Vuji},Sloboda Mi}alovi}, @ak Kuki}

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeAleksandra Jak{i}

Tekstove i informacije slati na:ludus_mir@yahoo.com

Fotografije, sa potpisom, slati na:sdus@sdus.org.yu

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.co.yu

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI,2631 464, 2631 522, 2631 592;

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 500 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}cena: 500 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 500 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 500 dinara

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 500 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 500 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 500 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 500 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

M O N O G R A F I J E

Sve informacije mo`ete dobiti i porud`binu izvr{iti telefonskim putem.

PRO[LOST PREMA SADA[NJOSTI

ANTOLOGIJSKE ISPITNE I OSTALE DRAME

Miroslav Radonji}:Savremena doma}adrama na sceniSrpskog narodnogpozori{ta(1945-1965)Izdava~: Pozori{nimuzej Vojvodine,Novi Sad, 2006.

Teatrolog Miroslav Radonji} objavioje do sada sedam knjiga dramatur{ko-teatrolo{ke sadr`ine, od kojih treba iz-dvojiti „Pozori{na promi{ljanja“, „Nevid-ljivo pozori{te“ i studiju „Milka Grguro-

sandra Popovi}a; s ovim Radonji}evimstanovi{tem se ne mo`emo slo`iti, kao{to, tako|e ne mo`emo prihvatiti njegovopre}utkivanje opusa Du{ana Kova~evi}a,ili pak isticanje satiri~nih svojstavakomada Bore ]osi}a koje Radonji}, isti-na, uz vajkanje, isti~e kao najbli`e do-manovi}evskoj ili nu{i}evskoj tradiciji.

Radonji}eva studija pregledno anal-izuje karakteristike repertoara Srpskognarodnog pozori{ta u periodu od 1945. do1965. godine. Posle poglavlja u komeobja{njava programske karakteristikesavremene drame, sledi poglavlje o lite-rarno-scenskim doma{enostima postav-ljenih komada; autor tematski i `anrov-ski grupi{e drame u pet celina. To sudrame s tematikom iz Drugog svetskograta, drame nastale ugledanjem na isto-riju odnosno narodnu epiku, psiholo{ko-dramske ispovesti, komedije i dramati-zacije. U zaklju~nom poglavlju MiroslavRadonji} zala`e se za pluralizam esteti-ka kojim bi Srpsko narodno pozori{tetrebalo da defini{e svoj programsko-repertoarski profil, budu}i da bi osla-njanje samo na tradiciju ili jedan reper-toarski trend onemogu}ilo disperziju ilivi{ezna~nost umetni~kog izraza oveugledne pozori{ne institucije.

Studija Miroslava Radonji}a pisanaje - po tome je ovaj teatrolog poznat -`ivopisnim stilom, bogatim i ponesenimjezikom koji nije uobi~ajen u naucikakva je teatrologija. Govore}i pouzdanoi razlo`no o pozori{noj pro{losti, MiroslavRadonji} uvek ima na umu da se teatars-ka umetnost obra}a sada{njosti, te da jenjena obaveza da uspostavlja mostoveprema dana{njem trenutku. Otuda Ra-donji} - pi{u}i o minulom i zaokru`enomistorijskom periodu - akontira budu}evreme tra`e}i od teatra da odgovori napitanja i izazove s kojima smo danassuo~eni.

Registri imena, dramskih {tiva i pre-gled izvednih dramskih dela prate Ra-donji}evo istra`ivanje upotpunjuju}i nje-govu validnost, a fotografije predstava iz

Sterijino pozorje objavilo je drugi deo”Antologije najnovije srpske drame(1995-2005)”. Kao i prvi deo i ovu

su priredili profesor FDU, Vesna Jezerki}i teatrolog Svetislav Jovanov.

Drugi deo antologije naslovljen ”Isto-rija i iluzija” donosi drame na{ih etabli-ranih dramskih pisaca: Du{ana Kova-~evi}a (”Lari Tompson, tragedija jednemladosti”), Vide Ognjenovi} (”Jegorovput”), Stevana Koprivice (”Boke{ki d-mol”), Neboj{e Rom~evi}a (”KarolinaNojber”), Gorana Markovi}a (”Turneja”),Svetislava Basare (”Dol~e vita”) i MarijeKaraklaji} (”Lice od stakla”).

Podse}anja radi, prvi deo Antologijeobjavljen je nekoliko meseci ranije. U nju

su stale drame mladih, ali na sceni ve}priznatih pisaca: Biljane Srbljanovi}(”Beogradska trilogija”), Milene Marko-vi} (”Paviljoni ili kuda idem, odakledolazim i {ta ima za ve~eru”), MileneBogavac (”North force”), Dimitrija Vojno-va (”Velika bela zavera”), Uglje{e [ajtin-ca (”Hadersfild”), Filipa Vujo{evi}a(”Halflajf”) i Maje Pelevi} (”Pomo-rand`ina kora”).

Zanimljivo je da je od sedam dramau ovoj antologiji ~etiri pisano za ispit,neke ~ak za diplomski, poput ”Trilogije” i”Paviljona”.

Ovi mladi pisci vrlo obrazovani,apsolutno neskloni ideologijama, sklonijedino ~e`nji za smislenim `ivotom, bave

drame na repertoaru najstarijeg srpskogpozori{ta u posebno osetljivom i zna~aj-nom istorijskom periodu. Re~ je o dobu ukome se konstituisala socijalisti~ka vlastpo okon~anju Drugog svetskog rata i ukome je svaki oblik `ivota i stvarala{tvabio pod budnom paskom ideolo{ke kont-role. S obzirom na ovu okolnost, Rado-nji}evo istra`ivanje precizno osvetljavastatus savremene dramaturgije, ali neinsistira na ideolo{kom imperativu odre-|enog doba, ve} ukazuje na slo`enost iuzajamnost postoje}ih estetskih, ideo-lo{kih i programskih odnosa koji nepo-sredno ili posredno uti~u na repertoarskupolitiku svakog, pa otuda i Srpskog naro-dnog pozori{ta.

Pisac se, komentari{u}i u uvodnompoglavlju odnos na{ih pozori{ta premasavremenoj drami, poziva i na uobi-~ajena stanovi{ta iliti op{ta mesta kojimase, po pravilu, konstatuje da nema dobresavremene doma}e drame, odnosno dapisci ne uspevaju da u svojim dramskim{tivima sagledaju aktuelne problemedana{njice, pa samim tim njihova delane odgovaraju zahtevima vremena. Ra-donji} i dalje razra|uje ovu tezu i za-klju~uje da i pored jedinstvene podr{kekoju doma}oj drami pru`a Sterijino po-zorje ve} pola veka, dramski pisci i dalje- voljno ili nesvesno - izbegavaju da sebave temama iz savremenog `ivota.Istra`iva~, potom, izdvaja pojavu alego-rijske ili evazivne dramaturgije koja je,koriste}i anti~ke i druge mitove, aluzija-ma govorila o na{oj dana{njici i njenim,pre svega, ideolo{kim problemima, {to jenavelo Elija Fincija da zaklju~i da je re~o savremenim dramama koje su zaode-nute u istorijsko ruho. Najzad, Radonji}pregled pojava u savremenoj dramiokon~ava podatkom da je na sceni pri-kazan ve}i broj dramatizacija proznihdela; pozori{te pose`e za dramatizacija-ma onda kada ustanovi da proza posedu-je odre|enu aktuelnost i atraktivnost kojese mogu preto~iti u dramsku formu. Akose ovaj poduhvat posre}i, onda dramati-zacija sti~e nove vrednosti koje su pod-jednake sa onima koje poseduje izvornik,pa se tim postupkom ostvaruju pret-postavke koje omogu}avaju valjano iuzbudljivo scensko izvo|enje.

Ova na~elna pitanja odnosa pozori{taprema doma}em savremenom piscu na-laze se u sredi{tu Radonji}evog intereso-vanja. Ako se i ne slo`imo s njegovimstavovima, du`ni smo da mu odamo pri-znanje zbog doslednosti kojom izla`epojedine teze. Na primer, autor veomakriti~ki govori o savremenoj komediji,osporavaju}i zna~aj i domete delu Alek-

davnih vremena - premda s naporompribavljene i nedovoljne da osvetle na-vedni period - upoznaju nas sa likovnimkvalitetima, gluma~kim izrazom i dru-gim osobenostima analizovanihpredstava.

Radomir Putnik

se malim pri~ama iz svog kraja, pro-blemima svoje izgubljene generacije,razglabaju o usamljenosti, o~ajanju,emotivnoj izolovanosti, autizmu ovogvremena masmedijske histerije.

Za razliku od njih, veliki pisci izdruge ”Antologije” brinu gorostasnijeteme, bave se fantomima pro{losti, pre-ispitivanjem identiteta, usudom na{ecivilizacije, dakle istorijom i politikom,ali i ulogom umetnika u svemu tome, panije ~udno {to se nekoliko drama bavesamim pozori{tem u najdirektnijemsmislu.

Knjige je dizajnerski uobli~ila Alek-sandra Savi}.

S. Mileti}

va“. Radonji}evo vi{edecenijsko prisu-stvo u medijima temelji se na oko {eststotina ogleda, prikaza, rasprava, studi-ja i ~lanaka iz oblasti teatrologije, pozo-ri{ne, radiodramske i knji`evne kritike.Priredio je za {tampu nekoliko knjiga,od zbornika „O multimedijalnom teatru“do antologije kratkih pri~a „Beskrajnapredstava“.

Studija „Savremena doma}a dramana sceni Srpskog narodnog pozori{ta(1945-1965)“ u stvari je magistarska te-za koju je Miroslav Radonji} odbraniona Filolo{kom fakultetu u Beogradu1972. godine pod mentorskim staranjemakademika Velibora Gligori}a.

Radonji}eva studija posve}ena je sa-gledavanju mesta savremene srpske