djovanovic.files.wordpress.com€¦ · Web viewEkološka zaštita okoline na kopu Južni revir RBM-a obradjivana je na nivou raznih studija i idejnih projekata i to sa aspekata

D D D R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove površinske eksploatacije

U P U T S T V O ZA RAD NA JUŽNOM REVIRU U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +170m

Majdanpek, 10. Juna 1999. god.

DDD RUDNIK BAKRA MAJDANPEKZ a j e d n i č k e s l u ž b eBroj III - 01.07.1999. god.Majdanpek

N A R E D B A ZA RAD NA JUžNOM REVIRU U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +170m

Kako za izvodjenje radova u zoni HAC-a na Južnom reviru ispod nivoa +170m ne postoji odgovarajuća tehnička dokumentacija, to do izrade iste naredjujem da se radovi u ovoj zoni obavljaju prema "Uputstvu za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +170m".

Naredba stupa na snagu odmah.

ZAMENIK DIREKTORA DDD RBM ──────────────────────────────── Dr. Milorad Grujić, Dipl.ing.rud.

SPISAK PROJEKTANATA

Uputstvo uradio:Jovanović Dragoljub, dipl.ing.rud.

__________________________________

Saradnik za oblast miniranja: Arizanović Petar, dipl.ing.rud.

________________________________

Stručna kontrola:Miladinović Vitomir, dipl.ing.rud.

_________________________________

Overava:

ZAMENIK DIREKTORA DDD RBM Dr. Milorad Grujić, dipl.ing.rud.

_________________________________

SADRŽAJ UPUTSTVA ZA OTKOPAVANJE RUDE NA JUŽNOMREVIRU U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +170m

1.0. UVOD

2.0. GEOLOGIJA LEŽIŠTA

2.1. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŽIŠTA2.2. Ovodnjenost kosina

3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU KOPA U ZONI HAC-a3.1. Rezultati ispitivanja osobina stena na malim uzorcima3.2. Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim uzorcima3.3. Parametri unutrašnjeg otpora masiva3.4. Raspucalost masiva3.5. Čvrstoća masiva

4.0. STABILNOST KOSINA4.1. METODE PROVERE STABILNOSTI 4.2. PROVERA SABILNOSTI PO PROFILIMA4.2.1. Stabilnost istočnog boka kopa4.2.1.1. Profil 4 - istok4.2.1.2. Profil 6 - Istok4.2.1.3. Profil 8 - Istok4.2.2. Provera stabilnosti zapadnog boka kopa4.2.2.1. Profil - 8 - Zapad4.2.2.2. Profil 6 - Zapad4.2.2.3. Provera stabilnosti zapadne strane kopa u zoni klizišta na severu.

5.0. T H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A5.1. Elementi površinskog kopa5.1.1. Generalna kosina kopa5.1.2. Visina etaža5.2. Elementi etaža površinskog kopa5.2.1. Korak etaže 5.2.2. Radni ugao kosine etaže 5.2.3. Širina radne kosine etaže 5.2.4. Širina etažne reavni pri radnoj kosini etaže5.2.5. Ugao stabilnog držanja etaže i ugao prirodnog držanja obrušenog materijala 5.2.6. Zona mogućeg obrušavanja5.2.7. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje obrušenog materijala5.2.8. Širina sigurnosne etažne ravni

5.2.9. Elementi puta

6.0. REZERVE RUDE6.1. Geološke rezerve6.2. Eksploatacione rezerve

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA

8.0.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA8.1.0. BUŠENJE8.1.1. Kapacitet bušilica8.2.0. OPROBAVANJE8.3.0. MINIRANJE8.3.1. Parametri bušačko minerskih radova8.3.2. Otvaranja etaže 1558.3.3. Otvaranje etaže 1408.3.4. Otvaranje etaže 1258.3.5. Miniranje za visine etaža od 15m

8.4.0. UTOVAR8.4.1. Izbor mehanizacije8.4.2. Proračun utovarnih kapaciteta8.4.2.1. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 182

8.5.0. TRANSPORT8.5.1. Transport jalovine8.5.2. Transport rude8.5.3. Proračun kamionskog transporta i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta8.5.4. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 1828.5.5. Provera izbora utovarno transportnih sredstava

9.0. ODVODNJAVANJE

10.0 OPŠTE MERE ŽAŠTITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU LEŽIŠTA "JUŽNI REVIR" - "HAC-a"10.1. Tehnička zaštita 10.2. Lična zaštita10.3. Protivpožarna zaštita 10.4. Mere zaštite pri bušenju10.5. Mere zaštite pri miniranju10.6. Mere zaštite pri utovaru10.7. Mere zaštite pri transportu

11.0. EKOLOGIJA

12.0. POSEBNE MERE ZAŠTITE

S A D R Ž A J P R I L O G A

Prilogbroj

4.01. Profil kroz 19.440-istok4.02. Profil br. 4-istok4.03. Profil br. 6-istok4.04. Profil br. 8-istok4.05. Profil br. 8-zapad4.06. Profil br. 6-zapad4.07. Profil br. 4-zapad4.08. Situacioni plan klizišta4.09. Profil kroz 19.440-zapad4.10. Skica proračuna stabilnosti klizišta

5.01. Elementi etaža i kopa5.02. Elementi dvosmernog puta sa dve kolovozne trake5.03. Elementi dvosmernog puta sa jednom kolovoznom trakom5.04. Plan otkopavanja u zoni HAC-a

8.01. Tehničke karakteristike bušilice BE-45R8.02. Plan izrade useka otvaranja8.03. Plan otvaranja etaže 1558.04. Plan otvaranja etaže 1408.05. Plan otvaranja etaže 1258.06. Tehničke karakteristike bagera M-1828.07. Tehničke karakteristike vozila WABCO-190E

1.0. UVOD

Do sredine Juna tekuće godine otkopavanje rude u zoni HAC-a na J.reviru vršeno je prema "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja rude u zoni HAC-a". Ovim projektom je obuhvaće- no otkopavanje izmedju nivoa +275m i +170m. Kako se pri otkopavanju ovog bloka pokazalo da ima mogućnosti za otkopavanje i ispod nivoa +170m a imajući u vidu situaciju u RBM-u u pogledu otkrive- ne rude, krajem 1998. godine je ugovorena izrada novog "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja rude u zoni HAC-a) sa Institutom za bakar iz Bora. Zbog problema nastalih oko ratne situacije pomenuti projekat još nije dovršen. Pored ovoga, početkom godine pojavilo se klizište na severozapadnom delu kopa na mestu nekadaš- nje trase HAC-a. Početkom juna tekuće godine je dogovoreno sa iz- radjivačem projekta da se i ova okolnost uzme u obzir. Prema ovo- me izrada pomenutog projekta će zahtevati doistraživanje što će neminovno dovesti do pomeranja termina za njegov dovršetak. Da se nebi prestalo sa radovima na ovom delu kopa donesena je odluka da se uradi i izda "Uputstvo za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +170m" kojim će se uzeti u obzir svi napred izneti momenti a koje će važiti do stupanja na snagu "Dopunskog rudarskog projekta otkopavanja rude u zoni HAC-a J. revira". Uputstvo treba u svemu da bude uskladjeno sa tehnologijom otkopavanja i parametrima etaža i kopa koji su dati u "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja J.revira do kote K+125."

2.0. GEOLOGIJA LEŽIŠTA

Geološka gradja, tektonika, geneza ležišta, miner- alizacija i strukturno teksturne karakteristike se mogu naći sko- ro u svim glavnim, dopunskim i uprošćenim rudarskim projektima te ovde posebno neće biti obradjivani. Akcenat će biti bačen na hidrogeološke karakteristike i ovodnjenost kosina pošto je to za proračun stabilnosti kosina kopa bitno.

2.1. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE LEŽIŠTA

U radovima istraživača grupe za hidrogeologiju RGF-a iz Beograda koji su se bavili hidrogeološkim istraživanjima ovog prostora, nalazimo osnovne odgovore na hidrogeološku problematiku rudnog ležišta.

U okviru rudnog ležišta i njegove šire okoline, na osnovu tipa poroznosti, izdvojeni su zbijeni, pukotinski i karsni tip izdani.

Zbijeni tip izdamni ima rasprostranjenje u okviru alu- vijalnih naslaga M. Peka i njegovih protoka, deluvijalnih naslaga i veštačkih tvorevina nastalih u procesu eksploatacije i prerade bakrovih ruda. Na osanovu uslova formiranja i kvalitativno-kvan- titativnih svojstava podzemnih voda, u okviru ovog tipa izdani izdvojeni su sledeći podtipovi: Zbijeni tip izdani veće izdašno- sti i zbijeni tip manje izdašnosti.

Zbijeni tip, izdani veće izdašnosti formiran je u alu- vijalnim naslagama M.Peka i njegovih pritoka. Karakteristika ovog tipa izdani je da se nivo podzemnih voda nalazi neposredno ispod površine terena, kao i dobra hidraulička veza podzemnih sa površ- inskim vodama.

Zbijeni tip izdani manje izdašnosti ima rasprostranjenje u deluvijalnim naslagama, siparima u podnožju Starice i u okviru rudnog i flotacijskosg jalovišta . Zbijeni tip izdani u okviru rudnog i flotacijskog jalovišta ima poseban značaj s obzirom na rasprostranjenje, karakter naslaga, specifičnosti u formiranja hemijskog sastava podzemnih voda, njihopv uticaaj na izmenu hemijskog sastava podzemnih voda izdani sa kojima je u kontaktu.

Jalovišta su formirana u dolini Šaške reke i Bugarskog potoka, preko kojih se i drenira. Ukupne količine podzemnih voda koje ističu iz jalovišta kreće se u minimumu oko 10 do 15 l/s. kada je u pitanju granulometrijski sastav jalovišta treba reći da se veličina odlomaka kreće od 200 do 1000 mm.

Flotacijsko jalovište je formirano u okviru slepe doline Valja fundate. Zapunjavanje jalovinom ove doline, odvija se od početka rada flotacije u Majdanpeku. Jalovina je pretežno iz- gradjena od mešavine peska i prašine. Prihranjivanje izdani u ja- lovištu vrši se prirodnim putem na račun infiltracije atmosferskih i površinskih voda i veštački, ispuštanjem voda u procesu flotiranja rude. Podzemne vode iz ove izdani dreniraju se preko krečnjaka na koje naleže jalovište, odnosno preko izvora iz peći- na Valja fundata, zajedno sa delom karstni izdanskih voda. Pukotinski tip izdani zastupljen je u stenama sa puko- tinskom poroznošću, kristalastim škriljcima, andezitima, hidrote- rmalno izmenjenim stenama, konglomeratima i peščarima. Kristala- sti škriljci su u površinskom delu zahvaćemi procesom raspadanja usled čega dolazi do zapunjavanja otvorenih pukotina a samim tim i do smanjenja poroznosti odnosno vodopropusnosti. Dreniranje izdani vrši se putem izvora izdaaašnosti manje od 0,1 l/s ili di- rektno u rečne tokove ili veštačkim isticanjem u rudarske radove. Pukotine u andezitima su usled tektonskih pokreta i hemijskog raspadanja minerala pod uticajem vode najčešće razglinjene i zbog toga slabo vodopropustne.

Karstni tip izdani formiran je u okviru titanvolentin- skih krečnjaka koji imaju znatno rasprostranjenje u samom rudnom polju, u okviru masiva Starice i Švajca.

Karstni tip izdani u krečnjacima masiva Starice ima veliki hidrogeološki značaj sa obzirom na položaj u odnosu na rudarske radove, kako u Severnom tako i u Južnom reviru. Hranjenje izdani vrši se na račun infiltracije atmosferskih voda i delom površinskih voda iz Malog peka i potoka Tenke. Prirodno dreniranje izdani vrši se

preko vrela Basčao koje se javlja na kontaktu sa paleozojskim škriljcima i čija izdašnost ukazuje na karakter pravog karstnog vrela ( 1,3 - 34,0 l/s). pored vrela Baščao, kar- stna izdan Starice, drenira se i putem nekoliko manjih izvora po obodu masiva. Veštačko dreniranje karstne izdani Starice, vrši se putem isticanja u istražne rudarske radove i direktnim isticanjem u gravitaciono područje površinskog kopa Severnog i Južnog revira.

2.2. OVODNJENOST KOSINA

Hidrogeološki uslovi i prisustvo vode u postojećim kosinama kopa su najmanje ispitivani i o postojećem stanju ovodnjenosti kosina ne postoje adekvatni podaci, pa ne postoje i podaci i za prognozu uslova ovodnjenosti u kojima će egzistirati budiće kosine kopa.Zbog toga je kod ove provere stabilnosti kosina uticaj vode na stabilnost kosine kpopa usvojen sa sledećim predposta- vkama:- Prisustvo vode u kosinama kopa usvojeno je u obliku levka depresije; - Sa severo-zapadne i zapadne strane kopa predpostavljena je fil- tracija vode iz reke Mali pek odnosno u proračunu je usvojeno da levak depresije izbija na nivo reke Mali pek;- Sa jugoistočne strane kopa predpostavljeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na nivou površine flotacijskog jalovišta.- Za ostale delove kopa gde se na osnovu terenskih uslova nije mogao sagledati maksimalno mogući nivo podzemnih voda, usvojeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na 100 metara ispod povr- šne kosine;

3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU KOPA U ZONI HAC-a

Fizičko mehaničke osobine stenskih masa na površ- inskom kopu Južni revir RBM - a analizirane su u više studija i elaborata. Svi raspoloživi podaci sistematizovani su u studiji R.I. Beograd "Istraživanje parametara radne sredine i tehnologije eksploatacije bitnih za konačan zahvat na površinskim kopovima ležišta u Boru i Majdanpeku - Rudnik bakra Majdanpek 1981. god." U ovoj studiji stenske mase površinskog kopa Južni revir podelj- ene su u pet grupa i to: A, B, C, D i E.

A: Granitski gnajs, dvoliskunski gnajs i kvarc-muskovitski škriljci.B: Zelena serija - zeleni škriljci. U nekim slučajevima ove dve sredine bi

moglo posmatrati zajedno.C: Andeziti.D: Krečnjaci, lijaski peščari i konglomerati.E: Filiti.

Osobine pojedinih vrsta stena ispitivane su na malim laboratorijskim uzorcima monolita i na uzorcima srednje veličine sa diskontinuitetima.

Deo kopa na kome će se vršiti eksploatacija sastavljen je od stena iz grupa "A" i "C".

3.1. Rezultati ispitivanja osobina stena na malim uzorcima

Ispitivanje je izvršeno na malim uzorcima oblika cilin- dra prečnika i visine 42 mm. Laboratorijski dobiveni rezultati su obradjeni statistički i prikazani u tabelama 3.01. 3.02.

OSOBINE RADNE SREDINE "A" Tabela br. 3.01.──────────────────────────────────────────────────────────────Elementi Zaprem.težina Čvrst.na prit. Čvrst.na istez. Ugao unit.trenja Kohezija (kN/m3) (kN/m2) (kN/m2) () (kN/m2)──────────────────────────────────────────────────────────────Srednja vrednost X 27,332 67299,895 7399,421 51,869 12446,953Varijansa σ2 0,452 1,054*108 4,689*106 16,019 5,390*106

Standardna devijacija σ 0,673 10267,702 2165,432 4,002 2321,551Standardna greška SK 0,154 2355,572 496,784 0,918 531,600Koeficijent varijacije 2,461 15,257 29,265 7,716 18,625Broj članova n 19 19 19 19 19Σ x 519,30 1,279*106 1,406*105 985,517 2,368*105

Σ x2 14201,43 8,795*1010 1,125*109 51406,399 3,049*109

──────────────────────────────────────────────────────────────

OSOBINE RADNE SREDINE "C" Tabela br. 3.02.──────────────────────────────────────────────────────────────Elementi Zaprem.težina Čvrst.na prit. Čvrst.na istez. Ugao unit.trenja Kohezija (kN/m3) (kN/m2) (kN/m2) () (kN/m2)──────────────────────────────────────────────────────────────Srednja vrednost X 26,350 97056,714 10664,0 51,871 17963,859Varijansa σ2 0,052 2,158*108 5,079*106 7,220 7,146*106

Standardna devijacija σ 0,228 14690,534 2253,566 2,687 2673,166Standardna greška SK 0,061 3926,210 602,291 0,718 714,434Koeficijent varijacije 0,865 15,136 21,132 5,180 14,881Broj članova n 14 14 14 14 14Σ x 368,900 1,359*106 1,439*105 726,2 00 2,515*105

Σ x2 9721,19 1,347*1011 1,658*1089 37762,895 4,611*109

──────────────────────────────────────────────────────────────

Kako stvarna raspodela vrednosti za osobine uzorka ne odgovara normalnoj raspodeli po kojoj je izvršena statistička obrada rezultata, izvršena je korekcija statističkih vrednosti iz pomenutih tabela te dobivene srednje vrednosti za pojedine osobine monolit- nih uzoraka iznose:

grupa A:- čvrstoća na pritisak c = 62.227,16 kN/m- čvrstoća na istezanje σi = 5.329,62 kN/m- Ugao unutrašnjeg trenja = 49,89 - Kohezija C = 11.318,02 kN/m

grupa C:- čvrstoća na pritisak c = 89.635 kN/m

- čvrstoća na istezanje σi = 9.525,50 kN/m- Ugao unutrašnjeg trenja = 50,51 - Kohezija C = 16.613 kN/m

Predhodni podaci su dobiveni na monolitnim stenskim uzorcima u laboratoriji. Da bi podaci mogli biti upotreblji- vi u praksi potrebno je da budi prevedeni na masiv. Prevodjenje laboratorijskih vrednosti parametara kohezije na masiv vrši se po formuli Fisenka:

CnC = ─────────────────────

H 1 + a * ln ─────

L

gde je:Cn - Kohezija dobivena laboratorijskia - Koeficijent zavistan od čvrstoće stena i

raspucalosti. Uzima se iz tablica.H - Maksimalna visina zahvata otkopa.L - Dužina elementarnog bloka.

Stene grupe "A":

11.318,02 CA = ─────────────────── = 476,25 kN/m 395 1 + 3 * ln ───── 0,20

Stene grupe "C": 16.613,37 CC = ─────────────────── = 529,88 kN/m 395 1 + 4 * ln ───── 0,20

Elementi unutrašnjeg otpora stenskog masiva se prevode sa laboratorijske vrednosti na masiv pomoću formule:

tg tgtgm = ─────── odnosno m = arc tg ─────

k k gde je:

- Ugao unutrašnjeg trenja pojedinih stenak - Koeficijent k = k1 * k2 * k3 * k4 * k5k1 - Greška ispitivanja k1 = 1,05k2 - Greška odredjivanja srednje vrednosti k2 = 1,1k3 - Koef. vremenskog smanjenja čvrstoće k3 = 1,1k4 - Prirodna uslojenost masiva k4 = 1,05k5 - Koeficijent seizmičnosti k5 = 1,2

k = 1,05 * 1,1 * 1,1 * 1,05 * 1,2 = 1,6

Stene grupe "A":

tg 49,89 tgm = ──────────── = 0,74195

1,6

m = 36,57 stepena

CA 476,25 Cm = ──────= ───────── = 297,66 kN/m

k 1,6

Stene grupe "C":

tg 50,51tgm = ──────────── = 0,7584

1,6

m = 37,17 stepena CC 529,88

Cm = ────── = ─────────= 331,18 kn/m 1,6 1,6

Tabela br. 3.03. ──────────────────────────────────────────────────────

grupa stena elementi otpora masiva na bazi malih uzoraka ────────────────────────────────────────

m () Cm (kN/m)─────────────────────────────────────────────────

A 36,57 297,66C 37,17 331,18

─────────────────────────────────────────────────

3.2. Rezultati ispitivanja osobina stena na srednjim uzorcima

Ispitivanje na smicanje na srednjim uzorcima sa diskontinuitetima vršeno je direktnim smicanjem po pukotini. Is- pitivanja su vršena na uzorcima gde je minimalna površina smicanja 40 cm i to na po tri uzorka za svaku vrstu stene pri čemu je opit izvodjen sa vertikalnim naponima 1.000, 2.000 i 4.000 kN/m. U toku opita merene su sledeće veliči- ne: normalni napon, smičući napon i horizontalno pomeranje . Iz ovih podataka konst- ruisan je σ - τ dijagram iz kojeg je zatim uradjen τ - σn dijagram. Dobiveni rezultati za elemente unutrašnjeg otpora smicanja dati su u tabeli br. 3.04.

ELEMENTI UNUTRAŠNJEG OTPORA UZORKA SMICANIH PO DISKONTINUITETU Tabela br. 3.04.──────────────────────────────────────────────────────── V r š n a č v r s t o ć a R e z i d u a l n a č v r s t o ć a Red. ──────────────────────────────────────────────────── broj () C (kN/m2) () C (kN/m2) ────────────────────────────────────────────────────────1. Kvarcliskunski škriljac KŠ "A" 2305' 1075,0 1917' 510,02. Gnajs-5 "A" 3401' 1415,00 3830' 720,03. Granitski gnajs GG "A" 2131' 1585,0 2154' 925,04. Zelena serija ZS-18, RS-4 "B" 2810' 283,0 - 140,05. Andezit AN-33 "C" 5905' 713,0 5823' 345,06. Filit Fi-48 "E" 3620' 2940,0 2423' 1645,0────────────────────────────────────────────────────────

Primenjujući korekcioni koeficijent po Fisenku za smicanje po diskontinuitetu za otpor koji otpada na koheziju Kk = 0,2 dobija se vrednost kohezije koja se može upotrebiti za analizu stabilnosti u uslovima stenskih masa sa vrlo promenljivim karakteristikama. U pogledu korekcije dela čvrstoće na smicanje koji otpada na trenje, korekcija je izvršena samo kod Andezita. S' obzirom na veliku vrednost njegove moguće degradacije usvojen je k = 0,5.

Na osnovu izvršenih korekcija dobivene vrednosti unutrašnjeg otpora za masiv unesene su u tabelu br. 3.05.

Tabela br. 3.05.─────────────────────────────────────────────────

grupa stena (sten) C (kN/m)─────────────────────────────────────────────────

A 23 05' 271,6C 29 05' 142,6

─────────────────────────────────────────────────

3.3. Parametri unutrašnjeg otpora masiva

Na osnovu napred prikazanih rezultata usvojeni su parametri unutrašnjeg otpora masiva po vrstama stena i prikazani u tabeli br. 3.06. Ovi će parametri nadalje biti korišćeni za da- lju analizu u ovom projektu.

Tabela br. 3.06. ─────────────────────────────────────────────────

grupa stena usvojeni parametri ─────────────────────────────────────── γ (kN/m3) () Cm (kN/m)

─────────────────────────────────────────────────A 27 23 270C 26 37 140

─────────────────────────────────────────────────

3.4. Raspucalost masiva

Stenski masiv koji čini radnu sredinu površinskog kopa Južni revir je raznim diskontinuitetima, različitog porekla, isp- rekidan i razdeljen u blokove različitih dimenzija. Intenzitet raspucalosti, to jest oslabljenosti masiva može se oceniti preko procentualnog učešća pojedinih veličina blokova u masivu.

Tabela br. 3.07. prikazuje procentualno učešće pojedinih veličina blokova u masivu. (Tabela je preuzeta iz Dopunskog rudarskog projekta za prvu fazu rada transporrtnog sistema III.)

Tabela br. 3.07.───────────────────────────────────────────────── Sadržaj bloka (%)Veličina bloka ─────────────────────────────────

mm krečnjak andezit gnajs───────────────────────────────────────────────── - - 200 87,2 40,1 49,3 200 - 200 2,3 5,0 2,5 300 - 400 2,1 13,3 9,4 400 - 500 2,4 12,7 7,0 500 - 1000 3,0 20,9 24,1više od 1000 2,0 8,0 7,7─────────────────────────────────────────────────

3.5. Čvrstoća masiva

Na osnovu vrednosti datih u tabeli br. 3.06. za stene iz grupa "A" i "C" usvojeni parametri čvrstoće su:

Tabela br. 3.08.─────────────────────────────────────────────────

parametar grupa stena ───────────────────────

A C ───────────────────────────────────────────────── Zapreminska težina γ (kN/m3) 27 26

Kohezija Cm (kN/m ) 270 140 Ugao unutrašnjeg trenja () 23 37────────────────────────────────────────────────

Ovako navedeni parametri podrazumevaju homogenu sredinu.

Medjutim, stenska masa je izdrobljena blokovita sredina gde pojedini blokovi izmedju sebe imaju slabe veze a unutrašnja čvrstoća im je znatno veća. Za izdrobljenu čvrstu stensku masu prof. Hoek je dao preporuku za utvrdjivanje granične čvrstoće. Za raspucale stene iz grupe "A" sa bloko- vima dimenzija 30 - 50 cm kriterijum granične čvrstoće po Hoeku odredjuje se prema izrazu:

σ 0,686 τ = 0,203 * σ p * ( ───── + 0,0001) (kN/m ) σ p

gde je: σ p = 62.227 (kN/m ) Usvojena čvrstoća na pritisak σ = (kN/m ) Normalni napon τ = (kN/m ) čvrstoća na smicanje

Na slici br. 3.5.02. dat je uporedni grafički prikaz kriterijuma granične čvrstoće:

1. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "A".

2. Pravolinijski kriterijum prema laboratorijskim ispitivanjima na stenama iz grupe "B".

3. Krivolinijski kriterijum prema preporuci prof. Hoeka.

Za potrebe projektovanja radnih etaža i zavrŠnih kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Uzimajući u obzir inženjerijsko geolo- ške prilike na kosinama kopa, vrstu stena kao i uslove produblji- vanja kopa, stručnjaci rudnika Majdanpek u saradnji sa osobljem instituta iz Tusona, izradili su program geomehaničkih istraži- vanja. Poseban naglasak u tim istraživanjima dat je uslovima smicanja po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutrašnjeg trenja . U tom cilju, izdvojeni su reprezenti karakterističnih vrsta stena, merodavnih u analizi stabilnosti radnih etaža i završnih kosina.

1. - Škriljac - 8 reprezenata2. - Krečnjak - 8 reprezenata3. - Andezit - 8 reprezenata4. - Gnajs - 8 reprezenata

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdtične i značajne četri

litološke sredine:1. gnajs2. andezit3. krečnjak4. škriljac

Na svakom od ovih uzoraka su obavljena neophodna ispitivanja da se utvrde parametri smicanja po diskontinuitetima. Korišćenjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini, prikupljeni su podaci koji su tabelarno i grafički obradjeni. U toku opita, kao i kasnije pri interpretaciji podataka, insistiralo se na definisanju vršnih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabeli 5 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vrednosti vršnih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja za gnajs. U tabeli 6. vrednosti koje su prikazane odnose se na andezit. U tabeli 7 prikazane su vrednosti ugla unutsrašnjeg trenja i kohezije za krečnjak . U tabeli 8. prikazani su rezultati ispitivanja osam reprezenata škriljca.

Prosečne vrednosti ugla unutranjeg trenja i kohezije (vršne i rezidualne) za ispitsivane stene prikazane su u tabeli 3.09.

Tabela 3.09.────────────────────────────────────────────────────── Srednje vrednosti parametara smicanja ────────────────────────────────────────── Vrsta Zaprem. Vršne vrednosti Rezidualne vrednosti sena masa ──────────────────── ──────────────────── C C' ' kN/cm3 daN/cm2 daN/cm2 ───────────────────────────────────────────────────── Gnajs 27,39 0,85 29,34 0,42 27,75 Andezit 26,90 1,49 26,30 1,05 22,94 Krečnjak 26,50 1,275 33,56 0,94 31,69 Škriljac 26,90 0,375 26,30 0,24 24,81 ─────────────────────────────────────────────────────

Uzimajući u obzir da je za svaku ispitivanu vrstu stena ispitano po osam reprezenata, kao i metodu i korektnost sprovedenih opita, može se zaključiti da je pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja vrlo visoka.

4.0. STABILNOST KOSINA

Ovo uputstvo obuhvata otkopavanje na severnom delu Južnog revira u zoni HAC-a izmedju profila 0 i 6. Stabilnost ist- očne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimično sitnijeg obrušavanja materijala iz kosine, je zadovoljavajuća. Pogotovu se to može reći za kop severnije od profila br. 4 gde je kosina dosta stabilna a generalni ugao daleko ispod projektovanog te se provera stabilnosti za ovaj deo kopa neće vršiti. Ge- neralna kosina severne strane kopa je takodje daleko ispod proje- ktovane i dobro se drži te se ni za ovaj deo kopa neće vršiti posebna provera stabilnosti.Sredina istočne strane kopa je nešto slabija te će za ovaj deo da se izvrši provera stabilnosti (profili 4, 6 i 8).

Što se zapadne strane kopa tiče stvar je dosta složena. Krajem 1998 i početkom tekuće godine na severnom delu ove strane kopa, izmedju profila 0 i 3, pojavilo se klizište, prilog br. 4.08. Ovde se radi o delimičnom klizanju boka kopa po diskontinuitetu odnosno po sistemu paralelnih pukotina. Pored ovog klizišta i na jugozapadnom delu kopa na kontaktu limonit-krečnjak još od ranije postoji klizište, medjutim kako ovaj deo kopa nije bitan za aktuelni zahvat to u ovom uputstvu neće biti razmatran. Sredina zapadnog boka kopa je stabilna. Što se ove strane kopa tiče provera stabilnosti će biti izvršena u zoni kli- zišta na severu i na sredini kopa na profilima 6 i 8.

Za proračun stabilnosti bokova Površinskog kopa Južni revir uglavnom su korišćene četiri studije:- "Studija stabilnosti završnih kosina za površinsski kop koju je uradio MOUNTAN STATE MINERALENTERPRISES; INC, TUSON, ARIZONA, USA, 1990. god."- "Studija stabilnosti radnih i završnih kosina površinskog kopa Južni revir RBM-a za dubinu otkopavanja do kote +125m." koju je uradio RI Beograd i IB-Bor 1990. god."- Studija laboratorije za mehaniku stena na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu pod nazivom "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek. - "Dopunski rudarski projekat otkopavanja na J.reviru do kote +80m."

Iz prve studije su korišćeni geološki profili gde su definisane granice poijedinih stenskih masa na sadašnjem stanju kopa.

4.1. METODE PROVERE STABILNOSTI

Na osnovu položaja kosina kopa na profilima i pol- ožaja pukotinskih sistema u odgovarajućim strukturnim zonama, primenom Schmidt-ovih polarnih dijagrama, ispitivan je mogući uticaj prisutnih pukotinskih sistema na kosinu kopa. Na osnovu toga ocenjeno je kakv se oblik loma kosine može očekivati.

Za moguće slučajeve ravnog loma po jednom pukotin- skom sistemu vršen je proračun po metodi Hoeka. U slučajevima provere na ravan lom kada nema pukotinskog sistema, tražen je kritičan nagib ravni loma kroz stensku masu.

U slučajevima ravnog stepenastog loma po dva pukotinska sistema proračun je vršen za ravan lom za dva sistema. Pri tome je proračunom utvrdjen kritičan generalni nagib ravni loma (β), položaj i dubina zatezne pukotine i ostali potrebni parametri za proračun faktora stabilnosti pri klizanju po dva pukotinska sistema. Proračun faktora sigurnosti za stepenast lom vršen je po sledećem izrazu:

H - Z sin(γ2 - β) (Wcosγ1 - U - Vsinγ1) * tg + C * ───── * ───────────── sinβ sin(γ2 - γ1)Fs= ─────────────────────────────────────────────────── Wsin γ1 + Vcos γ1

U slučajkevima mogućeg loma po dva i više pukost- inska sistema koji daju drugačiji oblik loma od predhodno opisa- nih, za poračun je korišćena takozvana generalna metoda ravnote- žnog stanja.

U odredjenim slučajevima gde je rastojanje izmedju pukotina u

pojedinim pukotinskim sistemima dovoljno malo da se može predpostaviti da je stenska masa dovoljno izdrobljena da om- ogući pojavu kružnog loma, proračun stabilnosti izvršen je po metodi Bishop-a.

4.2. PROVERA SABILNOSTI PO PROFILIMA

4.2.1. Stabilnost istočnog boka kopa

Kako je napred rečeno stabilnost istočne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimično sitnijeg ob- rušavanja materijala iz kosine, je zadovoljavajuća. Pogotovu se to može reći za kop severnije od profila br. 4 gde je kosina dosta stabilna a generalni ugao daleko ispod projektovanog te se provera stabilnosti za ovaj deo kopa neće vršiti. Sredina istočne strane kopa je nešto slabija te će za ovaj deo da se izvrši provera stabilnosti (profili 4, 6 i 8).

4.2.1.1. Profil 4-istok

Generalna kosina kopa na profilu 4-istok ima pravac istok-zapad, prilog br. 4.02, sa elementima pada 270/31. Pro- fil 4-istok pada najvećim delom u strukturnoj zoni severoistok-škriljci. Analizom odnosa kosine kopa i pojedinih pukotinskih sistema sa Šmitovog dijagramu, može se zaključiti sledeće:- Postoje pukotinski sistemi sa padom prema kosini kopa koji može ugroziti stabilnost generalne kosine i pukotinski sistemi koji čine presek u pravcu kosine kopa sa elementima 225/49. Ovaj presek je sa većim nagibom od kosine kopa i on može da izazove samo lokalne lomove. Iz napred iznetih razloga je izvršena provera stabilnosti generalne kosine kopa na stepenasti lom po ova dva pukotinska sistema i provera na poligonu ravni klizanja po ova dva sistema;- Zbog velike gustine pukotine po pojedinim sistemima i relativno male čvrstoće škriljaca, na ovom profilu je vršena provera i na kružni lom.

Proračun stabilnosti kosine za stepenasti lom────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 4-istok─────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 385,0Ugao nagiba kosine () 31,0

STENA: Vrsta stene: Š k r i l j a cZapreminska težina stene (kN/m3) 26,90Kohezija (kN/m2) 35,00Ugao unutrašnjeg trenja () 26,37

SPOLJAŠNJI UTICAJI:Koeficijent seizmičnosti 0,00

REZULTATI PRORAČUNA: Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 280,00Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 168,24Radijus lefka depresije (Rd) (m) 903,96Konstanta parabole depresije: 2.499,1

Generalni nagib klizanja (β) () 27,0Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 0,0Dubina tenzione pukotine (z) (m) 85,5Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0

Težina kliznog tela (W) (kN/m) 504.353Sila potiska (U) (kN/m) 45.190Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmička sila (S) (kN/m) 0

Nagib pukotina klizanja (γ1) () 21,3Nagib pukotina (γ2) () 52,5─────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,26

Obzirom na slobodno predpostavljenu ovodnjenost kosine na na ovom profilu, može se zaključiti da je faktor stabilnosti kosine iznad Fs = 1,15, što u odnosu na karakter kosine po ovom projektu, zadovoljava potrebnu sigurnost.


Generalnba kosina kopa na profilu 6-istok ima pravac istok-zapad, prilog br. 4.03, sa elementima pada 270/33. Pro- fil 6-istok većim delom kosine pada u strukturnu zonu označenu kao istočni škriljci.

Analizom prostornog položaja pukotinskih sistema i kosine kopa na Šmit-ovom Dijagramu može se zaključiti sledeće: - Pad prema kosini kopa ima samo jedan od izdvojenih pukotinskih sistema sa elementima 260,5/42,5. Ovaj pukotinski sistem ima veći prosečan nagib od kosine kopa, pa prema tome nebi trebalo da izazove lom generalne kosine ali ima manji nagib od nagiba etažnih kosina što može da izazove lokalne ravne lomove etažnih kosina. - Svi ostali pukotinski sistemi imaju pad suprotan nagibu generalne kosine kopa, pa se nemože očekivati pojava loma kosine po jednom ili kombinacija više pukotinskih sistema.- S obzirom na gustinu pukotinskih sistema (razmak izmedju pukotina je od 0,2 do 0,6 metara) i parametara čvrstoće škriljaca, može se očekivati kružni lom, pa je provera stabilnosti generalne kosine kopa vršena po kružnom lomu.


Profil 8-istok, prilog br. 4.04, ima istu orijen- taciju kosine kopa i pada u istu strukturnu zonu kao i profil 6-istok, pa u pogledu odnosa kosine kopa i

prisutnih pukotinskih sistema važe isti zaključci kao i za profil 6-istok.- Pukostinski sistemi mogu da izazovu lokalne ravne lomove etaž- nih kosina. Zbog većeg nagibnog ugla od nagiba generalne kosine kopa nebi trebalo da izazove veći lom. Veliki deo kosine na ovom profilu nalazi se u škriljcu pod velikim nagibom od 38,5 što je kritičan deo kosine na ovom profilu zbog toga je provera stabilnosti kosine vršena za deo kosine u škriljcu iznad kote +122m (najstrmiji deo). Provera je izvršena na ravan lom kroz stensku masu za krističan nagib ravni loma.

Proračun stabilnosti kosine za ravan lom────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 8-istok (Deo kosine u škriljcu)──────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 300,0Ugao nagiba kosine () 34

STENA: Vrsta stene: Š k r i l j a cZapreminska težina stene (kN/m3) 26,9Čvrstoća na pritisak (kN/m2) 51.080,0

Parametri Hoek kriterijuma loma:"s" 0,00001"m" 0,050"A" 0,179"B" 0,692


REZULTATI PRORAČUNA:Nagib ravni klizanja () 29,5Rastojanje tenzione pukotine (b) (m) 70,0Dubina tenzione pukotine (z) (m) 47,0Visina vode u tenz. pukotini (zw) (m) 0,0

Težina kliznog tela (W) (kN/m) 565.200Sila potiska (U) (kN/m) 0Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmička sila (S) (kN/m) 0─────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,185

4.2.2. Provera stabilnosti zapadnog boka kopa

Provera će biti izvršena za srednji deo kopa za profile br. 8 i 6 gde je kop relativno stabilan i na severnom delu u zoni klizišta (izmedju profila 0 i 1). Za profile 6 i 8 provera će da bude izvršena na smicanje za stepenasti lom a u zoni klizišta na smicanje po diskontinuitetu.

4.2.2.1. Profil 8-zapad

Kosina kopa na profilu 8-zapad, prilog br. 4.05, ima elemente pada 090/36, a nalazi se delom u krečnjaku i preseca peščar i andezit a najvećim delom je u gnajsu. Pada u strukturne zone zapadni krečnjak i severozapad-gnajs. Mogu se zapaziti dva pukotinska sistema.- Prvi pukotinski sistem je orijentisan u pravcu kosine sa elementima pada 092/72, koji može da prouzrokuje ravan lom etažnih kosina.- Drugi pukotinski sistem čini presek sa kosinom sa elementima pada 100/31 čime stvara predispoziciju za klinast lom generalne kosine u krečnjaku.

Na severozapadnom delu u gnajsu postoje tri pukotinska sistema:- Prvi je u pravcu kosine kopa i ima gotovo iste elemente pada kao i sistem u krečnjaku, što znači da je to jedinstven sistem koji zahvata celu kosinu kopa, i može da uslovi ravan lom etažnih kosina;- Drugi pukotinski sistem ima podudaran pravac pada sa kosinom kopa što može usloviti stepenast lom generalne kosine kopa sa azimutom pada 49.- Treći pukotinski sistem čini presek sa elementima pada 056/24, koji stvara predispoziciju za klinasti lom generalne kosine, ali je klinast lom manje kritičan od stepenastog loma;

Proračun stabilnosti kosine za stepenasti lom───────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 8-zapad──────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 315,0Ugao nagiba kosine () 36,0

STENA:Vrsta stene: G n a j s Zapreminska težina stene (kN/m3) 27,40Kohezija (kN/m2) 88,00Ugao unutrašnjeg trenja () 30,06


REZULTATI PRORAČUNA:Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 245,0Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 179,9Radijus lefka depresije (Rd) (m) 630,0Konstanta parabole depresije: 1.304,2


Težina kliznog tela (W) (kN/m) 384.208Sila potiska (U) (kN/m) 65.194Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0Seizmička sila (S) (kN/m) 0

Nagib pukotina klizanja (γ1) () 25,0Nagib pukotina (γ2) () 72,0

──────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,486

Dobijeni faktori sigurnosti ukazuju na zadovolj- avajuću sigurnost ove kosine.

4.2.2.2. Profil 6-zapad

Profil 6-zapad, prilog br. 4.06, je paralelan profilu 8-zapad i sličan po geološkom sastavu, nalazi se u istim strukturnim zonama ima manji generalni nagib kosine. Iz obvoga proizilazi da je kosina kopa na ovom profilu ugrožena od istih pukotinskih sistema kao i kosina na profilu 8, pa je i provera stabilnosti izvršena na isti način: - Na stepenast lom po pukotinskim sistemima u krečnjaku i u gnajsu i na kritičan nagib generalne ravni klizanja. Pošto veći deo ravni loma pri ovoj proveri prolazi kroz gnajs, proračun je izvr- šen kao da je cela kosina u gnajsu.- Na smicasnje po pukotinskim sistemima u krečnjaku .- Na kružnmi lom, pri čemu je ispitivana cela visina kosine.

Provera stabilnosti kosine za stepenast lom────────────────────────────────────────────────────── P r o f i l 6-zapad──────────────────────────────────────────────────────Visina kosine (m) 308,0Ugao nagiba kosine () 33,0

STENA:Vrsta stene: G n a j s Zapreminska težina stene (kN/m3) 27,40Kohezija (kN/m2) 88,00Ugao unutrašnjeg trenja () 30,06


REZULTATI PRORAČUNA:Visina nivoa podzemne vode (Hw) (m) 240,0Ovodnjeni deo kosine (a) (m) 247,36Radijus lefka depresije (Rd) (m) 600,05Konstanta parabole depresije: 1.190,6


Težina kliznog tela (W) (kN/m) 227.391Sila potiska (U) (kN/m) 36.636Hid. sila. u tenz. pukotini (V) (kN/m) 0 Seizmička sila (S) (kN/m) 0 Nagib pukotina klizanja (γ1) () 25,0Nagib pukotina (γ2) () 72,0──────────────────────────────────────────────────────FAKTOR SIGURNOSTI: Fs = 1,485

Iz dobivenog faktora sigurnosti se može reći da ne postoji posebna opasnost od klizanja na ovom delu kopa.

4.2.2.3. Provera stabilnosti zapadne strane kopa u zoni klizišta na severu (izmedju profila 0 i 2)

Kako je napred izneto, najkritičnije mesto po pitanju stabilnosti je na severnom delu zapadne strane kopa u zoni klizišta (izmedju profila 0 i 2), prilozi br. 4.08 i 4.09. Sistem paralelnih pukotina obrazije ravan klizanja paralelan boku kopa koji ima pružanje približno sever-jug a po visini se može zapaziti od nivoa +248m pa do vrha kopa na nivou +364m. Problem uslož- njava to što je klizna ravan delom ovodnjena. Izviraje vode se može zapaziti na dnu klizišta. Jedan deo vode potiče od atmosfe- rilija a drugi je najverovatnije iz reke M. Pek. Početkom tekuće godine, kada je priliv vode bio veliki, odnosno ovodnjenost klizne ravni velika, došlo je do većih pomeranja. Nailaskom suvog pe- rioda dolazi do isušenja klizne ravni a time i do povećanja otpora klizanja, kohezije i unutrašnjeg trenja po diskontinuitetu što je rezultovalo smirivanjem klizišta. Kako se prema usvojenom planu očekuje da radovi na ovom delu kopa budu završeni do kraja godine, odnosno u suvom periodu to se u pomenutom periodu ne očekuje ponovno pokretanje klizišta.

Manifestacije klizišta u obliku manjih i većih pukotina koje obrazuju sistem se mogu jasno vizuelno zapaziti na površini, prilog br. 4.08, te je moguće predpostaviti kliznu ravan odnosno odrediti njene konture i nagib, pored ovoga moguće je definisati i klizni blok. Kako je napred rečeno, na vrhu kliziš- ta, pukotine se zapažaju po platou nivoa +364m i po kosom putu +353/+290. Na obe lokacije sistem pukotina je približno paralelan i imaju pravac pružanja sever jug. Što se padnog ugla tiče, pukotine po nivou +364m su vertikalne pa čak na pojedinim mestima mogu biti i par stepeni sa padom ka zapadu. Sve pukotine po kosom putu +353/+290 imaju pad ka istoku i to sa padnim uglovima koji se kreću od 65-75. Da bi se dobio reprezentativni padni ugao klizne ravni izvršeno je snimanje pukotina na 18 različitih mesta. Iz ponderisane sredine 18 uzoraka sledi ugao klizne ravni od 69,28.

Napred izneti parametri klizišta navode na zaklju- čak da se ovde radi o delimičnom klizanju boka kopa po diskontinuitetu koji čini sistem pukotina gde je klizna ravan kružni luk, prilozi br. 4.08 i 4.10. Definisanjem klizne ravni i poznavanjem stanja terena moguće je odrediti oblik i dimenzije kliznog bloka.

Ovakav sistem smicanja je proučavan 1990. god. na uzorcima u laboratoriji za mehaniku stena na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu. Rezultati istraživanja su dati u studiji "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek.

Elementi za proveru stabilnosti kliznog bloka na severnomdelu zapadne strane kopa izmedju profila 0 i 2

Tabela br. 4.2.01.────────────────────────────────────────────────────── E l e m e n t vrednost────────────────────────────────────────────────────── Visina kliznog bloka "H" 116 m Površina ravni smicanja po 1 m segmenta "A" 242,95 m Maksimalna površina preseka kliznog bloka "P" 6.340 m Masa kliznog bloka "Wb" po 1m 171.180 KN Ugao unutrašnjeg trenja za vršne vrednosti "" 29,34 Ugao unutrašnjeg trenja za rezid. vrednosti "" 27,75 Kohezija za parametre vršne vrednosti "C" 85 KN/m2

Kohezija za parametre rezid. vrednosti "C" 42 KN/m2

Zapreminska masa "γ" 27 KN/m3

Kosficijent seizmičnosti Ks 0,87 Nagib prave kroz nožicu i vrh klizišta "αs" 30 Ugao kosine terena na mestu klizišta "α" 35─────────────────────────────────────────────────────

Napomene o usvojenim parametrima iz predhodne tabele:

- Visina kliznog bloka "H" je sračunata iz nadmorskih visina nožice i vrha kliznog bloka.- Površina ravni smicanja po 1 m segmenta "A" dobivena je iz dužine kliznog luka i širine

segmenta od 1m.- Maksimalna površina preseka kliznog bloka "P" je izmerena planimetrom na preseku bloka.- Masa kliznog bloka "Wb" je dobivena računski kao blok sa osnovom čija je površina

maksimalna površina kroz klizni blok i visina od 1 m.- Ugao unutrašnjeg trenja "" i kohezija "C" su usvojeni iz studije "La- boratorijsko

istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek.- Zapreminska masa "γ"je usvojena iz studije Rudarskog instituta Beo- grad.- Koeficijent seizmičnosti Ks. Seizmički koeficijent za VII stepen seiz- mičnosti po

Merkaliju je Ks = 0,87. - Nagib prave koja prolazi kroz nožicu i vrh klizišta αs je izmeren sa profila.

- Ugao kosine terena "α" - (generalna kosina kopa) je izmeren sa profila.

Stabilnost kosine zapadne strane kopa na severnom delu u zoni klizišta će biti proverena po Švedskoj metodi momenta prema preporuci H.R.Reynoldsa i P.P.Protopapadakisa (prilog br. 4.10.). Metoda se svodi na odredjivanje koeficijenta sigurnosti "F". Ranije je smatrano da koeficijent sigurnosti treba da se kreće u granicama od 1,5 do 2 pri čemu se smatralo da je za vrednosti manje od 1,5 kosina nestabilna a za veće od 2 kosina nera- cionalna. Poslednjih tridesetak godina se uzima da se faktor sigurnosti kreće u granicama od 1,2 do 1,5. Kod privremenih radova i radova koji se završavaju u kraćem vremenskom periodu ovaj faktor se uzima u granicama od 1,15 do 1,3.

- Centar kritičnog kruga je odredjen prema Felleniusovoj tablici. - Klizni blok je podeljen u 10 lamela širine od po 20m.

- Dužina kosine klizišta "lk" iznosi:

H 116lk = ─────── = ────────── = 232.0 m

sin αs sin 30gde je:

H - Visina kliznog bloka i iznosi:H = (+364) - (+248) = 116m

αs = 30 - Nagib prave koja prolazi kroz nožicu i vrh kli- zišta

- Poluprečnik kritičnog kruga je: lk 232,0

R = ──────────────── = ────────────────── = 232 m 2 * cos(90-αs) 2 * cos(90-30)

U tabeli br. 4.2.02. prikazane su površine pojedinih lamela na kritčnom mestu, mase po 1 m lamele i tangencijalne i normalne komponente sila.

Tabela br. 4.2.02.─────────────────────────────────────────────────Lamela Površina Masa 1m Tangenc. Normalnabroj lamele lamele komponenta komponenta (m2) (kN) (kN) (kN)─────────────────────────────────────────────────

1 200 5.400 4.400 3.100 2 440 11.880 8.700 8.000

3 700 18.900 12.300 14.400 4 1.000 27.000 15.200 22.300 5 920 24.840 11.800 21.900 6 880 23.760 9.200 21.900 7 840 22.680 7.000 21.600 8 720 19.440 4.300 19.100 9 480 12.960 1.700 12.90010 160 4.320 240 4.300─────────────────────────────────────────────────Ukupno: 6.340 171.180 74.840 149.500

- Koeficijent sigurnosti:

L * C + ΣN * tg F = ───────────────────── * Ks

ΣT

gde je:L - Dužina kliznog luka

R * π * δ 232 * 3,1416 * 60L = ───────────── = ──────────────────── = 242,95 m

180 180

- Za parametre vršne vrednosti:

Gde je:δ = 60 - Ugao kružnog luka

C = 85 kN/m2 - Kohezija ΣN - Suma normalnih sila (Tabela br. 4.2.02.) = 29,34 - Ugao unutrašnjeg trenja ΣT - Suma tangencijalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)Ks = 0,87 - Koeficijent seizmičnosti po Merkaliju

242,95 * 85 + 149.500 * tg 29,34F = ─────────────────────────────────── * 0,87 = 1,217

74.840

- Za parametre rezidualne vrednosti:

Gde je:δ = 60 - Ugao kružnog luka

C = 42 kN/m2 - Kohezija ΣN - Suma normalnih sila (Tabela br. 4.2.02.) = 27,75 - Ugao unutrašnjeg trenja ΣT - Suma tangencijalnih sila (Tabela br. 4.2.02.)Ks = 0,87 - Koeficijent seizmičnosti po Merkaliju

242,95 * 42 + 149.500 * tg 27,75F = ─────────────────────────────────── * 0,87 = 1,033

74.840

Kako se iz predhodnog proračuna vidi koficijent sigurnosti se kreće u granicama predloženog te se smatra da će kop imati odgovarajuću sigurnost.

Prema prof. Cimbareviču za usvojene parametre stena i data opterećenja dubina kopa do koje se može ići računa se po formuli:

2 K * sin αk * cos H = ────────────────────── αk - sin2 (─────────) 2

gde je: K - Koeficijent kohezije koji predstavlja odnos izmedju kohezije i zapreminske težine. αk = 37 - Planirana generalna kosina kopa u zahvatu zone HAC-a ispod nivia +170m. = 27,75 - Ugao unutrašnjeg trenja masiva

42 2 * ──── * sin 37 * cos 27,75

27 H = ────────────────────────────────── = 1.177m 37 - 27,75 sin2 (──────────────) 2

Dubina kopa dobivena po ovoj formuli je veća od dubine koja se na ovom mestu predvidja prema dinamici otkopavanja do 2000. godine što daje odredjenu sigurnost.

Na osnovu napred datih proračina može se reći da kosina ima zadovoljavajuću sigurnost te da u planiranom periodu, uz pažljivo vodjenje bušačko minerskih radova, nebi trebalo oče- kivati bitna pomeranja klizišta. Uzimajući u obzir sve napred izneto može se očekivati da će se radovi na pomenutom radilištu bezbedno okončati bez posebnog saniranja klizišta.

5.0. T H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A

Otkopavanje rude na Površinskom kopu Južni revir u području zone HAC-a će biti vršeno površinski postojećom tehnologijom i mehanizacijom.

Otkopavanje će se vršiti prema ovom Uputstvu koje je uskladjeno sa "Dopunskim rudarskim projektom površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125" i uputstvima za rad na Južnom reviru.

U okviru otkopavanja u užem smislu mogu se izdvoj- iti sledeće tehnološke operacije : priprema terena, bušenje, oprobavanje, miniranje, utovar, transport, odlaganje jalovine, prat- eći radovi, rudarsko održavanje kopa i odvodnjavanje.

Jalovina na ovom delu je mala i predstavlja vlažan materijal koji nemože da se preradi ili obrušeni materijal sa vi- ših etaža koji je deponovan na kosini a koji je često dosta oksi- disao.

Na na proizvodnji rude će se raditi u sve tri smene. Primarno usitnjavanje će biti vršeno bušačko minerskim radovima. Bušenje će biti vršeno bušilicom BE- 45R interne oznaka BE-7. Miniranje će se vršiti AN-FO i SL- URRY eksplozivima. Utovar će biti vršen bagerom kašikarom MARION 182 interne oznake M-2. Transport jalovine do deponije ili do TS-1 će biti kamionski. Transport rude do Primarnog drobljenja je takodje kamionski. Za transport su usvojeni kamioni WABCO nosivosti 190 kratkih tona. Odlaganje jalovine, izrada i održavanje puteva, rudarsko održa- vanje kopa i pomoćni radovi će biti vršeni postojećom pomoćnom mehanizacijom. Odvodnjavanje radilišta će biti vršeno prema pos- tojećem projektu odvodnjavanja.

5.1. Elementi površinskog kopa

Polazni elementi za projektovanje kopa su generalna kosina kopa i visina etaža, prilog br. 5.01.

5.1.1. Generalna kosina kopa

Ispitivanje osobina stena Majdanpečkog ležišta u cilju odredjivanja generalne kosine kopa su vršena u više navrata od strane nekoliko firmi. Elementi su kroz višegodišnji rad proveravani na terenu. Ostvareni elementi se redovno evidentiraju u Tehničkoj pripremi Površinskog kopa i pažljivo analiziraju.

Prema geotehničkim ispitivanjima koja je izvršio institut "Jaroslav černi" iz Beograda kosine kopa do dubine od 700 metara su: (tabela br. 5.1.01.)

Tabela br. 5.1.01. ────────────────────────────────────────────────────── Dubina kopa Pregled prosečnih vrednosti uglova H (m) kosina za radnu sredinu A B C D ────────────────────────────────────────────────────── 50 72 39' 61 12' 67 00' 74 30' 75 54 09' 51 00' 57 41' 66 02' 100 47 39' 45 00' 52 05' 60 38'

125 43 15' 41 30' 47 47' 56 26'150 40 15' 39 18' 44 17' 52 38'175 38 15' 37 24' 42 29' 50 02'200 36 33' 35 36' 40 29' 47 26'250 34 27' 32 24' 39 17' 44 26'300 32 45' 30 36' 34 53' 42 14'350 31 39' 29 12' 33 05' 40 26'400 30 39' 28 06' 31 41' 38 50'500 28 51' 26 30' 29 53' 36 14'550 28 09' 26 00' 28 30' 35 30'600 27 33' 25 40' 28 20' 35 00'650 26 39' 25 10' 28 10' 34 32'700 26 00' 25 00' 28 00' 34 00'

──────────────────────────────────────────────────────

Ispitivanje parametara čvrstoće stenske mase je vršila i Američka firma "INDEPENDENT mining consultans, inc". Rezulta- ti ispitivanja su prikazani u studiji "SLOPE STABILITY ANALYSIS OPEN PIT JUžNI REVIR". U istoj studiji data je preporuka za pro- sečne elemente kopa i etaža prema pojedinim vrstama stena (Tabe- la br. 5.1.02.).

Tabela br. 5.1.02.────────────────────────────────────────────────────── bez dreniranja sa dreniranjem

──────────────────── ─────────────────── proseč. horiz. Prosečni horiz. ugao rastojanje ugao rastojanje Vrsta stene kosine od nožice kosine od nožice kopa do nožice kopa do nožice () (m) () (m)──────────────────────────────────────────────────────Sz. andezit 40 17,9 45 15,0Jz. andezit 40 17,9 45 15,0J. andezit 45 15,0 45 15,0Ji. andezit 40 17,9 40 17,9I. gnajs 40 17,9 40 17,9Sz. gnajs 40 17,9 45 15,0S. gnajs 45 15,0 45 15,0Jz. gnajs 40 17,9 45 15,0Ji. krečnjak 42 16,65 42 16,65Jz. krečnjak 45 15,0 45 15,0Z. krečnjak 45 15,0 45 15,0I. škriljac 34 22,25 36 20,65──────────────────────────────────────────────────────

Za potrebe projektovanja radnih etaža i zavrŠnih kosina PK

Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Program geomehaničkih istraživanja su izradili stručnjaci RBM-a u saradnji sa stručnjacima instituta iz Tusona. Poseban naglasak u tom programu dat je smicanju po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutrašnjeg trenja. U cilju ispitivanja izdvojeno je po osam reprezenata karakterističnih vrsta stena i to za škriljac, za krečnjak, za andezit i za gnajs. Reprezenti su tako odabrani da mogu biti merodavni u analizi stabilnosti radnih etaža i završnih kosina.

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdtične i značajne četri litološke sredine i to: gnajs, andezit, krečnjak i škriljac.

Na svakom od ovih uzoraka su utvrdjeni parametri smicanja po diskontinuitetima. Podaci su dobiveni korišćenjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini a prikazani su tabelarno i grafički. U toku opita i interpreta- cije podataka posebna pažnja se obraćala na definisanju vršnih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabelama 5, 6, 7, 8 i 9 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vršnih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja.

Čnjenica da je za svaku vrstu stene ispitano po osam reprezenata, da je metoda odgovarajuća i da je ispitivanje izvršeno korektno, daje pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja te se u projektovanju ovi parametri mogu koristiti kao vrlo pouzdani. Može se zaključiti i to da do sada ostvareni parametri kopa kao i usvojeni parametri za projektovanje u "Dop- unskom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra do kotse 125" imaju zadovoljavajuću sigurnost.

U Dopunskom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125 usvojene su sled- eće generalne kosine

kopa (tabela br. 5.1.03.).

Tabela br. 5.1.03.──────────────────────────────────────────────────────

v r s t a s t e n a generalna kosina kopa (α)──────────────────────────────────────────────────────

"A" (gnajs) 36,34"B" (škriljac, filit) 30,00"C" (andezit) 37,10"D" (krečnjaIk) 42,34

──────────────────────────────────────────────────────

U Tehničkoj pripremi Površinskog kopa RBM-a se redovno vodi evidencija o ostvarenim parametrima kopa. Ostvareni elementi prema vrstama stena, a koji su se u praksi tokom dugogodišnjeg rada pokazali kao zadovoljavajući, su dati u tabeli br. 5.1.04.

Tabela br. 5.1.04.────────────────────────────────────────────────────── radna sredina

Parametar ──────────────────────── A B C D──────────────────────────────────────────────────────Radni ugao etaže (stepen) 75 75 75 75Završni ugao etaže (stepen) 65 43 56 73Završni ugao kosine kopa (stepen) 36 30 37 42Min. radna širina etažne ravni (m) 58 58 58 58Zona mog. obrušavanja etaže (m) 3 12 6 1Min. završ. širina etaž. ravni (m) 9 22 15 3Širina transportnih puteva (m) 22 31 25 20─────────────────────────────────────────────────────

Uzimajući u obzir sva napred izneta razmatranja i iskustva koja tretiraju stabilnost kosina, usvojena je u Upu- tstvu za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +170m generalna kosina kopa α= 37.

5.1.2. Visina etaža

Prema usvojenoj tehnologiji u dosadašnjem radu otkopavanje na Površinskom kopu Južnog revira se vrši u etažama visine od po 15 m. Prema tome i u Uputstvu za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +170m biće usvojeno otkopavanje sa etaž- ama od po h=15m.

5.2. Elementi etaža površinskog kopa

Polazni podaci za proračun elemenata etaža su usvojena generalna kosina kopa od α = 37 i visina etaže od 15m.

5.2.1. Korak etaže "lu"

Ova veličina predstavlja zbir širine radne kosine etaže, širine zone mogućeg obrušavanja i sigurnosne širine etažne ravni (Prilog br. 5.01.)

h 15lu = ──────── = ───────── = 19,91 m

tg α tg 37

gdeje:

h = 15 m - Usvojerna visina etaže α = 37 - Generalna kosina kopa

Radi lakše grafičke interpretaija usvaja se korak etaže lu = 20,0 m.

5.2.2. Radni ugao kosine etaže "αr"

Radni ugao kosine etaže zavisi od više faktora kao na primer: Fizičko mehaničkih karakteristika stenskih masa, visine etaža, nagiba minskih bušotina i primene utovrne mehannizaci- je. Smatra se iz iskustva da se za konkretne uslove može za radni ugao kosine etaža uzeti ugao bušenja odnosno αr = 75 (Prilog br. 5.01.).

5.2.3. Širina radne kosine etaže "lr"

Širina kosine etaže (Prilog br. 5.01.) je u funkciji od visine i nagiba radne kosine etaža i iznosi:

h 15lr = ─────── = ───────── = 4,0 m

tg αr tg 75

5.2.4. Širina etažne reavni pri radnoj kosini etaže

Ova veličina predstavlja radnu širinu etažne ravni odnosno širinu etažne ravni u vremenu dok još nije počelo ob- rušavanje iz zone mogućeg obrušavanja (Prilog br. 5.01.).

le = lu - lr = 20 - 4 = 16 m

5.2.5. Ugao stabilnog držanja etaže "αs" i ugao prirodnog držanja obrušenog materijala "αp"

Radni ugao kosine etaža je odredjen nagibom buše- nja, odnosno za mekše stene to je ugao koji etaža dobije pri za- vršetku utovara. Posle kraćeg ili dužeg stajanja (Prilog br. 5.01.) usled različitih faktora dolazi do raspadanja stena, osi- panja i klizanja iz bloka mogućeg obrušavanja. Materijal se deponuje na etažnoj ravni. Nakon izvesnog vremena koje može biti vrlo različito ovaj se proces stabilizuje. Radna kosina etaže zauzme ugao stabilnog držanja a obrušeni materijal ugao prirodnog drža- nja obrušenog materijala. Prema tome kako su se ponašale slične stene na Majdanpečkim površinskim kopovima smatra se da se ugao stabilnog držanja etaže kreće oko 56 a ugao prirodnog držanja obrušenog materijala oko 38.

5.2.6. Zona mogućeg obrušavanja "lo"

Zona mogućeg obrušavanja (Prilog br. 5.01.) je definisana radnim uglom, uglom stabilnog držanja i visinom etaža. Za usvojeni radni ugao αr = 75, ugao stabilnog držanja etaža αs = 56 i visinu etaža od h = 15m zona mogućeg obrušavanja iznosi:

lo = h * (ctg αs - ctg αr) = 15 * (ctg 56 - ctg 75)lo = 6,1 m

5.2.7. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje obrušenog materijala "lm"

Površina bloka mogućeg obrušavanja "S" (Prilog br. 5.01.) je definisana radnom kosinom, kosinom stabilnog držanja i visinom etaže i ona iznosi: h2 152

S = ──── * (ctg αs - ctg αr) = ──── * (ctg 56 - ctg 75) 2 2

S = 45,74 m2

Kako je napred rečeno, raspadnuta stena iz bloka mogu- ćeg obrušavanja se deponuje na etažnoj ravni preko nožice etaže. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje ovog materijala iznosi:

───────────────────────────────────── / 2 * S * Kr

lm = / ──────────────────────────────────── / (sin αp)2

sin αp * cos αp + ───────────────

tg (αs - αp)

gde je:S = 45,74 m2 - Površina bloka mogućeg obrušavanjaKr = 1,45 - Koeficijent rastresitosti obrušenog materijala.αp = 38 - Ugao prirodnog držanja obrušenog materijala.αs = 56 - Ugao stabilnog držanja kosine etaže.

───────────────────────────────────── / 2 * 45,74 * 1.45 lm = / ──────────────────────────────────── / (sin 38)2

sin 38 * cos 38 + ─────────────── tg (56 - 38)

lm = 9 m

5.2.8. Širina sigurnosne etažne ravni "ls"

Prema usvojenoj generalnoj kosini kopa, uglu stabilnog držanja etaže i visini etaže (Prilog br. 5.01.) širina etažne ravni iznosi:

ls = lu - lr - lo = 20 - 4 - 6,1 = 9,9 m

gde je:lu = 20,0 m - Korak etaže.lr = 4,0 m - Širina radne kosine etaže.lo = 6,1 m - Širina zone mogućeg obrušavanja.

Kako je prema predhodnoj tački potrebna širina et- ažne ravni za deponovanje obrušenog materijala lm = 9 m to sraču- nata širina etažne ravni od ls = 9,9 m zadovoljva.

5.2.9. Elementi puta

Glavni transportni putevi iznad nivoa +170m će biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Putevi po radnim etažama će takodje biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Konačni put +170/ +125 po zapadnoj srani će biti dvosmeran sa jednom kolovoznom trakom.

Maksimalni uspon, odnosno pad glavnih transportnih puteva je 9 %.

Širina dvosmernog puta sa dve kolovozne trake (Prilog br. 5.02.) iznosi:

Šdve = lo + lb + 2D + ld + lk + nŠdve = 6,1 + 2,0 + 2 * 7,0 + 1,0 + 2,0 + 0,4 = 25,5 m

gde je:- lo = 6,1 m - Širina zone mogućeg obrušavanja

- lb = 2,0 m - Širina zaštitne berme- D = 7,0 m - Maksimalna širina vozila- d = 1,0 m - Slobodna širina puta za mimoilaženje vozila- lk = 2,0 m - Širina kanala- n = 0,4 m - Ostojanje nožice etaže od ivice kanala

Širina puta sa jednom kolovoznom trakom (Prilog br. 5.03.) iznosi:

Šjed = lo + lb + db + D + dk + lk + n Šjed = 6,1 + 1 + 1 + 7 + 1 + 1,5 + 0,4 = 18 mgde je:

- db = 1m - Rastojanje izmedju kolovozne trake i zaštitne berme.- dk = 1m Rastojanje izmedju kolovozne trake i kanala.- lk = 1,5 m Širina kanala.

Napred proračunati i usvojeni glavni paramatri kopa i etaža u okviru poglavlja 5. ovog Uputstva dati su u tabeli br. 5.2.02.

Tabela br. 5.2.02.──────────────────────────────────────────────────────

e l e m e n t vrednost──────────────────────────────────────────────────────Visina etaže "h"(m) 15Korak etaže lu (m) 20Radni ugao kosine etaže "αr"() 75Radna širina kosine etaže "lr"(m) 4Ugao stabil. drž. kos. etaže "αs"() 56Zona mog. obrušavanja kosine "lo"(m) 6,1Ugao prir.drž. obruš. mater. "αp"() 38Min. radna širina. etaž. ravni "le"(m) 16Potrebna širina etaž. ravni za zadrž. obrušenog materijala "lm"(m) 9,0Završ. širina etaž. ravni "ls"(m) 9,9Min. širina puteva sa dve kolovoz. trake "Š2"(m) 25,5Min. širina puteva sa jednom kolovoz. trakom "Š1"(m) 18,0──────────────────────────────────────────────────────

6.0. REZERVE RUDE

6.1. Geološke rezerve

Konstrukcija kopa, prilog br. 5.04, i obračun geo- loških rezervi za zahvat HAC ispod nivoa +170m su vršeni na situ- acionom planu na stanje 20.06.1999. godine. Količina rude je data po etažama u tabeli br. 6.01.

Geološke rezerve rude u zoni HAC-a Tabela br. 6.01.────────────────────────────────────────────────────── Etaža Ruda (t)

────────────────────────────────────────────────────── 155 410.000 140 370.000 125 190.000 ────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 970.000

6.2. Eksploatacione rezerve

Kako je napred rečeno otkopavanje se vrši u sredini rudnog tela koje nema proslojke jalovine i dajkove te neće biti eksploatacionih gubitaka ni osiromašenja. Jalovina je bez- načajna i predstavlja vlažnu i blatnjavu rudu koja nemože da se preradi i pridošao materijal sa viših etaža. Prema tome, u ovom slučaju eksploatacione rezerve će biti jednake geološkim rezer- vama a prikazane su u tabeli br. 6.02.

Eksploatacione rezerve rude u zoni HAC-a Tabela br. 6.02.────────────────────────────────────────────────────── Etaža Ruda (t)────────────────────────────────────────────────────── 155 410.000 140 370.000 125 190.000 ───────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 970.000

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA

Iz tačke 6.2. tabela br. 6.02. se vidi da ukupne eksploatacione rezerve na ovom delu kopa iznose 970.000 t. Prema izmeni godišnjeg plana predvidjeno je da se sa Južnog revira iz zone HAC-a daje po 200.000 t mesečno. Iz predhodnog proizilazi dinamika otkopavanja data u tabeli 7.01.

Dinamika otkopavanja zone HAC-a Tabela br. 7.01.────────────────────────────────────────────────────── Period Ruda (t)────────────────────────────────────────────────────── 20.-30. Jun 70.000 Jul 200.000 Avgust 200.000 Septembar 200.000 Oktobar 200.000 Novembar 100.000────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 970.000

8.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA

8.1.0. BUŠENJE

Bušenje minskih bušotina za primarno miniranje vr- šiće se bušilicom BE-45R interne oznake BE-7 sledećih glavnih karakteristika:- Prečnik bušotine 229 mm- Dužina bušaće šipke 9,98 m- Broj šipki u magacinu 1 kom.- Maksimalna dubina bušenja 19 m- Mogućnost bušenja pod uglom od 0 - 90

Ostale karakteistike su date u prospektu prilog br. 8.01.

Na osnovu dosadašnjeg rada ovih bušilica ostvarene brzine bušenja u najzastupljenijim stenama su sledeće:

Tabela br. 8.1.01.──────────────────────────────────────────────────────Vrsta stene BE-45R (m/ef.h)──────────────────────────────────────────────────────Andezit 14Krečnjak 11Ruda 12,5──────────────────────────────────────────────────────

Ostvarena geometrija bušenja je zavisna od vrste stenske mase i za pojedine vrste stena data je u tabeli:

Tabela br. 8.1.02.────────────────────────────────────────────────────── BE-45RVrsta stene ───────────── a (m) W (m)────────────────────────────────────────────────────── Andezit 7 6 Krečnjak 6 5 Gnajs 8 7 Ruda 7 6──────────────────────────────────────────────────────

Gde je:a - Rastojanje izmedju bušotina (m)W - Linija najmanjeg otpora (m)

8.1.1. Kapacitet bušilica

Smenski kapacitet:

QS = v * 8 * Kr * Kef * q

Gde je:v - Brzina bušenja u rudi.Kr - Koeficijent raspoloživosti bušiliceKef - Iskorišćenje radnog vremena.q - Učinak (t/m).

QS = 12,5 * 8 * 0,6 * 0,65 * 130 = 5.070 t/sm.

Dnevni kapacitet:

Pošto se rad odvija u tri smene dnevni kapacitet će biti:

QD = QS * 3 = 5.070 * 3 = 15.210 t/dan

Mesečni kapacitet je:

Za 30 dana rada mesečno kapacitet će biti:

QM = QD * 30 = 15.210 * 30 = 456.300 t/mes.

Godišnji kapacitet je:

Pošto se u rudniku radi 365 dana godišnje, godiš- nji kapacitet će biti:

QG = QD * 365 = 5.551.650 t/god.

Prema usvojenom planu otkopavanje na ovom radiliš- tu će se vršiti sa maksimalno 200.000 t/mes. što je daleko ispod mesečnog kapaciteta za bušilicu tipa BE45R.

- Dnevno treba izbušiti maksimalno: QMD 7.000

lD = ────── = ────────── 54 m U 130gde je:

QMD = 7.000 t - Maksimalna dnevna proizvodnjaU = 180 t/m' - Učinak bušotine

- Mesečno treba izbušiti maksimalno:

QMM 200.000lM = ────── = ────────── 1.538,5 m

U 130gde je:

QMM = 200.000 t - Maksimalna mesečna proizvodnjaU = 130 t/m' - Učinak bušotine

- U toku dana treba izbušiti: lD 54

NBD = ───── = ────── 3,17 bušotina LH 17gde je:

LH = 17 m - dubina jedne bušotine sa probušenjem.

Ako se na bušenju usvoji takav način rada da se buše- nje vrši u drugoj i trećoj smeni a u prvoj održavanje bušilice i vreme miniranja, potreban smenski učinak bušilice bi bio:

lD 54lS = ──── = ─────── = 27 m/sm.

Ns 2gde je:

lD = 54 m - Potreban dnevni učinak bušiliceNS = 2 smene - Dnevni broj smena za bušenje

Potrebno mesečno efektivno vreme je: lM 1.538,5 hEF = ──────── = ─────────── = 123 (h) vh 12,5gde je:

lM = 1538,5 (m) - Mesečna dužina bušotinavh = 12,5 (m/ef.h) - Brzina bušenja u rudi

Potrebno mesečno raspoloživo vreme je:

hEF 123hRM = ────── = ────────── = 145 (h)

kR 0,85

gde je: hEF = 4.238 (h) - Potrebno efektivno vreme kR = 0,85 - Koeficijent iskorišćenja raspoloživog radnog

vremena.

Za bušenje etažnih pragova i blokova većih gaba- rita će biti

upotrebljena bušilica za sekundarno bušenje.

8.2.0. OPROBAVANJE

Ova operacija predstavlja uzimanje reprezentativnog dela nabušenog materijala iz bušotina primarnog bušenja. Materijal obraditi u laboratoriji. Dobivene rezultat evidentirati a na osnovu njih usmeravati radove.

8.3.0. MINIRANJE

Miniranje minskih bušotina na površinskim kopovima Severnog i Južnog revira RBM-a se vrši prema "Dopunskom rudarskom projektu primene AN-FO i SLURY eksploziva na površinskom kopu RBM-a" i "Dopunskom rudarskom projektu o primeni emulzionih eksploziva pumpanog tipa detolit-PE i detolit-PEM na površinskim kopovima RBM-a".

Dinamikom otkopavanja rude na površinskom kopu do kraja 1999. godine predvidjeno je otkopavanje rudnih etaža 155, 140 i 125 koje su u neposrednoj blizini i ispod klizišta. Tehnol- oška faza u otkopavanju koja najviše ima uticaj na stabilnost klizišta je bušenje i miniranje, posebno miniranje. Miniranjem se iz eksplozivnih materija oslobadja velika količina energije koja u veoma kratkom vremenskom intervalu ispoljava ogromnu snagu. jedan deo oslobodjene energije iskoristi se za razaranje stenske mase a drugi deo se u vidu elastičnih seizmičkih talasa gubi u stenskom masivu.

U cilju smanjenja seizmičkih efekata a istovremeno boljeg iskorišćenja energije eksploziva za usitnjavanje stenske mase potrebno je što optimalnije odreddditi parametre bušačko minerskih radova.

Uticaj seizmičkog dejstva miniranja koje uslovlja- va masovno miniranje na površinskom kopu na okolne industrijske objekte i urbano naselje grada ispitan je do sada u više navrata a najnovije i za sada njapouzdanije obavljeno je 1980. godine i 1982. godine od strane Geofizičkog zavoda i Rudarskog instituta iz Beograda. Koristeći njihova merenja i istraživanja kao i isku- stveno usvojiće se parametri za obavljanje bušačko minerskih radova na pomenutim etažama.

8.3.1. Parametri bušačko minerskih radova

8.3.2. Otvaranja etaže 155

Etaža 155 biće otvorena usekom, prilog br. 8.03. Parametri bušačko minerskih radova su dati u tabeli 8.3.01.

PARAMETRI BUŠAČKO MINERSKIH RADOVA Tabela br. 8.3.01.─────────────────────────────────────────────────────────────── Broj Broj Dubina Rastoj. Rastoj. Usmerenje Količina Eksploz.po IntervalBroj red.u bušot.u bušot.u izmedju izmedju bušotine eksploz. intervalu uspore-serije seriji seriji seriji redova bušotina po seriji usporenja nja (kom.) (kom.) (m) (m) (kg) (kg) (msec)─────────────────────────────────────────────────────────────── 1 7 44 8 5 5 Prvi red S-J, ostali J-S 4.400 300 50 2 6 47 8 5 5 J-S paral.osi useka 4.700 350 50 3 4 37 9;10 5 5 J-S paral.osi useka 4.800 350 50 4 4 37 10;11;12 5;6 5;6 J-S paral.osi useka 4.900 350 50 5 3 27 12;13;14 6 6 J-S paral.osi useka 5.000 400 50 6 3 29 14;15 6 6 J-S paral.osi useka 5.000 400 50 7 2 20 15;16 6 6 J-S paral.osi useka 5.000 400 50 8 2 20 16 6 6 J-S paral.osi useka 5.000 400 50───────────────────────────────────────────────────────────────

Početak useka otvaranja su tačke A i B na nivou +168m. Tačka A sa koordinatama x= 19.456 i y= 74.653 i tačka B sa koorfinatama x=19.456 i y= 74.678. Kraj useka otvaranja su ta- čke C i D na nivou +154m sa koordinatama C(x=19.302; y=74.635) i tačka D(x=19.296; y=74.680). Usek otvaranja je prikazan na prilogu br. 8.03.

Minske bušotine će biti paralelne osi useka sa us- merenjem bušotina u prvom redu serije 1 sever-jug dok usmerenje ostalih bušotina kod svih osam serija će biti približno jug-sever. Bušotine će biti bušene pod uglom od 75 sa dubinama koje su date u prilogu br. 8.02. i tabeli br. 8.3.01.

Miniranje useka će se izvršiti u osam serija po redosledu kako je dato u prilogu br. 8.02. i tabeli 8.3.01. Po- što se očekuje da će bušotine biti ovodnjene punjenje minskih bu- šotina će se vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i Detolitom PE i to količinama koje su date u tabeli br. 8.3.01. sa maksimalnim količinama po bušotini od 400 kg. Iniciranje eksploziva će se vr- šiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje će se vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušot- ina preko 13 m iniciranje će se vršiti sa dva bustera i to oba sa dna.

8.3.3. Otvaranje etaže 140

Otvaranje etaže 140, prilog br. 8.04, će biti del- imično u useku a delimično u zaseku. Početak useka otvaranja su tačke C i E na nivou +154m. Tačka C sa koordinatama x=19.302 i y=74.635 i tačka E sa koorfinatama x=19.298 i y=74.660. Kraj otvaranja su tačke F i G na nivou +139m sa koordinatama F(x=19.139; y=74.603) i tačka G(x=19.132; y=74.633). Podatke za otvaranje koristiti iz priloga br. 8.04, 8.02. i tabele 8.3.01.

8.3.4. Otvaranje etaže 125

Otvaranje etaže 125, prilog br. 8.05, će se izvr- šiti zasekom. Početak zaseka su tačke F i H na nivou +139m. Tačka F sa koordinatama x=19.139 i

y=74.603 i tačka H sa koorfinatama x=19.131 i y=74.628. Kraj otvaranja su tačke I i J na nivou +124 sa koordinatama I(x=18.956; y=74.587) i tačka J(x=18.956; y=74.610). Podatke za otvaranje koristiti iz priloga br. 8.05, 8.02. i tabele 8.3.01.

8.3.5. Miniranje za visine etaža od 15m

Ovo poglavlje obuhvata otvorene etaže gde je visina etaža 15 m. Zbog blizine grada, dubine kopa i blizine klizi- šta miniranje će se vršiti smanjenom količinom eksploziva od naj- više 5.000 kg eksploziva po seriji odnosno 400 kg eksploziva po intervalu. Miniranje vršiti sa najviše dva reda bušotina po seriji. Serije sa dva reda bušotina u prvom redu treba da imaju 6 a u drugom 5 bušotina. Kada se minira jednoredna serija ona može da ima najviše 12 bušotina.

Pošto se očekuje da će bušotine biti ovodnjene punjenje minskih bušotina će se vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i Detolitom PE i to količinama koje su date u tabeli br. 8.3.02. sa maksimalnim količinama po bušotini od 400 kg. Iniciranje eksploziva će se vršiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje će se vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušotina preko 13 m iniciranje će se vršiti sa dva bustera i to oba sa dna. Za bušotine koje imaju usmerenje upravno na osu kopa količine eksploziva treba smanjiti za 20 %. Da nebi došlo do nepredvidjenih prekida ili premoštenja unutar bušotina ili izmedju bušotina u seriji a samim tim došlo do neželjenih posledica treba za iniciranje i aktiviranje minskih serija koristiti sredstva priznatih svetskih proizvodjača koja su sigurna i proverena.

Parametri bušačko minerskih radova za otvorenu etažu Tabela br. 8.3.02─────────────────────────────────────────────────────────────── Prečnik bušotine 229 mm ───────────────────── Za seriju I red II red ───────────────────────────────────────────────────────────────Visina etaže, H (m) 15 15 15 Ugao bušenja, α () 75 75 75 Rastoj.prvog reda od ivice, b (m) 6 - - Rastoj.izmedju bušotina, a (m) 7 7 - Rastoj.izmedju redova, c (m) - 6 - Probušenje, lp (m) 1 1 1 Dubina bušotine, lb (m) 16 16 16 Dužina stuba eksp.punjenja, Lp (m) 9 9 9 Min.dužina začepa, lč (m) 7 7 7 Maks.kol.eksp.po bušotini, Qb (kg) 400 400 400 Broj.bušotina u redu 6 5 11 Usmerenje bušotine Upravno na bermu Max.količ.eksp.u seriji (kg) 5.000 Max.kol.ekspl.po interv (kg) 400 400 400 Interval usporenja (ms) 50 50 50 Vrsta stenskog materijala andezit andezit andezitBroj grupe u seriji 6 5 11 Vreme traj.eksplozije (ms) 250 250 500 ──────────────────────────────────────────────────────────────

8.4.0. UTOVAR

.8.4.1. Izbor mehanizacije

Za utovar stenskog materijala na površinskim kopovima RBM-a trenutno je u uopotrebi sledeća utovarna mehanizacija: bageri kašikari MARION 182, MARION 191, MARION 191II i BE 395. Pored bagera u upotrebi je i jedan utovarivač LETAUERNAU. Na delu kopa u zoni HAC-a se nalazi bager M-182 interne oznake M-2. U neposerenoj blizini ovog radilišta ne postoji nijedan drugi bager te će se jedino pomenuti bager koristiti za izvodjenje radova. Povremeno, za posebne radove, će biti korišćen utovarivač LETAUERNAU.

8.4.2. Proračun utovarnih kapaciteta

Rad bagera će se odvijati u dva režima. U prvom režimu bager će raditi na otvaranju etaže. Radiće se na izradi useka otvaranja ili kosog puta otvaranja u boku kopa. U ovom slu- čaju kapacitet bagera, zbog uslova rada, će biti daleko ispod ek- sploatacionog i promenljiv u funkciji od visine serije. U početku rada na putu ili useku otvaranja, dok je visina odminiranog materijala mala, kapacitet bagera će biti dosta mali. Sa povećavanjem visine odminiranog materijala kapacitet bagera će rasti.

Za rad u prvom režimu rada proračun eksploatacionih kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta, zbog rada u specifičnim uslovima, neće biti vršen. Reg- ulisanje kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno - transportnih kapaciteta će biti prepušteno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to čini.

U drugom režimu bageri će raditi na razradjenom radilištu pri punoj visini etaže. U ovom režimu bageri će ostva- rivati svoj puni eksploatacioni kapacitet.

8.4.2.1. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 182

Tehničke karakteristike bagera M-182 su date u prilogu br. 8.06.

- Teoretski kapacitet

Odražava samo konstruktivne karakteristike bagera i ra- čuna se prema obrascu:

3.600Qth = ──────── qb (m3/h)

Tct

gde je :

n = 2,4 - Konstruktivno - računski broj ciklusa u minutiTct - Teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera qb = 7,6 m3 - Geometrjska zapremina kašike bagera

3600Qt = ───────── 7,6 = 1.094 (m3/h)

25

-Tehnički kapacitet

Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehnički kapacitet odražava još i uticaj fizičko mehaničkih karakteristika stena, oblik i dimenzije otkopa i računa se prema obrascu: 3.600 * qb * Kz

Qh = ───────────────── (m3/h) Tc * Kr

gde je: qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,80 - Koeficijent punjenja bagerske kašike Kr = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijalaTc = 45 s - Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada. U ovom

slučaju uslovi rada su vrlo teški. Bager će dobar deo vremena provesti radeći na usecima i zasecima otvaranja gde je širina radnog čela vrlo mala Što izizkuje

veliki radijus okretanja, visina odminiranog materijala je mala, radiće se po padu, zbog smanjenog probušenja bušotina često će se javljati i etažni pragovi. Često će pad useka morati naknadno da se dovodi u planirane granice. Iz svega napred iznetog rezultovalo je ovako

visoko usvojeno vreme za ciklus rada bagera.

3.600 * 7,6 * 0.80Qh = ────────────────────── = 335,4 (m3/h)

45 * 1,45

odnosno:Qh = 335,4 * γ = 335,4 * 2,7 = 905,6 (t/ef.h)

gde je: γ = 2,7 (t/m3) - Zapreminska težina stenskog materijala

- Eksploatacioni kapacitet

Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na tehnički kapacitet odražava još i uticaj održavanja i organiza- cije rada.

- Smenski kapacitet:

Qsm = Qh * tsm * Kr * Ks

gde je:Qh - Tehnički kapacitettsm - Vreme trajanja smeneKr = 0,60 - Koeficijent raspoloživosti bagera. Zbog istroše- nosti bagera

održavanje je dosta otežano te je ovaj koeficijent dosta nizak.Ks - Koeficijent iskorišćenja smenskog vremena

tsm - tpz - tpr 8 - 0,5 -1Ks = ──────────────── = ──────────── = 0,81

tsm 8

gde je:tpz = 30 min. - Vreme pripremno završnih operacijatpr = 60 min. - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazi-

vanje)

Qsm = 905,6 * 8 * 0,6 * 0,81 = 3.518,6 (t/sm)

- Dnevni kapacitet Qd = Qsm * s (t/dan)

gde je:s - Broj smena u toku dana

Qd = 3.518,6 * 3 = 10.555,8 (t/dan)

- Mesečni kapacitet

Qm = Qd * dm

gde je:Dd = 10.555,8 (t/dan) - Dnevni kapacitetdm = 30 (dana) - Broj radnih dana u toku meseca

Qm = 10.555,8 * 30 = 316.674 (t)

Iz napred datog proračuna se vidi da je mesečni eksploatacioni kapacitet bagera Qm = 316.674 t daleko veći od maksimalno usvojene proizvodnje sa datog radilištu koja iznodi 200.000 t. Radi ravnomernosti ukupnog sadržaja i specifičnostikoje postoje na datom radilištu neophodno je računati sa optimal- nim časovnim kapacitetom za usvojenu proizvodnju koji iznosi:

QM 200.000QO = ────────────── = ─────────────── = 661,4 (t/h)

dm * 24 * ki 30 * 24 * 0,42

gde je:QM = 200.000 t - Maksimalna mesečna proizvodnjadm = 30 dana - Planirani broj dana za rad u toku mesecaki = 0,42 - Koeficijent iskorišćenja mogućeg vremena

8.5.0. TRANSPORT

U okviru transporta treba razlikovati dva sluča- ja: transport rude i transport jalovine.

8.5.1. Transport jalovine

Pošto se radovi odvijaju u sredini rudnog tela gde or- udnjenje ima svoj kontinuitet i u kome nema proslojaka, ne treba očekivati veliku količinu jalovine. Jalovina je obrušeni materijal iz viših etaža koji je deponovan na ivici etaže i vlažan i blatnjavi materijal koji nemože da se preradi. Ovaj materijal će biti vožen na TS-1 ili na deponiju.

8.5.2. Transport rude

Ruda sa ovog radilišta će biti transportovana do Primarnog drobljenja. Transport će se obavljati kamionski. Za transport će biti korišćeni postojeći kamioni.

8.5.3. Proračun kamionskog transporta i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta

Kapacitet transporta će biti proračunavan samo za drugi slučaj utovara (kada se radi na razradjenom radilištu i pri punoj visini etaže). Uskladjivanje utovarno - transportnih kapaciteta pri otvaranju etaže i radu na utovaru jalovine će biti pre- pušteno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to či- ni. Transport iskopina na ovom radilištu će se vršiti dizel-električnim vozilima tipa WABCO model " HAULPAK" 630 E. Karak- teristike usvojenih kamiona su date na prilogu br. 8.07.

8.5.4. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 182

8.5.5. Provera izbora utovarno transportnih sredstava

- Broj kašika bagera za utovar jednog kamiona računa se po obrascu:

Vk Krv

nk = ────────── * ────── qb * Kz Krb

gde je : Vk = 93 m3 - Zapremina korpe kamiona

qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera Kz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bagera

Krb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u kašici bagera.

Krv = 1,55 - Koeficijent rastresitosti materijala u korpi vozila.

93 1,45nk = ────────────── * ───────── = 14,31 (kašika)

7,6 * 0,80 1,55

Za dalji proračun se usvaja 14 kašika bagera po vozilu.

Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se predlaže 4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Iz ovoga sledi da bager tipa M -182 ne zadovoljava taj uslov, medjutim kako se jedino on nalazi an ovom delu kopa a i zbog specifičnosti uslova ovaj bager najviše odgovara te se on i usvaja.

- Težina iskopina u kamionu

qb * Kz

Qk = nk * ──────────── * γ (t) Krb

gde je: nk = 14 - Broj kašika za utovar jednog vozilaqb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u

kašiki bageraγ = 2,7 t/m3 - Zapreminska težina materijala u masivu

7,6 * 0,80Qv = 14 * ─────────────── * 2,7 = 159 (t)

1,45

- Trajanje ciklusa utovara

Vreme utovara kamiona računa se prema obrascu:

tu = (tc * nk + tpr)/60 = (45 * 14 + 20) / 60 = 10,8 min.gde je:

tc - Vreme ciklusa 1 kašike bagera za date uslove rada nk - Potreban broj kašika bagera za utovar jednog vozila

tpr - Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar

- Vreme trajanja transportnog ciklusa

T = tu + tm + ti + tv (min.) tu - vreme utovara 10,8 min.

tm - Vreme manevrisanja 1,5 min.ti - Vreme istovara 1,5 min.

tv - Vreme vožnje u oba pravca (vreme vožnje jednog ciklusa vozila).

N a p o m e n a: Pošto su radni uslovi približno isti za sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet vozila će se menjati samo u funkciji od dužine transportnih puteva "s".

- Vreme jednog ciklusa vožnje vozilom je:

s s s s 35 * s * 60tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── (min.)

vp vpr 15 20 300 gde je: s - Transportna dužina za aktuelno radilište

vp = 15 (km/h) - Brzina vožnje punog vozila vpr = 20 (km/h) - Brzina vožnje praznog vozila

Do prosečnih brzina praznih i punih vozila se došlo računski na osnovu merenih ciklusa.

T = 10,8 + 1,5 + 1,5 + tv = 13,8 + tv (min.)

- Propračun broja kamiona

Maksimalni broj kamiona za opsluživanje bagera računa se iz odnosa: Qhb

Nmax = ────────── Qhk * Kn

gde je:

Qhb = 905,6 (t/ef.h) - Eksploatacioni časovni kapacitet bagera

Qhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu relaciju (dat je u sledećoj tabeli) Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada

Potreban broj kamiona za usvojenu proizvodnju i relaciju: QO

N = ───────── Qhk * Kn

gde je:

QO = 661,4 (t/ef.h) - Usvojeni časovni kapacitet bagera prema mesečnom planu proizvodnje bagera

Qhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu relaciju (dat je u sledećoj tabeli) Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada

Tabela br. 9.1.01.────────────────────────────────────────────────────── Sr.tran. Ciklus čas.kapac max.broj. Potreb.broj Nivo dužina vozila 1 vozila vozila vozila "l" "T" "Qh" "Nmax" "N" (km.) (min.) (t/h/voz.) (kom.) (kom.)──────────────────────────────────────────────────────155/170 3,8 40,4 236,1 4,16 3.04140/155 4,1 42,5 224,5 4,38 3,20125/140 4,5 45,3 210,6 4,67 3,41──────────────────────────────────────────────────────

N a p o m e n a: U tabeli je dat maksimaln broj vozila koji može opslužiti ovaj bager i potreban broj vozila za usvojenu proizvodnju za pojedine etaže. Zbog potrebe ravnomernosti ukupnog sadržaja i zbog specifičnosti uslova u kojima će se izvoditi radovi prepusta se smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima vrši uskladjivanje utovarno-transportnih kapaciteta.

9.0. ODVODNJAVANJE

Odvodnjavanje zone HAC-a će biti uklopljeno u već postojeći sistem odvodnjavanja Južnog revira koji se izvodi prema Dopunskom rudarskom projektu odvodnjavanja Južnog revira do kote +125m. Privremene vodosabirnike raditi prema potrebi. Po završe- tku otkopavanja na etaži 155 na severoistočnom delu iste, prilog br. 5.04, uraditi stalni vodosabirnik. Iz ovog vodosabirnika voda će biti ispumpavana u vodosabirnik na nivou +179m.

Pošto je etaža 125 pod vodom do nivoa +135,5m, neophodno je da se voda ispumpa pre početka radova na ovoj etaži. Po završetku izvodjenja radova na Et.-125, takodje na severoist- očnom delu ove etaže uraditi stalni vodosabirnik. Voda iz ovog vodosabirnika biće ispumpavana u kanal na Et.-155 kojim će voda ići ka severu do vodosabirnika.

Za ispumpavanje vode koristiti postojeće pumpe.U vreme izrade useka otvaranja posebnu pažnju ob- ratiti na

mogućnost naglog dolaska voda od velikih kiša, iz tog razloga je neophodno da se oko useka otvaranja uradi kanal. Radi prihvatanja podzemnih voda, prema potrebi, u usecima raditi privremene vodosabirnike.

7.0. OPŠTE I POSEBNE MERE ŽAŠTITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU LEŽIŠTA "JUŽNI REVIR" - "HAC-a"

7.1. Tehnička zaštita

U cilju eliminisanja štetnih uticaja radne sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnološkom procesu otkopavanja rude i jalovine na Površinskom kopu "Južni revir zona HAC -a" moraju se primenjivati važeći zakoni, pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:

Zakon o rudarstvuZakon o zaštiti na raduZakon o žaštiti od požaraZakon o žaštiti životne sredinePravilnik o tehničkim normativima za površinsku eksploata- ciju ležišta

mineralnih sirovinaPravilnik o tehničkim normativima pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i

miniranju u rudarstvuZakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.

Takodje treba:* Da tehnočki rukovodilac uz saglasnost službe žaštite na radu u koliko dodje do

posebnih okolnosti izda pismena uputstva o načinu rada.* Da mehanizacijom rukuju za to stručno osposobljena lica,* Da svaka mašina u proizvodnji ima knjigu primopredaje odnosno dnevnik

rada u koji se upisuje stanje mašine pre početka rada, zapažanja u toku rada i stanje mašine na kraju smene.

* Da se pregled i opravka mehanizacije vrši pri potpunom zaustavljanju iste.* Mehanizacija se mora održavati čisto; nesme biti po podu prosutog ulja i masti,

prolazi moraju biti slobodni i osvetljeni, a stepeništa i platforme moraju biti u ispravnom stanju,

* Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pri- stupa Kopu,

* Pomeranje VN-kable ili šlep kable vršiti račkama ili odgo- varajućim elektrorukavicama.

7.2. Lična zaštita

U cilju otklanjanja štetnog uticaja radne sredine, sprečavanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika na radu, kao posledica zaprašenosti, klimatskih prilika,buke, vibracije i dr. u cilju zaštite tela odnosno organa za disanje, sluha, oči- ju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se daju lična

zaštitna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i štetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja i način korišćenja ličnih sredstava od strane radnika regulišu se internim Pravilnikom o lič- nim zaštitnim sredstvima.

7.3. Protiv-požarna zaštita

Zaštitu od požara regulisati internim Pravilnikom preduzeća za protiv-požarnu zaštitu uz učešće zaposlenih i obez- bedjenje potrebnih sredstava i uredjaja za sprečavanje i gašenje početnih požara. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro mašine pre- dvideti dovoljan broj protiv-požarnih aparata.

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije moraju biti obučeni iz zašite od požara a naročito o pravilnom aktiviranju protiv-požarnih aparata koji su postavljeni po mašina- ma.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i ispravnosti protiv-požarnih aparata vrše sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovornim licima zaštite od požara ili neposrednim rukovodiocima.

7.4. Mere zaštite pri bušenju

Bušač je u obavezi da obavi sledeće:* Po dolasku do bušilice pregledava stanje etaže na kojoj se nalazi bušilica, kao

i stanje nižih i viših etaža.* Traži da se plato na bušilici poravna, u koliko za tim postoji potreba.* Vizuelno vrši pregled donjeg stroja bušilice, posebno sistema za putovanje

(lance, rolne i dr.) i sistema za otprašiva- nje.* Po stupanju na bušilicu kontroliše nivo ulja u reduktorima i hidrauličnom

sistemu, ispravnost sistema za putovanje, ispravnost rashladnog sistema, ispravnost sistema za podmazivanje, stanje katarke sa bušaćim priborom i dr.

* Pri bušenju prvog reda minskih bušotina prema ivici etaže, bušilicu postavlja tako da njena duža osa bude približno normalna na ivicu etaže, a hidraulične stope da se nalaze najmanje na 5 m od ivice etaže.

* Dovodi bušilicu u horizontalan položaj pri minimalnoj visini.* Režim bušenja u različitim stenskim sredinama podešava da se uvek ide sa

dozvoljenim odnosom rotacije i osovinskog priti- ska, kako bi se dobio najbolji stepen prodornosti bušaćeg pribo- ra.

* Pre početka a i po završetku bušenja minske bušotine pro- verava ispravnost "konusa" bušaće krune i iste čisti od nalepljenog materijala.

* Po završetku bušenja minske bušotine, pri vadjenju bušaćih šipki iz bušotine, pustiti da se bušaće šipke okreću, vazduh ne isključivati, jer se time izbegava mogućnost zazglavljivanja istih u bušotini.

* Podignuti zavese za prašinu i spustiti bušilicu na guse- nice.* Radi povećavanja stabilnosti prilikom kretanja na usponu, treba uvek ići

zadnjim delom bušilice napred.* Takodje, da bi se povećala stabilnost prilikom kretanja na nizbrdici, treba uvek

ići delom bušilice napred,

* Sa "šlep" kablom rukovati pažljivo, nesme da se vuče buš- ilicom i ista se nesme držati u vodi.

* Na više mesta na bušilici mora biti obeležen broj, a i postavljene table o zabrani zadržavanja u radnom krugu bušilice.

* Bušač je obavezan da vodi evidentni karton bušilice,* Za vreme miniranja bušilicu treba skloniti na sigurno mes- to i okrenuti je

zadnjim delom prema minskoj seriji.

7.5. Mere zaštite pri miniranju

Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje mogu vršiti stručno-osposobljena lica.

Početak i završetak minerskih radova moraju se pravovremeno objaviti predvidjenim postupkom i signalnim sredstvima.

Table sa vremenskim rasporedom miniranja i signa- lima za obaveštavanje o miniranju treba postaviti na glavnim prilaznim putevima Površinskog kopa.

U minskom polju mogu se zadržati lica koja su an- gažovana na miniranju sva ostala lica moraju se udaljiti iz minskog polja. Takodje, treba vidno obeležiti minsko polje, pomeriti VN-kable iz minskog polja, prekontrolisati udaljenost mehanizacije od minske serije i preduzeti druge mere za sigurno miniranje.

Odgovorno lice za svaku minsku seriju pravi skicu i na licu mesta utvrdjuje:

* Broj, raspored i dubinu minskih bušotina,* Vrstu eksplozivnih sredstava, pribor i alat za miniranje,* Vrstu sredstava za iniciranje i paljenje mina,* Potrebnu količinu eksploziva za svaku minsku bušotinu,* Način začepljivanja minskih bušotina,* Način iniciranja i redosled paljenja i* Drugo ( ovodnjenost bušotina itd.) a sve u cilju sigurnog miniranja.

Pri radu sa pojačnicama detonacije (busterima) treba uraditi sledeće:

* Očistiti učešće bušotine, a posebno ukloniti ili obrušiti u bušotinu labave i viseće komade stenske mase,

* Iseći detonirajući štapin potrebne dužine,* Valem sa detonirajućim štapinom udaljiti od minske bušo- tine,* Vezati pojačnike detonirajućim štapinom i iste pažljivo spuštati u

minske bušotine, ali tako da kada su bušotine suve oni vise na 0,5m , a kada su mokre na 1 m od dna same bušotine,

* Kod samog punjenja bušotine, vozilo sa eksplozivnom smeš- om, zbog sigurnosti, treba biti što više udaljeno od bušo- tine, crevo za punjenje nesme

biti povijeno ili ukršteno i da se kod istakanja spusti što više u bušotinu kako bi se smanjila visina padanja eksplozivne smeše.

Pri pojavi bilo kakvih anomalija na minskoj seriji ( eksplozivnoj smeši, vozilu i dr. ) rad treba prekinuti dok se nastala anomalija ne otkloni.

Za zaštitu radnika pri samom aktiviranju minske serije, od letećih komada stena vazdušnog udara, moraju biti si- gurni prirodni ili veštački zakloni.

Posle izvršenog aktiviranja minske serije, radnici koji su izvršili paljenje moraju ostati u zaklonima sve dok se nastali gasovi i prašina ne razrede i ne budu štetni po zdravlje radnika.

Ostalim radnicima na radilištu je dozvoljen pristup tek pošto lica

koja su izvršila paljenje izvrše pregled rad- ilišta i konstatuju bezbedan nastavak radova.

Ako neko minsko punjenje nije aktivirano ili se u to posumnja, onda se u zaklonu mora sačekati još najmanje 20 min.

Neeksplodirano minsko punjenje palilac mina vidno obeležava i preduzima mere za njegovo uništenje.

O neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi evidencija u "Knjizi zatajenih mina" i to sa opisom položaja minske bušotine i načinom njenog onesposobljavanja ili uklanjanja.

Sve dok se neeksplodirana minska bušotina ne uniš- ti, ne smeju se u blizini izvoditi bilo kakvi radovi koji se ne odnose na uništavanje iste.

Neeksplodirane - zatajene mine smeju se uništavati prema uputstvu o upotrebi i uništavanju eksplozivnih sredstava.

O svakom masovnom miniranju mora se voditi dnevnik miniranja sa skicom minskog polja, geodetskim planovima i geološ- kim profilima, brojem minskih bušotina, njihovom ukupnom dužinom, vrstom i količinom eksploziva po bušotinama i sva utrošena eksp- lozivna sredstva odnosno tačna evidencija upotrebjlenog eksploz- ivnog materijala.

7.6. Mere zaštite pri utovaru

Bagerista je odgovoran za kvalitet radova pri utovaru odnosno za niveletu etažne ravni, siguran rad bagera i njegovo redovno smensko održavanje. Bagerista je u obavezi da:

* Prati stanje radne etaže, kao i stanje nižih i viših etaža zbog sigurnosti bagera,

* Na početku smene, vizuelno pregleda stanje kašike, tregera katarke i užadi; provera; ispravnost sistema za putovanje i okretanje, ispravnost kočnica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost bagera za rad počinje sa radom.

* Takodje na početku smene, pregleda izveštaj bageriste iz predhodne smene i unosi svoja zapažanja o radu bagera tokom smene.

* Zvučnim signalom objavljuje početak rada bagera, dopušta parkiranje kamiona za utovar kao i polazak punih kamiona.

* Istresanje maaterijala iz kašike u kamion vrši sa najmanje moguće visine, ali tako da otvoreno dno kašike ne udara u korpu vozila.

* Kašikom bagera, bilo ona puna ili prazna, ne prelazi iznad kabine vozila.

* Ne vrši bočno potiskivanje kašikom kod sklanjanja negaba- ritnih komada stenske mase, ili iste razbija kašikom, kao i da ne vrši stresanje nalepljenog materijala na kašiku trzanjem ili udaranjem dna kašike o korpu vozila.

* Bagerom radi po poravnatoj etaži, a bilo koje kretanje - putovanje sme vršiti po poravnatom terenu.

* Kod putovanja, kašiku podigne najmanje 1,5 m iznad zemlje, dok kod uspona kašiku okrene nazad, a kod pada kašiku okrene napred.

* Bagerom ne vuče VN-kablu, a i ne vrši utovar preko iste zbog mogućeg oštećenja.

* Spusti kašiku bagera na zemlju prilikom bilo kakvog prekida rada ili za vreme opravke, čišćenja i podmazivanja.

* Bagerom ne izvodi radove za koje nije predvidjen.* Ne vrši kopanje bagerom na etažama čija je visina veća od maksimalne

visine kopanja, kao i da ne radi bagerom u zonama sklonim klizanju i obrušivanju.Unutrašnjost bagera, kao i radna zona bagera moraju biti

dovoljno osvetljeni.Za vreme miniranja bager se mora skloniti na sigurno mesto i

okrenuti zadnji deo prema minskoj seriji.Na bageru mora biti vidno obeležen radni broj i postavljene table o

zabrani zadržavanja u radnom krugu bagera.

7.7 Mere zaštite pri transportu

Rudnički putevi, bilo da su stalni ili privremeni, koji služe za transport korisne mineralne sirovine i jalovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta, moraju imati čvrstu podlo- gu i da se stalno održavaju kako bi odgovarali svojoj nameni i zahtevima bezbednosti saobraćaja.

Rudnički putevi na spoljnoj ivici moraju imati za- štitne pojaseve od čvrstog materijala visine min. 1 m, radi spre- čavanja pada kamiona niz kosinu.

Kod jednosmernih puteva tehnički rukovodilac kopa dužan je da propiše uputstvo za rad i režim vožnje kamiona. Uputstvo predati vozačima uz potpis istih o preduzetom uputstvu.

Kolovozna traka rudničkih puteva treba da bude uvek ravna i čista. U sušnim periodima kada na putevima ima praš- ine, treba ih prskati vodom, dok u zimskom periodu puteve treba čistiti od snega i leda, a posipati ih solju ili peskom u cilju sprečavanja zaledjivanja.

Stalni rudnički putevi, u cilju odvodnjavanja, moraju imati nagib u poprečnom preseku i vodovodni kanal duž unut- rašnje ivice po čitavoj dužini.

Noću po magli i danima sa intenzivnim padavinama i vejavicom zabranjeno je uključivanje u rad vozila za neispravnim svetlima, već u takvim uslovima treba držati upaljena svetla kako pri vožnji tako i pri stajanju.

Kamion se utovara samo sa bočne ili zadnje strane a zabranjuje se prenos kašike bagera iznad kabine kamiona. Kamion ne treba opterećivati iznad dozvoljene granice.

Vozač kamiona dužan je da se uveri, pre početka rada , u tehničku ispravnost vozila za rad.

Nakon utvrdjivanja tehničke ispravnosti kamiona može početi sa radom, dok se neispravnim vozilom ne sme raditi.

Vozač je dužan i da:* Startovanje i polazak kamiona objavi zvučnim signalom.* postavljanje kamiona za utovar i odlazak sa utovarnog mesta vrši tek

po dobijanju signala od bageriste.* brzinu vozila prilagodi uslovima puta što mu omogućava uvek

sigurnu kontrolu nad vozilom, pri čemu nesme preko- račiti propisanu brzinu za odgovarajuću deonicu puta.

* Signalne i zaštitne uredjaje, osvetljenje, sve vrste koč- nica i ostalo na kamionu upotrebi onako kako je proizvo- djač propisao.

* Praznim vozilom propusti puno vozilo na bilo kom delu transportnog puta.

Vozaču je zabranjeno:* Da napusti kabinu vozila sve dok traje utovar ili istovar, kao i dok je

motor u radu.* da podje kamionom pre nego što se materijal potpuno ne is- kipa iz korpe

sanduka i korpu potpuno ne spupti u normalan položaj za vožnju.* Da prelazi preko visokonaponskih kablova koji nisu speci- jalno zaštićeni ili

da vuče kablove pod napomenom.* Da vrši kretanje kamionom unazad do mesta utovara ili istovara na

dužinama većim od 30 m izuzev pri izradi useka.* Da parkira kamion na nagib, osim preko potrebe ako se kamion posebno

obezbedjuje za slučaj nekontrolisanog kretanja.* Da vrši preticanje vozila na stacionarnim putevima izuzev kada su u

pitanju različiti tipovi vozila,* Da pri vožnji nizbrdo ubaci ručicu birača kamiona u neut- ralan položaj

radi obezbedjivanja veće brzine kretanja kamiona.

8.0. EKOLOGIJA

Ekološka zaštita okoline na kopu Južni revir RBM-a obradjivana je na nivou raznih studija i idejnih projekata i to sa aspekata očuvanja kvaliteta voda, vazduha i rekultivacije de- gradiranih površina zemljišta.

Ekološka zaštita reke Mali Pek od odpadnih voda sa rudnika i odlagališta detaljno je obradjena u Idejno-tehnološ- kom projektu zaštite reke Mali Ppek od otpadnih voda sa kopova Južni i Severni revir i odlagališta Bugarski potok.

Na osnovu hemijskih i mikro-bioloških ispitivanja otpadnih voda sa kopova Jušni i Severni revir i odlagališt Bugar- ski potok, koja su vršena u periodu April '95. godine do Aprila '96. godine utvrdjeni su zagadjivači reke Mali Pek, u koju se prema koncepciji odvodnjavanja oba kopa ispuštaju otpadne vode. I ako je reka prolaskom kroz grad već zagadjena i van svoje treće kategorije rudničke vode prema pravilniku o opasnim materijama o vodama (Sl. glasnik SRS br. 37/82.) sadrže nečistoće kao što su bakar, cink, gvoždje, kadmijum, magnezijum, sulfate, suspendo- vane materije i drugo u koncentracijama iznad maksimalno dozvolj- enih i iste se pre ispuštanja u vodotok moraju prečistiti. Ovde se radi o ispumpanim vodama iz dubinskih delova kopova, medjutim, kao zagadjivač se javljaju i vode sa slivnih površina izvan i iz zahvata kopova i iz brdskih delova kopova. Ove vode zbog kratkog vremena kontakta sa rudnim mineralima ne sadrže hemijske elemente kao zagadjivače iznad MDK, ali zato su muljevite obzirom na to da su bujičave i sa većom snagom erodovanja.

Iz napred navedenog vidi se da tretman voda pri ispumpavanju u reku Mali pek mora biti dvojak:

* Tehnološko hemijski tretman za ispumpavanje vode i* odmuljivanje gravitacionih voda iz brdskog dela kopova.

Razmatrajući napred iznetu problematiku može se reći da ne postoji posebna opasnost po eko sistem zbog koje bi se moralo prestati sa radom. Svi

problemi oko zagadjivanja će mo- ći da se rešavaju u hodu. Pošto postoji većina uradjenih projekata njihova realizacija će se vršiti deo po deo prema onome kako za to budu pristizala sredstva.

POSEBNE MERE ZAŠTITE

Kako pomenuto klizište predstavlja potencijalnu opasnost za dalje izvodjenje radova neophodno je preduzeti sle- deće posebne mere zaštite:- Stalno geodetsko praćenje klizišta na četiri profila od strane Geodetske službe RBM-a i stalno dostavljanje izveštaja o kretanju opažanih tačaka tehničkom rukovodiocu Površinskog kopa.- Prilikom miniranja maksimalna količina eksploziva po intervalu usporenja nesme da predje 500 kg.- Smensko rukovodstvo dužno je da upozna sve radnike na radilištu o potencijalnoj opasnosti tako da i oni obrate pažnju i o bilo kakvim promenama izveste smensko rukovodstvo.- Smensko rukovodstvo je dužno da najmanje dva puta u toku smene a po potrebi i više puta obidje zonu klizišta.- Prilikom rada noću i pri smanjenoj vidljivosti odrediti signa- listu koji će vizuelno pratiti ponašanje zone klizišta. U slučaju zapaženih promena odmah obavestiti smensko rukovodstvo.- U slučaju većih pomeranja masa obustaviti rad i mehanizaciju skloniti na bezbedno mesto.

Zbog specifičnosti poslova i povećane opasnosti na ovom radilištu neophodna je strožija kontrola obavljanja radova. Smensko rukovodstvo je dužno da u toku smene najmanje dva a po potrebi i više puta obidje ovo radilište.

Pošto se prilikom izrade useka otvaranja miniranje vrši u stešnjenoj ili u delimićno stešnjenoj sredini, kako se radi na dnu kopa, kako postoji opasnost od klizišta i kako je grad u neposrednoj blizini, to je neophodno posebnu pažnju posvetiti ovoj tehnološkoj operaciji kako ne bi došlo do većih potresa i neželjenih posledica.

Obezbediti uslove da se utovar vozila vrši sa leve strane bagera.Vozači moraju biti upozoreni na posebne opasnosti na ovom

radilištu. Posevnu pažnju obraćati na opasnost od materijala iz viših etaža.Pošto postoji opasnost od klizišta i obrušavanja materijala sa viših

etaža, neophodno je da se sa većom pažnjom prati ponašanje bokova kopa kako od strane izvršioca radova tako i od strane neposrednih rukovodioca.

Pri izradi useka otvaranja prema potrebi izradji- vati privremene vodosavirnike iz kojih bi se ispumpavala voda.

U slučaju da se priliv vode ne bude mogao savla- dati pumpama, obustaviti rad na ovom radilištu i bager i ostalu mehanizaciju izvući na višu etažu.

U koliko prilikom izrade useka otvaranja bude potrebno da bager ili neka druga mašina bude duže vreme van rada, treba je izvući na višu etažu.

U koliko bude pretila opasnost od naglog prodora bilo površinskih

ili podzemnih voda u usek otvranja, mehanizaciju treba izvući na višu etažu.Da bi se zaštitio usek od prodora površinskih voda obavezno oko

useka otvaranja uraditi zaštitni bedem i kanal.Obezbediti napajanje bagera i pumpi preko dva nez- avisna izvora

kako bi se u sličaju opasnosti bager mogao skloniti.Pri izradi useka otvaranja treba se pridržavati svih važećih

projekata, planova, uputstava i propisa.Zbog specifičnosti poslova oko izrde useka i zaseka otvaranja

većina naredbi i uputstava za rad će prema konkretnim uslovima biti davana usmeno od strane ovlašćenih lica.

DDD RUDNIK BAKRA MAJDANPEKZ a j e d n i č k e s l u ž b eBroj III - 01.07.1999. god.Majdanpek

N A R E D B A ZA RAD NA JUžNOM REVIRU U ZONI HAC-a ISPOD NIVOA +170m

Kako za izvodjenje radova u zoni HAC-a na Južnom reviru ispod nivoa +170m ne postoji odgovarajuća tehnička dokumentacija, to do izrade iste naredjujem da se radovi u ovoj zoni obavljaju prema "Uputstvu za rad na Južnom reviru u zoni HAC-a ispod nivoa +170m".

Naredba stupa na snagu odmah.

ZAMENIK DIREKTORA DDD RBM ──────────────────────────────── Dr. Milorad Grujić, Dipl.ing.rud.

Documents

djovanovic.files.wordpress.com€¦ · Web viewEkološka zaštita okoline na kopu Južni revir RBM-a obradjivana je na nivou raznih studija i idejnih projekata i to sa aspekata