Visoka poslovna škola strukovnih studija – Novi Sad 17 · ♣ Lazarević B., Bečejski–Vujaklija D., Simić D.,: Materijal sa predavanja, FON, Beograd. Informacioni sistemi

Visoka poslovna škola strukovnih studija – Novi Sad

Doc. dr Željko Marčićević

319

1177

INFORMACIONI SISTEMI♣♣♣♣

17.1. POJAM I VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA

Metodologija razvoja informacionih sistema zahteva da se precizno definiše šta se pod pojmom informacionog sistema podrazumeva, koje su njegove funkcije i kakav je njegov položaj u sistemu u kome deluje. Metodologija razvoja informacionih sistema treba da bude opšta, primenljiva na sisteme bilo koje vrste, odnosno na neki "opšti sistem". Zbog toga je potrebno poći od sledećih opštih pojmova i definicija: (1) Sistem je skup objekata i njihovih veza (meñusobno povezanih objekata). Objekti u sistemu se opisuju preko svojih svojstava koja se nazivaju atributima. Slika šematski predstavlja i detaljnije obrazlaže ovu definiciju.

ULAZ IZLAZ

OKOLINA

O

O

O

O

1 2

3 n

Slika 17-1 Opšta definicija sistema Granice sistema definišu skup objekata koji će se u tom sistemu posmatrati. Objekti nekog sistema su, naravno, povezani sa objektima van njegovih granica, a ovi sa nekim drugim "daljim" i tako dalje. Neophodno je zato odrediti granice sistema koje izoluju objekte od interesa od "okoline" sistema. Dejstvo okoline na sistem naziva se "ulaz", a dejstvo sistema na okolinu "izlaz" sistema.

♣ Lazarević B., Bečejski–Vujaklija D., Simić D.,: Materijal sa predavanja, FON, Beograd

Informacioni sistemi

Doc. dr Željko Marčićević 320

Sistem na Slici 17-1. može predstavljati mrežu puteva ili ulica, sistem za prenos električne energije, cirkulaciju dokumenata unutar neke organizacije, kretanje materijala koji se obradjuje itd. Objekti u sistemu mogu biti veoma različiti, a veze izmeñu objekata u sistemu i dejstvo okoline na sistem se ostvaruje na tri načina: razmenom materije, energije ili informacija. ("Klasična predstava o svemiru koji se sastoji od materije i energije, mora da ustupi mesto predstavi o svetu sastavljenom od tri komponente: energije, materije i informacija, jer bez informacija organizovani sistemi nisu mogući. Jedino moguće materijalističko tumačenje održavanja organizovanosti je neprekidno izvlačenje iz spoljnjeg sveta (okoline) i iz samog sistema mase informacija o pojavama i procesima koji se tu odvijaju" - A. Lerner). (2) U svakodnevnom govoru reč informacija ima smisao obaveštenja, objašnjenje prenošenja znanja. Za ovaj pojam obično se daju sledeće definicije:

- "Informacija je kapacitet povećanja znanja" - I.Wilson - "Informacija je nešto što ukida ili smanjuje neodredjenost" -

N.Winer. Sa tačke gledišta upravljanja i donošenja odluka, informacija se može tretirati kao svaka vrsta znanja ili poruka koja može da se upotrebi za poboljšanje upravljanja u nekom sistemu. (3) Ako se povežu definicije pojmova sistema i informacije, može se izvesti sledeća opšta definicija informacionog sistema: Informacioni sistem je sistem u kome se veze izmeñu objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija. Informacioni sistemi (IS) su sastavni deo upravljanja ("održanja željene organizovanosti") nekog sistema i sa te tačke gledišta može im se pridodati atribut "upravljački" i definisati upravljački informacioni sistema kao sistem koji prenosi, čuva i obrañuje podatke u informacije potrebne za upravljanje. (4) U svakodnevnom govoru reči podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Meñutim, za precizno razgraničenje koncepata o kojima govorimo, neophodno je i ova dva pojma precizno definisati i razgraničiti. Podatak je kodirana predstava o nekoj činjenici iz realnog sveta, on je nosilac informacije i služi za tehničko uobličavanje informacija, kako bi se one mogle sačuvati ili



321

preneti. Informacija je protumačeni podatak o pojavi koju podatak prikazuje. Krajnje tumačenje nekom podatku daje sam primalac (čovek), uz pomoć različitih postupaka obrade podataka. Osnovna funkcija informacinog sistema je čuvanje i prenos podataka o činjenicama iz sistema i njegove okoline i njihova obrada u informacije koje zahteva korisnik. (5) Da bi smo definisali koncept baze podataka, analizirajmo nedostatke klasične obrade podataka, manuelne ili automatizovane preko skupa programa i skupa nepovezanih datoteka. Na Slici 17-2. prikazan je "sistemski dijagram" jednog skupa "aplikacija" u nekom informacionom sistemu. Svaka aplikacija je razvijana posebno, koristi svoje "privatne" datoteke sa fizičkom strukturom podataka pogodnom za tu aplikaciju.

RADNINALOG

PRATE]ADOKUM.

OBRA^UN.LIST OTPREMN.

LANSIRANJEPROIZVODNJE OBRADA LD PRODAJA

PROIZVODI

RADNA

MESTA

TEHN.

POSTUP.

RADNA

LISTARADNICI KUPCI

FINALNI

PROIZVODI

Slika 17-2 Klasična obrada podataka. Nezavisne "privatne" datoteke za svaku aplikaciju Osnovni nedostaci ovakve obrade podataka su: - Redundansa podataka, odnosno višestruko pamćenje istih podataka je neminovno. Na primer, isti podaci o proizvodima se, u nekoj proizvodnoj radnoj organizaciji pamte i nekoliko desetina puta, ili isti podaci o gradjanima u nekom komunalnom informacionom sistemu i stotinu puta. Višestruko skladištenje istih podataka dovodi do nepremostivih problema pri njhovom ažuriranju. Kada se neki podatak promeni, to se mora učiniti na svim mestima na kojima se on čuva. To, ne samo da značajno povećava troškove obrade podataka, nego je organizaciono praktično neizvodljivo, pa se, u raznim izveštajima, pojavljuju različite verzije istog podataka.



- Zavisnost programa od organizacije podataka. Programi su zavisni i od logičke i od fizičke strukture podataka. Fizička struktura podataka definiše način memorisanja podataka na spoljnim memorijama, a logička struktura je struktura podataka koja je predstavljena programeru. U klasičnim datotekama razlika fizičke i logičke strukture podataka je mala. Zavisnost programa od logičke strukture se ogleda u tome što program zavisi, na primer, od naziva i redosleda polja u zapisu, što ubacivanje novog polja u zapis ili bilo kakvo drugo restruktuiranje zapisa, koje ne menja sadržaj podataka koje program koristi, ipak zahteva i izmenu samog programa. Fizička zavisnost se ogleda u tome što program zavisi od izabrane fizičke organizacije datoteke i izabrane metode pristupa, načina sortiranja i slično. U osnovi i logička i fizička organizacija podataka su prilagodjene konkretnom programu. Novi zahtevi za informacijama, iz podataka koji već postoje u datotekama, mogli bi zahtevati izmenu fizičke i logičke strukture podataka, a to bi zahtevalo izmene u ranije razvijenim programima. Umesto toga, obično se za novi program stvara nova datoteka, a to dalje povećava redundansu podataka. - Niska produktivnost u razvoju IS. Struktuiranje podataka u nezavisan skup datoteka je jedan od uzroka veoma niske produktivnosti u razvoju IS. Na primer, čak i kada postoje svi podaci koji se u nekoj aplikaciji zahtevaju, ali se oni nalaze u različitim datotekama, na raznim medijumima, sa različitim fizičkim organizacijama, zadovoljenje i nekog jednostavnog informacionog zahteva iziskuje značajne programerske napore. Nad strukturom podataka predstavljenom velikim brojem nezavisnih datoteka veoma je teško razviti softverske alate za brz i visoko produktivan razvoj aplikacija i za neposrednu komunikaciju korisnika sa sistemom. - Pasivan odnos korisnika. Ovakav način čuvanja i obrade podataka, ne pruža mogućnost korisniku da sam zadovoljava svoje jednostavnije programske zahteve. Svoje zahteve korisnik može da realizuje samo posredstvom sistem analitičara, projektanta i programera, pa se samim tim, zbog njihove niske produktivnosti, zahtevi korisnika sporo i nepotpuno zadovoljavaju. Rešavanje ovih osnovnih problema klasične poslovne obrade podataka zahteva bitne tehnološke izmene u ovoj oblasti. Od sredine šezdesetih godina do danas, oblast sistema za upravljanje bazom podataka se izuzetno brzo razvija. Sistem za upravljanje bazom podataka (Slika 17-3) je jedan složeni softverski sistem koji treba da omogući:



323

- Skladištenje podataka sa minimumom redundanse. - Korišćenje zajedničkih podataka od strane svih ovlašćenih

korisnika. - Logičku i fizičku nezavisnost programa od podataka. Bez

obzira što se podaci fizički pamte, po pravilu, samo jednom, u jedinstvenoj fizičkoj organizaciji, svaki korisnik dobija svoju sopstvenu logičku sliku (logičku strukturu) podataka kakva njemu najviše odgovara.

- Jednostavno komuniciranje sa bazom podataka preko jezika bliskih korisniku, kako bi se neprofesionalni korisnici neposredno uključili u razvoj informacionog sistema, a profesionalnim programerima značajno povećala produktivnost.

U ovakvoj tehnologiji obrade, podaci su, umesto razbacani po nezavisnim datotekama, organizovani u jedinstvenu bazu podataka. Baza podataka (BP) je kolekcija medjusobno povezanih podataka, uskladištenih sa minimumom redundanse, koje koriste, zajednički, svi procesi obrade u sistemu. Podaci su jedinstveni resurs u nekom sistemu, i njima se mora upravljati na jedinstven način, onako kako se upravlja i drugim vitalnim resursima poslovnih sistema. Svi nedostaci klasične obrade podataka su posledica toga što ova značajna činjenica nije uočavana ili poštovana. Tehnologija baza podataka omogućuje da se sa podacima postupa kao sa jedinstvenim vitalnim resursom nekog sistema.

RADNINALOG

PRATE]ADOKUM.

OBRA^UN.LISTA

OTPREMN.

LANSIRANJEPROIZVODNJE

OBRADA LD PRODAJA

SISTEM ZA UPRAVLJANJEBAZOM PODATAKA

(SUBP)

BAZA

PODATAKA

Slika 17-3 Sistem za upravljanje bazom podataka



17.1.1. METODOLOŠKE OSNOVE RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA

Sistem♣ se, kao što je rečeno, najopštije definiše kao skup objekata (entiteta) i njihovih meñusobnih veza. Objekti u sistemu mogu da budu neki fizički objekti, koncepti, dogadjaji i drugo. Objekti se u modelu nekog sistema opisuju preko svojih svojstava (atributa). Dejstvo okoline na sistem opisuje se preko ulaza u sistem, a dejstvo sistema na okolinu preko njegovih izlaza. Dinamičko ponašanje realnog sistema standardno se šematski predstavlja kao na gornjem delu Slike 17-4. Ulazi u sistem menjaju stanja sistema. Stanje sistema se definiše kao skup informacija o prošlosti i sadašnjosti sistema koji je potreban da bi se, pod dejstvom budućih poznatih ulaza, mogli odrediti budući izlazi. U stanju sistema skoncentrisana je celokupna istorija realnog sistema. Očigledno je da stanje sistema opisuje fundamentalne karakateristike sistema, u jednom trenutku vremena ono predstavlja skup objekata sistema, skup njihovih medjusobnih veza i skup vrednosti atributa objekata u tom trenutku vremena. Izlazna transformacija definiše neki način merenja ili posmatranja dinamičkog ponašanja realnog sistema i daje, na osnovu trenutnog stanja i trenutnih ulaza sistema, njegove izlaze.

ULAZ STANJE IZLAZNATRANSFORM.

PROGRAMIZA ODR@.

BAZAPODATAKA

PROGRAMIZA IZVE[

IZLAZI

IZLAZI

R E A L N I S I S T E M

I N F O R M A C I O N I S I S T E M

PODACI O ULAZU

Slika 17-4 Položaj informacionog u odnosu na realni sistem Ilustrujmo uvedene koncepte posmatrajući neko skladište proizvoda kao sistem. Objekti u ovom sistemu su sami proizvodi, njihovi atributi su na primer, naziv, karakteristike i količina u skladištu. Veza izmedju objekata je, na primer, sastav proizvoda, koji pokazuje od

♣ Lazarević B, (1989): Projektovanje IS, FON, Beograd



325

kojih se drugih proizvoda, posmatrani proizvod sastoji. Svako prihvatanje ili izuzimanje proizvoda iz skladišta predstavlja ulaz u sistem (jer menja njegova stanja). Osnovna komponenta stanja u sistemu je količina svakog proizvoda u skladištu. Izlaz iz sistema može da bude količina zaliha svakog proizvoda (samo stanje sistema), zatim ukupna vrednost zaliha, ukupna vrednost zaliha proizvoda odredjene vrste i slično. Izlazna transformacija daje, ovde postupak sračunavanja izlaza na osnovu trenutnog stanja i trenutnih ulaza sistema. Kao što je to na Slici 17-4 prikazano, informacioni sistem predstavlja model realnog sistema u kome deluje. Podaci o ulazu (trebovanja, prijemnice, otpremnice i slično, za navedeni primer), preko programa za održavanje, koji modeliraju dejstvo ulaza na sistem, deluju na bazu podataka (kartica zaliha materijala, za navedeni primer), koja modelira stanje sistema. Programi za izveštavanje predstavljaju model izlazne transformacije (postupak sračunavanja ukupne vrednosti zaiha, na primer) i daju zahtevane izlaze. Osnovu informacionog sistema čini baza podataka, koja se sada može definisati i kao kolekcija meñusobno povezanih podataka koja modelira (prikazuje) objekte, veze objekata i atribute objekata posmatranog realnog sistema. Ona zbog toga predstavlja fundamentalne, stabilne, sporo izmenljive karakteristike sistema, objekte u sistemu i njihove medjusobne veze. Zato se projekat IS mora bazirati na bazi podataka. Ako je baza podataka dobar model stanja realnog sistema, ako programi za održavanje dobro modeliraju dejstvo ulaza na stanje realnog sistema, onda će se bilo koja informacija potrebna za upravljanje (izlazi), čak i one unapred nepredvidjene, moći dobiti iz IS. Ako je informacioni sistem model realnog sistema u kome deluje, onda se postupak projektovanja IS svodi na neku vrstu modeliranja realnog sistema, a za to su nam neophodna neka intelektualna sredstva (alati) i to: 1. Model podataka♠ kao intelektualno sredstvo za prikazivanje objekata sistema, njihovih atributa i njihovih medjusobnih veza (statičkih karakteristika sistema) preko logičke strukture baze podataka.

♠ Bečejski Vujaklija D., Razvoj IS u distribuiranom okruženju, FON



Slika 17-5 Evolucija obrade podataka

Model podataka je intelektualno sredstvo za opis statičkih karkatristika sisema, opis karakteristika sistema u nekom stacionarnom stanju. Stacionarno stanje nekog sistema karakteriše se skupom zavisnosti koje postoje izmedju objekata sistema. Ove zavisnosti se, u modelu podataka, mogu predstaviti bilo strukturom podataka, bilo skupom ograničenja na vrednosti podataka. Pored toga, neophodno je definisati i skup operacija modela podataka, da bi se preko njih, u modelima procesa, mogla da opiše i dinamika realnog sistema. Zbog toga svaki model podataka poseduje tri osnovne komponente:

(1) Strukturu modela, odnosno skup koncepata za opis objekata sistema njihovih atributa i njihovih mejdusobnih veza.

(2) Ograničenja - semantička ograničenja na vrednosti podataka koja u svakom stacionarnom stanju moraju biti zadovoljena. Ova ograničenja se obično nazivaju pravilima integriteta modela podataka.

(3) Operacije nad konceptima strukture, pod definisanim ograničenjima, preko kojih je moguće opisati dinamiku sistema u modelima procesa.

2. Model procesa kao intelektualno sredstvo za opisivanje dinamike sistema, dejstva ulaza na stanje sistema i izlazne transformacije, preko programa nad definisanim modelom podataka.



327

Slika 17-6 Evolucija modela

3. Modeliranje

� Model je simplifikacija (pojednostavljivanje) realnosti � Model nekog sistema je apstrakcija tog realnog sistema iz

odreñenog ugla posmatranja � Namena modela: bolje razumevanje sistema koji se razvija

Cilj modeliranja je:

� omogućava specificiranje strukture i ponašanje sistema � daje šablon koji usmerava konstrukciju sistema � dokumentuje projektne odluke koje se donose � pomaže vizuelizaciju sistema � omogućava ispitivanje projektnih odluka po relativno niskoj

ceni

Slika 17-7 Konvergencija evolucija obrade podataka i modeliranja



Logički i fizički aspekti modela

• Logički model sistema opisuje postojanje i značenje ključnih apstrakcija i mehanizama koji obrazuju prostor problema ili definišu arhitekturu sistema

• Fizički model sistema opisuje konkretnu softversku i hardversku kompoziciju

• Logički model: struktura i relacije izmeñu klasa i struktura i relacije izmeñu objekata

• Fizički model: arhitektura modula i arhitektura procesa Statički i dinamički aspekti modela

� Statički aspekti modela se fokusiraju na njegovu strukturu (model podataka)

� Dinamički aspekti modela se fokusiraju na njegovo ponašanje (model procesa)

� Realni sistemi imaju dinamičko ponašanje: • objekti se kreiraju i uništavaju • objekti šalju poruke nekim redosledom • u mnogim sistemima spoljašnji dogañaji izazivaju

operacije izvesnih objekata Pretpostavke za kvalitetan IS

JEDINSTVEN SISTEM OZNAČAVANJA � Paralelni sistem označavanja � Katalog predmeta poslovanja � Interni standardi i standari kvaliteta (ISO 9000)

JEDINSTVEN MODEL SISTEMA � Dekompozicioni dijagrami � Dijagrami toka podataka � Entitetni dijagrami � UML dijagrami

JEDINSTVENA (ne nužno jedna) BAZA PODATAKA

DISTRIBUIRANE APLIKACIJE



329

17.1.1.1. Model životnog ciklusa razvoja IS (Waterflow)

definisanje strategije

snimanje postojećeg

stanja

projektovanje

aplikativno modeliranje

implementacija

održavanje

definisanje strategije

snimanje postojećeg

stanja

projektovanje

aplikativno modeliranje

implementacija

održavanje

Slika 17-8 Model životnog ciklusa IS Definisanje strategije:

o Definisanje strategije i ciljeva razvoja IS u skladu sa strategijom i ciljevima u realnom sistemu

o Istraživanje savremenih pravaca razvoja informacionih sistema

o Sagledavanje mogućnosti savremenih informacionih tehnologija

o Utvrñivanje mogućnosti primene savremenih informacionih tehnologija

o Definisanje plana razvoja IS Analiza zahteva korisnika

o definisanje zahteva iz dokumenata o Definisanje zahteva intervjuom

Snimanje postojećeg stanja – SSA

o Jasna grafička specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom

o jasan i detaljan opis sistema o logička specifikacija procesa

Projektovanje

o Izrada modela sistema o Definisanje objekata sistema o Definisanje veza i relacija izmeñu objekata sistema



o Specifikacija resursa o Generisanje baza podataka

Aplikativno modeliranje

o Izrada aplikacija o Programiranje logike aplikacije o Kreiranje grafičkog interfejsa prema korisniku

� Definisanje menija, izgleda forme, upita o Definisanje rasporeda softverskih komponenti

o Testiranje aplikacija o Definisanje standardnih izveštaja

Implementacija

o Postavljanje i fizičko povezivanje opreme o Instaliranje softvera o Inicijalno formiranje baze podataka o Obuka

Održavanje

o Korekcije i inovacije o detaljna analiza o testiranje o dokumentovanje

17.1.1.2. Evolutivni prototipski razvoj IS

validacija

održavanje

program

prototipskoformiranjespecifikacija

evolutivnimodel

... zahtev (?)

Slika 17-9 Evolutivni prototipski razvoj IS



331

Višestruko ponavljanje životnog ciklusa, pri čemu rezultat svake iteracije predstavlja jedan relativno mali, po pravilu korisniku značajan, deo projekta (inkrement). Dva - tri meseca razvoja za jedan inkrement. Paradigma: "Planiraj malo, analiziraj malo, projektuj malo, implementiraj malo".

17.1.1.3. Iterativni – inkrementalni model

Slika 17-10 Iterativni – inkrementalni model

17.1.1.4. RAD (Rapid Application Development)

� Zadatak: brzo programiranje (reuse/paralelni razvoj) � Osnovna pretpostavka (i osnovno ograničenje):

� jasno okruženje � mala složenost (jednostavan IS)

� 5 faza � Analiza okruženja � Analiza podataka � Analiza procesa � Programiranje � Test

� Aplikacija je dekomponovana na makrofunkcije koje se paralelno razvijaju



17.1.1.5. Spiralni model

Slika 17-11 Spiralni model

17.1.2. Strukturna sistemska analiza i modelovanje

podataka - SSA Definisanje zahteva iz dokumenata

• Postupak odozdo na gore • Ulazna dokumenta, • Kartoteke, fascikle(skladista podataka) • Izlazna dokumenta • Uzorci izvestaja, • Organizacioni propisi o nacinu rada

- Da li postoje i koliko se postuju - Da li postoji sluzba interne standardizacije - Da li su definisani normativi rada

Definisanje zahteva putem intervjua

� Postupak odozgo na dole � Pripreme za izvoñenje intervjua

- Liste rukovodioca i vremenski raspored intervjua, - Teme za razgovor i potvrda termina, - Izbor opštih pitanja i probni intervju

� Sagledavanje poslovanja top menadžmenta - Dekompozicija ciljeva, zadataka, potreba, problema,

projekata, organizacije, lokacije - Definisanje prioriteta i preporuka



333

Šta je SSA?

� Potpuna konvencionalna metoda za specifikaciju informacionog sistema

� SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generiše izlazne podatke.

� Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova podataka.

� Od interesa su samo sadržaj i struktura ulaznog toka, a ne i medijum - nosilac toka.

Šta treba da pruži SSA Strukturna sistem analiza (SSA) nastala je kao odgovor na problem neadekvatne specifikacije zahteva korisnika pomoću klasičnih sredstava funkcionalne analize. Osnovne karakteristike SSA su:

• jasna grafička specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom;

• jasan i detaljan opis sistema, primenom metode apstrakcije, tako da se sistem na višim nivoima apstrakcije opisuje jasno, a na nižim detaljno;

• logička, a ne fizička specifikacija procesa - specifikacija opisuje šta će budući sistem raditi i šta će pružati korisniku, a ne kako će biti implementiran;

• kombinacijom sa modelom objekti-veze, pored ostalih prednosti koje SSA pruža, dobija se i formalna specifikacija, koja je, iako još uvek ne potpuno izvršna, pogodna za definisanje preciznih pravila za njenu transformaciju u prototip ili direktno u radni sistem.

Specifikacija SSA

1. Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka; 2. Rečnik podataka koji opisuje sadržaj i strukturu svih procesa,

tokova i skladišta podataka; 3. Specifikacija logike primitivnih procesa



Osnovni koncepti SSA Proces (process): Proces obrade podataka je aktivna komponenta sistema, koja vrši transformaciju strukture i sadržaja ulaznog (ili ulaznih) toka u izlazni (ili izlazne) tok. Naziv procesa treba precizno da označava funkciju koju on obavlja (ako analitičar ne zna da dodeli ime procesu, znači da ne razume funkciju koju proces obavlja).

Tok podataka (data flow): Tok podataka je vod kroz koji protiču grupe podataka poznate strukture. Tok podataka ostvaruje vezu izmeñu ostalih komponenti sistema i na dijagramu toka podataka predstavlja se sa imenovanom, orijentisanom linijom. Svaki tok podataka u dijagramu toka podataka mora imati jedinstveno ime koje odražava značenje podataka koje on nosi. Izuzetak su tokovi koji idu prema, odnosno od skladišta podataka, koji ne moraju biti imenovani. U tom slučaju se podrazumeva da tok sadrži celokupnu strukturu tog skladišta. Ukoliko tok sadrži samo deo strukture tog skladišta, treba ga imenovati.

Skladište podataka (data store): Skladište podataka je tok podataka u mirovanju, odloženi (akumulirani) sadržaj. Pod skladištem se može podrazumevati kartoteka, evidencija, registar, datoteka i slično. Skladišta su povezana sa procesima sistema isključivo preko toka podataka, pri čemu tok podataka prema skladištu označava operacije održavanja skladišta (ubacivanje, izbacivanje i promenu sadržaja), dok tok od skladišta ka procesu označava korištenje skladišta (najčešće radi izveštavanja).

Spoljni objekat (interface - external agent): Spoljni objekat (interfejs) je neki objekat van konteksta posmatranog sistema koji se javlja kao izvor ili ponor tokova podataka.



335

Spojevi (junctions): Spojevi pomažu u organizovanju i pojašnjavanju dijagrama toka podataka. Postoje divergentni spojevi koji dele tok podataka na dva ili više izlaza, kao i konvergentni spojevi, koji spajaju dva ili više toka podataka u jedan. Spojevi sa jednim ulazom i jednim izlazom zovu se linearni spojevi.

Dijagram toka podataka - DTP (data flow diagram) Dijagrami toka podataka (skraćeno - DTP) najčešće su prvi korak u unutrašnjem modeliranju i strukturnoj analizi. Oni prikazuju celokupan tok podataka kroz sistem i transakcije koje su rezultat toga.

Slika 17-12 Dijagram toka podataka

Meñusobni odnos osnovnih koncepata se prikazuje preko dijagrama toka podataka koji prikazuje vezu interfejsa ili skladišta sa odgovarajućim procesima, kao i meñusobnu vezu procesa. Tehnika dekompozicije DTP-a Jedan informacioni sistem može biti veoma složen i sadržati veliki broj procesa, tokova podataka, skladišta podataka i spoljnih objekata. Istovremeno, jasna i detaljna specifikacija sistema zahteva da se i na predstavljanje sistema pomoću dijagrama toka podataka primeni

3.5.2 IzdavanjeNalogaZaIzvestajemOUplati

Kupac FinansijskaSluzba

Fak tura

SSA - TRECI NIVO DEKOMPOZICIJE -3.5 REGULISANJE PLACANJA SA KUPCIMA

3.5.1 SlanjeFakture3.5.3 PrijemIzvestajaO

Uplati

KupFaktura

NalogZaIzvestajemOUplati

IzvestajOUplati

NalogZ

aIzvestajemO

Uplati

IzvestajOUplati

KupOtpremnica



metoda dekompozicije. Većina modela ima formu dekompozicije. Uopšteno, dekompozicija opisuje objekat koji se sastoji od drugih objekata istog tipa koji se dalje sastoje od drugih objekata istog tipa itd. Postupak hijerarhijske dekompozicije DTP-a vrši se tako što se jedan proces sa DTP-a višeg nivoa apstakcije dekomponuje i prikazuje pomoću celokupnog DTP-a nižeg nivoa apstrakcije, pri čemu se moraju poštovati i odreñena pravila i konvencije. Osnovno pravilo koje se mora poštovati pri dekompoziciji je pravilo balansa nivoa, koje govori da ulazni i izlazni tokovi DTP-a dobijenog dekompozicijom moraju biti ekvivalentni sa ulaznim i izlaznim tokovima procesa koji se dekomponuje.

Odstupanje od ovog pravila moguće je u slučaju da se na DTP-u nižeg nivoa prikazuju i neki "sporedni tokovi". Kada su u pitanju skladišta podataka, uobičajeno je da se ona prikazuju po prvi put na onom DTP-u, na kome predstavljaju interfejs izmeñu dva ili više procesa. Postupkom dekompozicije jedan sistem se opisuje hijerarhijom DTP-a.

Dijagram na najvišem nivou hijerarhije naziva se i dijagram konteksta, i on sadrži mali broj procesa visokog apstraktnog nivoa i njihovu komunikaciju (ulazne i izlazne tokove) sa okruženjem, te predstavlja granice sistema koji se analizira. Na najnižem nivou nalaze se DTP-ovi koji sadrže samo procese koji se dalje ne dekomponuju. Takvi procesi se nazivaju primitivnim procesima.

Slika 17-13 Dekompozicioni dijagrami



337

Dijagram konteksta – definisanje granica sistema Dijagram konteksta predstavlja dijagram toka podataka koji prikazuje okolinu (kontekst) u kojoj se odvija odreñeni proces. On je najviši nivo apstrakcije procesa (pod apstrakcijom se smatra postupak kontrolisanog zanemarivanja nekih detalja u cilju isticanja drugih), koji se postupkom dekomponovanja prevodi u niži nivo apstrakcije.

KomercijalnaFunkcija

Dobavljac Kupac

FinansijskaSluzba

Katalog

NarudzbenicaOtpremnic

a

Faktura

Reklamacija

OdgovorNaReklamaciju

Nal

ogZ

aIsp

latu

Izve

staj

OIs

plat

i

Izve

staj

OU

plat

i

Nal

ogZ

aIzv

esta

jem

OU

pla

ti

Katalog

NarudzbenicaOtpremnic

a

Faktura

Reklamacija

OdgovorNaReklamaciju

Slika 17-14 Dijagram kopnteksta

Na najnižem nivou se nalaze dijagrami toka podataka koji sadrže samo procese koji se dalje ne dekomponuju. Postupak apstrakcije omogućava jasno prikazivanje složenog sistema. SSA - sintaksna i metodološka pravila

• pravilo balansa tokova: Ulazni i izlazni tokovi na o DTP-u koji je dobijen dekompozicijom nekog procesa P

moraju biti ekvivalentni sa ulaznim i izlaznim tokovima toga procesa P na dijagramu višeg nivoa;

• svaki proces mora mati bar jedan ulazni i jedan izlazni tok; • proces koji ima više ulaznih nego izlaznih tokova je sintetički,

onaj koji ima vise izlaznih nego ulaznih – analitički; • funkcije na DTP-u izmeñu sebe treba da komuniciraju isključivo

preko skladišta



Definisanje logike primitivnih funkcija

• DTP koji sadrži procese koji se dalje ne dekomponuju, naziva se primitivnom funkcijom.

• Svaka primitivna funkcija definisana je: o ulaznim tokom podataka, o logikom obrade podataka iz ulaznog toka ili nekog

skladišta podataka o izlaznim tokom podataka i/ili ažuriranim podacima u

skladištu podataka.

Slika 17-15 DTP - Primitivna funkcija

17.1.3. MODEL PODATAKA Podatak je neka kodirana činjenica iz realnog sistema, on je nosilac informacije. Informacija je protumačeni (interpretirani) podatak. Interpretacija podataka se vrši na osnovu strukture podataka, semantičkih ograničenja na njihove vrednosti i preko operacija koje se nad njima mogu izvršiti. Imajući sve ovo u vidu, svaki model podataka treba da čine sledeće osnovne komponente: (1) Struktura modela - objekti, atributi, veze (2) Ograničenja - semantička ograničenja na vrednosti podataka koja se ne mogu predstaviti samom strukturom modela. (3) Operacije nad konceptima strukture, preko kojih je moguće prikazati i menjati vrednosti podataka u modelu; Vrste modela:

• Relacioni model • Model Objekti - Veze



339

Istorija modela: • Hijerarhijski model • Mrežni (CODASYL) model

PRIJAVA GRAðANIN

NASTAVNIKSTUDENT PREDMET

generalizacija

ime

adresa

tel

agregacija

Miloš Zoran Goran

NišNovi Sad Pančevo

123123 456456 789789

klasifikacija (tipizacija)

Slika 17-16 Primer apstrakcija modela Nezavisan objekat ima osobinu koja ga može jednoznačno identifikovati (ne zavisi od drugih entiteta). Zavisan objekat je onaj čija egzistencija i identifikacija zavise od drugog ili drugih entiteta. Postoje: � karakteristični objekti (slabi objekti) – oni koji se ponavljaju više

puta za odreñeni nezavisni objekat;

prima / je primio ZARADA RADNIK Karakteristični

objekat

� asocijativni objekat, koji predstavlja vezu više objekata;

vazi / odnosi se

je dat / poseduje STUDENT JEZIK

SERTIFIKAT Asocijativni objekat

Slika 17-17 Slabi objekat I asocijativni objekat



Atributi su karakteristike ili osobine iskazane kao jedna ili više vrednosti koje opisuju objekat. Svaki atribut ima svoje ime.

KLJUČEVI

• Ključ je vrsta atributa koji jedinstveno identifikuje svaki primerak objekta. Od atributa - kandidata za ključeve bira se jedan koji se naziva primarni ključ. Nijedan deo primarnog ključa ne može biti prazan ili nedostajući.

• Ako ključ čini samo jedan atribut, onda je prost ključ; u suprotnom je složen.

• Alternativni ključ predstavlja atribut ili grupa atributa koji jedinstveno identifikuju primerke entiteta, ali postoje objekti za koje taj atribut nije definisan.

• Preneseni ključ (Foreign Key) je atribut koji povezuje objekat "dete" sa objektom "roditelj".

Slika 17-18 Ključ

VEZE (Relationship) Predstavljaju se linijama izmeñu dva objekta i prikazuju način na koji su objekti povezani. Nazivi veza se obično biraju tako da prikažu prirodu veze izmeñu objekata.

Slika 17-19 Veze - relacije



341

KARDINALNOST VEZA

• Kardinalnost veza roditelj - dete o nula, jedan ili više o jedan ili više o nula ili jedan o tačno n (primer : godišnja doba, posada aviona)

• Kardinalnost veza dete – roditelj o dozvoljena nula o nije dozvoljena nula

• Veza više prema više

OGRANIČENJA

• Nad strukturom o Integritet entiteta o Referencijalni integritet

• Nad staandardnim domenom o Tip, dužina podataka

• Nad vrednošću domena o Dozvoljene vrednosti

• Nad kardinalnost • (0,1,n), (1,n), (0,1), (Exactly)

OPERACIJE Nad konceptima strukture, po ograničenjima

• INSERT • REPLEACE (KLJUČ, DEO KLJUČA) • DELETE (OBJEKAT, VEZA, RODITELJ)

REFERENCIJALNI INTEGRITET

� Omogućava korektno povezivanje objekata � Definiše se za svaku vezu, posebno za roditelja, posebno za

dete � Dolazi do izražaja kod održavanja modela � Realizuje se putem ograničenja, operacija i akcija



POSTUPAK NORMALIZACIJE " Jedna činjenica na jednom mestu" - uklanjanje redundanse! � Prva normalna forma - svaki od atributa ima jedno značenje i

ne više od jedne vrednosti za svaki primerak (instancu)

1NF – PRIMER

� Drruga normalna forma - Svaki atribut koji nije ključ mora

potpuno da zavisi od primarnog ključa

2NF – PRIMER

� Treća normalna forma - Ne koristiti atribute čija se vrednost može izračunati



343

3NF - PRIMER

17.1.4. CASE ALATI

Computer Aided Software Engineering (CASE) alati služe za automatizaciju softverskog inženjerstva. Uspešnim korišćenjem pravilno odabranog CASE alata može se:

� minimizirati vreme i trud (koštanje) razvoja softvera, � višestruko povećati produktivnost u pisanju softvera, � podići nivo kvaliteta, � povećati pouzdanost, � standardizovati proizvedeni softver

PODELA CESA ALATA horizontalna

• za više faze životnog ciklusa (analiza, dizajn) • za srednje faze životnog ciklusa (izrada aplikacija,

implementacija) • za niže faze (podrška eksploataciji)

vertikalna

• upravljanje, planiranje, praćenje • tehnički alati • podrška projektu (rečnici, skladišta)

prema broju korisnika



• jednokorisnički • višekorisnički (mrežni)

Slika 17-20 CASE arhitektura Raspoloživi CASE alati BpWin – Platinum i ErWin – Platinum Power Designer Oracle Designer Rational Rose - IBM Paradigm Plus

Slika 17-21 ERwin – primer izbora servera DBMS



345

Repository Object Navigator, Matrix Diagrammer, Repository Reports

Organization UnitsProces StepsFlowsStoresTriggersOutcomes

Process Modeller

EntitiesAttributesRelationship

Entity RelationshipDiagrammer

FunctionsTriggersEntity/Attribute Usages

Funcion HierarchyDiagrammer

FunctionsDatastoresDataflowsExternalsTriggersEntity/Attribute Usages

Dataflow Diagrammer

TablesColumnsConstraints

Data Diagrammer

PL/SQL ModulesDatabase triggers logic

Module Logic Navigator

Module/MenusModule Network

Module StructureDiagrammer

ModulesDetailed Table Usages (DTU)Detailed Column Usages (DCU)

Module DataDiagrammer

Generator Preferences

Preferences Navigator

Repository Administration Utility

Data DefinitionLanguage

Server (DDL) Generator

Generators Forms andMenus

Forms Generator

Generated Reports

Report Generators

Systems GenerationSystems DesignSystems ModelingProcess Modeling

Repository Administration

DatabaseDesignWizard

ApplicationDesignWizard

Slika 17-22 ORACLE Designer 2000

17.1.5. ARHITEKTURA IS♦♦♦♦

Istorijski gledano razlikujemo:

� Jednoslojnu arhitekturu � Dvoslojnu arhitekturu � Troslojnu arhitekturu � Višeslojnu arhitekturu

♦ Lazarević B., Bečejski–Vujaklija D., Simić D.,: Materijal sa predavanja, FON, Beograd



Slika 17-23 Jednoslojna i dvoslojna arhitektura IS

• U troslojnom generičkom modelu jasno se odvaja upravljanje

podacima, aplikaciona logika i korisnički interfejs. • Prilagodljivost brzim promenema, kako u korisničkom

(poslovnom), tako i u implementacionom (tehnološkom) okruženju.

• Suštinu ove arhitekture odražava srednji sloj koji se različito naziva: aplikacioni server, transakcioni server, server komponenti, server poslovnih pravila, čime se posebno ističe neka funkcionalnost ovoga sloja.

Slika 17-24 Troslojna arhitektura IS

• Jasno se odvaja upravljanje podacima, aplikaciona logika i

korisnički interfejs. • Prilagodljivost brzim promenema, u poslovnom i

implementacionom okruženju



347

• Omogućava i transparentno povezivanje korisničkih aplikacija sa različitim izvorima podaka na raznim platformama, a ne samo sa jednim serverom baze podataka.

• Koncept distribuiranih softverskih komponenti (CORBA, DCOM, Java Beans) omogućava da se i komponente srednjeg sloja distribuiraju

• Troslojna arhitektura je generička za višeslojne arhitekture koje postaju opšteprihvaćeni standard. U njima se različite funkcije srednjeg sloja (“middleware”) raslojavaju, da bi se preko većeg broja slojeva, odnosno većeg stepena indirekcije, omogućila veća modularnost, heterogenost i elastičnost sistema

Slika 17-25 Verzije arhitektura

17.1.5.1. DISTRIBUIRANO RAČUNARSKO OKRUŽENJE - Distributed Computer Environment (DCE)

� (DCE) je arhitektura, skup otvoranih standardnih servisa i

pratećih API-ja koji se koriste za razvoj i administraciju distribuiranih aplikacija u okruženju različitih platformi i proizvoñača.

� DCE je rezultat rada Open Systems Foundation (sada pod imenom Open Group), udruženja većeg broja proizvoñača hardvera, softvera, korisnika i konsalting preduzeća.

� Jedan od razvijenih standarda je i DCE verzija 1.0, 1992. godine



Komponente distribuiranog računarskog okruženja DCE obuhvata sledeće glavne servise:

♦ Servis direktorijuma (Directory Service) ♦ Servis bezbednosti (Security Service) ♦ Servis distribuiranog vremena (Distributed Time Service) ♦ Servis distribuiranih datoteka (Distributed File Service) ♦ Niti (Threads) ♦ Daljinski poziv procedure (Remote Procedure Call RPC)

Navedeni servisi u okviru operativnih sistema imaju API – e ( Application Programming Interface ) koji dozvoljavaju programeru da koristi ove funkcije u svojim aplikacijama.

Slika 17-26 Distribuirano računarsko okruženje (DCE)

Slika 17-27 Konkurentni procesi i programiranje



349

� Sekvencijalni procesi o Upravljanje jednom niti

� Konkurentni procesi o razdvojeni procesi o koordinacija konkurentnih procesa

� Upravljanje višestrukim nitima

Slika 17-28 Korišćenje niti

� U bilo kom trenutku, nalazi se tačno jedna tačka u programu koja se izvršava - nit.

� Nit je jedinica izvršnog toka unutar procesa. � U okviru niti je moguće kombinovati:

o sekvencijalno izvršavanje o paralelizam o blokiranje procesa

� Implementacija niti o u korisničkom prostoru o u kernelu

� Nit se može koristiti za realizaciju servera Implementacija niti u korisničkom prostoru i Kernelu

� Operativni sistem vidi samo jednu nit � Niti su u potpunosti implementirane u korisničkom prostoru � Niti se nalaze na vrhu run-time biblioteke � Planiranje rada niti vrši run-time sistem-obično bez prijemcije � Operativni sistem je tretiran kao jednonitni proces � Niti kreira i uništava kernel, moguća je prijemcija



� Kombinacija implementacije u kernelu i korisničkom prostoru KLIJENT-SERVER MODEL

� Klijent-server je komunikacioni obrazac za komunikaciju izmeñu procesa

� Server obezbeñuje servise � Klijent zahteva servise � Uloge su relativne � Potrebni su samo komunikacioni sistemski pozivi send i

receive � Problem lociranja servera

Slika 17-29 Klijent-Server model

Prednosti distribuiranih sistema su:

� Deljenje resursa � Raspodela procesorskog opterećenja � Poboljšanje pouzdanosti pri otkazu dela sistema

Servisi distribuiranih sistema su:

� Servisi mikrokernela o meñuprocesna komunikacija o upravljanje memorijom



351

o I/O niskog nivoa o deo upravljanja procesima niskog nivoa

� Sistemski servisi � Servisi sa dodatim vrednostima (value added servisi)

Zahtevi prilikom projektovanja DCE servisa su:

� Transparentnost � Fleksibilnost � Pouzdanost � Performanse � Distribuirani algoritmi � Modeliranje klijenata i servera prema potrebama aplikacija

Prilikom sinhronizacije poruka javlja se:

� Dva komunikaciona servisa o slanje poruke o primanje poruke

� Blokirajuće i neblokirajuće komunikacione primitive � Sinhrono slanje poruka

o blokirajući send, blokirajući receive

Slika 17-30 Sinhronizacija poruka



Slika 17-31 Udaljeni poziv procedure - RPC

Distribuirani fajl sistemi

• Uloga fajl sistema • Koncepti distribuiranih sistema

– transparentnost – servis imena – keširanje i replikacija – sigurnost

Slika 17-32 Distribuirani fajl sistemi



353

Aspekti DFS-a su: • Uloga fajl sistema • Koncepti distribuiranih sistema

– transparentnost – servis imena – keširanje i replikacija – sigurnost

• Funkcionalna organizacija – servis direktorijuma – servis autorizacije – fajl servis – sistemski servisi

• Server – proces koji izvršava servis

• Veliki fajl sistemi konstruisani od različitih servera • "Maunting" fajlova

– Eksplicitni "maunting" – Boot "maunting" – Automatski "maunting"

Replikacija fajlova:

• Glavni razlozi – Obezbeñenje pouzdanosti – Poboljšanje dostupnosti – Povećane performanse

Slika 17-33 Kernel tradicionalnog Unix-a



Slika 17-34 Elementarna komunikacija izmeñu socketa

Mrežni API u Windowsu 2000

• Win32 U/I API • Win32 mrežni (WNet) API • Win32 imenovani “pipe” i “mailslot” APIi • NetBIOS API • Windows Sockets API • Remote procedure call (RPC) mogućnost • Interfejs visokog nivoa za NetBIOS • Implementirani na pseudo-file sistemu i predstavljeni kao

objekti datoteka

Slika 17-35 Windows 2000 arhitektura



355

Windows DNA

• Platforma koja opisuje kako razvijati višeslojne, skalabilne distribuirane aplikacije visokih performansi za rad u distribuiranom računarskom okruženju.

• Cilj DNA je dobavljanje enterprise level rešenja. • Integrisani programski model baziran na COM+ (Component

object Model). • Obezbeñuje enterprise based rešenja Microsoft-a

Slika 17-36 Arhitektura Windows DNA

17.1.6 ANALITIČKA OBRADA IS ZA PODRŠKU

ODLUČIVANJU

Transakcioni IS daje odgovor na zahteve savremenog poslovanja. Transakcioni IS:

� registruje, � obrada, � arhiviranje, � prikaz pojedinačnih podataka - transakcija

Omogućuje:

� Pristup SVIM relevantnim strukturama podataka � Prezentacija konkretnih sintetičkih informacija � Donošenje odluke uz saznanje o uzrocima i posledicama � Trenutno raspoložive analize



Clients

Server

Connection Managers

Slika 17-37 Transakcioni IS

17.1.6.1. OLTP SISTEM I IZVEŠTAVANJE

• Nije problem u količini podataka, već u njihovoj dostupnosti. Pristup podacima je suviše komplikovan

• Manipulacija podacima usporava poslovne transakcije

• Podaci su različiti i kompleksni

Slika 17-38 Spektar poslovnih podataka



357

Slika 17-39 Analitički IS – po E.F. Codd : 1993

Slika 17-40 Konstrukcija OLAP kocke



Slika 17-41 Konsolidacija tabela kod OLAP kocke

Slika 17-42 OLAP Kocka



359

Slika 17-43 Komparacija OLTP i PLAP

17.1.6.2. SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU

DSS – Decision Support Systems DSS su informacioni sistemi koji pružaju podršku u rešavanju nedovoljno definisanih problema, crpeći iz postojećih sistema one informacije, koje su bitne za proces odlučivanja.

Slika 17-44 Sistem za podršku odlučivanju



Decision Support Systems su informacioni sistemi koji pružaju podršku u rešavanju nedovoljno definisanih problema, crpeći iz postojećih sistema one informacije, koje su bitne za proces odlučivanja.

Slika 17-45 Evolucija sistema za podršku odlučivanju

Tabela 17-46 Kategorije DSS



361

17.1.6.3. Grupni DSS (GDSS)

- Grupni DSS su sistemi koji podržavaju grupno odlučivanje pri čemu su članovi tima na različitim lokacijama i mogue rade u različitim vremenima.

- interaktivni, kompjuterski zasnovani sistem koji grupi donosioca odluka pomaže u rešavanju nestrukturiranih problema

- GDSS podrazumevaju distribuiranu i mrežnu arhitekturu, kao i informacione tehnologije za podršku timskom radu

Metodologija dizajniranja i razvoja DSS (1) Životni razvojni ciklus:

1. Utvrñivanje korisničkih zahteva 2. Sistem analiza 3. Opšti dizajn sistema 4. Detaljni dizajn sistema 5. Programiranje 6. Testiranje 7. Implementacija 8. Upotreba i održavanje

Metodologija dizajniranja i razvoja DSS (2) Prototipski razvoj

1. Odreñivanje korisničkih zahteva. 2. Razvoj prve iteracije DSS prototipa. 3. Proširenje i modifikacije sledeće iteracije DSS prototipa. 4. Testiranje i povratak na korak 3, ukoliko prototip nije

zadovoljavajući. 5. Puni razvoj.

Nivoi GDSS tehnologije

- Nivo 1: Podrška procesu grupnog rada (elektronske poruke izmeñu članova grupe, mrežno povezivanje računara svih članova grupe, javni ekran vidljiv svim članovima grupe, anonimnost ideja i glasanja, aktiviranje zahteva za idejama, sumiranje i prikazivanje ideja i mišljenja)

- Nivo 2: Podrška donošenju odluke (softverske tehnologije za modeliranje i analizu situacije odlučivanja)



- Nivo 3: Pravila za redosled dogañaja (specijalni softver koji sadrži pravila koja odreñuju sekvencu govora, odgovora, pravila glasanja i dr. )

Karakteristike GDSS

PREDNOSTI:Sinergija

Učenje

Stimulacija

Više informacija

Preciznijakomunikacija

Objektivnije vrednovanje

Efekti postignuti upotrebom specifičnih tehnika

GDSS

Podrška procesu

-grupno pamćenje-anonimnost-paralelna komunikacija-medijski efekti, brzina-depersonalizacija-širina pogleda na problem

Podrška zadacima-globalna-lokalna

NEDOSTACI:

Blokiranje pažnjeNedostatak pamćenja

Opasnost digresijaFamilijarizacijaDominacijaPreviše informacija

Sporiji feedbackPovršno korišćenje informacijaPovršna analiza

Efekti postignuti upotrebom specifičnih tehnika

Slika 17-47 Kategorije GDSS

17.1.6.4. Izvršni IS (Executive Information Systems - EIS)

� ubrzavaju odgovor na situacije izvršnog odlučivanja koje zahtevaju brzinu i efikasnost

� podrška donošenju odluka obezbeñivanjem aktuelnih i tačnih podataka u smislenom formatu

� EIS je user-frendly, grafički podržan, obezbñuje izveštavanje o izuzecima i ima mogućnost drill-down –a.

Osnovni cilj EIS – poboljšanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvršnom nivou Najčešća upotreba - Critical Sucess Factors (profitabilnost, finansijski indikatori, marketinški indikatori, ljudski resursi, rizik, tržišni i potrošački trendovi) Specifičnosti dizajniranja i razvoja EIS

� dizajn i razvoj zasnovan na definisanim CSF � implementacija zahteva aktivno uključivanje izvršilaca



363

� karakteristične metode za utvrñivanje izvršnih informacionih zahteva

- Intervjuisanje - Izvoñenje zahteva iz već postojećeg informacionog

sistema - Sintetizovanje iz karakteristika sistema - Otkrivanje eksperimentisanjem (izradom prototipova)

Najveći problem EIS-a: sadržaj informacija a ne način njihovog prezentiranja

Slika 17-48 Jedno moguće tehnološko rešenje EIS

STRUKTURIRANI PODACI

NESTRUKTURIRANI PODACI

Aplikacije u Poslovnimjedinicama

APLIKACIJEtop menadžmenta

DataMarts

OLAPanalize

Upiti,izveštaji

Data Mining

• Državna regulativa• Standardi• Pravilnici i interni propisi• Dokumenta sistema kvaliteta• Programski dokumenti • Planovi• Odluke• Rešenja• Ugovori

• Istraživačko-razvojne informacije

• Rezutati marketinških aktivnosti

• Objave• Izveštaji

• e-mail

• Video zapisi

• Prezentacije

• Katalozi i specifikacije proizvoda

• Web dokumenti

BAZAXML

DOKUMENATA

BAZASKENIRANIH

DOKUMENATA

Sistem za upravljanje

nestrukturirani mpodacima

filtriranje OLAP

OLTP

OLTP,files

Analitičkeaplikacije

Slika 17-49 EIS PORTAL "Jugopetrola"



Slika 17-50 EIS Portal VŠUP

17.1.7 STANDARDI ZA PODRŠKU MODELIRANJU

� Standard je potvrñen uzorak u odnosu na koji drugi predmeti mogu da budu mereni ili procenjeni

� Standard je objavljen dokument koji sadrži tehničke specifikacije ili druge kriterijume neophodne da osiguraju da će materijal ili metoda dosledno da zadovolji potrebe za koje je predviñen

Osnovni principi

� Dobrovoljnost u prihvatanju � Otvorenost � Participacija u donošenju standarda svih relevantnih strana

(proizvoñača, korisnika, države, naučno-istraživačkih institucija, ...)

� Globalni pristup � Najbolja praksa

ISO – Meñunarodna organizacija za standardizaciju

� Osnovan je 23. februara 1947. � Preko 13.000 standarda � 140 zemalja � 2830 tehničkih tela



365

o 186 tehničkih komiteta o 576 tehničkih potkomiteta o 2057 radnih grupa o 30000 stručnjaka

� Savezni zavod za standardizaciju je član ISO-a od o januara 1950.

Slika 17-51 Meñunarodna organizacija za standardizaciju – ISO

i Meñunarodna elektrotenhička komisija - IEC konstituisale združeni tehnički komitet JTC 1,

sa zadatkom donošenje standarda iz oblasti informacionih tehnologija.

JTC 1 / SC 7 Software engineering

� Zadatak JTC1/SC 7 je standardizacija procesa, alata i tehnologija koje se primenjuju u inženjeringu softverskih proizvoda i sistema

� Sistematizacija prakse softverskog inženjeringa u standarde � JTC1/SC 7 se fokusira na proces razvoja, a u interakciji je sa

ostalim komitetima



Slika 17-52 Softverski i sistemski inženjering

� tokom 60-ih i 70-ih godina Douglas T. Ross je razvio tehniku modeliranja poznatu kao SADT (Structured Analysis & Design Technique).

� Prihvatajući SADT tehniku, avijacija SAD razvila je SADT kao deo ICAM (Integrated Computer Aided Manufacturing) programa tokom kasnih 70-ih, koji je dobilo naziv IDEF tehnika (Integation DEFinition).

� U ranim 90-im, IDEF Users Group, u kooperaciji sa National Institutes for Standards and Technology (NIST), stvara standard IDEF0 za funkcionalno modeliranje i IDEF1X (eXtend), kao tehniku za informaciono modeliranje (semantičko modeliranje podataka), publikujući ih 1993. godine Ovi standardi su pod pokroviteljstvom Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE), a prihvatila ih je i International Organization of Standards (ISO).

� U okviru ISO, postoji posebna komisija, nadležna za standardizaciju u softverskom inženjerstvu, čiji ogranak deluje je i pri našem Zavodu za standardizaciju i bavi se nostrifikacijom ISO standarda vezanih za softversko inženjerstvoDo danas, ISO komisija je izdala oko 40 stanadrada od kojih je desetak nostrifikovano, ili je u fazi nostrifikacije (http://standardi.yubc.net).

Standard IDEF0 - Definiše funkcionalnu dekompoziciju i dizajn na svim nivoima, za sistem sastavljen od ljudi, mašina, materijala, računara i informacija, uz stvaranje dokumentacije, paralelno sa reinženjeringom poslovnih procesa;



367

Standard IDEF1X - Propisuje tehniku za informaciono modeliranje, pojednostavljeno predstavljanje realnog sistema preko skupa objekata (entiteta), veza izmeñu objekata i atributa objekata. Informaciono modeliranje je pojam koji je definisan u okviru IDEF1X metodologije i definiše odgovarajući model podataka. Standard ISO 12270 – Definiše standardne postupke modela životnog ciklusa za razvoj softvera

Prikaz standarda 12207 – Procesi životnog ciklusa softvera

� Standard opisuje procese životnog ciklusa softvera, njihov meñusobni interfejs, od konceptualizacije ideje do njegovog povlačenja iz upotrebe.

� obezbeñuje kontrolisanje i usavršavanje svih procesa - svaka organizacija, zavisno od svojih ciljeva, može izabrati odgovarajući podskup procesa

� može se primeniti u slučajevima kada je softver samostalan entitet, ili sastavni deo složenog sistema.

� Ideja za donošenjem ovog standarda nastala 1988. Bilo je potrebno 6 godina i preko 17.000 radnih sati da bi se objavio 1, avgusta 1995. Učestovali su predstavnici: Australije, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Irske, Italije, Japana, Koreje, Holandije, Španije, Švedske, Velike Britanije i SAD-a.

Slika 17-53 Proces izgradnje softvera u 21. veku



Slika 17-54 Drvo procesa životnog ciklusa

Slika 17-55 JUS 12207 i prateći standardi



369

17.1.8. IMPLEMENTACIJA IS Funkcija razvoja informacionog sistema u preduzeću obuhvata iniciranje, kreiranje, uvoñenje, razvijanje i održavanje postupaka i metoda obrade i korišćenja informacija, definisanje informacionih puteva i formi. Zadatak ove funkcije je i definisanje internih standarda funkcionisanja informacionog sistema, radi omogućavanja zajedničkog korišćenja resursa, meñusobne komunikacije i razmene podataka svih struktura u preduzeću. Geneza razvoja IS

� 60-tih godina, računski centri organizaciono locirani uz službu koja je najviše koristila njihove usluge - najčešće je to bio finansijski sektor, komercijala ili opšti poslovi.

� 70-tih godina, kada su usluge velikih računskih centara počele da koriste gotovo sve službe u firmi, oni se organizaciono osamostaljuju i bivaju u rangu samostalnih sektora.

� 80-te, a naročito 90-te godine, dovode do stvaranja informatičkih jezgara u firmama i do pojave specijalizovanih softverskih kuća koje vrše usluge za više firmi-korisnika.

� Danas - IS, kao servisna funkcija svih struktura u preduzeću, ne treba da bude organizaciono vezana ni uz jednog od korisnika njenih usluga, čime će se sprečiti favorizacija jedne grupe zadataka u odnosu na ostale. Trebalo bi da bude organizaciono postavljena uz menadžment.

Slika 17-56 Faktori uspešne implementacije IS



UPRAVLJANJE IS Funkcija razvoja informacionog sistema u preduzeću obuhvata iniciranje, kreiranje, uvoñenje, razvijanje i održavanje postupaka i metoda obrade i korišćenja informacija, definisanje informacionih puteva i formi. Zadatak ove funkcije je i definisanje internih standarda funkcionisanja informacionog sistema, radi omogućavanja zajedničkog korišćenja resursa, meñusobne komunikacije i razmene podataka svih struktura u preduzeću. Funkcija razvoja informacionog sistema se realizuje kroz

� Službu za razvoj informacionog sistema (Služba za IS) � Pripremu, obradu i korišćenje informacija na nivou

organizacionih jedinica preduzeća Šezdesetih godina, kada u informatici još nije vladao sistemski pristup, računski centri su bivali organiozaciono locirani uz službu koja je najviše koristila njihove usluge - najčešće je to bio finansijski sektor, komercijala ili opšti poslovi. Sedamdesetih godina, kada su usluge velikih računskih centara počele da koriste gotovo sve službe u firmi, oni se organizaciono osamostaljuju i bivaju u rangu samostalnih sektora. Osamdesete, a naročito devedesete godine, dovode do stvaranja informatičkih jezgara u firmama i do pojave pomenutih specijalizovanih softverskih i hardverskih kuća koje vrše usluge za više firmi-korisnika. Sada već dugogodišnje svetsko iskustvo u ovoj oblasti nedvosmisleno ukazuje na to, da je razvoj informacionog sistema od zajedničkog značaja za poslovne, finansijske, tehničke i naučno-istraživačke zadatke. Služba za IS, kao servisna i logistička funkcija svih struktura u preduzeću, ne treba da bude organizaciono vezana ni uz jednog od korisnika njenih usluga, čime će se sprečiti favorizacija jedne grupe zadataka u odnosu na ostale. Samim tim, trebalo bi da bude organizaciono postavljena uz menadžment, kao i ostale servisne funkcije (razvoj sistema kvaliteta, finansije, nabavka, marketing i sl.). Potvrda ovog stava je u organizacionim šemama ogromnog broja firmi u svetu, uključujući fabrike, preduzeća, naučne, državne, pa čak i obrazovne ustanove. Pri tom, nebitno je kakvu će formu služba imati (centar, odeljenje, služba, odsek....), ali je vrlo značajno da joj njena organizaciona pozicija omogućava da realizuje sve svoje zadatke. Sobzirom na kompleksnost aktivnosti koje Služba za IS treba da obavi, ona mora posedovati sledeće kapacitete:



371

1. Sistemska znanja - iz oblasti teorije sistema, teorije organizacije,

teorije informacija i makroekonomije; 2. Informatička znanja - poznavanje metoda i tehnika projektovanja

IS, karakteristika i principa rada baza podataka, pravila objektnog i modularnog programiranja, softverskih alata, operativnih sistema, novih informacionih tehnologija;

3. Matematička znanja - vladanje kvantitativnim metodama, modelima i tehnikama optimizacije, ekonometrijskim, numeričkim i statističkim metodama;

4. Znanja iz oblasti računarskih komunikacija - principi funkcionisanja računarskih mreža, komunikacija, trendova razvoja mrežne i komunikacione opreme;

5. Znanja iz oblasti menadžmenta i ekonomije - teorijska i praktična znanja o principima ekonomičnog, rentabilnog i efikasnog poslovanja Instituta.

Osnovni zadaci Službe za IS: 1. Definisanje i realizacija koncepta razvoja informacionog sistema

preduzeća 2. Definisanje internih standarda vezanih za nabavku, korišćenje i

održavanje informatičke opreme, tehnologija i aplikacija na nivou preduzeća

3. Istraživanje i razvoj u oblasti specifičnih aplikacija i mogućnosti primene novih informacionih tehnolgija za potrebe preduzeća

4. Obezbeñenje izrade aplikacija za potrebe preduzeća. 5. Obezbeñenje održavanja informatičke opreme (HW, SW i

komunikacije) 6. Organizovanje i realizacija obuke i permanentnog obrazovanja iz

oblasti informatike za sve strukture u preduzeću.

MODELI ORGANIZACIJE INFORMACIONE SLUŽBE

Sistemanaliza

Programiranje

Razvojsistema

Upravljanjepodacima

Upravljanjemrezom

Operativa

Odrzavanjeaplikacija

Sistemskoprogramiranje

Tehickapodrska

Podrskakorisnicima

Direktorracunskog centra

Slika 17-57 Tradicionalna funkcionalna organizacija



Forma: ogromni računski centri, Unos podataka (i operateri) u računskom centru, Odgovornost za podatke nedefinisana

Slika 17-58 Savremena organizacija

Forma: Sektor, odeljenje, odsek Uloga: Razvoj i održavanje IS Unos podataka u org. jedinicama Odgovornost samo za podatke u sistemu

ORGANIZATORPOSLOVIH

APLIKACIJA

ADMINISTRATORBAZE PODATAKA

ADMINISTRATORKOMUNIKACIONOG

SISTEMA

Rukovodilac- PROJEKTANT

Slika 17-59 Mminimalna organizaciona struktura službe za IS Forma: Nezavisna org. jedinica Uloga: Organizacija razvoja i održavanja IS, uz korišćenje usluga drugih firmi Unos podataka u org. jedinicama Odgovornost samo za podatke u sistemu

Grupe poslova u službi za informatiku

1. Upravljanje IS a. Šef službe b. Administrator c. Menadžer IS projekta d. Voña tima



373

Slika 17-60 Primer organizacije softverske kuće

2. Razvoj sistema a. Analitičar sistema b. Projektant c. Programer/analitičar d. Aplikativni programer e. Programer za održavanje

3. Tehnička podrška a. Sistem programer b. Specijalista za telekomunikacije c. Administrator baze podataka

4. Operativni poslovi a. Operater sistema b. Kontrolor obrade

5. Interni poslovi a. Menadžer za standarde b. Specijalista za obuku i obrazovanje

6. Poslovi kontrole 7. Webmaster



Literatura

Active Server Pages 3, Copiring (2001): Hungry Minds, Inc. Banjević D., Vidaković B., (1989): Verovatnoća i statistika, zbirka zadataka, drugo izdanje, Naučna knjiga, Beograd Bečejski Vujaklija D., Razvoj IS u distribuiranom okruženju, FON Berković I, (2003): Elementi veštačke inteligencije kroz primere i zadatke, T. F., Zrenjanin Bogovac T., Troj F., Ivančević M., ðorñević D, Nahod S., (1972): Test u školskoj Praksi, Prosvetno pedagoški zavod grada beograda, Beograd Branović Ž. (1991): Informatika i nastava matematike, Zrenjanin Branović Ž. (1992): Uvod u teoriju informacija i komunikacija, Zrenjanin Brofferio S. C. (2000): A University Distance Lesson System, Spania Conference (2000): Analitical Survey on the issue of Education and Informatics, Moscow Costa (2003): Teledidattica e innovazioni tecnologiche correlete, Politecnico Notizie, no 2, politecnico di Milano, in Italian Cvetković D. (1997): Multimedijalne tehnologije u nastavi geografije, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Danish Ministry of Education (1992): Technology - Supported learning (Distance learning), Ministry of Education Publishing Office, Copenhagen, Denmark Dearnley C., Gatecliffe L., (2003): Supporting supporters in open and distance learning, School of Healt Studies, The University of Bradford Dejić M. (1996): Metodička transformacija odabranih sadržaja numeričke matematike, Vršac Dejić M., (1996): Metodička transformacija odabranih sadržaja numeričke matematike, Vršac Devedžić V, (1994): Ekspertni sistemi za rad u realnom vremenu, Institut "Mihajlo Pupin", Beograd Development, Design and Distance Education, Centre for Distance Learning Australia



375

ðukič M., (1995): Didaktički činioci individualizovane nastave, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu EDEN – European Distance Education Network, (1996): EDEN Conference EDEN Conference (2003): University of Bologna, Italy European Distance Education Network, (2001): Newsletter Gojkov G., (2002): Prilozi u postmodernoj didaktici, Vršac Gomez L. M., Pea D. R., Edelson C. D., (2003): Learning Through Collaboratine Visualization, The CoVis Project School of Education & Social Policy, Northwestwrn University Goodyers P., (2002): Pedagogical frameworks and action research in open and distance learning, Centre for Studies in Advanced Learning Technology, University, Lancaster Heikki K., Wager P., (2002): Changing Roles of the Teacher in Inter – Institucional Networks of Schools, University of Helsinki Hotomski P, Malbaški D, (2003): Matematička logika i principi programiranja, T.F., Zrenjanin Hotomski P., (2003) : Sistemi veštačke inteligencije, Tehnički fakultet "M. Pupin", Zrenjanin Hotomski P., Branović Ž, (1986): Verovatnoća i statistika, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin IEEE (2000), Tansactions on Education, New York Inovacije u nastavi (1994): Časopis za savremenu nastavu, Učiteljski fakultet, Beograd Introduction of Distance Education, (2003): Accelerator of Innovation at traditional University Jauković M., (1992): Uvod u informacione sisteme, FON, Tehnička knjiga, Beograd John S. Daniel, Mega – Universities and Knowledge Media, Tehnology Strategies for Higher Education Jovović G. (2000), Multimedijski sistem kao faktor racionalizacije nastave u srednjoj elektrotehničkoj školi, Beograd Judith M. Roberts & Erin M. Keough, Why the Information Highway? Lessons from Open & Distance Learning, Trifolium Books Inc. Toronto, Kanada Konferencija (1997): Informatika u obrazovanju i nove informacione tehnologije, T.F. "Mihajlo Pupin", Novi Sad KTI Networks, (2004): Instalation Guide



Kvaščev R. (1997): Modeliranje procesa učenja, Prosveta, Beograd Lawrence B., Cassidy A., Bowles N., (2002): Preparing a web site to support pedogogical content for health service managers and nurses Lazarević B, (1989): Projektovanje IS, FON, Beograd Lazarević B. (1996): Formiranje i pretraživanje baza podataka u sistemu naučnih i tehnoloških informacija Srbije, Ministarstvo za nauku i tehnologije Republike Srbije, Beograd Lazarević B., (1996): Objektno – orijentisani transformacioni razvoj IS, Skripta, FON, Beograd Mandić D. P., Mandić P. D., (1996): Obrazovna informaciona tehnologija, Učiteljski fakultet, Beogard Marjanović Z., (1989): ORACLE relacioni SRBP, Beograd Microsoft Front Page 97, (1997) : Korak po korak Microsoft Press, Beograd Microsoft Front Page Version 2002, (2002): Online Training Solution, Inc. Mihailo Jauković (1992): Uvod u informacione sisteme, Beograd Mihajlović D., (1996): Projektovanje informacionih sistema, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Mihaljev – Martinov J., (1997): Informacioni sistemi u zdravstvenoj zaštiti, Zbornik radova, Medicinski fakultet Univerziteta, Novi Sad Mirko Robal (1995): Novell NetWare 3.11, APP Press, Beograd Models of Distance Education, (2002): A Competual Planning Tool Developed for the University Sistems of Marylend Institute for Distance Education, University of Marylend University College Mogin P., (1994): Strukture podataka i organizacija datoteka, FTN i MP "Student" Mogin P., Luković I., (1996): Principi baza podataka, FTN i MP Stylos Mogin P., Luković I., Govedarica M., (2000): Principi projektovanja baza podataka, FTN i MP Stylos MONASH University, Unlocking open learning, Centre for Distance Learning, Australia Muller P. A., (2000): Instant UML, Wrox Press Mužić V. (1986): Metodologija pedagoškog istraživanja, Svjetlost OOUR Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo Mužić V., (1968): Metodologija pedagoškog istraživanja, Zavod za izdavanje udžbemika, Sarajevo



377

Mužić V., (1973): Kompjuter u nastavi, Školska knjiga, Zagreb Mužić V., (1973): Programiranje osnovne pedagoške statistike, Školska knjiga, Zagreb Mužić V., (1979): Kibernetika u savremenoj pedagogiji, Školska knjiga, Zagreb Mužić V., (1981): Programirana nastava, Školska knjiga, Zagreb Nadrljanski ð. (1994): Kibernetske osnove modeliranja i projektovanja sistema usmerenog obrazovanja, Misao, Beograd Nadrljanski ð. (1996): Kompjuter u razrednoj nastavi, Zrenjanin Nadrljanski ð. (1997): Multimedije i virtuelna realnost u obrazovanju, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Nadrljanski ð., Lipovac D., (1997): Softver za ñake, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Nadrljanski ð., Lipovac D., Sotirović V., (1997): Informatika kroz programske sadržaje, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Nadrljanski, ð. (1994): Obrazovni računarski softver, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Nastava i vaspitanje (1996), Časopis za pedagošku teoriju i praksu, Beograd P.C. (1998/99): PC u obrazovanju, br. 1, godina II, 1998/99. T.F. "Mihajlo Pupin" Zrenjanin P.C. (1998/99): PC u obrazovanju, br. 2 godina II, T.F. "Mihajlo Pupin" Zrenjanin Pantić S. (1996): HTML referentni priručnik, Računari, Beograd Pantić S. (1997): Kreirajte WEB prezentaciju, Internet izdavaštvo, Kompjuter biblioteka, Beograd Pantić S., (1997): Kreiranje WebPrezentacija, Svetlost, Čačak Paredaens J., De Bra P., Gyssens M., Van Gucht D., (1989): The structure of the Relational Database Model PC 1-4 (1996,97): PC u obrazovanju, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Perić D., (2000): Metodologija: Projektovanje i elaboriranje istraživanja u fizičkoj kulturi, Beograd Perić D., (2001): Statistika: Primenjena u sportu i fizičkom vaspitanju, Beograd Perić D., (2001): Informatika, Beograd



Perspectives on Distance Education, Student Support services, (2003): Towards More responsive Systems, Report of a Symposium on Students Support services in Distance Education, Vancuver PHARE, (2004): Pilot Project for Multi-Country Cooperation in Distance Education Philips V., (2003): The Virtual University Gazette, Gazette Potkonjak N. (1980): Sistemi obrazovanja u Engleskoj, SAD, Kanadi, Misao, Novi Sad Prodanović T. (1970), Vrednovanje vaspitnoobrazovnog rada odraslih, Kragujevac Radovan M., (2003): Projektiranje informacijskih sistema, Informator, Zagreb Radulović B., (2002): Odabrana poglavlja projektovanja IS, T.F. Zrenjanin Research and Innovation in Open and Distance Learning, (2000): The Firs research Workshop of EDEN, Prague Rowntree D., Exploring Open and Distance Learning Simić D., Uvod u Informacione sisteme, FON, Novi Sad Šoti F. (1997): Uvod u kibernetiku, Radnički univerzitet "Radivoj Ćirpanov", Novi Sad Sotirović V. (1998): Zbornik radova, VIII Meñunarodna Naučna konferencija, Zrenjanin Sotirović V. (2006): Informatika, Novi Sad Sotirović V., Radosav D., (1999): Informatičke tehnologije, T.F. "Mihajlo Pupin" Zrenjanin Sotirović, V. (2000): Metodika informatike, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Sotirović V., Radosav D., i dr. (2002): Informatičke tehnologije kroz standardni softver DP-ja u okruženju 2002, T.F. "Mihajlo Pupin" Zrenjanin Sretenović D., Peković P., Ristanović D., (1996): Internet, PC – Press, Beograd Stajić D., Bilinski P. (1998): Računarske telekomunikacije i mreže, Tehnička knjiga, Beograd Stevanović M., (2004): Škola po mejeri učenika, Varaždinske Toplice Stevenson K., Sander P., (2002): Improving Service Quality in Distance Education Stojanović I., Surla D., (1999): UML Uvod u objedinjeni jezik modeliranja, Novi Sad Stuple S. (1995), Stacker Multimedia, New York Subašić P, (1997): Fazi logika i neuronske mreže, Tehnička knjiga Beograd



379

Sustain Project, (2000): Dissemination Guide, Socrates ODL Minerva, SAD Telecommunications for Education and Training, (2002): The Internacional Conference, Prague The Pile Center, (2003): Instructional Communication Systems, UW Extensions, The Pile Center, USA Ullman D. J., (1988): Principles of Database and Knowledge Base Systems, Computer Science Press, Inc. Rockwille, Maryland, SAD Veljović A., (2003): Menadžment informacioni sistemi, Kompjuter biblioteka, Čačak Vieira R. (2001): Profesionalno programiranje - SQL Server 2000, CET Beograd Von J. Lussem., Sunderkamp S., Lernen mit Multimedia im Internet Voskresenski A. K., (1996): Didaktika – individualizacija i socijalizacija u nastavi, Zrenjanin Voskresenski, K., (2004): Didaktika za profesore informatike i tehnike, T.F. "Mihajlo Pupin", Zrenjanin Vukadinović V. S., (1988): Elementi teorije i verovatnoće i matematičke statistike, peto ispravljeno izdanje, Privredni pregled, Beograd YU INFO (1998): Zbornik radova, Kopaonik YU INFO 2003, (2003): Simpozijum o računarskim naukama i informacionim tehnologijama, Zbornik radova, Kopaonik YU INFO '97, (1997): Zbornik radova, Brezovica

www.datamonitor.com

www.eto.org.uk ericir.syr.edu www.europa.eu.int www.eurydice.org www.forrester.com www.jup.com

www.observETory.com



Documents

Visoka poslovna škola strukovnih studija – Novi Sad 17 · ♣ Lazarević B., Bečejski–Vujaklija D., Simić D.,: Materijal sa predavanja, FON, Beograd. Informacioni sistemi