Dragoljub

UPUTSTVOZA RAD NA ODLAGALIŠTU JALOVINE SA ODLAGAÈEM- ODLAGALIŠTE SEVERNI REVIR -

UPUTSTVO ZA RAD UTOVARIVA^EMUPUTSTVO ZA RAD UTOVARIVA^EMUPUTSTVO

ZA RAD UTOVARIVA^EM

ZA NEPOSREDNE RUKOVODIOCE, RUKOVAOCE SISTEMOM I ODLAGAÈEM I RUKOVAOCE POMOÆNE MEHANIZACIJE

1

UPUTSTVO ZA RAD NA ODLAGALIŠTU JALOVINE SEVERNI REVIR SA ODLAGAČEM

U V O D

Ovo uputstvo daje opis radnih zadataska neposrednih rukovodioca i radnika - izvršioca i važeća pravila i proise i mere zaštite za rad na odlagalištima jalovine gde se odlaganje vrši odlagačima.

Uputstvo je namenjeno rukovaocima početnicima a može se koristiti i kao podsetnik već dosta iskusnim radnicima. Pravila iz ovog uputstva se treba strogo pridržavati.

Pažljiv rukovodioc i rukovaoc, predstavljaju najbolje osiguranje protiv povreda i nesreća. Većina nesreća, bez obzira gde se pojave, predstavljaju nečiji propust. Prema tome, većina nesreća može se izbeći uočavanjem opasnosti i preduzimanjem koraka da se ove izbegnu. Pravovremen uvid u problematiku i praćenje pravila i upozorenja daje veću sigurnost i pouzdanost u radu.

2

POSLOVI I ZADACI NEPOSREDNOG RUKO-VODIOCA IZ OBLASTI ODLAGANJA JALOVI-NE I ORGANIZOVANJA RADA NA ODLA-GALIŠTIMA SA ODLAGAČEM

Neposredni rukovodioc (smenski poslovodja ili inženjer smene) se postavlja rešenjem direktora a radne za-datke prima od predpostavljenih rukovodioca putem knige naredbe ili usmeno.

- Neposredni rukovodiuc je dužan da prema knjizi smenske naredbe ili prema usmenom naredjenju predposta-vljenog rukovodioca organizuje rad i stara se o bezbednosti na jalovištima i sistemima za odlaganje jalovine.

- Prilikom primopredaje smene detaljno se upoznaje sa stanjem i uslovima na radilištima - jalovištima i transport-nim sistemima.

- Rasporedjuje radnike za rad na jalovištima.- Na početku i na kraju smene, a prema potrebi i

više puta u toku smene obilazi mesta odlaganja jalovine.- Organizuje i uskladjuje rad na odlagalištima

jalovine prema trenutnoj situaciji i potrebama kopa. - Prati stabilnost jalovišta i stvara uslove za

bezbedan rad na na njemu.- Stara se o sprovodjenju mera zaštite na radu.- Dužan je da u slučaju nastanka većih pomeranja,

klizanja ili pojave neke druge nepredvidjene opasnosti na jalovištu najkraím putem obavesti neposrednog rukovodioca.

- Na kraju smene u knjizi primopredaje upisuje stanje jalovišta i posebna zapažanja o nastalim promenama ako ih ima.

TEHNIČKI OPIS TRANSPORTNOG SISTEMA IV

Transportni sistem IV se sastoji iz tri relativno nezavisna sklopa koji čine jedan sistem a to su: Drobilično postrojenje, sistem transportera sa gumenim trakama i odlagač.

Drobilično postrojenje

U sastav Drobiličnog postrojenja ulaze sledeći sklopovi: Prihvatni bunker, dodavač, drobilica, čelična konstrukcija i betonske stope.

Prihvatni bunker

Prihvatni bunker je izgradjen kao deo drobiličnog postrojenja odnosno trakastog dodavača. Osnovna konstrukcija prihvatnog bunkera je izgradjena od čeličnih elemenata. Elementi su zakipani materijalom tako da nastane levak "prihvatni bunker" gde se vrši kipanje vozila. Prihvatni bunker je opremljen "GRIZLY" rešetkom. Korisna zapremina bunkera je 80 m3.

Trakasti dodavač (hranilica)

Trakasti dodavač je postavljen na čeličnom mostu koji leži delimično u useku na betonskim pragovima a delimično u vazduhu na čeličnim stubovima. Njime se

prebacuje jalovina od prihvatnog bunkera do drobilice. Kapacitet dodavača je 3.000 t/h. Dodavač pokreću dva elektromotora na mostu instalisane snage od po 132 kW. Transporter može da prihvati maksimalni komad od 1.000 mm. Gumena traka je širine 2.400 mm, specijalne je konstrukcije i vrlo otporna na udare i habanje. Dužina dodavača izmedju osa bubnja je 30,5 m. Brzina dodavača se može regulisati. Prosečna brzina dodavača se kreće oko 0,5 m/s.

Drobilica

Drobilica izabranog tipa, kapaciteta 3.000 t/h (za granulat 100% +250mm) je montirana u za to specijalno uradjenu čeličnu konstrukciju na nivou +480m. Kipanje se vrši sa nivoa +499 m. Otvor drobilice je podešen tako da se njome usitni jalovina do 250mm.

Čelična konstrukcija

Svi sklopovi Drobiličnog postrojenja su montirani na čeličnoj konstrukciji. Čelična konstrukcija leži na betonskim stopama i pričvršćena je za njih zavrtnjima.

Betonske stope

Betonske stope nose čeličnu konstrukciju drobiličnog postrojenja.

Sistem transportera sa gumenim trakama

Sistemom transportera sa gumenim trakama prevozi se jalovina od Drobiličnog postrojenja do odlagača. U sklopu ovog sistema ulaze sledeći transporteri: C-40, C-41 i C-42.

Transporter C-40

Transporter C-40 je horizontalne dužine 30 metara. Postavljen je u pravcu Transportera C-41. Na početku, u dužini od 10 metara ima blagi uspon od oko 1o°. Izmedju dela sa blagim usponom i kosog dela transportera postoji prelaz. Horizontalna dužina kosog dela je 20 metara. Širina gumene trake je 2.200 mm. Materijal iz drobilice preko prihvatnog bunkera pada direktno na ovaj transporter na 4,5m od njegovog početka (od ose povratnog bubnja) u tački "D" (osa drobilice). Ova tačka ujedno predstavlja tačku presipa "P1". Transporter savladjuje visinu od DH = 2,8 m a makcimalni ugao dizanja je oko 8o°. Kraj transportera (osa pogonskog bubnja) je tačka "K" na presipnoj stanici C-40 / C-41. Zbog trajektorije kretanja materijala osa pogonskog bubnja (bubnja za zabacivanje) je na 2 metra pre ose presipne stanice (tačke P2).

Transporter C-41

Presip na Transporter C-41 je tačka "P2". Ovaj transporter vozi jalovinu do presipa C-41/ C-42, tačka "P3". Horizontalna dužina izmedju osa presipnih stanica je 621,5

metara. Transporter pre ose presipne stanice C-40/C-41 imao horizontalnu dužinu od 5 metara tako da njegova ukupna horizontalna dužina (dužina izmedju osa bubnjeva, tačke "N" i "M") iznosi 625m. Maksimalni nagib transportera je 14,57°. Nivo nosećeg dela trake na mestu presipa, tačka "P2" je +481,7m. Nivo nosećeg dela trake na bubnju za zabacivanje je +618m. Visina dizanja je DH = 136,3m. Brzina gumene trake je 4,25 m/s. Širina gumene trake je 1.200 mm.

Da bi se trasa transportera štogod je to moguće više prilagodila terenu, odnosno da bi se uradila trasa uz najmanje zemljanih radova, konstrukcija transportera je po visini lomljena u četiri tačke (tačke 1,2,3 i 4). Ovim tačkama transporter je podeljen u pet segmenata različitih uspona.

"I" segment (povratni bubanj tačka 1) je deo transportera dužine 40m, blagog uspona od oko 1o°.

"II" segment (tačka 1 tačka 2) je deo transportera dužine 257m maksimalnog uspona od 14,57°o.

"III" segment (tačka 2 tačka3) je dužine 70m i uspona 8,9°o.

"IV" segment (tačka 3 tačka 4) dužine transportera 200m i maksimalnog uspona 14,57o°.

"V" segment (tačka 4 bubanj za zabacivanje) dužine 58m i nagiba 6°o.

Izmedju pomenutih segmenata su blage prelaznice.

Transporter C-42

Transporterom C-42 se prevozi jalovina od okretne stanice (tačka"P3") do Pretovarnih kolica, odnosno Odlagača. Konstrukcija transportera leži na jalovištu na nivou +610m. Dugačak je 700 metara i sastavljen od

specijalnih segmenata prilagodjenih za preseljenje transportera po lepezi. Po dužini ove trake, po šinama, kreću se pretovarna kolica koja pretovaraju materijal sa transportera na odlagač.

Transporter C-42 je postavljen horizontalno preko jalovišta. Širina gumene trake je 1.200 mm. Brzina trake je 4,25 (m/sec). Kapacitet transportera je 3.500 (t/h). Pomeranje transportera se vrši po lepezi kada bude završen ceo segment odlaganja.

Pretovarna kolica

Pretovarna kolica se kreću po železničkim šinama duž Transportera C-42. Njihova je uloga da vrše pretovar materijala sa Transportera C-40 na Odlagač.

Odlagač

Odlagač u užem smislu predstavlja transporter sa gumenom trakom na specijalno uradjenoj čeličnoj konstrukciji. On se na gusenicama kreće paralelno sa Transporterom C-42. Preuzimanje materijala sa Transportera C-42 vrši se preko pretovarnih kolica. Transporter se sastoji iz dva dela, prijemnog i dela za odlaganje materijala. Konstrukcije oba dela su oslonjene na transporter sa gusenicama a pridržavaju ih čelične sajle. Dužina prijemnog dela je 27,5m. Ovaj deo se lomi na sredini i ima specijalni hidraulični sistem koji omogućava uklapanje ovog dela trake po vertikali u pretovarna kolica. Deo transportera za odlaganje je pod uglom od 13o i ima horizontalnu dužinu od 37.5m. Ukupna horizontalna dužina transportera je 65m. Visina ose bubnja dela za odlaganje je 12,8m. Širina trake odlagača je 1.400mm. Brzina trake je

3.3 (m/s). Kapacitet odlagača je do 3.700 (t/h). Transporter odlagača može rotirati po horizontali te na taj način zauzeti potreban ugao prema transporteru C-42, odnosno prema ivici jalovišta.

Presipne stanice

Postojaće četiri presipna mesta:P1 Presipno mesto na kome iz drobilice usitnjena jalovina pada na transporter C-40 P2 Presipno mesto izmedju transportera C-40 C-41P3 Presipno mesto izmedju transportera C-41 i C-42.P4 Presipno mesto izmedju transportera C-42 i odlagača

Okretna stanica

Okretna stanica u užem smislu reči predstavlja presipnu stanicu kod koje je Transporter C-41 statičan a Transporter C-42 može da se pomera po lepezi sa centrom okretanja u osi presipne stanice. Konstrukcija presipne stanice (u užem smislu reči kraj transportera C-41 i početak Transportera C-42) leži na nivou +610m.

NAPAJANJE ELEKTRO ENERGIJOM

Snabdevanje elektro energijom Transportnog sistema IV se vrši iz Trafo stanice "MAJDANPEK-3" 110/6

kV preko dve pokretne trafo stanice (TS "TS4-1" i TS "TS4-2").

Trafo stanica "TS4-1" je locirana na najpovoljnijem mestu u blizini Okretne stanice. Ona dobija elektro energiju iz Trafo stanice "MAJDANPEK-3". Iz nje se napaja Komandni pult, okretna stanica i svi potrošači u okviru transportera C-41, C-42 i odlagača. Na ovu Trafo stanicu je priključena Trafo stanica "TS4-2".

Trafo stanica "TS4-2" je locirana na najpovoljnijem mestu u blizini Drobiličnog postrojenja. Snabdeva se sa elektro energijom iz Trafo stanice "TS4-1". Iz nje se napajaju svi potrošači u okviru Drobiličnog postrojenja i Transporter C-40.

Napajanje i sistem instalacija detaljno je obradjen u Izvodjačkom elektro projektu.

OSVETLJNJE

Osvetliti potrebnim osvetljenjem drobilično postrojenje, plato ispred drobiličnog postrojenja sve transportere, zatezne i pogonske stanice, pretovarne stanice, odlagač i jalovište. Komandne prostorije moraju imati i nužno osvetljenje za slučaj kvara na glavnom osvetljenju. Gdegod je to potrebno ugraditi automatske prekidače za paljenje i gašenje svetla.

SISTEM VEZA I KOMUNICIRANJA

Sistem veza i komuniciranja je ostvaren na tri načina:

- Komandni pultovi su povezani telefonskom linijom sa glavnom telefonskom centralom.

- Svi glavni punktovi Transportnog sistema IV su povezani internim telefonima.

- Komandni pultove i odlagač su uključeni u već postojeći sistemom radijo veze.

SISTEM KOMANDOVANJA ISIGNALIZACIJE

Komandovanje i kontrola rada Transportnog sistema IV ostvaruje se sa dva mesta: Sa centralnog komandnog pulta odakle se kontroliše rad celog sistema, koji je lociran na Okretnoj stanici i sa komandnog pulta na Drobiličnom postrojenju koji je lociran na najpovoljnijem mestu tako da se sa njega jednovremeno može pratiti kretanje vozila i rad Drobiličnog postrojenja. Odlagač, pored komandi sa Centralnog pulta ima i svoje nezavisne komande.

Redosled uključivanja uredjaja pri startovanju

Pri startovanju Transportnog sistema IV treba razlikovati startovanje dve medjusobno nezavisne grupe sistema a to su Sistem transportnih traka i Drobilično postrojenje.

Prvo treba startovati Sistem transportnih traka sledećim redosledom: Najpre treba startovati Odlagač, zatim Transporter C-42, onda Transporter C-41 i na kraju

Transporter C-40. U koliko Sistem transportnih traka bude normalno startovao može se započeti sa startovanjem Drobiličnog postrojenja. Startovanje Drobiličnog postrojenja se vrši sledećim redosledom: Najpre startovati Drobilicu pa zatim Trakasti dodavač (hranilicu)

U koliko oba sistema, Sistem transportnih traka i Drobilično postrojenje, budu normalno funkcionisali može se na semaforu dati zeleno svetlo koje predstavlja znak da se može kipati.

Pre startovnja svakog od transportera i drobiličnog postrojenja treba to najaviti zvučnim signalom.

Redosled isklučenja uredjaja pri zaustavljanju

Zaustavljanje Transportnog sistema IV se vrši obrnutim redom od startovanja. Prvo se zaustavlja Drobilično postrojenje a zatim sistem transportnih traka.

Zaustavljanje Drobiličnog postrojenja započinje paljenjem crvenog svetla na semaforu, zatim se zaustavlja hranilica (trakasti dodavač) i na kraju Drobilica.

Zaustavljanje Sistema transpotnih traka se vrši takodje obrnutim redom od startovanja, ali je uslov da je predhodno zaustavljeno Drobilično postrojenje. Najpre se zaustavlja Transporter C-40 zatim Transporter C-41 za njim Transporter C-42 i na kraju Odlagač.

KAMIONSKI TRANSPORT U SISTEMU KOMBI-NOVANOG TRANSPORTA NA TRANSPORT-NOM SISTEMU IV

Pošto je u Rudniku ustaljeno da se u zavisnosti od kvaliteta rude, trenutne potrebe i mogućnosti Severnog i Južnog revira, tipa vozila koja su trenutno na raspolaganju, trenutne ispravnosti utovarne mehanizacije, mogućnosti transportnih sistema, Sekundarnog i Tercijalnog drobljenja, potrebe flotacije i ostalog, prave smenski planovi kako za rad na rudi tako i jalovini, to se prepusta smenskom rukovodstvu da prema "Knjizi naredbe" na osnovu iskustva za odredjenu relaciju i trenutnih uslova na kopu odredi potreban broj kamiona za rad na Transportnom sistemu IV, da prate njihov rad i rad sistema i da u toku rada prema potrebi uskladjuju njihov kapacitet.

POSEBNE MERE ZAŠTITE

Tehnološki proces transporta preko Transportnog sistema IV kako kamionski, tako i transporterima sa gumenom trakom mora se odvijati prema:

Pravilniku o tehničkim normativima za površinsku eksploataciju ležista mineralnih sirovina, Službeni list br. 4 od 31.01.1986. godine.

Zakonu o rudarstvu (prečišćeni tekst), Službeni glasnik SR Srbije br. 33 od 1978. god.

Zakonu o zaštiti na radu, Službeni glasnik SR Srbije br. 21 od 1978. god.

Pravilniku o tehničkim merama za prevoz transporterima sa trakom u rudarstvu, Službeni list SFRJ broj 5 od 1973. god.

Glavnom rudarskom projektu eksploatacije rudnog tela Severni revir.

Uputstvu za rad sa visinom etaža od 15 m.

Treba se pridržavati svih važećih propisa iz oblasti rudarstva.

Odgovorni rukovodioci Kopa (inženjer smene ili poslovodja smene) su dužni, da poštujući mere zaštite i sigurnosti, u skladu sa smenskim pisanim ili usmeno izdatim naredbama organizuju i usaglase rad na Površinskom kopu, Transportnom sistemu i Jalovištu.

Radi normalnog funkcionisanja uredjaja i mehanizacije i zaštite ljudstva pri odlaganju jalovine preko odlagača treba preduzeti sledeće posebne mere zaštite:

Sve puteve prema ivici obezbediti nasipima kako bi se vozila kretala samo do bezbednog rastojanja.

Pored svih puteva uraditi kanale za odvodnjavanje i potrebne propuste.

Plato na kome će vozila manevrisati i sa koga će kipati u drobilično postrojenje treba obezbediti nasipom.

Usek na nivou +480m u kome je montirano drobilično postrojenje i transporteri C-40 i početak transportera C-41 treba obezbediti od vode tako da ne dodje do njihovog poplavljivanja. Sa ovog dela voda treba da otiče gravitaciono do regulisanog toka potoka Tenka.

Mesto kipanja kamiona mora biti osvetljeno odgovarajućim osvetljenjem.

Svetlosna i zvučna signalizacija na rampi za kipanje mora biti u ispravnom stanju.

Na ivici prihvatnog bunkera uraditi branu od betona ili drvenih elemenata koja bi predstavljala neku vrstu graničnika na koji bi se oslanjalo vozilo pri parkiranju i kipanju.

Sa strane mesta kipanja uraditi betonske usmerivače koji bi usmeravali vozila u rampu i davali pravilan položaj za kipanje.

Rampu za kipanje kamiona označiti sa dva vertikalno postavljena stuba, jedan sa jedne drugi sa druge strane. Stubove montirati na betonske usmerivače na bezbednom rastojanju od vozila. Oni moraju biti uočljivog preseka i visine, obojeni naizmenično žutom i crvenom fluorescentnom bojom i za noćni rad jasno osvetljeni. Na ovim stubovima mogu da budu montirani semafori i zvučna signalizacija.

Preko transportera C-41 kontrolisati prohodnost i održavati pešačke prolaze i prelaze.

Pored transportera C-41, čitavom njegovom dužinom održavati bezbedan pešački prolaz.

U usecima trasportera C-41 transporter obezbediti od zarušavanja materijala.

Posebnu pažnju obratiti na one deonice na kojima je transporter postavljen u nasipu. Nasip treba da bude stabilan. U koliko bude postojala opasnost od bilo kakvog klizanja obustaviti rad i obavestiti predpostvljene.

Miniranje u blizini Transportnog sistema IV vršiti sa smanjenom količinom eksploziva uz posebnu opreznost kako nebi došlo do oštećenja pomenutog sistema ili do većih promena na stenama na mestu gde je lociran sistem.

ZAŠTITNI UREDJAJI

Svaki potrošač na drobiličnom postrojenju i transporteri moraju imati električnu zaštitu (zaštitu od kratkog spoja, preopterećenja, previsokog napona dodira, uzemljenje i ostalo prema važećim propisima). Pored električne zaštite pojedini uredjaji moraju imati i sledeće zaštite:

Za hranilicu (trakasti dodavač):

Zaštita od proklizavanjaZaštita od bočnog skretanja trakeZaštita od cepanja trakeZaštita od nepravilnog položaja zateznih kolicaPotezni prekidač za nužno isključenjeTaster za nužno isključenje

Za drobilicu:

Zaštita od pregrevanja ulja u sistemu za podmazivanje

Zaštita za slučaj prekida protoka ulja za podmazivanje

Zaštita od podbijanja drobiliceZaštita od pogrešnog rukovanja hidrosetomZaštita od proklizavanja spojnice izmedju drobilice i

motoraZaštita u slučaju prestanka rada pumpe za

podmazivanje

Za transporter C-40

Zaštita od cepanja trakeZaštita za slučaj da otkaže odvajač metalaZaštita od zapušenja presipa C-40/C41Potezni prekidač za nužno isklučenjeTaster za nužno isključenje

Za transporter C-41

Zaštita od proklizavanja trakeZaštita od kretanja trake unazadZaštita od bočnog skretanja trakeZaštita od cepanja trakeZaštita od nepravilnog položaja zateznih kolicaZaštita od zapušenja presipa C-41/C42Potezni prekidačTaster za nužno isključenje

Za transporter C-42

Zaštita od proklizavanja trakeZaštita od bočnog skretanja trakeZaštita od cepanja trakeZaštita od nepravilnog položaja zateznih kolicaZaštita od zapušenja presipa C-42/odlagačPotezni prekidačTaster za nužno isključenje

Za odlagač

Zaštita od proklizavanja trakeZaštita od kretanja trake unazad

Zaštita od bočnog skretanja trakeZaštita od cepanja trakePotezni prekidačTaster za nužno isključenje

Odlaganje jalovine odlagačem

Odlagač se postavi u prvi položaj odlaganja približno na oko 50 m od okretne stanice. Odlagač se postavlja pod uglom od 80°o u odnosu na pokretnu traku i ima mogućnost okretanja katarke za ugao od 20°o a za isto zaokretanje ima dužinu 20,5m na vrhu katarke. Ovaj uslov omogućava odlaganje 2 kupe sa jednog stajališta. Kada se odlagač postavi u položaj "a" počinje odlaganje prve kupe sa jednog stajališta. Iz položaja "a" odlagač izvrši zaokret za ugao od 20o° i počinje odlaganje druge kupe položaj "b". Završetkom druge kupe završava se jedan ciklus rada odlagača sa jednog stajališta. Kada se završi sa odlaganjem na prvom stajalištu odlagača se premešta na udaljenosti 40m od prvog stajališta i otpočne sa radom na isti način kao u predhodnom slučaju. Ovaj postupak se ponavlja sve do završetka fronta odlaganja to jest do kraja trake. Posle izmeštanja odlagača sa jednog stajališta nastavlja se ravnanje terena buldozerima. Ravnjanje terena se vrši posle svakog pomeranjem odlagača.

POTREBNA RADNA SNAGA NA ODLAGALIŠTU

U narednoj tabeli prikazana je potrebna radna snaga za obavljanje posla na samom jalovištu.

Broj Ukupan Kvali- smena broj fikaci- na dan radnika ja

Rukovaoc trake 3+1 4 KVRukovaoc odlagača 3+1 5 VKVPomoćnik rukov. odlagača 3+1 5 VKVRukovaoc buldozera 3+1 4 KV

POSLOVI I ZADACI RUKOVAOCA RUDAR- SKOG ODRŽAVANJA KOPA (po sistematizaciji)

Posadu jedne mašine za odlaganje jalovine i rudarsko održavanje jalovišta i kopa (buldozera) čini jedan radnik odgo- varajuće kvalifikacije (VKV ili KV).

Zamena rukovaoca (primopredaja) po pravilu se vrši na licu mesta (na mašini odnosno na radilištu). U izuzetnim sluča- jevima ovlašćeno lice može to da naredi i drugačije.

Poslovi i zadaci VKV rukovaoca mašine zaodlaganje jalovine i rudarsko održavanje kopa

Radi na izgradnji novih puteva, održavanju postojećih puteva, pripremi terena kod bagera i bušilica, radi na izradi i održavanju objekata odvodnjavanja, vodosabirnika i kanala za odvodnjavanje, radi na jalovištu, grejderiše puteve, radi sa utovarivačem na utovaru tucanika i iskopina, pomaže pri vadjenju zaglavljenih mašina, pomaže pri seobi teških transportnih mašina kao i pomoćnim radovima na rudarskom održavanju Kopa i odvodnjavanja, pomaže pri vadjenju i postavljanju pumpi za odvodnjavanje i vodosabiranje, vrši vizuelnu kontrolu ispravnosti mašina i čišćenje mašina na kojima radi (buldozer, turnodozer, grejder, utovarivač), pomaže pri remontu, servisu i opravci mašina, odgovoran je za sprovodjenje mera zaštite na radu, obavlja i druge poslove iz delokruga svoga rada.

Poslovi i zadaci KV rukovaoca mašine zaodlaganje jalovine i rudarsko održavanje kopa

Radi na održavanju postojećih puteva, pripremi terena kod bagera i bušilica, održavanju kanala za odvodnjavanje, radi na jalovištu, vrši vizuelnu kontrolu ispravnosti i čišćenje mašina na kojima radi (buldozer, turnodozer), pomaže pri remontu, servisu i opravci mašina, uredno vodi knjigu primopredaje mašina, odgovoran je za sprovodjenje mera zaštite na radu, obavlja i druge poslove iz delokruga svoga rada.

O P Š T I D E O

1. Poslove rukovaoca mašinama za odlaganje jalovine, rudarsko održavanja kopa i druge poslove vezane za rudarsko održavanje kopa i jalovišta može obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovarajuću kvalifikaciju.

2. Mašinom ROK-a upravlja jedan radnik (VKV radnik ili KV zavisno od složenosti operacije).

3. Pre rasporedjivanja na mesto rukovaoca, rukovaoc mora da bude obučen za samostalan rad sa mašinom na koju se rasporedjuje, da bude obučen iz oblasti zaštite na radu i iz oblasti protivpožarne zaštite. O svemu ovome mora postojati odgovarajuća dokumentacija.

4. Radne zadatke rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica ili drugog ovlašćenog lica i dužni su da ih se pridržavaju.

5. Rukovaoci na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psihofizički sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Rukovaoc je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redovno održavanje mašine.

7. Rukovaoc je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i stanje nižih i viših etaža u pogledu sigurnosti mašine i ljudstva.

8. Zabranjeno je raditi bez ličnih zaštitnih sredstava.

9. Pre početka rada sa mašinom rukovaoci su dužni da pregledaju knjigu primopredaje iz koje će saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti mašine.

10. Rukovaoc pre nego što odpočne sa radom mora se detaljno upoznati sa radilištem i stanjem mašine.

11. O neispravnosti mašine rukovaoc je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za održavanje kao i dispečera Površinskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnom mašinom.

OPŠTE DUŽNOSTI RUKOVAOCA SVIH MAŠINA RUDARSKOG ODRŽAVANJA KOPA

1. Pre nego što primi smenu rukovaoc mora od neposrednog rukovodioca ili drugog ovlašćenog lica dobiti zadatak koji treba da obavlja u toku smene.

2. Prima radne zadatke od neposrednog rukovodioca i drugih ovlašćenih lica. Radne zadatke mora izvršavati prema dobijenom uputstvu.

3. Vrši pregled radilišta i mašine prilikom primopredaje.

4. Obaveštava predpostavljene rukovodioce o stanju radilišta i mašine u smislu uslova za rad i ispravnosti mašine.

5. Kontroliše rad mašine u toku eksplotacije.6. Pravilno koristi mašinu i pridržava se svih

postojećih propisa i uputstava.7. Ne kretati se i ne obavljati poslove po preterano

mekom terenu gde može doći do zaglavljivanja, propadanja ili prevrtanja mašine.

8. Prilikom kretanja prati uslove na putu i prilagodjava im se. Nastale promene na putevima, radilištu (sneg, poledica, magla, odron itd.) prijavljuje neposrednom rukovodiocu.

9. Pri kretanju transportnim putevima mora se, uz sve specifičnosti, pridržavati svih propisa o bezbednosti saobraćaja na javnim putevima i pravilima koja su utvrdjena ovim uputstvom.

10 Uredno vodi knjigu primopredaje mašine u koju mora da unese svoje zapažanje u vezi ispravnosti, stanja na radilištu u toku smene. Vodi evidenciju o podmazivanju, dolivanju ulja i ostalih tečnosti kao i vreme i količinu dolivanja.

11. Dužan je da prisustvuju servisiranju i opravci mašine i u knjizi evidentira intervencije.

12. Stara se da mašina uvek ima ulje, mazivo, rashladnu tečnost i ostali mateijal i vodi računa o racionalnoj potrošnji istih.

13. Vodi režim rada tako da mašina bude optimalno iskorišćena, potrošnja goriva, maziva i osalih normativnih materijala bude minimalna, opterećenje i habanje radnih elemenata bude takodje minimalno.

14. Odgovoran je za neposredno sprovodjenje mera zaštita u okviru svog delokruga rada.

15. Rukovaoc je dužan da redovno održava čistoću kabine i da se zaštiti od nedozvoljene buke, gasova, prašine, hladnoće i prisutnih u kabini.

16. U slučaju izbijanja požara na mašini rukovaoc je dužan da zaustavi rad, osigura mašinu, isključi električnu struju (akumulator) i odmah pristupi gašenju požara sa aparatima sa kojima mašina raspolaže. O nastalom slučaju je dužan da najkraćim putem obavesti vatrogasnu službu i predpostavljene.

18. Obavlja i druge poslove u hitnim i izuzetnim slučajevima po naredjenju predpostavljenog rukovodioca ili drugog ovlašćenog lica.

19. Vrši i ostale poslove iz delokruga svog rada, a po opisu poslova i radnih zadataka i nalogu predpostavljenog.

Pre startovanja mašine rukovaoc je dužan da izvrši vizuelni pregled i to:

- Da pregleda knjigu primopredaje tj. da vidi prime- dbe rukovaoca mašine iz predhodne smene.- Da pregleda stanje kabine i instrument tablu.- Eventualna fizička oštećenja na mašini.- Stanje donjeg frema.- Stanje sistema za putovanje.- Stanje dizel motora.- Obrati pažnju na eventualna curenja ulja, tečnosti i gubljenje masti.- Stanje elektromotora.- Stanje uredjaja i sistema za podmazivanje.- Stanje kompresora.- Stanje ventilatora i kaiševa.- Stanje radnih elemenata, tregera, noža, utovarne kašike, zuba, špiceva, navlaka itd.- Stanje uredjaja za izvršavanje komandi.- Stanje hidraulike.- Kontrola nivoa ulja.- Da izvrši kontrolu podmazivanja.- Po izršenom startovanju pregleda da li su svi instrumenti u funkciji tj. da ne pokazuju neku neispravnost ili upozorenje.- Da vizuelno proveri broj i stanje vatrogasnih aparata.- Da u knjizi primopredaje upiše zapažanja.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE BULDOZERA

Tip buldozera ......................CATERPILLAR D10N

Težina ......................................................... 57410 KG

Tip motora .............................CATERPILLAR 3412

Snaga motora ................................................. 338 KW

Broj cilindara ................ ................................... 12Zapremina cilindra ............................................. 27 LŠirina članaka gusenice .................................. 610

mmDužina gusenice (na tlu) .................................... 3,9

mDodirna površina gusenica ............................. 4,73

m2

Visina sa kabinom ............................................. 4,24 m

Visina do poklopca motora .............................. 3,20 m

Dužina sa nožem .............................................. 7,76 m

Dužina bez noža ............................................... 5,59 m

Širina preko tregera .......................................... 3,72 m

Širina preko članaka ......................................... 3,30 m

Rastojanje od tla do najniže tačke d. stroja ..... 0,62 m

Zapremina rezervoara za gorivo ...................... 1023 l

Dimenzije noža :Širina ................................................................. 4,86

mVisina ................................................................ 2,05

mZapremina ....................................................... 17,2

m3

Dubina sečenja ................................................. 0,67 m

Dizanje od tla (max.) .......................................... 1,5 m

Težina ............................................................ 9840 KG

Tip buldozera .......................CATERPILLAR D9N

Težina ......................................................... 42542 KG

Tip motora .............................CATERPILLAR 3408Snaga motora ................................................. 276

KWBroj cilindara ...................................................... 8Zapremina cilindra ............................................. 18 lŠirina članaka gusenice .................................. 610

mmDužina gusenice (na tlu) .................................... 3,5

mDodirna površina gusenica ............................. 4,24

m2

Visina sa kabinom ............................................. 3,91 m

Visina do poklopca motora .............................. 2,93 m

Dužina sa nožem .............................................. 6,87 m

Dužina bez noža ............................................... 5,17 m Širina preko tregera .......................................... 3,25 m

Širina preko članaka ......................................... 2,88 m

Rastojanje od tla do najniže tačke d. stroja ..... 0,51 m

Zapremina rezervoara za gorivo ...................... 792 l

Dimenzije noža :Širina ................................................................. 4,32

mVisina ................................................................ 1,81

mZapremina ....................................................... 11,9

m3

Dubina sečenja ................................................ 0,62 m

Dizanje od tla (max.) .......................................... 1,4 m

Težina ........................................................... 6185 KG

POSEBNE DUŽNOSTI ZA RUKOVAOCEBULDOZEROM

Buldozer je vrlo moćna rudarska mašina koja se koristi za izradu novih puteva, useka, zaseka, odlaganje jalovine i održavanje jalovišta, održavanje puteva, odràvanje radilišta na utovaru i bušenju, izradi i čišćenju vodosabirnika, šlepanju teške mehanizacije, pomoć pri seljenju bagera i bušilica i ostale teške radove rudarskog održavanja kopa.

1. Posadu buldozera čini jedan radnik "rukovaoc" (VKV ili KV u zavisnosti od složenosti posla).

2. Rad sa buldozerom može obavljati samo lice koje odredi direktor RBM-a a koje je za to obučeno i poseduje odgovarajuću kvalifikaciju.

3. Radni zadatak rukovaoc dobija od svog neposrednog rukovodica i dužan je da se striktno pridržava tog zadatka.

4. Pre početka rada rukovaoc je dužan da se obavesti od rukovaoca predhodne smene o stanju radilišta i mašine i vidi u knjizi primopredaje uočene nedostatke iz predhodne smene, odnosno stanje ispravnosti mašine i stanje radilišta.

5. Pre startovanja buldozera, buldozer mora detaljno pregledati.

6. O neispravnosti mašine za rad rukovaoc je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za održavanje kao i dispečera Površinskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

7. Zabranjeno je raditi sa neispravnom mašinom.8. Kontroliše rad mašine u toku eksplotacije.9. Pravilno koristi mašinu.10. Pridržava se svih postojećih propisa i upustava

za rad.11. Prilagodjava izvodjenje radova uslovima na

radilištu.12. Pri kretanju rudničkim transportnim putevima ili

javnim putevima mora se pridržavati propisa i uputstava iz oblasti bezbednosti saobraćaja koji važe za javni saobraćaj.

13. Uredno vodi knjigu primopredaje buldozera u koju mora da unosi svoja zapažanja u vezi ispravnosti u toku smene, stanje moto sata, vreme dolivanja goriva, motornog ulja, hidrauličnog ulja, rashladne tečnosti i količine istih kao i vreme dolivanja.

14. Dužan je da prisustvuje servisiranju i opravci buldozera.

15. Stara se da mašina uvek ima dovoljno goriva, maziva, hidraulličnog ulja, rashladne tečnosti i ostale neophodne stvari za rad.

16. Gorivo u buldozer se u principu toči na terenu na pogodnom mestu iz pokretnih cisterni ili što je vrlo retko, na benzinskoj pumpi. Pre točenja goriva rukovaoc zaustavlja rad dizel motora i prati točenje goriva.17. Odgovoran je za neposredno sprovodjenje mera zaštita u okviru svog delokruga rada.

18. Rukovaoc buldozera je dužan da redovno održava čistoću kabine i da se zaštiti od nedozvoljene buke, gasova, prašine, hladnoće i prisutnih u kabini.

19. U slučaju izbijanja požara na buldozeru rukovaoc je dužan da osigura buldozer, zaustavi rad dizel motora, da odmah pristupi gašenju požara sa aparatima sa kojima mašina raspolaže i da najkraćim putem obavesti vatrogasnu službu i predpostavljene.

20. Vrši i ostale poslove iz delokruga svog rada, a po opisu poslova i radnih zadataka.

21. Obavlja i druge poslove u hitnim i izuzetnim slučajevima po naredjenju predpostavljenog rukovodioca.

Pre startovanja buldozera rukovaoc je dužan da izvrši vizuelni pregled mašine i to:

- Eventualna mehanička oštećenja na buldozeru.- Stanje radnih elemenata (raonika, noža, špiceva,

tregera, ripera itd.)- Obratiti pažnju na eventualna curenja ulja i tečnosti- Stanje donjeg stroja i gusenica (sistema za putovanje)- Stanje dizel motora- Hladnjak motora- Ventilator- Komande za upravljanje- Šasiju- Bustere za dizanje noža, raonika i ripera- Kontrola nivoa hidrauličnog ulja u rezervoaru- Rezervoar za gorivo i kontrolu nivoa goriva u rezervoaru- Kontrolu nivoa ulja u motoru- Izvršiti kontrolu akumulatora- Pregledati knjigu primopredaje tj. videti primedbe

rukovaoca iz predhodne smene o stanju buldozera.- Po izršenom startovanju uveriti se da li su svi

instrumenti u funkciji? Da li mašina sluša komande? Da ne pokazuje neku neispravnost ili upozorenje?

Posebne napomene:

1. Ne startovati buldozer u slučaju curenja goriva, vode, ulja ili neke druge tečnosti.

2. Rukovaoc je dužan da prilagodi rad i kretanjae buldozera radnim i meteorološkim uslovima.

3. Za rad i kretanje pri smanjenoj vidljivosti buldozer mora biti snabdeven i odgovarajućim svetlima i signalizacijom.

4. Hladan dizel motor posle startovanja ostaviti da radi od 3 do 10 minuta dok se ne zagreje približno radnoj temperaturi od 60-85Co.

5 Za vreme zagrevanja dizel motora broj obrtaja istog postepeno povećavati i smanjivati. Nisu dozvoljena nagla ubrzavanja i usporenja motora dok ne postigne radnu temperaturu.

6. Dizel motor se zaustavlja pri radu na minimalnom broju obrtaja.

7. Ne držati dizel motor duže vreme na minimalnom broju obrtaja jer tako motor neće imati potrebno podmazivanje pa će doći do zaribavanja.

8. Minimalni nivo goriva u rezervoaru je 1/3 rezervoara. Zaustavljanje motora usled nestanka goriva dovodi do oštećenja injektora.

9. Rukovaoc je dužan da pri radu prati:- nivo ulja u motoru.

- pritisak ulja u motoru.- kolilčinu ulja u hidraulici.- kontroliše podmazivanje sklopova mašću.- kontroliše temperaturu motora.- kontroliše temperaturu ulja u motoru, menjaču i

hidraulici.10. Pri radu buldozerom rukovaoc mora voditi

računa o sledećem:- Posebnu pažnju obraćati na okolne mašine i

prisutno ljudstvo.- Posebno obratiti pažnju pri radu na nagnutom

terenu kako nebi došlo do prevrtanja.- Zabranjuje se kopanje preterano tvrde stene kada

može doći do oštečenja mašine ili radnih elemenata.- Ne potiskivati bočno nožem ili tregerima blokove

velikog gabarita.- Ne razbijati blokove nožem.- Ne skidati nalepljeni materijal sa noža lupanjem o

tlo.- Kod putovanja, nož podići na dovoljnu visinu.- Ne koristiti buldozer za vučenje visokonaponske

kable pod naponom.- Prilikom bilo kakvog prekida rada ili za vreme

opravke, čišćenja i podmazivanja spustiti nož na zemlju.- Buldozerom ne izvoditi radove za koje nije

predvidjen.- Ne obarati iz berme viseće blokove (samce)

velikog gabarita, blokove koji mogu ugroziti rukovaoca,

buldozer, uredjaje ili mašine koje su u blizini ili okolno ljudstvo.

- Za rad po mraku i smanjenoj vidljivosti buldozer mora biti snabdeven odgovarajućim svetlom.

- Za vreme miniranja buldozer se mora skloniti na sigurno mesto.

- Buldozer mora biti vidno obeležen internom oznakom.

13. Kada buldozer ne radi nož mora biti obavezno spušten na tlo.

14. Kada je buldozer u planskom zastoju mora biti parkiran na sigurnom i pristupačnom mestu (horizontalna površina i spušten nož).

15. Zabranjen je rad buldozera bez ispravnih aparata za gašenje požara.

16. U radijusu kretanja buldozera zabranjeno je kretanje neovlašćenih lica.

17. Zabranjen je prevoz ljudi u buldozeru i na njemu

18. Složeni poslov mogu se obavljati samo uz prisustvo signaliste i organizatora posla.

19. Kretanje u javnom saobraćaju se mora vršiti uz pratnju i po važećim propisima iz oblasti saobraćaja.

OPŠTE MERE ZAŠTITE ZA RUKOVAOCEMAŠINAMA ZA ODLAGANJE JALOVINE I RUDARSKO ODRŽAVANJA KOPA I JALOVIŠTA

1. Poslove rukovaoca mašinama rudarskog održavanja kopa i druge poslove vezane za rudarsko održavanje kopa može obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovarajuću kvalifikaciju.

2. Mašinom ROK-a upravlja jedan radnik (VKV radnik ili KV zavisno od složenosti operacije).

3. Pre rasporedjivanja na mesto rukovaoca, rukovaoc mora da bude obučen za samostalan rad sa mašinom na koju se rasporedjuje, da bude obučen iz oblasti zaštite na radu i iz oblasti protivpožarne zaštite. O svemu ovome mora postojati odgovarajuća dokumentacija.

4. Radne zadatke rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica ili drugog ovlašćenog lica i dužni su da ih se pridržavaju.

5. Rukovaoci na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psihofizički sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Rukovaoc je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redovno održavanje mašine.

7. Rukovaoc je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i stanje nižih i viših etaža u pogledu sigurnosti mašine i ljudstva.

8. Zabranjeno je raditi bez ličnih zaštitnih sredstava.

9. Pre početka rada sa mašinom rukovaoci su dužni da pregledaju knjigu primopredaje iz koje će saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti mašine.

10. Rukovaoc pre nego što odpočne sa radom mora se detaljno upoznati sa radilištem i stanjem mašine.

11. O neispravnosti mašine rukovaoc je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za održavanje kao i dispečera Površinskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje. 21

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnim mašinom.13. Na početku smene, vizuelno pregleda stanje

kašike, tregera, sistema za putovanje i okretanje, ispravnost kočnica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost, počinje sa radom.

14. Na početku smene pogleda u knjizi primopredaje zapažanja rukovaoa iz predhodne smene.

15. Svoja zapažanja o radu tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

16. Rukovaoc ugovorenim zvučnim signalom oglašava početak rada i ostale operacije .

17. Ne startovati mašinu u slučaju curenja goriva, vode, ulja i ostalih tečnosti i fluida.

18. Ne kretati se mašinom i ne obavljati poslove po mekom terenu gde može doći do propadanja i zaglavljivanja.

19. Ne kretati se i ne obavljati poslove po isuviše strmom i nagnutom terenu.

20. Prilikom kretanja i rada po nasipu ili blizu ivice terena voditi računa da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

21. Prilikom izvodjenja radova sve angažovane mašine i ljudstvo moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od visećih blokova samaca u bermi.

22. Ne izvoditi radove na opasnim mestima gde može doći do odrona ili zatrpavanja.

23. Ne utovarati i pomerati blokove velikog gabarita koji mogu izazvati nestabilnost ili havariju mašine.

24. Ne obarati blokove velikog gabarita iz berme ako od njih postoji opasnost po rukovaoca, mašinu ili prisutne radnike.

25. Za rad noću i pri smanjenoj vidljivosti mašine moraju imti odgovarajuće osvetljenje.

26. Ne izvoditi radove u preterano čvrstoj steni ako se time preopterećuje mašina.

27. Ne izvoditi radove na mestima i ne obavljati poslove gde postoji povećana opasnost za povredjivanje.

28. Pri izvodjenju složenih radova neophodno je prisustvo signaloste i organizatora izvodjenja radova.

29. Ne nadnositi pokretne delove mašina (kašiku, nož, raonik, riper itd,) iznad ljudi uredjaja ili visokonaponske kable pod naponom.

30. Rukovaoci su dužni da u posebnim okolnostima, ako preti opasnost od poplave, od zarušavanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih uklone mašinu na bezbedno mesto i o tome najkraćim putem obavesti predpostavljene.

31. Rukovaoci su takodje dužni da i o drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za njihovo obavljanje posla najkraćim putem obaveste predpostavljene.

32. Visokonaponsku kablu nikada ne gaziti mašinom.

33. Obavezno koristiti predvidjena zaštitna sredstva.

23

PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA

Na svakoj mašini rudarskog održavanja kopa se na za to pogodna mesta nalaze po 2 vatrogasna aparata tipa S-9 ili CO2 .

Postupak u slučaju požara:- zaustaviti rad- osigurati mašinu- isključiti bateriju (akumulator)- pristupiti gašenju požara- najbržim putem obavestiti predpostavljene rukovodioce i vatrogasnu jedinicu.

Postupak aktiviranja aparata za gašenje požara:

Aktiviranje aparata S-9:- Izvuci osigurač- Pritisni ručicu do kraja i naglo je pusti- Sačekaj 10 sekundi

- Uperi mlaznicu u požar i ponovo pritisni ručicu

Aktiviranje aparata CO2 -5: - Uperi mlaznicu u požar i odvrni točkić ventila do kraja u suprotnom smeru od kretanja kaz- aljke na satu.

24

Upustvo su pročitali i proučili rukovaoci i svojim potpisom potvrdjuju da će se pridržavati istog:

R u k o v a o c i m a š i n a m a ROK-a

P r e z i m e i i m e Datum P o t p i s

25

R a d n i c i n a o d l a g a n j u j a l o v i n e o d l a g a č e m

P r e z i m e i i m e Datum P o t p i s

Rukovodioc službe zaštite na radu Upravnik Površinskog kopa

Arizanović Petar, dipl.ing.rud. DJordjević Dragiša, dipl.ing.geol.

DIREKTOR DOO RBM Miladinović Vitomir, dipl.ing.rud.

Beleške:

S A D R Ž A J

U V O D ................................................................................... 1

POSLOVI I ZADACI RUKOVAOCA RUDARSKOGODRŽAVANJA KOPA (po

sistematizaciji) ........................... 2Poslovi i zadaci VKV rukovaoca rudarskogodržavanja

kopa ...................................................................... 2Poslovi i zadaci KV rukovaoca rudarskogodržavanja

kopa ...................................................................... 2OPŠTI

DEO ............................................................................ 3OPŠTE DUŽNOSTI RUKOVAOCA SVIH MAŠINA RUDARSKOG ODRŽAVANJA

KOPA .................................... 4 OSNOVNE KARAKTERISTIKE

BULDOZERA ....................... 7POSEBNE DUŽNOSTI ZA RUKOVAOCE

BULDOZEROM........................................................................ 9

OSNOVNE KARAKTERISTIKE TURNO TRAKTORA............ 15

POSEBNE DUŽNOSTI ZA RUKOVAOCETURNO

TRAKTOROM .......................................................... 16OSNOVNE KARAKTERISTIKE

GREJDERA ....................... 22 POSEBNE DUŽNOSTI ZA RUKOVAOCE

GREJDEROM ........................................................................ 23

OSNOVNE KARAKTERISTIKE UTOVARIVAČA ................... 28

POSEBNE DUŽNOSTI ZA RUKOVAOCE

UTOVARIVAČEM .................................................................. 29

OPŠTE MERE ZAŠTITE ZA RUKOVAOCE MAŠINAMA RUDARSKOG ODRŽAVANJA KOPA ................................... 35

PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA ................................................ 38

POTPISI RUKOVAOCA I ODGOVORNIH LICA .................... 39

BELEŠKE .............................................................................. 41