POZORI[NE NOVINE BROJ 118,119 DECEMBAR 2004. GODINA XIII CENA 50 DINARA

Obrazlo`enje Odluke @irija za dodeluNagrade

Petar Bani}evi} je ime koje se objavilo pre vi{e od pedesetgodina, ve} u doba dok je studirao. Simboli~no je po~eo: jednaod prvih njegovih uloga je upravo u Njego{evom „Gorskomvijencu”, povodom stote godi{njice smrti velikog pesnika.Glumac je u reprezentativnoj formi i danas, kad majstorskiigra u drami „^ovek slu~ajnosti” na sceni „Ra{a Plaovi}“,kojoj je dato ime ~oveka s kojim ga je sudbina povezala i kojije re`irao to Njego{evo delo pre 53 godine. Time se zatvaramo}an luk i kruni{e jedna izuzetna gluma~ka karijera koja seizdvaja.

Kao svi bitni i veliki, Petar Bani}evi} se najavio glasno, iodmah, kao da nikad nije ni bio po~etnik koji dugo napipava itra`i svoj posebni put. Ve} u prvoj etapi njegovog gluma~kog`ivota koji tako dugo traje u stalnom usponu, on je dao jasnedokaze o svojoj velikoj studioznosti u pripremanju uloga, a tosvojstvo ga je karakterisalo i odlikuje ga svih ovih godinakoliko traje na sceni. To je likovima koje je tuma~io i branio -i kad su bili nesumnjivo neprotagonisti~ki - davalo dubinu,vi{edimenzionalnost, veliku psiholo{ku uverljivost.

Petar Bani}evi} je obrazovan glumac izrazite intelektual-nosti, duhovitosti i mere, i sve to silno upotpunjava njegovstvarala~ki format, a tuma~enju likova daje su{tastvenost ivertikalnost. Zato on i nema bezna~ajnih uloga koje nepripadaju njegovom, to jest najvi{em rangu. One su uvekzna~ajne, izrazite, prime}ene. To su osobine koje prirodnoizviru iz duboke posve}enosti i etosa svakog velikog stvarao-ca, kojima svakako pripada i dobitnik najpresti`nije nagradeza `ivotno delo u gluma~koj umetnosti, „Dobri~in prsten“, u~iju slavu smo se danas okupili na ovoj sve~anosti pozori{ta.

Jedna od neporecivih konstanti teatra je da nema velikogglumca ako se nije realizovao u va`nim i glavnim ulogamadrama nacionalnog repertoara. Petar Bani}evi} je i taj uslovispunio, na uzoran na~in. Pokazao ja zadivljuju}u svestranostsvojeg gluma~kog majstorstva tuma~e}i likove u delimanajve}ih pisaca u istoriji sveta: od Eshila i Sofokla, do [ekspi-ra, Molijera, Bihnera, Dostojevskog, ^ehova i klasika na{e

savremenosti. Za sve te uloge je nalazio posebna, originalna ineizan|ala sredstva velike neuvelosti i novatorske sve`ine.

Ovaj glumac je igrao na svim scenama pozori{ta Beogra-da i na svakoj je ostavio upe~atljive tragove svog gluma~kogstila i osobenog izraza.

Petar Bani}evi} je dao znamenite dokaze svoje gluma~keraznovrsnosti daju}i nezaboravne uloge i u dramama i ukomedijama, ~ak i u predstavama koje pripadaju igra~ko -peva~kom `anru. Glumac modernog i svevremenog duha,Petar Bani}evi} je dao sna`ne i velike uloge i u delima koja sunastala u na{em vremenu i time dokazao svestranost svoglucidnog duha, talenta i ose}ajnosti. Svakom liku je uvekdavao kontrastne karakteristike, ~ine}i ih tako raznobojnijim,reljefnijim - dakle istinitijim, psiholo{ki i ljudski uverljivijim.Petar Bani}evi} je imao i ima istra`iva~ki duh, studiozan,koji se ne zadovoljava lakim i brzim re{enjima prvoga stepe-na, vo|en svojim nepogre{ivim ukusom, rigoroznim duhom ipristupom celini pozori{nih predstava u kojima je, gotovo odsamog po~etka karijere, uvek imao dominantne uloge.

Petar Bani}evi} je dokazao svoj duh koji se prirodno iumno prilago|ava svakom modernitetu i duhu vremena, pa jedavao sjajne uloge i u nepozori{nim, mla|im medijima kao {tosu film, radio i televizija. U tome mu je pomogla i prirodnaobdarenost u glasu i dikciji velike kultivisanosti i lepoj iimpresivnoj spoljnoj pojavi.

Petar Bani}evi} je dvadeset godina bio {ef Klase glumena Akademiji umetnosti u Novom Sadu i njegovi nekada{njistudenti koje je oblikovao i pripremao za scenu su ve} va`nepojave u na{oj pozori{noj umetnosti.

Petar Bani}evi} je konstantna vrednost ne samo srpskogpozori{ta. Dobio je „sve“ nagrade koje dramski umetnik ovdemo`e da dobije. Nagradom za `ivotno delo koja nosi ime„Dobri~in prsten“, kruni{e se i opet javno priznaje jedan veli-ki gluma~ki opus. @iri kojem sam imao ~ast da predsedavamodlu~io je da ga dodeli prvaku Petru Bani}evi}u, s najve}omube|eno{}u da ide na vi{e nego zaslu`nu i izabranu ruku.

U ime irija Nagrade „Dobri~in prsten“, Mihailo Janketi}, s. r.

U OVOM BROJU:UPITNIK ZA BAZU PODATAKA ^LANOVA SAVEZA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

NAGRADA „DOBRI^IN PRSTEN“ PETRU BANI]EVI]U

NAGRADA „MILO[ @UTI]“ DRAGANU MI]ANOVI]UObrazlo`enje Odluke @irija za dodelu Nagrade

Jedan od posebnih kvaliteta koji je krasio igru Milo{a @uti}a, pa je, shodno tome, postaoi zna~ajna osovina nagrade Saveza dramskih umetnika Srbije koja nosi ime na{eg velikogglumca, jeste kultivisanost scenskog govora.

Ovogodi{nji laureat Nagrade „Milo{ @uti}“, Dragan Mi}anovi}, jo{ jedanput je pokazao,u ulozi Porcije u predstavi „Mleta~ki trgovac“ Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, da jevrhunski majstor u scenskoj artikulaciji dramskog stiha, ~ak i onog najte`eg i najvrednijeg– [ekspirovog.

Me|utim, ne zavr{ava se samo na scenskom govoru Mi}anovi}eva tehni~kabravuroznost u postavci Porcijinog lika; ona se prote`e i na celokupnu, bri`ljivo studiranu,isprobavanu i komponovanu glasovnu i telesnu posturu. Zahvaljuju}i takvoj posturi,Mi}anovi} superiorno donosi lik suprotnog pola, izbegavaju}i svaku ilustrativnost, banal-nost, povr{nost i parodi~nost. U toj {ekspirovskoj igri rodnih identiteta, Mi}anovi} ostvaru-je maestralnu kreaciju u sceni su|enja: ne otkrivaju}i svoje privatno, mu{ko telo, on glumi`enu koja glumi mu{karca i kojoj se ponekad „otka~i“ neki `enski gest, {to ostvaruje sjajankomi~ki efekat, ali i dramski, jer ukazuje na ranjivost i nesigurnsot ove devojke zalutale umu{ki svet.

Spominjanje dramskog efekta uvodi nas u analizu interpretacije Porcijinog lika koju jeponudio Dragan Mi}anovi}; ne treba nikako smetnuti s uma da se, osim tehni~komvirtuozno{}u, ova izuzetna gluma~ka kreacija odlikuje i veoma produbljenom studijomdramskog lika. [ekspirolozi se sla`u da Porcija pripada galeriji tipi~nih junakinja[ekspirovih komedija – otmenih, ne`nih, zaljubljenih, ali istovremeno i preduzimljivih,energi~nih i prakti~nih devojaka, koje ~esto re{avaju ono {to njihovi bledunjavi mu{ki part-neri nisu u stanju. U konkretnom slu~aju, ostaje dilema da li Porcija prevazilazi okvireovog komi~kog tipa, da li ima neki dublji psiholo{ki sadr`aj koji bi mogao da je dovede u

rang s glavnim likovima „Mleta~kog trgovca“, [ajlokom iAntonijem.

Mi}anovi}evo ostvarenje potpuno razvejava ove dileme, jerje njegova Porcija vi{eslojan, slo`en, bogat, iznijansiran dram-ski lik. Ona je vrlo frivolna, razma`ena i mu{i~ava dok doktrpi dosadne prosce, zatim je ustreptala, ranjiva i detinje luka-va kada se bori za voljenog Basanija, onda postaje odlu~na,lukava i neumoljiva dok sprovodi svoju spletku na sudu, da bina kraju bila prvo tu`na i pora`ena kada otkrije mu`evljevuprevaru, odnosno hladna, smirena, superiorna i veoma opasnakada ga zbog te izdaje pedago{ki ka`njava. U tom psiho-lo{kom oblikovanju, ostvaruju se i neki od najuzbudljivijihprizora predstave, kao scena u kojoj Porcija ostaje potpunopora`ena spoznajom da je Basanio dao njen poklon drugome...

Poslednje, ali ne i najmanje va`no, svoju gluma~ku domi-naciju u ovoj odli~noj predstavi reditelja Egona Savina,Mi}anovi} nije postigao na sebi~an na~in; naprotiv, njegovgluma~ki rezultat je postignut putem odli~ne partnerskesaradnje, slu{anjem, pra}enjem i po{tovanjem svakog kolege skojim ima scenu.

U ime irija Nagrade „Milo{ @uti}“, Gorica Popovi}, s. r.

Pozori{ni kriti~ari grada ^ikaga, ve}tre}u ili ~etvrtu nedelju zaredom,za najbolju predstavu progla{avaju

Pravila lepog pona{anja u modernomsvetu savremenog francuskog pisca@ana Lika Lagarsea. Poeti~an i duhovitkomad, nastao na osnovu priru~nika zaetikeciju baronice Stasi iz 19. veka, igrase u okviru prvog ameri~kog festivalasavremene francuske drame u teatruTUTA. I? Teatar TUTA – Utopijskoteatarsko skloni{te – vodi na{e gore li{}e:reditelj @eljko \uki} i dizajnerka Nata{aVu~urovi} \uki}. Taj autorski duoameri~koj publici predstavio je mnogenjoj nepoznate savremene komade, a jo{1994, u Va{ingtonu, Radovana Tre}egDu{ana Kova~evi}a! \uki}-\uki},beogradski |aci, „osvajaju“ Ameriku ve}10-ak godina. Posle sjajnih kritika iodu{evljenja publike, Pravila lepog po-na{anja kre}u na ameri~ku turneju –Va{ington, Njujork, Nju Meksiko – azatim u Pariz i Avinjon...

To nije sve! „Srbi osvojili Brodvej!“,novinski je naslov koji je zatalasaopozori{nu javnost. „Napokon se i to desi-lo: posle decenija sanjarenja, Srbi sukona~no osvojili Brodvej – dodu{e off –ali uspehu se u zube ne gleda!“, javljajusa one strane velike bare. O ~em se radi?Jo{ jedno na{e gore li{}e: Sanja Be{ti},studentkinja tre}e godine re`ije na Fa-kultetu dramskih umetnosti, u klasi Iva-ne Vuji}, u njujor{kom Krejn teatru uspe-{no je re`irala komad Milo{a Radovi}a^orba od kanarinca, a u ^orbi igrajuNatali Rodi}, ameri~ka glumica srpskogporekla, i Sergej Trifunovi}, srpski glu-mac koji je ozbiljno nameran da postaneameri~ki akter. Premijera je, ka`u, odr-`ana u doma}inskoj atmosferi, a u publi-ci su sedeli „~uveni violinista Stefan Mi-lenkovi} sa suprugom Ani Aznavurijan,novinarka Lila Radonji}, legendarni glu-mac @arko Lau{evi}, svetski top modelNata{a Vojnovi}, delegacije SCG i UN imnogi drugi.“ U biografiji Sanje Be{ti}stoji da je „asistirala najve}im magovimapozori{ne re`ije: Slobodanu Unkovskom,Ljubi{i Risti}u, Du{anu Jovanovi}u, Iva-ni Vuji}, Jugu Radivojevi}u, Filipu Gaji}ui Aleksandru Popovskom“, a sada je iupisano da je i sama postala – mag! I^orbu od kanarinca ~eka velika ame-ri~ka turneja, ali pre srpskog osvajanjakontinenta predstava }e gostovati uBeogradu. Rediteljka tvrdi da }e joj sudovda{nje publike i kritike biti meritoran.Kako je Sanja Be{ti} uop{te stigla doBrodveja? To je ve} jedna od onih neo-bi~nih pri~a o slu~ajnim susretima kojiotvaraju vrata sna i uspeha. Skoro sa-svim ameri~ka. Susret sa Natali Rodi}bio je presudan.

A s komadom Bernarda Slejda Dogo-dine u isto vreme, u re`iji Bo`idara \u-rovi}a (Slavija teatar), Milan Lane Gu-tovi} i Nela Mihailovi} su prvi na{iglumci koji su zaigrali u Pekingu.Tandem Gutovi}-Mihailovi} ne krije svoje„osvaja~ke“ namere: oni su se netomvratili iz Australije i s Novog Zelanda, ave} su zapucali u Kinu. [ta dalje? Mo`daje i Brodvej u planu? Kad naume ne{toda osvoje, Srbi to i ostvare.

Prva drama

Narodno pozori{te u Beogradu, na-cionalni teatar, proslavilo je 22. XI 136godina od osnivanja. Bila je to prilika da

se podvu~e crta i podele nagrade. [to secrte ti~e, bilo je 14 premijera na sve 3scene (Drama, Opera, Balet), sa 536 pred-stava od kojih je 89 izvedeno na gosto-vanjima u zemlji i inostranstvu i koje jevidelo 140.000 gledalaca. Te{ko je i na-brojati sve nagrade, opet u zemlji i u ino-stranstvu, koje su dobili umetnici i stva-raoci ovog teatra. Izve{ta~i nisu {tedelipera: umetni~ki dojam i o izvedbama i oizvo|a~ima skoro uvek je ocenjivan kao– maestralan!

Ako bi se rejting nekog pozori{tara~unao po broju objavljenih tekstova unovinama i minuta`i u elektronskim me-dijima (ne{to sli~no onom merenju iz pre-dizborih kampanja), u poslednja dvameseca nacionalnom teatru nema prem-ca. [ta novine ka`u u svojim naslovima ipodnaslovima? „Za{to je predstoje}asezona Narodnog pozori{ta dovedena upitanje – Drama zvana pare“, „Nemapara za ve}e plate – Ako mo`ete daodobrite narodnim poslanicima pove}a-nje 30 odsto, mo`ete i nama! – poru~ujusindikalci“, „Demanti upravnika Naro-dnog pozori{ta – Tadi}: Nisam potpisaore{enja o suspenziji i otkazu“, „Gde sedede 14 miliona? – Ministar Kojadinovi}obe}ao zaposlenima u Narodnom pozo-ri{tu da }e zbog mutnih radnji poslatibud`etsku inspekciju, upravnik Tadi}urlao na sindikalce“, „Ostavka! – zapo-sleni u Narodnom pozori{tu tra`e smenuupravnika Tadi}a, on preti suspenzijomsindikalaca“, „Karte kona~no na stolu –novinari na kolegijumu NP, javno serazgovaralo o svemu“, „Izjave bez po-kri}a“, „Premijera i {trajk“, „Upravnikne daje ostavku“, „Haos u pozori{tu“,„Mo`e li lokalna zajednica pomo}i ufinansiranju NP u Beogradu? Nacionalniteatar predla`e da 30 % njihovog ukup-nog bud`eta pokriva Skup{tina grada. Izlokalne zajednice odgovaraju da imaju10 pozori{ta u svojoj nadle`nosti, a repu-blika samo jedno Narodno, i delimi~noSNP i da su oni pogre{na adresa“,„Optu`be bez pokri}a“ „Ze~ji nasip ne-izvestan“, „Ze~ji nasip odoleo“...

Sledi saop{tenje Uprave NP povodomoptu`bi zaposlenih. Uprava ne prihvataucenjivanje, zahtevi za smenu uprave iupravnika ne}e biti usli{eni, izjavljujeupravnik Ljubivoje Tadi}. Na scenu }e,saop{tava se, stupiti radna, tehni~ka ifinansijska komisija koja }e procenitistanje. Upravnik je spreman da za svedobro i lo{e snosi odgovornost, za dugovepozori{ta odgovorno je Ministarstvo kul-ture koje nije davalo novce, za atmosferuopstrukcije u teatru krivi su nekvalifiko-vani i neodgovorni iz pozori{ta, ali inerazumevanje Ministarstva „po pitanjusistemskih odluka i finansija.“

Mogu li se jednostavno objasniti slike`alosnih doga|aja u nacionalnom te-atru? Te{ko. U poslednjih 35 godina uovom pozori{tu smenjuju se upravni~ke,samoupravlja~ke, sindikalne, umetni~ke,finansijske i druge raznorazne krize.Prvo i najva`nije: nema novca. U posled-nja dva meseca zadesila su teatar dva{trajka: {trajk zaposlenih u kulturi kojisredstva dobijaju iz republi~kog bud`etai {trajk ~lanova pet sindikata od mogu}ihsedam – ansambli Opere i Baleta, deli-mi~no tehnika i administracija. AnsamblDrame u {trajku nije u~estvovao, ali nji-hov rad, premijera Ze~jeg nasipa Sini{eKova~evi}a, u autorovoj re`iji, dovedenau pitanje. Glumci su bili spremni da im sesve obru{i na glavu. Tehnika je u {traj-

ku, po{to je ma{inerija na pozorniciopasna po `ivot. Glumci ka`u: jeste opa-sno, ali je opasno jo{ od 1989. godine!

Kako se ovo sre|uje? Ka`u da bi Za-kon o pozori{tu i Zakon o Narodnompozori{tu sistemski re{io probleme. Ho}eli to skoro u Skup{tinu? Ne}e, poslaniciimaju pre~a posla.

Druga drama

Druga drama nije opasna po `ivot,ali nije nemogu}e da virus koji nosi upotpunosti zagadi malu srpsku pozori{nubaru. @eljko Huba~, direktor i selektorfestivala klasike Vr{a~ka jesen, saop{tioje javnosti da su njegova selekcija i kon-cept festivala usvojeni polovinom septem-bra i da su na vreme poslati pozivi u~e-snicima glavnog i prate}eg programa.Septembarski izbori za lokalnu vlastodlo`ili su po~etak festivala za 30. XI, aplanirani tro{kovi su redukovani. U me-|uvremenu, direktor i selektor je nezva-ni~no obave{ten da su iz selekcije izuzetepredstave Nedozvani Mom~ila Nastasije-vi}a (CZKD, re`ija Jovan ]irilov), An-tonije i Kleopatra [ekspira (koprodukcijaBelefa i Sava centar, reditelj Anja Su{a) iZuska Turanova Ljuboslava Majere(Slova~ko vojvo|ansko pozori{te), a ume-sto njih pozvane druge dve predstave.Opet nezvani~no, tj. Iz {tampe, Huba~ jeod mr Tomislava Suheckog, ~lana Op{tin-skog ve}a, saznao da je nova vlast pro-menila organizacioni odbor, pa i one kojisu ga postavili, tako da prakti~no nijevi{e ni selektor, ni direktor. Mr Suheckinapominje da bi tri sporne predstaveko{tale milion i po dinara, {to prevazilazimogu}nosti festivala (selektor ka`e da jecena 560 hiljada), a uz to u Vr{cu ho}eklasiku a ne mali Bitef! Pozori{najavnost se odazvala na Huba~ev apel,pozori{ni poslenici su se zgrozili {to sepolitika opet bahato ume{ala u pozori{te iu umetnost i primetili da poslove ukulturi vode apsolutni ignoranti. SonjaJaukovi}, predsednica Saveza dramskihumetnika Srbije, promi{ljala je da bi nekitotalni bojkot uzburkao javnost, smatra-ju}i da nema drugog na~ina borbe protivanarhije i uzurpacije vlasti. SelektorHuba~ se ponadao da }e u znak protestapozvana pozori{ta otkazati svoje u~e{}ena festivalu. Prevario se: velika pozori{tasu otkazala, a ona mala, provincijska,jedva su do~ekala rupu da usko~e. Dobroobave{teni ka`u da su neke lokalneuprave ~ak insistirale na tome.

Na pitanje {ta to sanjamo u pozori{tua {ta nam se doga|a odgovara VidaOgnjenovi}: „Kao neko ko na{e pozori{tepoznaje spolja i iznutra, tvrdim da netreba da imamo komplekse. [to se pred-stava ti~e, mi smo odavno u Evropi.Organizacija pozori{nog `ivota je ubiv{im vremenima koje je praksa ve}uveliko porekla.“

Je l’ bilo ne{to lepo u protekla dvameseca? Naravno da je bilo. Petar Ba-ni}evi} je dobio nagradu za `ivotno delo,Dobri~in prsten, Dragan Mi}anovi} je zasvoju Porciju u [ekspirovom Mleta~komtrgovcu dobio dve mu{ke nagrade, „Ra{uPlaovi}a“ i „Milo{a @uti}a“, a Jelisaveti-Seki Sabli} zapala je mu{ka nagrada –„Zoranov brk“... Ho}e li stvarno Du{anKova~avi} za ambasadora u Lisabon?Mo`' da bidne, ne mora da zna~i! – odgo-vara pisac i sprema se za Novu Goricu napremijeru. U tamo{njem pozori{tu DejanMija~ re`ira njegoveMaratonce.

2LUDUS 118,119

H R O N I K A P O Z O R I [ N I H Z B I V A N J A

PRAVILA LEPOG PONA[ANJAZor ica Paš i¯

VESTI IZSAVEZA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

U pripremi Nacrt op{teg zakona o kulturi

Ministarstvo kulture RS je prihvatilo inicijativu Koordinacionog odboraumetni~kih udru`enja Srbije (14 udru`enja me|u kojima je i Savez dramskihumetnika Srbije) za dono{enje op{teg zakona o kulturi koji bi bio osnov zapripremu i dono{enje pojedina~nih zakonskih re{enja iz odre|enih oblastikulture i umetnosti (Zakon o pozori{tu, Zakon o izdava{tvu, zakon o kine-matografiji i dr).

Prihva}ena je, tako|e, inicijativa umetni~kih udru`enja da polazna osno-va za op{ti zakon o kulturi bude tre}a radna verzija zakona o kulturnim delat-nostima iz 2001/2002 godine koju je sa~inio Ekspertski tim formiran 2001.godine od strane Ministarstva kulture.

Ministar kulture je 17.11.2004.g, na osnovu ovla{}enja iz ~l.71. stav 3.Zakona o dr`avnoj upravi, doneo Re{enje o obrazovanju Stru~ne radne grupeza izradu Nacrta op{teg zakona o kulturi u sastavu: Branka Kavaja (pred-stavnik muzeja), Mila Restovi} (predstavnik pozori{ta), Vesna Injac (pred-stavnik biblioteke), Ljiljana Martinovi} (predstavnik KUD), Jasna Nuhovi}(predstavnik muzi~ke delatnosti), Jelica Vidovi} (predstavnik arhiva),Dragoslav Krnajski (predstavnik Koordinacionog odbora umetni~kihudru`enja), Ilija Radulovi} (predstavnik KOO umetni~kih udru`enja), Sne`anaKutri~ki (predstavnik KOO umetni~kih udru`enja), Aleksandra Koji} (pred-stavnik Ministarstva kulture), Silvana Had`i-\oki} (predstavnik Ministarstvakulture) i Suzana Duvnjak-Draga{ (predstavnik Ministarstva kulture).Zadatak Stru~ne radne grupe je da u roku od 90 dana, po~ev od 22.11.2004.g,izradi Nacrt op{teg zakona o kulturi.

Baza podataka ~lanovaSaveza dramskih umetnika Srbije

Savez dramskih umetnika Srbije zapo~eo je, kako smo u pro{lom broju inajavili, posao na izradi Baze podataka o svojim ~lanovima. Baza }e sadr`atikompletne podatke o ~lanstvu i omogu}iti efikasniji pristup informacijama o~lanovima, njihovoj profesionalnoj anga`ovanosti i stru~nim karakteristika-ma. Planira se i postavljanje nove internet prezentacije Saveza sa ograni~enimpristupom Bazi podataka, kao i informacijama o radu Saveza, aktuelnim vesti-ma, forumom za razmenu informacija, komentara, profesionalnih iskustava isl, i, naravno, elektronskim izdanjem Ludusa.

U ovom broju Ludusa prilo`en je formular upitnika koji bi trebalo dapopune svi ~lanovi Saveza kako bi se sistematizovano prikupili i a`uriralipodaci. Trudili smo se da upitnik bude {to manjeg obima, a da sadr`i {to vi{epodataka, odnosno da bude prilago|en svim ~lanovima.

Upitnik sadr`i tri kategorije pitanja:I. Biografski podaci i aktuelna situacijaII. [kolovanje - stru~na osposobljenostIII. Profesionalna biografijaMolimo sve ~lanove da strpljivo popune upitnik, a za svaku nedoumicu,

pitanje, primedbu, sugestiju mo`ete nam se obratiti telefonom ili e-mailom.Podse}amo Vas da dostavite i najmanje dve fotografije (portret i figuru) koje }ese, tako|e, nalaziti na internet prezentaciji.

Nagrade SavezaDobitnik Nagrade „Milo{ @uti}“ za najbolje gluma~ko ostvarenje u periodu

od 30.06.2003.g. do 30.06.2004.g. je Dragan Mi}anovi}, nagra|en za uloguPorcije u predstavi Mleta~ki trgovac Viljema [ekspira u re`iji Egona Savina iu izvo|enju ansambla Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. @iri je radio usastavu Gorica Popovi}, predsednik, Olga Odanovi}, Jelena \oki}, Pavle Peki} iIvan Medenica. Nagrada koja se sastoji od plakete sa likom Milo{a @uti}a, radakademskog vajara Zvonka Novakovi}a, unikatne diplome ~iji je autorGeroslav Zari}, akademski slikar i scenograf i nov~anog iznosa, uru~ena jeDraganu Mi}anovi}u 10. decembra. Dodelu Nagrade pomogli su Skup{tinagrada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Nagrada za `ivotno delo „Dobri~in prsten“ dodeljena je ove godine glumcuPetru Bani}evi}u. Odluku je doneo @iri u sastavu Mihailo Janketi}, predsednik,Dragana Bo{kovi}, Lidija Stevanovi}, Veljko Radovi}, Boris Isakovi}, MileStankovi} i \or|e Marjanovi}. U radu @irija, u svojstvu po~asnog ~lana,u~estvovala je i dr Ivana Simeonovi} ]eli}, predsednik Upravnog odbora Fonda„Madlena Zepter“ koji je ve} pet godina generalni sponzor dodele Nagrade„Dobri~in prsten“ i publikovanja monografija posve}enih dobitnicimanajpresti`nije gluma~ke nagrade. Svoj doprinos dodeli Nagrade dali su ibeogradsko Narodno pozori{te, Zlatara „Majdanpek“, Sekretarijat za kulturugrada Beograda, Graverska radnja Milana M. Jovanovi}a i Pozori{te „DobricaMilutinovi}“ iz Sremske Mitrovice.

Nagrada - zlatna kopija prstena Dobrice Milutinovi}a i unikatna diploma(rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zari}a) - bi}e PetruBani}evi}u uru~ena 25. decembra na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta uBeogradu.

Novogodi{nja predstava i poklon paketi}iza decu samostalnih umetnika

Deca samostalnih dramskih umetnika gleda}e novogodi{nju predstavuNevaljali Sne{ko Branislava Mili}evi}a, u re`iji Slobodanke Aleksi},23.decembra u 19:30 sati u Pozori{tu „Pu`“. Predstava je poklon Pozori{ta„Pu`“, a novogodi{nje paketi}e obezbedi}e Savez dramskih umetnika Srbije.

LUDUS 118,119

kad je egzalataciju zamenila diskretnadepresija, vratila sam se uobi~ajenojnavici – ~itanju. Me|utim, nije i{lo, ni snekada kultnim knjigama, ni sa naj-novijom, bra~nom prozom evropskihmodernista... Jedino {to sam mogla da

prihvatim bile su kratke, smiruju}eBelovi}eve misli o pozori{tu, zapravo`ivotu. O tome kako kad mislimo da sveznamo, ni{ta ne znamo, o tome kako uvarljivom ljudskom univerzumu jedinomerilo vrednosti, umetni~kih i `ivotnih,jeste telo i ono {to ono ose}a. Naravno,sve je to iskusni profesor prometnuo kroz~ula i materiju glumca, tog usamljenikakoji gura svoj breg slave, radosti,proma{aja i tuge dok jednog dana nestane i ka`e: „Oprostite, umoran sam:suvi{e `ivota u pozori{tu, a u `ivotunijedan“.

Dragi profesore, Vi ste imali sre}e,ukrali ste od pozori{ta `ivota i za sebe,bila je tu Maja... Upravo njoj, MajiDimirtijevi}, Miroslav Belovi} posve}ujedeo svojih misli, poneki stih. I nije uvekpateti~an, naprotiv, humor je ostao, osta-la je ona salonsko-histrionska duhovi-

tost: „Primadone su te{ke, a primadoncinepodno{ljivi“. Ili: „Glumice koje igrajuljubavnice obi~no dobijaju odli~ne kri-tike. Kriti~ari naj~e{}e prelaze prekoljubavnika. O~ito je da su ube|eni da bito oni mnogo bolje radili“.

Belovi} posmatra svet pozori{ta spol-ja i iznutra, iz rediteljske pozicije, krozklju~aonicu garderobe, iz vizire mladih ipoznih godina, s onu stranu uspeha ineuspeha. Dramom pozori{ta meri dra-mu vremena. „Hamlet bi danas bioubijen ve} u prvom ~inu“, veli on. Naj-vi{e je, svakako, misli o poku{aju da seuhvati i do kraja defini{e sistem re`ije,zatim o glumcu i glumi, o ~esto bolnimsitnicama. „Nesre}an sam {to ose}am dasuvi{e ose}am. Pre izlaska na scenu za-tvaram o~i, gledam u sebe, ~ekam daumre Strah. Me|u Talijinim pesmama iova: „Prebacili su me u drugu garderobu

3

Doma}a scena

PROFESOR OSE]ANJA U devalviranom svetu misli zabele{ke

reditelja i profesora Miroslava Belovi}a

deluju kao biseri

Usred najve}e gu`ve na otvaranjuBitefa, u mete`u pozori{nih i ne-pozori{nih smislova, jedan ~ovek

je iz najlon kese izvadio knjigu i rekao:ovo vam je od profesora Belovi}a. Jednogjutra, kad je pozori{ni maraton pro{ao,

/ Premestili mi ime sa broja pet / na deset/ Niko me ni{ta nije pitao / Hteli su da merane / Uspeli su! / Podneo sam molbu zapervremenu penziju“.

Misli o pozori{tu i Talijine pesme suneka vrsta prakti~ne, primenjene poetikekoja, i kad se ~ita, podrazumeva poznatuprofesorovu teatralnost, glas pozori{nogbesednika. „Gluma~ko i rediteljsko vi{e-glasje vinuli su predstave do teatarskogsinfonizma. Obnova predstave li~i nasusret posle razvoda.“

Knjiga koju je kao ~estitku profesoruza 77. ro|endan {tampao Mirko Todor-ovi} - Era otvara se kratkim ali slatkimtekstom, najboljeg predgovara~a - Jovana]irilova. U devalviranom svetu misli Be-lovi}eve zabele{ke delujukao biseri.

Branka Kr i lov i¯

ni~ki i radni potencijal. Ansambl se nijeraspao, kako to obi~no biva.“

Maksimalnoambiciozno

„U ovu sezonu smo u{li izuzetnoambiciozno (neki uz nevericu ka`u ipreambiciozno) – veli Karaji} - ali samsiguran da }emo posti}i sve {to smonaumili. Krenuli smo sa radom paralelnona tri scene. Na Velikoj imamo 11 pred-stava koje }e, uz 20-ak gostuju}ih bitiizvedene 100 puta u sezoni. Od starihpredstava na repertoaru su ]elavapeva~ica, Ko{tana, Ribarske sva|e,Kaskader, Pinterov Nastojnik, Duplo dnoG. Stefanovskog, Klara dogodilo se ne{toneo~ekivano i Sastanak na vrhu R.D.Mekdonalda.

Mala scena „Dr Branivoj \or|evi}“sve~ano je otvorena 6. XI predstavom Da,to su bili dani (N. Dugali}, B. Pingovi}).Na pozornici 4x4m, u nekada{njoj prob-noj sali, svakog petka, subote i nedeljeprikazuju se male teatarske forme. Gle-dali{te ima 120 mesta. Mala scena poslu-je na tr`i{nim principima. Prihod s bla-gajne dele izvo|a~i i pozori{te. Predstavaje na repertoaru onoliko koliko i jedni idrugi imaju interesa za to. Do sada samdobio oko 40 ponuda, najvi{e iz Beogra-da. Na Maloj sceni }e biti izvedeno 120predstava u ovoj sezoni.

De~ja scena radi sredom. Koristiprostor i Velike i Male scene. Sklopio sami sklapam ugovore s pozori{tima za decukoja imaju svakako kvalitetnije pred-stave od onih koje bi mi usput pripremali.I tu je ponuda izuzetna. Za 40 sreda,koliko ih ima u sezoni, ve} imam ugov-oreno 30-ak predstava koje }e bitiprikazane 80 do 100 puta. Bitno nam jeda na{a deca shvate i prihvate - sreda jedan za pozori{te.

Kad se sve sabere to je oko 300 izvo-|enja na na{im scenama u ovoj sezoni.Skeptici mi ka`u: ^ove~e, jesi li ti ~uoonu Gibinu pesmicu [abac je mali grad...

Jesam, ali ra~unam i na hiljadu pret-platnika, a na{a ponuda sadr`i oko storazli~itih naslova, pa ko {ta voli nekizvoli.

Na{ osnovni cilj u sezoni 2004/05.nije da zaradimo novac nego da vratimopubliku u Pozori{te. Zbog toga smo daliniz pogodnosti za kupovinu ulaznica.Ako se po jutru dan poznaje, uspe}emo.Sezonu smo zapo~eli trima premijerama,{to je ozbiljan poduhvat i za razvijenijapozori{ta, a u na{im uslovima predsta-vlja podvig. To su, po redosledu prikazi-

vanja: Dugom prugom do srca (prepiskaA. P. ^ehova i Olge Kniper, 1. X), I Bre{anPredstava Hamleta u selu Mrdu{a Donja(4. X), Dejvid Koburn Partija remija(7. X).

Veliku pomo} u realizaciji ovih pred-stava imali smo od Ferida Karajice,profesora FDU.

Kod publike smo pro{li sjajno. Topotvr|uje i odziv gledalaca na svimreprizama. Ali nas zaobilaze prestoni~kimediji. I kriti~ari. Mada su svi urednoobave{tavani i pozivani. Te{ko im, valj-da, da se pokrenu. A [abac je na 45minuta kolima od Beograda. [aljemo iautobus za one bez kola. Ili im je ispod~asti? Ne znam. Znam samo da tri pre-mijere u 7 dana nisu obi~na vest, ~ak niza prestonicu. No, oduvek sam znao da jeprovincijalnost stanje duha, a ne adresastanovanja.

Do kraja sezone pripremi}emo jo{ tripremijere. Izme|u ostalog i [ekspirovuBuru u re`iji Juga Radivojevi}a. Strahin-ja Rodi} }e raditi \ida Janka Veseli-novi}a, ~ime zapo~injemo novu reper-toarsku liniju. Svake godine po jedanzavi~ajni pisac. Slede}e je Laza Lazare-vi}. Obezbedili smo se za bar 20 godina.Dogovarali smo se i sa Nikitom Milivoje-vi}em i od njegovih termina zavisi da li}emo mo}i da se uklopimo u prvu polo-vinu idu}e kalendarske godine.“

Dok ovo govori, Karaji} izgleda kao~ovek koji je potpuno uveren da }e uspetida realizuje sve {to je zamislio. O novcune}e da govori. Ka`e da je besmislenokukati. Treba se sna}i u datim uslovima.„Ako je te{ko}a toliko te{ka da ne mo`e{da je pomeri{ i skloni{ s puta, ti se, brate,dobro zaleti pa je presko~i. Al' s puta nesilazi“ - ka`e.

U oktobru je pozori{te imalo 26izvo|enja, u novembru 28. Gostovalo je uBeogradu, Novom Sadu, Kru{evcu,Sremskoj Mitrovici... a ugostilo pozori{ta

[ABAC JE MALI GRAD[ta se to de{ava u {aba~kom pozori{tu

Gu`va na sceni, gu`va pred blaga-jnom. [abac, nekada ~uveni MaliPariz, poznat po Cicvari}ima i

prvom klaviru u Srbiji, ali i po dugojteatarskoj tradiciji, ovih dana je te{koprepoznati. Centralni deo grada je pre-tvoren u veliko {etali{te, bez saobra}aja.Stare gra|evine su dobile novu garde-robu, novu {minku, pa u ve~ernjim sati-ma ponosno stoje na korzou okupaneblje{tavilom reflektora koji ih, svojomigrom svetlosti i senke ~ine lep{im itajanstvenijim. Eh, te stare dame! Uvekbi da su u centru pa`nje.

Ni Pozori{te, naravno, ne zaostaje.Obuklo je novo ruho, novu fasadu. Sijano}u „... ko sred Pariza“. Ispred ulaza,pored ba{te koja jo{ uvek radi, neki noviklinci le`erno i opu{teno sviruckajuMendelsona, Baha, Ravela... [areni izlo-zi pozivaju da se u|e unutra.

A unutra... gu`va! Dodu{e, enterijerjo{ uvek nije sre|en kao spoljni izgledzgrade jer ovda{nji pozori{tnici nemajudovoljno para. Stara, svima dobro znanapri~a. Pre~i su im svetlosni park, tonskakabina i, razume se, oprema predstava.Nema veze - ka`e nam stalni posetilac -pozori{te ipak svetli iznutra. Svetli sascene.

U Pozori{tu stvarno gu`va. Igra se izve~eri u ve~e, a sala puna. Do skoro nijebilo tako.

„Da, tavorili smo poslednjih godina -ka`e Zoran Karaji}, novi v.d. direktor(sebe naziva upravnikom) - ali to jeuglavnom bila kriza rukovo|enja. Za trisezone promenila su se ~etiri upravnika.Lutalo se i repertoarski i u izboru sarad-nika. Najgore je to {to je {aba~ka publi-ka, poznata po istan~anom ukusu inavikla na visoke domete svog teatra,po~ela da nam okre}e le|a.

Na{e pozori{te je malo, nema razvi-jene slu`be i zato celokupna aktivnostku}e, zavisi od znanja i volje upravnika.Zato su, valjda, mene i postavili na ovudu`nost. Iz ku}e sam, poznajem ansam-bl, poznajem tehnologiju posla, usloverada, znam specifi~nosti na{eg pozori{ta,poznajem ljude iz bran{e u celoj zemlji.Tako ka`u osniva~i.

Sre}om, tokom ove ozbiljne krizesa~uvali smo ono {to je najva`nije, umet-

iz Banja Luke, Novog Sada, Nik{i}a iBeograda.

Nema karata

Publika se vra}a na velika vrata.Glumci, ali i tehnika, ka`u da se ponovoose}a miris pozori{ta i radost igre. Abogami i miris bifea koji, kona~no, pono-vo radi. Da li otuda navire ta, takozvana,radost igre.

I jo{ ne{to, ka`u uglas glumci, za nasvrlo va`no. Poku{avamo da okupimomlade ljude koji se {koluju na raznimakademijama i omogu}imo im da se sascene iska`u u svom gradu. U na{impredstavama su ve} diplomirali glumciSvetlana Veli~kovi}, Sonja Karaji}, Vla-dimir Vasili} i Deana Kosti}. Svi oni suposle diplomskog nastavili da igraju una{im predstavama, a pa`ljivo pratimostudente koji }e tek postati glumci. Zva-}emo i njih i omogu}iti im da na pravina~in poka`u {ta su nau~ili na fakultetu.

[ap~ani se spremaju i na nekolikodu`ih turneja po zemlji i inostranstvu.Dok oni budu putovali, predstave }e seredovno igrati na Maloj i De~joj sceni, ana Velikoj }e igrati gostuju}i ansambli. Izdrugih gradova najvi{e tra`e Ko{tanu.Ne pitaju koliko ko{ta. U naslovnoj ulozije mlada Sloboda Mi}alovi}, Had`i Tomaje Ivan Toma{evi}, a Mitka Zoran Kara-ji}.

Veselo je ovih dana u [apcu. Po~etakpozori{ne sezone se nadovezao na kraj~uvenog [aba~kog va{ara, pa se dobroraspolo`enje odr`ava u kontinuitetu.Ovako umiven i lep grad zaslu`uje idobro veliko Pozori{te. Uvereni smo da }ega imati.

Na kraju Karaji} ka`e: „Najprijatni-je se ose}am kad kasno uve~e sednem uba{tu Pozori{ta, a u izlogu za sutra{njupredstavu pi{e - NEMA KARATA.“ To seu poslednjih mesec danadesilo ~etiri puta.

Zorka Vrdup

SScceennaa iizz PPrreeddssttaavvee HHaammlleettaa uu sseelluu MMrrdduu{{aa DDoonnjjaa KKoo{{ttaannaa:: SSlloobbooddaa MMii}}aalloovvii}}

UU nnoovvoomm rruuhhuu:: {{aabbaa~~kkoo NNaarrooddnnoo ppoozzoorrii{{ttee

Festival nove (nove) srpske drame„otvoren“ je po~etkom oktobra,odvija}e se svakog prvog vikenda u

mesecu u Beogradskom dramskompozori{tu, a zavr{i}e se krajem sezone„Nedeljom najboljih predstava“. Cilj ovogFestivala je afirmacija pisanja i prikazi-vanja doma}e anga`ovane drame. Festi-val su osnovali Dramski program Drugogprograma Radio Beograda i Beogradskodamsko pozori{te. Osim prikazivanjapredstava, Festival }e organizovati Ra-dionicu pisanja novih tekstova, i drugeprate}e programe.

Prvi od planiranih, odr`an na po-~etku Festivala, bio je panel razgovor odoma}oj drami dru{tvenog anga`manana na{im scenama. U~estvovali su GoranCvetkovi}, kriti~ar i zamenik glavnog i iodgovornog urednika Drugog programaRadio Beograda, Ra{ko Jovanovi}, kri-ti~ar, Anja Su{a, reditelj i upravnikMalog pozori{ta „Du{ko Radovi}“, Ste-van Koprivica, dramski pisac i profesor,@anko Tomi}, reditelj, Ma{a Jeremi},dramski pisac, Goran Markovi}, reditelj idramski pisac, Branko Dimitrjevi}, pi-sac, i Neboj{a Bradi}, reditelj i upravnikBeogradskog dramskog pozori{ta. Pre-nosimo delove iz ovog razgovora.

„Inicijativa za osnivanje ovog Festi-vala do{la je iz ose}aja ste{njenosti, ne-ostvarenosti, iz ose}aja da su glavne temeu kojima `ivimo skrajnute, da ih se nepodr`ava a da su one stalno prisutne“,rekao je Goran Cvetkovi}. „To je i ose}ajda su i dela napisana da tra`e odgovore,da su ona na neki na~in skrajnuta iomalova`avana. Da se, tamo gde treba dabudu prezentirana, o njima ne vodi ra-~una. Smatra se da je to pateti~no bav-ljenje svakodnevnicom, da je to bavljenjestvarima koje su za pre`ivljavanje a neza umetnost. Me|utim, to su teme s koji-ma se `ivi.

[ta sa dramom dru{tvenog anga-`mana? Pitanje je da li u}i, i {ta kad seu|e u tkivo dru{tva koje nas opsedasvakodnevno? Pozori{te je medij koji imamogu}nost da ono {to se de{ava poka`epred svima u trenutku kad se de{ava. Toje neka vrsta Agore, istorijske skup{tinekoja je i svakodnevna i za uvek. Su{ti-nom svoje neposrednosti,pozori{te mo`eda uti~e da ljudi do`ive stvarnost.

Kako reaguje stvarala~ki nerv pozo-ri{nog stvaraoca na pitanja koja mu sesvakodnevno postavljaju i {ta on od togapravi. Cilj i smisao ovog Festivala jete`nja ka u~e{}u pozori{ta u dru{tvenojpromeni. Mislim da pozori{te kao Agoradru{tvenog odlu~ivanja i pona{anja imamogu}nosti da promeni dru{tvo u nekojmeri.

Odgovor na dru{tvena pitanja jeuvek bio bitna tema pozori{nog stvara-la{tva, a ~ini mi se da postoji tendencijada se problem na{eg moralnog preispiti-vanja anulira. Ja sam po{ao od ~injeniceda bi bilo dobro da se bavim tim proble-mom. I smatram da ima potencijala, daljudi `ele da se bave tim problemom.“

Problemanga`mana

Stevan Koprivica je skepti~an da lisu dru{tveno anga`ovane teme mogu}e una{im pozori{nim uslovima. „@ivimo uvremenu gde se politi~ka stvarnost za-

stra{uju}om brzinom smenjuje. I te{ko semo`e na}i dovoljno brz tehnolo{ki na~inu pozori{tu da to prati. I zato mi se ~inida na{a drama mo`e da bude dru{tvenoanga`ovana preko nekih pro{lih vreme-na. Mi imamo anga`man koji ne morabti direktno politi~ki anga`man, u smislunekog sociolo{kog problema. Time sebavi Ve~ernja scena „Du{ka Radovi}a“,na primer, takva je predstava Poslednjasmrt Frenkija Suzice. A baviti se anga-`manom kao u vreme Du{ka Jovanovi}a,Ljubi{e Risti}a, Du{ka Kova~evi}a nemo-gu}e je zato {to nema{ politi~ku i dru-{tvenu konstantu. A sad ne zna{ na kojevetrenja~e da ide{. Zato mislim da trebapri~ati da li ovo haoti~no vreme dajemogu}nost piscu da sagleda sada{njevreme. Ne sla`em se sa tezom da po-zori{te mo`e da promeni svet, mo`e da gakomentari{e , mo`da je oplemenilo nekeljude i to je sve. Mislim da Vila Sashino,zbog sindroma ubijanja reformatora,sindroma udvori~ke Srbije, mislim da je ito dru{tvena anga`ovanost u drami.“

I Anja Su{a ovo vreme vidi kao post-ideolo{ko. Parafraziraju}i Divinjoa, pokome je u vreme zna~ajnih dru{tvenihpromena pozori{te suvi{no, smatra datalas eleboracije devedesetih tek predsto-ji. „Mirjana Mio~inovi} je u Nemo}o~iglednog navela statisti~ki podatak daje tokom najgorih ratnih godina u Bosni,Srbija bila zemlja s najve}im brojemizvedenih vodvilja u Evropi. Ina~e, kad jere~ o anga`ovanoj drami meni je uzbu-dljiviji lokalni odjek globalnih tema.Najbolji primer su tekstovi mladih auto-ra, zanimale su ih lokalne teme, koji supisani u duhu onoga {to bismo moglinazvati novom dramaturgijom MarkaRejvenhila, Sare Kejn i drugih. Mnogi odtih mladih autora nisu imali pojma onjima, zanimljivo je kako duh vremenadolazi do ovih prostora. Mene to vi{ezanima od lokalnih tema. Na primer,pomenuti Slobodan Vujanovi}, autorPoslednje smrti Frenka Suzice, bavi se~edomorstvom, na{om temom, odsustvomdetinjstva, bio je inspirisan Simsonovi-ma, dakle pop ikonografijom. Zanimljivje spoj lokalne teme i globalne ikono-grafije i u tom pravcu se kre}u mojeambicije. Mislim da takvi komadi moguda odu i izvan ove sredine i da ka`u i oovoj sredini.“

Da li je problem u vodvilju?Broj igranih vodvilja Goran Mar-

kovi} ne ose}a kao negativni primer. „Ivodvilj je vrsta eskapizma, otklona odovoga, tako da je mogu}e i vodviljem bitianga`ovan, naravno ako gledalacprepozna o ~emu se tu radi.“

Koprivica je ispri~ao podatak izsopstvenog iskustva: „Krajem pro{lesezone u „Radovi}u“ sam radio adaptaci-ju teksta [kola za po~etnike nameran dase bavi nakaradnim sklopom detinjstva, i{kolstvom. De~ja je predstava, ali imadru{tveni anga`man. U momentu kad jepravljena predstava, niko nije mogao dapretpostavi kakav idiotluk }e se desiti uprosveti. Apsurd ove predstave je {to jepase, {to ju je vreme preteklo. Za{to nemaanga`mana, postoji elementrani strahegzistencijalni, u zemlji gde se puca upremijera, odvesti pisca u {umu ili muodvesti dete, to nije neki problem. Zato jenormalno be`anje u eskapizam, nema tevrste hrabrosti kojom bi pisac rizikovaosvoju bezbednost.“

Goran Cvetkovi} je istakao da je „za`ivot pozori{ta jako va`na hrabrost.Kako je propalo Beogradsko dramsko?Tako {to je spremalo Godoa i na kontrol-noj probi Predrag Dinulovi} se upla{ioteksta, i onda su glumci oti{li u ateljeMi}e Popovi}a. Tako je napravljeno Atel-je 212 a crklo je Beogradsko dramsko“.

Slu~aj Daria Foa, o ~emu je pri~ao@anko Tomi}, nastavak je pri~e o hra-brosti. „Danas je Dario Fo prakti~no jedi-ni ~ovek koji se konstantno ve} 40 godinabavi najizrazitijim politi~kim teatrom.On je trenutno pod velikim pritiskomBerluskonijeve dr`ave. Jedan novinar jenapisao feljtonsku knjigu o prvom mi-lionu koji je zaradio Berluskoni gde je usu{tini istra`io njegovu kriminalnu pro-{lost. Onda je Berluskoni otkupio sveizdava~ke ku}e i tu knjigu je nemogu}eobjaviti. Fo je uzeo rukopis, napravi}epredstavu, i krenuti po selima da je igra iagituje. I zato se njemu sada isklju~ujestruja i vr{e se razni pritisci.“

Bitef, Belef,Sterijino pozorje

Festival nove (nove) srpske drameRa{ko Jovanovi} ocenjuje kao odli~nuideju naro~ito zato {to je to mogu}nost dase napi{u nove predstave. „Jer, po mommi{ljenju, doma}a dramska re~ mo`ejedino da odr`i pozori{te. Mislim da jekod nas bolje biti irski pisac nego srpski,vi{e se igraju strani pisci i vi{e se o njimagovori. Postoji, istina, taj strah od dis-kvalifikacije u dru{tvu. Mi na to nismonavikli, 50-ak godina unazad ta~no seznalo {ta se mo`e, a {ta se ne mo`e, i mismo zbog toga postali disciplinovani.Mislim da doma}i dramski tekst ima{ansu zahvaljuju}i ovom Festivalu, jerBeograd osim BELEF-a koji je nastavakBITEF-a, nema vi{e ni{ta. A pogotovonema doma}i dramski tekst.“

Ma{a Jeremi} smatra da „kad radite,ne birate temu zato {to je anga`ovana,bavite se temom koja vas se ti~e. Idejaanga`ovanog pozori{ta meni deluje pla-katski. [ta zna~i bii anga`ovan? Imalismo Karmen 2000 Lazara Stojanovi}a1991, tekst je nastajao tokom rada, aideja je bila da se iz pozori{ta menjastvarnost. Posle 9. marta bile suPozori{ne iluzije, Unkovski je umetnuoTV dnevnik, ali to je caka vremena, kao iMija~ev Narodni poslanik, gde je obra-}anje likova podse}alo na na{u Skup-{tinu. Meni bi bilo interesantno da govo-rimo o doma}oj dramaturgiji, jer od kadase raspala Jugoslavija, ne postoji koor-dinisano i organizovano usmeranje inegovanje ne~ega {to bi se zvalo produk-cija doma}ih tekstova.“

Goran Markovi} je i definitivno skre-nuo razgovor na Sterijino pozorje: „Po-zori{te je `iva stvar, ako vi na sceniprepoznate ne{to {to vas ti{ti, to ubijapravo me|u rogove. Toga nema na Steri-jinom pozorju, Pozorje je postalo kaoTitova ku}a u Herceg Novom u kojoj jo{rade aparati za odr`avanje `ivota, akapetan obezbe|enja govori tiho da neprobudi bolesnika. Pozorje je preva-zi|ena institucija, i svaki poku{aj da senapravi alternativa treba pozdraviti.“

Suprotstavila se Anja Su{a: „Za-hvaljuju}i koncepciji Pozorja poslednjedve-tri godine mi imamo priliku da vidi-mo kako je doma}i tekst tretiran u inos-transtvu. Mislim da je dramski teksktnajreprezentativniji izvozni pozori{niartikl. Ima imena koja su etabliranija nadrugim mestima nego ovde, ~itani su naneki neuobi~ajeniji na~in za na{u sred-inu i do`iveli su neku drugu vrstu tret-mana. I Sterijino pozorje omogu}ava dato vidimo ovde. Ono na{e pozori{te stavl-ja u jedan {iri kontekst i to trebapodr`ati.“

Utisak Branka Dimitrijevi}a nakon19 godina provdenih u SAD, „je da nemarazloga za kuknjavu. Doma}a drama je

raznovrsna i pozori{te ima vi{e energijeno u drugim sredinama. Treba biti ~oveksveta, ako se bavimo samo sobom, to mili~i na dvoje koji se sva|aju kako ofarbatikujnu dok ku}a gori a to je mogu}e vide-ti ako se pogleda kroz prozor.“

Bitno pitanje ove teme, po Neboj{iBradi}u, glasi:“ Da li u zdravom dru{tvumi mo`emo da govorimo kao slobodniljudi. Jer glas dramskog pisca je glasslobodnog ~oveka. I to je pitanje koje jemnogo {ire nego tema dramskih tekstovakoje }emo videti na ovom Festivalu. Da line{to {to je va{a muka i patnja mo`eteslobodno da iska`ete na tribini koja sezove pozornica. I da li }e to na taj na~inna koji se iskazuje, direktno i najdublje,na}i odjek u gledaocu. Da li smo sve temepotro{ili, da li smo se ubedljivo bavilitemama koje bi dana{nje pozori{te mogloda uzme kao repertoar isceljivanja ovoga

{to zovemo bolesno dru{tvo. Mi `ivimo,rekao bih, ipak u bolesnom dru{tvu.

To je tema anti~ke Gr~ke. Kralj Edip.On je ubio oca i o`enio majku i u gradu sepojavila kuga. Po{to se nalazimo u dru-{tvu koje ima odre|enu bolest, mo`emoda razgovaramo za{to je do{lo do toga dadru{tvo oboli. Za{to se poblem sakrivaoispod tepiha, a onda je ta biljka proklijalai sve zarazila. Svi su oni znali ko je Edip,ispostavilo se da je i Jokasta mogla dazna da on li~i na Laja njenog pokojnogmu`a, i Kreont je mogao da zna da Edipima veze sa detetom koje je ostavljeno ugori da umre. A onda se desila kuga i svisu rekli: pa da, ima problem, hajde da gare{avamo.“

Ova Bradi}eva re~enica bi mogla dabude i poruka i cilj Festivala nove(nove) srpske drame.

4

Doma}a scena

LUDUS 118,119

BITI ILI NE BITI

Sonja ¬ i r i¯

Da li je mogu}e, i treba li, pratiti i na pozor-nici komentarisati dana{nji trenutak, jednaje od tema Festivala nove (nove) srpskedrame

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . primeraka 12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . primeraka 13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka15. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka16. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka17. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . primeraka18. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . primeraka19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka10. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . primeraka11. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanjaNaru~ilac:

Adresa:

Telefon:

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 400 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}

cena: 400 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 400 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 400 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 400 dinara

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 400 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 400 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara STEVO @IGON

Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

LUDUS 118,119

Predstava Alisa Ateljea 212 bavi sekrupnim problemima savremenogdru{tva, pedofilijom i nasiljem u

porodici, kre}u}i se pri tome, iako samo unaznakama i sasvim minimalizovano, uokvirima klasi~ne pri~e Luisa Kerola,koja biva dezintegrisana, reinterpreti-rana i rekontekstualizovana. Narativpredstave Alisa nema linearni razvoj,zbog ~ega se mo`e posmatrati kao vrstascenskog kola`a, ~iji je vizuelni nivo vrlosuperioran: centralni prostor scene, kojapredstavlja {umu (u samom centru je go-doovski metafori~no drvo), okru`en je satri ekrana koji istovremeno emituju slikuigre na sceni, ili prikazuju inserte kojireferiraju na probleme modernog sveta(novac, mo}, trgovina ljudima). Lajtmo-tivi predstave svedenih zna~enja i emoci-

ja su gubitak identiteta, egzistencijalnakonfuzija, nezadovoljstvo `ivotom, fru-stracije koje produkuju morbidna po-na{anja, a njen kraj, s i{~a{eno trans-parentnim hepi endom (la`na slika sre-}ne porodice) ne nudi optimizam, alter-nativu, opciju suprotstavljanja problemutelesnog zlostavljanja: slika bezbri`neporodice ostaje nepomu}ena ad infini-tum, iako je njena su{tina, ispod po-javnosti, u totalnoj disharmoniji sa povr-{inskom idilom.

Scenska iluzija ovde ne postoji: izvo-|a~i su naizmeni~no u ulogama naratorai protagonista pri~e; njihovo brehtovski„oneobi~eno” prisustvo, stilizovanostigre, konstantno se smenjuje sa „pro-`ivljavanjem” psihi~kih stanja. Jasna jedakle „dvostrukost prikazivanja” (glu-

5

Doma}a scena

Ana Tas i¯

Bele{ka o AAlliissii Biljane Srbljanovi}

i Aleksandra Popovskog

POKU[AJ APOLOGIJE maca i likova), kao i vi{estrukost iden-titeta izvo|a~a, koji na sceni i psuju,pljuju i podriguju. Svako od njih mo`ebiti bilo ko (npr. Petar Bo`ovi} mo`e dabude nepoznati nasilnik-pedofili~ar, otackoji zlostavlja svoju decu, ili, u kontekstuAlise u zemlji ~uda, pandan likovimazeca, ma~ke, gusenice ili mor`a koji Alisipostavljaju zagonetke). Odsustvo fiksira-nosti identiteta i specifi~na {izofreni~nostlikova mo`e se tuma~iti i kao posledicanasilja: Alisina (Jelena Stupljanin, Ma{aDaki}) nagla{ena nemogu}nost da se setisvog identiteta mo`e da funkcioni{e kaonjen odbrambeni mehanizam, sredstvopotiskivanja enormno mu~nih do`ivljaja.

Ovu vrstu reinterpretacije klasi~nepri~e za decu s jedne strane je mogu}eshvatiti kao stav autora o elementarnomodsustvu nevinosti, lepote, i drugih uni-verzalnih kvaliteta iz savremenog dru-{tva; postavljaju}i likove poznate pri~e zadecu u kontekst njihove seksualne eks-ploatacije, veoma prisutne u elektronskiumre`enom svetu, taj kontrast i trans-pozicija postaju ekstremno markantni ire~iti. Tematizacija Kerolove pri~e ukontekstu problema pedofilije mo`e serazumeti i kao ilustracija (diskutabilne)teze da su viktorijanski pisci klasi~nih

de~jih pri~a (Luis Kerol, D`ejms Beri),umesto iskrene i ~iste ljubavi prema deci,motivaciju za stvaranje likova (Alise,Petra Pana) nalazili u svojim, manje ilivi{e potisnutim, pedofilnim sklonostima(ova teza je mo`da dobila na va`nosti iaktuelnosti zbog globalno pra}enog slu-~aja Majkla D`eksona kojem se sudi pooptu`bi seksualne eksploatacije de~akasme{tenih na njegovom imanju „Ne-do|ija”).

Problemi polnog iskori{}avanja inasilja u porodici nesporno su vrlo rele-vantne teme za pozori{te, s velikimdramskim, scenskim i dru{tvenim poten-cijalom, ali se postavlja pitanje suvislostinjene obrade u ovoj predstavi (ProslavaTomasa Vinterberga je dobar primer zadruga~iji, mnogo ozbiljniji, promi{ljeniji,i vi{eslojniji tretman ovih pitanja). Zbun-juju}a nedore~enost i odsustvo jasnogte`i{ta i pravca prostiranja Alise zahte-vaju {iru i temeljniju potragu za razlo-gom njenog postojanja (obzirom na op{teprihva}enu zna~ajnost autora i ove ko-produkcije). Ako joj se pristupi kaoobliku dramskog pozori{ta, ostaje pri-li~no intenzivan utisak da je Alisa nepot-puna i povr{na ilustracija pitanja kojetretira, iako nesumnjivih kvaliteta naformalnom planu (vizuelni aspekt, muzi-

ka, atmosfera). Ako se predstavi pribli`ikao hibridnom obliku scenskih umetno-sti, derivatu umetnosti performansa, {toima osnova u njenoj fragmentarnosti,odsustvu razvoja radnje i stabilnih iden-titeta izvo|a~a, onda njene vrednosti,smisao i zna~enja treba tra`iti na dru-gim mestima, prevashodno strukturalneprirode (relacije izme|u izvo|a~a i liko-va, izvo|a~kih koncepta pokazivanja ipro`ivljavanja, teksta i predstave, scen-ske realnosti i njenog elektronskog od-raza na video bimovima, odnosa izvo-|a~a i publike...). @anrovska polivalenci-ja, sinkreti~nost i grani~nost u ovom slu-~aju ipak nisu vrline jer stvarajuamorfno i nedefinisano delo koje mani-festuje op{te misli. Na kraju, nedostatakdubine i bitnijih ideja u Alisi valjda jemogu}e pravdati mogu}no{}u da je smi-sao njenog postojanja u ~injenici inte-rkulturalne saradnje, faktu da }e se onaod januara igrati u modifikovanoj podeli,sa {vedskim glumcima, odnosno da jepredstava prevashodno i u svojoj su{tinipovod za saradnju umetnika iz razli~itihsredina, inicijacija internacionalne ko-munikacije i kulturne integracije, te danjen sadr`aj, odnosno ozbiljnost analizeteme, valjda i nije presudan momenat unjenoj generalnojevaluaciji.

Iako se Jano{ Tot i ja poznajemo 10-akgodina, {to zna~i da sam dobro upoz-nat s onim {to je radio tokom karijere,

neposredno uo~i na{eg razgovora svratiosam do arhiva „Politike”, ne iz namereda „pro~e{ljam” njegovu biografiju, ve}iz znati`elje, da vidim {ta je u dosa-da{njim intervjuima govorio novinari-ma, i otkrio neverovatan podatak. Ovajglumac, ve} godinama prvak Pozori{tana Terazijama, iza koga stoji ogromanbroj uloga na scenama mnogih teatara,ali i poprili~an broj nagrada, nema svoj„dosije” u arhivi najstarije novinskeku}e na Balkanu!

„Ja se nikad nisam ni trudio ne{toposebno da idem u javnost posle premi-jere, jer nikad nisam `eleo da se vi{e znao meni. Mo`da je dovoljno to {to me ljudigledaju na sceni. I u privatnom `ivotu setrudim da budem neprimetan, da `ivimsvoj `ivot normalno.”

Da li broj intervjua, u o~ima javnos-ti predstavlja i merilo uspe{nosti u poslukojim se bavi{?

Zna{ {ta je meni najve}e merilouspeha? Kolege. Oni iz bran{e, ljudi kojise bave pozori{tem. Kad u|e{ u nekipozori{ni klub i vidi{ u o~ima tih ljudi dasi dobro do{ao, i da te po{tuju, e to je ve}ne{to. Po{tovanje se uvek oseti i vidi. [tose ti~e medija i uspe{nosti, da sam vi{ebio na TV ili filmu, situacija bi verovatnobila druga~ija. Televizija je ~udna sprava

koja u`asno privla~i popularnost, a tosam osetio na sopstvenoj ko`i kad sampre nekoliko godina snimio reklamu sasloganom „Sipa{ i ne misli{”. Tada su seljudi, kad bi me sreli na ulici, okretalikao nenormalni, dobacivali, vikali, {tomeni, da budem iskren, nije prijalo.

Za{to su pozori{ni glumci manjeinteresantni medijima?

Zato {to ih manje publike vidi. Kodnas se malo ide u pozori{te. U Beogradu`ivi oko dva miliona ljudi, a moje po-zori{te po sezoni poseti oko 20.000 ljudi.Svaki stoti gra|anin, a {to je najgore, upitanju je 20.000 istih ljudi, iz sezone usezonu, a ne nekih drugih ljudi. Ko }e dapi{e za novine o glumcu koga gleda20.000 ljudi, a tira` treba da se rasprodau 60 ili 100 hiljada primeraka.

Kako privu}i nove ljude u pozori{te?Dobrim predstavama. [ta je za tebe dobra predstava?Kad u`iva{, kada sedi{ sat i po ili

dva, a ne pogleda{ na sat. Za mene jedobra predstava kad sedim u publici izavidim glumcima {to nisam na sceni.

Navedi bar jednu od predstava gdebi voleo da si bio u podeli?

Recimo Skup u Jugoslovenskom dra-mskom. To je predstava u kojoj bih voleoda sam igrao.

Mikojan Bezbrad ica

„Zna{ {ta je meni najve}e merilo uspeha?

Kolege. Oni iz bran{e, ljudi koji se bave

pozori{tem. Kad ude{ u neki pozori{ni klub i

vidi{ u o~ima tih ljudi da si dobro do{ao, i da

te po{tuju, e to je ve} ne{to. Po{tovanje se

uvek oseti i vidi”, veli prvak Pozori{ta na

Terazijama JJaannoo{{ TToott

NISAM @ELJAN POPULARNOSTIPovratak „ku}i”

Tvoje mati~no pozori{te je, na`alost,prili~no zapostavljeno kod novinara.Nije li jedan od razloga za to i `anr,mjuzikl, kojim se bavi Pozori{te naTerazijama?

^esto sam sebi postavljao isto pitanjei razmi{ljao za{to je tako, mada bi treba-lo da bude obrnuto, jer je to pozori{tebulevarskog tipa. Pozori{te koje privla~ine samo sladokusce, ve} i {iroke narodnemase. Mjuzikle Jubilej, Neki to volevru}e, Lutka sa naslovne strane gledajui oni koji nisu zavr{ili fakultete, nisudoktorirali, nisu dramaturzi. I svi oniu`ivaju, a opet smo medijski skrajnuti.Za{to i kako, ne znam.

Veruje{ li da }ete povratkom, „ku}i”na Terazije, u obnovljenu zgradu, malovi{e biti u `i`i interesovanja?

Svakako. U Domu kulture „Vuk Ka-rad`i}”, gde smo radili poslednjih 15godina, bili su katastrofalni uslovi zarad. Tamo scena ne li~i ni na {ta. Mnogekolege, koji su dolazili tamo, ~esto su migovorili da su prvih 20-ak minuta sebigovorili, ube|ivali sami sebe da su do{liu pozori{te da gledaju predstavu, a neboks me~. U na{oj novoj – staroj sali}ebiti druga~ije. Ako se ulaz u Pozori{te,koji je na najboljem mestu u Beogradu,sredi, a verujem da ho}e, i ako se tupostavi dobra reklama, {anse }e biti ve}e.Terazijama dnevno pro|e barem 200.000ljudi. Ako reklamu za na{u predstavuvidi svaki stoti prolaznik, ne}emo moratibrinuti za publiku.

Mo`e li reklama da proda i lo{upredstavu?

Kako da ne. I ne samo lo{u, jer smomnogo lo{ih stvari, ne razmi{ljaju}i da lisu dobre ili lo{e, usisali sa Zapada. Sve jedanas instant. Mo`da ljudi i ne idu ~estou pozori{te jer za to treba odvojiti vreme,potrebna je koncentracija, valja raz-mi{ljati.

Sprema{ ulogu u Molijerovom ko-madu U~ene `ene u re`iji Jago{a Mar-kovi}a, predstavi kojim }e Pozori{te na

Terazijama zvani~no otvoriti sezonu nastaroj adresi. Kada }e se to dogodi?

Jo{ je neizvesno. Prema nekim infor-macijama, ako ne bude do kraja godine,trebalo bi da se desi u rano prole}e.

^esto si radio s Jago{em, a prethod-na saradnja je bila u Joneskovoj ]elavojpeva~ici pre 5, 6 godina. Kako ti danasizgleda rad s njim, da li je i jo{ uvekeksplozivan, pun energije, ideja...

Da. Jago{ je ~udna pojava u na{empozori{tu, on je ~ovek za sebe, i veoma mije drago {to se nas dvojica znamo dugo,bezmalo od po~etaka na{ih karijera.Mislim da Jago{ u meni vidi glumca kojimo`e sve. Kod njega sam uglavnom igraouloge koje mi ni jedan drugi reditelj,verovatno, ne bi dao. U ]elavoj peva~icisam bio suprug Milene Dravi}. S du`nim

po{tovanjem, ali razlika u godinama jeveoma zna~ajna. U Lukreciji sam igrao@deru koji ima 120 kilograma, a u tovreme sam imao oko 70. Da ne nabrajamvi{e. U U~enim `enama mi je dao ulogugospodina Krizala, vlasnika ku}e, kojiima dve }erke. Jedna je Vanja Mila~i}, adruga Radmila @ivkovi}. Pazi, Rada mije }erka.

U ~emu je aktuelnost tog komada?Genijalni pisci, kao {to su Molijer,

[ekspir, Nu{i}, pogotovo Sterija, uvek suaktuelni jer govore o ljudima koji se inisu mnogo promenili za ovih 200, 300godina. Naravi se nisu izmenile. Mi smotehnolo{ki napredovali, ali nismo izme-nili ose}anja, ljubomoru, gri`u savesti,mr`nju... To se ne}e promeniti ni unarednih 1.000 godina.

UUllooggaa nnaa jjeeddnnoomm kkvvaaddrraattnnoomm mmeettrruu:: JJaannoo{{ TToott ((FFoottoo:: MM.. BBeezzbbrraaddiiccaa))

6

Festivali

LUDUS 118,119

Ako ka`emo da su na{i sportisti iumetnici najbolji ambasadori usvetu, ne}emo re}i ni{ta novo, je-

dino da je {teta {to to ne znaju u Mi-nistarstvu unutra{njih poslova i `alosno{to Ministarstvo za sport ne mo`e vi{e daula`e u njih, pa postoji bojazan da izgubei ovu figurativnu titulu. O svemu tomesam imala vremena da razmi{ljam, jersam u roku od nedelju dana provela uautobusima vi{e od 60 sati, putuju}i sna{im umetnicima na festivale u Ma-|arsku i Ukrajinu.

Prvo sam i{la s Narodnim pozori-{tem iz Beograda u Budimpe{tu na Me-|unarodni festival predstava na ma|ar-skom, {to zan~i da u~estvuju i pozori{tasusednih zemalja, Ukrajine, Rumunije,SCG, gde ima manjina, ali na ma|ar-skom jeziku. Narodno pozori{te je u~e-stvovalo prvi put s predstavom Ti{inatreznih i to na srpskom, ali su autoripredstave Ma|ari iz Novog Sada. KingaMezei, reditelj i scenograf; Kata \armati,dramaturg; Gabor Na|pal, pomo}nikreditelja i autor scenskog pokreta, i Si-

lard Mezei, kompozitor. Oni nisu nepo-znati u Ma|arskoj, u~estvovali su pro{legodine na ovom festivalu sa Újvidékiszínházom, a od ove sezone Kinga Mezeii Gabor Na|pal anga`ovani su na godinudana u pozori{tu „Barka“ koje je biloorganizator ovogodi{njeg festivala. I,za{to ne re}i, lo{i organizatori i lo{idoma}ini. Posle 13 sati neplanirano du-gog putovanja, sa raznim problemima naputu i zadr`avanjem na granici 3 sata,stigli smo oko 23 sata u pozori{te, ali nasdoma}ini nisu ~ekali. Ni sutradan nijebilo bolje, niko nas ni kafom nije po-nudio, nisu nam dozvolili da snimimopredstavu koja je bila pre na{a, kolegini-ca iz „Novosti“ nije dobila ni fotografijukoja joj je bila potrebna za intervju, aprogram festivala bio je od{tampan samona ma|arskom.

Premijera predstave Ti{ina treznihbila je na kraju sezone posle Gospo|eministarke i ostala u njenoj senci, takoda sam je gledala prvi put. Izvode jemladi glumci sa Slobodanom Be{ti}em,

pra}eni `ivom muzikom mladih muzi-~ara s Akademije.

I mo`da ba{ zato {to su bili neop-tere}eni, misle}i da nemaju {ansi zaneku nagradu, jer igraju na srpskom,dogodilo se ne{to neo~ekivano. @iri festi-vala imao je na raspolaganju milionforinti da dodeli kome ho}e i podelio je natri dela. Deo je pripao na{oj predstavi.Sre}ni zbog toga, sedeli smo u klubu damalo proslavimo, sami, doma}ina nijebilo ni tada, ni da nas pozdrave, niti nasisprate.

Iz autobusau autobus

Po povratku iz Ma|arske, ve} su-tradan krenula sam za Novi Sad ipridru`ila se ekipi s kojom sam nastavilaput za Ukrajinu, u grad Ternopolj, naFestival mladih reditelja Ukrajine. Takotek tamo saznajem da je predstavaSrpskog narodnog pozori{ta Disko svinjevan konkurencije. A do tamo 20 sativo`nje veoma lo{im putevima kroz Ukra-jinu.

Kona~no ulazimo u grad u popod-nevnim satima i ne znam da li od umoraili tmurnog vremena, ali sve mi nekakodeluje sivo. A kako i ne bi, poku{avam dasnimim jezero pored kojeg prolazimo,kamera ne radi. Iza jezera veliki hotel ukoji }emo biti sme{teni. Hol ogroman,

prazan, recepcija tako|e. Ni prospekta,ni karte grada, ~ak ni razglednice.

Kada smo u{li u sobe i ostavili stvarisvi smo bili razo~arani onim {to smozatekli. Tra`imo drugi sme{taj. Nema{ansi. Gospo|a koja je bila na{a do-ma}ica uporno ponavlja da nemaju paraza ne{to bolje, ali da nas primaju s punoljubavi i da su jako sre}ni {to smo do{li.Ipak, padaju predlozi da se vratimo ku}i.Naravno, ne dolazi u obzir, ve}ina je zato da se istrpi. Trebalo je provesti tri no}iu hladnim, neurednim sobama, kupatili-ma koja jedva na to li~e, itd. Na kraju sunam, ipak, ponu|ene ~etiri druge sobe,ni{ta bolje, samo ve}e, i ve} je bilo tolikokasno da smo ve~erali u hotelu i po{li naspavanje.

Na{a predstava je bila sutradan popodne u 16 sati. Pre podne tra`im servisi molim da mi kameru poprave do po-~etka predstave. Podi`em je u tri sata zasto dolara i sva sre}na `urim na pred-stavu. Dan je sun~an i sve izgleda lep{e.Ulazim, a sala puna mladog sveta, direk-tor Festivala pozdravlja na{e umetnike ipredstava po~inje. Publika divno reaguje(pre po~etka dobili su kratak sadr`ajpredstave o odrastanju) i sve im je bilojasno i prepoznatljivo. Na kraju, ovacije,skandiraju stoje}i i vi~u „bravo“. Nisammogla da verujem. Glumci, Jovana Stipi}i Milan Kova~evi}, kao i reditelj Predrag[trbac odu{evljeni prijemom. Posle pred-stave odlazimo na konferenciju za no-vinare na kojoj }e se s ~lanovima `irijarazgovarati o celom festivalu. Ponovosmo iznena|eni, koliko se u superlativi-ma govorilo o novosadskoj predstavi.Reditelj [trbac daje izjave za novine itelevizije. Potpuno smo zbunjeni i neznamo {ta da mislimo, sem da `alimo {tonismo u konkurenciji.

Uve~e, u velikoj sali pozori{ta koje jesagra|eno 1956. u baroknom stilu, gle-damo ukrajinsku predstavu Suparnici ibez obzira na jezik lepo je pratimo.

Posle predstave, ve~era za manji brojgostiju. Sve je skromno sem odu{evljenjakada se govori o umetnosti, glavno jeloslu`i se u malim tanjirima za predjelo(tako je bilo i u hotelu), ali s osmehom.Direktor pozori{ta vodi me do kancelarijeda telefoniram i usput gasi sijalice. Vrlosu siroma{ni, za njih je sve skupo, alikarte za pozori{te su dostupne svima.

Sutradan, neuobi~ajeno ve~e, dodelanagrada. Znamo kako to izgleda kod nas.Gostuje neko pozori{te s predstavom u~ast nagra|enih, podele se nagrade i idena ve~eru. Ukrajinci su to osmislili malodruga~ije. Pripremili su, kako oni ka`u,koncert. I, bio je to spektakularan i neza-boravan program sa baletskim i mu-zi~kim numerama, a izme|u predsednik`irija saop{tava nagrade. Jednu arijupevala je i Svetlana Dikar, Ukrajinkakoja je sada ~lan novosadske Opere SNP-

a, i koja je bila na{ prevodilac. I kako seprogram bli`io kraju ve} sam spakovalakameru, kada sam ~ula da predsednik`irija poziva na{eg reditelja Predraga[trpca da primi glavnu nagradu zare`iju, jer je `iri koji je gledao sve pred-stave, odlu~io da nijedan ukrajinskireditelj nije zaslu`io to priznanje. Togtrenutka nisam znala ni da li je [trbac usali. Laknulo mi je kada sam ga ugledalada ide ka sceni i pomislila {ta bi bilo dasmo se posle predstave odmah vratiliku}i, jer je bilo i takvih predloga. Sve-~anost se zavr{ila pesmom koju su pevalisvi u~esnici programa, iako nisam sa-svim razumela o ~emu su pevali, dobrosam ~ula dve re~i koje su ponovili neko-liko puta: Novi Sad, Novi Sad.

Sve je d`abe ako...Nakon sve~anosti, opet ve~era za

odabran broj zvanica. Pesma i igra doranih jutarnjih sati. Direktor festivalanam dr`i zdravicu i ka`e da se nada da}e kad do|emo na deseti, jubilarni festi-val (ovo je bio peti) mo}i da nam obezbe-di hotel sa pet zvezdica. Bila je to lekcijabroj dva.

U jutro rano polazimo na dug i te`akput, ali sada svi zadovoljni uspehom iprijemom. Direktor i na{a doma}ica sa{ampanjcem ispred autobusa, do{li su danas isprate i po`ele sre}an put. Nezabo-ravno, ali i pou~no.

U poslednje ~etiri godine dosta samputovala sa na{im pozori{tima na gosto-vanja i festivale i sa u`ivanjem pravilareporta`e za RTS o njihovim uspesima.^esto sam se pla{ila da mi ljudi ne}everovati.

Sada, u povratku u autobusu raz-mi{ljam kako bi tek prolazila na{a po-zori{ta kada bi mogla da se reprezentujusa svojim, zaista, najboljim predstavama,ansamblima, dekorom, upravom. Jer,nedavno sam ~ula da ponekad ne ide naput neko iz uprave, ili tehnike, samo dabi i{ao bar jedan novinar. Jer, sada ve}mnogi upravnici razmi{ljaju kao Sve-tozar Cvetkovi}, pre ~etiri godine, kadasmo se dogovorili da po|em sa njima naprvi izlazak iz zemlje - u Budimpe{tu,koji mi je rekao: „D`abe smo bili, ako toniko ne ~uje.“

Zato i ovaj op{iran raport kako bi sebolje shvatile lepote, ali i napori svih naskoji putujemo, mo`da }e ga pro~itati ineko od koga zavisi da li }emo i kako}emo ubudu}e putovati i predstavljati sesvetu.

Oba ova gesta trebalo jeshvatiti kao lekciju.

DVA NEO^EKIVANA USPEHA

Stevanka ¸eš l ja rov

Beograd i Novi Sad na festivalima u

Ma|arskoj i Ukrajini

Mija~evi~asovi glume

Pro{le godine si dva puta radio sDejanom Mija~em. Kod njega si idiplomirao. Da li je sjajno odigrana rolau Sterijinim Rodoljupcima bila i ulazni-ca za, mo`da, jo{ ve}i izazov, ulogu uMija~evoj postavci Amerike, drugi deoBiljane Srbljanovi}?

To mi je i Svetozar Cvetkovi} rekao.Kazao je da je prof. Mija~ veoma zadovo-ljan kako sam uradio Rodoljupce, pa bivoleo da me vidi i u podeli za Ameriku.No, zadaci u tim predstavama su potpunodruga~iji. ^ak mi je rad na Americi biladra`a, jer je Mija~, uz moju pomo}, uspeoda „smiri“ Jocu Tota.

Kako?Smirio me je kroz rad. Kad iza|em

na scenu, izlazim s 200 ili 500 na sat, a uAmerici sam lik uradio iz samo 3 pokre-ta. Ceo moj igra}i prostor je iza pulta. Ne{etam po sceni, ve} na kvadratnom me-

tru pravim ulogu sa samo 3 pokreta. To jevrsta izazova, jer kod Mija~a uvek mora{da se priseti{ svega, i u sebi, i onoga {to siu~io, po{to je on izuzetan pedagog.Njegove probe su ne{to posebno, pravi~asovi glume, i preporu~io bih svakom ko`eli da u na{em poslu sazna ne{to novoda ode na neku od Mija~evih proba. Nikood nas ne zna i ne mo`e da zna sve, aliko ode na ma koju njegovu probu obo-gatiti }e svoje znanje.

^esto gostuje{ i u drugim pozo-ri{tima u gradu – Ateljeu, Zvezdari,JDP-u, „Pu`u“, pozori{tu za decu, gdeisti komad igra{ i po tri puta u samonekoliko sati. Koliko je to naporno?

Nikad nisam pravio razliku da liigram za decu ili odrasle, a i sezona je tekpo~ela pa sam oran za posao.

Klinci su prili~no dekoncentrisanapublika. Kako se bori{ s tim?

Poku{avam da ih nateram da verujuu ono {to radim. Tako im zaokupimpa`nju pa se deca veoma lakovrate u predstavu. GGeenniijjaallnnii ppiissccii ssuu uuvveekk aakkttuueellnnii:: JJaannoo{{ TToott ((FFoottoo:: MM.. BBeezzbbrraaddiiccaa))

NNeeppllaanniirraannii,, aallii oo~~eekkiivvaannii uussppeehh:: DDiisskkoo ssvviinnjjee

LUDUS 118,1197

Doma}a scena

GREH I MANIPULACIJALj i l jana Ba i lov i¯

Pozori{ne vesti iz Zrenjanina

Dugo najavljivan, Sveti |avoRaspu}in Aleksandra Popovi}a, ure`iji Dejana Pen~i}a Poljanskog,

na Dramskoj sceni Narodnog pozori{ta„To{a Jovanovi}“ u Zrenjaninu dugo }e sei prepri~avati: zami{ljena kao isku{a-vanje ukupnih potencijala zrenjaninskepozori{ne ku}e, realizovana kao mikslutkarskog i dramskog teatra (a za odra-slu publiku), predstava je na scenu iz-vela 19 glumaca (u 24 uloge) – ceolutkarski ansambl i ~etiri glumcaDrame, ~etrdesetak lutaka (ginjola i tzv.velikih lutaka), muziku, pesmu i ples –sve „u`ivo“.

Popovi} je ovaj tekst napisao 1983.za beogradsko Narodno pozori{te, kadaje i izveden u re`iji And`eja Mar~evskogiz Poljske. Od tada pa do danas (ovo jetek druga postavka), moralna preispiti-vanja i greh – a to je glavna idejna preo-kupacija komada – kao da su, pod utica-jem istorije i dnevne politike, vi{e putapretumbani i dodatno zao{treni, a timesu valjda jo{ aktuelniji. Tema je bizarnaepizoda s pojavom Grigorija Raspu}inana dvoru Romanovih i njegov kraj, posle~ega su, ubrzo, pali i Romanovi, i carskaRusija, a na svetsku pozornicu stupio jenovi poredak, uspostavljen u ime potla-~enih, da bi se ispravile sve dru{tvenenepravde. Poku{aj nije uspeo, i pred-stavu Ace Popovi}a danas gledamo izvizure jo{ jednom pretumbanog sveta.No, moralni odjek pi{~eve teme i pitanje{ta je to greh i kako se mo`e okajati, nesilazi ni sa dru{tvene, ni s politi~ke sce-ne. ~udna a dramski podatna tema, sve-tac ili |avo Raspu}in (i oni koji su gapodmetnuli), inspirisala je Poljanskog dajoj pri|e s ironi~nom distancom, razot-krivaju}i manipulaciju kao glavnudramsku ideju sa kojom izlazi predgledaoce. Za tu ideju lutke su odli~nore{enje, jer su{tina pozori{ne lutke i jesteu ve{tini manipulacije. U njegovoj pred-stavi, u kojoj je tekst Ace Popovi}aispo{tovan „do poslednjeg zareza“, pro-menjen je, me|utim, teatarski „medij“:sa izvo|enjem lutaka na dramsku scenu,

Predstava se (ne slu~ajno) igra bezscenografije, na belom fonu, sa slikomputenosti Viorela Flore u pozadini, a za-datak kreacije lutaka koje }e odgovoriti irediteljevoj ideji i gluma~kim mogu}-nostima, razre{ila je Erika Janovi~.Koreditelj animacije je Irena Tot.

Nove ideje- male forme

Autorska predstava Jovana CaranaTigri} Tika, iz repertoara zrenjaninskeLutkarske scene, u~estvovala je na 13.Festivalu malih formi u Plovdivu, uBugarskoj, koja je ve} dugo jedna odvode}ih u svetu lutkarstva.

„Prikazano je 20-ak veoma razno-rodnih predstava, s prate}im programi-ma – sve s novim idejama i druga~ijimrazmi{ljanjem u lutkarstvu“, ka`e JovanCaran po povrtaku iz Plovdiva. „Odanimacije 'mikro' lutaka (za scenuveli~ine 'dva dlana'), do ispitivanjamogu}nosti posebnih vrsta lutaka, ono{to smo videli u izboru plovdivskih selek-tora izuzetno je korisno za mene i mojemlade kolege. Ra~unam tu i odli~nu or-ganizaciju Festivala koja nam je namet-nula utisak da se nalazimo usred ne~egasvetski zna~ajnog u lutkarstvu. I u tojkonkurenciji videli smo da smo veomablizu vrha. To potvr|uju i novi pozivikoje smo tamo dobili – za [ibenik, za

ono {to gledamo dobilo je i vrednost zna-ka. Gledaocu od toga nije lak{e - na pro-tiv, lutke kao ve{tina manipulacije sapotenciranim govorom simbola, pluskrupna tema, plus nagla{eno morali-sti~ka ideja, i sve to u sedamdesetakminuta i {est slika - to nije „doma}izadatak“ za jedno ve~e u pozori{tu, to jeza malo du`e varenje.

Ðavolski posao izme{ati lutkarski idramski teatar, postavio je niz veomate{kih zadataka i pred reditelja, i glumci-ma. Vi~ni lutkarskom zanatu, lutkarskideo ansambla u celini se bolje sna{ao(iako na dva-tri mesta pada u isku{enjeda podlegne tonu izvedbe za decu).Rediteljska imaginacija priu{tila nam jenekoliko sjajsnih re{enja, mogu}ih samou lutkarskom teatru (na primer, carskaglava kojom se poigravaju kao naduvan-im balonom - u ulozi cara je DaniloMihnjevi}), a zahvaljuju}i odli~noj ani-maciji i gluma~kom daru Irene Tot (cari-ca) erotska scena ~i{}enja od greha dir-ljivo je poeti~na, sa konotacijama koje bite{ko bilo posti}i u dramskom teatru.Glavni lik predstave, Grigorije Rspu}in utuma~enju Jovana Tora~kog, diktira itempo i ton: njegova uloga je potpunodramska (on nema lutku), ali igra, kakoje to sam definisao, vi{e „raspu}inizam“nego Raspu}ina, sna`no podupiru}i sim-boli~ni govor predstave. A ipak je, glu-mom, manirom i ukupnim habitusom,izveo Raspu}ina kao istorijskog razvrat-nika bez premca, oko koga se zgu{njavadramska radnja i u emotivnoj i u moral-noj ravni. A i oko Manusa naratora utuma~enju odli~nog Vladimira Tintorakoji hladno, ubedljivo i neupitno, izprikrajka kontroli{e i nadgleda scenu.Edit Tot Trubint kao Ciganka Marusjapeva i igra zavode}i i Raspu}ina, i sebe, igledaoce tako|e, kojima scene sa `ivommuzikom, plesom i njenim vru}im pe-va~kim numerama (muzika MiroljubAran|elovi} Rasinski, koreograf PjerRajkovi}) dolaze kao emotivno olak{anjeu napregnutoj, zahtevnoj i „dvostrukojigri“ lutkarskog i dramskog.

zagreba~ki PIF, za Ke~kemet, Ki{injev,za festival u Sofiji.“

Tigri} Tika je druga predstavaJovana Carana koja se na{la u selekcijinajboljih evropskih malih formi u Plov-divu. Pre 3 godine tamo je u~estvovao sHrabrim konji}em, a obe su iz malogCaranovog serijala „trodimenzionalnihpredstava od papira“, s duhovitim izme-nama filmskog i strip plana, {to je na-ro~ito zainteresovalo struku, ali i festi-valsku publiku koja je sponatno, „navi-ja~ki“ propratila Tikine avanture ud`ungli od papira. Slikarske radove nascenografiji, koja sva stane u dve-trifascikle, uradio je akademski slikarMarjan Baro{.

Pukovnik ptica

Obele`avaju}i 58. godinu profesio-nalnog rada, zrenjaninsko Narodnopozori{te postavilo je na scenu komdbugarskog autora Hrista Boj~eva Pu-kovnik ptica (prevod Novica Anti}), ure`iji i adaptaciji Milo{a Jagodi}a. Tacrnohumorna komedija Boj~evu je obez-bedila internacionalnu slavu kad ju jeHarold Pinter proglasio pobedni~kom nasvetskom konkursu Britanskog saveta, aprvo izvo|enje imala je u Beogradu, uJugoslovenskom dramskom pozori{tu(1998. u re`iji Radoslava Milenkovi}a).„Tri dana pre sofijske premijere“, ka`episac koji je prisustvovao zrenjaninskojpremijeri. Do sada je igrana na svimkontinentima (osim u Africi), i na reper-toaru je u pozori{tima ve}ine biv{ihjugoslovenskih republika.

Mesto radnje je besputna planinaBalkan gde je, u napu{tenom manastiru,sme{tena ludnica: ludaci koje su svizaboravili, neiskusni psihijatar, i dvojicadomoradaca koji ih povremeno snabde-vaju drvima kad ve} nema hrane, aokolo ratne zone, NATO intervencija izaklju~ci EU, o ~emu redovno izve{tavapokvareni televizor. To je materijal odkoga Milo{ Jagodi} pravi vi{eslojnu pri~utako da, na kraju, nismo ba{ sigurni koje tu lud i da li zdravih uop{te ima. TekstHrista Boj~eva ostavlja mnogo prostoraza `ivopisna gluma~ka razigravanja, a imogu}nosti reditelju da likove odvede usurovu grotesku, komediografsko poigra-vanje, ili ~ak suvi konceptualisti~ki tea-tar. Jagodi} se ~vrsto dr`ao „srednjegputa“, s dobrim ube|enjem da tu gdesmo, teatar ne mo`e biti (sve i da setrudi) ni groteskniji ni lu|i od `ivota ukojem u~estvujemo – ali opet vode}ira~una da igra glumaca dobije {ansu izamah, na zadovoljstvo publike, zateskoban smeh od muke. To je ~vrstovo|ena, kompaktna predstava osmi{lje-nih detalja, a gluma~ka ekipa je odli~noodgovorila zadacima, igraju}i ujedna-~eno i sigurno.

„Posle ove predstave mogu gordo dase poklonim publici“, rekao je na krajuHristo Boj~ev. „Ovaj tekst mi je, u

me|uvremenu, doneo dosta nagrada,izme|u ostalih i 'Salermovu' u Rimu, alizna~ajnije od toga je {to svuda – usasvim razli~itim sredinama, u raz-li~itom i iskustvenom i civilizacijskomokru`enju – tu pronalaze ne{to svoje,prepoznatljivo, {to pokre}e, bude}i izebnju i smeh u isti mah. U originalu,pukovnik je vojnik sovjetske {kole savganistanskim ratnim iskustvom, uFrancuskoj su ludog pukovnika videlikao fa{istu, a u ciganskom teatru uKumanovu gledao sam ga kao neku indi-jsku storiju, kako igra tako `estok ~o-~ek... Ja sam ina~e po profesiji in`enjer, uBugarskoj sam bio i predsedni~ki kandi-dat i na izborima sam osvojio 200.000glasova. Ali, od kada me je sindikat prviput odveo u pozori{te, odu{evio sam seteatrom, i to odu{evljenje i dalje traje...“

„Balkan je stanje duha“, ka`e re-ditelj Jagodi}, predla`u}i za ovaj tekstkoji se opire `anrovskim odrednicama,novi termin. „To je blesav komad, i to unajboljem pozori{nom smislu...“

Zrenjaninski Pukovnik ptica imaveoma upe~atljivu scenografiju, radAleksandra Veljanovi}a, kostimograf jeMilica Grbi} Komazec, a muziku je, s to-plim balkanskim odjekom `enskih vo-kala, napisao gost iz Ma|arske GaborLen|el. Scenske pokrete koji zna~ajnooblikuju i predstavu i likove, re`irao jeFerid Karajica. Uloge tuma~e SelimirTo{i}, Prvoslav Zakovski, DragomirPe{i} (gost iz novosadskog SNP-a), Da-niel Kova~evi}, Jovica Ja{in, Sne`anaKova~ev, Budimir Pe{i}, Milan Ko~alovi}i, prvi put na sceni, mladiMiljan Vukovi}.

JJoovvaann TToorraa~~kkii kkaaoo RRaassppuu}}iinn uu pprreeddssttaavvii AAccee PPooppoovvii}}aa,, uu rree`̀iijjii DDeejjaannaa PPeenn~~ii}}aa PPoolljjaannsskkooggJJoovvaann CCaarraann

SScceennaa iizz zzrreennjjaanniinnsskkee pprreeddssttaavvee PPuukkoovvnniikk ppttiiccaa HHrriissttaa BBoojj~~eevvaa uu rree`̀iijjii MMiilloo{{aa JJaaggooddii}}aa

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

Veoma raspolo`enog i uvek sprem-nog na razgovor, glumca i dugogo-di{njeg upravnika Ateljea 212

Svetozara Cvetkovi}a, zati~emo u njeg-ovoj kancelariji elitne pozori{ne ku}e, u~asu kad je uveliko razmi{ljao o onome{ta ovaj teatar ~eka u budu}nosti. Ipak,prvo ga pitamo da komentari{e prethod-nu sezonu, ~iji je slogan glasio Pozori{tekao umetnost zaborava, a koja je zamnoge bila u „skladu s imenom i tradici-jom Ateljea”; kako to biva, ima i onih,istina malobrojnih, koji ne dele tomi{ljenje.

„Obi~no, kad sezona ve} pro|e, kao{to je slu~aj sada, o njoj vi{e i ne raz-mi{ljam, ve} gledam na to {ta }e se de-{avati. Ali, ako ve} treba da krenemo odtoga, rekao bih da mi je ve} postalo izan-|ano {to neki, prvenstveno kriti~ari, uposlednje vreme generalizuju ne{to {to bikod nas moglo da se nazove pozori{nimrepertoarom, kao i na~in na koji se {ta ikako odvija. Te pri~e se obi~no svode nato da se kod nas u pozori{tu ni{ta nede{ava, da su nam repertoari kakva namje i zemlja, da su nam predstave neatrak-tivne i da su slabije no u svetu. Ne sla-`em se s tim i smatram da je ta slikamalo izvrnuta i podlo`na na{em menta-litetu.”

Kako ta slika izgleda iz Va{evizure?

Ako bi izuzeli ono {to dobijamoservirano na Bitefu, koji ipak ima najvi{imogu}i rejting, ako ne u svetu ondasigurno u Evropi, ~ini mi se da se evrop-ska pozori{ta ne razlikuju mnogo odna{ih. Tako da, ako ka`emo, da je ne{tokod nas u krizi, onda je to svuda u krizi.Mislim da je dana{nje pozori{te u svetu iEvropi u dobroj meri negativno komerci-jalizovano, pritisnuto, bez obzira nakonkretnu zemlju, finansijskim proble-mom, jer je ekonomija u krizi u celojEvropi. To se reflektuje i na bud`eteministarstava za kulturu, ~ak i u sredi-nama koje mnogo izdvajaju za pozori{te,kao {to su Austrija ili Nema~ka. S drugestrane su pozori{ta u Engleskoj ili prekookeana, svejedno, koja su maksimalnooti{la na stranu komercijalizacije. Na-ravno, uvek ima i izuzetaka, tj. sjajnihpredstava. U istoj meri, i ovde postojesjajne predstave koje nastaju i van

konfekcije i repertoara kakav danaspostoji u na{im pozori{tima.

Gde je Atelje 212 u svemu tome?Atelje {titi svoj renome i mislim da

nije oti{ao ispod onoga {to mu ime zna~iod osnivanja do danas. U okviru na{egrepertoara ima i dobrih i lo{ih predstava.Mislim, me|utim, da stvari uvek moguda budu bolje, ali postoje i okolnosti,pomo}u kojih ne `elim da se izvla~im, aliih moram konstatovati ako ve} branimrepertoar. A one su takve kakve su, i nisuuslovljenje samo besparicom. Pare vi{enisu osnovni problem kod nas. U posled-njih nekoliko godina smo veoma dobrofinansirani, pre svega od strane osni-va~a, Skup{tine grada Beograda, ali isponzora ili pokrovitelja. Sada su tumnogo ve}i procenti i mnogo ve}i prilivsredstava, no {to je bilo na po~etku mogmandata, tako da ne mogu da ka`em daje novac osnovni problem.

[ta je onda problem?Mislim da su u pozori{tu osnovni

problem ljudi, odnosno stepen i na~inodnosa svih nas prema poslu koji radimo

u pozori{tu, bez obzira na to da li su upitanju ~lanovi tehnike ili umetni~kogansambla. Pitanje kvaliteta u pozori{tu udobroj meri zavisi od vremena kao mer-ne jedinice, jer vreme kojim umetnici ilioni koji rade u tehnici raspola`u ~estonije dovoljno posve}eno pozori{tu, ve}profesiji i mogu}nosti da se ona maksi-malno materijalizuje.

Veliki planovi svelikim rediteljima

Kako izgleda nova sezone u Ateljeu?Na Velikoj sceni je izveden najnoviji

komad Biljane Srbljanovi} Alisa, u re`ijiAleksandra Popovskog. Biljana je dramupisala po motivima romana Luis KerolAlisa u zemlji ~uda, ali je radnjapreme{tena u drugi prostor i drugo vre-me s druga~ijim likovima. Sledi zama{niprojekat koji }e, ni sam ne znam nakonkoliko godina, ozna~iti povratak [ekspi-ra na scenu Ateljea 212, Kralj Lir koji }e

postaviti slovena~ki reditelj Tomi Jane`i~,a u brojnoj gluma~koj ekipi na}i }e se iLjuba Tadi}, Petar Kralj, Vlastimir \uzaStojiljkovi}, Svetislav Gonci}, TihomirStani}, Nenad Jezdi}, Sr|an Timarov...Predstava }e se spremati dugo, oko ~etirimeseca, premijera se o~ekuje u februaru.U me|uvremenu }e re`irati Nikita Mi-livojevi} i Egon Savin. Tokom marta iliaprila planirano je da Bora Dra{kovi}potavi tekst Jud`ina O Nila Dugo puto-vanje u no}, a sezonu treba da zaklju~eZli dusi Dostojevskog u re`iji DejanaMija~a.

U Liru je, posle pauze od 16 godina,trebalo da zaigra i Aleksandar Ber~ek.Bio bi to njegov povratak pozori{tu. Paipak, odustao je.

Nas dvojica razgovaramo o njegov-om povratku u pozori{te ve} dve, trigodine, i ovo nije prva stvar koju sam munudio. On mi je sve vreme ponavljao dabi, ako odlu~i da se vrati pozori{tu, voleoda to bude ba{ na sceni Ateljea, ali i ukomadu koji }e biti po njegovoj meri. Okoove uloge dogovarali smo se oko dvameseca. Na deset ljudi koji su u po~etku~uli da }e Ber~ek biti u podeli za Lira,sedam je reklo da }e on to da ostavi. Menetakve stvari, naravno, nisu zabavljale,

ve} naprotiv, samo brinule. No, {ta da seradi.

Kakvi su planovi vezani za „Po-drum“?

Prva premijera je bila Brana irskogpisca Konora Mek Persona, u re`ijiMilice Kralj. Do kraja sezone bi}e izve-deni komadi Dimitrija Vojnova Velikabela zavera, Dejvida Harovera Prezens,Erika Emanuela [mita Posetioci i Tene[tivi~i} Ne mre{ pobje}i od nedjelje. Po-ku{a}u da uvrstim i tekst De~ija posla,ali jo{ nisam zavr{io razgovore s auto-rom Neboj{om Rom~evi}em. U pitanju jezaista izvanredan komad za kojeg trebana}i adekvatnog reditelja. Svestan samda smo planirali mnogo tekstova, vi{e nou prethodnoj sezoni, ali se tu, koliko godda se postavlja pitanje da li }e i kako }esve biti izvedeno, i ho}e li se na}i vremeza sve ljude koji }e biti anga`ovani, ne-minovno name}e i problem {ta „skinuti”s repertoara koji trenutno ima po 15 `ivihnaslova na obe scene. Koje predstavetreba povu}i s repertoara? Na to pitanjenikad nije bilo lako na}i odgovor.

U prepoznatljivi imid` Ateljea po-slednjih godina uklapali su se i intri-gantni nazivi sezona.

Moja pri~a je bila i u tome, a to se ioslanja na po~etak ovog razgovora, daako ve} vidimo kako sve to izgleda kodnas, trebalo bi malo pogledati i kako jenapolju. Zato }e naziv ove sezone bitiOtvorite prozore, i ma kako svako od nasbude tuma~io taj slogan, na umu uvektreba da nam bude poruka: pogledajtekako je napolju. U tom smislu je nastao iovako agresivan i rizi~an repertoar.Njegova agresivnost, pre svega ogleda seu broju naslova, a rizi~nost u broju ljudi.

Odbrana imena

Atelje ima ime. Koliko Vam je, uovih 8 godina od kada ste upravnik, bilote{ko da ga sa~uvate?

Ne znam kako da odgovorim na topitanje, ali ~injenica je da ime Ateljeobavezuje. ^ini mi se da je ovo posao kojije glavno iskustvo koje sam do sadaimao, ali je ono i neponovljivo, pa otuda izna~ajno, kakvo god da je. Mislim da,ako nismo oti{li previsoko, nismo oti{li niprenisko. Imali smo dobrih i lo{ih trenu-taka i oni se otprilike kre}u na nivou kojine ru{i ugled ovog pozori{ta, pre svega, uBeogradu. Imali smo nekoliko zna~ajnihnastupa van zemlje, na nekoliko festi-vala. Ali to jo{ uvek nije uhvatilo ritamkoji je konstanta. Ako bih sebi u tomsmislu ne{to zamerio, onda bi se to odno-silo na tu konstantu na{eg zvani~nogspoljnog nastupa. Zna~i, ne na nastupeza na{e koji `ive u Austriji ili ovde i onde,ve} nastupe na festivalima, a do toga nijelako do}i. Na tom polju se uvek morateboriti iz po~etka. Verujem da }e i novepredstave, koje planiramo, biti kandidatiza takav nastup van granica zemlje. Toje odbrana imena, i svakodnevno upo-zorenje da ne smemo oti}i prenisko.

Defini{ite ipak preciznije {ta je to {toje bilo lo{e?

Ne mogu nekome, ko `eli da do|e uovo pozori{te, da ka`em za neku pred-stavu da je lo{a. Uostalom, nije ni sve {tose igra na scenama Ateljea ono {to volim,ali nisam ni ja u poziciji da postavljamisklju~ivo ono {to volim. Tu sam dapoku{am da stvorim objektivniji pogledkoji imaju ljudi koji dolaze da nas gleda-ju, ali moram da imam na umu i afiniteteljudi koji rade u ovom pozori{tu. Akogovorim o e~em lo{em onda prvenstveno

8

Intervju

LUDUS 118,119

EVROPSKA POZORI[TA SE NE RAZLIKUJU OD NA[IHMikojan Bezbrad ica

„Ako ova sezona bu-

de uspe{na i sve {to

planiram da uradi-

mo bude izvedeno,

onda bi, {to se ti~e

upravni~kog posla,

trebalo staviti ta~ku i

– krenuti dalje. To je

moj plan i moja `e-

lja, ali jo{ nisam zva-

ni~no razgovarao na

tu temu s mojim po-

slodavcima, Skup-

{tinom grada Beo-

grada“, ka`e glumac

i upravnik pozori{ta

SSvveettoozzaarr CCvveettkkoovvii}}

AAggrreessiivvaann,, aallii ii rriizzii~~aann rreeppeerrttooaarr:: SSvveettoozzaarr CCvveettkkoovvii}} ((ffoottoo:: MM.. BBeezzbbrraaddiiccaa))

LUDUS 118,119

Velikom broju zna~ajnih uloga kojeje ostvarila u Mi{olovci, Ubici,Rodoljupcima, Brilijantinu, Arse-

niku i starim ~ipkama... glumica Beo-gradskog dramskog pozori{ta i posled-njih sezona uspe{na rediteljka MilenaPavlovi}, dopisala je nedavno jo{ jednu.Ovoga puta re~ je o naslovnom liku,~uvenoj slikarki Mileni Pavlovi} Barilli,koju tuma~i u komadu Krila od olovaSanje Domazet, ~iju je inscenaciju pot-pisao Stevan Bodro`a. Pre nekoliko godi-na, u intervjuu, priznala je da ima `elju,da do~ara Milenin lik. Zahvaljuju}iSanjinom tekstu, snovi su postali stvar-nost.

„Oduvek mi je bilo te{ko da odgo-vorim na pitanje – kakvu ulogu pri-`eljkuje{? Svesna toga da se glumcimaretko ispunjavaju takve `elje obi~no samizbegavala odgovor. Naro~ito je glumica-ma gotovo nemogu}e da im se te`njeobistine, {to zbog manjka dobrih `enskihuloga, kako u knji`evnosti tako i drami,{to zbog velike konkurencije. Mada,moram priznati da sam imala sre}e udosada{njoj karijeri da dobijam dobreuloge, velike ili male. ~injenica je dasam, na neki na~in, prizivala MilenuPavlovi} Barilli. ~ekala sam da se uka`eprilika da se to dogodi. Mada sam svesnada je pitanje koliko ~ovek poznaje sebe, ikoliko je dobro za njega da dobije ba{ ono

{to sam tra`i, ili je bolje da drugiodlu~uju i biraju umesto njega.“

Kakonapraviti ulogu

Zanimljivo je da si u adolescentskomperiodu i sama volela da slika{, pravilasi izlo`be u {koli, dobijala i nagrade.Tvoj otac, reditelj @ika Pavlovi}, takodeje imao sklonosti ka slikarstvu, ~ak ga jei studirao. No, koliko je ono {to je Milenauradila tokom svog `ivota imalo uticajana tebe?

Crtanjem i slikanjem sam po~ela dase bavim slu~ajno, kao i glumom. Mojiroditelji su veoma rano primetili mojeinteresovanje za slikarstvo, te su mepodr`avali u tome. Budu}i da je moj otaczavr{io primenjenu akademiju, on mi jepokazao tehniku i principe prvo crtanja,a zatim i slikanja. Kasnije, taj jezik bojai oblika iskoristio je i za obja{njenje kakonapraviti ulogu. Konkretno, to se odnosina moj prvi film Mi nismo an|eli. Po{tosam bila u strahu kako }u tu velikuulogu „sagledati“, on je nacrtao na pa-piru }up i i{partao ga je uzdu` i popreko,kao {ahovsko polje. Objasnio mi je da sena filmu radi na preskok: danas sesnima poslednja scena, sutra neka iz

sredine, a prekosutra prva. Analognocrte`u }upa: danas se snima dno }upa,sutra polovina leve dr{ke, a prekosutravrh na poklopcu. A uz to idu sve senke,{are i reljefi. Tako sam jednom za svagdanau~ila kako se pravi uloga, bilo nafilmu ili pozori{tu. Taj njegov princip idanas koristim. Mama je „kriva“ za mojedobro vaspitanje, gracioznost na sceni,sklonost ka lepom izra`avanju i suptil-nosti. A vizuelnost je nesumljivo deore~nika koji koristim i u re`iji.

Osim identicnog imena i prezimena,ali i sklonosti ka slikarstvu, da li sitokom rada otkrila jo{ neke zajednickecrte s likom koji tuma~i{ ?

Optimizam, ne`nost, poeti~nost, sup-tilnost (opet), tananost, `elju za istinom,potrebu za radom... Sre}om, ima i mnogosuprotnosti.

Kojih? Milenin `ivot, kako umetnika tako i

~oveka, je bio tragi~an. Moj, na sre}u,nije. Ne}e ni biti, sigurna sam. Mojemi{ljenje je da je ~ovek ipak negde samodgovoran za svoj put kojim ide, ako muje ve} dato da bira. Mo`da je MilenaBarilli sama uticala na svoju sudbinu.Ali, ne treba suditi. Ko zna, da je otacBruno bio prisutniji u njenom detinjstvu,mo`da bi... Da nije oti{la u Ameriku, ilida se nije udala za onoga za koga seudala, mo`da ne bi...Te{ko je odgovoritina sva ova pitanja. Nemogu}e je. Njenasmrt u 36. godini ostala je neodgonetnutado dana dana{njeg (postoje samo pret-postavke), pa tako i mnoge druge stvari.Tako da }e i moja interpretacija MileneBarilli biti zasnovana na tekstu SanjeDomazet. Na pretpostavkama. Na inspi-raciji iz njenih slika, fotografija, pisamaili pesama, a ne na ~injenicama. Te{ko jebiti umetnik. Ali je te`e biti slikarka noglumica. Slikarstvo ~oveka, neminovno,okre}e ka samo}i. Dok glumac ima tuprivilegiju da je okru`en ljudima isamim tim mo`e da pobegne od samo}e.Ako je samo}a to {to nas vu~e ka dnu.

S obzirom na to da se bavi{ i re-`ijom, {ta je ono {to bi se u tvom pogledurazlikovalo od onog kako Stevan Bo-dro`a vidi Milenin lik?

Stevan i ja smo se uglavnom okosvega slo`ili u vezi s Milenom. Razlika jeu tome {to sam ja sad u ulozi glumice,~ega sam se maksimalno pridr`avala.Samim tim {to sam `ena, malo druga~ijegledam na celu stvar. I mo`da bi mojapredstava bila manje mra~na. Ali nikakone mislim da bih to bolje izre`irala.Naprotiv, sigurna sam da je bolje {to jepredstava u rukama mu{karca, rediteljaBodro`e. Sigurno je ovako najbolje.

Kraj „Torpeda“

Tokom 90-ih u~estvovala si u osni-vanju pozori{ne trupe „Torpedo“ koja jeiznedrila nekoliko veoma zanimljivihpredstava. S obzirom na to da u posled-nje vreme niste radili da li ste defini-tivno stavili ta~ku na postojanje trupe?

Da definitivno. „Torpedo“ je pripadaosvima nama, periodu odrastanja. I toodrastanja na najbolji mogu}i na~in. Mismo bili privilegovani da imamo za sebe i

instituciju i alternativu. Ono {to samtamo iskusila i nau~ila mogu itekako daprimenim danas na sceni, bilo u uloziglumice ili reditelja.

Godinama si ~lan ansambla Beo-gradskog dramskog. Vidi{ li sebe, u nekoskorije vreme, kao „slobodnjaka“?

Ko zna {ta nas sve ~eka...Misli{ li da bi dugo najavljivan

zakon o pozori{tu mogao u tvojoj profesi-ji da promeni ne{to na bolje?

Kada bi mi bilo jasno {ta zakonuistinu predstavlja, mo`da bih i moglada odgovorim na pitanje.

Na sceni mati~nog pozori{ta do sadasi postavila tri predstave – Pijanistu,Gospo|icu Juliju i pre nepunih godinudana hit naslov Troje. Nazire li se novirad? Mo`da nastavak najnovije pred-stave, Barnsove pri~e o ljubavnomtrouglu.

Nastavak Troje? Mogu}e. Imamneke ideje, ali nijednu ne bihotkrivala prerano.

9

Intervju

TE[KO JE BITI UMETNIK

Mikojan Bezbrad ica

„Stevan i ja smo se uglavnom oko svega

slo`ili u vezi s Milenom. Razlika je u tome

{to sam ja sad u ulozi glumice, ~ega sam se

maksimalno pridr`avala. Samim tim {to sam

`ena, malo druga~ije gledam na celu stvar. I

mo`da bi moja predstava bila manje

mra~na. Ali nikako ne mislim da bih to bolje

izre`irala“, ka`e MMiilleennaa PPaavvlloovvii}}

SSlliikkaarrssttvvoo ~~oovveekkaa ookkrree}}ee kkaa ssaammoo}}ii:: MMiilleennaa PPaavvlloovvii}} ((FFoottoo:: MM.. BBeezzbbrraaddiiccaa))

mislim na organizaciju vremena koje jeneophodno posvetiti ovom poslu. U ovih 8godina isuvi{e posve}ujem vremenaovom poslu, pre svega materijalnogvremena, {to nije poku{aj pravdanjaonoga {to nije dobro ura|eno. Zna~i, mojebitisanje ovde nikako ne mo`e da oprav-da ogromno vreme koje sam ulo`io, akorezultati nisu adekvatni. Kad se pojavilo{a kritika, mo`ete biti nezadovoljni imo`ete to primiti kao sopstvenu krivicu,ali kad se pojavi pozitivna kritika, du`niste to pripisati onima koji su bili na scenii koji su predstavu stvarali. Dakle, nala-zim se na mestu zadu`enom da primakritike, a pohvale prebacuje na druge.Nemam ni{ta protiv toga. Meni bi drago{to je bilo manje stvari koje je trebalo daprimam, a vi{e onih koje je trebalo daprimaju oni sa scene. Mo`e se re}i i dapovodom ne~eg lo{eg treba da snosimli~nu odgovornost, a to je ponajpre otuda{to sam odve} popustljiv prema izvesnimstvarima i ljudima, bez obzira na to da lisu iz ovog pozori{ta.

Kao na primer?Na primer, popustljiv sam prema

nekome ko je student, pa smatram datreba da mu damo da radi ispitnu pred-stavu koja }e ostati na repertoaru, ili sdruge strane, kad imam isuvi{e dobrunameru prema projektu za koji se kasni-

je ispostavi da nije ba{ ne{to {to bi mogloda reprezentuje pozori{te.

Od kada ste upravnik uglavnom steimali po jednu novu ulogu u sezoni.Ostajete li i dalje na tom kursu?

Trudio sam se da bude tako, aliuprkos tome sam imao mnogo problema,prvenstveno ljudske prirode. Bilo je ljudi,iz Ateljea ili drugog pozori{ta, koji suimali primedbe na to. Konkretno, i AcaBer~ek smatra da mi je najve}a gre{ka{to igram kao upravnik. Rekao mi je naj-otvorenije, i to nije tajna. No, nisam biospreman da odustanem od svog pozivajer se tu ose}am najsigurnije. Zato je tobilo jednom u sezoni. Onda se zare|aloupravo s Mija~em, a zli jezici ka`u da mije, dok sam upravnik, to bila i jedina{ansa da igram u njegovim predstavama.Ne verujem da je to tako, {to }e pokazativreme. Za sada, od svih planiranih pro-jekata, jo{ nisam definisao ni ja, a ni biloko od reditelja, u kojem bih se eventualnopojavio. Ako negde i budem igrao, to sesigurno ne}e desiti u prvih pet meseci, jerje suvi{e stvari koje zahtevaju maksi-malan upravnikov anga`man.

Da li planirate i tre}i upravni~kimandat?

Ne}u da prejudiciram, ali smatramda su dva mandata sasvim dobar poka-zatelj {ta ~ovek mo`e da uradi kaoupravnik. Ako ova sezona bude uspe{na

i uradimo sve planirano, onda bi, {to seti~e ovog posla, trebalo staviti ta~ku ikrenuti dalje. To je moj plan i moja `elja,ali jo{ nisam zvani~no razgovarao o tomes poslodavcima, sa Skup{tinom gradaBeograda. Nisam rezoluntan, niti ogor-~en pa odustajem, ve} smatram da bi bilologi~no da se nakon dva mandata ovapri~a zavr{i. Kad ka`em krenuti dalje,mislim da bi trebalo da se bavim ne~im{to je vezano za produkciju, jer te{komogu da se vratim nazad.

Na koju produkciju mislite, pozo-ri{nu ili filmsku?

Te{ko mogu da zamislim da se vra-tim na sedenje u garderobi i ~ekanje dami se ime pojavi na tabli. Intimna `eljami je da se bavim sopstvenom produkci-jom, a da li je ona filmska ili pozori{na,to je nebitno.

Blanko pozivi zaHazarski re~nik

[ta se de{ava s Hazarskim re~-nikom? Bilo je nekih najava da bi premi-jerna obnova mogla da se dogodi slede}egodine u okviru Budva grad teatra?

Predstava je do sad izvedena 25 ili26 puta i to u Beogradu, Ljubljani iNovom Sadu. Sva mesta gde je ona even-

tualno bila pozvana ili se pojavilointeresovanje za nju, bila su u svetu, atako, kao {to rekoh, ekonomski gledano,ne cvetaju ru`e. Bili smo jako kompliko-vani i skupi za inostrana gostovanja.Bilo je skupo i za Novi Sad, ali zahvalju-ju}i fantasti~no otvorenim vratimaSkup{tine grada Novog Sada, ipak smouspeli da je odigramo tamo u okviruPozorja. [to se ti~e Beograda i Ljubljaneoni su u{li u neku vrstu saradnje, pa suto finansijski izveli. Ponavljam, izvo-|enje Hazarskog re~nika je veoma sku-po. Na primer, neshvatljivo je ~itavu onukonstrukciju pomerati i praviti za jednoili dva izvo|enja, i te{ko je skupiti ekipus raznih krajeva Evropa i sveta bez jakogsufinansiranja sa strane. Nama sceno-grafija i kostimi stoje slo`eni i mi samo~ekamo kada }e se pojaviti neko dafinansira igranje predstave, ali tako daniko ne bude u minusu. Da li }e se todesiti u Budvi slede}e godine, ne znam.Vide}emo.

Pandur je neposredno pre prvihproba rekao da bi Hazarski re~nik mo-gao da se finansira i od unapred raspro-datih predstava?

To je bila opcija na koju smora~unali, jer ~ak i pre samog po~etka narealizaciji predstave, smo ve} imali mno-go poziva s raznih strana, ali su to svebili blanko pozivi. Ali, kada su na{i pozi-

vari do{li ovde i videli o kakvoj je vrstizahvata re~, upla{ili su se i vi{e nas nisuzvali.

Jedan ste od inicijatora tzv. soci-jalnog programa u pozori{tu. Dokle sestiglo?

Pre bih rekao da sam imao ideju potom pitanju, no da sam inicijator, alibitnije je da smo ipak jednu stvar na tomplanu uspeli da ostvarimo. Ne znamkada bi se mogao desiti drugi korak, alion }e izvesno provocirati malo ve}a dr-manja.

Kada o~ekujete da bi to moglo da sedogodi?

Onog ~asa kad bude napravljena no-va sistematizacija radnih mesta u pozo-ri{tu, a po kojoj }e stalno zaposleni ostatiisklju~ivo oni bez kojih se bukvalno nemo`e zamisliti ni jedan dan u pozori{tu.Prvenstveno mislim na ljude koji odre-|uju {ta, ko i kada bi trebalo da radi, dok}e ostali biti anga`ovani po projektima,bilo da je re~ o ljudima iz tehnike iliglumcima. [to se ti~e otpu{tanja ljudi,pre svega glumaca, to se ne}e desiti u tojmeri, jer postoje za{ti}ene kategorije kojeimaju po 20 i vi{e godina sta`a i koje potom programu ne bi trebalo da buduotpu{teni. Alivide}emo...

[ta povezuje tri, po koncepciji,potpuno razli~ita me|unarodnafestivala, koji se pak odr`avaju u

rasponu od nekoliko meseci u tri, pomnogo ~emu, tako|e razli~ite teatarskesredine - Srbiju, Bugarsku i Rusiju?Odgovor je kratak – hroni~na tranzicijs-ka besparica. Ove godine, na Infantu,jedna od va`nih tema susreta sa stva-raocima bila je razmena tranzicijskihiskustava u pogledu pozicije stvaralaca iteatarskih institucija u razli~itim sredi-nama, na Festivalu u Plovdivu organizo-van je Okrugli sto na temu „Tranzicionaiskustva u balkanskoj dramaturgiji”, anajprovokativnij prate}i program Festi-vala „Nova drama” bio je razgovor natemu „Umetnost bez novca, novac bezumetnosti”. Svest o nagomilanim pro-blemima, koji su posledica divljih tranzi-cionih procesa i posrnulih ekonomija,strah od budu}nosti, apatija, eskapizam,ali i sudar sa ~injenicom da ni izvan„tamnog vilajeta” ne cvetaju ru`e, zajed-ni~ki su imenitelj ukusa stvarnosti.

Tema ovog teksta nije sadr`ana unjegovom uvodnom delu. Povodi za osvrtna ove festivale su razli~iti – o Infantupi{emo jer javnost nije adekvatno upo-znata s onim {to je novosadska publikavidela ove godine, a o festivalima u Bu-garskoj i Rusiji `ele}i da zainteresujemoovda{nje pozori{tnike za prostore Istoka.

Deseti, jubilarni Infant imao je predsobom izazov koji bi mogli da defini{emokroz slogan „Akcija rekapitulacije“. Bitefje odavno razbio „bauk” alternative inovog u ovda{njem teatru. No, kako je ugodinama iza nas alternativa prerastalau meinstrim, tako je i Bitef postajao festi-val najzna~ajnijih evropskih produkcijadramskog i plesnog teatra. Tvorci Infan-ta naslutili su, pre 10 godina, prostor kojise, prirodno, otvorio i sa~inili konceptkoji bi se, uslovno, mogao definisati kaopotraga za alternativnim pogledom nateatar izvan ve} etabliranog eksperimen-ta. S druge strane, jubilej Festivala, po-drazumeva potrebu za rekapitulacijom.Ono {to su mladi, pre nekoliko godinaosetili, kada su na Bitefu gledali Livingili Open teatar (najbla`e re~eno, nera-zumevanje i razo~aranje) posledica jeupravo estetskih kriterijuma koje je unama odnegovao i postavio Bitef! Iz togugla gledano, jo{ interesantnije nam jebilo da posmatramo na koji na~in }e seInfant uhvatiti u ko{tac sa sopstvenim10-ogodi{njim iskustvom.

Teatarski doga|ajsezone u Srbiji

Najinteresantniji momenat ovogo-di{njeg Infanta, u kontekstu preispitiva-nja u odnosu na istoriju festivala, bio jesusret s dve predstave reditelja MasimaÐanetija - deceniju starom produkcijomSonet bez naslova i njegovom najnovi-jom predstavom Studiji jedne vizije.Deset godina od premijere, predstavaPlavog teatra (zbog ovog festivalskogizvo|enja, ponovo su se na sceni susreliTatjana Pajovi} i Nenad ~oli}) deluje sve-`e na idejnom planu i, {to je jo{ va`nije -ume da gane. Ali, Ðaneti nas je novomprodukcijom, koju je radio s dvoje za-nimljivih italijanskih glumaca, uverio daje nakon toliko godina zapao u }orsokak.Forma na kojoj insistira nije teatar, osimformalno, i za njegovo stvaranja bilo bizna~ajno da se vrati deceniju unazad.Problemi sasrevanja...

Na Infantu smo videli i uli~ni spek-takl Neka gori Irvi{ teatra iz Austrije, te[injel Kredo teatra iz Bugarske. Su{tins-ki razli~ite, ove dve predsave su istovetnodelovale na publiku, koja nije krila svojeodu{evljenje. Naprotiv... Irvi{ stvara vr-stu uli~nog pozori{ta koje ima potrebu dazabavi, da ve{tinama, ~ak i onim koje susastavni deo repertoara svakog ozbiljni-

10

Festivali

LUDUS 118,119

ISTO^NO OD ZAPADA

¤e l jko Huba÷

Internacionalni festival alternativnog i

novog teatra, Infant, Novi Sad - SCG, Jesen-

ji me|unarodni pozori{ni festival „Scena na

raskr{}u”, Plovdiv – Republika Bugarska i

Festival savremenog dramskog teksta

„Nova drama” Sankt Peterburg – Ruska

federacija

jeg cirkusa, podigne adrenalin u publici inatera gledaoca da u~estvuje aktivno upredstavi. Tri sjajna zabavlja~a, koji vi{eli~e na klovnove, a ne na glumce, u svoju,ne posebno dramatur{ki konsekventnupri~u, tj. igru na temu vatre, unose, uti-sak je, celokupnu energiju kojom raspo-la`u, demonstriraju}i {ta im je cilj – da,kako sami ka`u, „razgore uga{ene vatreu stomaku”. Kredo teatar je s predstavom[injel, koju je godinama unazad izveovi{e od 400 puta, i s kojom je u~estvovaona vi{e od 150 festivala i pobrao brojnenagrade, od Rusije, preko Avinjona, doAmerike, do{ao na Infant kao „ve} vi-|eni” doga|aj. A da je u pitanju vanserij-ski teatarski ~in, dalo se naslutiti nakonsvega nekoliko minuta vi|enog. Odli~angluma~ki par, u oskudnoj ali inventivnojscenografiji, koja nakon dekonstrukcijeslu`i ustvari kao rekvizita, ali i kaolutka, pleni ekspresivno{}u i emocional-nim nabojem. Pri~u o Gogoljevom [injeluve{to adaptiranu tako da se fokusira nasu{tinu – borbu za identitetom i slobo-dom, Nina Dimitrova i Vasil Vasilevsaop{tavaju s lako}om, kombinuju}i svojgluma~ki izraz s animacijom svojstve-nom vrhunskim lutkarima, i stvaraju}isvet apsurda u kome se Gogolj sjajnoose}a. U okvir preispitivanja decenijeInfanta, uklopilo se uspe{no izvo|enjemonodrame Medved Zijaha Sokolovi}a, is mnogo manje uspeha, gostovanje Omastudija iz Gr~ke, s predstavom Kara|oz,koja se mo`e opisati kao ne ba{ uspeopoku{aj da se na planu forme unesu no-vine u ovu vrstu tradicionalnog isto~-nja~kog teatra, dok su predstave slove-na~ke trupe Via negativa, Jo{, i poljskogteatra Kogitatur, El ninjo, u prili~noj me-ri iscrple strpljenje dobronamernih.

No, vrhunac ovogodi{njeg Festivala,predstava Tejlorove lutke Geko teatra izVelike Britanije - po nama teatarski do-ga|aj sezone u Srbiji - zaokru`ila jeukupan vrlo pozitivan utisak o tome ukojoj meri su se selektor LjuboslavMajera i njegovi saradnici uspe{no nosilisa zahtevima koji su pred njima, ovegodine jubileja, postavljeni.

Kad se `ivotprepoznau pozori{tu

Program jesenjeg me|unarodnogfestivala „Scena na raskr{}u” okupio je,po~etkom sezone, u septembru, u Plovdi-vu, najzna~ajnija bugarska pozori{ta,dve odli~ne predstave iz Rumunije, i pojednu iz Francuske, Makedonije i Srbije(Uobra`eni bolesnik Narodnog pozori{taiz Beograda). Ne mo`emo da sudimo okvalitetu programa jer smo videli tekmanji deo (svega dve od 20-ak predsta-va), ali informacije radi, ovaj Festival,koji okuplja predstave nastale po dram-skim tekstovima svetskih i bugarskihklasika (dakle, svojevrsni Festival kla-sike), je u Bugarskoj jedan tri najzna-~ajnija teatarska festivala, i iza njega,kao direktor, stoji doajen bugarskogglumi{ta Stefan Danilov, ujedno i zna-~ajna politi~ka figura preko koje se prela-ma kulturna politika na{eg isto~nogsuseda. Sve ukazuje na to da „Scena naraskr{}u” ima ozbiljnu razvojnu per-spektivu.

Festival savremenog dramskog tek-sta „Nova drama”, koji se posle dvegodine preselio iz Moskve u Sankt Peter-burg (u Teatar Lensovjet, tik uz Nevskiprospekt) i deo je poznatog festivala„Zlatna maska”, okrenut je afirmacijisavremenog ruskog dramskog teksta i

fokusira se na pisce mla|e generacije.Festival ima tri programa, ruski, kojiokuplja predstave iz Rusije i Evropera|ene po komadima mladih ruskihdramati~ara, me|unarodni, u okviru ko-ga se izvode predstave nastale po teksto-vima zna~ajnijih evropskih dramati~aramla|e generacije, i specijalni program(seminari, razgovori, prezentacije, radio-nice i sl).

U Srbiji se prili~no zna o {koli Niko-laja Koljade, pisca ~iji su studenti, ba{kao i on, izuzetno cenjeni u Rusiji. Ali,utisak koji smo poneli iz Sankt Petervur-ga je da ova {kola (~iji su sjajni pred-stavnici Vladimir i Oleg Presnakov,Konstantin Kostenko, pa i Oleg Bogaev,bili izuzetno zapa`eni na Festivalu) imapodre|en polo`aj u odnosu na grupumladih pisaca-glumaca iz Moskve, kojepredvodi apsolutna zvezda, glumac i pi-sac Evgeni Gri{kovec. Njegov komadOpsada koji su na Festivalu izveli glumciMoskovskog hude`estvenog akademskogteatra „A.P. ~ehov”, najbolje je ocenjenapredstava „Nove drame”. Interesantno jeda tema komada ne izlazi iz okviraonoga {to ruske dramati~are danas pona-jvi{e zanima (posledice rata u ~e~eniji,beda i bezna|e, generacije izgubljene utranziciji...), ali Gri{kovec sva ova pitan-ja postavlja u istorijski kontekst porede}idana{njicu s ruskom istorijom, koju bes-kompromisno demistifikuje, uz sjajanose}aj za humor, i svodi je na razinudana{njeg bizarnog trenutka. Te{ko namje bilo da razumemo da u tako velikoj imo}noj literaturi, kao {to je ruska, obra-zac koji je itekako poznat u evropskojdramaturgiji, mo`e biti ozna~en kaone{to originalno, no, bez obzira na tuvrstu nerazumevanja, u jednom smo sesa ruskim kolegama slo`ili – Gri{kovecje napisao sjajan komad. Poseban utisaksu ostavili komadi Aleksandra Rodiono-va Rat moldavaca zbog kartonske ku}e(slobodan prevod naslova), Veliko `dra-nje Aleksandra Vartanova i komad kojisu napisali Danil Privalov i AleksandarArhipov Decembarska klasa. Ovi tekstovisu u toj meri ispunjeni bezna|em daizazivaju ose}aj mu~nine koji traje me-secima, i imaju mo} da vam na katar-zi~an na~in pribli`e stanje ruske da-na{njice, koja je, za malog ~oveka, neko-liko svetlosnih godina udaljena odnormalnog `ivota. Do`ivljaj kada posma-trate tinejd`ere (kojih je bilo u velikombroju u publici, tokom celog Festivala)kako u vidnom gr~u, s me{avinom empa-tije i straha, prate predstave, te{ko semo`e opisati. Invalidi iz ~e~nskog rata,besku}nici spremni da ubiju za nekolikostotina rubalja, maloletni narkomani ialkoholi~ari, likovi koji dominiraju ovimdramama, o~igledno da su bliski ovojpublici.

Na Festivalu smo videli i nekolikosasvim druga~ijih predstava, koje kao daje napisao Dejvid Memet, ali u trenucimaozbiljnog pomanjkanja inspiracije. Duh

potro{a~kog dru{tva kro~io je i na tlosavremene ruske drame, ali njegova im-plementacija na tekovine sovjetskogdru{tva deluje zastra{uju}e naivno inadasve la`no i besmisleno.

Me|unarodni program Festivala obe-le`ile su tri predstave, dve sjajne, Teatra„Vb`e`e” iz Poljske, @enski poljski odredu Iraku i Mi smo kamera Frica KateraMagdebur{kog dr`avnog teatra iz Ne-ma~ke, te jedna vi{e egzoti~na no kva-litetna, Pozori{ne trupe „Tad`robe” izTeherana. Ako ste usled neobave{tenostiimali predrasude na temu iranskogteatra, ~injenica da na sceni ima glumi-ca, glumaca koji piju alkohol, izgovarajupogrdne re~i i sl. razbija te osnovnepredrasude. Iz razgovora s gostima izIrana saznali smo da samo u Teheranuima preko 50 teatara, da tokom godine uovoj islamskoj republici `ivi nekolikodesetina teatarskih festivala, a da jelutkarsko pozori{te izuzetno popularno.Neprijatno iznena|enje za nas bio jekvalitet produkcije Nacionalnog teatraLatvije. Niti je tekst u Latviji vrlo popu-larne Inge Abele, niti su re`ija i glumabili na iole profesionalnom nivou.

Specijalni program Festivala ~inilo jemno{tvo doga|aja, ali razgovor, ~iji jemoderator bio poznati ruski glumac ireditelj srednje generacije EduardBojkov, i koji je kroz temu „Umetnost beznovca, novac bez umetnosti” poku{ao dada odgovore u kojoj meri je mogu}estvarati nezavisno, u bilo kom pa i ideo-lo{kom smislu, delovao je izuzetno uzbu-dljivo. Simptomati~no je da je veliki brojstvaralaca iz Rusije smatrao da je jedinina~in nezavisnog rada u teatru – rad beznovca. Ovaj stav smo razumeli kaosvojevrsni revolt zbog stanja u ruskomteatru i na filmu, jer, kako oni tuma~esituaciju, dr`ava nema ambiciju da nabilo koji na~in poma`e umetnost izvaninstitucija, koje su prisiljene na komerci-jalne korake, koji su sve dalje od umet-nosti. [to se ti~e mecena, umetnici suo{tro napadali one koji se oslanjaju naovaj, kako tvrde, po definiciji prljavinovac, jer time „legalizuju veliku plja-~ku” i „etabliraju lopove”. Mnogo je `u~iprosuto u ovoj diskusiji, ali evidentno jebilo da ve}ina diskutanata, koji su zastu-pali stav svojevrsnog besplatnog pozo-ri{ta, nije pripadala nekakvim nezavis-nim trupama. Na u kojoj meri je njihovverbalni anga`man u sukobu sa njiho-vim stvarnim statusom u ruskom teatru,oni su svoju pripadnost teatarskim insti-tucijama (bilo da su zaposleni u njima, ilida sara|uju kao autori koji za tu svojusaradnju bivaju pla}eni) obja{njavalitime da su, iz egzistencijalnih razloga,prisiljeni na kompromis.Revolucionari...

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa

kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaa

mmoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii

„„LLuudduuss““ nnee

mmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa

MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa

kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraa

nniijjee mmeerraa ddaarraa;;

nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttii

jjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaa

ddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraa

ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

SScceennaa iizz pprreeddssttaavvee [[iinnjjeell KKrreeddoo tteeaattrraa

LUDUS 118,11911

Intervju

Skup, Govornica, Paviljoni, Galeb,Bure Baruta... Ako se za nekogmo`e re}i da nosi repertoar svoga

pozori{ta, onda je to Cvijeta Mesi}, najza-poslenija glumica Jugoslovenskog dram-skog. Jedna od retkih koju je, u vremesezone, gotovo nemogu}e videti izvanmati~ne scene, {to je zaista elitni stav.Ovoga leta, iskora~ila je iz mati~nogkruga. Posle izleta u Malo pozori{te„Du{ko Radovi}“, nastupila je u nezavi-snoj produkciji Diplomac, u Beograd-skom dramskom, igraju}i gospo|uBredok, i otkrila sebe kao komi~arku.Svojim zaozbiljenim, humornim minijat-urama osvajala je simpatije publike.Dilpomac je za nju, po mnogo ~emu, novoi korisno iskustvo.

Sad kad je sve gotovo mo`ete da„priznate” koja je bila va{a pomisao kadvam je predlo`eno da igrate u komadukoji je u odnosu na va{ anga`ovanirepertoar i na{e dramske `ivote potpunodemodiran?

Vrlo je diskutabilno koji komadbismo uop{te mogli da igramo ako bismoga poredili s na{im dramskim `ivotima!?Po mom ose}anju, umetnost treba datranscendira `ivot a ne da ga preslikava.Postoje veoma razli~iti na~ini da se budeanga`ovan. Umetnost je estetska kate-gorija koja, naravno, uklju~uje dubljespoznaje o smislu na{eg postojanja akoje (spoznaje), opet, ne moramo uvek

da poka`emo manifestno ili da imaju tzv.poruke. I nisam ba{ sigurna da su raznavelika umetni~ka dela uvek nastala iz„anga`ovanosti“. Ponekad se umetno{}ubavimo iz kreativne potrebe, okolnosti iliuslova koji su nam nametnuti, ili kojesmo namerno odabrali, svesno, a usputponekad `elimo i da zaradimo ne{to nov-ca. Producenti Diplomca `ive na drugomkontinentu i njihova razmi{ljanja su i{lau pravcu pravljenja predstave koja }eljudima pru`iti i estetski do`ivljaj i kojaje „u trendu“ jer su {ezdesete u trendu,barem u svetu, a ovaj komad, tj. film,nastao je tada. Danas se tako|e raderimejkovi poznatih filmova i predstava,pa je njihovo razmisljanje i{lo u tompravcu i, koliko vidim, bio je pun pogo-dak! Uvek nam je potrebna lepota,radost, duhovitost, opu{tenost, ljubav!

Brodveju Beogradu

Ponavljanje Brodveja u Beogradu,Brodveja na Balkanu, zvu~alo je vi{enaivno no pretenciozno onome ko znavrednosti beogradskog pozori{ta, ali jeverovatno kao mamac za neupu}enedelovalo efikasno?

Diplomac nikad nije pretendovao da„ugrozi“ vrednost beogradskog pozori{ta.Naprotiv, `eleo je da obogati raznolikost

SRPSKO IKSUSTVO NA BRODVEJSKI NA^IN

Branka Kr i lov i¯

Rade}i DDiipplloommccaa nismo imali vremena da seprepu{tamo luksuzu uzajamnih ube|ivanja,znali smo da moramo brzo da mislimo iodvojimo va`no od neva`nog, budemomaksimalno koncentrisani, a po{to su sveokolnosti vezane za produkciju radile zanas, morali smo da svoje sujete, nesigurnos-ti i druge probleme brzo razre{avamo.Postajali smo svesni da je celina va`nija odna{ih pojedina~nosti. ^ini mi se da jestepen te svesti uvek utkan u rezultat, ka`eCCvviijjeettaa MMeessii}}

repertoara, doda jo{ jednu boju, nijansu.Na svoj (na{) na~in. Kod nas je reklamajo{ u povoju, ili se na nju gleda kao nane{to drugorazredno, iako smo na tompolju - koliko pratim - tra`eni i poznati iu svetskim okvirima; marketin{ka kam-panja je zaista pametno vo|ena, po svimsvetskim standardima, daleko od naiv-nog, a po{to su producenti do{li iz Am-erike - mislim da je Brodvej kori{}en spozitivnom konotacijom, bar sam to takodo`ivela. A drugo, mi i jesmo imali„brodvejske“ uslove rada!

[ta je dovelo taj silan narod prvi putu pozori{te?

Verovatno pre svega reklama, mar-keting koji je ura|en senzacionalno, zaSrbiju i pozori{nu predstavu - „ame-ri~ki“, pa je predstava postala 'talk of thetown'. Diplomac je bio in, ka`u mi ljudida, kao {to pred Novu godinu, recimo,jedni druge pitamo „gde }e{ za do~ek”,tako je letos, kad bi se ljudi sreli, uobi-~ajeno pitanje bilo „da li si gledao Di-plomca... S druge strane, to je nekad biokultni film, pretpostavljam da su i ljudikoji ina~e ne idu u pozori{te bili zain-teresovani da uporede, osve`e se}anja, davide to „u `ivo“.

Jeste li od po~etka verovali da }eBeograd 30 ve~eri tr~ati u pozori{te ?

Iskreno, ne ba{ do kraja, mada smoza po~etak imali odli~nu ekipu, s redite-ljem na ~elu, ali po{to su se karte pro-davale jo{ pre no {to smo i po~eli da radi-mo, {to je bilo zaista novo za nas, i stvar-alo odre|eni pritisak da MORAMO danapravimo predstavu, i to dobru, koju }eljudi `eleti i voleti da gledaju, a da za toimamo samo mesec dana. To za na{prethodni na~in rada nisu bile uobi-~ajene okolnosti, jer mi ovde radimopredstavu vi{e meseci, zatim mo`emoeventualno da pomeramo datum premi-jere ako, recimo, nismo sve zavr{ili, patek posle predstava zapo~inje svoj `ivot, ato da li }e se isplatiti - u smislu pokri-vanja tro{kova, honorara, zarade, itd, nezavisi mnogo od broja prodatih karata.No, ve} do premijere Diplomca prodata jebar polovina karata, a nedelju dana popremijeri sve je bilo rasprodato, jer se,naravno, predstava „pro~ula“ i napravilasebi dodatnu reklamu, te smo morali dauvedemo i matinee subotom.

Koliko je to gledalaca?Mislim, oko 10.000 za mesec dana,

bez onih koji su, ipak, uspevali da u|u i

bez karata, i bez poslednje predstave nakoju su svi, koji su bili ispred pozori{tabez karata, pu{teni u salu. Potra`nja jebila tolika da se ~ak razmi{ljalo da seposlednja predstava odigra u Sava cen-tru, da bi je gledali svi koji nisu uspelida do|u do karata, a `eleli su da je vide.Ipak je preovladalo mi{ljenje da predsta-va treba da se zavr{i u prostoru gde jenastala, {to je i moje mi{ljenje.

Nije bilo {anse da se nastavi igra-nje?

Na{a pozori{ta su uglavnom reper-toarska, {to zna~i da se sale mogu izna-jmiti samo leti. Mi smo Diplomca radili ujulu i avgustu, kad pozori{ta ne rade, aigrali u avgustu i septembru, kada supozori{ta i dalje na godi{njem odmoru.^ak i da smo `eleli da, zbog neobi~novelikog interesovanja, produ`imo igra-nje, nismo mogli da na|emo adekvatanprostor. Drugo, svi smo u samom po~etkupotpisali ugovore na mesec dana igranja,neki ljudi su ve} imali zakazane drugeposlove, mada smo imali pozive za gosto-vanja u Srpskom narodnom pozori{tu, poSloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji. Dekor ikostime smo ipak sa~uvali jer, nikad sene zna.

Trijumf romanti~nekomedije

Igrate mamu Bredok. Neki misle dabiste bili i odli~na gospo|a Robinson?

Hvala na komplimentu! Za svakupodelu postoje razne mogu}nosti, {tozavisi od koncepcije reditelja, kao idrugih okolnosti. U produkciju sam po-zvana da odigram g|u Bredok, majkuDiplomca, i bio mi je izazov da napra-vim ulogu koje takore}i nema u filmu, zarazliku od drugih likova.

Jeste li se mu~ili oko koncepcije g|eBredok, ili ste od po~etka znali kakva }ebiti?

Od po~etka sam znala kakva ta `enatreba da bude, ali sam na probama imalarazne pote{ko}e da je uobli~im, {to sunormalne stvari u svakom procesu rada.Svaki rad na ulozi uvek vas suo~ava sasobom, pokazuje dokle ste do{li u svomsamo-razvoju, razvija vam kreativnost iukazuje na nove mogu}nosti (ili ne-mogu}nosti) za koje mo`da niste ni znalida ih imate u sebi, ili bar ne u toj meri.Tako sam, recimo, sebe otkrila kao'komi~arku'.

Da li biste, s obzirom na iskustvo,voleli da je predstava u potpuno dru-ga~ijem klju~u?

Mislim da je ovo bio najbolji „klju~“ udatom trenutku, ta~no odsviran. Udana{nje vreme taj tekst nema konotaci-je koje je imao kad je nastao film; danaskada teroristi ubijaju decu, kad ljuski`ivot, kao i hri{}anskih 10 zapovesti,nisu „u trendu“, kada je Planeta za-ga|ena na svim nivoima, a svaki druginjen stanovnik boluje od raka, kad suistopolni brakovi ili brakovi s ekstremn-im razlikama u godinama normalna po-java, mislim da je Diplomac kao roman-ti~na komedija koja }e vas razgaliti,nasmejati, dati vam dozu dvo~asovnihpozitivnih vibracija, koje }ete razmenitis glumcima koji to rade posve}eno ivirtuozno, jedan od ta~nih ~itanja togteksta - a sude}i i po reakcijama gle-dalaca, koji su bukvalno, svake ve~eripokazivali svoje odu{evljenje, i u tokupredstave i na kraju. To su bile ovacijekoje smo do`ivljavali svih 30 puta. Nekavam zazvu~i i pateti~no, ali moram daka`em da je predstava bila razmena izajedni{tvo radosti i pozitivne energijeizme|u glumaca i gledalaca. Mislim dasu u tom smislu dalje spekulacije natemu „klju~a“ izli{ne.

U ~emu vidite to „brodvejsko”?U odgovaraju}e izabranoj temi i rea-

lizaciji predstave koja je u stanju da 30dana zaredom, svake ve~eri bude pre-puna i stalno se igra na „kartu vi{e“, teizaziva neprestano odu{evljenje publike,u reklami, u tome da sam posve}enapredstavi u kojoj igram i da mi je ona,dok traje, centralni deo dana i `ivota, uozbiljnosti i odgovornosti s kojom smo sviradili, u ~injenici da ne postoji otkazi-vanje predstave, u tome da me svakogponedeljka u banci ~eka honorar kojisam po{teno zaradila prethodne nedelje ikoji je pritom veoma pristojan.

Da nisu prodate karte unapred, da libi predstava sigurno iza{la, po{to je ovoipak Srbija?

Po{to je ovo potpuno privatna pro-dukcija, u koju su ljudi ulo`ili svoj novac,{to ve} celoj stvari daje visoki ton odgov-ornosti i ozbiljnostii, po{to to nisu „ne~i-je“ pare, s kojima mo`emo da se pona-{amo kako nam odgovara, mislim da bipredstava sigurno iza{la. Prodaja karataunapred bila je uspe{na zahvaljuju}i itemi i imenima glumaca i reditelja, anaro~ito marketingu, i to je deo „zapad-

BBiilloo jjee nnaappoorrnnoo,, aallii lleeppoo:: CCvviijjeettaa MMeessii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

DDrruuggaa~~iijjii,, oossvvee`̀aavvaajjuu}}ii nnaa~~iinn rraaddaa:: CCvviijjeettaa MMeessii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

Ljubavnu pri~u izme|u bogate ~or-bad`ijske devojke Zone i siroma-{nog zanatlije Maneta, tako pre-

poznatljivu i blisku i danas, piscu, Ste-vanu Sremcu je, posle letovanja uSkoplju kao anegdotu ispri~ao BranislavNu{i}. O~aran pri~om Sremac je zamolioNu{i}a da mu dozvoli da na~inipripovetku. Tako je nastala Zona Zam-firova, prvi put {tampana u „Srpskomknji`evnom glasniku“ 1903, da bi dodanas ostala ve~na inspiracija, ne samoza reditelje, ve} i glumice.

„Ljudi vole ljubav“, ka`e glumicaleskova~kog pozori{ta Maja Jovanovi},koja igra Zonu, „a meni se dopada to {toje reditelj, Milo{ Jagodi}, iako pre 10godina jo{ student Akademije, uspeo dana dopadljiv na~in pomeri Zonu oduobi~ajenog. Recimo, ljubavne sceneizme|u Zone i Maneta malo je oslobodio.Nije samo tekst, koji je sam po sebi inspi-rativan, ono {to je odr`alo predstavu sveove godine, ve} i na~in na koji je predsta-va ura|ena.“

Da li je Sremac ve~iti pisac iinspiracija?

„Sremac spada u na{e klasike“, veliglumica Gordana Petkovi}, koja igraulogu tetka Doke, „pa je samim timsigurno ve~an, a i tema je ve~na. To namje omogu}ilo da Zonu tokom minuledecenije gluma~ki i umetni~ki nadgra-|ujemo, i igramo je uvek na druga~ijina~in, a s posebnim elanom kao da jeprvi put. Tako|e je bio izazov i potpunostrani jezik za mene, pa mi se u po~etku~inilo da bih lak{e igrala na engleskomno na ju`nja~kom. [to se akcenata idijalekata ti~e, mnogo sam radila nagovoru, a to je predstavljalo jo{ ve}iizazov za ozbiljnu glumicu.“

Zona Zamfirova je mnogo putaigrana, pa pretpostavljam da je trebalodruga~ije ~itati i tuma~iti likove?

„U privatnom `ivotu nemam mnogozajedni~kog s Had`i Zamfirom“, ka`e

tuma~ ove uloge, Blagoje Ivanovi}, „alisam poku{ao da na druga~iji na~in shva-tim tu rolu. @eleo sam da Had`i Zamfirne bude lak, lefterni lik, ve} ~ovek koji usebi nosi tragiku. Pretpostavljam da je zavreme u kome je `iveo i stvarao Sremacbila velika sramota za porodicu da nekoproglasi devojku za pobegulju, {to zna~ida se ve} udavala. Tema je na prvipogled laka, ali ako bolje razmislite to sei danas mo`e dogoditi u svakoj porodici iizazvati veliku tragediju. Tako da sampoku{ao da u Had`i Zamfiru na|emdimenziju unutra{nje ljudske tragike.“

Da li je to, izme|u ostalog, odr`alopredstavu tako dugo na repertoaru?

„To je ono sto je odr`alo mene. Ja,recimo, mnogo volim da igram Had`iZamfira, a i moje koleginice koje tuma~eZonu i Doku tako|e s velikim zado-voljstvom tuma~e svoje likove. Pozitivnaenergija, koju smo stvorili ve} prvihdana `ivota predstave, odr`ana je dodanas. Sremac je i pisac koji je znao dauhvati svaki trenutak `ivota na juguSrbije, a njegove likove do`ivljavam kaomnogo sli~ne s likovima punim dertaBore Stankovi}a, koje valja tuma~iti smnogo ljubavi i unutra{njih borbi koje sespolja u prvi mah ne vide. A upravo toglumcu otvara mogu}nost pravog poni-ranja u lik. Zbog toga je Sremac pisackoji provocira uvek nova '~itanja', pogo-tovu kad je u pitanju njegovo pozori{notuma~enje. Mi smo to poku{ali, i mogure}i da su mi ljudi prilazili gde god smoigrali predstavu konstatuju}i da je onaura|ena na neobi~an i druga~iji na~in.Intimno sam, ba{ zato, kao glumac isre}an, jer je ova predstava jedna od onihkoja mi je omogu}ila da na|em pone{tood onoga {to me ~ini duhovno bogatijim.Srce mi je u pozori{tu bez obzira naogromne pote{ko}e.“

„Pa i vi po{tovani ~itatelji, bez raz-like pola i starosti, znanja i zanimanja,izvesno znate tu pesmu o lepoj Zoni. Aliima {to ne znate, i {to }ete tek iz ove

pripovetke saznati“, ka`e Sremac“, a to{to ne znate, to je: na koga se odnosila tapesma. To vam ni sam pisac ne umekazati, jer to ni on ne zna, ali ono {to znaje: da ko je god i kad god je ko, u vreme

12

Doma}a scena

LUDUS 118,119

LJUBAV KOJA JE NAD@IVELA VREME

Aleksandra Jagodi¯

U Narodnom pozori{tu u Leskovcu ZZoonnaa

ZZaammffiirroovvaa Stevana Sremca, u re`iji Milo{a

Jagodi}a, opstaje na sceni ~itavih deset

godina, a glumci i ansambl u`ivaju igraju}i

ovu predstavu kao da je prvo izvo|enje

ove na{e pripovetke, zapevao tu pesmu,uvek je mislio samo na jednu Zonu, nalepu Zonu, Zonu Zamfirovu.“ Pesmupevaju i upravo o toj Zoni ve} deset godi-na pri~u pri~aju u leskova~kom pozo-

ri{tu, osim Maje Jovanovi}, GordanePetkovi}, Blagoja Ivanovi}a i StojanMladenovi}, Mirjana Ljubi}, Jasna Radi-vojevi}, Ðor|e Tomi} iVesna Mirkovi}.

nog modela“ po kome smo radili pred-stavu.

@ivot ide dalje

Kako ste fizi~ki izdr`ali igranje non-stop?

Bilo je naporno jer smo prakti~noposle mesec dana veoma napornih probanastavili svakodnevno igranje, ali je bilotoliko radosti, dru`enja i povi{enog adre-nalina, da mi nije te{ko palo. Tek sadsam po~ela da ose}am nagomilani umor.

Nedostaje li vam sada taj tempo?I ina~e spadam u osobe koje su veo-

ma aktivne i vole tempo i stalnu akciju,naravno ako je ona osmi{ljena, ali tre-nutno mi najvi{e prija da sedim uz kafu,sun~am se i posmatram ljude. Dakle, ne,

trenutno mi taj tempo igranja ne ne-dostaje, mora se ponekad malo i stati.

Koje su od tih specijalnih produk-cionih okolnosti na vas najvi{e delovale?

Profesionalizam, ta~nost, preciznost.Nikada se nije desilo da ne~eg nema, daje ne{to nemogu}e, da ne{to nedostaje, damora da se ~eka. Zaista sam veomasre}na {to sam bila deo te produkcije ipro{la takvo iskustvo, {to sam videlakako mo`e da se radi kad se ima do-voljno novca, koji se ne razbacuje, kakoizgleda kad niko nikad ne kasni na pro-bu, a o odsustvovanju da ne govorimo,kako izgleda kad ve} 20-ak dana predpremijeru imate gotove kostime i dekor,kako je ose}ati duh zajedni{tva u ekipi({to se uglavnom izgubilo poslednjihgodina), {to imate ose}aj da ono {to ra-dite ima smisao, zna~aj, va`nost, misiju,a sve oko vas vas podr`ava i poma`e i

olak{ava i upu}uje da se prepustite SA-MO radu na predstavi. Na mene suposeban utisak ostavili na{i producentiUliks Fehmiu i Milena Trobozi} Garfild,koji su se toliko brinuli o nama iu~estvovali svakog trenutka u stvaranjupredstave, zajedno s nama, i re{avaliprobleme u hodu a da mi to i ne osetimo.Dok ovo govorim, imam utisak kao dapri~am bajku jer je sve toliko bilo opti-malno i u plusu, ali stvarno jeste bilotako. I ja sam se stalno iznena|ivala upo~etku {to nema svih problema na kojesam navikla u pozori{tu, a koji su matri-ca koja se uvek iznova ponavlja. No,onda sam se brzo navikla na ove opti-malne uslove i to mi je postalo normalno,jer to ustvari i jesu normalni uslovi zarad! Mislim da je to model o kome vredirazmi{ljati (i) u Srbiji.

Publika ne zna uvek da iza uspehamo`e stajati uzajamna netrpeljivostpartnera, pa i gore stvari, a ovde?

Ovde nismo imali mnogo vremena dase prepu{tamo luksuzu uzajamnjih ube-|ivanja, jer smo stalno imali sat u glavida moramo brzo da mislimo i odvojimova`no od neva`nog, te budemo koncen-trisani maksimalno, jer premijera je takoblizu. A po{to su sve okolnosti vezane zaprodukciju radile za nas (a ne protivnas, {to sam iskusila mnogo puta u svomgluma~kom `ivotu), dakle, ovde smomorali da svoje sujete, nesigurnosti idruge probleme brzo razre{avamo, i ~inimi se da smo ba{ zbog ograni~enog rokapostajali svesni da je celina mnogova`nija od na{ih pojedina~nosti i da jere{enje u zajedni{tvu! Pozori{na pred-stava kao celina uvek je va`nija od nas

pojedina~no. ^ini mi se da je stepen tesvesti uvek utkan u rezultat.

Kako vam je sad bez Diplomca? Svaki rastanak donosi pomalo tuge i

sete. Ali, po prirodi ne `ivim u pro{losti iod nje. Povremeno mi kroz glavu pro|eneka re~enica iz Diplomca, ili se nasme-jem se}aju}i se neke duhovite situacije,kojih je bilo puno, nekad mi se ~ini dasam sve to samo sanjala, a uvek ostanuprijateljstva koja se nastave i kasnije kadsve pro|e. @ivot ide dalje, po~ela je novasezona, igram svoje predstave, gledalasam i lepe predstave na Bitefu - kao {toje ruski Rat i mir, ili ~udesna Staljin-gradska bitka, vajam keramiku u svomateljeu i ~ekam novu predstavu koju }uraditi, a koja }e mi doneti nova saznanjao meni samoj i svetu oko mene. I tolikosam sre}na {to je ovih dananapolju lepo.

JJuubbiilleejj:: ZZoonnaa ZZaammffiirroovvaa

SScceennaa iizz pprreeddssttaavvee

LUDUS 118,11913

CEO SVET JE GLUMI[TE

Aleksandra Jagodi¯

Savremena teatrologija bogatija je za jo{jedno zrnce umetnosti, etike i estetike,knjigom Filozofija pozori{ta - od Platona doKamija profesora Radoslava Lazi}a, uizdanju „Foto Future“ i autora, Beograd,2004.

Ceo svet je glumi{te”, re~i su rimskogpisca Petronija, koji je `iveo nadvoru tiranina Nerona i bio glumac

u svakodnevnom `ivotu. „Ista misao”,napominje u uvodu knjiga Filozofijapozori{ta prof. Lazi}, „nalazi se na ulazuu [ekspirov Globe theatre: Tomus Mun-dus Agit Histrionem - Ceo svet je pozo-ri{te. Stage is World - Scena je svet za[ekspira. World is stage - Svet je scena”.Sli~nu misao isti~e i Erazmo Roterdams-ki u svojoj Pohvali ludosti: „[ta je drugoceo ljudski `ivot nego neka vrsta komedi-je u kojoj ljudi igraju svaki pod svojommaskom i svaki svoju ulogu, dok ihreditelj ne odvede sa pozornice...“

Sve ovo navodi na pitanje {ta jesu{tina nauke o pozori{tu. Gde je mestofilozofije i jesu li upravo oni, filozofi,istovremeno tuma~i i proroci ~ovekovesudbine, ose}anja i `ivota, projektovanogi promi{ljenog kroz teatarski svet. „Akoje po Protagori ^ovek mera svih stvari”,nastavlja profesor Lazi}, „onda bi semoglo re}i da je celokupna istorija pozo-ri{ta i drame ozna~ena antropologijomteatra i da je Teatar mesto u kome seprikazuje @ivot ^oveka (drama), „gra-|om” u kojoj je osnova ^ovek (glumac) iliLjudi (uloge), kojima na sceni upravlja^ovek-demijurg (reditelj), a u ode}i ^o-veka (kostimograf). Sve to de{ava se rad-njom ljudi. Kao ni u jednoj drugoj umet-nosti „mi smo samo tvar od koje sazdanisu snovi”, veli [ekspir u Buri.

Sve filozofi u delu profesora Lazi}aod Platona, preko Aristotela, BharataMuna, sv. Avgustina, Zeamija, [ekspira,Molijera, Denija Didroa, Getea, Hegela,[openhauera, Ni~ea, Riharda Vagnera,Serena Kjerkegora, Nikolaja Hartmana,Pola Velerija, Antonina Artoa, TomasaMana, Stanislavskog, Brehta, Sartra,Andri}a i Kamija, u svom vremenu takopa`ljivo i studiozno razmi{ljaju o feno-menu igre, pre svega radi nas samih, za-tim radi drugih i onda radi samog `ivota.@ivot je igra, provejava svakom pro~i-tanom stranicom knjige Filozofija pozo-ri{ta, a ono {to gledamo na sceni i per-cipiramo svakim ~ulom, od postankasveta i pozori{ta, je sam `ivot. ^itaju}iovo delo ne mo`emo da ne postavimopitanje o ~emu pi{u veliki mislioci sveta?Da li su i pisci filozofi `ivota i koliko jefilozofija deo sveta i kosmosa? Poku{ajifilozofa, kao i samog autora da odgovorena ovakve izazove, upravo je ovo {toFilozofija pozori{ta ~ini jedinstvenim ineponovljivim. Filozofi pi{u o obi~nim,svakodnevnim stvarima koje nas radujuili rastu`e, o `ivotu trenutka, pa samimtim i o pozori{tu. [ta je pozori{te dotrenutak u ve~nosti ili, kako bi to leporekao jo{ jedan na{ vrsni teatrolog, PetarMarjanovi}, „usud prolaznosti”.

Da li je pozori{te u slu`bi dr`ave iliobrnuto, tako|e je jedno od naj~e{}ih raz-mi{ljanja ne samo filozofa od postanka~ove~anstva, kao i ono iskonsko: „O }emu

teatar zapravo treba da govori i koja jenjegova istinska svrha?“ Ako makar iletimi~no pogledamo tok istorije gotovosve civilizacije su imale potrebu da umet-nost, pa i pozori{te, podrede dr`avi (vla-sti) i da tako, bar na kratko, dr`e narod upokornosti smatraju}i da mu ~ine uslugui da mu na pravi na~in prezentuju li~ne,ali pre svega tog trenutka korisne ideje.No, pozori{te je bilo, kao i mnogi filozofi,i pobuna protiv aktuelnog trenutka,poku{aj da se, kao Branislav Nu{i}, sme-hom na granici pla~a, na komi~an na~inuka`e na probleme i ljudske naravi i takobori protiv, uslovno, dr`ave. Postoje iozbiljnije pobune, do destrukcije, kao kodSemjuela Beketa, koji poku{ava daodgovori na pitanje „mo`e li teatar repro-ducirati dana{nji svijet”, i ka`e: „Ne}etese za~uditi ako od mene ~ujete da jepitanje opisivosti svijeta dru{tveno pita-nje. Ja sam to tvrdio mnogo godina i sada`ivim u dr`avi koja ~ini ogromne naporeda izmeni dru{tvo... Za ovaj je ~lan~i},mo`da dovoljno ako vas, bilo kako bilo,izvjestim o mom mo{ljenju da teatarmo`e reproducirati i dana{nji svijet, alisamo ako ga shvati kao izmjenljiv“.

Jo{ jedan veliki um, Seren Kjerkegor,razmatra pitanje krize kao uslova

stvaranja i tvrdi da uspeh i slava nabrzinu (misle}i na glumca, tj. glumicu)traje koliko i vreme, a ono je, po Kjer-kegoru, prolazno i ukoliko se ne dogodimetamorfoza odnosno ideja, sve ostaje nanivou trenutne zasene publike i sveta:„Osoba koja poseduje samo bukvalno`ensko mladala{tvo ne mo`e do`ivetimetamorfozu; jer `ensko mladala{tvo ta-ko shva}eno, nije dijalekti~no u samomsebi; to je samo `ivot koji, priklju~enjemdijalekti~nosti, ne mo`e da se odvoji niizdvoji, nego samo da se istro{i. Vreme jeta dijalekti~nost koja dolazi spolja i kojazato, brzo ili polako, tro{i nedijalekti~nomladala{tvo. Ali tamo gde je jedan `ivotvi{e, tu }e vreme da otkrije genijalnost ito o~igledno u ~isto estetskom odnosuidealnosti prema ideji“.

Upravo zbog dubokog i su{tinskograzmi{ljanja autora o ovim i mnogimdrugim problemima uspostavljanja pra-vog mesta teatra u univerzumu, recen-zent Filozofije pozori{ta prof. Radoslav\oki} tvrdi da „antologija koju je Lazi}ponudio nije samo izbor tekstova o filo-zofiji, ve} i svojevrsni citati izme|u kojih„~itamo” neispisanu ali saop{tenu, jasnoizre~enu i artikulisanu Lazi}evu filozofi-ju pozori{ta”, dok prof. Nikola Milo{evi}nagla{ava doprinos ovog dela uspostav-ljanju ontolo{kog i aksiolo{kog dosto-janstva pozori{ne umetnosti.

Ovo je, dale, prvi poku{aj prof. La-zi}a da pribli`i i uspostavi toliko potre-ban odnos filozofije i pozori{ta, te podsetina to da teatar treba i mora da se obja-{njava mislima filozofa, kao i njihovemisli teatrom. Mo`da je to putpozori{nog ve~nog trajanja?

OSTALO JE LUKSUZ...

Kristian Al Drubi i Vladislav ¬ur÷in

Komentar ovogodi{njeg INFANT-a, iz

drugog ugla

Stra{no je kada se jedna pozori{natrupa suo~i sa svojim „raspe}em” u~lanku koji je iza{ao u pro{lom

broju „Ludusa“, a pisala ga je osoba ~ijiistinski motivi nisu potpuno jasni. Radise o tekstu koji govori o festivalu INFANTu Novom Sadu u okviru koga je odigranapredstava Inicijali SK koja je proiza{la izinternacionalne saradnje Les Foirades izStrasbura i Human Teatra iz NovogSada.

Li~nost i delo Sare Kejn (Inicijali SK)bili su osnovni povod za po~etak rada napredstavi. Ali, predstava ne govori samoo ovoj izuzetnoj umetnici, zato trebapomenuti i Brehta, Artoa, Pazolinija,Frensisa Forda Kopolu, Kjubrika i druge~iji je rad veoma uticao na kreiranje„koreografije nasilja” (termin pozajmljenod Pazolinija), jezika proiza{log iz dvo-mese~nog rada na predstavi. Kako pro-na}i jezik i kako „dodirnuti” drugog uekstremnim situacijama kada smo pot-puno nemo}ni? [ta onda mo`e da pre`iviu nama kao ljudima? Kako politika uti~ena intimu i kako intima mo`e da sesuprotstavi?

Kao ~itaoci doti~ne „kritike” nemo`emo se oteti utisku koji se dominan-tno provla~i kao podtekst i o kom bismorekli nekoliko re~i.

Stra{no je kada se novinari po~nupona{ati kao pozori{ni d`elati zaborav-ljaju}i da istinska priroda kritike ne bitrebala stremiti uni{tenju (anal-iziranih?) projekata, nego te`nji da seuka`e na mogu}nosti napretka pre svegaljudi koji se pozori{tem zaista bave.

Smatramo da je potrebno izrazitidoti~noj/im osobi/ama mi{ljenje da nepostoji dobro ili lo{e pozori{te, bolje jekoristiti termin korisno ili nekorisno. Utom smislu kvalitet se mo`e meriti jed-nostavnim parametrom: koliko je onoblisko arhetipskom, koliko se gledalac(kriti~ar) mo`e prepoznati u njemu. To jesmisao i zadatak teatra, to je njegovanezamenljiva uloga. Ostalo je luksuz.

Ako je kritika od strane kriti~arakoji studiozno prou~avaju teatar su{tins-ki neophodna, {ta re}i za novinare kojinemaju iskustvo u radu u pozoristu i kojipri tom ni ne gledaju predstave o kojimanesto „pi{u”.

Mo`e se pomisliti da doti~na osoba ilipotpisuje tu|e tekstove ili voli da ma{ta.Postoji i realna mogu}nost da se prekotakve vrste tekstova kre}e u obra~un skulturno-politi~kim neistomi{ljenicima.

Naravno, `rtve su uvek po`eljne zajednostavniji plasman „problema” ili, {tobi Sergej Ejze{tajn rekao: „Najlak{e jeiskaliti bes na novajliji.” Ovo podse}a naizjave politi~kih stranaka koje sputavajudruge ne bi li uzdigli sebe i svoj programkao jedinstven, kao svetionik u tami,pravi put za ovce bez pastira. Iliti ciljopravdava sredstvo. A nemogu}e je da jejedan vo|a, jedna stranka, jedna ideo-logija u pravu.

Ne zvu~i li mudrije ujediniti najboljeod svakog i odatle krenuti putem utopije?

[to se Human Teatra ti~e, bitno jeista}i za one koji ne znaju da pomenutatrupa iza sebe ima tri pozori{ne pred-stave od kojih su dve rezultat interna-cionalne saradnje. Druga po redu pred-stava Korektura po tekstu Hajnera Mi-lera upravo govori o te{ko}ama i prepre-kama na koje ~ovek, no{en li~nimidealom, nailazi i kako ga suo~avanje sasistemom neizbe`no lomi. Istina nijebitna koliko je va`no ono {ta se ka`e svrha. Glavni lik, Bremer, u jednom ~asuka`e: „U koncentracionom logoru samznao za{to sam osu|en, sada ne znamni{ta vi{e”. Pro{to je zanimljiva korelaci-ja izme|u generalne situacije u pozo-ri{nom (kulturnom) Novom Sadu danas ide{avanja tokom 50-ih u isto~no-nema~-kom postrojenju za va|enje i preraduuglja „Crna pumpa”. Zasigurno je dakrivaca ima mnogo.

Trenutno se radi na tre}oj me|una-rodnoj pozori{noj koprodukciji.

U daljem posmatranju ostaje pitanjekako je mogu}e da je u sredini kakva jegrad Strasbur predstava Inicijali SKbude izuzetno dobro prihva}ena, kako odstrane kritike, tako i od publike? Kako jemogu}a pojava tako ekstremne razlikeizme|u reagovanja strasbur{ke pozo-ri{ne kritike i novosadske?

O~igledno ne{to nedostaje.Da li je mo`da posle decenijske izo-

lacije teatarska svest kod nas na vol{e-ban na~in sazrela, dok je u sredini za-padne nam Evrope pozori{na svestdo`ivela atrofiju.

Mo`da nije u pitanju ni jedno nidrugo. Razlog najverovatnije le`i u razli-ci izme|u istorijsko-geografsko-kulturo-lo{kih faktora. Ili nam bar ostaje da setome nadamo.

„Du`nost svakog umetnika-stvarao-ca jeste da svaku prepreku koristi kaomotiv za rast, kao podstreka~ unutarnjegsveta na putu ka dubljim nivoima svesti(umetnosti).”

Kako onda da jedan umetnik (ilitrupa) suo~en sa podnebljem kao {to jena{e, gde vlada kolektivna apatija, gdene postoje uslovi za bilo kakav razvojpozori{nih nezavisnih trupa (kako odljudi u tako i od ljudi izvan pozori{ta),gde mnogo toga „li~i” na klanove, gde semediji koriste za hipokritske potrebe, itd.- dakle kako prona}i podstreki afirmaciju?

14

Intervju

LUDUS 118,119

Dobitnika „Dobri~inog prstena“ u2004. Petra Bani}evi}a mogu}e jevideti u predstavi ^ovek slu~aj-

nosti , na Sceni „Ra{a Plaovi}“ Narodnogpozori{ta. Pre dve godine, na istoj sceni,odigrao je [arla u Drami na jednomstani~nom peronu, a na Velikoj sceni –nema ga. Pod misterioznim okolnostimas repertoara je skinut Pigmalion u kojemje Bani}evi} bio maestralni Higins. Smirom, kao da je sve u najboljem redu,glumac se preselio u gledali{te, pose}ujeve}inu beogradskih premijera i svojimstudentima glume poku{ava da vrativeru u prave (a ne javne) vrednosti. Uzto, brine brigu Narodnog, ku}e kojojne{to jeste, a ne zna se {ta je, pone{toskuva i ~eka prsten Dobrice, glumca skojim je odigrao jednu predstavu.

Mo`da je trebalo ranije da dobijte„Prsten“, {ta mislite?

To pitanje sam ~uo ve} 25 puta, apo{to to ne pitate slu~ajno – tu je negde iodgovor.

Svi|a li vam se dru{tvo dobitnika?Svi|a. Svako ima predlog, sa svoje

ta~ke gledi{ta, za nekoga, tako da totoleri{em.

Prili~no visoko mi{ljenje postoji oDobrici? Da li je to mit, da li se preterujes tim po{tovanjem?

S njim sam igrao u predstavi GorskiVijenac – gde je bio gost. Igrao jeSerdara, a ja sam, kao student drugegodine, igrao glasnika. Njega sam tadvideo, a slu{ao sam njegove plo~e. Slu{aosam divnu pesmu u njegovoj inter-pretaciji – Don Ramiro konja ja{e – to jesasvim druga~ije od ovog kako danasgovore, ne mislim na kvalitet, ve} navrstu govora i pristup glumi uop{te u tovreme. Ta gluma je puna emocije, strasti,mislim da je tu i problem; ljudi uvekmisle da je ne{to pateti~no. Pateti~no nijeni{ta ako u toj patetici imate misao,emociju, a Dobrica Milutinovi} je tako igovorio, i tako osvajao tada{nju publikukoja je bila druk~ija, ali iskreno re~eno -ne mnogo.

Da li bi Dobrica „pro{ao“ danas?Ne bi! Zato {to je forma glume mno-

go bli`a `ivotnosti, `ivotnom razgovoru,a to je kod njega i njegovih vr{njaka bilojako podignuto. Mislim da bi on, vi{epro{ao iz po{tovanja. Sigurno bi ga jedansloj ljudi slu{ao i jako pozdravio. Glumase kroz vreme menja, ali na`alost, neuvek na bolje. On je imao ne{to {to danasnije rasprostranjeno u osobinama glu-maca. A to je ogromna ljubav premaposlu, zatim uno{enje strasti, emocije imisli u odbranu uloge. Publika ga je nataj na~in i shvatala. To je bila uzvi{enaumetnost. Tako i danas Englezi igraju[ekspira - malo „podignuto“. Se}am sekako je ovde Pol Skofild izvanrednoodigrao Lira. Svet je bio {okiran kako jepateti~no po~eo, namerno je tako po~eo,jer on je ipak Kralj, li~nost. Odmah smose svi uhvatili za to, i bilo nam je prijat-no. Ali, oni to rade i danas. I stvarno,ne{to u toj klasici mora da se izdvoji odbanalnog, `ivotnog govora.

Medijiprotiv vrednosti

^ini se da je Dobrica i kao li~nost biopo{tovan i da se u njegovo vreme jasnijeznalo ko je li~nost, a ko nije?

To je ta~no, i njihov na~in `ivota bioje takav, bilo ih je mnogo manje, bili sumnogo istaknutiji, pa i grad je bio manji,postojala je izuzetna privr`enost publikekoja je mo`da sre}om, a mo`da na`alost,imala pozori{te kao jedinu zabavu. Tele-vizija, CD... ni{ta od toga oni nisu imali,sem onog gramofona s ku~etom, eventu-lano neku pol~u. Sad imamo priliku dagledamo i gostuju}e trupe, {to oni nisumogli, ali i to je bio razlog {to su prvacibili izuzetno cenjeni i po{tovani, a pred-stave pose}ivane.

Ta ljubav prema pozori{tu i glumcubila je istinitija, iskrenija? Danas medijiproizvode popularnost. Oni su postajalipopularni samo ako su bili jaki, i to supostajali samo zahvaljuju}i onome {to supokazali u pozori{tu?

Tako je. Te{ko je tada bilo prevaritinekoga. Danas mediji izbacuju na po-vr{inu vrlo sumnjive kvalitete, odnosnonekvalitete. ^itam neki dan u novinama.Bila je nekakva predstavica, i stoji velikinaslov: „Zvezda je ro|ena“. Ne mo`ezvezda da se rodi na jednoj predstavi,zabavlja~koj. Gospodin o kome mi govo-rimo nije se ra|ao tako. Trebalo je dazapne u`asno mnogo, u vrlo te{kimuslovima, nikakva {tampa nije mogla daga uzdigne, on se morao sam uzdizationda kad do|ete da ga gledate.

Pored ostalog znao se red veli~inaunutar pozori{nih ku}a, pretpostavljm?I odnos prema tim ljudima je bio dru-ga~iji?

Mi ovde i u svakom pozori{tu imamomasu prvaka. Ne}u sad da kategori{emko bi to trebalo da bude a ko ne. Me-|utim, tada je bilo stra{no te{ko do}i doprvaka. Bili su veliki filteri, zahtevala seogormna zasluga koja je bila vidljiva,nikakvi `iriji ni klanovi nisu mogli davas ubace me|u prvake. Kad biste videliglumca kako igra , ve} biste znali da je toprvak. To je bilo tako jasno u toj hijer-arhiji pozori{noj. Postojalo je, narvno, imaestralnih epizodista. Ja sam neke,po{to sam davno do{ao u pozori{te, izatekao: Frane Novakovi}, Zlatkovi}, itd.To su bili fantasti~ni epizodisti. A oni sudragoceni, ba{ kao i ovi koji igrajuglavne uloge.

Gotovo da je ~udno {to ste dobili na-gradu s obzirom na to da niste ~ovekekipe, klana?

Ne znam ni ko su ti. Nedavno su meba{ pitali kako ja to ne znam. Mojojkoleginici koja se ~udila da to postojirekli su: jesi li normalna, ovaj ima klan,onaj ima klan, povezani su ne samoglumci ve} i novinari, kriti~ari, upravni-ci pozori{ta i direktori drame, pisci. Takoka`u. Nisam nikad bio u klanu, nitiznam {ta je to, a mo`da bi trebalo dapoku{am. [to vele: sve treba poku{ati. Amo`da mi je ve} kasno, mo`da bih even-tulano mogao da budem neki portir.

Formalno ste u penziji, ali igrate?

Igram pod ugovorom. Dobro je to odpozori{ta {to ve`u nas koji smo ovdepuno igrali, a mo`emo jo{. To se radi svu-da u pametnom svetu. Englezi svoje stareglumce ~uvaju, kad gledate serijeza~udite se: gde na|o{e ovu bo`anstvenuglumicu ovako staru. Ne pu{taju ih takolako. Nezgodno je u pozori{tu kad do|e usituaciju da nema ko da igra oca, a dedujo{ manje. Sme{no je kad po~nu da ihprave {minkom. Mislim da glumac trebada igra do poslednjeg daha. Ne samozbog sebe ve} zato {to ga publika dobropamti i ima puno likova koji tim zrelim,starim i najstarijim glumcima odgovara-ju.

Zakopani u fah

Igrate u ^oveku slu~ajnosti, kamer-noj predstavi koja pripada poetici {to,

GLUMA^KI POSAO JE TE@I OD RATAsagovorn ik : Branka Kr i lov i¯

Petar Bani}evi}, dobitnik Nagrade za

`ivotno delo „Dobri~in prsten“

mo`da, ne odgovara va{em gluma~komsklopu?

Mislim da je dodirivanje tih ulogaizuzetno zanimljivo. Glumac ima ~estomnogo ve}i dijapazon od onog kogapozori{te i publika registruju. Publikanavikne da neko igra isklju~ivo komedijua u su{tini, ispostavi se da on izuzetnoigra psiholo{ku dramu. Ljubi{a Jova-novi} je, recimo, bio glumac herojskogtipa, igrao je Stanoja Glava{a, Edipa, aliu svojim poznim godinama napravio jefantasti~nu karakternu ulogu. Le`alo jeto i pre u njemu, ali u pozori{tu vasnekad tra`e zato {to ste im potrebni ba{za to. Glumac mora da se izbori za razno-likost. Meni ovo ni najmanje nije palote{ko, leglo mi je kao da je pisano zamene, kao {to mi nije te{ko pao ni Ha-mlet. Glumac mora da radi na sebi, nezakopa se u jedan fah, a to prili~no zavisiod njega. Ima glumaca koji se zakopaju ufah i pate zbog toga, znaju da su mogli da

igraju mnoge druga~ije uloge, a pozori{teim nije dozvoljavalo. Upravo pozori{temo`e da bude surovo u tome. Vi igratestrogog oficira i stalno vas tra`e za to. Vika`ate: daj malo zaobi|i me. Tek kadvide da ovaj mo`e da odigra i seljakaka`u: jao, pa ovaj mo`e i ne{to drugo.Mo`e, ali imaj smelosti da mu to da{.Sli~no je u sportu, neko stalno igra uodbrani, a onda se proslavi kao napada~.Potrebno je malo smelosti i rizika.Obostranog.

Koja lica jo{ krijete, koja bi mogla dase poka`u u nekim karakterima i uloga-ma, a niste ih do sada prikazali?

Igrao sam zaista razne likove. Akopogledate Staljina i ^er~ila na TV to sudva potpuno razli~ita lika – po odgoju, pona~inu `ivota, po na~inu govora, mi-{ljenju... Mo`da imaju zajedni~ko to {tosu bogovi u politici. Igrao sam i lik uMe|i vuka manitoga. Ho}u da govorim orazlici. Imam 15-ak uloga koje su izu-zetno razli~ite, ali kad biste me gledalirekli biste: pa to je njegov repertoar. Nemislim ovim da se hvalim nego mislimda govorim uop{te o glumcu. Nisam jedi-ni u tome, ima puno glumaca koji izu-

PPeettaarr BBaannii}}eevvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 118,11915

Intervju

zetno igraju potpuno razli~ite stvari. A utome je ~ar. Ako to ne radite, onda steneka vrsta dobrog spikera, prenositeisklju~ivo pisca a ne uranjate, ne tra`itevi{e od teksta. A mo`ete. Smisao glume jetransformacija. Zato ogroman broj ljudiho}e da bude neko drugi, negde. Ka`u daEnglezi, koji su bo`anstveni glumci, torade i zato {to su stidljivi po prirodi.^ovek kad iza|e na scenu ubije stidljivosti nekako se, kroz drugi kostim prezentirapublici. Mada do sad nisam uspeo defini-tivno da zaklju~im {ta je to {to tera 300,400 mladih, u Beogradu ~ak i 500, dado|u na prijemni. Ho}e da budu glumci.Novac sigurno nije presudan, ovo nijeAmerika, ne{to je drugo, ali o tome se nemo`e govoriti u nekoliko re~enica.

Za{to se Pigmalion vi{e ne igra?Pigmalion je u grupi predstava koje

pozori{te pravi povremeno, a onda jeskine jer vidi da je predstava i{la dugo,ili da ima malo publike, ili da je raskli-matana, ili da su iz nje izi{li mnogi va`niglumci... U takav spisak je u{ao Pig-malion. To nije znao ni direktor drame,niko. Pitao sam upravnika, on je rekao:jao, izvini, to je bila gre{ka, i ostalo jetako, to se te{ko posle vra}a. ^ak su govo-rili i da se predstava ne igra zbog mene,nije mi jasno {ta je tu bilo, i onda samnapisao na tabli da sam profesionalac ida to ne bih uradio a da ne obavestimprvo kolege, pa direktora drame, paupravnika pozori{ta, pa i reditelja kojieventualno ima nameru da uvede za-menu. Tako je to pro{lo, nekoliko puta mije upravnik rekao: jao, to je bila gre{ka...A predstava je bila fantasti~no puna.nogo ljudi mi je na ulici ili pijaci govorilo:gledali smo to. Neki i po 3, 4 puta. Takvepredstave treba sa~uvati. Igrali smo jenekoliko godina, ali na`alost, zbog za-gu{enosti velike scene, vrlo retko. Prvo 3puta mese~no, zatim 2 puta, pa jednom,pa u 40 dana jednom. To je slu~aj i sdrugim dobrim predstavama. Zbog togaNarodno pozori{te prosto ~ezne za nekomsalom, scenom u gradu, 3 ansambla jete{ko uklopiti.

Istovremeno ima predstava koje sestavljaju na repertoar a nemaju pu-bliku?

Ima. Ne znam kako dolazi do toga.Ima predstava o~igledno lo{ih koje sustalno na repertoaru.

Stvaranje gledaoca

Vi tu ne mo`ete ni{ta svojom mud-ro{}u?

Ne! Ako bih rekao ovako iskreno kao{to vama ka`em (a mi smo naklonjenipozori{tu), ta izjava bi se savim dru-ga~ije tretirala. Za predstavu koja nijedobra a na repertoaru je, uvek se na|eneki izgovor. No, u svetu je ta nemilosrd-nost u`asno o{tra. Ne dozvoljava se ba{tako lako da lo{a predstava izi|e, sa-gledaju je, pa ako nema publiku - gotovoje. ^ak razumem ako nema publiku, adobra je. Nije mi jasno kad se poklopi danije dobra, i da nema publiku, a nije nidobro ocenjena, pa ipak `ivi.

[teta, jer postoje predstave, poputPigmaliona ili Maske, koje bi trebalopokazivati deci, na taj na~in od njihstvarati pozori{ne gledaoce, ukazivatiim na prave verdnosti, samim tim formi-rati kriterijume?

Ta~no. Pigmalion je gledalo stra-hovito puno mladih ljudi. Dovodili sudecu. To je tema koju mi nismo ni na~eli.Kad sam bio u Italiji, u Firenci samslu{ao po parkovima bo`anstvenekoncerte. Razgovarao sam s Italijanom

koji mi je rekao da su to mamac-koncer-ti, besplatni, na njih do|e mnogo dece iomladine. Najpre ih lukavo „zatruju“,navedu ih da zavole muziku, i onda imkasnije, kad u|u u dvorane, napla}ujuto. Jer, ne mo`ete nekom detetu narediti:idi, slu{aj Devetu simfoniju. Treba gapolako uvu}i, da on ka`e: e, sad idemsam. Moja unuka ide u „Pu`“ pa mi jerekla da je fantasti~no, ho}e da ide opet.Jednom je ostala, nije htela da iza|e, paje Kockica do{ao i molio je: idi sad pa }e{do}i drugi put. Ja mojoj snaji ka`em:vidi{, bi}e gledalac. Tako se pravigledalac. Ako je bombardujete ne~imsuvoparnim, nejasnim, onda }ete jeodbiti. Taj proces stvaranja gledoca je kodnas potpuno zapu{ten.

Toliko su pobrkane stvari, nije jasno{ta je dobro a {ta nije, velika prevara jena delu, da li se i vama ~ini tako?

Meni se to vrlo ~ini. Malopre samvam rekao kako u novinama ~itampovodom neke predstavice, da je „zvezdaro|ena“. To je prevara. Ne smete tom~oveku to re}i. Pre svega njemu. Zato {to}e sutra biti razo~aran kad bude kritiko-van. Znam dosta devoj~ica, lepih devoja-ka, koje su po~ele da igraju i vi{e su skre-tale pa`nju na svoju fizi~ku lepotu. Po~elisu da je slikaju pre nego {to je ne{tozna~ajno napravila. Posle izvesnog vre-mena oni je zapuste, ne slikaju je vi{e, iona je o~ajna. Zato {to je to bila praznapopularnost. To sve treba da ide postupnouz malo psihologije. Ina~e se ljudiupropa{}avaju. A drugo, stvarno postojiporeme}aj ocena vrednosti. Uhvatite seza glavu kad gledate neku predstavu, pabez malicioznosti komentari{ete na pau-zi, ili posle, da je to proma{aj, a sutra~itate da je vrhunsko. Prosto se zapanjite.^oveku jedino preostaje da se smeje, jer jenemo}an da se bori oko takvih stvari.Sva{ta se tu ume{alo. Jako puno o po-zori{nom stvarala{tvu govore ljudi kojine gledaju pozori{te. Oni ne znaju {ta jeglumac napravio, ve} da je odre|eni glu-mac u~estvovao u odre|enoj predstavi. Itu ima mnogo drugarsko-ku}no- poro-di~no-klanovskog, sve se to pome{alo istvara veliku neobjektivnost. [to je {teta.Pozori{na karijera trebalo bi da budeisklju~ivo rezultat onoga {to ~ovek stvori,ne rezultat slikanja. U vreme DobriceMilutinovi}a, glumca niko nije mogao dalansira, osim on sam sebe, svojom ulo-gom. Tad su bila samo dva lista u gradu.Morali ste ga videti i oceniti. Ovde, sada,na pet re~enica – 150 fotografija. Ka`emi ~ovek za nekog glumca da je dobar, aja ga pitam gde ga je gledao. Nigde, ka`e,ali stalno ~ita o njemu. Bombardovanismo izjavama, slikama... Gospodin Do-brica to nije mogao da dobije, morao sido}i u pozori{te da ga vidi{. Samo tako.

Na koji na~in vi, kao profesor,vra}ate svojim studentima veru u istin-sku vrednost? Ne u la`? Na koji na~in ihosposobljavate da ka`u: ja verujem sebi ionome {to ose}am, ne}u da me baci upaniku to {to pi{e u novinama?

Ne o~ekujem od njih da mi se dive,ne pri~am im mnogo o sebi, ve} usputtra`im da pogledaju vredne predstave,filmove, da pogledaju vrlo lo{e predstave,od kojih se u~i kao od vrlo dobrih (nekadmo`da i vi{e), pa da ne nasedaju, nepostanu lakoverni, da ne veruju onimakoji ih opsedaju, mislim medijima. Save-tujem im da vrednuju ono {to saminaprave i {to zajedno sa drugima pro-cene. Te{ko je napraviti karijeru. Mislimda je Italijan Tomaso Salvini rekao divnumisao: gluma~ki posao je te`i od rata. Tate`ina, te muke, nisu tako vidljive kodljudi koji gledaju predstavu, jer oni

gledaju zavr{nicu, proizvod. Kao {to seslu`ite nekim aparatom a ne pada vamna pamet da razmi{ljate o milion njegov-ih delova, tako ne razmi{ljate ni o tomekako je glumac za ta 2-3 sata morao daradi mesecima. A gde su neverica, ne-spavanje, sumnja. Zato je pozori{niposao uz sve ove druge (ne potcenjujemfilm i TV) - izazov, {to bi rekao Dostojevs-ki, sa pritajenom `eljom ide se u opas-nost. Kao da dirate glavu zmije, paizmi~ete ruku. Po tome smo sli~nisportistima. Po~ne ko{arka{ka utakmicai niko ne zna kako }e biti. Kad gledatefilm - sve znate. Sedim, ja sam ve} gotov,to je oti{lo na traku, a ovaj `ivot trenutkane zna ni onaj ko gleda. Zato, ako navijaza mene, on ima emotivnosti, mnogo vi{eno dok gleda film. Ni{ta nije uporedivo spozori{tem. Ni{ta! Ni{ta ne znamo, neznamo {ta }e se desiti, kako }e biti prim-ljeno; e ta neizvesnost i privla~i ljudepozori{tu. Snimao sam koprodukcije smnogim zna~ajnim filmskim glumcima i

nemoj unapred da misli{ da taj ne voli date slu{a, ve} na~ini to izuzetno kvalitet-nim i sigurno }e te slu{ati.

Ne popravljajte^ehova

Kako podnosite radikalnu moder-nizaciju, recimo, ^ehova? Imali ste uNarodnom jedno neo~ekivano ~itanjeVi{njika?

Mo`da je dobro {to je ta predstavapomenuta. Meni se nije dopala. Ne mi-slim zbog onog bukvalnog da to nije^ehov, ne. ^ehov nije lako pomerljiv. Onmora nositi u sebi ono {to je stvarnonapisao. ^ehov je jedan od najlukavijihpisaca u najboljem smislu re~i. Izuzetnoje zatvoren tip, on zna da optu`uje i `ivot,i vlast, i sredinu, ali nigde vulgarno.Njegove emocije su skrivene, a strahovitojake. Kada izbri{ete to, kao {to je izbri-

na rad u pozori{tu, na psihologiju po-zori{ta koja mora da bude oslobo|enasvega toga. Mi radimo svojom du{om isvojim emocijama, to nije fizi~ki posao isve to u`asno uti~e na nas.

Vi bar dobro pozanjete dramaturgi-ju, mislite li da je problem u ku}i iliizvan nje?

Mislim da je spojeno. Vidite kakav jeodnos dru{tva prema umetni~kim insti-tucijama. Trebalo bi ga preispitati. Tu suuostalom iskustva raznih vlada, izrazli~itih perioda, ~ak i raznih dr`ava.Ne mislim da treba davati pare koje senemilice tro{e, ali se ne mogu izuzetneinstitucije dr`ave zapustiti ba{ zato {tosu one veliki deo dr`ave, mnogo bitniji no{to se misli.

Ima se utisak da vrhunska, elitnakultura nije ba{ sada po`eljna?

Nije po`eljna, zatrpana je. Kaorazlog se uzima to {to je zemlja u te{komstanju. Ba{ zato {to je u te{kom stanju netreba zaboraviti kulturne insitucije,naprotiv, mo`da bi upravo one mogle

svaki od njih mi je zavideo {to sampozori{ni glumac; oni imaju filmskuslavu, ali ~eznu za pozori{tem. I, moramda ka`em, da mi je italijanski glumac,va`no rekao: „Malo je falilo da do|emona Bitef“. Eto koliko je to zna~ajno.

Svet je suroviji, menjaju se okolno-sti, sve... Kako se to odra`ava na najno-vije gluma~ke generacije, na va{e stu-dente? Da li su, bez obzira na zanat,njihove emocije malo prohladne?

Jesu, to se ose}a. Potreban im jepodsticaj, hrabrost da se izvuku iz te po-vr{nosti. A povr{nost je dominantna usvakom pogledu, mislim na okolinu.Treba im pomo}i da se ne stide stvari kojeizgledaju nemoderno.

Stide li se poezije?Da, oni se ustru~avaju od poezije.

Ali, po{to ja volim poeziju, puno je go-vorim, studentima s moje klase dajem dasami izaberu 5-6 pesama. Moram re}i daizaberu vrlo lepe i dobre. Zna~i da suskloni poeziji, vole je. Iz dobre poezije jenastalo sve. Romeo i Julija su uzeti izpoezije. Mladi imaju taj prokleti kriteri-jum sli~an na{em. A mi smo skloni dane{to smatramo modernim, a ne{to danipoda{tavamo. Tako procenjujemo ipredstave. Kad sam jednom, za pred-stavu koju su svi hvalili, rekao da mi sene dopada, po~eli su da me ljube, priznalida se ni njima ne dopada, ali ne smeju daka`u, jer }e biti progla{eni za konven-cione i zaostale. Isto je i s poezijom;

sano u toj predstavi, onda ne ostaje ni{ta,i ne znam vi{e koji je to pisac. Imamutisak da je ta predstava igrana na tekstnekog drugog. Bojim se da, po{to ^ehovva`i za usporenog pisca, reditelj po-ku{ava navrat-nanos da ga izvadi, kao,on }e da popravi ^ehova. Postoje rediteljikoji ve`baju modernost na piscu koji jetoliko o~igledan. Ako ga pomerite, ondaste uzeli samo tekst i ni{ta vi{e od toga.^ehov je nepomerljiv, treba ga tra`iti poformama, ali ne be`ati od onoga {to onjeste. Na`alost, to je slu~aj i s na{imNu{i}em. Reditelji imaju osobinu da sepona{aju kao da je Nu{i} lo{ pisac pa }ega oni ispraviti. Tako rade i sa [ek-spirom. Nije to drugo gledanje. Nema tugledanja ili negledanja, znamo mi {ta jeLir.

U Narodnom pozori{tu ste, u ku}ikoja dramati~no ne zna {ta }e, kako vikao jedan Hamlet to do`ivljavate?

Mene su pitali {ta je to, {ta su ti{trajkovi, ka`em: ne znam. Pitaju kakoje primljena va{a nagrada u pozori{tu,ka`em: ~estitalo mi je svih 25 sindikata.Kad mi je neko rekao koliko ih ima,zapanjio sam se. Jedni su za ovo, drugisu protiv toga. Iskreno, nemam uvid {taho}e. Znam da tra`e smene. Nisam nekoko napada ili brani, ali kada neko tra`ipromene ili smene, on mora da ima alter-nativu. Mora. Lako je sru{iti ku}u,zapaliti je, ali te{ko je obnoviti je. Mislimda ima mnogo zaletanja, kori{}enja nekedemokrati~nosti, a sve to na`alost uti~e

doprineti izle~enju dr`avnih kriza. Nedirektno. Ali, kada ka`em da mi radimoemocijama, isto tako i gledaoci koji nasgledaju koriste emocije. Mislim da jeneko dobro rekao da je pozori{te slikadru{tva. Ima u tome puno istine. Ne bi udivnoj Gr~koj postojalo pozori{te, koje suljudi sa stra{}u gledali, da dr`ava nijebila na svojim nogama. Kada bi sredinabila organizovana i privr`ena pozori{tu,problemi bi bili re{eni ko ni{ta. Ovako -nadajmo se.

Na kraju, kao Beogra|anin, kako`ivite izvan pozori{ta?

Ne bih mogao da odgovorim neuzimaju}i u obzir `ivot drugih slojeva.Ako bih rekao: dobro, ne verujem da bihrekao istinu, ako bih rekao: lo{e, jo{manje. Kada ka`ete kako `ivite, ljudiprvo pomisle na materijalna svojstva,me|utim, u tom `ivotu su i sva drugasvojstva. Ja sam prili~no emotivan tip, imnoge stvari, uklju~uju}i neizvesnosti,zbivanja, ~uda iznenadnih doga|aja,jako uti~u na mene. Upravo zato ne bihmogao da ka`em da dobro `ivim. Go-vorim sigurno u ime mnogo gra|ana.Nama, gra|anima, mogao bi materijal-no, `ivot da bude 10 puta bolji, ali biostali svi ovi navedeni problemi.

Da li jo{ uvek kuvate po receptima iz„Politike“?

Da. „Politika“ ima recepte koji mi sedopadaju, jako su zanimljivi, interesant-ni, tako da bi i druge rubrike „Politike“mogle da se ugledajuna njih.

PPeettaarr BBaannii}}eevvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

UNi{u je 5. XI preminula srpskapozori{na diva Zorica Stefanovi}.Gluma~ka legenda je oti{la u le-

gendu. Iz `ivota i sa scene oti{la je glu-mica sazdana od nerva, intelekta i emo-cija. Bila je ~arobnica glume i ~arobnicasmeha!

Hram boginje Talije podno kru{e-va~ke Bagdale iznedrio je sijaset glu-ma~kih veli~ina. Jedna od njih je i ZoricaStefanovi}, ro|ena Stepi}. Gluma~ku ka-rijeru zapo~ela je 1945. u Kulturno umet-

ni~koj ekipi 47. divizije NOR-a, a profe-sionalno nastavila u kru{eva~kom Grad-skom pozori{tu, odigrav{i 57 uloga sna-gom svog mladala~kog talenta, prirod-nom lepotom, prijatnim zvonkim glasomi scenskom `enstveno{}u. I ona je, poputmnogih kru{eva~kih glumaca, otkri}euva`enog profesora nema~kog jezika idramskog umetnika Bore Mihajlovi}a.Skromna po~etnica imala je, kako re~epopularni ~ika Bora, mladost, lepotu,ne`nu toplinu, zvonak glas, `enstvenost

i, {to je najva`nije, talenat. Re|ale su seuloge u Obi~nom ~oveku, Platonu Kre-~etu, Sumnjivom licu, Protekciji. Pupo-ljak Bore Mihajlovi}a ne`no i bri`ljivo~uvaju i iskustvom razvijaju Milan Pu-zi}, Mija Neoparac, Luka Bo{njanac,Ra{a Plaovi}, Milenko Misailovi}, Alek-sandar \or|evi}... Uzvra}a im Zorica uGospo|i ministarki, Ko{tani, \idu, Po-kondirenoj tikvi, Kir Janji, Pop ]iri i popSpiri, Stanoju Glava{u, Vitezu ~udesa,Tartifu, Zvonaru Bogorodi~ine crkve,Lukreciji Bord`iji...

Kru{eva~ki gluma~ki cvet svoje plo-dno tle na}i }e zatim u Narodnom pozo-ri{tu u Ni{u. Rascveta}e se kroz 95 ulo-ga, po~ev od 1955. do 1987. godine, kadaodlazi u penziju. Simpatije publike naj-pre je osvajala likovima mladih senti-mentalnih `ena, da bi pravu umetni~kuafirmaciju stekla igranjem grozni~avih,frustriranih, surovih i izvitoperenih liko-va, poput Marte u komadu Ko se boji Vir-d`inije Vulf, ili Beatrise u ZindelovomDejstvu gama zraka na sablasne ne-vene.

U Ni{u debituje u ulozi Hasanaginiceu istoimenom Ogrizovi}evom delu, u

re`iji Du{ana @ivoti}a. Publika ovacija-ma sa scene ispra}a mladu i darovituglumicu. Cve}e za Zoricu Stefanovi} napremijeri, ali i za stolom u ni{koj Grad-skoj kafani, gde je svakodnevno ru~avalasa suprugom, glumcem Budimirom. Sve-`e cve}e su svakodnevno slali gledaoci.Prijalo joj je i godilo. Tuma~i, zatim, LoruRejnolds u komadu Roberta Andersona^aj i simpatija. Uloga Hane Radvanjskeu Premijeri na pragu donela joj je prvuOktobarsku nagradu grada Ni{a (1960).Bila je sumorna i tiha Jelena Andrejevnau ^ehovljevom Ujka Vanji, lepa i pri-vla~na, ali bespomo}na i zapostavljenaLusi Kraun u istoimenom delu Irvina[oa, demon-`ena bur`oaskog dru{tvaXIX veka – barunica Kasteli (GospodaGlembajevi), `enstvena Dezdemona u

Otelu, beskrupulozna kraljica Gertruda uHamletu, temperamentna Juli{ka u Putuoko sveta, smerna udovica Sika u Ivko-voj slavi, i to u 34. godini `ivota. U toj,kao i u ulozi Doke u Zoni Zamfirovoj, vi-{e puta se ogledala, i to veoma uspe{no.Ali Zorica Stefanovi} je u jednoj uloziostala do danas neprevazi|ena, kao Mar-ta u Olbijevom komadu Ko se boji Vird`i-nije Vulf (1967) u re`iji Gradimira Mir-kovi}a. Svim ljubiteljima pozori{ta za-navek je ostavila svoju Martu, koja }e joj1968. doneti drugu Oktobarsku nagraduNi{a i sijaset priznanja na festivalima.

Gluma~kom poslu prilazila je iskrenoi radno. Uvek je te`ila da ide u korak svremenom. Menjala je i dopunjavala svojna~in igre u skladu s ritmom `ivotadana{njeg gledaoca. Zato su mo`da injeni nemiri bili veliki, a mnoge no}i -bez sna. Njen gluma~ki i li}ni `ivot i{aoje onako kako je svim bi}em `elela - radi-ti, voleti, radovati se, tugovati. ZoricaStefanovi}, kao glumica, nikada nijetapkala u mestu, nije stalno udarala uistu dirku. Tragala je za novim scenskimsadr`ajima, ~ak i kada je kao penzionerigrala u ni{kom „Teatru-Klasika“, gde jemladima prenela deo onoga {to je od1945. godine nau~ila i unela u svojrasko{ni gluma~kicvet i svet.

16

In memoriam

LUDUS 118,119

ODLAZAK ^AROBNICE GLUMEZorica Stefanovi} (1923-2004)

Slobodan Krs t i¯

Ovog leta napustila nas je prvakinjaNarodnog pozorišta – tiho i skorone~ujno, kako je poslednjih godina i

`ivela, utonula u svoj literarni svet.Zavolela je pozorište u ranoj mladosti i izsvog @arkova, po ci~i zimi, u hladnim va-gonima, dovozila se u Beograd na ~asoveglume u dramskom odseku Muzi~keakademije.

Gluma~ku karijeru ostvarila je uraznim velikim pozorištima: u NovomSadu, Sarajevu Savremenom i Narod-nom pozorištu u Beogradu, gde je do-~ekala penziju. Bila je glumica izra`enogli~nog senzibiliteta i retkog obrazovanja.Njen gluma~ki dijapazon bio je veomaširok – od karakterne komike do izrazitodramskih uloga. Gledala sam je kaogimnazistkinja kao Olgu u drami GolgotaMilivoja Predi}a na sceni Kolar~evogUniverziteta. I danas pamtim njenu za-vršnu scenu kada s konopcem u rukamaodlazi u dubinu pozornice odlu~na dasamoubistvom razreši `ivotne neda}e.Danima sam bila pod utiskom baš te sce-ne. Mo`da se zahvaljuju}i upravo tome umeni rodio prvi nesvesni impuls da sebepotra`im na pozori{nim daskama?

Mirjana Kod`i} je imala sre}u i pri-vilegiju da kao jedna od tri najdarovitijeglumice, zajedno s Mirom Todorovi}Stupicom, Olgom Spiridonovi}, u~i od ve-likana pozorišne re`ije. Ve} je Josip Ku-lund`i} u njoj nazreo veliki dramskipotencijal, a docnije Jurij Rakitin, JovanPutnik, Aca Ognjanovi}. Oni su joj pove-ravali velike role veruju}i u njenugluma~ku inteligenciju i cene}i njenuspecifi~nu individualnost. Za nju jesvaka uloga bila izazov i li~na strast, pai avantura duha. Nad njenim razvojembdeli su i Zlata Markovac, Petar Ko-njovi}, Viktor Star~i} i Sreten Mari}, kojije kod nje uo~avao i talenat za literaturu,savetuju}i joj da se posveti knji`evnosti.Tada je, ipak, prevagnula ljubav premapozorištu.

Odigrala je niz velikih uloga – ElizaDulitl u Pigmalionu Šoa, Mal~ika u Izbi-ra~ici Koste Trifkovi}a, Dorina u TartifuMolijera, Dojkinja u Romeu i Juliji Šek-spira, Evdokija u Romanovu i \ulijetiJustinova, Porcija u Mleta~kom trgovcuŠekspira, gospo|a Pejd` u Veselim `e-nama Vindzorskim Šekspira, Matildafon Cant u Fizi~arima Direnmata, go-spo|a Stokman u Neprijatelju narodaIbzena, Fema u Pokondirenoj tikvi Steri-je Popovi}a, Aleksandra u Kolombi @ana

Anuja, Persa u Pop ]iri i pop Spiri Srem-ca, Domna Pantalejevna u Talentima iobo`avaocima Ostrovskog, Katarina Šratu Analizi ili Franjo Josif na otomanuSigmunda Frojda Mikloša Hubaja, Grofi-ca u Domu Marije pomo}nice Cankara...

Posle ove uloge, u punom kreativnomzamahu, nezadovoljna stanjem u pozo-rištu, posvetila se literarnom stvara-laštvu kojim je po~ela da se bavi još usvojoj mladosti. Napisala je deset ro-mana, ali i pozorišne kritike, studije ieseje. Dragocena su i njena se}anja napozorišne prilike posle rata, kao i sarad-nju s velikim rediteljem Rakitinom, obja-vljena u „Teatronu“.

Snimila je više filmova, igrala umnogim televizijskim dramama i serija-ma. Bavila se i pedagoškim radom, kaoprofesor glume i dikcije na Dr`avnojsrednjoj školi u Novom Sadu.

Mirjana Kod`i} je bila glumicaizrazite individualnosti, sopstvenih estet-skih shvatanja i širokog izra`ajnogdijapazona. Uspevala je da u dramskim,karakternim i komi~nim ulogama pravi~ulne sinteze i da svim ulogama nametnesvoj personalitet.

Kad su se proredile njene premijere,revnosno je, iz gledališta, pratila tu|e.Koliko je pozorište izgubilo njenim pre-ranim povla~enjem, a koliko je dobilaliteratura, proceni}e vreme. Me|utim, sMirjanom Kod`i} otišla je svestranaobrazovana glumica, `ena velike energi-je i autenti~nog scenskog temperamenta.

Bila je ~ast za našuprofesiju.

BILA JE ^AST ZA NA[UPROFESIJUNapustila nas je svestrana umetnica,izuzetna glumica, MMiirrjjaannaa KKoodd`̀ii}}

Kseni ja Jovanov i¯

\or|e Lebovi} je preminuuo 22. IX2004, a 27. IX je sahranjen naJevrejskom groblju u Beogradu.

Istaknuti dramski pisac, jedan odza~etnika moderne dramaturgije kodnas, Lebovi} je uneo nove teme iskazanena sve`, do tad nepoznat na~in u na{empozori{tu.

Prvim delom Nebeskim odredom(napisan u zajednici s AleksandromObrenovi}em) za~inje novi dramski vid –dramu preispitivanja savesti, oslobo|enuspoljne spektakularne dinamike, usred-sre|enu u prvom redu na zbivanja usamim ljudima i na njihove me|usobneodnose. Delo je imalo prekretni~ki zna~aji otvorilo novu etapu u srpskojdramaturgiji posle Drugog svetskog rata.

Lebovi} je ro|en 27. VI 1928. uSomboru. Osnovnu {kolu poha|ao u Za-grebu (1934-1938), gimnaziju u Som-boru (1938-1947). Kao Jevrejin bio jezato~enik u nacisti~kim logorima Au{vi-cu (Osvien}imu), Saksenhauzenu i Mat-hauzenu (1942-1945): „Pretvoren u peto-cifrenu brojku (A-12750), s ukupnim`ivotnim sta`om od 15 de~a~kih godina,upleo sam se u suludi ko{mar neverovat-nih i stravi~nih doga|aja: krematori-jumske katakombe, brda ljudskog pe-pela, bombardovanja, transporti smrti,glad, pegavac“, zapisa}e 1959. Po~eo dastudira na Tehni~kom (1947-1948), po-tom zavr{io filozofiju na Filozofskomfakultetu (1948-1951). „Student sam biono}u, a danju sam bio nosa~ i nastavnikmatematike, zidar i statist u pozori{tu,humorist i kubika{, glumac i vaspita~“,prise}a se Lebovi}.

Posle diplomiranja bio novinar u Ra-dio Novom Sadu (1953), kustos Muzejapozori{ne umtenosti u Beogradu (1954-1955). Od 1955. upravnik Letnje pozor-nice, a od 1960. upravnik Izlo`benog pa-viljona u Beogradu. Dve godine je proveokao umetni~ki direktor Beogradskogdramskog pozori{ta (1983-1985), posle~ega odlazi u penziju. U kriznim 90-improveo izvesno vreme u Izraelu.

Jedan od najplodnijih srpskih dram-skih stvaralaca, od sredine 50-ih do po-~etka novog milenijuma, napisao je vi{eod 50 dramskih tekstova namenjenih

pozori{tu, radiju, televiziji, uz 10-akfilmskih scenarija.

Prevo|en je na blizu 20 stranih jezi-ka, a dela su mu igrana u Poljskoj, Ma-|arskoj, Rusiji, SAD, Rumuniji, ^eho-slova~koj, u obe Nema~ke, Izraelu, Ho-landiji... Gotovo da nema pozori{ta uSrbiji u kome nije izvo|eno neko od Le-bovi}evih dela (Beograd – Atelje 212,Narodno, Savremeno pozori{te, Beograd-sko dramsko; Pri{tina, Novi Sad, Ba~kaTopola, U`ice, Kru{evac, Leskovac,Sombor, Vr{ac, Subotica, Zaje~ar, Ni{), iu nizu pozori{ta donedavne Jugoslavije,kao i na brojnim amaterskim scenama.

Dramsko delo Lebovi}a moglo bi se,uslovno, podeliti u tri tematska ciklusa.Prvi bi ~inila dela nastala o logorima ilogora{ima, „dela o smrti, pisana u ime`ivota“, trilogija koju ~ini Nebeski odred(s Aleksandrom Obrenovi}em) 1956,Haleluja, 1964. i Viktorija 1968, sve trinagra|ene na Sterijinom pozorju, u izvo-|enju ansambla Srpskog narodnogpozori{ta u Novom Sadu i u rediteljskimpostavkama Dimitrija \urkovi}a. Druguskupinu bi ~inila dela satiri~ne orijen-tacije, me|u kojima su imala zapa`enijiuspeh dela Groteske, 1959, Svetlosti isenke, 1960, Cirkus (s A. Obrenovi}em),1962. i Srebrno u`e, 1967.

Osamdesetih godina Lebovi} se po-svetio istra`ivanju pro{losti Vojvodinekroz adaptaciju dela Jakova Igrnjatovi}ai Veljka Petrovi}a, {to je rezultiralo za-pa`enom trilogijom Dolnja zemlja, kojomje otvorena nova zgrada SNP-a u NovomSadu 1981, potom je usledio Ravangrad1900. (1982), oba dela u postavci DejanaMija~a, i Sentandrejska rapsodija (1983)u Beogradskom dramskom. Me|u Lebo-vi}evim filmskim scenarijima, ~estopisanim po narud`bini, isti~e se popu-larni film Valter brani Sarajevo (1972),dok su ostali bili, ~ini se, u rukama re-`isera manjih umetni~kih ambicija.Prva Lebovi}eva TV drama Silan ~oveksnimljena je jo{ 1962, a 70-ih je adapti-rao seriju sa~injenu od pripovedaka JareRibnikar, Eriha Ko{a i Andreja Hinga. Anjegova TV serija Pesma ({est epizoda,1975), po Davi~ovom romanu, u re`iji@ivojina Pavlovi}a, imala je zapa`enuspeh i do`ivela vi{e repriza. Ni{ta manji

uspeh nije imala ni serija Aleksa [anti}(s Josipom Le{i}em, osam epizoda, 1989-1991). Poslednje televizijsko ostvarenjemu je bila „nostalgi~na komedija“ Ka-ktusi i ru`e (2000), objavljena prethodnegodine u ediciji Savremena srpska dra-ma. Svoj umetni~ki kredo i svoje poima-nje pozori{ta Lebovi} je formulisao predve decenije, u punoj stvarala~koj zrelo-sti: „Pozori{te treba da je arena za anga-`ovanje, sporenje, opredeljivanje. Me|u-tim, to ne zna~i da dramski pisac morada objavi obrazac koji }e izmeniti svet,da prona|e formulu koja }e izbaviti~ove~anstvo. On treba da se zadovoljitime da pi{e komad u kom mo`e da pru`iintimno svedo~anstvo o svojim dilemamai sumnjama, o svojim saznanjima i ose-}anjima... On mora da se opredeli zaistinito tuma~enje na{e pro{losti ili na{estvarnosti, bez njihovog ulep{avanja, alii bez njihovog saka}enja i iskrivljavanja.Osnovna pretpostavka umetni~kog stvar-ala{tva jeste: pisac je slobodan ~ovek kojise obra}a slobodnim ljudima. Onog ~asakada pot~injenost prihvati kao slobodu, anagradu za poslu{nost kao po~ast –stvaralac postaje sterilan“.

Dr`e}i se ovog principa, otuda stvar-ala{tvo \or|a Lebovi}a krasi upravo du-boka iskrenost u pristupu i obradi tema,ideja, likova. Njegovo traganje za istinomi pravdom je istrajno. Njegova strast zaistinom i otkrivanjem spoznaje {ta je~ovek, davala mu je snage da iz dram-skih situacija i zbivanja izvla~i su{tinu ida je konfrontira sa postupcima svojihjunaka. Zato je njegovo raznovrsnodramsko delo pro`eto neobi~nim, nekon-vencionalnim, {to }e re}iistinskim humanizmom.

ODLAZAK VELIKANAZoran T. Jovanov i¯

ZZoorriiccaa SStteeffaannoovvii}}

\\oorr||ee LLeebboovvii}}

\or|e Lebovi} (1928-2004)

MMiirrjjaannaa KKoodd`̀ii}}

LUDUS 118,11917

Jesam li sre}an ~ovek? Je li sre}avarljiva ili konstantna kategorija?Pa, ne znam. Ne znam to ta~no, ne

znam pouzdano da ka`em. Znam samoda nisam nezadovoljan, ali se ne zadovo-ljavam postignutim“, ka`e Jo`ef Na|jednog sun~anog kanji{kog jutra, nakraju leta za nama, tek nedelju danauo~i svetske premijere njegovog Raja uSrpskom narodnom pozori{tu i na Bitefu.

Sedimo ispred „Knese“ - Kanji{kogkulturnog centra koji bi za koju godinutrebalo da postane Na|ova umetni~kabaza, isto kako je to proteklih godina bioNacionalni koreografski centar u Orle-anu. Na| u slast „vo{ti“ svoj duvan,migolji se povremeno jer beton ba{ i nijenajugodnije sedi{te, ali, sami smo gabirali za mesto razgovora `ele}i da senau`ivamo jutarnjeg sunca. Netipi~no zaKanji`ane, junak ove kanji{ke pri~e skraja leta 2004. pije vrlo slatku kafu, sdve vrlo pune ka{i~ice {e}era.

Dok laganim pokretom, gotovo pan-tomimski prinosi {oljicu kafe ustima,ovaj ~isti hedonista uma povremeno du-boko i zami{ljeno, ~ini se ~ak pomaloodsutno, uzdahne. Pravi duge pauze dokbira re~i, tra`i ih, meri im kakvo}u, kadnije siguran u nijansu zna~enja re~iizgovara lagano, prvo na ma|arskom, pana srpskom i na koncu - francuskom.

Iako mu `ivot ve} sasvim upe~atljivoispisuje godine na kosi, on je i daljeneumorni tragalac za ve~nim mirom, aon - mir - Na| to svojim `ivotom potvr-|uje, ~eka jedino u sredi{tu svetlosti kojagori...

Konstantau zadatim okvirima

Dakle, jeste li sre}an ~ovek? Je li tokod vas varljivo stanje ili konstanta?

Treba biti oprezan u definisanjuli~nog ose}aja sre}e, jer je ona zapravovrlo relativna stvar. Za mene je sre}ali~ni kontakt na mentalnom i emotivnomplanu. Taj li~ni kontakt se proverava udelanju, sadejstvu, radu, a dokazuje de-lom, onim {to se stvori iz tog kontakta. Utom smislu, dakle konstantnih li~nih su-sreta i kontakata, te onog {to iz njihproizilazi, mogao bih da ka`em da samkonstantno sre}an ~ovek. Mislim da jesloboda to kad ~ovek sam odlu~uje o ne-~em, svesno, bez pritisaka, bez nekihvanrednih okolnosti. I tom smislu trebase mnogo truditi da bi se bilo slobodan~ovek. I u tom smislu sam slobodan, jerniko ne mo`e da odlu~i ne{to umestomene. No, kad ne{to odlu~im, moram`iveti u okvirima te odluke, pa sam ondau tom kontekstu neslobodan jer samograni~en okvirom koji sam, dodu{e, samzadao - sam odlu~io gde, kada, za{to,kako, s kim, koliko i do kada...

Puno radite, dugo spremate pred-stave, ~esto ste i na putu, pa se neko kopredano prati va{ rad mo`e pitati, sti`eteli vi da imate probleme i nedoumicesvakodnevnog `ivota? Na primer, imateli vremena za tugu ili neko razo~arenje?Koji bi, recimo, bili razlozi va{e tuge?

Kao i kod ostalih ljudi, ~esto to mogubiti isti razlozi koji su povod za radost.Zapravo, ja sam jako retko tu`an.

Rastu`e li vas ljudske slabosti, imali ih u va{em okru`enju, u krugu ljudi skojima delite scenu i `ivot?

Veoma retko. Ljude merim po nji-hovim sposobnostima i vrlinama.

Kako odolevate civilizacijskim teko-vinama? Znam da niste u ljubavi s tele-fonima, elektronskom po{tom, uop{te do-pisivanjem, tom vrstom komunikacije...

Nisam im rob.^ini li vam se nekad da ste surovi

prema sebi?Ne bih rekao. Neki ljudi mo`da misle

da `ivim surovo jer sam `ivot takopodredio igri, plesu, istra`ivanju u po-zori{tu i umetnosti. Me|utim, surovostnije ono {to sam odabere{. Nije surov`ivot koji sam, svojom voljom, kreira{tako, odabere{ ga.

A jeste li surovi prema drugima?Ne, samo sam vrlo disciplinovan u

onome {to radim i od drugih tra`im disci-plinu.

Moja slobodaje moja igra

Koji je univerzalni jezik slobode?Za mene je to ovo {to radim, moja

igra. Taj jezik govori mi da sam `iv, dapostojim, daje mi smisao, daje smisaomom postojanju, dolasku na ovaj svet.

Pada li vam kadgod roletna na o~i?De{avaju se i meni, naravno, situaci-

je kada bi mi ona mogla pasti na o~i alisam svestan da bi se onda jo{ te`e vratiou ono zbog ~ega ta roletna nije smela dami padne i prekrije pogled. Nekad, reci-mo, imam vrlo sna`an ose}aj da mi ne-dostaje samo malo vremena, ponekadsam imao ose}aj da nisam stigao do krajau onom {to sam istra`ivao, {to samradio... ali nikad nisam produ`avao rok.Ali, ne gubim `ivce, ako ste na to mislili.Za to nemam vremena.

Kako to ne gubite `ivce?! Ba{nikad?

Duboka vera, karakter, vera, dubokavera u ono {to radim, onda svaka mojaodluka je svesno doneta, da nije, bilo bimnogo bola u glavi kada bih zalutao natom {irokom terenu istra`ivanja.

Verujete li u prijateljstva? Nastaju liona i na sceni, iz tog bratstva po tom vrloneobi~nom traganju po sebi?

Verujem u susrete ljudi. Susreti sestvaraju, odnosno pripremaju se. Ako suprijateljstva ti susreti, onda verujem unjih.

Jeste li kadgod bili promorani daprekinete neka od tih prijateljstava ikako se to onda odrazilo na sceni?

Neka neminovno da, ali ne zbogli~nog sukoba ili ne~eg sli~nog, ve} zato{to neki ljudi moraju da odu, neke ljudejednostavno sretnete u ovom `ivotu da bibili prolaznici, neki se zadr`e ne{to du`e,neki jo{ du`e, a neki ostaju zauvek svama, na va{em putu ka negde. Prirodnoje da svi ne mogu istom brzinom dahodaju, pa tako ni svi ljudi ne mogu istoda napreduju, ne mogu svi u isto vremeprelaziti na vi{e nivoe. Razuman ~ovekto na vreme shvati i pomiri se s tim.

Po{to mnogo radite, kad do|e vremeodmora, da li umete da se odmarate,mo`e li vas odmaranje umoriti?

Ne odmaram se ba{ ~esto, pa nestignem da se umorim od odmaranja.

Ste~eno i odlu~eno

Kako se Vojvo|anin i Evropljaninogledaju jedan u drugom u vama?

Da si Vojvo|anin, to se ne odlu~uje, tose dobija, to je poreklo, od ~ega si sastav-ljen, a odlu~uje{ ho~es li biti Evropljanin,gra|anin sveta. Tako bih najkra}e tomogao definisati. Ja u sebi vidim i jednogi drugog.

[ta je olimpijski rekord u umetnosti?U mom slu~aju, ja ga jo{ jurim. Ja

sam kao na nekom maratonu. Ja jurimmaraton. Moj rad li~i na maraton. Samsam sebi pomagao i odmagao. Umetnostjeste kolektivan maraton, kolektivno setr~i, ali je va`na, mo`da ~ak presudna,spretnost svakog maratonca u kona~nomzbiru do pobede.

Jeste li kadgod pomi{ljali da digneteruke do svega?

Mislim da nemam pravo na to. Sva-ko od nas na zemlju do|e s misijom idu`an je da je ispuni.

Imali ste nekoliko prijatelja koji su,iako su imali misije, ipak, digli ruke odsebe, svega, cele ove planete? Nekima odnjih, pre koju godinu, posvetili ste jedansolo u Kanji`i. Jeste li kivni na njih {tosu tako oti{li?

To je vrlo delikatno... Ja ne mogu daka`em da ih osu|ujem. Ne, to ne. Prih-vatam njihovu odluku...

^ini li vam se ta njihova odlukahrabra ili je ona znak kukavi~luka?

Znam samo da hrabrost mo`e imatirazli~ite oblike. Moj jako dobar prijatelj,kanji{ki slikar - to je taj koga pominjete -njega su, na primer, prilikom prvogpoku{aja samoubistva spasili ali je zatouspeo drugi put. Zna~i, on je tako odlu~io,to je bila njegova ~vrsta odluka, ~vrstnaum, ~im ga je na kraju i sproveo.

Smaraju li vas ljudi?Ne, moje vreme je tako isplanirano

da nema vremena za nekog ko bi mogaoda me umori.

Koliko veretoliko pobo`nosti

Verujete li u kosmi~ku vertikalu ikako je vidite?

Da sada imam blok i olovku nacrtaobih vam to. Vidim je kao drvo, vrlosna`no drvo koje bi predstavljalo po-zori{te, a njegove grane i plodovi, vrlozdravi, bili bi crtanje, grafika, muzika...sve ono {to jo{ ~ini moj `ivot.

Mo`e li se istovremeno biti pobo`anu dve crkve, onoj s oltarom i pozori{tu zakoje se neretko ka`e da je hram umetni-ka?

Pozori{te jeste hram. Obe te crkve suvera. Ako ima{ vere u sebi za obe crkve,onda si vernik u obe.

Koja vam vrlina celog `ivota sapli}enoge?

Tolerancija. Mislim da me to {to samodve} tolerantan nekako sputava u`ivotu.

Kako mislite da godine uti~u navas?

Pa sigurno je da nisam isti ~ovek kaopre... ne znam koliko godina...

Da li biste rekli da sre}om niste isti~ovek?

(Smeh) Da, sre}om nisam isti ~ovek.^ovek je `ivo bi}e. Treba se presli{avati,treba u datom vremenu proveravati svojestavove, korigovati ih, ali srce i mentalnikod moraju ostati. Mnogi ljudi gre{e,pretvaraju se, grade iluzije o sebi, ho}eda ostanu kao nekad, mladi, nepromen-jeni, ali sve nekako vanjski...

[ta ~ini identitet jednog emotivnogpam}enja?

Sve ono {to pokrene um i srce.Jeste li emotivno zlopamtilo?

Ne. Ne verujem da bih to mogao biti,a mo`da jednostavno ne sti`em to dabudem.

Po ~emu biste voleli da budeteupam}eni?

Po igri.Kad se ka`e Kanji`a 2006. - vi

ka`ete?Umetni~ki atelje. Svestranost. Razni

projekti, scenski, filmski... Nemam iluzi-ja da }e to {to tamo planiramo da radimone{to dublje ovde promeniti. Ovde ljudi,bar oni koji bi mogli ne{to da promene,

od kojih sve te promene zavise, jako te{koprihvataju promene... Nekako mi seodavde ~ini da bi bilo dobro raditi, i tamo- u Orleanu - i ovde - u Kanji`i. Mislimda bi se sve moglo jako dobro iskombino-vati, samo nedostaje jo{ da se udese nekepersonalne stvari.

Jeste li u panici zbog povratka?Nemam paniku od dolaska ovde jer

je i to svesna odluka. Poznajem sebe,poznajem ljude, okolnosti, ponavljam danemam nikakvih iluzija, znam {ta me~eka. Treba po~eti od najmanje }elije, beznekih iluzija i tako se mo`e boriti i,uslovno re~enopobe|ivati.

SVETLOST ^EKA U SREDI[TU SVETLOSTI KOJA GORI(drevna isto~nja~ka mudrost)JJoo`̀eeff NNaa||, kanji{ka pri~a s kraja leta 2004.

Sne¦ana Mi le t i¯

SScceennaa iizz pprreeddssttaavvee RRaajj ((FFoottoo:: IIssssppaannoocchh && RReevveess))

SScceennaa iizz pprreeddssttaavvee RRaajj ((FFoottoo:: IIssssppaannoocchh && RReevveess))

18LUDUS 118,119

Nakon {to su kafa i jutarnje suncenapravili veliko spremanje uglavi, a po{to je i diktafon prestao

da hekla, proba je mogla da po~ne... Na| lagano ustaje, gotovo da vu~e

noge dok ulazi u „Kne{u“. To nije znakneodlu~nosti - on dobro zna {ta }e togdana i koliko uraditi, ni, iako je ra-noranilac, neispavanosti - a ni umora jeroduvek je, ka`e, znao mogu}nosti svogtela i uma. Ta sporost je slika mira izkojeg uvek kre}e u nemire koje stavlja nascenu.

Na probu prvi pristi`u muzi~ari.Njih sedam. Sedam je dobar broj. Pred-vodi ih Ako{ Selevenji, Francuz ma-|arskog porekla. Iz Ma|arske je oti{aodavno, ka`e, zbog sistema koji nije po-{tovao talenat. Selevenji je, posle }e seispostaviti, jako duhovita i visprenamuzi~ka du{a.

Ubrzo, jedan po jedan, sti`u i glumci.Me|u prvima je, tog dana vrlo raspevani,I{tvan Bi~kei - on je prava maskota pro-be - pa onda vrlo stalo`eni Ðula Francia,ozbiljni [andor Krupa, te sveta~ki odsut-no prisutan Peter Gemza, i na koncuÐerk Sakonji, koji pojavom neodoljivopodse}a na @an Mark Bara. U paru sti`usamo Krista Sorcik i Kinga Mezei. Grle

Na|a. ^avrljaju. Svi su vrlo raspolo`eni -mogu}e da je razlog tome sino}nootpadanje na Tisi, koje je platila izgledasamo Kinga i to prehladom zbog koje sujoj paketi}i maramica glavna rekvizitacelog dana. Neko iz muzi~kog kru`okaprepri~ava deli}e s ju~era{njeg kupanjana Tisi, a varnice sevaju zbog odboj-ka{kog me~a, odigranog tako|e poredTise. Kupanja i odbojka su im, ina~e,svakojutarnji i svakove~ernji rituali „koji~iste du{u i okrepljuju telo“. Da li je svena mestu, proverava jo{ jednom na samojsceni Zoltan Bi~kei, dobra du{a „Knese“.On je Na|ov stari znanac, prijatelj i sa-patnik - u radosti ali i nevolji. Plan im jeda od ove ku}e naprave dom umetnosti.

Odnekud sti`u i `erbo kocke kojenekako, prosto spa deluju na celu ekipu,te rezultiraju osebujnim raspevavanjemsvih prisutnih. Na| mirno ~eka trenutaku kojem }e biti siguran da }e svako odprisutnih iz svoje osovine krenuti upravom - njegovom pravcu. I rastezanjemo`e da po~ne. Ono se raste`e, ~ini se,kao Tisa. Toliko da pod postaje potpunoula{ten. Na| im se, nakon {to ih je jednovreme kamerom snimao iz partera, i sampridru`uje. Kinga i dalje {mrca ali kolikose iste`e sva }e prehlada, koliko u toku

GENIJALNOSTI NAIZGLED OBI^NE IGRECrtice s jedne kanji{ke probe probe, iza}i iz nje. Peter Gemza na

sasvim drugom kraju scene mirno u{ivasvoj kaput. Za njega nema zime. Pro-padne li kao plesa~ - {to je malo verovat-no - eto kroja~a vi{e. Za to vreme mu-zi~ari vredno ve`baju, improviziju,probaju, Na| broji taktove, naro~ito onajkoji jedan od muzi~ara nikako da ubode.Sugeri{e, odobrava, ne negoduje kad gre-{e, bar ne onako kako smo ovde naviklida se negoduje; samo insistira da po-navljaju dok ne dobije ono {to `eli. Sascene povremeno ode u gledali{te i tuobavezno smota cigaretu. Onda ih svepa`ljivo promatra, kao da svojim okompravi rentgenske snimke u prilog velikojfotografiji koja se spremala novosadskoj,pa bitefovskoj publici, a potom Pe{tani-ma, Slovencima i ko zna kome jo{.

Uve`bavaju se, scenu po scenu. Prvije na redu Bi~kei, na sceni ih je trojica,ali on briljira u svom monologu. Ondadolazi mu{ka ta~ka, Na| je specijalac zanjih a svojih 5 minuta potom dobijaju idame, zajedno s Na|om. Dan polako od-mi~e ali se snaga ne gubi. Na kratkojpauzi niko ne govori o umoru, pr~aju otome {ta jo{ moraju tog dana da urade,poneko od njih insistira kod partnera dane{to ponove, uvere se, budu sigurni. Po-sle kratkog okrepljenja i razgovora otome {ta su uradili, sledi nova rundatreniranja snage i uma. Sude}i po reakci-jama Beogra|ana i Novosa|ana treningje bio pravo mesto odakle se komotnomoglo krenutiu Raj.

Svoju kazali{nu sezonu rije~ki HKDteatar otvorio je obnovom kultnepredstave ]elava pjeva~ica u re`iji

Laryja Zappije. Od premijere 1994.godine, kada je izvedena u sklopu Festi-vala malih scena, rije~ka je ]elavicado`ivjela dvije obnove s 55 repriza, gosto-vala u Splitu, Zagrebu, po Istri i u Sara-jevu, a krajem novembra ove godine jeprikazana u beogradskom kazali{tuAtelje 212 i u Srpskom narodnom po-zori{tu u Novom Sadu.

Kazali{ni gledatelji nekog ve}eggrada re}i }e: Zar najgledanija predsta-va, a samo 55 izvedbi? No u gradu kojijedva da mo`e sakupiti dvije hiljadekazali{nih gledatelja i to za cjelokupnuscensku ponudu, {to zna~i i dramu, ioperu, i balet – 55 izvedbi pravi je po-dvig!

[to to ~ini Zappijinu ]elavu pjeva-~icu tako privla~nom?

U prvom redu originalni pristupjednom od tzv. „negledljivih komada”.Novije izvedbe ]elave pjeva~ice nastojeprona}i klju~ koji }e zaintrigirati suvre-menog gledatelja, a Lary Zappia ga jedefinitivno na{ao. On je prostor igresmjestio me|u gledatelje, ~ime je uspo-stavio izravnu vezu publike s likovimaove anti-drame. Njegovi Gospo|a i Go-spodin Smith od prvog ulaska komunici-raju s gledateljima, tako da i banalnefraze koje govore u tom kontekstu dobija-ju smisao. Igra se nastavlja uvo|enjemostalih likova, a vrhunac predstavljazvonjava Vatrogasca pred vratima i nje-gov ulazak u igru pri~anjem anegdota.

I mada bi ovakav redateljski postu-pak iznenadio Ionesca, gledatelji u`ivaju

POVRATAK KULTNE RIJE^KE ]ELAVICE

Svje t lana Hr ibar

Sne¦ana Mi le t i¯

HKD teatar iz Rijeke, obnovio svoju

najgledaniju predstavu i sa njom bio na

turneji po pozori{tima Srbije

u predstavi, jednako koliko i glumci uigri. Rije~ka je ]elavica brza, duhovita ikomunikativna predstava, prepuna bri-ljatno osmi{ljenih detalja i britkih do-sko~ica.

[estoro sjajnih glumaca, ~ije sukreacije toliko pedantno razra|ene da ihje zaista te{ko „pohvatati” u samo jed-nom gledanju, u paklenom tempu igraovu Zappijinu dosjetku, s potpunimuvjerenjem. Ni 10 godina od premijere,nijedan lik nije pre{ao u kli{e – svaki jeostao svje` i nadahnut kao da je smi{ljenba{ „ovih dana”.

Nenad [egvi} kao Gospodin Smithemanira nevjerojatnu energiju pri tu-ma~enju teksta koji nepovezan, kao da jeprepisan iz nekog ud`benika za u~enjestranih jezika (zato se komad u po~etku izvao Engleski bez muke) postavlja predglumca prave zamke; Zrinka KolakFabijan, kao Gospo|a Smith, kreirala jetipi~nu sredovje~nu ku}anicu, zaroblje-nu kli{eom gra|anskog braka i morala;Zdenko Boti} kao Gospodin Martin ~a-plinovski razra|uje Ionescov teatarapsurda potenciraju}i ga u suigri s pu-blikom, dok Edita Kara|ole kao Gospo|aMartin iskazuje vrhunski smisao zakomiku apsurda, iznena|uju}i iskrenomnaivno{}u. Marija Geml kao Slu`avkaMary, zaigrana je poput mlade djevojke,a izbor glumice s glasom mu{kog timbreza lik tradicionalno nje`ne i naivneslu`avke, dodatno potencira besmisao.

U re`iji Laryja Zappije, rije~ka je]elava pjeva~ica zadr`ala svih 10 godi-na istu gluma~ku ekipu, osim ulogeVatrogasca u kojoj su se izmjenjivaliElvis Bo{njak, Rijad Ljutovi}, a u naj-novijoj podjeli ulogu Vatrogasnog ka-petana igra Damir Orli}. On je spretnousko~io u seniorsku podjelu, daju}i uloziKapetana svje`inu, ali i novi {arm.

Scenografiju je prema zamisli Dori-ana Sokoli}a obnovila Ljerka Hribar, akostimografkinja je Ru`icaNenadovi}-Sokoli}.

VOLIM BITEF...Vera Konjov i¯

Drugujemo odavno i na razli~itena~ine. Ja sam i verna publika iprevodilac i selektor i organizator

Bitef na filmu itd... Do BITEF mi je veoma stalo. Zato

smatram za svoju du`nost i obavezu daka`em sve {to bi trebalo da je druga~ije.Ube|ena sam da je kritika va`nija odpohvale, naravno kad nije zlonamerna iliru{ila~ka.

Divim se ljudima koji znaju i ho}e dasebe i svoj posao usavr{avaju. To o~e-kujem i od sebe i od drugih, a to `elim iBITEF.

Festival ne ~ine samo selekcija, go-stovanja, pozori{ne trupe, komadi, re-ditelji, glumci, publika, kriti~ari, ve} iatmosfera, duh manifestacije, ~ine ga presvega ljudi koji ga vode i organizuju. Aoni bi trebalo da vole svoj posao i morajubiti profesionalci. Ako to jo{ nisu, da u~eod iskusnijih koji bi trebalo da imomogu}e da nastave bolje i uspe{nije odnjih samih. Ne valja kad neko ljubo-morno ~uva svoje znanje, ali ne valja nikad neko odbija da u~i, ne valja kad seodbacuje tradicija i ne prihvataju novine.

Kad smo kod tradicije, evo jedneodba~ene: od po~etka pa do pre nekugodinu bio je obi~aj da se svi posleniciBITEF od nekoliko dana pred Festival pado njegovog kraja, sastaju ujutro da biproverili da li je sve u redu, da nije ne{tozaboravljeno, da li ima problema. Festi-valski staf funkcionisao je kao celina. Odtoga se odustalo. ^ini mi se, mo`da sevaram, da se zbog toga sada sa vi{e ljudimanje posti`e.

A novine?Na filmskim festivalima odavno je

uvedeno titlovanje na prokelciji - me|uprvima, ako ne i prvi bio je beogradskiFEST, te u Beogradu ima ljudi koji znajuda rade taj posao. Razvoj kompjutersketehike olak{ao je tu vrstu prevo|enja ipro{irilo ga, izme|u ostalog i na teatar.

Ali, pozori{ta su prihvatila razli~itesisteme, {to za sobom povla~i i razli~itena~ine adaptacije teksta. Prevodilac bipre nego {to po~ne da radi, a ne kadposao zavr{i, trebalo da zna po kakvomsistemu }e titlovati: na{em ili gostin-skom, da li displej prima jedan, dva, triili vi{e redova, koliko red sme imatislovnih znakova (znak+praznina) iostale „sitnice“. Prevodilac mora imatibar minimalne uslove za rad. Bez videoili bar audio snimka predstave i odgo-varaju}eg teksta ne mo`e da radi. Zavreme predstave prevodilac bi trebalo dasedi u kabini koja je pravilno ozvu~ena(ne standardnim pozori{nim ozvu~e-njem, ve} da u slu{alicama ima ton samo

s pozornice, a na njoj mikrofoni morajubiti pravilno postavljeni, usmereni i ra-spore|eni), trebalo bi mu pru`iti mo-gu}nost da se pre dolaska trupe, ako muje to potrebno, savetuje s rediteljem ilidramaturgom predstave, a da je podolasku gostuju}eg pozori{ta u vezi sa zato odgovornom osobom. Prevod je va`andeo predstave i element njenog uspeha.Prevodiocu je na predstavi najte`e, te`enego glumcima i tehnici. Naime, u teatruje te{ko titlovati jer glumac dodaje, izo-stavlja, zaboravlja, permutuje tekst. Tajproblem kod simultanog prevoda nepostoji. Ako tome dodamo i da zbog ne-prikladnog mesta na kome prevodilacponekad sedi, nepravilne ozvu~enosti ilislabe akusti~nosti prostora, glumce nijemogu}e uvek ~uti, eto nam slike o uslovi-ma pod kojima se kod nas radi.

No, pati i publika. Ne iz istog razlogakao prevodilac. Retko se vodi ra~una opolo`aju displeja. U Jugoslovenskomdramskom mo`e da se dobije vrtoglavicaod neprestanog dizanja glave premaprevisoko sme{tenom displeju, a u Ate-ljeu 212 gde su na engleskoj predstavititlovi bili nisko, zadnji redovi parteraostali su bez prevoda. Ipak, najstra{nijeje kad su reflektori u blizini ili ispreddispleja, te nije mogu}e pro~itati ni jednojedino slovo.

Sve to se lako mo`e re{iti s malo voljei znanja: uslovi, na~in i tehnika pre-vo|enja moraju biti deo ugovora o gosto-vanju. To obavezuje i jednu i drugu stra-nu. Gostuju}a pozori{ta moraju bitiobave{tena o na{im mogu}nostima, a mio njihovim. Ne smeju se uludo tro{iti nienergija ni novac.

Da navedem samo nekoliko primera:zbog nekordinacije jedan se komad pre-vodio dva puta, drugi nije trebalo ni da seprevodi ve} samo rediguje, kod jednogkomada kaseta i tekst nisu bili istovetni,prevodilac nije upozoren da je tekst novi-ja, a snimak starija verzija, jedan prevodposlat je gostuju}em teatru, na predstavise ispostavilo da su ga prekucali i da vrviod gre{aka. Od na{ih slova ostali su,odnekud, samo { i `, a }, ~ i | pretvorenisu u c i d, pa je mesto pi}a bilo mnogopica, bih je prezren, od dve re~i pravljenaje jedna, a od jedne dve, i td.

A BITEF je kulturna manifestacija!Znam da smo zakleti individualisti,

~ini se na pogre{nom mestu. Znam i dasmo ponosni, opet na pogre{nom mestu.Ponekad valja pitati, poslu{ati, prihvatiti,to olak{ava, pobolj{ava,pojeftinjuje.

SSaa pprroobbee...... ((FFoottoo:: SSnnee`̀aannaa MMiilleettii}}))

UUssppeehh ii uu NNoovvoomm SSaadduu:: sscceennaa iizz pprreeddssttaavvee ]]eellaavvaa ppeevvaa~~iiccaa

LUDUS 118,11919

Tri igra~ice na sceni i jedan ~ovekiza njih, plesna su predstava Ra-dost izraelskog koreogrfa Josi

Jungmana koju smo na 38. Bitefu gledalina sceni Ateljea 212. Tri `ene i mu-{karac, tri oblika i glas u igri u kojoj imamnogo tuge i isto toliko optimizma. Taigra bila je `enstvena, jednostavna ios}ajna.

Naziv Va{e predstave je Radost, alismo na sceni videli pome{ana ose}anjaradosti, melanholije i tuge. Da li Vam jeto bio cilj?

Namera mi je bila da predstavimradost, ali ne radost zbog radosti, ve}radost koja dolazi i iz tuge, melanholije iintimnosti. Ne verujem u samo jednuemociju. Ne zanima me da tra`im tekjednu emociju ili ose}anje. Te`im tome datra`im jedno ose}anje i njegovu suprot-nost. To je kao i `ivot... Po meni, akogovorite o `ivotu, govorite i o smrti. Akogovorite o no}i, govorite i o danu. To sam`eleo da uradim i u predstavi. Mislim daponekad ima puno radosti i u tu`nimtrenucima. Kad dodirnete ne{to {to jeveoma ne`no, meko, melanholi~no, utome tako|e mo`ete na}i lepo ose}anjeradosti. To nije radost smeha i sre}e,druga~ija je. To je radost samog `ivljenja,dodira, intimnosti, ose}anja...

U predstavi koristite, ili za inspi-raciju koristite stihove persijskog sred-njovekovnog pesnika. O ~emu oni govorei za{to su deo predstave?

Uzeo sam pesmu, ta~nije nekolikore~enica, uradio ne{to {to nije lepo, alimislim da }e mi on oprostiti. Uzeo sampesmu veoma poznatog persijskog pesni-ka iz XIII veka, Rumija, i sam samodabrao neke re~enice. To nije pesma kao{to je napisana, koristio sam po re~enicuiz nekoliko delova pesme i napraviosvoju pesmu. Izabrao sam ga zato {to jeto u mnogome imalo veze s mojim radom.Odlu~io sam se za njega po{to sam ve}po~eo da radim na predstavi. Rumi je usvojim pesmama govorio puno o `ivotu ismislu `ivota, a po meni je smisao `ivotapovezan sa smislom igre. Ja igram zato{to sam `iv i `iv sam i zato igram. To mije bila inspiracija i zato sam njega oda-brao. Tako|e, jedna od njegovih re~enicaglasi: „Mi smo pra{ina, podignuta uoblike“. Po meni je to odli~na definicijaplesa. Ples je oblik, ali koji nije postojan,ve} se stalno menja... Ba{ kao i pra{ina,kao i `ivot. Konstantne promene. U tomeje veza.

Ose}anja o kojima ste govorili, igra-ju `ene na sceni. Da li su one za Vassimbol svih tih ose}anja, a i radosti –kako se zove ova predstava?

Izabrao sam samo `ene jer samtra`io tu osobinu i energiju `enstvenosti.Ali, ne `enstvenosti kao kli{ea (kao {to jere~enica“Ja sam `ensko“). Po meni,`enstvenost je ne`na, meka, poeti~na,lepa... Ali, u isto vreme veoma istrajna isna`na. To nije snaga koju imamo mimu{karci. Druga~ija je. Dolazi iz istraj-nosti, kao {to je maj~inska. Postoji razlogza{to `ene ra|aju decu, a ne mu{karci.One imaju veliku snagu da u tome istra-ju. Mislim da mu{karci ne bi mogli dara|aju decu. Mi mo`emo da radimodruge stvari. Zato sam izabrao `ene. Toje bio najbolji na~in da se to predstavi na

ne`an, a ne sna`an, agresivan na~in.Zato sam ih odabrao.

Da li jedini mu{karac koji je nasceni, koji zavr{ava ovu predstavu,tako|e nosi to ose}anje?

Da, i on ima glas koji li~i na `enski.On je deo tog istog sveta. On ne unosi onomu{ko, ve} ne{to {to je po meni – `en-stvenost mu{karca. Ne`nost koju mu-{karac mo`e da poseduje. Ne`an, dirljiv

samo budu, to je veoma va`no. Onda vamne trebaju re~i. Ako si celim bi}em nabini, ne mora{ ni{ta da govori{, mo`e{samo da stoji{.

I jo{ me zanima koliko ste o ovomfestivalu znali pre nego {to ste do{li uBeograd i {ta vam zna~i u~e{}e na Bite-fu?

Nisam ranije znao za festival, alisam veoma sre}an {to sam do{ao, zato {toje to odli~na prilika da prika`em svoj radi da osetim druga~iju publiku. I veomasam sre}an {to sam ovde. Nadam se da sepublici predstava dopala. Ako su osetilida im se ne{to dogodilo, mogu samo dabudem zahvalan. Sjajno je igrati svojupredstavu u inostranstvu i pokazati dagranice ne postoje. Da nije va`no da li jeu pitanju Izrael, Evropa, Persija... Politi-ka i sve ostalo ostaje po strani, a mipostajemo jedno. Zajedni~ko je to {to smosvi ljudi. Svi volimo, mrzimo, umiremo...radimo iste stvari. To je ono {to po-ku{avam da predstavim na sceni. Nemarazlike da li ste mu{karac, `ena, koliko

TELO JE PAMETNIJE OD UMA

Ol ivera Mi lošev i¯

Ako si celim bi}em na bini, ne mora{ ni{tada govori{, mo`e{ samo da stoji{, veli JJoossiiJJuunnggmmaann, koreograf ~ija je predstavaRadost izvedena na 38. Bitefu

glas... sve {to ima veze sa `enama... A onto, kao mu{karac, posti`e glasom. One toposti`u telom, i to zajedno ~ini jedan svet.Nisam `eleo da predstavim mu{ko i`ensko. Hteo sam da stvorim svet nasceni koji pro`ima ta osobina `enstvenos-ti. Zato sam iskoristio i mu{karca.

Uvek je interesantno kako nastajedramaturgija kod predstava bez re~i. [taste u ovom slu~aju igra~ima govorili, {tatreba da publici ka`u, i kako da to izrazepokretom i telom?

Za mene je telo izrazito izra`ajno.Gledate pokrete i u njima tra`ite ose-}anja. Ja ne pri~am puno, jer verujem daje telo pametnije od uma. Pokret mo`e namnogo bolji na~in da govori od re~i. Negovorim igra~ima, sada radite ovo, sadaono. Predstavim im ose}anje, pokret isvet koji treba da izraze. Onda oni u tounose svoj unutra{nji svet i izra`avajusvoju li~nost. Ja im ne govorim {ta darade na pozornici, ve} da prosto budu napozornici. Ne govorim im kako. @elim da

godina imate, da li ste hri{}anin ili Jevre-jin... svi smo jedno. Svi smo ljudi, svivolimo, svi ose}amo. Za mene je to odli-~na prilika i veomasam zadovoljan.

Holandski reditelj Johan Simons,nakon {to je jedno vreme bio kon-centrisan na gr~ke tragedije i po

njima realizovao predstave Prometej,Persijanci, Menade, bavio se ruralnimkomadima ranih 90-ih. Njegova intere-sovanja su se postepeno pomerala kadru{tveno anga`ovanim temama, kakvaje bila predstava Glasovi, koju smo predve godine gledali na Bitefu, i sve vi{e kaotvorenim politi~kim pitanjima. Toj grupinjegovih pozori{nih radova pripada idelo Anatomija Tit Pad Rima HajneraMilera koje je realizovao s ansamblomKammerspile iz Minhena, a koje za temuima ovovremeni sukob Zapada s Tre}imsvetom. Predstava je po glasovimanema~kih kriti~ara ankete ~asopisa„Teatar Hojte“ progla{ene za najbolju uNema~koj u 2004.

U poslednje vreme radite politi~kianga`ovane predstave. Za{to Vam je bilova`no da radite ovo delo?

Delo Hajnera Milera smatram izu-zetno bitnim, te`ina teksta i njegova poli-ti~ka konotacija su me privukli. U ovomkomadu on se bavi prelaskom iz Tre}eg uPrvi svet, dolaskom novog sveta kojizauzima prethodni. Dolazim iz Holandi-je, dakle sa Zapada, gde je zastupljenakapitalisti~ka klima, vi to do`vljavatedruga~ije, ali za mene to izgleda ovako:vidim dan kada }emo svi iz Zapadnogdela sveta biti bogati, dok s druge stranepostoji taj drugi, siroma{ni svet. To jeinteresantna tema o kojoj sam `eleo daraspravim i ka`em ono {to mislim.Interesuje me najpre problem nasilja,iako se ono u mojoj predstavi ne pojavlju-je. Tu, dakle, na sceni nema nasilja, ljudise ne ubijaju me|usobno, jer ja o tomeni{ta ne znam. Gledao sam na televiziji,ali se li~no nisam na taj na~in ni sa kimsukobio. Nikada. Mislim da nasilje netreba ispoljavati na sceni, ve} ono trebada ostane u procesu mi{ljenja. Pozornicaje prostor gde razmi{ljanje po~inje, ali sekod mene nasilje na pozornici ne po-javljuje. Takav ose}aj je meni nepoznat,znam ga samo, kao {to rekoh, iz medija,a isti taj ose}aj ima velika ve}ina sta-novni{tva na Zapadu. Ina~e, ne verujemda je dana{nje pozori{te sposobno datakav ose}aj prika`e uverljivo. Ako toneko radi, onda je to samo zbog senzacijena sceni.

Dolazite iz mirne, idili~ne zemljekoja, reklo bi se, nema mnogo problema,i koju ne bi trebalo da dodiruju problemiostalog sveta, a Vi se izgleda duboko iiskreno bavite problemima koja se ti~u~itavog sveta. Za{to Vas u pozori{tu glo-balna politika toliko zanima?

Ose}am odgovornost da prika`emglobalne probleme, ne samo kao gra-|anin Holandije, ve} i sveta. Istorija Ho-landije je veoma ~esto kori{}ena i ne-dovoljno je dramati~na, postoji uvek tajodnos izme|u mu{karca i `ene, Strind-berg se fino mo`e re`irati u Holandiji, alimeni to nije interesantno. Ose}am odgov-ornost prema svetu i `elim da izrazimsvoj politi~ki stav i na~in na koji to estet-ski do`ivljavam. Vrlo je bitna ulogamedija, naro~ito televizije, pri formiranjustavova i zato sam zainteresovan za po-ku{aj da prika`em istinitu pri~u na glo-balnom nivou. To, me|utim, nema veze sglobalizacijom.

KAKO ISPRAVITI SLIKU SVETA

Ol ivera Mi lošev i¯

Ose}am odgovornost da prika`em globalne

probleme, ne samo kao gra|anin Holandije,

ve} i sveta, ka`e reditelj JJoohhaann SSiimmoonnss, gost

ovogodi{njeg Bitefa

JJoossii JJuunnggmmaann

JJoohhaann SSiimmoonnss

KK{{ii{{ttooff VVaarrlliikkoovvsskkii

Radili ste najvi{e u Holandiji, a ovupredstavu ste uradili u Nema~koj, uMinhenu. Kako ste u ovom slu~aju ra-dili, i da li se Va{ rad razlikuje u Ne-ma~koj od onog kako radite u Holandiji?

Ja sam Holan|anin, a holandskopozori{te nije upe~atljivo. Kako god daproblem predstavite, on mora biti zaba-van, u Holandiji je to tako. Nema~ka imadruga~iju kulturu tako da su njihoviglumci ozbiljniji u odnosu na Holan|ane.Nema~ki glumci rado iskazuju svojepoliti~ke stavove. To rade i Holan|ani, alise na kraju uvek naglasi „da sutra pono-vo izlazi sunce”. U Nema~koj ljudi nasto-je da uvek imaju stav prema politi~kimde{avanjima, dok Holan|ani jedva daimaju svoje mi{ljenje o tome, a to proi-zilazi iz njihove velike tolerancije. Oni

nemaju ~vrste stavove, fleksibilni su i toima svoje posledice. Mislim da ljude trebazabaviti i nasmejati u pozori{tu, ali se ipored toga mo`e prezentovati ozbiljnatematika.

^ini mi se da ste delo Hajnera Milerarediteljski dogradili i tuma~ili ga iztrenutka u kojem danas `ivimo. Kako?

Dao sam glumcima male mikrofoneda bi njihovi glasovi delovali prirodno iblisko. Postigao sam efekat prostora zami{ljenje. Ljudi ~uju njihove re~i kaounutra{nji monolog. Nisam `eleo spoljnegluma~ke efekte.

Kako se ose}ate u Beogradu?Predstavio sam ovde svoje ranije

delo, Glasovi, o mo}i mu{karaca i ono jetako|e bilo politi~ki obojeno. Danas seBITEF odr`ava u gradu s veoma op{ir-nom istorijom. Danas, kada iz avionasednem u taksi, ~iji voza~ ne govori ninema~ki ni engleski, ali je pri tom atmos-fera u kolima dobra, ja }ute}i posmatramokolinu i u svakom detalju pronalazimostatke iz Titovog i Milo{evi}evog vreme-na. Vidim da to nije samo istorija od pre50 ili 100 godina ve} i od nekoliko godinau nazad. U Holandiji se nalazi Sud gde sesudi Milo{evi}u, Karad`i} jo{ nije pro-na|en... Onda vidim registarske tabliceSarajeva... Poku{avam da ispravim slikukoju su mi pru`ili mediji na Zapadu.Znam da ti mediji nisu predstavili pravusliku, ali ja jo{ uvek ne znam istinu oceloj pri~i. Onda postajem radoznao iposramljen i zauzimam dvostruki stavprema takvojzemlji.

Poljski reditelj Kri{tof Varlikovskidiplomirao je na Fakultetu re`ijeNacionalne pozori{ne akademije u

Krakovu, u klasi profesora KristianaLupe. U~io je i od \or|a Strelera kojem jejedno vreme bo asistent i na ~iji poziv je uPiccolo Teatru u Milanu radio predstavuPerikle. Tako|e i od Pitera Bruka, zavreme jedne radionioce u Krakovu. I nje-mu je bio asistent u Parizu, tokom radana operi Pelejeve impresije. Re`irao je

SARA KEJN JE BLISKA ANTI^KIM GRCIMA

Ol ivera Mi lošev i¯

Uz pisce koji su napisali deset komada, a ve} razmi{ljaju ojedanaestom, i o tome kakvu novu intrigu da naprave, imate SaruKejn koja ne pi{e zato {to `eli da bude dramaturg, ve} iz potrebeda sve {to je mu~i izbaci iz sebe, govori KK{{ii{{ttooff VVaarrlliikkoovvsskkii, rediteljpredstave OO~~ii{{}}eennii koja je izazvala {ok na 38. Bitefu

veliki broj [ekspirovih drama, RobertaCuka Bernar Mari Koltesa, te anti~ketargedije. Beogradska publika je njegov-im u~e{}em na 38.Bitefu prvi put bila uprilici da na sceni vidi delo Sare Kejn,komad O~i{}eni koji je Varlikovskire`irao u Teatru Wspolczesny uVroclavu.

[ta Vas je navelo da re`irate ovodelo puno brutalnosti, {ta ina~e za Vaszna~i delo Sare Kejn?

Za mene je Sara Kejn brutalna iznu-tra. To je druga~ija vrsta silovanja ~o-veka. Mislim da je ona kao dramski pisacsledbenik anti~kih Grka i [ekspira, i da

20LUDUS 118,119

jer su po~ele da se pojavljuju i u nedeljn-im i mese~nim ~asopisima koji nisupozori{ni, u onim iz literature i filozofije.Pitali su se o granicama pozori{ta, o tomegde po~inje `ivot, gde pozori{te imagranicu, {ta ne bi trebalo da pokazuje.Na prvi pogled se stvarnost o kojoj pi{eSara Kejn vi{e odnosi na Zapad nego nacivilizaciju Srednje Evrope, one koja jebila iza gvozdene zavese. Poljska reakci-ja na predstavu nam je otvorila o~i da bita stvarnost mogla biti mnogo {ira, daona govori o ~oveku, nezavisno iz kogdru{tva dolazi.

[ta Vam zna~i u~e{}e na Bitefu?Za mene je Bitef susret sa srpskom

publikom i zna~i to {ta dana{nji Poljakmo`e da ka`e dana{njem Srbinu. Da lidana{nji Srbi koji imaju iskustvo ratamogu da razumeju Poljake ~ija se}anjana rat dose`u 20-ak godina u nazad alise od toga jo{ nisu oslobodili. Tako da jesve jedno blizu drugog, a ipak daleko.Pitanje je koliko mo`emo iskreno daporazgovaramo ovde, u Beogradu,posredstvomSare Kejn.

Uoskudici u kojoj smo `iveli 1994.grupa mladih Beogra|ana odlu-~ila je da mo`e ukloniti bar jedan

nedostatak, i osnovala - Pozorišni festi-val predstava za decu FESTI]. Jedinide~ji festival u tadašnjoj Jugoslaviji bio jekotorski, i Boško Ðor|evi}, tad studentastronomije, sada reditelj, odlu~io je da, sjedne strane, beogradskoj deci maloulepša `ivot dovo|enjem najuspešnijihpredstava namenjenih najmla|ima izprofesionalne produkcije, a s druge stra-ne, da pozorišnim producentima i umet-nicima da podstreka za oboga}ivanjeovog segmenta njihovog rada. Do{ao jena ideju da Festi} pru`i priliku i de~jimdramskim studijima, dramskim sekcija-ma i grupama da u prestonici, na festi-valu, vr{njacima prika`u svoje pred-stave. Tako Festi} ve} 10 godina funk-cioni{e kao takmi~arski festival sa dveselekcije: blok profesionalnih predstavaza decu (igranih i lutkarskih) i blok Decaza decu“, podse}a Jelica Stevanovi}, PRmenad`er Festi}a. A Bo{ko Ðor|evi} do-daje: „Kada smo pre deset godina pokre-tali festival, glavna ideja je bila da zavr-timo to~ak pozori{ne produkcije za decu.Stanje u tom ~asu bilo je vi{e no zabrin-javaju}e. Grad od dva milona stanovnikaimao je tek nekoliko de~jih pozori{ta, alisu zato roditeljski d`epovi bili pre-optere}eni pla}anjem karata za sva-kakve 'tezge' koje su izvo|ene po osnov-nim {kolama u vrlo oskudnim uslovima.Tako su deca bila uskra}ena za magijupozori{ne sale i ozbiljnu produkciju, avolja roditelja da vode decu u teatar, ogle-dala se u polupraznim salama. Sre}om,popravljanjem op{te situacije u zemlji,popravilo se i stanje u de~jem pozori{tu“.

Iako su u me|uvremenu nikli novifestivali (preko potrebni doma}em de-~jem teatru), Festi} se nije promenio. Idalje se trudi da bude okrenuti pre svegadeci, da kroz prate}e programe stvorikarnevalsku atmosferu i u~ini pozori{temestom za njih... gde }e se oni prijatno idobro ose}ati i odakle }e poneti impresije

koje }e se prepri~avati. Tako su ovegodine, u okviru prate}eg programa,klinci u~ili o lepom pona{anju s Du-{ankom Boji~i}, predsednicom Dru{tvaza negovanje lepog pona{anja. Gosti izDanske su odr`ali tribinu posve}enuaktuelnim trendovima u danskom de~-jem teatru.

Pozori{ta lutaka „Pinokio“; Car Bumbaru re`ija Dragoslava Todorovi}a Lut-karske scena Narodnog pozori{ta „To{aJovanovi}“; Na slovo na slovo u re`ijiAlise Stojanovi} Pozori{ta „Bo{ko Buha“;Princeza na zrnu gra{ka u re`iji Slobo-danke Aleksi} Pozori{tanca „Pu`“; Po-zori{ne ~arolije Ivana Toma{evi}a, Scene„Maska“ iz [apca, Senke u no}i BiserkeVasileve Kolevske, Pozori{te lutaka Ni{,Ma~ak u ~izmama u re`iji Darina Petko-va Pozori{ta mladih i Mala sirena ure`iji Olivere Viktorovi} Pan teatra.

Ovogodišnja „eksperimentalna“ se-lekcija (blok nazvan „Komunikacije“)

VELIKI JUBILEJ FESTIVALA ZA MALE GLEDAOCEAleksandra Jakš i¯

Deseti Festi} odr`an je od 25. XI do 2. XII u

Malom pozorištu „Duško Radovi}“

`iti. Ostale predstave predstavljaju mo-`da glavni tok doma}eg pozorišta zadecu.

Ove godine promenjen je pristup u`iriranju i nagra|ivanju predstava - brojnagrada je sveden na minimum. Sve toda bi se pove}ala pa`nja medija i kul-turne javnosti na pobedni~ku predstavu~iji je zna~aj ~esto zapostavljan u broj-nosti ostalih nagrada.

Proslavljaju}i ne mali jubilej, dece-niju `ivota na surovom tr`ištu (Festi} nijena bud`etu, ve} ga organizuje Društvo zaanimaciju i razvoj de~jeg dramskogstvaralaštva), Festival }e se od slede}e

ci, upravnici pozorišta, direktori festi-vala, mo}i da se upoznaju s doma}omprodukcijom i ostvare eventualnu sarad-nju putem gostovanja doma}ih predstavau inostranstvu.

Imaju}i u vidu da doma}a produkci-ja i dalje forsira skupe, gabaritne ko-made, od ove godine Festi} je uveo blokmalih formi za decu (re~ je o vrlo ozbiljn-im produkcijskim zahvatima), koji jepogodan i reprezentativan za gostovanjaovakve vrste. Evropski model de~jeg te-atra je evoluirao u idejnom smislu - maleforme naj~eš}e raspravljaju o ozbiljnim`ivotnim problemima, gledanim izaspekta deteta. Ovakav pozorišni modelkod nas ulazi na mala vrata, stidljivo,kroz retke pokušaje pozorišta „Pinokio“,„Radovi}“...“, ka`e direktor Festi}a,Boško Ðor|evi}.

iri bloka profesionalnih pozorišta usastavu: Ljubivoje Ršumovi}, KsenijaKrnajski i Zoran ]osi}, proglasio je naj-bolju predstavu - Senke u no}i autora ireditelja Biserke Vasileve Kolevske, uizvo|enju Pozorišta lutaka Niš. Nagradaza tekst pripala je Branislavu Mile}evi}u,za re`iju Slobodanki Aleksi}, za glavnumušku ulogu Mladenu Andrejevi}u (sveza predstavu Princeza na zrnu graška, uizvo|enju Pozorištanca „Pu`“); nagradaza glavnu `ensku ulogu pripala je Ljil-jani Blagojevi} (Bajka o ~ešlju i violiniPozorišta lutaka „Pinokio“). Dodeljene sui dve specijalne nagrade: za total dizajn ivirtuoznost u izvo|enju predstavi Senkeu no}i Pozorišta lutaka Niš, i za total di-zajn i ekološku poruku predstavi Svetjednog cveta Malog pozorišta „DuškoRadovi}“.

A u konkurenciji predstava bloka„Deca za decu“, `iri u sastavu: Stanisla-va Koprivica, Miodrag Fišekovi} i FedorŠili proglasio je za najbolju predstavuZa~arani kotli}, u re`iji Ibrahima }ateHasanagi}a, u izvo|enju Male pozorišneradionice Doma kulture „Pivo Karamati-jevi}“ iz Priboja.

Ove godine Festi} se priklju~iodobrotvornoj akciji „Negujmo pravevrednosti“, a sav prihod od ulaznicabloka „Deca za decu“, poklonjen je orga-nizaciji „Naša Srbija“, odnosnodeci Srbije.

PPoobbeeddnniiccii 1100.. FFeessttii}}aa:: SSeennkkee uu nnoo}}ii PPoozzoorriiššttaa lluuttaakkaa NNiišš

poverena je Umetni~kom savetu. Ideja jebila da se prona|u inscenacije kojekomuniciraju univerzalnim pozorišnimjezikom: putem senke, lutke, pantomime.Jer, ovim sredstvima glumac s ma kojeggovornog podru~ja mo`e da komunicirasa bilo kojim detetom na svetu ili ~o-vekom. Predstave Senke u no}i, Tamodaleko, Sne`na kraljica reprezentujuono ~emu }e na budu}im festivalima te-

godine donekle izmeniti. „Festi} }e unarednim godinama i dalje biti okrenutpre svega doma}em teatru, ali }e potenci-rati i razmenu iskustava s evropskimde~jm pozorištima.

Poklon deci

elja nam je da festival postanemesto gde }e inostrani pozorišni stvarao-

je stvorila svet koji bismo mogli da upo-redimo sa svetom Ane Frank. Za mene jenjeno delo melan` koji izaziva rediteljada se suprotstavi svemu tome o ~emu onapi{e. Njene drame su velike metafore.Drama O~i{}eni nema didaskalija, ali tu,na primer, govori o tome kako pacovijedu ljude. I kako to sad reditelj da uradi?Prvo mora da razume {ta to zna~i kadapacovi jedu ljude, a zatim i kako to dapredstavi u pozori{tu. To nije realisti~nadefinicija, to je neka vrsta metafore. Ceogovor te, kako ste nazvali, brutalnedrame je poeti~ka metafora i re~ je ounutra{njem silovanju.

[ta Vam je bilo va`no da nam po-sredstvom ovog dela ka`ete?

Kada sam ~itao komad pitao sam seda li uop{te ima smisla pokazati ovakvupredstavu, jer veoma je te{ko shvatitibrutalni svet Sare Kejn ako ne na|etene{to {to }e vam na tom putu pomo}i.Jedno je kada vam se doga|a ne{to stra-{no, a drugo je kada ne{to stra{no morateda posmatrate. Sara Kejn govori iskreno iotvoreno. Tera nas da je shvatimo i dasaose}amo s njom. Koristi veoma jakere~i na temu sveta u kojem `ivimo. To jeliteratura koja je nastala kao unutra{njapotreba. Uz pisce koji su napisali 10 ko-

mada, a ve} razmi{ljaju o jedanaestom io tome kakvu novu intrigu da naprave,imate Saru Kejn koja ne pi{e zato {to `elida bude dramaturg, ve} iz potrebe da sve{to je mu~i izbaci iz sebe. To je izvorrazli~itih misli, psovki, pakleni miks kojiona upu}uje na na{u adresu. U tome jenjena snaga. Ona ne teoreti{e, ona neizmi{lja. Napisala je i jedan komad osvom samoubistvu. Sve {to pi{e sve je to onjoj, a istovremeno stvara i takvu dimen-ziju u kojoj se sre}emo i poistove}ujemose sa njom. Nama Poljacima je bilo lakoda je razumemo zato {to smo se kao naci-ja veoma ~esto ose}ali poni`eno i izmu-~eno od strane istorije. Ovaj tekst nam jepomogao i da prvi put kod nas u po-zori{tu progovorimo o razli~itim seksual-nim orijentacijama, o mnogim stvarima okojima mi tvrdi katolici ne umemo darazgovaramo. Ovo je zato bila razotkri-vaju}a predstava, ne zato {to glumci nasceni nemaju ode}u, ve} zato {to smonjome hteli da poka`emo besramno bru-talan `ivot.

Predstava je posebno te{ka za glum-ce, kako ste radili sa njima?

Proces nastanka predstave nije biopri~a, to je pre bio unutra{nji proces

svakog od u~esnika u njoj, proces ulaskau situaciju sa samim sobom i proces pro-laska kroz tu situaciju koja je izazivalaneke improvizacije. Nisam tome davaoime, nisam to obja{njavao. Sara Kejn ukomadu nudi re{enja kao {to je recimoodsecanje ruku. Mi na po~etku nismoznali {ta to treba da zna~i, ali smo znalida to mo`emo da poka`emo samo akoznamo ~emu to slu`i. Da li treba da nasupla{i ili da nas zaboli.

Da li se delo Sare Kejn odnosi nageneraciju kojoj je pripadala, a kojoj i Vipripadate?

Mislim da komad O~i{}eni nije ge-neracijski, mislim da on pripada pokretunovih brutalista. Mislim da vu~e dubokekorene iz tradicije, od starih Grka, preko[ekspira. Iza njenog dela kao da stojiiskustvo celokupne pozori{ne istorije.Mislim da njena potreba za pisanjempoti~e iz ne~eg veoma arhai~nog, iz prvo-bitnog instinkta. Zbog toga je ona bliskastarim Grcima, zbog toga je ona uni-verzalna. Naravno vreme }e pokazati dali }e postati klasik ili samo fenomenjednog vremena.

Kako je publika u Poljskoj reagovalana ovu predstavu?

Veoma emotivno. Interesantne subile recenzije u novinama i ~asopisima

Komunikacije

U selekciji profesionalnih pozori{tana Festi}u se takmi~ilo 11 predstava:Sne`nu kraljicu u re`ija Du{ana Muri}ai Svet jednog cveta Tatjane Stankovi}Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“; Bajkuo ~e{lju i viloini u re`iji Juga Radivoje-vi}a i Tamo daleko Amele Vu~enovi}

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

LUDUS 118,11921

Zoran T. Jovanov i¯

U SLAVU GLUMCASa Vojom Miri}em nakon 39. Filmskih susre-

ta u Nišu

`alost, nisu više me|u `ivima. A oni susvojim kreacijama dali neizbrisiv pe~atdoma}em igranom filmu. Bila bi po`eljnai retrospektiva najboljih i najviše na-gra|ivanih filmova. Ima još lepih ideja,ali je veliko pitanje šta }e od tih ideja biti

postojala Jugoslavija, `iri je brojao i po 13~lanova, razli~itih struktura, iz svihrepublika i pokrajina, kako je tada bilouobi~ajeno. Kasnije se taj broj smanjivao,dok nismo došli do današnje formule.Jedne godine je bila Me|unarodna godi-na `ena i mi smo se odlu~ili da tada `iribude `enskog sastava. I desio se para-doks: jedino te godine nije dodeljenanagrada za najbolju `ensku ulogu! Na-rednih godina smo zbog toga u pravil-niku precizirali da se mora dodeliti sva-ka od predvi|enih nagrada. Postala jetradicija da predsednik `irija budeglumica. Danas se dodeljuje 8 nagrada:glavna je Gran pri Naisa, zatim dve rav-nopravne Carica Teodora i Car Konstan-tin, dve Povelje za izuzetnu `ensku imušku ulogu, dve nagrade za `ensku imušku epizodnu ulogu, i najzad, nagra-da za debitantsku ulogu.

Pored zvani~nih nagrada, na festi-valu se dodeljuje još nekih gluma~kihpriznanja?

Svakogodišnje se uru~uje nagradasamog Udru`enja filmskih glumaca,„Pavle Vuisi}“ za izuzetan doprinosumetnosti glume u doma}em filmu, kojudodeljuje tro~lani `iri sastavljen odprethodnih dobitnika. Ranije se ta nagra-da zvala „Slavica“, po našem prvomposleratnom igranom filmu, a od 1994.nosi ime našeg proslavljenog glumcaPavla Vuisi}a. Od te godine dobitnici su:Milena Dravi}, Ljubiša Samard`i},Ljuba Tadi}, Mi}a Tomi}, Bata Stojkovi},Dušica @egarac, Dragan Nikoli}, Alek-sandar Ber~ek, Bora Todorovi}, Ru`icaSoki}, a ovogodišnji dobitnik je MikiManojlovi}. Nagrada nije nov~ana, zarazliku od prethodnih, ve} se sastoji odpovelje, monografije i jednosatnog filma odobitniku, koji se uru~uju narednegodine. Iako nagrada nije nov~ana, onaima ve}u specifi~nu te`inu.

Tokom festivala uru~uje se i nagra-da, koju dodeljuju „TV novosti“, zanajpopularniji gluma~ki par godine „Onai On“. Ove godine taj par ~ine DaraD`oki} i Mima Karad`i}.

Mnogo lepih ideja

Tokom festivala u Nišu boravi,kra}e ili du`e, ve}i broj istaknutihgluma~kih imena. ^ime je ispunjenprogram njihovog boravka, sem pojavlji-vanja na ve~ernjim projekcijama uTvr|avi i davanja autograma?

Ranijih godina smisao je bio udru`enju glumaca iz cele Jugoslavije, asada smo svi iz dva-tri grada, pa smo odove godine po~eli da u prate}em progra-mu festivala osmišljavamo tematskesusrete i razgovore na razli~ite teme. Naprimer ove godine, u lepoj sali Niškoguniverziteta, pored izuzetno uspele pre-zentacije monografije i projekcije filma oRu`ici Soki}, bila je projekcija našegprvog igranog filma „@ivot i delo besm-rtnog Vo`da Kara|or|a“, zatim razgovors inostranim gostom Nikolajem Burljaje-vim, predavanje sa temom Glumac nafilmu i zaštita njegovog izvo|a~kogprava prof. dr Slobodana Markovi}a i dr.

Kako }e biti obele`eni jubilarni 40.filmski susreti u Nišu? Šta u tom pogle-du predvi|a Vaše Udru`enje, uz niškedoma}ine, naravno?

Ve} sada se ra|aju izvesne zanim-ljive ideje. Po meni, za jubilarni festivalvaljalo bi organizovati, pre svega, izlo-`bu dokumenata, kojom bi se retrospek-tivno sagledali Filmski susreti, podsetilise gledaoci nagra|ivanih umetnika, uznjihovo prisustvo. Mnogi od njih, na-

realizovano, jer je sve uslovljeno finansi-jskim mogu}nostima. Uprkos svemu,srda~no poru~ujem kolegama: dovi|enjana jubilarnom 40. Festivalu gluma~kihostvarenja u Nišuavgusta 2005!

Istaknuti filmski glumac Voja Miri}jedan je od osniva~a filmskog festi-vala u Nišu, i sadašnji ~lan Saveta.

Festival naredne godine obele`avazna~ajan jubilej – ~etiri decenije posto-janja. To je bio jedan od povoda zarazgovor s popularnim glumcem, ju-nakom brojnih doma}ih filmova, slobod-nim umetnikom od 1961. i inicijatoromosnivanja svog staleškog Udru`enjafilmskih glumaca Srbije.

Po ~emu se niški Filmski susretiizdvajaju od ostalih brojnih doma}ihfilmskih smotri (Beograd, Vrnja~ka Ba-nja, Herceg Novi, Pali}, Novi Sad)?

Festival gluma~kih ostvarenja do-ma}eg igranog filma idu}e godine ulazi u~etvrtu deceniju postojanja. Na inicija-tivu niških bioskopskih prikaziva~a,Udru`enje filmskih glumaca Srbije jeprihvatilo ideju i zajedno pokrenulo ovufilmsku smotru. To je danas jedan odnajstarijih filmskih festivala ne samokod nas ve} i u Evropi. Njega organizujuglumci i na njemu se dodeljuju isklju~ivonagrade za gluma~ka ostvarenja.

A šta je, pre ~etiri decenije, bioosnovni pokreta~ki motiv?

Osnovni motiv je bio što smo osetilida je pitanje tretmana i vrednovanjaglumaca u filmskoj delatnosti, na nekina~in, periferno. To je bio jedan odzna~ajnih podsticaja i za osnivanje sta-leškog Udru`enja filmskih glumaca.Sli~na je situacija i danas. Filmska kriti-ka obra}a pa`nju, pre svega, na ostva-renje re`isera, scenariste, kamermana,dok glumac ostaje u tre}em planu. A

publika filmove pamti upravo po glu-ma~kim kreacijama. Mi smo osetili tuneravnopravnost, zapostavljenost, da neka`em nepravdu. Niški festival ima triosnovna elementa: to je film kao takav,glumac u njemu i gledaoci. Na Niškomfestivalu ocenjuju se, poznato je, samogluma~ka ostvarenja. Glumci su u~esni-ci, a njihovi gosti su re`iseri, dok zaostale ~inioce stvaranja filma ima prosto-ra na drugim festivalima. Naše Udru-`enje, uz doma}ine iz Niša, vodi i sveprogramske i organizacione poslove okoFestivala.

Da li se festival od po~etka odr`avaou divnom ambijentu Niške tvr|ave?

Od prvog festivala sve projekcije su uNiškoj tvr|avi, pod otvorenim nebom.Ona je nekad bila, tokom leta, u svakod-nevnoj upotrebi, kao stalna scena film-skih projekcija i ostalih kulturnih prired-bi. Ne mogu da se otmem li~nom utisku,ali i ~injenici, što je niška filmska publi-ka, tokom protekle ~etiri decenije, ostalaverna doma}em filmu, da u tome ne vi-dim, u dobroj meri, razloge opstankafestivala uprkos povremenim krizama.

Glumci glumcima

Koliko se nagrada dodeljuje zagluma~ke kreacije?

Danas se dodeljuje 8 gluma~kihnagrada, a niški ljubitelji filma glasajuza najboljeg glumca svake ve~eri. Tro-~lani `iri sa~injavaju isklju~ivo glumci.Naravno, u po~etku nije bilo tako. Dok je

@iri 39. Festivala gluma~kih ostvarenja doma}eg igranogfilma, u sastavu: Neda Arneri}, predsednik, Jelica Sretenovi} iDragan Mi}anovi}, doneo je slede}u Odluku o nagradama:

Gran pri „Naisa“, u iznosu od 150.000 dinara:Bogdan Dikli} (Mali svet);

„Carica Teodora“ u iznosu od 100.000 dinara:Kalina Kova~evi} (Jesen sti`e Dunjo moja),

„Car Konstantin“ u iznosu od 100.000dinara:Lazar Ristovski (Mali svet);

Povelja za izuzetnu `ensku ulogu u iznosu od 80.000 dinara:Marija Karan (Jesen sti`e Dunjo moja);

Povelja za izuzetnu mušku ulogu u iznosu od 80.000 dinara:Branislav Trifunovi} (Jesen sti`e Dunjo moja);

Nagrada za izuzetnu `ensku epizodnu ulogu u iznosu od60.000 dinara :

Jasna Ðuri~i} (Memo),Nagrada za mušku epizodnu ulogu u iznosu od 60.000 dinara:

Mladen Andrejevi} (Kad porastem bi}u kengur);i Nagrada za debitatntsku ulogu u iznosu od 60.000 dinara:

Igor Ðor|evi} (Jesen sti`e Dunjo moja).

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za SCG - 500,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:

Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92

(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni `iro ra~un:

5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

KKaadd ppoo`̀eelliittee ddaa kkuuppiittee kknnjjiigguu,, ppoonneessiittee ssaa

ssoobboomm oovvaajj kkuuppoonn!!

KKnnjjii`̀aarraa BBOOOOKKWWAARR -- SSKKCC,,~~iittaaoocciimmaa „„LLuudduussaa““ ddaajjee ppooppuusstt

oodd 1100 ddoo 3300%%nnaa ssvvaa iizzddaannjjaa

SSttuuddeennttsskkii kkuullttuurrnnii cceennttaarr,,

KKrraalljjaa MMiillaannaa 4488,, 1111000000 BBeeooggrraadd

UU ssllaavvuu gglluummccaa:: VVoojjaa MMiirrii}}

22

Intervju

LUDUS 118,119

Mani Gotovac, u teatarskim je kru-govima poznata kao teoreti-~arka, dramaturginja ali i rav-

nateljica kazali{nih ku}a – u prvomredu zagreba~kog studentskog kazali{ta&td kojem je bila na ~elu do krajadevedesetih, a potom nacionalnih ku}akao {to su splitski i rije~ki HNK, na ~iji jerepertoar udarila autorski pe~at.

Mandat Mani Gotovac kao intendat-nice rije~kog HNK Ivana pl. Zajca, za-po~eo je hit-mjuziklom Karolina Rije~ka,koji je uzdrmao umjetni~ke krugove svihsegmenata i izazvao vi{e opre~nih izjavanego ih pamti hrvatski teatar. A razlog jebio u anga`manu Severine Vu~kovi} zaulogu Karoline Rije~ke. Iako se svakiobjektivni promatra~ mogao osvjedo~itida je Severina i te kako opravdala po-vjerenje, njen anga`man i dalje izazivanevjericu, a ~injenica da Karolina jo{nije ostvarila niti jedno gostovanje izvanmati~ne scene, gdje se za sve odigranepredstave (vi{e od trideset u jednojsezoni) tra`ila karta vi{e – govori da }ese ta predstava jednakim intenzitetomigrati i dalje.

Muving koji je Mani Gotovac po-krenula mjuziklom, nastavio se na oper-noj sceni Nabuccom u potpuno „otka-~enoj“ inscenaciji, a potom dramskomFilumenom Marturano, kojom se Jago{

Markovi} predstavio rije~koj publici kaosenzibilni tuma~ de Filippa. Novu sezonuMani Gotovac zapo~inje ponovo iznena-|enjem za rije~ku publiku. Bit }e to„kazali{ni vikend“ s dvije premijere, kojije i povod ovom na{em razgovoru:

Predstoje}i kazali{ni vikendom od-mah }e, na neki na~in, pokazati dva smi-jera kojima namjeravam voditi ovusezonu. Dakle, na velikoj sceni tog }evikenda (9. oktobra) biti izvedeni Krvavisvatovi u re`iji Damira Zlatara Freya,prepjev Lorce, jer je rije~ o kroeodrami,koja }e otvoriti ovogodi{nju temu sezone– „Strasti“, dok }e na maloj sceni bitipraizveden tekst Dore Delbianco Prokletine idu na Bali.

Ako smo, dakle, pro{le godine govo-rili o NJE@NOSTI, ove }emo u~initi koraknaprijed i okrenuti se strastima. U skla-du s tim, na velikoj }emo sceni kru`itiunutar emotivnog povratka kazali{tu.Imam osje}aj da se i ina~e, u svijetu da-nas, javljaju neki znaci povratka, dava-nje digniteta emociji koja je dugi niz sto-lje}a – skoro bih rekla od 1604. kada jeDecartes objavio svoju glasovitu knjigu izfilozofije u kojoj je napisao: „Mislim,dakle jesam“, do nedavne prekretnice usvijetu, kada je Damasio izjavio“ „Jesam,dakle mislim!“ bila zapostavljena. Iz teideje povratka emociji, svi ansambli

rije~kog kazali{ta smi{ljaju program ovesezone.

Neka mladika`u svoje!

Nasuprot Krvavih svatova, koji da-kle slijede moto „Strasti“, na maloj }emosceni, praizvedbom drame Prokleti neidu na Bali ali i drugim naslovima koji}e uslijediti, prikazivati svjetske ihrvatske tekstove, koji govore o onimtemama koje nas najvi{e poga|aju. Ko-mad Dore Delbianco, primjerice, govori onasilju roditelja nad djecom.

Smatram, naime, da velika scenamora na neki na~in biti zanosna, puna~arolije, energije, du{e i ljubavi, jer tamodolazi najve}i dio publike, a dok je malascena prostor za opore teme koje okupi-raju suvremeno kazali{te.

Tko }e re`irati Proklete na malojsceni?

To je, u ovom slu~aju, slo`enica:pozvala sam ekipu studenata sa zagre-ba~ke Akademije i mladih umjetnika,koji su svi mahom iz ovih krajeva –dakle, iz Istre i Primorja – rekla sam imda smisle temu, odrede tekst, a ja }u imfinancirati predstavu i omogu}iti da igra-ju ne samo u Rijeci nego u regiji.

Dora Delbianco je iz Pule, tu je i glu-mica Jadranka \oki} i jo{ neki mladiglumci, koji su u Zagrebu pripremilipredstavu; dolaze u Rijeku na generalneprobe i ostvariti premijeru. Ideja mi je dase vidi {to mladi misle, {to oni osje}aju,zbog toga ja kao intendant i moj direktorDrame, ni na koji na~in nismo utjecali nanjihove ideje. Ni{ta dakle od onoga {toina~e radimo. Sve je njihov izbor – nekaka`u svoje...

Nakon Prokletih radit }emo jedaniznimno {okantan tekst, koji se u re`ijiPetera Halla igrao u Nacionalonom tea-tru u Londonu. Radi se o crnoj komedijiZozos ili Bludi, talijanskog autora Giu-seppea Manfredija, a o {okantnosti tekstagovori i ~injenica da u mati~nom teatrupisca – nije nikada izveden. Zozosa suigrali samo u onim sredinama koje takavtekst mogu pre`ivjeti. Vidjet }emo ho}e liRijeka.

Inozemni redatelji

Jeste li i za taj tekst na{li mladogredatelja?

Rekla bih mladog, ali s ve} nekimstvarnim rezultatima, jer se radi o vrloslo`enom pri~i, to je Matja` Latin, Slo-venski redatelj. Oduvijek radim s re-dateljima iz raznih dr`ava, jo{ iz vreme-na &td-a, jer smatram da nam oni moguponuditi ne{to drugo, neki novi, druga~ijisvijet. Takva drugost o`ivljava ansambl,stvara napetost koja je nephodna zaozra~je uzbu|enja u kakvom jedino na-staje kazali{te.

^ini mi se da to novo ili druga~ije,{to dovodite izvana, ne nailazi uvijek nadobar prijem. Recimo, u Splitu ste urepertoar uveli dva velika re`isera –jedan je bio Rus, drugi Francuz, anjihove su predstave do~ekana, gotovo,na no`!

Doslovce „na no`“... Da... jo{ je gorepro{ao Pesenti nego Anurov. Re}i }u vamza{to: Mi smo kazali{no prili~no konzer-vativna sredina, negdje vi{e, negdjemanje, ali svaki poku{aj istra`ivanjanovog i druga~ijeg, koji ide s krajnjimkonsekvencama, dakle bez zadr{ke,nailazi na odbojnost kod publike. Zarazliku od zemalja kao {to su Nizozems-ka, Njema~ka, pa sada i [panjolska,Finska, koje su u{le u slobodu stva-rala{tva – mi imamo prete`ito konzerva-

tivno stajali{te u vezi kazali{ta, koje senimalo ne podudara s neokonzervativiz-mom koji se stvara u svijetu kao pravac ito zato jer neokonzervativizam Fran-cuske ili Njema~ke ima svijest o svemu{to se dogodilo ranije. Ta svijest jeuklju~ena u novi konzervativni pogled.Nasuprot tome, na{ konzervativizampotje~e iz XIX stolje}a, mi kao da se jo{nismo probudili u 21. vijeku...

Filumena u Milanu

Vi ste ipak napravili „hrabar“ potez,kada ste u rije~ko kazali{te, nakonSkupa koji je trijumfirao na Festivalumalih scena, doveli re`isera Jago{aMarkovi}a – prvog beogradskog reda-telja koji je radio predstavu u Hrvatskoj,a njegova je Filumena Marturanodo~ekana izvrsno! Kako bi takav potezpro{ao u Splitu?

U Splitu sam imala negativnih isku-stava i sa doma}im tekstovima, tako dasumnjam da bi i Jago{ Markovi} tamopro{ao dobro. Ali ono {to je bitno u svemutome jeste da je on za mene, doista, jedanod najzanimljviijih redatelja u ovomdijelu Europe i da se neke njegove pred-stave mogu mjeriti s najve}im ostvarenji-ma koje vidimo u posljednje vrijeme. Doksam gledala Skupa, nisam uop}e raz-mi{ljala odakle je redatelj, bilo mi jesvejedno, za mene je on bio samo velikiredatelj. A budu}i se mo`e sporazumije-vati s mojim glumcima, dakle nema bari-jere jezika i kako ne `ivi daleko, daklenema ni prevelikih tro{kova – odmahsam ga pozvala u Rijeku. Nadam se da}e Jago{ Markovi} biti jedna od konstantiu na{em teatru jer je uspostavio takavkontakt s glumcima da i on i oni imajupotrebu da ga razvijaju dalje, {to }enu`no dovoditi do novih predstava.Naravno, uvijek s ponekim iznena-|enjem. Jer, Jago{ Markovi} je ne samoredatelj emotivne inteligencije nego iretelj koji uvijek iznena|uje.

Da se jo{ samo malo zadr`imo nanjegovoj rije~koj predstavi: nakon prvoggostovanja Rije~ana na BITEF-u, usli-jedit }e i prvo gostovanje u milanskomPiccolo teatru, {to nije mala stvar!

Uputila sam u Piccolo neke prizore izFilumene na video kazeti i pismo ukojem sam upozorila direktora da je nana{oj sceni napravljen jedan De Filippokoji mijenja pogled na njegovo djelo,izvla~i ga iz strogo lokalnog, napuljskogkonteksta i pokazuje kao europskogklasika. Tako|er sam mu rekla kakosmatram da bi bilo korisno da netko izPiccola to vidi. U davno vrijeme, dok jetamo bio ravnatelj i redatelj Giorgio Stre-ller, sura|ivala sam s Piccolo teatrom ioni su prihvatili poziv te poslali dvaselektora. Ve} nakon prvog dijela pred-stave rekli su mi da }e pozvati Filumenuu Milano, {to me jako razveselilo. Jer bitiu konkureniiji njihovog jesenskogme|unarodnog festivala – doista ne{tozna~i.

Od Carmen do Kate

Sezonu opere Jago{ Markovi} u ri-je~kom teatru zapo~inje re`ijom Car-men. [to o~ekujete od te predstave?

^isto ludilo! Premijeru }e pjevatiJadranka Jovanovi}, kasnije Dubravka[eparovi}-Mu{ovi} iz Zagreba, a onda iKristina Kolar iz Rijeke. O~ekujem jednuCarmen koja }e biti uznemiruju}a,krajnje uzbudljiva i koja }e, mo`da vi{enego {to smo toga svjesni, pokazati kolikoje to genijalno djelo. Jago{ Markovi} jeredatelj koji radi iz glazbe, poznaje djelo,zna ga napamet, a motviran je inter-pretacijom Marije Callas, koja nikadanije scenski ostvarila ulogu Carmen, aliju je snimila tako impresivnom izvedbomda je to doista poticajno. Njena je izvedba

bolna, uzbudljiva, dramati~na i strasna,ona je na{la to~an ton za tu interpretaci-ju. Mi bismo htjeli takvu predstavu.

Recite jo{ {to }e raditi svi ansambliHNK Ivana pl. Zajca do kraja sezone,pod motom „Strasti“?

Nakon Carmen izvest }emo premi-jeru mjuzikla Jalta, Jalta - 60 godinanakon sudbonosnog susreta dr`avnika, ure`iji zanimljivog reatelja Bojka Bog-danova iz Sofije. On je na ovogodi{njemFestivalu malih scena dobio pet nagrada.Vidjela sam, dakle, njegovu predstavukao {to sam prethodne godine vidjelaSkupa, odmah sam promislila da bi onmogao napraviti mjuzikl na suvremenna~in. Va`no bi mi bilo da prona|emonovi klju~ za igranje Jalte, a sigurna samda }e Alan Bjelinski kao dirigent iredatelj Bogdanov u tome uspjeti. Na-ravno i na Jalti je bilo strasti.

Barem me|u sobarima.Nije va`no, ali se predstava uklapa u

dramsku sezonu pod motom „Strasti“, na~ijem }e kraju Neva Ro{i}, Rije~ankakoja je danas jedna od najve}ihhrvatskih glumica, proslaviti svojih 50godina umjetni~kog rada i to s pred-stavom Kata Kapuralica.

U re`iji?Jago{a Markovi}a, naravno! Talijanska drama u svom premijer-

nom programu igra Goldonijevu roman-ti~nu komediju Pamela i glazbenu dra-mu Majstorska klasa Marije CallasTerencea McNellyja, a na maloj scenidramati~nu jedno~inku Njujor{ki mara-ton Edoarda Erba. Opera }e zavr{itisezonu obnovom Trubadura, a Balet seuklapa u „Strasti“ MarkezomanijomSta{e Zurovca i autorskom ve~eri jednogizuzetnog baletskog umjetnika, stra-stvenog Gagika Ismailiana @eljena lju-bav – dana samo}a.

Ono {to me posebno raduje, jeste~injenica da sam u svim ansamblimapostigla repertoarno opredjeljenje za„Strasti“. Samo tako mo`emo publici datirazlog za dolazak u kazali{te, a da jetema privla~na, govori ~injenica da namove godine broj pretplatnika raste unekim ciklusimi za 30 %.

KAZALI[NI POVRATAK EMOCIJINadam se da }e Jago{ Markovi} biti jednaod konstanti u na{em teatru jer je uspo-stavio takav kontakt s glumcima da i on i oniimaju potrebu da ga razvijaju dalje, {to }enu`no dovoditi do novih predstava. Na-ravno, uvijek s ponekim iznena|enjem. Jer,Jago{ Markovi} je ne samo redatelj emo-tivne inteligencije nego i redatelj koji uvijekiznena|uje

Svje t lana Hr ibar

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

MMaannii GGoottoovvaacc

LUDUS 118,11923

EX YU

SNG Nova Gorica otvarilo je sezonupremijerom predstave Volpone ilitiLisac Bena D`onsona, a u re`iji Vi-

ta Taufera. U Pre{ernovom gledali{~u u Kranju

praizveden je tekst Evalda Flisera NoraNora nagra|en na leto{njoj Nedelji slove-na~ke drame nagradom „Slavko Grum”za najbolji dramski tekst. Predstavu jere`irao Du{an Mlakar.

Slovensko narodno gledali{~e Mari-bor krajem septembra proslavilo je 85.godina rada. Prva od rodjendanskih ma-nifestacija je bila premijera predstaveAntona Toma`a Linharta Ta veseli danali Mati~ek se `eni. Publici je predstav-ljena i monografija Repertoar SNG Mari-bor 1919-2004, kao i izlo`ba dokumen-tarnih fotografija 1945-2004.

Publika 11. festivala Ex ponto, naj-boljom je proglasila doma}u predstavuHodnik. Napisao ju je i re`irao Matja`Zupan~i~, a nastala je u koprodukcijiljubljanske Drame i Kulturnoga dru{tvaB-51. Hodnik je me|u devet predstava ukonkurenciji, dobio najvi{u ocjenu – la-skavih 4.54. Drugoplasirana je poljskapredstava Kronike u re`iji Gregora Bra-la, a tre}a hrvatska predstava – JazzFilipa [ovagovi}a u re`iji Ivice Buljana iizvedbi HNK Rijeka.

Pozori{te iz Kopra je novu sezonuotvorilo premijerom politi~ki anga`ovanedrame Anarhist italijanskog komedio-grafa Daria Foa. Predstavu je re`iraoBoris Cavazza.

Bor{tnikovo sre~anje je takmi~arskasmotra slovena~kih teatara, potekla iz

mariborskog SNG-a, koja nastoji da budeodraz doga|anja u doma}em pozori{tu.Na festivalu se uz niz nagrada deli i onakoju smatraju najzna~ajnijom u slove-na~kom glumi{tu – Bor{tnikov prsten, anamjenjen je glumcu ili glumici koji suostavili neizbrisiv scenski pe~at. Ovogo-di{nja 39. Bor{tnikova sre~anja, odr`anasu od 15. do 28. X.

Takmi~ili su se, izme|u ostalih:^ekaju}i Godoa u re`iji Vita Taufera,Smrt trgova~kog putnika – MatejaKole`nik, Get famous or die trying. Eliz-abeth 2 – Sebastijan Horvat,

Tiho`itje – Jernej Lorenci, Divnidani – Meta Ho~evar, Nekoliko eksplicit-nih fotografija – Eduard Miler, Te{kopametnome – Zvone [edlbauer, Medejamaterial – Ivica Buljan

]elava peva~ica – Samo M. Strelec.Najboljim teatrom je progla{ena

Drama SNG Ljubljana. Najbolja predsta-va je Traganje za izgubljenim vreme-nom Marsela Prusta u re`iji Du{anaJovanovi}a, dok je Bor{tnikov prstenpripao glumcu Bini Matohu.

U Mestom gledali{~u Ptuj praizvede-na je monodrama Pavlek autora i reditel-ja Roka Vil~nika. Tekst je dobio „Zlatnokomedijsko pero” na takmi~enju za naj-bolju izvornu slovena~ku komediju usezoni 2003/2004, na Danima komedije uCelju.

Nakon uspeha u Holandiji, politi~kianga`ovana predstava (mo`da {ou?)Everybody for Berlusconi seli se u Slo-veniju.

SMG je za drugu ovogodi{nju premi-jeru odabrao dramu Petra HandkeaKaspar. Tekst je slovena~ku praizvedbuimao pre 35 godina u eksperimentalnomteatru Glej, dok najnoviju inscenacijupotpisuje redateljica Jaka Ivanc.

Po motivima Rasinove Fedre u Lju-bljani su u kratkom vremenskom ra-zmaku postavljene ~ak tri predstave (i nasceni Drame SNG Ljubljana) od kojih jenajnovija premijera umetni~koga dru-{tva OSUM. Autori koncepta Matej Fi-lip~i~ i Irena [taudohar odlu~ili su na-glasak svoje Fedre staviti na pri~u o ne-sretnoj ljubavi.

Nova premijera ljubljanske Drame jeNa cilju Tomasa Bernarda. Ovaj tekst suteoreti~ari ~esto nazivali neprevedivim.

Re`iju potpisuje Du{an Mlakar, a igrajuMilena Zupan~i~, Maja Sever i Uro{Smolej. Majka i }erka odlaze na more uletnjikovac u koji godinama odlaze istogdana, ~ak u isti sat. Pri pakovanju prtlja-ga, koji je svake godine isti, majka nena-mernim {ikaniranjem svoju k}eri otkrivasvoju narav supruge, majke i udoviceveleindustrijalca, istovremeno recenzira-ju}i premijeru koju su videle prethodneve~eri...

U Mariboru se od 25.11. do 3.12.zbiva 9. me|unarodni festival perfor-mansa, suvremenog plesa i kazali{ta –Performa 2004.

U re`iji Janu`a Kice na sceni SNGNova Gorica praizveden je tekst o emi-

graciji Medtem savremenog slovena~kogautora Sre~ka Fi{era.

Na sceni Slovenskega ljudskegagledali{~a u Celju premijerno je izvedenapredstava za djecu i mlade Bliznakinje,po istoimenoj knjizi Ericha Kastnera, ure`iji Ivane Ðilas.

Branko Ðuri} Ðura, osim {to za No-vu Tv upravo pravi Na{u malu kliniku,neumorno i dalje radi i u slovena~kompozori{tu. Njegova najnovija premijera jeSlovenci u veselju. Ovu pozori{ni na-u~no-fantasti~nu pri~u o o sudbiniSlovenije u dalekoj 3026. godini postavioje Teatar 55. Priredila Aleksandra Jak{i}

SLOVENIJA 3026. GODINEVesti iz slovena~kog gledali{~a

Premijera predstave Veliko ~udoMitka Mad`unkova u re`iji Bran-ka Stavreva odr`ana je u Domu

kulture „Anton Panov” u Strumici. Sta-vrev je do sada na ovoj sceni postavio petMad`ukovih komada.

Bure baruta Dejana Dukovskog ure`ije Sa{e Milenkovskog proslavilo je

desetogodi{njicu. Ovaj komad ima oko200 izvedbi u svetu. „Svaki reditelj bi biosre}an ovakvim jubilejom” rekao jeMilenkovski i dodao: „Mnogi glumci supro{li kroz predstavu, neki su oti{li, nekiostali, neki ~ak ostareli kroz nju. Posetilaje mnoge evropske zemlje”. Scenografove postavke je Miodrag Taba~ki.

Reditelj Igor Ivkovi} u „Teatru 007”uradio je komad po motivima „Balkannije mrtav” Dukovskog.

Premijera Diplomca po noveli ~arlsaVeba a u re`iji Sini{e Eftimova odr`anaje u Makedonskom narodnom teatru uSkoplju. „Diplomac je brodvejska pred-stava u ne brodvejskim uslovima. Ne-mamo uslove velikih teatarskih ku}a aliimamo odli~ne glumce, ideje i ma{tu. Ovoje prisna pri~a u kojoj je Bend`aminBredok jedini realni karakter, dok seostali sa svojim strahovima postavljajuprema njemu”, rekao je Eftimov.

Ljup~o Georgievski postavlja Sofo-klovog Edipa u Turskom teatru u Sko-plju. „Tekst otvara pitanja i probleme kojisu i dalje aktuelni. Ne tretiram Edipavan univerzalnih problema ali ga stavl-jam u kontekst sada i ovde. Poku{ao samda mislim i govorim o modernim prob-lemima”, rekao je Georgievski. Ova po-stavka je u vezi sa Sedmoricom protivTebe i Antigonom koji su postali ogledalohaosa i konflikata koji se de{avaju poslepucanja socijalisti~kog re`ima.

Dobri doktor ^ehov, komad baziranna ~ehovljevim pri~ama, je postavkaBugarke Elena Baeve u Stipskom teatru.„Ansambl je, zajedno sa ~ehovljevim ju-nacima, poku{ao da se uklju~i u potraguza uspehom, sre}om i ljubavlju. Na{ ciljje bio da se zapitamo {ta je sre}a i gde jeona u na{im `ivotima. Da li je u lepoti iljubavi, u bistrom razumu ili ~istom mo-ralu”, rekla je rediteljka.

Premijera predstave Drugi testamentKarine Kodikian, u postavci ArmenijcaHakoba Gazanchiana odr`ana je u na-cionalnom teatru „Jordan H. K. D`inot”.Ovim je NP Veles nastavilo saradnju saYerevan Theatre.

Reditelj Stojan Stojanovski postavioje Sud Koleta Casulea za Prilepski teatar.Pri~a se odvija za vreme Ilindana i imanacionalne motive. „Sud je tekst koji je,

po mom mi{ljenju, veoma aktuelan. Ongovori o osu|ivanju krivih, ali krivci iistina se ne mogu na}i na sudu. Jer kriv-ica ide sa nama”, rekao je Stojanovski.

Sa vi{e od 400 premijera i 200 pred-stava godi{nje Nacionalni teatar Bitoljproslavlja 60 godina postojanja. „Od14.11.1944. kada je izveden Ðore Maga-revski Vlade Maleskia u re`iji Dim~aStefanovskog na makedonskom jeziku,bitoljski teatar se razvio u internacional-ni pozori{ni hram”, rekao je upravnikLjup~o Georgjievski.

U Albanskom teatru postavljajuSusede Britanca Henri Adama u re`ijiSr|ana Janikjievi}a. Ovu urbanu pri~usmo imali prilike da vidimo na ovogo-di{njem Bitefu.

Nacionalni teatar Bitola izveo je ko-mad Spilioni Tomislava Osmanlia u re`ijiDimitria Osmanlia. Drama je istorijskafreska ratnog perioda. To je pri~a o mla-doj Jevrejki i sudbini urbane porodice umultinacionalnom Bitolju.

Premijera Svakog ~oveka (Every-man), podnaslova @iv ~ovek Gorana Ste-fanovskog, u re`iji Deana Damjanovskogodr`ana je u Skopskom dramskom po-zori{tu. Tekst je o nemoralnosti dana-{njeg ~oveka. Smrt je predstavljena krozljudski karakter Anastasiu koja sre}egrupu turista koji su jeziviji od smrtisame. Anastasia je sinonim Vizantije iIstoka, dok turisti prikazuju Zapad. Za-pravo, ova drama je dokaz gubitka mostakoji povezuje Istok i Zapad.

U Kumanovo teatru reditelj VladimirMil~in je postavio tekst Ba{ta kiselevi{nje ruskog savremenika AleksejaSlapovskog. „Niko ne mo`e pisati u Rusi-ji kada je ~ehovljev duh stalno prisutan”,rekao je autor. Ovo je komad koji reflek-tuje ~ehovljeve drame. Tema su ljudi kojisu uhva}eni u tranziciji i njenom uticajuna njihove `ivote. Uzimaju}i neke od~ehovljevih junaka i njihovo postavljanje

u nov kontekst, pisac je locirao radnju uzgradu koja treba da bude prodata isru{ena, akteri su stavljeni u novusituaciju gde su rastavljeni nostalgijomza starim i strahom od novog vremena.

Scene `ivota Irca iz Belfasta OvenaMekkafertia (Owen McCaferty) projekatje Makedonskog nacionalnog teatra.Phillip Le Muan, koji je posatvio Burebaruta u Londonu 1999, re`ira ovajkomad. Drama se odvija tokom jednogdana u Belfastu, u kojoj 19 likova pre-zentuje slike svakodnevnog `ivota, sve tokroz sedam pri~a. Autor je istakao datekst nije o konfliktima u Belfastu iliSevernoj Irskoj, ve} o svakodnevici. Poreditelju cilj predstave je da prika`ena~in na koji se ljudi bore sa problemimau `ivotu. Komad uklju~uje sahranu,preljubu, nestalo telo, upla{enog pro-davca, dilera droge, alkohol, uli~nu ban-du... sve to `a~injeno doma}im i uli~nimnasiljem. Postavljaju}i ovaj komadrediteljeva ideja je bila da napravi para-lelu izme|u Skoplja i Belfasta.

Premijera predstave Ples no}nihleptirova u Orijent Ekspresu po dramiVozovi koji stoje Petra Bakevskog u re`ijiViolete D`oleva odr`ana je u napu{tenomvagonu na Staroj `elezni~koj stanici uSkoplju. Radnja se de{ava u vozu „Ori-jent Ekspres” i predstava je postavljena uautenti~nom prostoru u vagonu koji stojina stanici 40 godina.

„Komad koji uklju~uje i karaktere izromana Agate Kristi Ubistvo u OrjentEkspresu, preko razo~aranog intelektu-alca Kristijana, povla~i pitanje da li suMakedonci u mogu}nosti da uzmu sud-binu u svoje ruke i da pomere stati~nivoz ka boljoj budu}nosti, ka Evropi”,rekao je Bakevski. Predstava je ra|ena uBrehtovom maniru te ima songove kojikomentari{u svakodnevni `ivot. Priredila Aleksandra Jak{i}

I JO[ ^EHOVAPozori{ne novosti iz Makedonije

NNaa cciilljjuu:: MMaajjaa SSeevveerr ii MMiilleennaa ZZuuppaann~~ii~~ ((FFoottoo:: TToonnee SSttoojjkkoo))

SSppiilliioonnii NNaarrooddnnoogg tteeaattrraa BBiittoolljj

Na sceni HNK Rijeka postavljeni suLorkini Krvavi svatovi u re`ijiDamira Zlatara Freya. Ova speci-

fi~na izvedba u `anru koreodrame slo-bodna je interpretacija Lorkine drame.Frey ovde komunicira sa autorovompoezijom ali i s radovima njegovih pri-jatelja Dalija i Bunela daju}i predstavinadrealnu komponentu koja svojominterpretacijskom otvoreno{}u poma`e dase uslo`i vizija Mediterana.

Na dodeli Nagrada hrvatskog glu-mi{ta dominirale su dve predstave sa po4 nagrade – Ekvinocijo Ive Vojnovi}a, ure`iji Jo{ka Juvan~i}a i mjuzikl ^ikago.

Na Maloj sceni u Zagrebu premijeruje imala de~ja predstava Kako je Tonkicakupovala kruh. Veseli igrokaz JasenaBoke re`irala je go{}a iz Slovenije, Mate-ja Kole`nik. Prvo su se mama i tata po-sva|ali pa je onda Tonkica uzela torbu ikrenula sama da kupi hleb, a na putu jebilo mnogo opasnosti, jedan de~ko skojim je oti{la kupiti kola~e, ali se svesre}no zavr{ilo. Tako|e, premijerno jeizveden @ivot x 3 Jasmine Reze u re`ijiIvice [imi}a (u beogradskom Ateljeu 212igra pod naslovom Tri verzije `ivota). Nasasvim ~istoj, scenografskim detaljimaneoptere}enoj sceni koja do~arava dne-vni boravak odvijaju se, rediteljski glatkoi decentno, tri mogu}e varijante jedneodlu~uju}e ve~eri.

Na sceni KMD-a izvedena je predsta-va Eve Ensler Vaginini monolozi u re`ijiSnje`ane Banovi} Dolezil. Dubrova~kaizvedba je {lagvort za tri glumice dapoka`u {to mogu, a da pri tom i ka`uneke stvari koje se obi~no ne izgovaraju ikoje }e mo`da nekog naterati na razmi-{ljanje. Ispovesti zlostavljanih `ena, de-voj~ica, starih usedelica, doma}ica, uspo-stavljaju se kao dijalo{ka struktura, nesamo na pozornici nego i u odnosu premapublici.

Oktobarska premijera Drame HNKZagreb je Herakle, Alkestida Euripida.Ozren Prohi}, reditelj, sti{ao je juna~enjasvog Herakla, a poja~ao izbegli~ku ne-mo} njegove porodice. Sva ta pogubnasuzdr`anost koja prati dana{nje genocideodli~no je pogo|ena u prvom delu pred-stave, dok drugi deo, izvedba Alkestide,ne poseduje ni koherentnost ni original-nost rediteljskog tuma~enja. Veliki deoposla napravio je prevodilac Neven Jo-vanovi}, kojem je po{lo za rukom da an-ti~kom dramskom tkivu podari oreol`ivog i savremenog govora.

Na istoj sceni premijeru je imala iGlorija Ranka Marinkovi}a u re`iji Bo-`idara Violi}a. Violi}eva Glorija po~injescenom cirkusa u kojoj se prvi put javio

Glorijin strah od trapeza. Time njena`ivotna putanja logi~no po~inje strahom,koji je dovodi do manastira i zavr{avatragi~nom smr}u. U dramatur{koj obradiVioli} je, uz umetnutu sliku cirkusa kojupisac nije napisao, po~etnih pet slika po-re|ao druga~ije, neznatno smanjuju}i iz-vorne dijaloge. Fenomenalnu ulogu, kakoka`e kritika, ostvario je i Mustafa Na-darevi}.

Povodom ove postavke u Zagreb jedoputovla Mira Stupica, koja je 1955. bilaprva Glorija. Po{to je pozdravljena burn-im aplauzom u foajeu pozori{ta, izjavilaje: „U hodu vremena, mnoge se stvaripromene, jedino se ne menja velika i lepauspomena, koja i u grbavom vremenusa~uva svoje lice i lepotu”. Na sve~anostisu prikazani i neki zvu~ni i video snimcirazgovora s umetnicom i nenim pokoj-nim suprugom.

Predstava Pre sna, nastala po dramiLade Ka{telan, praizvedena je u Gavelliu re`iji Nenni Delmestre. Ovo je pu-nokrvna `enska predstava – tekst je na-pisala `ena, re`irala je `ena, sve glavneuloge su `enske, ve~na tema je ispri~anaiz jo{ uvek manje ~ujnog, `enskog ugla.Ka{telanova kroz deli}e pojedina~nih po-rinu}a nazna~ava duhovnu klimu sre-dine iz koje njeni likovi dolaze, pri ~emuna sna`an i efektan na~in uspeva iska-zati svoju rezignaciju i skepti~nost pre-ma mogu}nosti tzv. `ivotne sre}e. Mu-{karci su mo`da najuo~ljivija ‘senka’ natom rendgenskom snimku. Li{ena deko-rativnosti, maksimalno posve}ena glum-cu i dinami~no dobro izbalansirana,re`ija Delmestre je stvorila upe~atljivu isvedenu predstavu, s nizom uverljivihgluma~kih ostvarenja.

Jedno~inka Jo{ jedan posao ChrisaSteela prvi je plod saradnje Gradskogdramskog kazali{ta „Gavella” i Akade-mije dramske umetnosti, koja je zapo~elaove sezone. Zamisao je da odabrani re-diteljski ispiti studenata zavr{ne godinebudu postavljeni na maloj sceni, „Mamu-tu”, sa gluma~kom podelom u kojoj bi biliili studenti glume ili „Gavellini” glumci.Prednost pred hrvatskim kolegama dobioje mladi ameri~ki pisac i student po-zori{ne re`ije Kris Stil, koji na zagre-ba~koj akademiji boravi u sklopu raz-mene studenata sa Indiana univerzitetaiz Pensilvanije. U nekom gradu bez ime-na, u napu{tenom stanu na petom spratusolitera, jedne prole}ne no}i sastaju se~etvorica likova kriminalaca. U stan ih jedovela tajanstvena naredba nadre|enog,iza koje se mo`da skriva samo ‘jo{ jedanposao’, a mo`da je re~ o lukavo smi{ljenojklopci u kojoj }e jedan od aktera izgubitiglavu.

Druga ovosezonska premijera Grad-skog kazali{ta lutaka Split je Sne`nakraljica nastala prema delu Andersena ure`iji Gorana Golovka.

Dubravka Vrgo~ je nova upravnicaZKM-a. „Zami{ljam Zagreba~ko kaza-li{te mladih kao otvoreno pozori{te, ra-dikalno posve}eno negovanju umetni-~kog teatra u svim njegovim estetskimoblicima koje bi trebalo da zadovoljepubliku razli~itih generacija...”, rekla jenakon imenovanja.

Kao prvu premijeru u ovoj sezoniTalijanska drama HNK Ivana pl. Zajcaizvela je jedno~inku savremenog italijan-skog dramati~ara Edoarda Erbe Lamaratona di New York/Njujor{ki mara-ton u re`iji Neve Ro{i}. „Ne znam, neuspevam shvatiti ko sam. Vidim sebe kao~oveka koji je u kontradikciji sa samimsobom... „, ka`e pisac. U potrazi za oso-bama, temama, situacijama, Erba je do-{ao na ideju da svoje skromno iskustvove`banja za maratonsko tr~anje postavina scenu. Ta po~etna ideja je nadogra-|ena drugom, tu|im iskustvom tragi~nihposledica jednog prometnog udesa.

Po{to je, po pisanju hrvatske {tampe,rije~ka predstava Filumena Marturanouzburkala kulturnu javnost u~estvovan-jem na BITEF-u, po~elo se ‘{u{kati’ onovim gostovanjima rije~kog pozori{ta uSrbiji, i to s Karolinom Rije~kom. Uprav-

nica Mani Gotovac ka`e da jo{ nemakonkretnih ugovora, ali se govorilo oterminima u maju za gostovanje Karo-line u Beogradu i Novom Sadu, a istovre-meno se razmatra i gostovanje opere

Karmen (re`irao je Jago{ Markovi},ina~e dobila je lo{e kritike) koja bi otvo-rila kamernu scenu „Madlenianum” po-sle rekonstrukcije.Priredila Aleksandra Jak{i}

24

EX YU

LUDUS 118,119

MIRA STUPICA U ZAGREBUKazali{ne novosti iz Hrvatske

Uperiodu od 22. do 26. septembra,koliko je trajao ovogodi{nji Tea-tarfest u Sarajevu, publika je

imala priliku da gleda ostvarenja kojasvoj teatarski izraz grade mimo stan-dardnih okvira, autorske, kreativne ialternativne projekte koji kroz re`iju,igru, ples i muziku istra`uju nove medi-je i teatarske prostore. Od 12 izvedenihpredstava, najboljom je progla{ena Naglavu Martina Paceka, Jane Vasakove iMiroslava Hanusa iz ~e{ke.

Nova sezona u Bosanskom narod-nom pozori{tu Zenica otvorena je premi-jerom Bube u uhu, reditelja Admira Gla-mo~aka. Naime, kako je rekao direktorMugdim Avdagi}, BNP }e se u ovoj se-zoni, u kojoj planira vratiti publiku usvoje sale, orijentisati isklju~ivo nakomedije jer „komedija je ono {to punipozori{te i nakon premijere”. Najavljenaje i postava Nu{i{eve Vlasti, koju bitrebalo da re`ira Gradimir Gojer.

U Pozori{tu mladih Sarajevo rediteljPjer @alica po~eo je rad na drami AlmiraIm{irevi}a Cirkus inferno (premijera jenajavljena za decembar). Tekst je nastaopo motivima [ekspirovog Julija Cezara.

Na sceni sarajevskog Narodnog po-zorista izvedbom litvanskog Romea iJulije Oskara Kor{unovasa, po~eo je 44.Internacionalni teatarski festival MESS.Pomenimo samo neke od predstava izprograma: Molijer – jo{ jedan `ivot JDP-a, Ivanov ma|arskog Katona Jozef Szin-haz Teatra, Snovi izgnanstva Kama Mo-skovskog teatra za mlade gledaoce, Tay-lorove lutke britanskog Geko teatra,Pri~a Ronalda, klovna McDonalda teatraLa Carniceria iz [panije, Helverova no}Kamernog teatra 55 iz Sarajeva... Festi-valska premijera je Adam Geist u re`ijiDine Mustafi}a.

Gluma~ke nagrade dobili su MikiManojlovi} (Molijer), Mirjana Karanovi}i Ermin Bravo (Helverova no}), i RasaSamuolyte (Romeo i Julija). Zlatni lo-

vorov venac za najbolju predstavu u celi-ni dodeljen je Ivanovu u re`iji TamasaA{era (nagrada i za najboljeg reditelja).„U svojoj interpretaciji ~ehovljeve drameA{er suptilno balansira izme|u tra-gi~nog i komi~nog, slede}i pi{~eve inten-cije i tako stvaraju}i autenti~nu i savre-menu kreaciju. U svojim re`iserskimmizanscenskim re{enjima on promi-{ljeno iskori{}ava scenografska re{enjakojima kreira svet ~ehovljevih likova.On istovremeno otvara prostor ~itavomansamblu za kreativnost uzajamne igre,ali i uspeva istaknuti svaku pojedinurolu”, pi{e u obrazlo`enju `irija.

A prema re~ima reditelja, ja~ina~ehova nije samo u tome {to pojedina~nopredstavlja razli~ite likove ljudi, nego i utome sto predstavlja dru{tvo i dru{tveneprobleme u odre|enom periodu razvoja.„Ivanov govori o propadanju jednog ~o-veka, o njegovom nestajanju. ~ehov krozsvoje delo ne obja{njava zbog ~ega je taj~ovek do{ao do takvog nivoa psihi~kerastrojenosti. U predstavi, prikazali smotraganje samog Ivanova za uzrocimanjegovog stanja i poenta predstave jezapravo u tome da je traganje ~oveka zasamim sobom stalan proces”, objasnio jeA{er. Tako|e, kroz scenska re{enja na-stojao je predstaviti vreme socijalizma70-ih i 80-ih godina XX veka koje je biloobele`eno depresijom kakva prati iglavnog junaka ovog komada.

Predstavom Pomr~ina krvi AhmedaMuradbegovi}a, u re`iji Lajle Kaikcije iizvo|enju Bosanskog narodnog pozori{taiz Zenice, po~eli su 21. susreti pozori{ta

BiH u Br~kom. Selektor susreta je JovicaPavi}.

Za po~etak 50. sezone, sarajevskiKamerni teatar 55 odabrao je delo polj-skog katastrofi~ara Stanislava IgnaciaVitkijevi~a Obu}are, sna`nu satirudvadesetog veka. U postavci Ale{a Kurtaovo delo, na alanfordovski na~in ismevadru{tvene poretke, ljudsku glupost, gladza vla{}u... Reditelj je u fokus pri~estavio obu}ara Sajetana i njegova dva{egrta potcrtavajuci kako je simbol radakao ne~eg pozitivnog i usko vezanog sa~ove~jim postojanjem gotovo nestao. Ra-zo~arani, bedni, umorni i rezignirani oniosu|uju i kritikuju vlast i vladaju}u kla-su. Ma|utim, kada posle revolucije i samipostanu lideri, utopljavaju se u tu istuarmiju beskrupuloznih i gladnih mo}i, tezaboravljaju svoje nekada{nje ideje.

Posle 28 godina, ~ehovljev Vi{njikponovo je na sceni Narodnog pozori{taSarajevo, u re`iji Petra Ve~eka. „Vi{njikje neobi~na asocijacija na vreme u kom`ivimo, svedo~anstvo da na na{im pros-torima `ive ljudi koji su svevremeneemotivnosti, ali neobi~ne ukletosti”, re-kao je direktor NP Sarajevo Gradimir Go-jer. „Gradim lica iz glumaca i zato ne-mam nikakvu eksplikaciju na po~etkurada na predstavi. Podela je ono {to zamene ~ini koncept predstave. Bez gluma-ca, njihovog anga`mana i njihove du{e,ove predstave nema”, dodao je Ve~ek. Priredila Aleksandra Jak{i}

44. MESS [ta se doga|a u po-zori{tima Bosne iHercegovine

PPrraaiizzvveeddbbaa kkoommaaddaa PPrree ssnnaa uu GGaavveellllii ((FFoottoo:: VVllaaddiimmiirraa SSppiinnddlleerr))

JJaassmmiinnaa RReezzaa nnaa hhrrvvaattsskkii nnaa~~iinn:: @@iivvoott xx 33

NNaajjbboolljjaa mmllaaddaa gglluummiiccaa 4444.. MMEESSSS--aa:: RRaassaa SSaammuuoollyyttee kkaaoo JJuulliijjaa

LUDUS 118,11925

Festivali

Za okorele posetioce edinbur{kogfestivala – one koji iz godine ugodinu poha|aju ~itav jednome-

se~ni maraton bez predaha – va`i izve-sno pravilo koje mi se ove godine prvi putukazalo kao op{te va`e}e. U avgustu,`ivot van Edinburga prestaje da postoji.^ak i najgore katastrofe – kao {to je prenekoliko godina bio poton podmornice„Kursk“, na primer – iz vizure Edinbur-ga u avgustu, ostaju samo ru`ne vestibez mnogo prilika za senzacionalizaciju.Ovog avgusta, tzv. „edinbur{ki mehur“se manifestovao na taj na~in {to nikomeprisutnom nije bilo jasno za{to se upla-kana britanska trka~ica Paula Radcliffenalazi na svim naslovnim stranicama`ute {tampe; te nijedna slu~ajna anketana temu Olipijskih igara na ulicama ovog{kotskog grada ne bi donela nikakvihsmislenih rezultata. ^uli smo da su Grcipripemili vi{eslojni spektakl, ali u po-re|enju s neprestanim vatrometom i `on-glerima iz svih krajeva sveta pred na{imprivremenim pragovima – nikakvognam spektakla nije manjkalo. Uz hiljadeglumaca, plesa~a, komi~ara i akrobatanadahnutim vrstom takmi~arskog duhane manje sna`nog od onog olimpijskog –vremena za sportiste nije bilo. A onda, irazne ceremonije dodela nagrada zaumetni~ko dostignu}e na samom festi-valu, skrenulo nam je pa`nju na nekedruge medalje.

Naravno, kao i predhodnih godina,na festivalu ovakvih razmera te{ko jeuspostaviti bilo kakav konsensus. Tomeje ove godine doprinela i ~injenica da jebilo manje hitova no obi~no – ili u olipi-jskom `argonu: bronza i srebro preovla-davali su nad samim zlatom. Stoga do-nosim informaciju, prili~no subjektivnusliku ovogodi{njih prvaka edinbur{kihigara.

Laureatizlatnih medalja

U domenu glavnog Edinbur{kogfestivala bilo je 8 u~esnika u discipliniopere, 5 u disciplini plesa i 6 u disciplinidramskog teatra. Festival je bio pro-pra}en jo{ i brojnim muzi~kim ta~kama,koncertima i javnim doga|ajima. Od ovihnajzapa`enija su bila ostvarenja kata-lonskog reditelja Kaliksta Bijeta (CalixtoBieito) – Verdijev Il Trovatore u prvo-pomenutoj kategoriji, za HanoverskuOperu, i de Rohasova Celestina za Bi-migham Rep. Obe produkcije odnose zlat-nu medalju bar na ra~un popularizacije iobna`enja neprikosnovenih klasika.Mada je i sam Bijeto ve} dovoljno poznatbritanskoj publici kao reditelj kod kogase na sceni redovno konzumiraju nar-kotici, ostaje bez kostima i stupa u bru-talne seksualne odnose; na predstaviCelestine imala sam priliku da sedimpored izvesne gospo|e u penziji koja mije uzgred objasnila da nema mnogosvrhe dolaziti na Festival ako }e se publi-ka ustezati pred kontroverznim predsta-vama. Njoj se predstava na kraju dopala,mada je tome doprinela i izvrsna igraKathryn Hunter u naslovnoj ulozi. Pozo-ri{na predstava od koje se najvi{e o~e-kivalo na glavnom festivalu – a koja je

uspela da podeli publiku crtom generaci-jskog jaza – bila je produkcija Per Gintau re`iji penzionera Peter Zadek-a zaBerliner Ansambl koja se tri i po sataigrala pod generalnom ku}nom rasve-tom. Berlinci su tako|e doveli adaptacijuRasinove Adromake u re`iji Luka Perce-vala, svojevrsno estetsko ostvarenje kojeje zahvaljuju}i vizuelnom lirizmu mnogobolje pro{lo kod mla|e publike. A {to semaratonskih doga|aja ti~e, zlatnu me-dalju za izdr`ljivost odnosi sva publikafrancuskog komada Le Soulier de SatinPaula Klodela u re`iji Olivijea Pija (Olivi-er Py) koji je trajao ni{ta manje nego 11sati. Gledaoci ove predstave odista su vi-|eni pred teatrom rade}i ve`be za raz-gibavanje u pripremi i u pauzama. Zarazliku od njih, gledaoci plesnog komadaJoe – koje se vodi kao remek delo poko-jnog kanadskog koreografa Jean-PierrePerreault-a – odplesali su iz auditoriju-ma nakon sat i 10 minuta lupaju}i noga-ma o pod. Ovakav spektakularan izlazbio je inspirisan ~injenicom da Pero-ovhorski komad koristi samo ritam stopalatridest dvoje igra~a u te{kim ~izmamakao svoju celokupnu „muzi~ku“ podlogu.Te tako Joe odnosi zlato u kategorijitimskog stepovanja.

Festivalske brojke

Jasno je ve} da svake 4 godine Olim-pijske Igre izrastaju u sve {iri doga|ajkoji obuhvata ~ak i sportove o kojima sedo skoro nije ni ~ulo ni razmi{ljalo kaoozbiljnim i dostojnim anti~kih atleti~ara.Tako i sa Frind`om – ogromnim proprat-nim festivalom koji iz godine u godinuizrasta u nepreglednu mre`u fascinant-nih dostignu}a pa i srceparaju}ih peho-va. Ove godine bilo je sve ukupno 25.326izvo|enja 1.695 predstava na 236 scena,dok je pro{le godine ovaj odnos iznosio21.594 izvo|enja 1.541 predstave na 207scena. Iako je ove godine prodato 5% vi{eod pro{logodi{njih rekordnih 1,18 mi-liona karata, proporcionalno, ovogodi-{nja celokupna prodaja karata se ipakra~una kao manje uspe{na u odnosu nabroj izvo|enja. Ovaj pad se pripisujelo{em vremenu (pa ~ak i doti~nim Olim-pijskim Igrama), mada, istini za volju,entuzijazma nije bilo ni{ta manje napokislim ulicama od prethodnih godina.

U domenu Frind`a karakteristi~no jebilo prisustvo holivudskih zvezda naedinbur{kim pozornicama. Pored solopredstave glumice Caroline O’Connor(koja se izme|u ostalog proslavila ufilmu Moulin Rouge) i u~e{}a holivud-skog komi~ara Mike McShane-a uameri~kom komadu Fatboy, najzapa-`enije i dugo najavljivano bilo je prisust-vo Kristijana Slejtera (Christian Slater)koji je igrao vode}u ulogu u pozori{nojverziji Leta nad kukavi~jim gnezdom.Ideja za ovaj poduhvat potekla je od festi-valskog veterana Guy Mastersona, koji jeve} stalni deo ove moje godi{nje repor-ta`e. Masterson je, naime, pro{le godinekreirao pozori{nu verziju filma 12 AngryMen gde je uloge podelio renomiranimsolo komi~arima, rasprodao sve karte zapredstavu, a zatim odmah dobio london-ski transfer i svetsku turneju. Istom

logikom nastao je i ovaj poduhvat koji jenajzad zadobio i holivudske razmere.Iako se Masterson na kraju povukao izprojekta, a Kristijan Slejter dobio boginjepred samo otvaranje festivala – te takorazo~arao dvonedeljnu publiku s ve}unapred kupljenim kartama za pred-stavu koju bolesni glumac nije mogao daigra – sve se sre}no zavr{ilo time {to jepredstava ipak igrana u poslednje dvenedelje festivala, te zatim odmah pre{la ulondonski West End. Sama zvezda poimenu Slejter uspeo je da privoli razo-~aranu publiku i novinare da mu ne-predvi|enu nesre}nu okolnost oprosteupotrebiv{i neodoljiv {arm i neo~ekivanudozu skromnosti. Slejter je bio naj~e{}evi|ena, najopu{tenija i najpristupa~nijali~nost na ulicama i `urkama Edinburga.Povrh svega, ipak, najvrednija hvale bilaje sama Slejterova gluma u pomenutojpredstavi koja se ni na koji na~in nijenamerno izdvajala od ostvarenja njegov-ih kolega na sceni, ve} se odlikovala iznatnom velikodu{no{}u u odnosu na ceoansambl. Taj se ansambl dakle na{ao ime|u takmi~arima za gluma~ke nagrade~asopisa „Stejd`“ ~iji je kriti~ar i ~lan`irija jo{ jednom bio i va{ dopisnik.

Iako je i gore pomenuta CarolineO’Connor bila nominovana u kategorijiza najbolju glumicu, a gore pomenutiMcShane za najboljeg glumca, na`alostipak nijedna od ovih holivudskih zvezdanije odnela gluma~ke ‘zlatne medalje’.Nagradu za najboljeg glumca dobio jeAmerikanac James Urbaniak (koji jedodu{e tako|e zapo~eo svoju holivudskukarijeru pre nekoliko godina u filmuVudija Alena) za solo show Thom Paine.Ovaj komad tako|e je odneo ‘srebrnumedalju’ ili drugo mesto za najbolji novikomad od strane Guardiana. Nagradu zanajbolju glumicu dobila je IrkinjaPauline Goldsmith za dvadesetominutnuBeketovu monodramu Not I ~uvenu potome {to su u njoj zapravo glavni akter„Usta“, a izvo|enje ovog komadi}a pred-vi|eno je s isklju~ivim ciljem da se ustaglumice postave na scenu. Nesumnjivokontroverzan izbor u ovoj kategorijiopro{ten nam je izborom najboljeg an-sambla koji je ipak bio op{ti favorit.[kotska trupa Grid Iron jo{ jednom jeodnela nagradu „Stejd`a“ za najboljiansambl, a za hip-hop operu pod na-slovom Fierce koja se bavi temom uli~nihgrafita.

Ute{nu „zlatnu medalju“ u ime ne-prisutne srpske publike ipak bih volelada dodelim predstavi Fatboy u kojoj glav-nu ulogu igra pomenuti Mc Shane. Delonjujor{kog pisca i reditelja John-a Clan-cy-a, Fatboy je svojevrsno vaskrsenje@arijevog Ibija u tri ~ina, gde se drugiodvija u sudnici, a u kojoj optu`en za nizzlo~ina, Fatboy-Ibi sam sebe brani. Pore~ima samog Clancy-ja, svaka sli~nost is biv{im jugoslovenskim i biv{imameri~kim predsednicima je – iako inci-dentalna – apsolutno namerna. Clancybi svakako voleo da svoju predstavudovede pred srpsku publiku, te sad ostajena organizatorima srpskih igara da tajme~ i ostvare.

Toliko o pobednicima. [to se ostalih– ovde nepomenutih – 190 predstava naovogodi{njem Frind`u ti~e, valja samojo{ jednom pomenuti da je bilo i smeha isuza i znoja i spektakla, te da festivalskabaklja i dalje gori. Ali se za slede}ih parhiljada predstava – i celomese~ni beg odstvarnosti – ne}e ~ekati cele~etiri godine.

EDINBUR[KA OLIMPIJADAIzve{taj sa festivala u Edinburgu

Duška Radosav l jev i¯

AAnnddrroommaacchhee

CCeelleessttiinnaa

PPeeeerr GGyynntt

26

Dnevnik

LUDUS 118,119

Zemlje Evrope i sveta toliko su oja-~ale, granice postale transparentne,osim, na`alost, za nas, da svaka

zemlja u svojoj prestonici ili nekomgradu kulturne tradicije osniva me|u-narodni pozori{ni festival. Para ima.Valja razvijati turizam svoje zemlje. Tre-ba sebe predstaviti – „i mi konja za trkuimamo“. U poslednje vreme ve}ina festi-vala prire|uju takozvane showcase pro-grame u okvirima svojih me|unarodnihfestivala. Samo se jo{ mi patrijarhalnostidimo svojih predstava (bez mnogorazloga), tako da pojedini ~lanovi Saveta,pogotovu ako su i sami reditelji, „trenira-ju (estetsku) strogo}u“ na predstavamasvojih kolega.

Ove godine morao sam da po`urim iodmah posle Bitefa krenem na put iugrabim najbolje predstave iz raznihsredina dok su na raspolaganju. Zatosvoj redovni dnevni~ki raport iz inos-transtva pi{em u telegrafskom obliku.Ose}am du`nost da s kolegama podelimutiske s tih putovanja.

Holstebro, 30. IX - 3. XEu|enio Barba je sa svojim Odin

teatretom proslavio 40 godina rada. Mi,selektori raznih festivala i drugi gosti,imali smo priliku da vidimo njegovupredstavu Andersenov san. Danska i ceosvet 2005. obele`avaju 200 godina odsmrti ovog, pored bra}e Grim, najve}eg inajpopularnijeg pisca bajki. Predstava jedobar primer teze da se i u tradiciji Gro-tovskog mo`e napraviti predstava s hu-mornim elementima. A to zna~i da je svedrinom mudraca podsmehne ~ak i ne-minovnosti smrti. Bajka je suvi{e dubokastvar da bi iz nje izostala smrt, kao {to jenema u diznijevskim stripovima. Osim{to umire Bambijeva majka. Zato sam nazavr{nom banketu u Holstebrou rekao da}u u samrtnom ~asu misliti na smrt kakoga vide Barba i Odin teatret, i da samuveren da }u umreti sre}an. Barba mi jeodmah uzvratio predlogom da im zave-{tam da mi Odin teatret u svom stilu pri-redi sahranu. Pristaju}i, ipak sam dodao:„Ali ne `urite s pripremama“.

Jerevan, 5 – 10. XNa svim svetskim festivalima sve-

prisutni jermenski pozori{nik Artur Gi-kasjan pro{le godine uspeo je da u svojojprestonici Jerevanu organizuje interna-cionalni pozori{ni festival. Morao se ori-jentisati na kamernije predstave s malodekora, ali je uspeo da festival ima nivo.Gledamo po nekoliko predstava dnevno.^ak je i stroga Renata Klet zadovoljna.Pravu senzaciju je izazvala predstavaBack to USSR iz Kazakstana koju igrajutri tamo{nje Ruskinjice s jednom Nemi-com ro|enom u DDR-u. To je s tananomironijom prikazana „umetnost“ socrea-lizma, a zatim se prikazuje nagli prelazna zapadnja~ku muzi~ku i estetskuformulu. Pomalo je nostalgi~no, ali ipaksamosarkasti~no. Festival u Holandiji,inspirisan tom predstavom, ve} je orga-nizovao festival pod tim naslovom Backto USSR, naravno s njima na programu.Na{e Malo pozori{te je u~inilo napor dasa svojom predstavom Frenki suzica ure`iji Bojana Ðor|eva planira predstavuu njihovom sjajnom dekoru slikara Si-ni{e Ili}a. Ali je na{ prevoznik zakazao.Dekor se zaglavio negde na Crnom moru.Tako je ansambl, na predlog upravniceAnje Su{e, koja nikad ne gubi prisustvoduha, igrao u improvizovanoj scenografi-ji. Izbili su me|u nekoliko najboljih pred-stava ovog novog festivala na obroncimaArarata.

Ina~e, za goste poseban do`ivljaj bioje susret s duhom istinskog genija film-ske umetnosti Sergeja Parad`anova(1924-1990) u muzeju punom dekupa`a,kola`a i instalacija u njegovskom stilu.

Maribor, 15 – 17. XBo{tnikovi susreti. Gotovo svaka

predstava je primer do koje mere Sloven-ci do`ivljavaju pozori{te kao va`an ele-ment svog postojanja. Na neke samokri-ti~ke primedbe podse}am ih da su oni,ma koliko malobrojni, izbili u prve redo-ve evropskog pozori{ta i da to nije slu~a-jno, jer je slovena~ko pozori{te bilo bitanfaktor njihovog nacionalnog identiteta.Da nije bilo slovena~kih umetnika, kojisu delovali i stvarali, uprkos tu|inskevlasti, danas ne bi bilo ni Slovenaca niSlovenije.

Primer takve predstave visokog svet-skog standarda je novo vi|enje ve} oda-vno klasi~ne drame Artura Milera Smrttrgova~kog putnika. Mateja Kole`nik jeizmestila dramu iz sfere socijalne kritike.A psiholo{ki realizam Milera produbilaje tako {to ga je odvela u vode antro-pologije. A unela je u dramu, ne proiz-voljno, ve} sa svojim razlogom, ~ak i ne-ke nadrealisti~ke elemente frojdisti~kogporekla.

Berlin, 24 – 28. XGledam jo{ jednog Renea Pole{a u

Prateru (Pablo), depandansi Folksbine.Tragam za njegovom najboljom pred-stavom da bi je doveo na Bitef. U i ina~esmelom nema~kom pozori{tu, on je jedanod najve}ih i najekstremnijih tragalaca.Krajnje intelektualni tekst Pole{ stavlja uokvire tre{-forme. Nisam ba{ uveren da}e beogradska publika i kritika prihvati-ti njegovu formu. Ali ga ipak mora upo-znati, jer bez njega ne}e znati kuda jed-nim krilom ide nema~ko, a to zna~i i do-bar deo evropskog pozori{ta. Oni kojimisle da je umereni estetizam jo{ i danasposlednja re~ svetskih tendencija, na}i }enajgore re~i za moj izbor Pole{ove pred-stave koja god bila. No, te{ko da }e Bitefuop{te uspeti da ga dovede, jer su njegoviglumci skupljeni s raznih strana Ne-ma~ke i uvek je pitanje da li }e biti slo-bodni u septembru.

Posle premijerskog kraha predstavena{eg ovogodi{njeg gosta na Bitefu, Ho-lan|anina Jana Simonsa predstavomKockar po Dostojevskom, u kantini po-zori{ta pri~am s Dimitrijem Go~evim, Bu-garinom koji je ve} davno izbio me|unajbolje reditelje Nema~ke. (Bio je naBitefu s Milerovim Kvartetom). HajncKlunker mi skre}e pa`nju na njegove dveizuzetne predstave. Tu, u Folksbine, naKoltesovu Borbu crnca i pasa, predstavukoja mo`e da do|e na Bitef, i Smrt trgo-va~kog putnika u Doj~es teatru u Ber-linu. Nema~ka ponuda je uvek takoobimna da selektor ne zna {ta bi preuzeo. Problem je katkad da ne{to {to je ponema~koj pozori{noj javnosti najbolje„nije dovoljno“ dobro za na{u pozori{nujavnost, {to je ove godine bio slu~aj saSimonsovim Titom Andronikom. „The-ater heute“ je predstavu proglasionajboljom u nema~koj sezoni 2003/04, apredstavu tek deo na{e mlade kritikedo`ivem kao pravu.

U [aubine am Leniner plac gledamizvanrednu predstavu Galeba u re`ijimladog Rihtera. [teta {to nije postojao zaovogodi{nji Bitef u doba ~ehovljevog ju-bileja. De{ava se u dana{njoj Rusiji.Duhovito, tu`no, gluma~ki na najvi{emnivou.

GROZNI^AVA POTRAGA ZA NOVIMDnevnik selektora Minhen, 28. X – 1. XI

U Minhenu sam na seminaru „Pozo-ri{te u tranziciji“. S kolegama, uglavnomselektorima festivala sa raznih stranaEvrope, gledamo u Kamer{pile (na{igosti na ovogodi{njem Bitefu) Parseval-ovu predstavu Otela. Jo{ jedna predstava[ekspira u savremenom kostimu. Otelo jenenao~iti belac, a Emilija predivna Crnk-inja. „Glavnu“ ulogu ima virtuozni pi-janist nasred scene, koji je izgledom odu-{evio `enski deo na{e male festivalskevrhu{ke i koga je Kristine [najder, mojapoznanica, ljubazna operativna direktor-ka Kamer{pile pozvala za na{ sto. On svevreme improvizuje, po dogovoru s re-diteljem ceo tok tragedije. Ima slobodu dane{to nekad i ne odsvira ako mu te ve~eritako do|e. Muzi~ka i rediteljska aleotori-ka, nova moda evropskog pozori{ta.

Holandija, 12 – 15. XIAmsterdam. Najzad gledam Kor-

{unovasovog Cara Edipa iz Vilne. U~inilomi se da je on `eleo da tom ekstremnijompredstavom do|e na ovogodi{nji Bitef,umesto s atraktivnom, ali predstavomizmenjenog `anra - Romeo i Julijom. Biosam za~u|en i zbunjen kad sam nafotografijama vi|ao da je hor u EdipuOskaras pretvorio u glavatu odoj~ad, ane{to kasnije u zbor nekoliko istih MikiMausova. Sada sam shvatio da je u pi-tanju rediteljevo shvatanje da mitovi na-staju iz de~jeg do`ivljaja sveta, koji jeotelovljen i u ovoj predstavi simbolizovanDiznijevim junacima, da bi tek kasnijena vi{em nivou mit postao ne{to dublje,tajanstvenije, kao metafori~na metafi-zika sveta. Ipak je bolje {to je na Bitefubio „pekarski“ Romeo. Uveren sam dapredstava Cara Edipa, iako veoma za-

nimljiva i veoma duga~ka, ne bi pro{lana Bitefu.

U Roterdamu gledam glavni cilj mojeposete Holandiji, predstavu Dugi `ivotnove zvezde svetskog pozori{ta AlvisaHeemanisa. On je sa svojim glumcimanekoliko godina prou~avao starce i sta-rice po stara~kim domovima. I na osnovutoga napravio „realisti~ku“, ali neverbal-nu predstavu. Kad ka`em da je „reali-sti~ka“ ho}u da ka`em da nema pan-tomimske stilizacije, ve} opravdanog,mada puno bizarnog pona{anja starihljudi, koji se prikazuju u situacijama kadi nije potrebno da govore. Katkada peva-ju, snimaju pesme na lo{em magneto-fonu, i to bez sluha, ple{u na svojoj za-bavi, pentraju se da obese sliku. Sve se tode{ava u „komuni“ tipi~noj za zajed-ni~ke stanove zaostale iz sovjetskog peri-oda. A oni i u Letoniji u teku}oj tranziciji,punoj dru{tvenih potresa, i danas postoje.Starce i starice igraju mladi glumci bezmaske, a transformi{u se samo glumom istavom. Dirljivo, duboko, novo. Njegovapredstava iz savremenog `ivota, pomalopole{ovska, By Gorky nije kao kod Pole{aektremna i originalna. Najzanimljivije jeda je Alvin bio inspirisan dramom Nadnu. Ali glumci ne igraju znane likove,Satina, Glumca, Barona, Vasilisu, Tatari-na, ve} po svojoj volji koriste tekstove izdrame. Na portalu pi{e na letonskom(o~igledno da je to ironijski) „~ovek –kako to gordo zvu~i“.

Pariz, 18 – 20. XIU Parizu sam ~lan dr`avne delegaci-

je s predsednikom Zajednice SvetozaromMarovi}em Koi{iri Macuri, generalnomdirektoru UNESCO-a na temu na{egsrednjovekovnog nasle|a na Kosovu.Ipak uspevam da odem u izme{teniOdeon i gledam staru varijaciju na temuRi~arda Tre}eg Karmela Benea. Pitamreditelja, slavnog Lavodana, da li jepravio oma` Beneu, citiraju}i njegovunekada{nju predstavu. Re~e da nije, jer

nikada nije ni video snimak svoga slav-nog italijanskog prethodnika. Jedno-stavno, a na neki na~in impresivno.

Riga, 20 – 23. XIU prestonicu Letonije pozvan sam s

vi{e direktora festivala na njihov show-case. Kako su dve najbolje letonske pred-stave Dugi `ivot i By Gorky na turneji,oni koji nisu te predstave, kao ja, videli uRoterdamu, nisu imali potpuni reprezen-tativan izbor. Predstava Vird`inija Vulf30-ogodi{njeg reditelja Regnarsa Vai-varsa, koga nazivaju enfant terriblomtamo{njeg pozori{ta, takva je da sam murekao: „Ti zanimljivije izgleda{ negotvoja predstava“. Daje se kraj {ankaprivatnog stana univerziteskog profesoraD`ord`a. Predstava je, kako su nas preneki dan e-mailom obavestili ljubaznidoma}ini, progla{ena za predstava le-tonske sezone. Ne znam, meni se izrazitone svi|a.

Za mene je najbolja predstava kojuglumi, ovim dnevni~kim zabele{kama~esto spominjani, Alvis Hermanis. Ovogaputa je on „samo“ odli~an i eroti~an @anu modernizovanoj Strindbergovoj Gospo-|ici Juliji s dve rasko{ne i isto takostrasne koleginice. Rediteljka se opre-delila za detaljno napravljenu kao glistarazvu~enu scenu (to je o~igledno tu u Ri-gi u modi) s malo gledalaca.

Oputovali smo autobusom sto kilo-metara da u gradi}u Valmieri vidimo va-rijaciju na temu litvanske pro{losti nji-hovog klasika Rainisa (1865-1929). Unjegov komad Mala vrana iz 1921, re-diteljka Mare Kimele ubacila je u `arupatriotske polemi~nosti likove Staljina,Bre`neva i Putina, ba{ kao kad bi nekinema~ki reditelj u Fausta ubacio likoveHitlera, Adenaurea i [redera. Nije miprijalo. Zbog te predstave i stalnog gleda-nja predstava, nisam stigao ni do Starogtrga Rige, koji je na listi svetskognasle|a, kao odnedavno i na{manastir De~ani.

Jovan ¬ i r i lov

LUDUS 118,11927

OKTOBAR

Pre 35 godinaDrama koja je na dokumentarno-

filmski na~in prikazivala posleratni `ivotu jednom kraju Beograda do`ivela jeodmah na premijeri ogroman uspeh. UJugoslovenskom dramskom, koje je ovompremijerom 6. X 1969. otvorilo sezonu,predvi|ali su da }e to biti najbolja pred-stava. Dragoslav Mihajlovi} je dramati-zovao vlastiti roman Kad su cvetaletikve, a postavio ga je Boro Dra{kovi}, uzpomo} scenografsko-kostimografskogtandema Vladislav i Slavica Lalicki, glu-maca: Mi{e Janketi}a, Ljube Tadi}a,Ljubi{e Jovanovi}a, Mihajla Kosti}a, Ra-de \uri~in, Marka Todorovi}a, MiodragaRadovanovi}a, Ljiljane Krsti}, MarijanaLovri}a, Svetlane Bojkovi}, Branka Cve-ji}a, Milana Gutovi}a i drugih. Pozo-ri{nom timu na probama je pomagao itrener bokserske reprezentcije Du{koBogdanovi}. Kad su cvetale tikve repri-zirana je jo{ samo 10. i 13. X. Onda jestigla dr`avna uredba po kojoj je predsta-va morala ili da se prepravi ili da seskine s repertoara. Po prvi put u posle-ratnoj Jugoslaviji pozori{ni ~in shva}enje kao opasan po zajednicu. Jo{ jednomsu Tikve odigrane s izvesnim ideolo{kimizmenama, a onda je u subotu 25. XUmetni~ko ve}e JDP odlu~ilo da pred-stavu vi{e ne igra.

Nova scena Narodnog pozori{ta,popularni Zemunski pogon, otvorena je uzgradi Doma kulture Zemun 22. X 1969,premijerom Ko{tane u re`iji Jovana Put-nika. Pred prepunom dvoranom naslovnilik igrala je Olivera Markovi}, a MitketaJovan Mili}evi}. Scena je bila namenjenagra|anima Zemuna i Novog Beograda,kojih je u tom trenutku bilo oko 250 hilja-da. Na repertoar je stavljena dramskaklasika - [uma Ostrovskog, Narodniposlanik B. Nu{i}a, [panska tragedijaTomasa Kida, ali u sali su mogli da seizvode i opera i balet. Ova zgrada je saprekidima gra|ena dve decenije. Imala je600 mesta, prostor za orkestar ~ak ve}iod zgrade u centru Beograda i jednakoprostranu scenu.

23. X 1969. dramski pisac SamjuelBeket (Samuel Beckett) dobio je Nobe-lovu nagradu za knji`evnost. Te godinebila je jaka konkurencija; kadnidati subili Malro, \uzepe Ungareti, Sol`enjicin,Neruda, Ginter Gras... Beket je uticao naevropsku dramu druge polovine XX ve-ka, mada je i najvi{e osporavan. Ro|en jeu Dablinu 1906, {kolovao se na Trinitikoled`u. Ve} tad je objavio prvu knjigu -pesmu Horoskop (1930). Od 1938. trajno`ivi u Parizu. Na francuskom je po~eo dapi{e po zavr{etku rata. Nastaju njegovanajzna~ajnija dela: romani Marfi (1938),Moloi (1951), Malone umire, Bezimeno,drame ^ekaju}i Godoa (1952), Kraj igre(1957), Poslednja vrpca (1958), Sre}ni

dani (1963). Sam je sebe prevodio naengleski. Pisao jo{ radio-drame, eseje,kratke pri~e. Drugovao je sa RadomiromKonstantinovi}em. Umro je u Parizu1989.

Scenograf i slikar Andrej Verbickiumro je 4. X 1974. u Herceg Novom.Rodio se u Rusiji 1895. Ruski emigrant(ro|. 1895), ime|u dva rata bio je sce-nograf u beogradskom Narodnom pozo-ri{tu, a najve}i uspeh do`iveo je 1925,kada je izlagao na Me|unarodnoj izlo`bidekorativne umetnosti u Parizu. Poslerata u~estvovao je jo{ u predstavamaNajezda, Madam Baterflaj i Knez Igor.Radio je i za Beogradsko dramsko po-zori{te, i ponekad gostovao u novosad-skom SNP, u Ni{u, [apcu, Kotoru, Ti-togradu, na Cetinju.

Povodom proslave Dana Beograda,20. X 1974. za novine su dali izjaveizme|u ostalih i pozori{ni ljudi. Rediteljdr Marko Fotez se se}ao vremena oslo-bo|enja: „Ni vlaka, ni mosta, nego,skelom smo pre{li s ove strane Save. UBeogradu kao u mravinjaku: raskr~a-vale su se ru{evine. A brijali smo se upodzemnom veceu kod biv{eg 'Ruskogcara'. Ha-ha-ha. Ala je to bilo lepo...Beograd vas privu~e {irinom svoje du{e,a onda zadr`i. Rekao bih: ovde imamesta za svakoga.“ Prvakinja JDP, Mari-ja Crnobori: „Kad mi neko samo takoka`e da sam do{ljak, a {ta si ti, bolan!Do{ljak, to je ne{to lepo, neko ko donosinovo bogatstvo sa sobom, nepoznato, napoklon. Svi smo mi do{ljaci: u ovaj grad,u ovu zemlju, u ovo vreme, u `ivotovaj...“ Stevo @igon: „Volim ga zbog nje-gove fantasti~ne pro{losti. Volim ga zbognjegove jo{ fantasti~nije budu}nosti. Kojije grad u svojoj istoriji ~etrdeset putaspaljivan? Koji grad ima ovako velikereke, ovako velike vetrove, veliko nebo.

Najlep{e beogradske ulice vode pravo unebo...“ Eva Ras: „Volim Beograd {to vamse tamo ljudi od srca nasme{e, ili vasoteraju glatko tamo negde, ali ste sasvimsigurni da vas u nekom svom unutra-{njem tefteru uknji`e. Tamo svet ne umeda gleda kroz vas kao kroz - ni{ta.“ DrAnton Kolendi}: „Nikad nisam razmi-{ljao o tome jesam li Beogra|anin.Beograd sam primio kao svoj najro|enijigrad jo{ dok sam bio maturant, skoje-vac... pa zatim u~esnik studentskih de-monstracija, kad smo provalili u rektorati kad su se Beogra|ani masovno soli-darisali s nama i donosili nam hranu. Toje bio pravi Beograd, koji je u sebi uveknosio tu slobodarsku `icu. Otud se nje-govim imenom prse i oni koji to po ro-|enju nisu.“

Pre 25 godinaBeograd je gledao komad Elfride

Jelinek. Iz Graca je u Beogradsko dram-sko pozori{te stigao Stadttheater i 11. i12. X 1979. izveo prvo - Ibzenovu Noru, apotom adaptaciju iste drame koju jenapravila Jelinekova, [ta se dogodilopo{to je Nora napustila mu`a. Obe dramere`irao je Kurt Jozef [ildkneht, uloguNore igrala je Petra Farnlender. Nora sena kraju vra}a mu`u, s re~ima: „Niko nestoji tako nisko da ne bi imao ne{to jo{ni`e od sebe – svoju `enu“. Dr`avniteatar je ovim uzvratio posetu BDP uprethodnoj sezoni.

Oktobarsku nagradu grada Beogra-da za 1979. u oblasti pozori{ne umetnos-ti dobio je Predrag Manojlovi} za uloguKaligule u Kamijevoj drami koja je po-stavljena u beogradskom Narodnom po-zori{tu. U obja{njenju odluke stajalo je i:„...po{lo mu je za rukom da o`ivljavaslo`ene Kamijeve filozofsko-pozori{neideje. Ova uloga afirmi{e jedan nedo-voljno priznat na~in glume, pre svega

KAD SU CVETALE TIKVEJe lena Kova÷ev i¯

O K T O B A R , N O V E M B A R 2 0 0 4 .zasnovan na intelektualnom pristupu,ironiji, neo~ekivanim pozori{nim re{enji-ma.“ Odluku su doneli Vlada Stamen-kovi}, Marko Todorovi} i \oko Stoj~i}.

21. X 1979. u Beogradu je umro drDu{an Mila~i}, biv{i direktor Drame NP,dugogodi{nji upravnik Narodne biblio-teke Srbije, frankofil. Kao student pre{aoje Albaniju pri povla~enju vojske. Uizbegli{tvu je studirao francuski i upo-rednu knji`evnost u Eksu, Al`iru i Pa-rizu, gde je diplomirao. Na Sorbonidoktorira sa dve teze Pozori{te Onore deBalzaka i Neobjavljeno pozori{te O. deBalzaka. Obe je nagradila Francuskaakademija nauka. Bio je upravnik i dra-maturg Narodnog pozori{ta Moravskebanovine u Ni{u i na visok nivo podigaorepertoar, scensku disciplinu i re`iju.Poneo je Legiju ~asti 1935. U beograd-skom Narodnom pozori{tu bio je knji-`evno-umetni~ki referent, pa direktorDrame za vreme uspe{ne uprave MilanaPredi}a. Objavio je prve romansiranebiografije slavnih li~nosti: Sare Bernar,Marije Malibran, Emila Zole, Stendala,Molijera. Rodio se u selu Merdari kodNi{a 7. XI 1892.

Na isti dan, 21. X u Ljubljani je, poslekratke bolesti preminula glumica SavaSeverova, nenadma{ni tuma~ Krle`inih`enskih likova. Igrala je na velikimjugoslovenskim scenama i obele`ilaJugoslovensko dramsko pozori{te iSlovensko narodno gledali{~e u Ljub-ljani. Ponela je mnoge nagrade za uloge– Laure u Agoniji, Barunice Kasteli uGlembajevima, Strindbergovoj G-|ci Juli-ji, [ekspirovih i Cankarevih junakinja.Na pitanje ko je na nju presudno uticaorekla je: „Napi{ite: Krle`a, on je mojpisac“. Rodila se u selu Trojane izme|uCelja i Ljubljane 1905. Poslednji put

Stajan Novakovi} (1842-1915), isto-ri~ar, filolog, knji`evni istori~ar,politi~ar, jedna od najistaknutijih

li~nosti u Srbiji u drugoj polovini 19.veka, najplodniji nau~nik kojeg je dalaSrbija pre stvaranja Jugoslavije 1918.Napisao je prvu Istoriju srpske knji-`evnosti (1867, dopunjena 1871), prvuSrpsku bibliografiju (1869), za `ivotaobjavio 50 knjiga i 400 rasprava izoblasti istorije i teorije knji`evnosti, poli-ti~ke i pravne istorije. Glavni je pred-stavnik filolo{kog pravca u srpskoj kriti-ci i nauci o knji`evnosti. Smatrao je da jeknji`evnost slika `ivota, ali i izraz misli,„fotograf i filozof vremena svoga“.

Povodom obele`avanja stogodi{njicero|enja Jovana St. Popovi}a objavio je, uizdanju SANU, o njemu knji`evno-istorijsku studiju na 120 strana, poku{ajstvaranja sinteze o najistaknutijem ko-

mediografu 19. veka. Redovi koji sledeneka budu i podse}anje na predstoje}udvestagodi{njicu Sterijinog ro|enja, kojubi valjalo za dve godine dostojno obe-le`iti.

Op{tekarakteristikeJ. St. Popovi}a

„U Ugarskoj polazilo se i od vere i odnarodnosti na prvome mestu, i glavni suradnici tim pravcem preduzeli da narodbude knji`evno{}u, {kolom i prosvetnomorganizacijom. I J. St. Popovi} je u tometra`io polaznu ta~ku, i pozori{te jeizna{ao kao sredstvo kojim da sa svojestrane radi na probu|enju naroda srp-skog. U tome izboru i pokazao se njegov

pravi poziv, kojim je uspeo da srpskopozori{te stvori.

Ne smatramo da je J. St. Popovi}izabrao dramat kao glavno svoje poljerada {to je mislio na tome se polju odliko-vati, nego je na dramatu radio rodolju-blja radi, a dramatsko savr{enstvo bilomu je na drugom mestu. Dokaz nam jezato {to su svi Popovi}evi dramati popu-larni, shvatljivi, bez o{trije umetni~keobrade.

I po{to svaka valjana knji`evnaproizvodnja ima svoju tendenciju ili svojzadatak - proizvodnja J. St. Popovi}aimala je za zadatak krepljenje rodolju-blja i narodnosti i razvijanje prosvete. Stoga se J. St. Popovi} svuda pokazujenaro~ito kao ~ovek od reda, pouzdan usvakom smislu, daleko od sviju sum-njivih ili prevratnih tendencija. Tvrd inesumnjiv moral op{tega gra|anskog,dru{tvenog i moralnog reda veje krozdru{tvo ili sredinu njegovih spisa.

Izgleda da je J. St. Popovi}u vi{e bilostalo za tim da iz onda{njeg srpskogdru{tva {to vernije i {to `ivlje i {aljivijenaslika izabrani tip i da ga {to ve}ommasom iz `ivota pokupljenih pojedinosti{to reljefnije izbaci. Obrt na dobro, pobe-da poznate moralne ispravke, vr{ila seovla{ kao stvar poznata. Pisac je ufotografisanju svoga izabranog tipa bio imarljiv i savestan; za obrt na dobrozadovoljavao se onim {to se desilo podrukom, ne tra`e}i u tome bog-zna kakveprobira~ke kombinacije.

Jovan St. Popovi} nije imao ni prilikeni sredstava da od svoga talenta stvorinarodu sve {to je mogao, ni da to usavr{ionako kako bi mogao. To {to je palo u deo

njemu, sudbina je i ostalih poslenika napolju knjige i prosvete srpske... Ovolikinarod koliki je srpski, da je u istinu ro-doljubiviji, bolje organizovan, prosve-}eniji i odaniji svojoj kulturnoj zada}i,mogao bi vi{e u~initi i drugoja~ije olak-{ati rad svojih talentovanih poslenika.

Po bistrini svojoj, po o{trom okusvome J. St. Popovi} je ovo mogao videti.

Otuda oni njegovi gorki, skepti~ni odzivigromkim frazama koje su sa 1848.unesene u srpski narod. On ih nije ceniopo njihovu zano{ljivu zvuku no ponjihovoj stvarnoj vrednosti.

Samo {to je J. St. Popovi}a ta skep-ti~na hladno}a i u grobotpratila“ (1907).

STERIJINA STOGODI[NJICAIzgleda da je J. St. Popovi}u vi{e bilo stalo

za tim da iz onda{njeg srpskog dru{tva {to

vernije i {to `ivlje i {aljivije naslika izabrani

tip i da ga {to ve}om masom iz `ivota poku-

pljenih pojedinosti {to reljefnije izbaci

Pr i red io Zoran T. Jovanov i¯

P o z o r i { n a p o e t i k a u S r b a ( 1 0 )

JJ.. SStt.. PPooppoovvii}}

28

Kalendar

LUDUS 118,119

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137

COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/631-522,631-592 i 631-464; fax: 629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikSonja Jaukovi}

Glavni i odgovorni urednikAleksandar Milosavljevi}aleksmil@eunet.yu

RedakcijaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov,Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i}, Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog iodgovornog urednika), SvetislavJovanov, Jelena Kova~evi}, BrankaKrilovi}, Ivan Medenica, OliveraMilo{evi}, Darinka Nikoli}, TanjaPetrovi}, Gor~in Stojanovi}, Anja Su{a,Petar Tesli}, \or|e Tomi} (fotografija),Maja Vukadinovi}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.co.yu

WEB administratorVojislav Ili}

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459Na osnovu Mi{ljenja Ministarstvakulture Republike Srbije pozori{nenovine Ludus oslobo|ene su poreza napromet

igrala je povodom 80-godi{njice Krle-`inog ro|enja 1973.

U ulici Milana Raki}a 38, povodom40 godina oslobo|enja Beograda, 8. X1979. otvoren je novi Zvezdara teatar.Premijerno je izvedeno Mre{}enje {a-rana Ace Popovi}a u re`iji Dejana Mija~a(scenograf Vladislav Lalicki, muzikaVoki Kosti}). Igrali su Izet Hajdarovi},Mira Karanovi}, Bora Todorovi}, Rada\uri~in, Voja Brajovi}, Lazar Ristovski,Gordana Pavlov, Branko Cveji}. Dok sedanas zgrada renovira, treba se podsetitida je tada Teatar nastao na mestu slabopose}enog bioskopa. Imao je salu sa 680mesta, studio za snimanje emisija i plo~a,umesto foajea – klub, a oko zgrade, ba{tusa kabareom. In`enjer Nenad Brki} jeprojektovao enterijer, a brine i o mar-ketingu i propagandi. O~ekivala sepremijera Ratni~kog rastanka poBranku ]opi}u, u re`iji Egona Savina;Vida Ognjenovi} je planirala Ne~astivena filozofskom fakultetu Iva Bre{ana, apripremao se i rok-mjuzikl, spektakl sGoranom Bregovi}em, @eljkom Bebekom,Borom \or|evi}em i Mirom Furlan zaNovu godinu.

Pre 10 godinaPod idejom Vizionarski Beograd 4. X

1994. sve~ano je otvoren novi prostor u

nastalo je okru`no Narodno pozori{te„Bora Stankovi}“ koje je izdr`alo samonekoliko sezona (do 1954). Amateri su seponovo okupili 1959, na podstrek glumcaLjubi{e Stoj~evi}a. Igrali su sve Stan-kovi}eve komade i dramatizacije, a omi-ljen im je ostao i Nu{i}.

Pre 30 godinaU moskovskom Teatru Vahtangov 3.

novembra 1974. po~ele su probe GospodeGlembajevih u re`iji Miroslava Belovi}a.Premijera je bila zakazana za 3. I 1975.To prole}e Belovi} je i{ao na razgovore sKrle`om u Zagreb, kako bi {to boljerastuma~io i postavio komad. Predstavaje kasnije gostovala na Sterijinom pozor-ju.

Bo`idar Drni} je 7. XI 1974. obele`iopola veka gluma~kog rada. U foajeuTeatra „Krug 101“ prire|ena je jedno-stavna sve~anost za glumca Krle`inihjunaka Kri`veca, Silberbranta i Fabrici-ja, ali i oca Ane Frank. Nave~e je igrao uGospodi Glembajevima. Igrao je na sce-nama Beograda, Zagreba, Osijeka, Spli-ta, Sarajeva. Nametnuo je savremenuscensku dikciju. Na radio stanicamaRima, Praga, Brna, Bratislave, Sofije,Plovdiva, Varne, Jerusalima i Atinemogao se ~uti njegov glas s finim govorn-im finesama. Mnogo putovao po Evropi,

ma~kog rada. Prvi profesionalni ugovorsklopio je 1912. u Ni{u. ^ika Duca je na-punio 82 godine igraju}i Ivka jorgad`iju,Had`i Zamfira, Had`i Tomu. Igrao je i uSkoplju, Banjaluci, [tipu, Leskovcu, Bi-tolju.

Pre 25 godinaTeatar „Pod razno“ u SKC izveo je

12. XI 1979. diplomski tekst Milo{aRadovi}a S.O.S. – spasite na{e du{e.Savremena dru{tvena drama u kojoj {estlica koja konkuri{u za „herojski podviggodine“ pokazuju nali~je medalje...Teatar „Pod razno“ negovao je „novi re-alizam“ i zanimao se za komade mladihdoma}ih autora. Reditelj Vladimir Jevti}predstavu je pomerio u park iza SKC-a.Igrali su Predrag Lakovi}, Milan Erak,^edomir Petrovi}, Danilo Lazovi},Gordana Gad`i}. Scenografiju i kostimepotpisala je Biljana Dragovi}, akori{}ena je muzika d`ez pijaniste KitaD`ereta.

U Jugoslovenskom dramskom pozo-ri{tu 24. XI 1979. premijerno je izvedenSumrak Isaka Babelja u re`iji PoljakaJe`ija Jarockog. On je doveo scenografa ikostimografa Juga Kovarskog i kompozi-tora Stanislava Radvana (radio zaVajdine filmove, dobio narud`binu odpape Jovana Pavla II). Predstava je dugo

povelju Narodnog pozori{ta kao neka-da{njem ~lanu ku}e.

Dok se u beogradskim bioskopimaprikazuje film Balkanski {pijun, istoime-na predstava je od premijere 12. IV 1984.do 15. XI 1984. odigrana 100 puta. Sascene „Bojan Stupica“ preba~ena je naVeliku scenu Jugoslovenskog dramskogjer je ineresovanje publike bilo ogromno.Za to kratko vreme, predstava i u~esnicisu dobili: pisac Du{an Kova~evi} Steri-jinu nagradu, Danilo-Bata Stojkovi}Sterijinu nagradu i Stetuetu slobode, uSarajevu plaketu „Aplauz grada Saraje-va“, na Sve~anostima „Ljubi{a Jova-novi}“ Branka Petri} nagradu za `enskuulogu.

Pre 10 godinaPrva premijera u sezoni u beograd-

skom Narodnom pozori{tu bila je 8. XI1994. @ivot je san Kalderona dela Barkeu re`iji Nikite Milivojevi}a. Komad jeprvi put izveden u nas 1875. i tad ga jepostavio Milo{ Cveti}, koji je igrao i jednuod glavnih uloga. U savremenoj podeliigrali su Rade Markovi}, Neboj{a Du-gali}, Branko Vidakovi}, Boris Kom-neni}, Du{anka Stojanovi}, @eljko San-tra~, Miodrag Radovanovi}, DanijelaUgrenovi} i dr, a u~estvovao je i ansambl„Renesans“.

Za ulogu Sera u predstavi Garda-rober Ronalda Harvuda u re`iji DejanaMija~a Ljuba Tadi} je dobio nagradu„Ra{a Plaovi}“ 10. XI 1994.

13. XI u Ateljeu 212 odr`ana jepremijera Marije Stjuart F. [ilera s Da-rom D`oki} u naslovnoj i Cecom Bojkovi}kao Elizabetom. Dramu je postavio Lju-bomir Dra{ki}. Kostime iz epohe uradilaje Bo`ana Jovanovi}, a svedenu sceno-grafiju Petar Pa{i}. U ostalim ulogamapojavili su se Isidora Mini}, Aljo{a Vu~-kovi}, Milan Mihajlovi}, \uza Sto-jiljkovi}, Branislav Zeremski.

Glumac Rastko Tadi} umro je 14. XI1994. Rodio se u Novoj Varo{i 1933. uprofesorskoj porodici. Detinjstvo i mla-dost provodi u Kragujevcu, sa starijimbratom Ljubom Tadi}em. Odmah po oslo-bo|enju u~estvuju u pozori{nom `ivotuKragujevca, uz Miju Aleksi}a i VasuPanteli}a. Rastko je zavr{io Pozorori{nuakademiju u Beogradu, radio u novosad-skom SNP, te u Jugoslovenskom dram-skom i Narodnom pozori{tu. Me|u naj-lep{im ulogama su Mitke u Ko{tani iDrago Stojkovi} u Kosovskoj hronici Raj-ka \ur|evi}a (re`ija Cisane Murusidze).U~estvovao u akciji „Selu u pohode“,borio se protiv analfabetizma u na{ojsredini i govorio: „Kad bi svako poneo pojedno slovo i seo sa ~ovekom po sad-dva,pa pri~ao: ovo je slovo I, utuvi to, kaoigla, istina, izvor. Ja sam I...“

Pri Centru za kulturu „Stari grad“16. XI 1994. po~eo je da radi dramskistudio „Mi...“ Milenka Mari~i}a, profeso-ra na FDU, pozori{nog i TV reditelja. Zasavetnika je imao Miru Stupicu. Ostalisaradnici su bili su glumci nekada{njiMari~i}evi studenti. Studio je imaoistra`iva~ki karakter, trajao je godinudana u ~etiri ciklusa i bio je namenjenmladima do 20 godina. Finansirao sedelom od {kolarine, od donatora i sponzo-ra.

Glumac Milan Puzi} preminuo je 17.XI 1994. posle duge i te{ke bolesti.

Nosilac Dobri~inog prstena za `ivot-no delo 1994. bio je Mata Milo{evi}.Jednoglasnu odluku doneo je `iri u komesu bili Marija Crnobori, Dejan Mija~,Mija Aleksi}, Mira Banjac, LjubomirSimovi}, Vlada Stamenkovi} i predsed-nik Zlatare Majdanpek,Zoran Sto{i}.

Velikoj barutani na Kalemegdanu. Uzmuzi~ke programe klasi~ne i d`ez muzi-ke, Sonja Vuki}evi} je izvela MedejuArpada Genca u re`iji Ivane Vuji}. Baru-tana je imala dva scenska prostora,hodnik i halu. Pre predstave, prikazan jevideo snimak Dozivanja ptica HarisaPa{ovi}a, predstava JDP-a. VizionarskiBeograd planirao je jo{ otvaranje Letnjepozornice na Top~ideru i aktiviranjePlove}eg pozori{ta „Lajkovac”.

NOVEMBAR

Pre 75 godinaU Vranju je 24. XI 1929. godine 14

zaljubljenika u pozori{te formiralo Po-zori{ni odsek pri biblioteci Gra|anskakasina i tako za~elo pozori{ni `ivotgrada. Prvo su postavili Nu{i}evo Sum-njivo lice. Ulogu sreskog na~elnikaJerotija Panti}a tuma~io je {kolskinadzornik Milan Brki}, a Tasu prak-tikanta – Svetislav Jovanovi} (CakaTabanac). Postavili su i Kir Janju, Lekprotiv punice, Jazavac pred sudom,^estitam. Tada je re`irao lekar BorislavPetrovi} i Vlastimir An|elkovi}. Po ratu

Bliskom istoku i suo~avao umetni~kaiskustva.

U beogradskom Narodnom pozori{tu22. XI dodeljene su godi{nje nagradePozori{ta. Najbolji reditelj bio je PaoloMa|eli, koji je postavio Ribarske sva|e,najbolja glumica Neda Spasojevi} kaoHasanaginica, najbolji glumac PredragTasovac u ulogama u Ribarskim sva-|ama i Selu Stepan~ikovu.

U {panskom mesta{cu Figueras unovembru 1974. Salvador Dali je otvoriosvoj Muzej-teatar. Na otvaranje su bilipozvani mnogi bogati ali se odazvaosamo Arno Beker, Hitlerov zvani~niskulptor koji je poklonio Muzeju glavu@ana Koktoa. Dali je kasnio a na okup-ljenu masu navalila je policija. Novinarikoji nisu bili [panci, pendrecima sunajureni. „Samo me je strah da neumrem od radosti i sre}e“, govorio jeDali. Slikar je za Muzej dobio ru{evinepreko puta crkve u kojoj je kr{ten ({to jenagla{avao) i radio je na njima 10 godi-na. Hteo je baroknu ~udesnu pe}inu ali jena otvaranju izgledala siroma{no.

Ni{ki glumac Du{an Cvetkovi} 25.XI 1974. proslavio je 6 decenija glu-

o~ekivana, i umalao da se izjalovi premi-jera. Nekada su tekle i po dve dnevneprobe, gotovo u potpunoj tajnosti za jav-nost; samo se izra|ena sinagoga moglavideti. Igrali su Ljuba Tadi}, LjiljanaKrsti}, Milan Gutovi}, Irfan Mensur, tePredrag Lakovi} i Mi}a Tati}, a po parre~i imali su glumci Olga Spiridonovi},Svetlana Bojkovi}, Nevenka Mikuli},Ivan Bekjarev, Stojan De~ermi}.

Pre 20 godinaNa premijeri 5. XI 1984. ~udno i

nevino su zazvu~ale replike [nicleroveVrte{ke u postavci Dejana Mija~a. Uvreme kada su se pojavile (1901) iza-zvale su skandal i komad je igran samoza odabranu publiku. Predstava je bilazabavna i zbog uspelih kreacija OlivereJe`ine, Tihomira Stani}a, Tanje Bo{ko-vi}. Vladislav Lalicki uradio je sceno-grafiju sa secesionisti~kim elementima.

Dobri~in prsten, najve}a gluma~kanagrada za `ivotno delo u nas, uru~en jeNevenki Urbanovoj 26. XI 1984. Madadugo ne igra, `iri je posebno istakaoNevenkin moderni senzibilitet. Prsten jojje predao Miki Manojlovi}, a na istojsve~anosti Velimir Luki} joj je uru~io

SScceennaa iizz pprreeddssttaavvee SSuummrraakk