G G, g etvrto slovo nae irilice, jedanaesto nae

latinice (G, g); kao skraenica: g=ipaia; muz. Gpeti ton u dijatonskoj skali; fiz. g= skraenica za gravitaciju; hen. Ga = galijum, Gd=gadolinijum, Ge= germanijum.

gabarden (fr. gabardine) fina tkanina od eljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtae, odela i enske tkanine, a pamune za lake haljine i, natopljena gumom, za kine ogrtae.

gabarit (fr. gabarit) kalup, model u prirodnoj veliini ili umanjen, prema kome se neto oblikuje.

gabion (fr. gabion) voj. ko koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana.

gabionada (fr. gabionnade) voj. grudobran od koeva punjenih zemljom.

gabro (ital. gabbro) mm. krupnozrna erup-tivna stena, tamnozelene boje.

gavaz v. kavaz. gavan vrlo bogat ovek (po Tavanu, linosti iz

narodnih pesama i pria nemilosrdan ovek, tvrdica).

gavijal (nlat. gavialis) zool. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugakom njukom.

gavota (fr. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama; muzika pratnja za taj ples u 4/4 takta.

gavun (ital. gavone) zool. vrsta morske ribe, Atherina hepsetus.

gagat (gr. gagathos) min. mrki ugalj, krt, kao smola crn i votanog sjaja, vrsta crnog ilibara; u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita.

gadolinij(um) hem. hemijski element, metal, hem. znak Gd, redni broj 64, atomska masa 157,25; pripada grupi retkih zemalja, lan-tanida.

gaeta (ital. gaeta) vrsta velikog amca na jedro. gaa (fr. gage, ital. gaggio) zaloga, jemstvo;

plata, stalna nagrada, stalna zarada. gairanje (fr. gage) davanje plate (ili: stalne

nagrade). gaist(a) (fr. gagiste) plaenik, najamnik,

slubenik; prav. onaj koji dri zalogu, primalac zaloge.

gaza (fr. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile, veo; vrsta gajtana od

zlatnog ili srebrnog tkiva i svile; dged. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana.

gazal, gazel (arap. gazal, tur. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme, poglavi-to ljubavne, koju je naroito negovao persijski pesnik Hafis.

gazela (arap. gazal, p. gazela, ital. gazzella) 1. zool. afrika antilopa, stanovnik pustinje, slina srni, ali od nje mnogo lepa i neto manja; naroito se odlikuje velikom brzinom.

gazela (arap. gazal) 2. vrsta lirske ljubavne pesme, sastavljena iz strofa od po dva stiha, osobito esta u knjievnosti istonih naroda.

gazeta (ital. gazzetta, fr. gazette) dnevni list, novine; fig. torokua, alapaa.

gazi (arap. gazi) ratnik, junak, vojnik musliman; borac za veru; pobednik, osvaja (titula muhamedanskih vladalaca i zaslunih vojskovoa).

gazirati (fr. gazer) pokriti (ili: prevui) velom; uviti (ili: uvijate) gazom.

gazifikacija pretvaranje vrstog goriva (kamenog uglja, lignita, drveta) u gas za gorivo.

gazolin hen. teni deo sirovog petroleuma, kljua izmeu 7080S, slui za grejanje i osvetljenje.

gaip (arap. ga'ib, tur. gayb, gayp) ono to je nevidljivo, skriveno, tajno; duhovna stvar; gajb.

gajba (ital. gaibba) l. krletka, kavez, ivi- , narnik; 2. reetkast sanduk za prenoenje voa, staklenih boca i druge robe.

gajde (arap. qai'da, tur. gayda) nuz. narodni muziki duvaki instrument; sastoji se iz konog meha, duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh, stvarajui zvuk; up. gadlje.

tajo (ital. gaio) muz. veselo, ivahno, ilo; up. geman.

gajret (arap. gayra, tur. gayret) revnost, sr-anost, plemenitost.

gajtan (gr. gaietann tur. gaytan, kaytan) 1. pamuna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukraavanje odee; 2. dve ili vie izolovanih ica za

160 galvanisati

sprovoenje elektrine struje, spletenih slino vrpci; 3. fig. tanak mlaz.

gala (ital., fr., p. gala) sveani ukras; dvorska, sveana nonja; sveanost, svean obed itd. (pojavljuje se naroito kao sastavni deo rei, npr. gala-predstava, gala-veera i sl.); an gala (fr. em gala) ili in gala (ital. in gala) u sveanom odelu, u paradnom odelu.

galabija (arap.) beli ogrta kod Egipana, Arapa i dr.

Galaksije (gr. gala mleko, galaxias) astr. Mleni Put, Kumova Slama, na zvezdani sistem koji se sastoji od vie desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda, sistema zvezda, maglina, jata, kosmike praine i dr.) rasporeenih u obliku ogromnog spljotenog daska. Pored nae galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadre mase od 1 do 100 milijardi Sunaca; dokle dopiru nai teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija.

galaktagoga (gr. gala, galaKtos mleko, ago proizvedem) med. lekovita ili hranljiva materija koja pomae luenje mleka.

galaktakratija (gr. gala, akratia neumerenost) med. prekomerno gubl>enje mleka.

Galaktika (gr.) astr. v. Galaksije. galaktit (gr. gala mleko, lithos kamen)

mleni kamen, mleni jaspis. galaktiki (gr.) pr. od galaksije ili talak-tike. galakto- (gr. gala, galaktos) predmetak u

sloenicama sa znaenjem: mleko, mleni. galaktogen (gr. gala, genos roenje) hranljivi

preparat koji se izrauje od mlenog kazeina, prijatna ukusa.

galaktografija (gr. gala, graphem) prouavanje (ili: opisivanje) mlenih sokova.

galaktoza (gr. gala) vrsta eera koja se dobiva od mlenog eera pomou razre-enih kiselina.

galaktozidi v. glikozidi. galaktologija (gr. gala, logia) nauka o mlenim

sokovima. galaktometar (gr. gala, metron) instrument za

ispitivanje gustoe mleka, naroito za utvrivanje stepena razreenosti mleka vodom.

galaktometrija (gr. gala, metria) merenje mleka, utvrivanje valjanosti mleka.

galaktopiometar (gr. gala, pion mastan, metron) instrument za merenje masnoe mleka.

galaktopira (gr. gala, rug vatra) med. mlena groznica (kod porodilja).

galaktorea (gr. gala, rheo curim) med. bolesno poveanje luenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa.

galaktoskop (gr. gala, skopem gledati) 1. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoe mleka prema stepenu njegove prozirnost;

2. fini areometar za odreivanje speci-fine teine putera.

galaktostaza (gr. gala, stasis zastoj) med. zastoj mleka kod dojilja. galaktofag (gr. gala, phagem jesti) mleko-jed, ovek koji se hrani poglavito mlekom. galaktofora (gr. gala, phoreo nosim) pl. med. sredstva za izazivanje mleka, tj. koja pomau stvaranje mleka u organizmu. galaktocela (gr. gala, kele) med. otok mlene

lezde sa mlenom sadrinom. galakturija (gr. gala, uron mokraa) med.

mleni sastav mokrae (najee kod trudnica i dojilja).

galalit (gr. gala, lithos kamen) hem. mleni kamen, celuloidu slina vetaka materija izraena od mlenog kazeina i for-maldehida, tvrda, elastina i sjajna, moe se bojadisati, te se upotrebljava za pravljenje dugmeta, eljeva, klavirskih dirki itd.

galantan (fr. galant, ital., p. galante) usluan, uglaen, fin; astan, utiv, pristojan; prijatan, svidljiv, dopadljiv, ljubazan; ukusan, doteran, lepo odeven; izdaan, koji je lake ruke; galantan stil muz. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila); galantna bolest venerina bolest.

galanterije (fr. galanterie) predusretlji-vost, uslunost, uglaenost, utivost, fino ponaanje, naroito prema enskom polu, udvaranje enama, aikovanje, la-skanje; trg. radnja sa tzv. kratkom robom" (biuterija, rukavice, lepeze, tape, maramice itd.).

galanterist(a) (fr. galanterie) trgovac ga-lanterijskom robom; v. galanterija.

galantizam (fr. galante) nadriobrazovanje, prividna uenost.

galantirati se (fr. galante) pokazivati se dareljiv, izdaan, troiti ne tedei.

galantnost (fr. galante) izdanost, otmenost; ljubaznost.

galvanizam fiz. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. bakra i cinka sa kiselinom), elektricitet dobijen iz hemijske akcije; pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiija Galvanija (17371798), koji ga je nazvao ivotinjskim elektricitetom".

galvanizacija leenje elektrinom strujom galvanske baterije; upotreba galvanske struje, pomou usijane ice, kao sredstvo za nagrizanje; pokrivanje slojem metala pomou galvanskog elektriciteta; fig. ve-tako oivljavanje.

galvanizirati uticati (ili: leiti) pomou galvanske struje; pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomou galvanskog elektriciteta (obino se upotrebljava za ,,po-cinkovati gvoe"); fig. vetaki oiveti.

galvanisati v. galvanizirati.

161 galizirati

galvano (ital. galvano) predmet od bakra koji je izraen putem galvanoplastike, naroito takav klie.

galvanoglifija (Galvani, gr. glyphis zarez, urez) izrada reljefnih crtea i bakrore-za na metalno] ploi hemijskim sredstvima pomou galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856).

galvanografizirati (Galvani, gr. grapho) izraivati tamparske ploe i slike pomou galvanske struje.

galvanografija (Galvani, gr. graphia) izrada tamparskih ploa na taj nain to se crte u obliku paste (testa) utisne na metalnu plou, zatim se pospe grafitom i onda, galvanoplastikim putem, pobakri

galvanokaustika (Galvani, gr. kausis gorenje, sagorevanje) hir. seenje ireva i iz-rataja pomou galvanskom strujom usijane platinske ice.

galvanomagnetizam (Galvani, gr. magnetes)B. elektromagnetizam.

galvanometalurgija (Galvani, gr. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomou galvanske struje.

galvanometar (Galvani, gr. metron) fiz. instrumenat za odreivanje pravca i jaine galvanske, elektrine, struje; up. galvano-skop.

galvanoplastika (Galvani, gr. plassein obrazovati, uobliiti) postupak osnovan na elektrolitikom taloenju metala: pre-vlaenje metalom, galvanskim putem, predmeta (od drveta, gipsa, voska i dr.), da bi na taj nain postali bolji i trajniji; izrada vernih otisaka u metalu od plastinih predmeta (novca, medalja, plaketa i dr.).

galvanopunktura (Galvani, lat. punctura bo-denje, bod) med. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom.

galvanoskop (Galvani, gr. skopeo posmatram) fiz. instrument koji pokazuje postojanje struje; up. galvanometar.

galvanostegija (Galvani, gr. stego pokrijem) galvansko prevlaenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. pozlaivanje srebra, posrebravanje bakra, poniklavanje gvoa itd.).

galvanoterapija (Galvani, gr. therapeia leenje) med. leenje pomou galvanske struje i nauka o tome.

galvanotehnika (Galvani, gr. technike) prevlaenje predmeta metalom pomou galvanske struje.

galvanotipija (Galvani, gr. typos lik, slika) v. galvanoplastika.

galvanotropizam (Galvani, gr. tropos obrt) bog. povijanje vodenih biljaka prema elektrinoj struji.

galvano-faradizacija (Galvani, Faraday) med. istovremeno pokretanje jednog miia ili ivca galvanskom i Faradejevom, tj. indukcionom strujom.

galvanohromija (Galvani, gr. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem.

galvaiska baterija fiz. spoj vie galvan-skih elemenata, da bi se dobila jaa struja ili vii napon; up. Voltin stub.

galvanska struja (po L. Galvaniju) istosmer-na elektrina struja.

galvanski elektricitet fiz. istosmerna elektrina struja koja tee izmeu dveju ploa (elektroda) razliitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. Galvaniju, koji ga je otkrio).

galvanski elemenat fiz. sprava za proizvoenje trajne elektrine struje putem hemijske energije.

galgnhumor (nem. Galgenhumor) humor oveka koga vode na veala; fig. usiljena ala.

galenizam med. naela i nain leenja uvenog starogrkog lekara Klaudijusa Gale-nusa.

galenika (nlat. galenica) pl. farm. v. galenski lekovi.

galenisti pl. med. pristalice starogrkog lekara Klaudijusa Galenusa (131200 n. e.) koji je dugo vremena vaio kao najvei autoritet za sve medicinske kole.

galenit (gr. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda, sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra.

galenski lekovi farm. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija, a ne hemijskim putem (naziv po starogrkom lekaru Galenusu, koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova).

galeonist(a) (ital. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom.

galeot (p. galeote, ital. galeotto) vesla (ili: robija) na galiji; up. galija.

galeota (ital. galeotta, p. galeota) mala galija sa 1620 vesala; veoma brza ratna laa srednje veliine; up. galiota.

galera (fr. galere, p. ital. galera, nlat. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 2550 veslakih klupa na kojima je veslalo po 35 robova; robijaka laa.

galerija (nlat. galeria, ital. galleria) dugaka i uzana prostorija koja je, zbog svojih dugih zidova, naroito podesna za izlaganje umetnikih dela; zbirka umetnikih dela, naroito slika; dug hodnik, kori-dor; pokriven balkon (u pozoritu, parlamentu); u utvrenjima: pokriven hodnik; u rudnicima: prokop; fig. sluaoci, gledaoci, publika (u pozoritu, parlamentu i dr.).

galeta (ital. galletta) l. mornarski dvopek; 2. ahura svilene bube.

Gali (lat. Galli) pl. ime najstarijih stanovnika dananje Francuske (Galije), koji su bili keltskog porekla.

galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i eera i na taj nain

Galija 162 gamarologija

sadrinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemiara Lu-dviga Gala, 17911863).

Galija (lat. Gallia) Francuska. galija (ital., p. galera, nlat. galea, ital. dijal.

galia, arap. halijak) v. galera. galijambus (lat. galli, gr. iambos) megr. kata-

lektini anaklastini tetrametar, nazvan po tome to su svetenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinosei rtve.

golijat (ital. galea) vesla na galiji; robi-ja; galeot, galiot.

galiot (ital.) v. galeot, galija. galiota (ital. galeotta) v. galeota. galijun v. galion. galikanizam (fr. gallicanisme) ideje i tenje

francuske crkve za to veom samo-stalnou; tenja za nezavisnijim odnosima prema papstvu.

galikanska crkva katolika crkva u Francuskoj ukoliko je, u odnosu prema papi, uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost.

galikanski (lat. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava jo samo katolika crkva u Francuskoj); up. galski.

galikomanija (lat. Gallia, gr. mania) v. galomanija.

galikus morbus (lat. gallicus morbus) galska (francuska) bolest, tj. sifilis, vrenga.

galilej (po G. Galileju, znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu; l gal=l cm/s2.

galimatijas (lat. Gallus Mathiae, fr. galimatias) zbrka od rei, nejasan i nera-zuml>iv govor, rei bez smisla.

galina (lat. gallina) koko. galion (ital. galeone) lom. vrsta starinske morske

lae; ratni i trgovaki brod na jedra u XVI i HUP veku; sluio osobito za putovanja u prekomorske zemlje.

galionizam ravnodunost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju, Gallio, koji je apostola Pavla uzeo u zatitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnoduan i prema jevrejstvu i prema neznabotvu).

galionist(a) ovek ravnoduan prema religiji; up. galionizam.

galicizam (lat. Gallia, fr. gallicisme) osobenost francuskog jezika, naroito s obzirom na konstrukciju reenica i dr.; pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku; francuska re u nekom tuem jeziku.

galicisti (fr. gallicistes) pl. pristalice francuske knjievnosti u paniji (za razliku od gongorista).

galoman (lat. Gallus, gr. mania pomama, ludilo) preteran oboavalac svega to je francusko.

galomanija (lat. Gallus, gr. mama) preterana ljubav prema svemu to je francusko; galikomanija.

galon (eng. gallon, nlat. galona) jedinica za merenje tenosti i ita. U Engleskoj = 4,546 1, u SAD=3,785 1.

galoni (fr. galons, ital. galoni) pl. gajtani, iriti, rojte; gajtani u boji na spoljanjem avu akira.

galop (fr. galop, ital. galoppo) l. trk konja pri emu se konj kree napred u skokovima; 2. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta.

galopada (fr. galopade tranje skokom) ja-hanje u galopu, jahanje u trku; igranje polke; v. galop.

galopen (fr. galopin) slue za trkaranje; onaj koji objavljuje kurs na berzi; voj. ordonans-oficir; spoljni konj u trojci".

galopira (fr. galoper) jahati u galopu (ili: trku); trati u skokovima; igrati polku; fig. raditi neto vrlo brzo, razvijati se vrlo brzo.

galo-romansko (l&~. Gallus, Romanus) ono to je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha, jezika itd.).

galofil (lat. Gallus, gr. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske.

galofob (lat. Gallus, gr. phobos strah) onaj koji se preterano plai Francuza; onaj koji mrzi na Francuze i na sve to je francusko.

galofobija (lat. Gallus, gr. phobos) preteran strah od Francuske, mrnja na Francuze i sve to je francusko.

galone (fr. galoche, ital. galoscia, nlat. galochia) kaljae, gornje cipele od gume za sneg i vodu.

galski (lat. gallicus, fr. gallique) koji se tie Galije ili Gala; francuski.

galski petao petao kao simbol Francuske, zbog istozvunosti latinskih rei gallus (petao) i Gallus (Gal).

tama (gr. gamma) ime treeg slova grke azbuke (f =nae g"); muz. niz od osam tonova, lestvica, skala; med. gama-globulin belanevina krvnog seruma, s funkcijom antitela; fiz. elektromagnetski zraci koji potiu iz atomskog jezgra, nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama, vrlo su prodorni.

gama-zraci (gr. gamma) fiz. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci, ali mnogo krae talasne duine. Imaju ogromnu prodirnost; njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hiroimi i Nagasakiju, po eksploziji dveju atom-skih bombi. Ne skreu pod uticajem mag-netnog polja.

gamar (arap.) vrsta crvenog istonjakog vina. gamarografija (gr. kammaros rakuac

obini, graphia, lat. gammarus) zool. prouavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova).

gamarologija (gr. kammaros, logia) zool. nauka o ljuskarima (rakovima).

gamane 163 garda

gamane (fr. gamache) pl. dokolenice, uvi-jai, kamane.

gamba (ital. gamba) v. viola da gamba. gambit (ital. dare il gambetto) otvaranje

ahovske partije u kojem se rtvuje peak radi breg razvijanja figura i izvo-enja kakvog veto smiljenog napada.

gambusija (nlat. gambusia) zool. vrsta veoma sitnih severnoamerikih ribica koje raaju iv rod i brzo se razmnoavaju; naroito su znaajne kao sredstvo u borbi protiv malarije, jer, unitavajui larve, spreavaju razvitak komaraca, a time i prenoenje malarije.

gambusino (p. gambusino) pustolov koji traga za zlatom, u Meksiku.

gamelan (mal.) javanski narodni orkestar; sastoji se od velikog broja razliitih instrumenata (drvenih zvona, bronzanih ploa, bambusovih svirala i dr.).

gamen (fr. gamin) slue u kuhinji, egrt; deran, ulini mangup, skitnica, bespri-zorni, obeenjak, apkun.

gamet (gr. gametes) biol. spolna elica, jaje ili spermatozoid kod ivotinja" jajna elica ili polenovo zrno kod, biljaka; up. zigot.

gametogeneza (gr. genesis) biol. proces stvaranja polnih elija kod vieelijskih organizama.

gamogonija (gr. gamos brak, gone raanje) biol. raanje putem spolnog oploavanja; supr. agamogonija.

gamologija (gr. gamos brak, logia nauka) nauka o braku, rasprava o braku.

gamonomija (gr. gamos brak, nomos) em. prouavanje (ili: poznavanje) svadbenih obiaja.

gang (eng. gang) razbojnika druina, banda; up. gangster.

ganglija (gr. ganglion mrtva kost) zool. nervni vor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima lene modane; med. mrtva kost, rskaviav izrataj.

ganglijski sistem zool. svi ivci u iva-nim tkivima trbune duplje.

ganglionitis med. v. ganglitis, ganglitis (gr. gagglion) med. zapaljenje iv-anih vorova; ganglionitis.

gangrena (gr. gangraina, graino gloem, jedem) med. truljenje mekanih delova tela, vrsta izumiranja tkiva ili organa, iva rana, vuac, gnjile.

gangrenescencija (nlat. gangraenescentia) med. prelaenje u trule., razvijanje vuca.

gagrenescirati (nlat. gangraenescere) med. prelaziti u truljenje, izazivati vuac na nekom delu tela; fig. pokvariti, zaraziti; gangrenira ti.

gavgrevizovanje v. gangrenescencija. gangrenizovati se v. gangrenescirati. gavgreiirati v. gangrenescirati. gangrenozan (nlat. gangraenosus) med. koji

boluje od vuca, gangrene, koji je u truljenju, koji trune, gnjilean.

gangster (eng. gangster) lan razbojnike i ucenjivake druine u Americi.

ganiluk (arap.-tur. ganilik) bogatstvo, obilje. ganoidi (nlat. ganoidei) pl. zool. titonoe (vrsta

riba). ganoin (gr. ganos sjaj) tvar od koje krljuti

ganoidnih riba, titonoa, imaju srebr-nast sjaj.

gant (nem. Gant, fr. encant, ital. incanto) trg. sudska prodaja zbog prezaduenosti, licitacija; steaj.

garaa (fr. garage) mesto gde se sklanjaju automobili, vagoni, amci; mor. pristajanje broda u mestu podeenom za ukrtanje, da bi se propustio drugi brod.

garansin (fr. garance) broni ugalj, preparat izvaen iz korena broa, koji sadri istu bojenu materiju.

garant (fr. garant, ital. guarento jemstvo) jemac, jamac.

garantija v. garancija. garantirati (fr. garantir) jamiti za koga ili to,

primati odgovornost za nekoga ili neto. garantno pismo bank. pismena obaveza koju

banka daje svojim komitentima jamei, prema treem licu, za izvrenje izvesnog posla, i kojim se obavezuje da e ona sama dati obeteenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi ,,garantno pismo" ako on sam ne izvri obavezu.

garantovati v. garantirati. garantol (fr. garant, lat. oleum ulje) hek.

preparat od gaenog krea za konzervi-ranje jaja.

garancija (fr. garantie) jemstvo, osiguranje, sigurnost.

garbin (ital. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu.

garbo (ital. garbo) pristojnost, utivost; kon garbo (ital. con garbo) muz. pristojno.

gargalizam (gr. gargalismos) med. golicavost, svrab, nadraenost koe.

gargarizam med. v. gargarizacija. gargarizacija (gr. gargarismos) med. gr-

gljanje, grgotanje, ispiranje gue i usta grgljanjem; gargarizam.

gargarizirati (gr. gargarizo) med. grgljati, grgotati, ispirati usta i guu grgljanjem.

gargarizma (gr. gargarismos) med. voda za ispiranje gue i usta grgljanjem.

gargija (tur. kargi) koplje. gargujada (fr. gargouillade) cifrast, izuvi-jan

korak u plesu. garguran (fr. gargouran) trg. vrsta tekih

istonoindijskih i kineskih svilenih tkanina; gurguran.

gard (eng. guard, fr. garde) sp. odbrambeni stav u boksu, maevanju i sl.

garda (fr. garde, ital., p. guardia) straa, telesna straa jednog vladaoca; naroito odabrana, elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica; fig. odane i pouzdane pristalice, npr. nekog politikog prvaka, voe i sl.

gardedama

164 gasohemija

gardedama (fr. garder uvati, dame) pra-tilja, drubenica nekoj enskoj osobi prilikom izlazaka.

garde la ren (fr. gardez la reine) u ahu: eh kraljici!

gardeiija vot. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. Rubiaceae, koja se gaji zbog mirisnog cveta.

garderoba (fr. garderobe) soba ili orman gde se uva odelo ili rublje; u pozoritu: soba gde se glumci oblae; svi kostimi pozorita; odeljenje gde posetioci ostavljaju eire, gornje kapute i dr. (u pozoritu, koncertnoj dvorani itd.); sve odelo i sve rublje jedne osobe; nunik, zahod.

garderobar v. garderoba. garderobarka (fr. garderobiere) uvarica

garderobe. gardina (nlat., ital. cortina, fr. courtine, nem.

Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. gardist(a) (fr. garder uvati) vojnik koji slui u

gardi, telesni straar; pratilac. gard-kot (fr. garde-cote) obalski brod; uvar

obale. gardn-parti (eng. garden-party) sastanak

drutva u bati, sveanost koja se proslavlja u bati, gradini.

garmon (fr. garmond) tip. vrsta tampar-skih slova srednje veliine (od 10 taaka) iz kojih se obino slau knjige (naziv po francuskom peatorescu Claude Gara-mond, 14991561).

garmond til. v. garmon. garnet (eng. garnet) mor. vitlo sa uetom za

utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garnizon (fr. garnison) voj. posada, vojska

koja boravi u jednoj varoi; varo u kojoj boravi vojska.

garnizonirati (fr. garnison) voj. biti u gar-nizonu. garnijerit min. ruda nikla, silikat nikla i

magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu).

garnir (fr. garnir) dodatak povra uz neko mesio jelo.

garnirati (fr. garnir, ital. guarnire) snab-deti, ukrasiti; ulepa izgled jela time to se oko njega ukusno stave razni dodaci (perun, salata, krompir, pirina i dr.); zainiti.

garnirung (nem. Garnierung) ukraavanje jela, naroito mesa, raznim povrem i sl.; up. garnirati.

garnitura (fr. garniture) oprema, sprema, pribor; ukras, nakit, dodatak; izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kuni i kuhinjski pribor, nametaj, dugmeta i dr.); teh. sva orua koja su potrebna za jednu vrstu posla; svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku.

garota (p. garrotte, fr. garrotte, ital. garretto) zavrtanj za davljenje, sprava kojom se nekada izvravala smrtna kazna u paniji i njenim nekadanjim kolonija-ma; smrtna kazna davljenjem.

garoteri (fr. garrotteurs, eng. garrotters) pl. vrsta opasnih ulinih razbojnika, naroito u Londonu, koji svoj pljakaki posao poinju time to svoje rtve prethodno davljenjem onesveste.

garotirati (fr. garrotter) udaviti pomou garote; opljakati rtvu koja se, pomou zamke baene na vrat, prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. Americi).

garofal v. garofan. garofan (ital. garofano) bog. karanfil. garoon (i. garrocha, garrochon) malo koplje

kojim su naoruani borci s biko-vima. garson (fr. garcx>n, nlat. garcio) mladi, deko,

deak; momak, bear, neenja; konobar, kelner; pomonik, kalfa.

garsonirati (fr. garconner) ponaati se kao muko, biti mukobanja; biti odan pede-rastiji.

garsonjera (fr. garconniere) devojka koja se ponaa kao mukarac, mukobanja; mali jednosobni (retko dvosobni) stan, obino bez kuhinje; momaki stan, momaka soba.

garter-orden (eng. garter) uveni engleski orden podvezice".

gas fiz. i hem. plin, telo koje, zbog stanja svojih molekula, nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine, vazdua-sto telo, telo koje tei da se neogranieno iri (re prvi upotrebio 1610. ho-landski hemiar i fiziar J. B. Helmont, + 1644, prema grkoj rei chaos nered).

gas-automat (gr. chaos, automatos) naprava za automatsku prodaju svetleeg gasa.

gas-generator (gr. chaos, lat. generator) naprava za proizvoenje goreeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija.

gas-dinamo (gr. chaos, dynamis sila) fiz. vrsta dinamomaine koja se pokree pomou gasne maine.

gasifikacija (nlat. gasificatio) fiz. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa), razvijanje vazduha; pretvaranje u vazduasto (ili: gasovito) telo, uplinjavanje, upli-njenje.

gas-koks (gr. chaos, eng. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetleeg gasa, upotrebljava se za gorivo.

gaskonada (fr. gasconnade) hvalisavost, razmetljivost, razmetanje.

gasmotor (gr. chaos, nlat. motor) teh. maina koja se kree sagorevanjem izvesne mea-vine gasa i vazduha.

gasometar (gr. chaos, metron) fiz. sprava za merenje koliine gasa koji struji; sprava za primanje, uvanje i isputanje gasova, naroito gasa za osvetljenje; gasara.

gasohemija (gr. chaos, chemeia) hemija o gasovima.

gasteralgija 165 gastrostomija

gasteralgija med. v. gastralgiJa. gasteranaks med. v. gastranaks. gasteropoda pl. zool. v. gastropoda. gastralan (gr. gaster trbuh, nlat. gastralis) anat.

koji pripada trbunoj duplji, trbuni, eludani, stomani.

gastralgija (gr. gaster, algos bol) med. bol u elucu, nervozno oboljenje eluca, gr u elucu; gasteralgija.

gastranaks (gr. gaster, apah gospodar) med. varanje, probava hrane u elucu, probavna delatnost eluca.

gastrektazija (gr. gaster, ektasis proirenje) med. proirenje eluca.

gastrenteritis (gr. gaster, enteron crevo) med. zapaljenje eluca i creva.

gastrenterian (gr. gaster, entera creva) koji se tie eluca i creva.

gastrepatitis (gr. gaster, epar jetra) med. zapaljenje eluca i jetre.

gastrepatian (gr.) koji se tie eluca i jetre. gastrizam (gr. gaster) med. pretrpavanje eluca

hranom. gastrilog (gr. gaster, logos) onaj koji moe da

govori iz eluca, tj. koji moe, ne pokreui usta, da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine.

gastrilogija (gr. gaster, logi'a) vetina go-vorenja iz eluca.

gastrimargija (gr. gastrimargia) prodrlji-vost, prekomerna jenost.

gastritis (gr. gaster) med. zapaljenje eluca, eludana groznica.

gastricizam (gr.) med. bolesno stanje eluca, pokvarenost eluca, ravo varenje, rava probava.

gastrian (gr. gastrikos) stomani, koji se tie varenja, naroito eluca; gastrine bolesti one koje kode i smetaju varenju; gastrina groznica grozniavi katar stomaka.

gastro- (gr. gaster) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem; eludac, eludani.

gastroadenitis (gr. gaster, aden lezda) med. zapaljenje eludanih lezda.

gastrobrozis (gr. gaster, brosis razjedanje) med. razjedenost (ili: probuenost, pro-grizenost) eluca.

gastrodijafanija (gr. gaster, diaphaneia providnost) med. prosvetljavanje eluca radi utvrivanja eludanih i trbunih oboljenja i poremeaja.

gastrodinija (gr. gaster, odyne bol) bol u elucu, gr eluca.

gastroenteritis med. v. gastrenteritis. gastroenterolog (gr. gaster eludac, enteron

crevo, utroba, logos re, govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopte.

gastroza (gr. gaster) med. opti naziv za sva oboljenja eluca.

gastrozofija (gr. gaster, sophfa mudrost) vetina pametnog i razboritog jedenja dobrih jela.

gastrokriza (gr. gaster, krisis) med. napad bolova u elucu, praen povraanjem (kod suenja kimenjae).

gastrolater (gr. gaster, latreno oboavam) onaj koji slui elucu tj. koji ivi da jede i pije; gastroman.

gastrolatrija (gr. gaster, latreia) sluenje elucu, shvatanje da se ivot sastoji u jeu i piu; up. gastromanija.

gastrolit (gr. gaster, lithos, logia) sve ono to se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s tim u vezi; takoe: gurman-luk, sladokustvo.

gastrologija (gr. gaster, logi'a) sve ono to se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s tim u vezi; takoe: gurmanluk, sladokustvo.

gastromalacija (gr. gaster, malakia mekoa) med. razmekavanje eludanog zida.

gastroman v. gastrolater. gastromanija (gr. gaster, mania) preterano

uivanje u jelu i piu. gastromantija (gr. gaster, manteia prorica-nje)

proricanje po elucu (nain proricanja kod starih Grka po figurama trbu-astih, vodom napunjenih i sveama opkoljenih aa).

gastronom (gr. gaster, nomos zakon) sladokusac, gurman, onaj koji voli dobra jela; vetak u spremanju finih jela.

gastronomija v. gastrologija. gastropatija (gr. gaster, pathos bolest) med. opti

naziv za sve bolesti eluca. gastroplikacija (gr. gaster, lat. plicatio) med. v.

gastrorafija. gastropoda (gr. gaster, piis noga) pl. zool.

puevi, tj. ivotinje koje se kreu na trbuhu, odnosno pomou mesnatog organa na trbuhu, koji se zove stopalo"; gasteropoda.

gastroptoza (gr. gaster, ptosis pad) med. spa-lost (ili: sputenost) eluca, spad eluca.

gastroragija (gr. gaster, regnymi prsnem, puknem) med. krvarenje iz eluca.

gastrorafija (gr. gaster, raphe av) med. operacija koja se sastoji u ivenju eluca radi smanjivanja njegove zapremine; gastroplikacija.

gastrorea (gr. gaster, rheo teem, curim) med. povraanje sluzi iz obolelog eluca; pre-komerno luenje eludanih sokova. gastroskop (gr. gaster, skopeo gledam) med. aparat za pregledanje eluca time to se njegova unutranjost osvetli. gastroskopija med. ispitivanje eluca i utrobe pomou gastroskopa. gastrosofija v. gastrozofija. gastrospazmus (gr. gaster, spasmos gr) med. gr u elucu. gastrostenoza (gr. gaster, stenos uzan) med.

suenost eluca. gastrostomija (gr. gaster, stoma usta) med.

otvaranje rupice na elucu.

gastrotrmija 166

gastrotomija (gr. gaster, temno seem) med. operativne otvaranje eluca radi od-stranjivanja raznih stranih tela (ira, raka i dr.)

gastrofil (gr. gaster, philos prijatelj.) lju-bitelj eluca = gastrolater.

gastrocela (gr. gaster, kele) med. prodor (ili: prosutost, kila) eluca.

gastrula (lat. gastrula) visa. trei stepen u razvitku ivotinjskog jajeta, drugi stepen u razvitku blastoderma.

gater (nem. Gatter) teh. u strugarama: main-ska viestruka okvirna testera sa vie seiva (do 10), koja balvan jednovremeno raseca u vie dasaka.

gatirati (nem. gatten, gattieren) razne vrste ruda, pre topljenja, izmeati tako da se dobije povoljnija prosena sadrina i lake izvri topljenje.

gatmetje (fr. gate-metier) trg. onaj koji kvari cenu robi dajui je jevtinije; fig. oljar, rav radnik, rav zanatlija, majstor-kva-ri.

gatofobija (lat. catus maka, gr. phobos strah) bolestan strah od maaka.

gatre (nem. Gater) gvozdene ipke u reetki prozora; giter.

gaudeamus (lat. gaudeamus) budimo veseli, veselimo se! (poetak i naslov poznate stare studentske pesme Gaudeamus igi-tur . . .").

gaudijum (lat. gaudium) radost, veselje, uivanje.

gaulajter (nem. Gau upa, oblast, Leiter voa, upravnik) pokrajinski voa, upski stareina bive Hitlerove nacionalso-cijalistike stranke u Nemakoj.

gaus fiz. po matematiaru i astronomu K. Fr. Gausu (17771855) nazvana jedinica jaine magnetnog polja.

gauo (i. gaucho) pl. gaui, seljaci jahai u lampama, naroito argentinski koji se bave stoarstvom i ive nestalnim pa-stirskim ivotom, obino u slubi velikih odgajivaa stoke (potomci su panaca i gotovo svi mestici); naroito su poznati kao odlini jahai.

gaf (fr. gaffe) l. greka, nesmotrenost; glupost; 2. gvozdena motka sa kukom za privlaenje amca obali.

gairati (fr. gacher) praviti malter, gasiti kre; ravo slikati, drljati; sman-drljati, upropastiti neto ravim radom; prodati (ili: prodavati) ispod cene, dati u bescenje.

gvajak (p. guayaco, nlat. Guaiacum officina-le, sanctum) bot. drvo koje raste u tropskim krajevima June Amerike i Indije, visoko do 15 t; sadri smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa); smola toga drveta.

gvajakol (p. guayaco, lat. oleum ulje) farm. materija koja se dobiva od smole gvajaka,

najvaniji sastojak kreozota; lek protiv tuberkuloze plua.

gvako (p. guaco) bot. biljka u Novoj Granadi, slui kao protivotrov od zmijskog ujeda.

gvanako (p. guanaco) zool. vrsta lame-kami-le u Junoj Americi, ivi jo i sad u divljem stanju.

gvano (p. guano) izmet od morskih ptica, ptije ubrivo, utosmea i zemljasta masa, upotrebljava se kao odlino sredstvo za ubrenje, zbog ega se, kao trgovaki artikl, od 1840, vozi u Evropu i Sev. Ameriku sa malih ostrva Junog mora; huano, tuzno.

gvaraia (p. guarana) farm. mrka pasta koja se spravlja od semena junoamerike biljke Paullinia sorbilis i slui kao lek protiv glavobolje, a razreena u vodi kao pie za okrepljenje, slino kafi i aju.

gvarani novana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa).

gvaranin (p. guarana) hi. alkaloid koji se nalazi u gvarani; up. kafeni.

gavarapo (p. guarapo) prevreo sok eerne trske, pivo Junoamerikanaca.

gvardijan (ital. guardiano, nlat. guardianus) uvar, straar; nastojatelj u franjeva-kim i kapucinskim manastirima; zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj).

gvardinfante (ital. guardinfante) uvar deteta", iroka enska gornja haljina koja ini da se ne primeuje trudnoa.

gva (ital. guazzo, fr. goauche) slik. slika raena vodenim bojama koje su pomeane sa gumom i sa neto meda.

Gvelfi (ital. Gueffi) v. Gibelini. gvineja (eng. guinea) raniji engleski zlatnik u

vrednosti od 21 ilinga, nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika), zato to su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje; vrsta pamune indijske tkanine; med. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slina tzv. utoj groznici.

gvint (nem. Gewinde) meh. loza (na zavrtnju, u navrtnju), uvojak.

Gea (gr. ge) mit. Zemlja", kosmoloko boanstvo starih Grka.

gebri (pere. gabr) pl. svetenici oboavao-ci vatre, magi; oboavaoci vatre uopte, pristalice staropersijske religije Zara-tustrine, larslukod muhamedanaca: nevernici, krivoverci.

geg (eng. gag) l. poz. ala u slici, s neoekivanim, neobinim, paradrksalnim, a esto i fantastinim obrtom dogaaja koji nas nezadrivo nagone na smeh. 2. fig. prevara, la, podvala, smicalica.

gedal (tur.) rat protiv nevernika, sveti rat" muhamedanaca.

geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik; sauvao se do danas u crkvenoj liturgiji.

gein (gr. ge zemlja) agr. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice.

geistika 167 generalni guverner

geistika (gr. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje, opisivanje vrstih masa sa Zemljine povrine.

gejzir (isl. geysir) geol. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu, na Islandu, u Sev. Americi i Novom Zelandu.

geja (jap. geischa) vrsta igraice i pevaica u japanskim ajdinicama. gekoni zool. guteri koji proizvode zvuk (,,gek,

gek"). gelazmus (gr. gelao smejem se) smeh, smejanje,

naroito grevit smeh. gelacija (lat. gelatio) mrnjenje, smrnja-vanje,

ghtijanje, stezanje. gelender (nem. Gelander) ograda na

stepenicama, mostu i sl. geloskopija (gr. gelao smejem se, skopeo

gledam) psih. promatranje (ili: prouavanje) smeha.

gelsonimo (ital. gelsonimo) kico, fifi-ri; po tome: kerekterna uloga na italijanskoj pozornici.

gem (eng. game) sp. deo odigrane igre u tenisu; zbir poena u igri tenisa.

gem (ma. gem) zool. nesit, pelikan. tema (lat. gemma, nem. Gemine) skupocen

dragi kamen sa urezanim figurama, naroito omiljen ukras u staro vreme; lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni.

gemacija (nlat. gemmatio) bog. pupljenje, iste-rivanje pupoljke; doba pupljenja.

gemeli (lat. gemelli) pl. blizanci. gemza (nem. Gemse) zool. divokoza, vrsta anti-

lope, velika kao koza, teka 40-45 kg, ivi u Alpima.

geminata (lat. geminare udvostruiti) lingv. udvojeni suglasnik, npr. u nemakom: kom-men, francuskom: immence.

geminacija (lat. geminatio) udvajanje, udvo-struavanje; dvojnost, udvojenost, postojanje udvoje, po dva; fig. zbliavanje, zblienost.

geminirati (lat. geminare) udvojiti, udvaja-ti, udvostruiti, udvostruavati.

gemit (nem. mischen, gemischt) ono pggo je pomeano, smesa; naroito: razne vrste preraevina od mesa u narezu.

gemogliptika (lat. gemma, gr. gtypho reem, urezujem) vetina bruenja dragog kamenja.

gemula (lat. gemmula pupolji, dem. od gemma pupoljak) zool. zametao telace u slat-kovodnih spuvi; klica koja pomae raz-mnoavanje; nevidljiva klica u elijama organizama koja se, po Darvinu, dobiva nasleem.

gen (gr. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice naslee, nasledne supsten-ce; hemijsku grau gena ine vei ili manji delovi makromolekula dezoksiribo-nukleinske kiseline, a kod nekih mi-kroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline; pl. ledi.

geng (eng. gang) razbojnike druina; up. gangster.

genge (fr. guinguet) trg. vrsta tkanine od kamilje dlake.

genealog (gr. genea pokolenje, rod, logos) rodoslovac, poznavalac (ili: prouava-lac) rodoslovlja.

gevealogija (gr. geneelogie) rodoslov, rodo-slovlje, nauka o postanku, poreklu i razvitku porodica.

genealogist(a) v. genealog. gsnealoki (gr. genea, logos) koji se odnosi na

rodoslovlje, postanak, poreklo, rodo-slovni. geneza (gr. genesis) roenje, postanak,

poreklo, stvaranje; praistorija; Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva, Knjiga postanja.

gevezimantija (gr. genesis roenje, manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naroitih okolnosti pod kojima je roeno.

geier;- at. genera) pl. v. genus. general ,.at. generalis) najvii vojniki in

ispod marala, u svim vojskama ima vie stepena i rodova; eneral.

generalat (nlat. generalatus) generalski in; vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu; vie zapovednitvo; eneralat.

generali ja (lat. generalia) pl. prav. okolnosti i pitanja opte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja); opti podaci.

generalizacija (nlat. generalisatio) uopta-vanje, uoptenje; uoptenost.

generalizirati (nlat. generalisare, fr. generaliser) uoptavati, uoptiti; prime-niti (ili: primenjivati), uopte na sve sluajeve bez izuzetka; generalisati.

generalisati v. generalizirati. generalisim (nlat. generalissimus) voj. vrhovni

zapovednik, glavnokomandujui vojske. generalisti (lat. generalis) pl. hriani koji

nee da budu pripadnici nijedne od postojeih hrianskih veroispovesti.

generalitet (lat. generalis) optost, javnost; voj. svi generali jedne vojske.

generalne proba (lat. generalis, probare) poz. glavna proba.

generalne punomo prav. punomo koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili vie pravnih poslova, nego kojom se jedno lice ovlauje da zastupa prava drugog lica u svima datim sluajevima.

generalni (lat. generalis) opti; glavni, vrhovni; rodni, koji se tie roda (za razliku od specijalnog).

generalni vikar (lat. generalis, vicarius) opunomoeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti.

generalni guverner (lat. generalis, fr. gouverneur) u bivoj Rusiji: visok dosto-janstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u vie gubernije; voj. general koji za vreme rata, komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemaka).

generalni prokurator 168 genikuliran

generalni prokurator (lat. generalis, procu-rator) vrhovni dravni pravobranilac u Francuskoj; glavni pravobranilac kod nekog vieg suda; predsednik svih dravnih pravobranilaca jedne drave.

generalni sekretar (lat. generalis, secreta-rius) titula stalnih poslovoa u velikim trgovakim i poljoprivrednim preduzei-ma; glavni sekretar partije u Francuskoj; efovi kancelarija u ministarstvima i prefekturama.

generaltab (lat. generalis, nem. tab) voj. odabrani oficiri iz svih redova vojske, sa potpunom strunom spremom, koji su dodeljeni, kao pomonici i savetnici, viim komandantima.

generativan (nlat. generativus) koji slui raanju, stvaranju, koji je u vezi sa ra-anjem, stvaranjem; proizvodan, tvoraki, rodilaki.

generator (lat. generator) raan, rodilac, proizvoa, stvaralac; fkz. sprava za proizvoenje gasova elektriciteta; dina-moelektrini generator maina za proizvoenje elektriciteta indukcijom.

generatriks (lat. generatrix) roditel>ica, stvaralica, stvoriteljka, pramajka; mat. taka, linija ili povrina koja svojim (zamiljenim) kretanjem proizvodi liniju, povrinu ili telo.

generacija (lat. generatio) raanje, proizvoenje, postajanje; narataj, pokolenje, koleno, svi ljudi koji ive u isto vreme i istih su godina; jedan oveji vek (obino period od ZO godina).

generacio ekvivoka (lat. generatio aequivo-sa) biol. raanje bez semena, prastvaranje, samozaee, postanak ivih bia iz mrtvih (anorganskih) tvari, materija (uenje koje se oslanja na injenicu da u sastavu organske sulstancije nema nikakvih elemenata koji se ne bi mogli nai i u sastavu anorganske jedinstvo materije kao i na uenje o razvoju uopte)

gsneracionizam (lat. generatio) teoloka teorija po kojoj dete dobiva duu" od svojih roditelja u vreme zaetka.

generacio spontanea (lat. generatio sponta-pea) biol. v. generacio ekvivoka.

gsnerifikacija (nlat. generificatio) log. obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova.

generian (lat. genus rod, fr. generique) koji pripada rodu ili se odnosi na rod, rodni; generiki.

generiki (lat. genus, fr. generique) v. generian.

generozan (lat. generosus) plemenit, veliko-duan; izdan, dareljiv.

generozitet (lat. generositas) plemenitost, blagorodnost, velikodunost; izdanost, dareljivost, podatljivost.

genetiv (lat. genetivus) gram. v. genitiv. genetika (gr. gignomai raam se, rodim se)

nauka o nasleu.

genetian (gr. genetikos) fil. koji se odnosi na postanak (genezu), koji se tie istorije postanka i razvitka biljaka i ivotinja; koji se tie naslea i nauke o nasleu.

genetiar (gr. genetikos od genesis postanak, raanje) strunjak za genetiku.

genetika definicija log. ona koja odreuje pojam time to izlae put i nain na koji jedan stvarni ili zamiljeni predmet postaje.

genetika metoda fil. metoda koja ide za tim da proui i shvati jednu stvar u njenom postanku (za razliku od deskriptivne metode, koja opisuje stvar kao gotov proi-zvod, tj. onakvu kakva je sad).

genetika psihologija psihologija razvia, zajedniko ime za ivotinjsku, deju i socijalnu psihologiju.

genetiki ininjering (gr. bios, eng. engineering) oblast primenjene biologije koja, koristei rezultate molekularne ge-netike, biohemije, biofizike i citologi-je, direktno utie na formiranje i prenoenje naslednih osobina; bioininjering.

genetlijakon (gr. genethlios roendan) pesmB o roendanu; pesma za uspavljivanje dece, uspavanka.

genetliolog (gr. genethlios dan roenja, logos) vetak u proricanju dana i asa roenja.

genetliologija (gr. genethlios dan roenja, logia) proricanje dana i asa roenja.

genijalan (lat. genialis) koji je po svojim uroenim duhovnim osobinama izvanredno jak, velik duhom, stvaralaki izvanredno darovit; up. genije.

genijalitet (nlat. genialitas) v. genijalnost. genijalnost (lat. genius duh) duhovna osobina i

odlika jednog genija, velika stvaralaka snaga duha, izvanredna darovitost; genijalitet.

genije (lat. genius, fr. genie) ovek uroene snage duha, koja dolazi do izraaja kao originalna mo shvatanja (intuicije), kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja.

genijus (lat. genius) genije; duhovna osobenost, karakter, oznaka, obeleje; u grkoj i rimskoj mitologiji geniji su nia krilata boanstva (aneli).

genijus loci (lat. genius loci) duh zatitnik nekog mesta; osobenost nekog mesta koju mu daje njegov duh zatitnik; opti duh koji vlada u nekom mestu i daje mu svoje obeleje.

genijus patrije (lat. genius patriae) dobri duh otadbine.

genijus seku li (lat. genius saeculi) duh vremena ili veka, osobenost javnog miljenja nekog doba.

genikulacija (lat. geniculatio) kleanje, izraavanje potovanja kleanjem.

genikuliran (lat. geniculatus) savijen u obliku kolena, kolenast, vornovat.

geniografija 169 geoizoterme

geniografija (lat. genius, graphia) opisivanje duhova, uenje o duhovima boan-stvima.

geniologija (lat. genius, gr. logi'a) nauka o velikim, genijalnim ljudima i o biolo-kim i sociolokim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu.

genioplastija (gr. geneion brada, plasso obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se sastoji u krpljenju, popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije.

genitalan (lat. genitalis) koji se tie spol-nih organa, spolni.

genitalije (lat. genitalia, gignere raati) pl. biol. spolni organi, organi koji slue rasploavanju.

genitet (gr. genos vrsta) lingv. vrsta speci-fine artikulacije pojedinog glasa.

genitiv (lat. genitivus) gram. drugi pade koji obino znai pripadanje neemu, deo neega ili poticanje od neega.

genitura (lat. genitura) roenje, raanje; proizvoenje, stvaranje; oplodio seme; itanje sudbine po konstelaciji zvezda u asu roenja, nativitet.

genom (gr. genos) biol. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo.

genoplastika (lat. gena obraz, gr. plasso obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se sastoji u popravci oteenog oblika obraza i usta.

genotip (gr. genos, typos) biol. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadri i koje pod odreenim uslovima dovode do razvia jedne odreene indivi-due (organizma). Svaka individua ima jedan jedini, neponovljivi i specifini genotip.

genocid (gr. genos pleme, narod, lat. caedere ubijati, cecidi ubio sam) unitavanje naroda ili plemena.

gens (lat. gens) rod, koleno, porodica; vrsta, rod; pleme, narod.

gentilizam (lat. gens, gentis) neznabotvo, mnogobotvo.

genualni (lat. genu koleno, genualis) koji se tie kolena, kolenski.

genuinitet (lat. genuinus, nlat. genuinitas) istinitost, stvarnost, tanost, vernost, nepatvorenost.

genus (lat. genus) rod; gram. rod. genufleksija (nlat. genuflexio) kleanje;

klanjanje, poklon pred kim; ponizno oda-vanje potovanja, poniznost.

gencijanin (lat. gentiana) hem. gorka materija koju sadri u sebi gencijana, lincura.

geo- (gr. ge) predmetak u sloenicama sa znaenjem: zemlja, zemaljski.

geobiologija (gr. ge, bi'os ivot, logia) nauka o ivotu Zemlje.

geoblasti (gr. ge, blassios klica, izdanak) pl. bot. biljke iji prvi klicini listii (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom.

geobotanika (gr. ge, botanike) biljna geogra-fija.

geogenija (gr. ge, gignomai) v. geogonija. geognozija (gr. ge, gnosia) nauka o sklopu i

grai Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa, naroito o sastavu i grai vrste Zemljine kore; geognostika.

geognost (gr. ge, gnostes) poznavalac (ili: prouavalac) sastava i grae vrste Zemljine kore; pr. geognostiki.

geognostika v. geognozija. geogonija (gr. ge, gignomai postajem) postanak

Zemlje, nauka o postanku, obrazovanju i razvitku zemlje; geogenija.

geogonist(a) (gr.) naunik koji prouava postanak Zemlje.

geograf (gr. ge, graphos) poznavalac (ili: prouavalac) geografije.

geografija (gr. ge, graphia) zemljopis, nauka o poloaju, kretanju, veliini, obliku i ivotu Zemlje i njene povrine, same po sebi i s obzirom na oveka; bioloka geografija prouava rasprostranjenost i znaaj biljnog i ivotinjskog sveta na Zemlji; matematika geografija ili astronomska geografija prouava Zemlju kao nebesko telo i nain njenog predstavljanje na kartama; politika geografija prikazuje drutvene i dravne odnose na Zemlji; fizikalna ili fizike geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj povrini.

geografski (gr. geographikos) zemljopisni, koji spada u geografiju; geografske duina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od poetnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potona) ili u pravcu zapada (zapadna duina); geografske irina (latituda) nekog mesta je podnevaki (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna), ili u pravcu juga (juna irina).

geodezija (gr. ge, daiein deliti, podeliti) grana primenjene matematike koja odreuje oblike i povrine velikih delova Zemljine povrine i oblik Zemlje kao celine; zemljomerstvo, tj. kartografsko pri-kazivanje povrine Zemlje.

geodet (gr.) ovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama, zemljomer.

geodinamika (gr. ge, dynamis sila) geol. nauka koja prouava pojave koje se danas deavaju na Zemlji, sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu odravanje, stvaranja i menjanja Zemljine kore; up. dinamika geologija.

geoid (gr. ge, eidos vid, oblik) istinski oblik Zemlje, geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom, ali mu je povrina u svakoj taki upravna na pravac tee.

geoizoterme (gr. ge zemlja, i'sos isti, jednak, thermos topao) linije ili povrine koje

geokarpija 170 geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljita ili unutranjosti Zemlje.

geokarpija (gr. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje opraene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju.

geolit (gr. ge, lithos kamen) vetaka smola; upotrebljava se, kao zamena roine, za izradu dugmeta.

geolog (gr. ge, logos) poznavalac (ili: prouavalac) sastava i grae Zemlje, onaj koji se bavi geologijom.

geologija (gr. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grai nae Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija.

geomagnetizam (gr. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam.

geomagnetika (gr. ge zemlja, Magnes) nauka koja prouava magnetska polja Zemlje.

geomant (gr. ge, mantis prorok, vra) tobonji poznavalac geomantije, naroito kod Arabljana.

geomantija (gr. ge, manteia proricanje) pro-ricanje po takama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, poloaju i slikama koje sluajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku plou ili sto bacimo nasumce aku zemlje.

geometar (gr. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer.

geometrija (gr. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi prouavanjem osobina i meusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, povrina, linija i taaka.

geometrijski (gr. geometriks) koji se tie geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetika sredina.

geometriar (gr. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar.

geomehanika (gr. ge, mechanike) mehanika vrstih tela.

geomicin antibiotik proizveden od mi-kroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija.

geomontografija (gr. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) vetina izraivanja reljef-nih karata u vie boja od presovane hartijske mase.

geomorfologija (gr. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prouava kako se stvarao i preinaivao reljef Zemlje energijom unutranjih, terestrinih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom.

geonom (tr. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prouavalac) vrsta, obraivanje i iskoriavani zemlje. geonomija (gr. ge,

nomfa) nauka o vrstama zemlje i o nainu obraivanja i iskori- avanja zemlje.

geoplastika (gr. ge, plastike) reljefno pri- kazivanje Zemljine povrine. geopolitika (gr. ge, politike) razmatranje politikih pitanja sa geografskog gledita, tj. imajui u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na drutveni i politiki ivot. geoponija (gr. geo-ponos trud) obraivanje

zemlje, zemljoradnja. georama (gr. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastini reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (gr. georgeo obraujem zemlju, lat. georgica) pl. idiline pesme, naroito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, slian rui, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaniaru Georgiju). georgofil (gr. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr. ge, skopeo gledam) posmatra

Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (gr.) posmatranje (ili: prouavanje)

Zemlje, naroito u meteorolokom pogledu. geostatika (gr. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnotei (statici) vrstih tela. geotektonika (gr. ge, tektonike) kol. nauka koja prouava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeene i na koji nain sklapaju celu njenu graevinu.

geotermika (gr. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja

vladaju u dubini Zemlje. geotermika energija unutranja toplota nae planete, koja se moe,

pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje elektrine energije.

geotermometar (gr. ge, thermos, metron) sprava za odreivanje Zemljine temperature na

raznim takama njene dubine. geotropizam (gr. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa

da pod uticajem Zemljine tee zauzmu izvestan odreen pravac prema vertikali; on

moe biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva tee (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva tee (stablo), i tran-sverzalan, kad raste upravio na pravac tee

(list i neka podzemna stabla). geotroposkop (gr. gr, tropos okret, smer,

skopeo gledam) v. giroskop. geofag (gr. ge zemlja, fagin jesti, derati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljoder. geofagija (gr. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljoderstvo; up. geofag. geofaktori (gr. ge, lat. factor inilac) pl. geogr. inioci od kojih zavise geografske pojave i promene na povrini Zemlje. geofizika (gr. ge, physike) nauka o fizikim pojavama u unutranjosti Zemlje, naroito o njenoj temperaturi, gustoi, nje-

geofon 171 germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu.

geofon (gr. ge zemlja, phone glas) geoaku-stiki detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; slui npr. pri prouavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba.

geohemija (gr. ge, cheo teem, istiem, chemeia) nauka koja prouava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvoe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum).

geohidrograf (gr. ge, hudor voda, graphos) prouavalac vode na Zemljinoj kori.

geohidrografija (gr. ge, hudor, graphia) deo fizike geografije koji ispituje i prouava vodu na Zemljinoj kori.

geohozija (gr. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, leenje time to se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.).

geohronologija (gr. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos re, govor) grana istorijske geologije koja se bavi prouavanjem starosti Zemlje; geokronologija.

geocentrizam (gr. ge, lat. centrum sredi-te) astr., fil. nekadanje pogregpno shvatanje da je Zemlja sredite cele vasione i da oko nje krue sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam.

geocentrian (gr. ge, lat. centrum sredite) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao sredite vasione i za astro-nomsko odreivanje mesta koje se upravlja prema sreditu zemlje (geocentrizam); koji se tie sredita Zemlje.

geocentrinost v. geocentrizam. geociklika (gr. ge, kyklos krug) fiz. maina koja

oigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklika maina.

geociklian (gr.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca.

gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive ivotinja iz plemena maaka, dosta slina psu, moe se obuiti i lovu, ivi u Aziji i Africi.

gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, gr. geranos

dral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica.

gerant (lat. gerans) v. erant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu

isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i

oistiti od prljavtine. gerbulura (nlat. garbellare) neisti i oteeni

delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoene cene zbog neistoe robe.

gerijatrija (gr. geron starac, iatrefa leenje) med. nauka koja prouava starost u svim njenim oblicima.

gerila (p. guerilla mali rat) naoruane ete seljaka i pastira u paniji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutranjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani.

geriljero (i. guerrillero) voa gerile. gerla (eng. girl) devojka, naroito devojka

vitka, okretna i odana sportu; igraica u grupi, baletna igraica.

gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo ue na velikim brodovima.

germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i

Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanani, Flamanci, veani, Norveani i Anglosaksonci; up. Nemci.

germanizam (lat. Germani) osobenost nemakog jezika s obzirom na sklop i red rei; vladavina (ili: mo) nemakog duha, nemake kulture i politike sile.

germanizacija (fr. germanisation) ponema-vanje, nemenje, ponemenje.

germanizirati (fr. germaniser) nemiti, po-nemiti, ponemavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemake izraze ili oblike napravljene u duhu nemakog jezika.

germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za

Nemaku; deo Evrope izmeu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemaka predstavljena u obliku ene koja titi.

germanist(a) naunik koji se bavi prouavanjem nemakog jezika, nemake knjievnosti, nemakih starina i istorije Nemaca.

germanistika nauka koja prouava jezike germanskih naroda (naroito nemaki), knjievnost, starine i istoriju.

germanitet (lat. germanitas) roeno bratstvo, roeno sestrinstvo.

germanoman (lat. Germani, gr. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve to je nemako.

germanomanija (nem. Germani, gr. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu to je nemako.

germanofil (lat. Germani, gr. philos) onaj koji voli Nemce, nemaki jezik, nemaku kulturu itd.

germanofilija (lat. Germani, gr. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome to je nemako.

germanofob (lat. Germani, gr. phobos strah) onaj koji se plai Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija 172 Gibelini

germanofobija (lat. Germani, gr. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mrnja na Nemce i sve to je nemako.

germanski (lat. germanicus) svojstven Germa-nima, koji pripada Germanima, nemaki; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemaki i donjonema-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici).

germinalan (lat. germinalis) vot. klini, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje.

germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji nie, koji izaziva klijanje.

germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja.

gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati.

gerok (nem. Gehrock) pripijen ulini kaput sa dugim leevima; vojniki kaput, koporan.

gerokomija (gr. geron starac, komeo negu-jem) med. vetina negovanja starih ljudi; naroito: podmlaivanje preivelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba.

gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (gr. geron starac, maranein

gasiti, slabiti) med. staraka slabost, sta-raka iznemoglost.

geromorfizam (gr. geron, morphe oblik) med. boranje koe, zboravanje, zbrkavanje.

geronti (gr. geron) pl. u herojskom periodu grke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naroito u dorskim dravama: lanovi gerusije, vea staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast.

gerontokomij(um) (gr. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinja-vanje starih ljudi; gerokomij(um).

gerontokratija (gr. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (vea) sastavljenog od najstarijih ljudi senata.

gerontologija (gr. geron starac, logi'a) nauio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba.

gerontofilija (gr. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola.

gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gra-matici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati.

gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padeni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola itanja).

gerusija (gr. gerusia) vee staraca u staroj Sparti; senat, dravni savet u novoj Grkoj.

gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) graevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opivni-ca; up. sime.

geslo (e. heslo) osnovno naelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, ivotna deviza.

gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junako delo; delo koje neko uini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ruan gest) kod drugih.

gestacija (lat. gestatio) med. noenje, trudnoa, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoe (ili: bremenitosti, zdetnosti).

gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru mae, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica.

gestikulatorski (lat. gesticulari) izraen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom).

gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naroito ramenima i rukama; opsenarstvo, glu-mljenje.

gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama.

gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav.

primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s

trudnoom (povraanje, prekomerno lu-enje pljuvake, goruica i dr.).

geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska kola za duhovne nauke u Dornahu (vajcarska), koju je osnovao voa antropozofskog pokreta Ru-dolf ta j ner.

geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postie visoki vakuum u elektronskim cevima.

geto (ital. ghetto) deo varoi koji su, u Italiji, Nemakoj i dr., vlasti odreiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoi bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova.

geuziodisforija (gr. geysis ukus, dysphoreo teko podnosim) med. bolesni nadraaj ivaca od ukusnih, prijatnih stvari.

geumatika (gr. geyma okuane) nauka o ukusu; geustika.

geustika (gr.) v. geumatika. gefirofobija (gr. gephyra nasip, most, phobos

strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode.

gefrajter (nem. Gefreiter) vojni stareina najnieg ina (izmeu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemakoj vojsci.

Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemakih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon 173

ji. Borba izmeu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek.

gibon zool. antropoidni majmun, ivi u ju-goistonoj Aziji, odlikuje se naroito veoma dugim rukama.

gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. ig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan amac, naroito za

komandanta ratnog broda; sp. irok i dosta teak kolski amac, vrsta jole, sa metalnim drkama za vesla izvan amca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem.

gigant (gr. gigas) gorostas, din, div. giganteskan (gr. gigas, ital. gigantesco, fr.

gigantesque) v. gigantski. gigantizam (gr. gigas) ampon. veliina tela koja

znatno premaa prosenu veliinu oveijeg tela; up. makrosomija.

gigan ki rafi ja (gr. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija dinova; tip. postupak pri tampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odtampava znatno uvean.

gigantologija (gr. gigas, logia) nauka o dino-vima uopte, a naroito u ivotinjskom i biljnom svetu.

gigantomahija (gr. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetnikog pri-kazivanja).

gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najvee kopnene ivotinje na Zemlji); iveo u mezozoiku.

gigantosteologija (gr. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih ivotinja.

gigantociti (gr. gigas, kytos) pl. med. v. ma-krociti.

gigantski (gr. gigas) gorostasan, orijaki, divovski, dinovski, ogroman rastom i veliinom; giganteskan.

gigerl (nem. Gigerl) kico, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da esto ostavlja utisak budale.

gidon (fr. guidon) barjai (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jae; muica, nian na puci; ruice, upravlja na velosipedu.

gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoe (fr. guilloche) rad u vijugavim arama;

crte izraen u vijugavim arama; izukrtana, isprepletana ara; up. gijo-irati.

gijoirati (fr. guillocher) metalne povrine ukrasiti simetriki graviranim linijama (pri tampanju hartija od vrednosti, meninih formulara i dr.); vijugavo iarati, ukrasiti isprepletenim arama.

gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruenje, drutvo, orga-nizacija uopte.

gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; optinski dom u Londonu.

giltati (nem. gelten) vredeti, vaiti; gilta vredi, vai (kod pogodbi, opklada).

giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvrenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina.

giljotinirati (fr. guillotiner) izvriti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom.

giljotomanija (fr. guillotine, gr. mania) strast za izvravanjem smrtne kazne.

gimkana (gr. gym skra. gymnazo vebam, ind. khana igralite) sp. takmienje u savlaivanju raznih neoekivanih, alji-vih prepreka.

gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meunarodna gimnastika priredba; odrava se svake etvrte godine od 1953. god.

gimnazija (gr. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladii i odrasli goli (gymnos = ro) vrili telesna vebanja; docnije: sredite celokupnog duhovnog ivota; danas: srednja kola, tj. kola izmeu osnovne i visoke, koja priprema uenike za univerzitet.

gimnazijarh (gr. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka.

gimnazista) (gr. gymnasion) ak gimnazije. gimnastika (gr. gymnastike) kod starih Grka:

vetina telesnog vebanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: vetina telesnog vebanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva.

gimnastiar (gr. gymnazo vebam) onaj koji se bavi gimnastikom, vebom.

tamniki (gr. gymnikos) koji se tie telesnog vebanja ili pripada telesnom ve-banju.

gimnoptera (gr. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima.

gimnosofisti (gr. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istone asketske filozofe.

gimnosperme (gr. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolienim semenovim pupoljiem, npr. bor, jela, smra, kleka i dr.

ginander (gr. gyne ena, apeg ovek, mu) dvospolnik, hermafrodit.

ginandrija (gr. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka iji su praniki sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina ena koje imaju muki izgled i muko dranje; pr. ginandrian.

ginandroid (gr. gyne sena, apeg ovek, eidos lik, izgled) med. enska osoba s nekim mukim osobinama.

ginandromorfizam (gr. gyne ena, apeg ovek, mu, morphe oblik) fizol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u sene, a u isto vreme izraene brkove i bradu.

gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istonoindijska pru-gasta, karirana i arena pamuna tka-nina.

gingivitis 174

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (gr. gyne) predmetak u sloenicama sa

znaenjem: ena, enski. ginekizam (gr. gynaikismos) enstvenost,

ensko draganje i ponaanje uopte (u strahu, ljubavi i dr.).

ginekokratija (gr. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) ena, nadmonost ena u odnosu prema mukarcima.

ginekolog (gr. gyne, logos) med. lekar-speci-jalista za bolesti enskih spolnih organa. ginekologija (gr. gyne, logia) med. nauka o

osobenostima enskog tela i o njegovim funkcijama, a naroito o bolestima enskih spolnih organa.

ginekoloki (gr. gyne, logikos) koji se tie bolesti enskih spolnih organa i njihovog leenja; ginekoloki institut zavod za poraanje i za leenje bolesti enskih spolnih organa.

giiekoman (gr. gyne, mania ludilo) ovek lud za enama, preterani enskar.

ginekomanija (gr1, gynaiko-marua) strast ju-renja za enama, ludilo za enama, preterano enskarstvo.

giiekomast (gr. gyne, mastos dojka) muka-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod ene, tako da lue, u nekim sluajevima, ak i mlenu tenost.

giiekomorfan (gr. gyne, morphe oblik) po obliku slian eni, enskog oblika.

ginekofob (gr. gyne, phobos) enomrzac. ginekofobija (gr. gyne, phobeo bojim se)

mrnja na ene. ginekofonian (gr. gyne, phone glas) koji ima

enski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (gr. gynaikeia) med. meseno pranje

kod ena; ginecija. gineceum (gr. gynaikeion, lat. ginaeceum)

odeljenje za ene u unutranjosti kue starih Grka i Rimljana; est naziv enskih srednjih kola; bog. ukupnost enskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjaa).

ginecizam (gr. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (gr. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog.

drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu esto ga sade pored hramova kao ukras).

ginus (gr. ginnos, lat. ginnus) zool. ivotinja, bastard koji se dobije ukrtanjem mulca i kobile.

gipira (fr. guipure) ipka kod koje su crtei i pojedine figure ispupeni zbog toga to se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupen vez.

gips (gr. gypsos) t. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teko rastvor-ljiv.

gipsovati (gr. gypsos) uiniti da vino pomou gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naroito leptirnjae, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom.

gipsoteka (gr. gypsos sadra, theke koveg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu.

girandol(a) (fr. girandole) svenjak koji ima dva ili vie krakova; irandola.

giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, me-tiljavost.

giri (lat. gyri, gr. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naroito vijuge na povrini mozga, modane vijuge.

girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lia i cvea; vrea, loza; niska dragog kamenja.

girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama.

girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (gr. gyroma) stvar u obliku tanjira ili inije; bog. inijast plodonoa kod biljaka.

giromantija (gr. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj to tata.

girometar (gr. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naroito kod ro-tacionih maina.

giroskop (gr. gyros, skopein) fiz. aparat za oigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okree oko svoje osovine.

girostat (gr. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela.

gitara (p. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa est do deset ica, koji su Mavri doneli u paniju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju.

gitarist(a) (fr. guitariste) svira u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi,

gaba, podagra; 2. koliina rude ili uglja to se odjednom metne u pe.

gie (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naroito u tvravama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozore sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); alter.

gladijator (lat. gladiator, gladius ma) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obino robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meusobno borili i bili vrlo rado gledani.

gladiola (lat. gladius ma) bog. sabljiica, ukrasna biljka, slina perunici, Gladio-lus illyricus.

glazba (e. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglaan, sjajan; smrznut; svila

protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-titnih sredstava na rukama i grudima; glaze koa najfinija sjajna koa za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

glazirati 175 glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. '

glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, koe i dr. dati sjajan izgled; jela prevui glazurom, ostaklicom (npr. peenje gustim sosom, kolae belan-cetom, eerom i dr.); glasirati.

glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gle, ca-klina, ostaklica; fig. spoljanji sjaj.

glajhtrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmi-slena (ili: jednosmerna) struja; glajh-trom-motor elektrini motor koji pokree jednosmislena struja.

glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku ira, irast.

glandula (lat. glandula) med. lezda, vratna lezda, obino krajnik.

glandularan (nlat. glandularis) lezdani. glandulozan (lat. glandulosus) lezdovit,

lezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) lezda-vost,

lezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj,

naroito koi; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrenja, naroito

stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago sputa prema strani s koje se oekuje napad.

glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: prouavalac) ledenih bregova, lednika, gleera.

glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s

kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za ienje i isterivanje drevnih glista (po pronala-zau Johanu Glauberu, 16041668).

glaukom (gr. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna ona bolest koja se sastoji u poveanom pritisku u unutranjosti one jabuice (nazvana po tome to zenica pri tom esto izgleda zelenkasta).

glaukoma (gr. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatian med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (gr. glaykos) med. postojanje

(ili: razvijanje) zelene mrene u oima; v. glaukom.

glaukomatozan (gr.) med. koji boluje od zelene mrene u oima; glaukomatian; v. glaukom.

glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u

razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada

ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat

sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (slui za odravanje mesa, mleka itd. u sveem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, gr. logos re, govor) naunik koji prouava geoloke probleme ledenih doba.

glaciologija (lat. glacies led, gr. logia) geol. nauka koja izuava lednike u prolosti i sadanjosti.

glediija vot. drvo slino bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacant-hos, koje se esto sadi kao iva ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo.

glena (gr. glene) zenica, gledee; znat. aica (na kosti).

glenitis (gr. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (gr. glene, eidos) blago uduben,

koritast, slian aici (kost). gleukometar (gr. gleykos slatko vino, ira,

metron) sprava za ispitivanje vina, naroito za odreivanje eerne sadrine u slatkom vinu; glikometar.

gleer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smrnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama.

glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa eerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba).

glikemija (gr. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo eera u krvi.

glikiskop (gr. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreivanje koliine eera u nekoj materiji.

glikogen (gr. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slina, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u ivotinjskom telu, naroito u miiima i jetri, vana rezervna materija ivotinjskog tela, postaje iz suvika groanog eera u krvi.

glikoza (gr. glykys sladak) hem. groani eer; glukoza, dekstroza.

glikozidi (gr. glykys sladak) hem. jedinjenja eera sa biljnim i ivotinjskim, veinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, lue eer; glukozidi.

glikozurija (gr. glykys sladak, uron mokraa) med. privremena pojava eera u mokrai (a ne hronina kao kod eerne bolesti).

glikoliza (gr. glykys sladak, lysis rastapa nje) razlaganje (razgraivanje) eera.

glikometar (gr. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antiki kata-

lektiki stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grkom pesniku Glikoiu.

glikopeksija (gr. glykys sladak, pexis gruanje) med. nagomilavanje eera u krvi.

glikopenija (gr. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak eera u krvi.

glikohalofite 176 glorifikator

glikohalofite (gr. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljitima.

glikohol (gr. glykys sladak) hem. amino--siretna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belanevina; gusta bezbojna tenost sladunjava ukusa.

glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitiva struje, elektrina sijalica punjena plinom, slui za ispitivanje prisustva struje u elektrinom strujnom kolu.

gliom (gr. glia) med- izrataj u mozgu i kimi, nekad i u ivcima mozga ili kime, nastaje bujanjem elija ivanog tkiva; vrsta tumora.

glipti (gr. glyptos) pl. figure izraene u metalu ili kamenu.

gliptika (gr. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) vetina pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastine umetnost, kamenorezaka vetina, vajar-stvo; glifika.

gliptognozija (gr. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja.

gliptografija (gr. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naroito izvajanog (rezanog) kamenja.

gliptodon (gr. glyptos izrezak, urezan, gra-viran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju dinov-ske ivotinje iz amerikog kvartara.

gliptoteka (gr. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu).

glisada (fr. glissade) klienje maem pri maevanju; klienje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka.

glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan,

sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlaei; brzo

prevlaei gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato.

gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni amac s ravnim dnom koji pri veoj brzini klizi po povrini vode.

glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (gr. glypho) apx. udubena, ulebljena pruga

(u zidu, stubu i dr.). glifanon (gr. glypho dubem, reem) rezbar-sko

(ili: kamenorezako) dleto, duba. glifika (gr. glypho) v. gliptika. glifiki (gr. glypho) rezbarski, vajarski,

kamenorezaki. glifogen (gr. glypho dubem, reem, genos) teh.

sredstvo za nagrizanje elika. glifografija (gr. glypho, graphia) teh. vetina

izraivanja ispupenih slova ili ploa galvanskim putem za tampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (gr. glykys sladak) hem. itka, sirupasta i bezbojna tenost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3).

glicinija (gr. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjaa, puzavica s ljubiastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis.

glicifag (gr. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkie, sladokusac, oblaporac.

glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan,

ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast,

grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan.

globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i

zavojite okamenotine pueva. globoid (lat. globus, gr. eldos vid, oblik) lopti

slino telo, na polovima spljotena lopta. globtroter (eng. globetrotter) ovek koji,

sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta.

globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belanevina koje se ne mogu rastvarati u istoj vodi, nego u razblaenim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju).

globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte;

astr. lopta na ijoj je povrini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin ar; glob.

globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola dravne, kraljevske vlasti).

globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno oseanje histerinih osoba kao da im se jednjakom, od eluca ka gui, penje neka lopta.

glorija (lat. gloria) slava; ast; sjaj; u katolikoj crkvi: aneoska himna koja poinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo vinjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibriima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anelima.

glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, ast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta.

glorijet(a) (fr. gloriette) kuica, mali paviljon u vrtu.

gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeleje boanskih i svetih lica u hrianskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. siuna sujeta, tatina u malim stvarima, bedna slava.

glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-liati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija 177

ili neto slavi i velia, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje,

proslavljanje, velianje, oboavanje, uzdi-zan>e hvalama.

glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veliati,

uzdizati hvalama. glosa (gr. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno:

tamna, nejasna re koju treba protumaiti; zatim: tumaenje, objanjenje; u obinom ivotu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od etiri strofe ija poslednja etiri reda, itava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naroito sa strane u knjizi).

glosalgija (gr. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokoe usta, kao posledica oboljenja simpatikog ivanog pribora; glosodi-nija.

glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena

tkanina iz Norvia (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa pri-

medbama, napomenama; renik u kojem su objanjena znaenja rei, naroito zastarelih i nepoznatih; renik.

glosator (nlat. glossator) onaj koji objanjava nejasne rei; pisac renika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumai dela Corpus juri civilis.

glosem (gr. glossa jezik) nejasna re kojoj je potrebno objanjenje; samo to objanjenje; glosema.

glosema (gr.) v. glosem. glosirati (gr.) radi objanjavanja dodavati

nekom tekstu napomene, beleke; praviti glose; objanjavati, tumaiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj.

glositis (gr.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (gr.) predmetak u sloenicama sa

znaenjem: jezik, jezika. glosograf (gr. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (gr.) anat. opisivanje jezika; pisanje

glosa. glosodinija (gr. glossa, odyne bol) med.

glosalgija. glosolalija (gr. glossa, laleo tepam) lete. osobena

pojava religioznog ushienja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez uea svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija.

glosoliza (gr. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (gr. glossa, logos) gram. znalac jezika,

poznavalac jezika. glosologija (gr. glossa, logia) anat. nauka o jeziku;

gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

glosomanija (gr. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija.

glosomantija (gr. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika.

glosonomija (gr. glossa, nomos zakon) nauka o jezikim zakonima; up. gramatika.

glosoplegija (tr. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza.

glosoragija (gr. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika.

glososkopija (gr. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika.

glosospazmus (gr. glossa, spasmos gr) med. gr u jeziku.

glosotomija (gr. glossa, temno seem, reem) hir. razuivanje (ili: seenje) jezika.

glotis (gr. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (gr. glossa, oidao oteknem, na-

bubrim) med. v. larinksedem. glotognija (gr. glotta jezik, gone roenje) liigv.

poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika.

glotograf (gr. glotta jezik, grapho piem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naroito pevanoga.

glotolalija (gr. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija.

glotologija (gr. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika.

glotomanija (gr. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. !

glukoza (gr. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (gr. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tenost u

ivotinjskim telima; hem. smea vie hemijskih tela, svi proteini iz penice; od njega zavisi kakvoa hleba.

glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od ivotinjskih kostiju i ila.

glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sraivanje.

glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srauje.

glutinacija (lat. glutinatio) l