· Web viewČlan 1. Ovim pravilnikom utvrđuju se Opšte osnove školskog programa po ciklusima u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i vrstama i obrazovnim profilima u …

PRAVILNIK

O OPŠTIM OSNOVAMA ŠKOLSKOG PROGRAMA("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2004)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se Opšte osnove školskog programa po ciklusima u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i vrstama i obrazovnim profilima u srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Član 2

Opšte osnove iz člana 1 ovog pravilnika odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

OPŠTE OSNOVE ŠKOLSKOG PROGRAMA

Opšte osnove školskog programa jesu osnova za: utvrđivanje osnova programa po ciklusima u osnovnom i vrstama srednjeg obrazovanja i vaspitanja; donošenje programa završnih i maturskih ispita; donošenje školskog programa i utvrđivanje kriterijuma vrednovanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se na osnovu školskog programa koji škola donosi u skladu sa zakonom.

Pod školskim programom podrazumevaju se svi sadržaji, procesi i aktivnosti usmereni na ostvarivanje ciljeva i ishoda obrazovanja i vaspitanja, propisani na republičkom i školskom nivou.

Opšte osnove školskog programa mogu da se menjaju saglasno stečenim iskustvima u primeni školskog programa, objektivnim pokazateljima uspešnosti i kvaliteta, stvarnim i projektovanim potrebama društva i obrazovnog sistema.

Opšte osnove školskog programa predstavljaju osnovu za izradu posebnih osnova školskog programa za svaku godinu primene školskog programa.

Školski program škole sastoji se od opšteg i posebnog dela.

Zastupljenost nastave opšteg i posebnog dela školskog programa određena je Zakonom i posebnim osnovama školskog programa za svaki razred.

Obavezni broj časova na godišnjem nivou propisuje se posebnim osnovama školskog programa.

1. OPŠTI PRINCIPI, CILJEVI I ISHODI

1.1 Opšti principi obrazovanja i vaspitanja Opšti principi obrazovanja i vaspitanja su:

- poštovanje nepovredivosti ljudskog života i individualne vrednosti, identiteta i integriteta svakog ljudskog bića;

- jednaka vrednost svakog i jednakopravnost svih; - uvažavanje i poštovanje svih učesnika u obrazovnom procesu; - poštovanje i negovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda i prava deteta;

-uvažavanje i poštovanje ličnosti i ličnih svojstava, uzrasnih i razvojnih karakteristika učenika i individualnih razlika među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja;

- pravednost, pravičnost i solidarnost; - decentralizacija, demokratizacija i profesionalizacija; - dostupnost i kvalitet; - odgovornost učesnika u obrazovnom procesu i nosilaca interesa u obrazovanju;

- poštovanje, negovanje i odgovornost za održanje i unapređivanje prirodne i socijalne sredine;

- obrazovanje je doživotni proces. Principi na kojima se zasniva obrazovni proces: - obrazovanje priprema za informaciono, tehnološki napredno, globalno društvo; - obrazovanje se ostvaruje kombinovanjem disciplinarnog i integrisanog pristupa;

- obrazovanje se ostvaruje aktivnim, kooperativnim i participativnim metodama nastave i učenja;

- kvalitet i efikasnost obrazovanja i uspeh u obrazovanju određuju se stepenom ostvarenosti ishoda;

- obrazovanje se ostvaruje u razvojno i obrazovno podsticajnom okruženju.

1.2 Opšti ciljevi obrazovanja i vaspitanja

Obrazovanje i vaspitanje razvija znanja, veštine, stavove i vrednosti koje osposobljavaju učenika da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu ličnost i potencijale, uz poštovanje drugih osoba, njihovog identiteta, potreba i interesa i aktivno i odgovorno učestvuje u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva.

Obrazovanje i vaspitanje se ostvaruje sa ciljem da svakom učeniku omogući:

- razvoj svih aspekata ličnosti, u skladu sa razvojnim potrebama, potencijalima i interesovanjima;

-da upozna sebe i da samostalno, promišljeno i odgovorno donosi odluke koje se tiču sopstvenog razvoja i budućeg života, i promišljeno i odgovorno učestvuje u donošenju odluka društvenih grupa i zajednice koje pripada;

- poznavanje i razumevanje prirodnog i društvenog okruženja, njihove međusobne povezanosti i sopstvenog mesta u njima;

- razvoj osećanja pripadnosti socijalnim grupama i društvu kao celini, kao i osećanje pripadnosti širem evropskom prostoru.

Obrazovanje i vaspitanje se ostvaruje sa ciljem da svakog učenika osposobi za:

- kontinuirano obrazovanje, u skladu sa vlastitim potrebama, interesima, potencijalima i interesovanjima;

- uspešno suočavanje sa izazovima savremenog sveta i života i izazovima budućnosti;

- izbor i sticanje profesije, u skladu sa sposobnostima, interesovanjima i ekonomskim okruženjem, osiguranje zaposlenja i ostvarivanje sopstvenih prihoda;

- izgradnju i usvajanje vrednosnih stavova;

- aktivno učešće u očuvanju i negovanju sopstvene tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture drugih;

- zaštitu sopstvenih potreba i interesa, razvoj i očuvanje sopstvene autonomije i integriteta, uz poštovanje autonomije i integriteta drugih osoba;

- uvažavanje, saradnju i solidarnost sa pripadnicima različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa i aktivno učešće u razvoju i očuvanju društvene kohezije;

- fizički aktivan i zdrav način života i kreativno korišćenje slobodnog vremena; - buduće partnerske odnose, bračni i porodični život i odgovorno roditeljstvo; - aktivno učešće u zaštiti i očuvanju prirode i prirodnih resursa.Opšti ciljevi muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanjaMuzičko i baletsko obrazovanje i vaspitanje ostvaruju se sa ciljem da svakom učeniku omoguće:

- razvoj reproduktivno-kreativnih i estetskih aspekata ličnosti u skladu sa razvojnim potrebama, umetničkim potencijalima i interesovanjima;

- da upozna sebe i da samostalno, promišljeno i odgovorno donosi odluke koje se tiču prvenstveno umetničkog razvoja i budućeg života;

- da se opredeli i osposobi za određenu umetničku profesiju, da osigura umetničko angažovanje (zaposlenje) i ostvaruje sopstvene prihode;

- poznavanje i razumevanje društvenog i kulturnog okruženja, njihove međusobne povezanosti i sopstvenog mesta u njima;

- razvoj osećanja pripadnosti društvu i kulturi kao celini i osećanja pripadnosti širem evropskom društvenom i kulturnom prostoru.

Muzičko i baletsko obrazovanje i vaspitanje ostvaruju se sa ciljem da svakog učenika osposobe za:

- kontinuirano umetničko obrazovanje u skladu sa sopstvenim potrebama, interesima, potencijalima i interesovanjima;

- izgradnju i očuvanje lične umetničke autonomije i integriteta; - uspešno suočavanje sa izazovima budućeg umetničkog života; - kreativno korišćenje slobodnog vremena i amatersko bavljenje umetnošću;

- usvajanje i izgradnju opštekulturnih i civilizacijskih vrednosnih stavova koji proizilaze iz nacionalne, evropske i svetske kulturne baštine;

- očuvanje i prenošenje vlastitog kulturnog nasleđa; - aktivan doprinos razvoju, očuvanju i negovanju vlastite tradicije i kulture; - uvažavanje, saradnju i solidarnost sa pripadnicima različitih etničkih i kulturnih grupa; - doprinos integraciji u ukupne evropske kulturne i umetničke tokove.1.3 Opšti ishodi obrazovanja i vaspitanjaNakon završetka osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja učenik će:

- biti sposoban da efikasno komunicira na srpskom jeziku, maternjem jeziku i bar jednom stranom jeziku;

- posedovati matematičku pismenost; - biti sposoban da uočava, analizira i rešava probleme;

- biti sposoban da postavlja realne i ostvarljive ciljeve i planski i odgovorno radi na njihovoj realizaciji;

- biti sposoban da učestvuje u timskom radu; - biti informatički pismen i sposoban da informacione tehnologije koristi na svrsishodan,

efikasan i odgovoran način;

- posedovati sistem osnovnih znanja o prirodnom i društvenom okruženju i svom mestu u njima;

- poznavati svoje sposobnosti i osobine, poštovati sebe i biti sposoban da upravlja sopstvenim razvojem i životom;

- posedovati ličnu autonomiju i integritet;

- posedovati osećanje socijalne pripadnosti i privrženosti sopstvenoj porodici, naciji i kulturi, poznavati tradiciju i učestvovati u njenom očuvanju;

- poznavati i poštovati identitet, kulturu i tradiciju drugih socijalnih grupa i zajednica i biti sposoban i zainteresovan da komunicira i sarađuje sa njihovim pripadnicima;

- biti sposoban da jezikom umetnosti izrazi sopstvena osećanja, vrednosti i pogled na svet;

- biti sposoban da razume različite forme i medije umetničkog izražavanja i komunikacije;

- biti odgovoran prema sopstvenom zdravlju i njegovom unapređivanju i sposoban za samostalno i organizovano bavljenje fizičkom aktivnošću;

- biti odgovoran prema očuvanju i unapređivanju kvaliteta životne sredine; - uvažavati i poštovati druge osobe;

- poznavati i uvažavati osnovna ljudska prava i prava deteta i biti sposoban da aktivno učestvuje u njihovom ostvarivanju.

Opšti ishodi muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanjaNa kraju završenog muzičkog obrazovanja učenik će: - biti sposoban da svira odnosno peva dela određenog stepena zahtevnosti; - biti sposoban da solistički ili u ansamblima svira odnosno peva određena dela;

- biti sposoban da shvati umetnost posebno muziku kao integralni deo života i kulturnog nasleđa;

- biti sposoban da razume i vrednuje različite aspekte muzičkog delovanja i primenjuje stečena znanja u različitim životnim situacijama;

- razvijati i koristiti smisao za lepo; - biti osposobljen za nastavak muzičkog školovanja.Na kraju završenog baletskog obrazovanja učenik će:

- biti sposoban da prepoznaje i koristi različite tehnike i stilove baletskog umetničkog izražavanja kroz tradicionalnu, klasičnu i savremenu igru;

- u potpunosti vladati tehnikama klasičnog baleta, savremene ili narodne igre; - biti sposoban da izražava sopstvene potencijale kroz solo igru ili igru u ansamblu; - biti psihofizički pripremljen za scenski nastup.

2. OBRAZOVNE OBLASTI

Obrazovne oblasti su srodni domeni znanja koji osiguravaju integrisan obrazovni i vaspitni program sa ciljem da se:

- sadržaji, procesi i aktivnosti usklade sa uzrasnim, razvojnim i saznajnim karakteristikama, mogućnostima i potrebama učenika;

- omogući povezivanje znanja, razvoj formativnih, generativnih i transfernih znanja i postupnost u izgradnji sistema pojmova;

- nastava ostvaruje tematskim i problemskim pristupom.

Obrazovne oblasti su: Društvene nauke i filozofija, Jezik, književnost i komunikacija, Matematika, prirodne nauke i tehnologija, Umetnosti i Fizičko i zdravstveno vaspitanje.

Obrazovna oblast Društvene nauke i filozofija doprinosi razvijanju znanja, veština, stavova i vrednosti koji su neophodni za razvoj autonomne, humane, harmonične i interkulturno usmerene ličnosti sposobne da se snalazi u složenim uslovima društva i da kao odgovoran građanin doprinosi razvoju svoje zajednice.

Obrazovna oblast Jezik, književnost i komunikacija sa podoblastima: maternji jezik, srpski jezik kao nematernji jezik, strani jezici i klasični jezici, doprinosi razvoju kompetencija u komunikaciji i podstiču opšti razvoj intelektualnih i kreativnih sposobnosti.

Obrazovna oblast Matematika, prirodne nauke i tehnologija podstiče radoznalost, sistematičnost, kreativnost, dovitljivost, samouverenost i istrajnost, istraživačku aktivnost, apstraktno mišljenje i doprinose razvijanju znanja, mnogobrojnih veština i sposobnosti (korišćenja brojeva i merenja, konstrukcije i prostorne interpretacije, uopštavanja, rešavanja složenih i praktičnih problema itd).

Obrazovna oblast Umetnosti stvara prirodan okvir za nesmetano istraživanje, izražavanje i komunikaciju kroz opažanje, imaginaciju i stvaranje, ključne aspekte obrazovanja u oblasti, i doprinos kvalitetu učenja i u drugim obrazovnim oblastima.

Obrazovna oblast Fizičko i zdravstveno vaspitanje doprinosi sticanju znanja, veština, stavova i vrednosti potrebnih za skladan psihofizički razvoj, očuvanje i unapređivanje zdravlja, zdrav način života i odgovorno ponašanje koje vodi zdravlju.

2.1 Ciljevi obrazovnih oblasti

Zajednički ciljevi svih obrazovnih oblasti su da učenik: - stiče i unapređuje znanja, veštine, stavove i vrednosti;

- razvija sposobnosti za logičko, apstraktno, kritičko i kreativno mišljenje, istraživanje i rešavanje problema i kritičko promišljanje stvarnosti;

- razvija samostalnost, istrajnost, odgovornost, znanja o sebi i pozitivnu sliku o sebi;

- razume sličnosti i različitosti pojedinaca i grupa, uvažava drugačije od sebe i uspostavlja pozitivne socijalne interakcije;

- unapređuje znanja o sopstvenoj kulturi i drugim savremenim i klasičnim kulturama, tradiciji i univerzalnim vrednostima humanističke baštine;

- razvija sposobnost za usavršavanje u ličnom, obrazovnom, profesionalnom, društvenom, javnom i drugim domenima;

- ovlada informacionim tehnologijama. Ciljevi obrazovne oblasti Društvene nauke i filozofija:

- razumevanje pojava i procesa u društvu i prirodi i njihove povezanosti u prostoru i vremenu;

- primena znanja, veština i stavova stečenih u oblasti društvenih nauka i filozofije u različitim okolnostima.

Ciljevi obrazovne oblasti Jezik, književnost i komunikacija:

-razvijanje i unapređivanje jezičkih sposobnosti i znanja i osposobljavanje učenika da efikasno komunicira koristeći različite forme diskursa društvene zajednice u kojoj se određeni jezik govori;

- unapređivanje znanja o književnoj tradiciji i univerzalnim vrednostima višejezičnosti; - negovanje ličnog izraza i komunikativnosti. Ciljevi obrazovne oblasti Matematika, prirodne nauke i tehnologija: - razvijanje osnova naučne pismenosti; - razumevanje pojava na temelju naučnih znanja prirodnih nauka; - formiranje matematičke kulture;

- sticanje znanja o prirodnim resursima i značaju ekološke ravnoteže. Ciljevi obrazovne oblasti Umetnosti:

-prepoznavanje i korišćenje različitih formi umetničkog izražavanja (vizuelne umetnosti, muzika, drama i pokret) i razmenjivanje sopstvenih osećanja i ideja u različitim umetničkim medijima;

- razumevanje jezika i mogućnosti različitih medija umetničkog izražavanja u tradicionalnom i savremenom kontekstu;

-sticanje i razvijanje osetljivosti za različite umetničke vrednosti (estetske i duhovne dimenzije ljudskog iskustva) i svesti o njima kroz upoznavanje umetničke tradicije i kulture ovog i drugih naroda.

Ciljevi obrazovne oblasti Fizičko i zdravstveno vaspitanje:

- sticanje znanja, veština, stavova i vrednosti neophodnih za skladan psihofizički razvoj i očuvanje i unapređivanje zdravlja;

- razvijanje motoričkih sposobnosti, umenja i navika u skladu sa uzrasnim i individualnim karakteristikama;

- osposobljavanje za samostalno vežbanje u slobodno vreme; - razvijanje kreativnosti kroz pokret.

2.2 Ciljevi i ishodi po obrazovnim oblastimaDruštvene nauke i filozofija

Prvi ciklus

CILJEVI ISHODIUčenik će:

1. Razumevanje pojava i situacija vezanih za neposredno društveno i prirodno okruženje

1.1.

poznavati osnovne karakteristike neposrednog prirodnog i društvenog okruženja i njihovu povezanost (reljef, vremenske prilike, prirodna bogatstva, naselja);

1.2.razumeti šta je to što povezuje pojedince u porodici, domu, dvorištu - zgradi, školi, naselju i zavičaju;

1.3. razumeti uloge, prava i obaveze unutar grupa kojima pripada;

1.4. razumeti značaj postojanja pravila u grupi i učestvovati u njihovom donošenju;

1.5. primenjivati pravila ponašanja u grupi.

2.Razumevanje i uvažavanje sličnosti i razlika među pojedincima i grupama

2.1.uvažavati razlike među pojedincima po izgledu, uzrastu, interesovanjima, polu, boji kože (rasi), jeziku, veri;

2.2.prepoznavati i poštovati tradiciju društvenih grupa u neposrednom okruženju;

2.3. umeti da opiše zanimanja ljudi u svom okruženju i poslove koje obavljaju;

2.4. biti upoznat sa dečjim pravima i načinima njihovog ostvarivanja.

3.

Korišćenje različitih socijalnih veština u neposrednom društvenom okruženju

3.1. razumeti svoja osećanja i potrebe i osećanja i potrebe drugih;

3.2. primenjivati pravila pristojnog ponašanja u komunikaciji sa vršnjacima i odraslima;

3.3.sarađivati u grupi i učestvovati u rešavanju zajedničkih zadataka i problema;

3.4. biti sposoban da u odeljenju izrazi svoje mišljenje;

3.5. biti sposoban da javno istupa u odeljenju, razredu, školi, itd;

3.6. pomagati i prihvatati pomoć vršnjaka i odraslih;

3.7.

poštovati i primenjivati saobraćajna pravila, signalizaciju (pravila kretanja ulicom i otvorenim drumom, pravila prelaženja preko ulice: semafor i pešački prelaz) i koristiti prevozna sredstva.

4.

Osposobljavanje i snalaženje u prostoru i vremenu

4.1. imenovati i odrediti glavne strane sveta prema Suncu;

4.2.

umeti da prikaže slikom i modelom objekte iz prirode i prepozna ih na geografskoj karti (boje za reljef, vode, granice, oznaka za naselje);

4.3.biti sposoban da se snalazi u toku dana, sedmice, meseca i godine i imenovati deceniju;

4.4. vremenski organizovati svoje aktivnosti, samostalno i uz pomoć odraslih;

4.5.razumeti socijalnu potrebu za merenjem vremena (organizovanje rada i slobodnog vremena);

4.6. znati da opiše različite aktivnosti ljudi u različitim godišnjim dobima.

5. Osposobljavanje za samostalno učenje i dolaženje do informacija 5.1.

koristiti izvore informisanja kao što su: slike, fotografije, knjige, časopisi, TV, radio, CD, internet i informacije od osoba iz neposrednog okruženja;

5.2.prepoznati sopstvene teškoće u učenju i tražiti pomoć od učitelja, vršnjaka, roditelja - staratelja;

5.3. postavljati pitanja i tražiti odgovore;

5.4.

izvoditi jednostavna istraživanja (lična prošlost, prošlost roditelja - staratelja, prošlost i sadašnjost prostora u kome živi i uči, sezonske promene - godišnja doba u mestu u kome živi);

5.5. izabrati način na koji će učiti i koristiti slobodno vreme.

6. Razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i okruženju

6.1. ostvariti svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge;

6.2. izvršavati svoje obaveze u školi i porodici;

6.3.

prepoznavati načine na koje čovek utiče na svoje okruženje (izgradnja naselja, puteva, brana, mostova, uticaj na vegetaciju, itd.) i okruženje na njega (uticaj vremenskih prilika, kvaliteta vazduha, vode, hrane);

6.4. znati da čuva i uređuje prostor u kom živi i uči;

6.5. razvijati odgovoran odnos prema kulturnom nasleđu.

Društvene nauke i filozofijaDrugi ciklus


1. Razumevanje povezanosti prirodnog okruženja sa društvenim i kulturnim pojavama na određenoj teritorijalnoj celini

1.1.

razumeti osnovne prirodne (reljef, klima, vode, zemljište, biljni i životinjski svet) i društvene (stanovništvo, naselja, privredne delatnosti) karakteristike teritorijalne celine uz korišćenje karte;

1.2.poznavati i razumeti prirodne i društvene karakteristike geografske regije u kojoj živi;

1.3.razumeti prirodne i društvene karakteristike regija Srbije i Crne Gore, Balkana i Sredozemlja;

1.4. znati uticaj prirodnog okruženja na način života i rada ljudi;

1.5.umeti da objasni kako ljudske aktivnosti utiču na promene u prirodnom i društvenom okruženju;

1.6.imenovati i razlikovati kulture i civilizacije koje su postojale u njegovoj regiji, Srbiji, Balkanu i Sredozemlju;

1.7. umeti da objasni značaj zaštite, očuvanja i unapređivanja prirodne sredine.

2.Razumevanje karakteristika društvenih grupa i određivanje svoje pripadnosti različitim društvenim grupama

2.1. poznavati i razlikovati etničke grupe u svojoj regiji, Srbiji, Balkanu i Sredozemlju;

2.2.

umeti da opiše osnovne karakteristike etničkih grupa kojima pripada (prostor na kome grupa živi, jezik, običaji, tradicija, konfesija, itd.);

2.3. biti u stanju da odredi svoju nacionalnu pripadnost i imenuje druge nacije u svom

okruženju;

2.4.

umeti da opiše osnovne karakteristike drugih društvenih grupa kojima pripada (po srodstvu, aktivnostima, interesovanjima, mestu stanovanja, itd.);

2.5. uvažavati sebe, druge ljude i kulturno će se ophoditi prema njima.

3. Razumevanje i primena prostornih i vremenskih odrednica

3.1. razumeti i primenjivati vremenske odrednice - datum, godina i decenija;

3.2. umeti da definiše vek i milenijum;

3.3. koristiti kalendarsko računanje vremena (decenija);

3.4.imenovati, razlikovati i koristiti istorijske izvore (pisane, materijalne i usmena predanja);

3.5. koristiti geografske i istorijske karte.

4.

Osposobljavanje za samostalno učenje i istraživanje

4.1.pronalaziti i koristiti različite izvore informacija - štampane, elektronske, vizuelne, zvučne, itd;

4.2.

samostalno i u grupi rešavati zadatke i istraživati, prikupljajući različite podatke (o promenama u prostoru na kome živi, u društvenim grupama kojima pripada, itd.);

4.3.

razvijati vlastite strategije uspešnog učenja (razlikovanje bitnog od nebitnog, analiziranje podataka, samostalno zaključivanje, itd.);

4.4.biti u stanju da postavlja pitanja, pronalazi odgovore i identifikuje teškoće na koje nailazi pri rešavanju problema;

4.5. umeti da proceni uloženi trud i postignuće.

5. Aktivno učestvovanje u životu grupa lokalne zajednice u skladu sa svojim interesovanjima i sposobnostima

5.1.

prepoznati svoje sposobnosti, prema njima usmeriti svoja interesovanja i ostvarivati ih na način koji ne ugrožava druge;

5.2. sarađivati sa drugima (rad u grupi, rad u timu, itd.);

5.3. biti u stanju da saoseća i pomaže vršnjacima i drugim ljudima;

5.4. moći da rešava vršnjačke sukobe na nenasilan način;

5.5.biti u stanju da izrazi svoja osećanja i ovlada načinima za prevazilaženje neprijatnih emocionalnih stanja;

5.6. poštovati različita zanimanja;

5.7.znati da postoje dečja prava i preuzimaće odgovarajuće obaveze u skladu sa svojim uzrastom;

5.8.biti u stanju da se stara o životinjama tako što će ih hraniti, čuvati i neće ih povređivati;

5.9.

učestvovati u akcijama očuvanja, unapređivanja i zaštiti životne sredine (negovanje biljaka, učestvovanje u akcijama pošumljavanja, sakupljanja sekundarnih sirovina, čišćenja okoline i racionalno korišćenje vode i električne energije, itd.)

Društvene nauke i filozofijaTreći ciklus


1.

Razumevanje i snalaženje u sadašnjosti na osnovu poznavanja sličnosti, specifičnosti i povezanosti društvenih pojava i procesa u prostoru i vremenu (Srbija i Crna Gora, Evropa, svet)

1.1.

usvojiti osnovne pojmove društvenih nauka (kultura, društvo, narod, država, stanovništvo, privreda, razvojnost, revolucija, vek, milenijum);

1.2.

znati osnovne činioce društvenih pojava i procesa (prirodna i geografska sredina, nauka, tehnologija, kultura, politika, ličnosti);

1.3.

znati događaje i ličnosti koji su obeležili istorijske periode u opštoj i nacionalnoj istoriji (stari vek, srednji vek, novi vek, savremeno društvo);

1.4. znati da smesti ličnosti, pojave i procese u istorijske periode;

1.5.biti u stanju da uoči povezanost pojava i procesa na svetskom i nacionalnom nivou u prošlosti i sadašnjosti;

1.6. znati da poveže pojave i procese na lokalnom i nacionalnom nivou;

1.7.

biti sposoban da uoči da su pojave i procesi na lokalnom i nacionalnom nivou povezani sa pojavama i procesima na regionalnom i svetskom nivou;

1.8.znati da uočava vezu društvenih i kulturnih vrednosti u prošlosti i sadašnjosti;

1.9. prepoznavati fizičke karakteristike uslovljene geografskom sredinom;

1.10.

poštovati posebnosti svojih i drugih društvenih i kulturnih zajednica.

2. Razumevanje međuzavisnosti pojedinca, društva i kulture

2.1. poznavati načine na koje društvo i kultura utiču na formiranje ličnosti i ponašanja

pojedinca;

2.2. shvatiti ulogu pojedinca u formiranju društva;

2.3.prihvatiti i uvažavati drugog i druge bez obzira na rasne, nacionalne, verske, rodne (polne) i ostale razlike;

2.4. odabrati načine svog učestvovanja u životu zajednice.

3.Razumevanje povezanosti različitih naučnih disciplina

3.1. biti sposoban da analizira istorijske izvore, istorijske i geografske karte;

3.2.biti u stanju da razlikuje naučnu istorijsku i geografsku literaturu od naučno-popularne i umetničke literature;

3.3. uočiti povezanost između društvenih i kulturnih promena i razvoja nauke;

3.4.povezivati i koristiti znanja iz različitih naučnih oblasti u razumevanju društvenih pojava i procesa.

4. Snalaženje u institucijama posredstvom kojih ljudi zadovoljavaju lične i zajedničke potrebe

4.1.

poznavati društvene ustanove kojima se zadovoljavaju lične i zajedničke potrebe (škola, bolnica, opština, sud, pošta, banka, pozorište, muzej, biblioteka, bioskop, itd.);

4.2.poznavati načine na koje društvene i institucije kulture služe zadovoljenju ličnih i zajedničkih potreba;

4.3.koristiti društveno i kulturno prihvatljive načine zadovoljavanja ličnih i zajedničkih potreba;

4.4.ostvarivati dečja prava, poznavati osnovna ljudska prava i zalagati se za njihovo poštovanje;

4.5.poznavati značaj i ulogu međunarodnih organizacija (Crveni krst, Crveni polumesec, OUN, Unesko, Unicef, itd.);

5.Osposobljavanje za samostalno učenje i istraživanje

5.1.biti u stanju da razlikuje predrasude od naučnih znanja o društvenim i kulturnim pojavama i procesima;

5.2.biti u stanju da razlikuje mitsku od naučne interpretacije društvenih i kulturnih pojava i procesa;

5.3. umeti da iskaže svoje stavove i argumentovano vodi dijalog;

5.4. pratiti i usmeravati procese sopstvenog učenja;

5.5. učestvovati u grupnom radu i istraživačkim projektima;

5.6. umeti da koristi i prikaže podatke tabelarno, grafički i shematski;

5.7.kritički koristiti informacije (razlikuje bitno od nebitnog, povezuje, organizuje, procenjuje sa stanovišta verodostojnosti).

6.Odgovorno ophođenje prema sebi i aktivan odnos prema prirodnom i društvenom okruženju

6.1.biti u stanju da doživi sebe kao ličnost, sa svim svojim osobenostima i u različitim društvenim ulogama;

6.2. razviti samopoštovanje i odgovorno se odnositi prema sebi;

6.3. razlikovati korisne od štetnih pojava po sopstvenu ličnost i svoje okruženje;

6.4. konstruktivno rešavati sukobe sa vršnjacima i odraslima;

6.5.poznavati važnost racionalnog korišćenja prirodnih i kulturnih resursa i ponašati se u skladu s tim;

6.6. razviti odgovorno ophođenje prema kulturnom nasleđu;

6.7.uspostaviti odgovoran odnos prema životinjama i biljkama kao jedinkama i kao vrstama.

7.Identifikovanje sopstvenih sposobnosti, veština, talenata i interesovanja u svrhe profesionalne orijentacije

7.1. razumeti važnost profesionalnog opredeljenja;

7.2. prepoznati sopstvene sposobnosti, veštine, talente i interesovanja;

7.3. postaviti realne ciljeve u izboru budućeg zanimanja.

Društvene nauke i filozofijaOpšte srednje obrazovanje i vaspitanje


1. Poznavanje i razumevanje teorijskih osnova društvenih nauka i filozofije radi razumevanja društvenih i kulturnih pojava i procesa

1.1.

znati da navede i objasni osnovne pojmove društvenih nauka i filozofije (npr. društvo, država, kultura, ličnost, vrednosti, norme, kontinuitet i razvojnost, struktura, procesi, stanovništvo, itd.);

1.2.

umeti da koristi na odgovarajući način osnovne pojmove društvenih nauka i filozofije u razumevanju i objašnjavanju društvenih i kulturnih pojava i procesa;

1.3.

povezivati i koristiti znanja iz različitih društvenih nauka i humanističkih disciplina u razumevanju društvenih pojava i procesa;

1.4. razumeti teorijske i metodološke specifičnosti društvenih nauka i filozofije;

1.5. umeti da razlikuje vrednosne, analitičke i činjeničke iskaze;

1.6. uvideti potrebu za neprekidnim preispitivanjem naučnih saznanja;

1.7. umeti da napravi razliku između naučnih i paranaučnih teorija;

1.8. umeti da objasni odnos nauke i tehnologije.

2.

Poznavanje i razumevanje kontinuiteta, promenljivosti i razvojnosti društvenih i kulturnih pojava

2.1. razumeti evolutivnu prošlost čoveka;

2.2.

znati da objasni dejstvo različitih društvenih i kulturnih činilaca i njihove međusobne odnose u istorijskim procesima (npr. tehnološki, demografski, psihički, ekonomski, vojni, politički, religijski);

2.3. razumeti i moći da objasni razvojnost društvenih i kulturnih pojava;

2.4.

razumeti činioce kontinuiteta i promena društvenih i kulturnih pojava i umeti da ih objasni primerima (lokalna zajednica, države, regioni, kontinenti, planete);

2.5.znati da objasni veze između prirodnih i kulturnih pojava i procesa, između društva i prirode, u prostoru i vremenu.

3. Poznavanje savremenih političkih, pravnih, ekonomskih, društvenih i ustanova kulture

3.1. razumeti ustrojstvo i funkciju savremenih:

- političkih ustanova (država, parlament, izborni sistemi, političke stranke);

- pravnih ustanova (ustav, zakonodavstvo i pravosuđe);

- ekonomskih ustanova (novac, profit, tržište kapitala, roba i usluga, radne snage, berza, preduzeće);

- društvenih ustanova (vaspitno- obrazovne, zdravstvene, ustanove civilnog društva);

- ustanova kulture (pozorišta, muzeji, galerije, itd.);

3.2.

biti osposobljen da koristi mogućnost ostvarivanja svojih prava i potreba putem savremenih pravnih, društvenih, političkih i ekonomskih ustanova;

3.3.izgrađivati i iznositi stavove o lokalnim, regionalnim, nacionalnim i svetskim problemima.

4. Razvijanje sposobnosti učenja, istraživanja i kritičnog mišljenja 4.1.

koristiti pisane izvore informacija (knjige, časopisi, intervjui, novinski izveštaji, statistički podaci iz popisnih anketa);

4.2. koristiti grafičke i likovne izvore informacija (tabele, geografske i istorijske

karte, grafički prikazi, slike, video i digitalni zapisi);

4.3.

koristiti računar kao sredstvo za pisanje, računanje, pronalaženje, obradu i prikazivanje podataka (vladati najvažnijim aktuelnim programima i umeti da se kreće po informatičkim mrežama);

4.4. koristiti usluge biblioteka, arhiva, muzeja;

4.5.umeti da razlikuje bitne od nebitnih informacija i da procenjuje njihovu vrednost;

4.6. analizirati i obrazlagati svoje stavove; 4.7. argumentovano voditi dijalog;

4.8. primenjivati stečena znanja pri formulisanju hipoteza za istraživanje;

4.9. poznavati i koristiti logičke procedure u proveravanju hipoteza;

4.10.

moći samostalno i kao član tima da učestvuje u istraživačkim projektima;

4.11.

umeti da koristi elementarne istraživačke metode društvenih nauka;

4.12.

umeti da prati, procenjuje i upravlja procesom sopstvenog učenja.

5.Negovanje nacionalnog i kulturnog identiteta i uključivanje u različite društvene i kulturne grupe

5.1. razumeti pojam nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta;

5.2. razumeti i uvažavati raznolikost grupa koje postoje u društvu i kulturi u kojoj živi;

5.3. komunicirati na društveno i kulturno prihvatljive načine;

5.4. uvažavati druge i učestvovati u životu različitih društvenih i kulturnih grupa;

5.5. poštovati rodnu ravnopravnost (ravnopravnost polova);

5.6. izgraditi odgovoran odnos prema kulturnom nasleđu.

6.Razvijanje samosvesti, odgovorno ophođenje prema sebi i okruženju

6.1. poštovati sebe i druge;

6.2.graditi ličnu autonomiju, integritet, samokritičnost i upravljati sopstvenim životom;

6.3. štititi svoje telesno i mentalno zdravlje;

6.4. razumeti društvene i kulturne vrednosti i norme (etičke, pravne, estetske);

6.5.

znati da postoje društvene i kulturne vrednosti i norme drugačije od onih koje vladaju u njegovom okruženju i razvijati odnos tolerancije prema njihovim nosiocima;

6.6. umeti da konstruktivno razrešava sukobe; 6.7. izgraditi odgovoran odnos prema radu i

uvažavati ljude svih profesija koje su u skladu sa društvenim i kulturnim vrednostima i normama;

6.8. razumeti značaj porodice i poznavati njene funkcije u društvu;

6.9.prepoznavati pojave štetne po prirodno i društveno okruženje i angažovati se u borbi protiv njih;

6.10.

znati da se odgovorno ophodi prema biljkama i životinjama kao jedinkama i kao vrstama.

7.

Odlučivanje o profesionalnoj orijentaciji u uslovima društvene i profesionalne pokretljivosti

7.1. razumeti pojmove tržišta i tržišta rada, društvene i profesionalne pokretljivosti;

7.2. prepoznavati činioce društvene i profesionalne pokretljivosti;

7.3.

uzimati u obzir sopstvene sposobnosti, interesovanja, iskustva i podatke o društvenoj i profesionalnoj pokretljivosti pri odlučivanju o vlastitoj profesionalnoj orijentaciji.

Društvene nauke i filozofijaSrednje stručno i umetničko obrazovanje i vaspitanje


1. Poznavanje i razumevanje teorijskih osnova društvenih nauka i filozofije radi razumevanja društvenih i kulturnih pojava i procesa

1.1.

znati da navede i objasni osnovne pojmove društvenih nauka i filozofije (npr. društvo, država, kultura, ličnost, vrednosti, norme, kontinuitet i razvojnost, struktura, procesi, stanovništvo, itd.);

1.2.

umeti da koristi na odgovarajući način osnovne pojmove društvenih nauka i filozofije u razumevanju i objašnjavanju društvenih i kulturnih pojava i procesa;

1.3. umeti da razlikuje vrednosne, analitičke i činjeničke iskaze;

1.4. umeti da razlikuje naučne i paranaučne teorije, literaturu i informacije;

1.5. razumeti odnos nauke i tehnologije.

2.

Poznavanje i razumevanje kontinuiteta, promenljivosti i razvojnosti društvenih i kulturnih pojava

2.1. razumeti evolutivnu prošlost čoveka;

2.2.

razumeti dejstvo različitih društvenih i kulturnih činilaca i njihove međusobne odnose u istorijskim procesima (npr. tehnološki, demografski, psihički, ekonomski, vojni, politički, religijski);

2.3. razumeti razvojnost društvenih i kulturnih

pojava;

2.4. umeti da uoči činioce kontinuiteta i promena društvenih i kulturnih pojava;

2.5.razumeti veze između prirodnih i kulturnih pojava i procesa, između društva i prirode, u prostoru i vremenu.

3. Poznavanje savremenih političkih, pravnih, ekonomskih, društvenih i ustanova kulture

3.1. poznavati ustrojstvo i funkciju savremenih:

- političkih ustanova (država, parlament, izborni sistemi, političke stranke);

- pravnih ustanova (ustav, zakonodavstvo i pravosuđe);

- ekonomskih ustanova, (novac, profit, tržište kapitala, roba i usluga, radne snage, berza, preduzeće);

- društvenih ustanova (vaspitno- obrazovne, zdravstvene, ustanove civilnog društva);

- ustanova kulture (pozorišta, muzeji, galerije, itd.);

3.2.

biti osposobljen da koristi mogućnost ostvarivanja svojih prava i potreba putem savremenih pravnih, društvenih, političkih i ekonomskih ustanova;

3.3.izgrađivati i iznositi stavove o lokalnim, regionalnim, nacionalnim i svetskim problemima.

4. Razvijanje sposobnosti učenja, istraživanja i kritičkog mišljenja 4.2.

koristiti pisane izvore informacija (knjige, časopisi, intervjui, novinski izveštaji, statistički podaci iz popisnih anketa);

4.3.

koristiti grafičke i likovne izvore informacija (tabele, geografske i istorijske karte, grafički prikazi, slike, video i digitalni zapisi);

4.4.

koristiti računar kao sredstvo za pisanje, računanje, pronalaženje, obradu i prikazivanje podataka (vladati najvažnijim aktuelnim programima i umeti da se kreće po informatičkim mrežama);

4.5. koristiti usluge biblioteka i muzeja;

4.6. umeti da razlikuje bitne od nebitnih informacija;

4.7. analizirati i obrazlagati svoje stavove; 4.8. argumentovano voditi dijalog;

4.9.moći samostalno i kao član tima da učestvuje u jednostavnim istraživačkim projektima;

4.10.

umeti da prati, procenjuje i upravlja procesom sopstvenog učenja.

5. Negovanje nacionalnog i kulturnog identiteta i uključivanje u različite društvene i kulturne grupe

5.2. razumeti pojam nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta;

5.3. razumeti i uvažavati raznolikost grupa koje postoje u društvu i kulturi u kojoj živi;

5.4. komunicirati na društveno i kulturno prihvatljive načine;

5.5. uvažavati druge i učestvovati u životu različitih društvenih i kulturnih grupa;

5.6. poštovati rodnu ravnopravnost (ravnopravnost polova);

5.7. izgraditi odgovoran odnos prema kulturnom nasleđu.

6. Razvijanje samosvesti, odgovorno ophođenje prema sebi i okruženju

6.2. poštovati sebe i druge;6.3. graditi ličnu autonomiju, integritet, samokritičnost i upravljati sopstvenim životom;

6.4. štititi svoje telesno i mentalno zdravlje;

6.5. razumeti društvene i kulturne vrednosti i norme (etičke, pravne, estetske);

6.6.

znati da postoje društvene i kulturne vrednosti i norme drugačije od onih koje vladaju u njegovom okruženju i razvijati odnos tolerancije prema njihovim nosiocima;

6.7. umeti da konstruktivno razrešava sukobe;

6.8.

izgraditi odgovoran odnos prema radu i uvažavati ljude svih profesija koje su u skladu sa društvenim i kulturnim vrednostima i normama;

6.9. razumeti značaj porodice i poznavati njene funkcije u društvu;

6.10.

prepoznavati pojave štetne po prirodno i društveno okruženje i angažovati se u borbi protiv njih;

6.11.

znati da se odgovorno ophodi prema biljkama i životinjama kao jedinkama i kao vrstama.

7.

Odlučivanje o profesionalnoj orijentaciji u uslovima društvene i profesionalne pokretljivosti

7.2. razumeti pojmove tržišta i tržišta rada, društvene i profesionalne pokretljivosti;

7.3. prepoznati činioce društvene i profesionalne pokretljivosti;

7.4.

uzimati u obzir sopstvene sposobnosti, interesovanja, iskustva i podatke o društvenoj i profesionalnoj pokretljivosti pri odlučivanju o vlastitoj profesionalnoj orijentaciji.

Jezik, književnost i komunikacijaPrvi ciklus

CILJEVI ISHODIUčenik:

1. Razvijanje jezičkih sposobnosti i osposobljavanje učenika da komunicira u svakodnevnim situacijama iz neposrednog okruženja

1.

Koristi receptivne jezičke veštine (slušanje, čitanje) u komunikativnim situacijama u vezi sa neposrednim okruženjem i ličnim potrebama.

2.

Koristi veštine jezičke produkcije (govorenje, pisanje) u komunikativnim situacijama u vezi sa neposrednim okruženjem i ličnim potrebama.

2. Podsticanje razvoja mišljenja i izgrađivanje svesti o sebi i o okruženju

3. Aktivno učestvuje u interakciji sa sagovornicima iz neposrednog okruženja.

4. Ume da prenese sadržaj kratke poruke/teksta.

3.Razvijanje svesti o sopstvenoj kulturi i tradiciji, kao i o postojanju drugih kultura

5. Prepoznaje osnovne elemente jezičkog sistema.

6.

Čita i razume tekstove iz nacionalne i opšte književnosti za decu, razume njihove osnovne poruke i počinje da razvija sopstveni čitalački ukus.

4. Bogaćenje mašte i razvijanje kreativnosti 7. Prati i koristi medijske tekstove koji

odgovaraju njegovom uzrastu.

Jezik, književnost i komunikacijaDrugi ciklus


1.

Razvijanje jezičkih sposobnosti i osposobljavanje učenika da komunicira u najčešćim formama diskursa društvene zajednice u kojoj se određeni jezik govori.

1.

Uspešno koristi receptivne jezičke veštine (slušanje, čitanje) u različitim svakodnevnim komunikativnim situacijama.

2.

Uspešno koristi veštine jezičke produkcije (govorenje, pisanje) u različitim svakodnevnim komunikativnim situacijama.

3. Aktivno učestvuje u interakciji koristeći formu obraćanja primerenu sagovorniku i komunikativnoj situaciji.

2.

Podsticanje razvoja mišljenja i ovladavanja sopstvenim misaonim procesima; razvijanje sposobnosti za uočavanje veza i odnosa u širem okruženju i za objektivno sagledavanje stvarnosti.

4. Ume da prenese osnovna značenja poruke/teksta.

5. Poseduje osnovna funkcionalna znanja o jezičkoj strukturi, funkcijama i normi.

6.

Čita i razume tekstove iz nacionalne i opšte književne i kulturne baštine, prepoznaje njihove osnovne vrednosti i razvija sopstveni čitalački ukus.

7.Prati i koristi medijske tekstove koji odgovaraju njegovom uzrastu, tumači ih i zauzima stav o njima.

3.Sticanje osnovnog uvida u sopstvenu kulturu i tradiciju i druge savremene kulture.

4. Bogaćenje mašte i razvijanje kreativnosti i ličnog izraza.

Jezik, književnost i komunikacijaTreći ciklus


1.Razvijanje jezičkih sposobnosti i osposobljavanje učenika da efikasno komunicira u osnovnim formama diskursa društvene zajednice u kojoj se određeni jezik govori.

1.Vlada receptivnim jezičkim veštinama (slušanje, čitanje) u različitim komunikativnim situacijama.

2. Vlada veštinama jezičke produkcije (govorenje, pisanje) u različitim komunikativnim situacijama.

3.Učestvuje u različitim oblicima interakcije koristeći stil i formu obraćanja primerenu sagovorniku i komunikativnoj situaciji.

2. Razvijanje sposobnosti mišljenja i kritičkog stava prema stvarnosti.

4.Može da preoblikuje jezičku poruku/tekst, ne menjajući joj značenje, u skladu sa različitim komunikativnim potrebama.

5. Poseduje funkcionalna znanja o jeziku, jezičkoj strukturi, funkcijama, i normi.

3.

Upoznavanje sa sopstvenom kulturom, književnom tradicijom, drugim savremenim kulturama, kao i univerzalnim vrednostima humanističke baštine i višejezičnosti.

6.

Čita i razume tekstove iz nacionalne i opšte književne i kulturne baštine, uočavajući njihove estetske, moralne, emocionalne, jezičke i kulturne vrednosti; razvija sopstveni čitalački ukus i samostalnost u recepciji književnog dela.

4. Oplemenjivanje i bogaćenje mašte, 7. Prati i koristi medije, interpretira i

upućivanje u simboličke forme, i negovanje ličnog izraza i komunikativnosti učenika.

preispituje medijske tekstove različitih vrsta.

Jezik, književnost i komunikacija Opšte srednje obrazovanje i vaspitanje


1.

Unapređenje jezičkih sposobnosti i znanja stečenih u obaveznom obrazovanju i osposobljavanje učenika da efikasno komunicira koristeći različite forme diskursa društvene zajednice u kojoj se određeni jezik govori.

1.Vlada receptivnim jezičkim veštinama (slušanje i čitanje) u širokom spektru komunikativnih situacija.

2.Vlada veštinama jezičke produkcije (govorenje, pisanje) u širokom spektru komunikativnih situacija.

3.

Učestvuje u različitim oblicima interakcije prilagođavajući jezički izraz sagovorniku i komunikativnoj situaciji. Samostalno osmišljava različite strategije za rešavanje problema i konflikata u komunikaciji.

4.

Može da, bez izmene značenja, preoblikuje najraznovrsnije jezičke sadržaje/tekstove u skladu sa različitim komunikativnim potrebama.

2. Razvijanje sposobnosti apstraktnog i kreativnog mišljenja i kritičkog promišljanja stvarnosti.

5.Poseduje funkcionalna i analitička znanja o jeziku, jezičkoj strukturi, funkcijama i normi.

6.Selektivno i kritički prati, preispituje i vrednuje medijske tekstove različitih vrsta.

3.

Unapređenje znanja o sopstvenoj kulturi i drugim savremenim i klasičnim kulturama, književnoj tradiciji, kao i o univerzalnim vrednostima humanističke baštine i višejezičnosti.

4.Razvijanje kreativnih sposobnosti i negovanje ličnog izraza i komunikativnosti učenika.

5.Razvijanje sposobnosti za dalje usavršavanje u profesionalnom, društvenom, javnom i drugim domenima.

Jezik, književnost i komunikacija Srednje stručno i umetničko obrazovanje i vaspitanje


1.Unapređenje jezičkih sposobnosti i znanja stečenih u obaveznom obrazovanju i osposobljavanje učenika da efikasno komunicira koristeći različite forme diskursa društvene zajednice u kojoj se određeni jezik govori.

1.Vlada receptivnim jezičkim veštinama (slušanje i čitanje) u širokom spektru komunikativnih situacija.

2.Vlada veštinama jezičke produkcije (govorenje, pisanje) u širokom spektru komunikativnih situacija.

3.

Učestvuje u različitim oblicima interakcije prilagođavajući jezički izraz sagovorniku i komunikativnoj situaciji. Samostalno osmišljava različite strategije za rešavanje problema i konflikata u komunikaciji.

2. Razvijanje sposobnosti apstraktnog i kreativnog mišljenja i kritičkog promišljanja stvarnosti.

4.

Može da, bez izmene značenja, preoblikuje najraznovrsnije jezičke sadržaje/tekstove u skladu sa različitim komunikativnim potrebama.

5. Poseduje funkcionalna znanja o jeziku, jezičkoj strukturi, funkcijama i normi.

6.Selektivno i kritički prati, preispituje i vrednuje medijske tekstove različitih vrsta.

3.

Unapređenje znanja o sopstvenoj kulturi i drugim savremenim i klasičnim kulturama, književnoj tradiciji, kao i o univerzalnim vrednostima humanističke baštine i višejezičnosti.

4.Razvijanje kreativnih sposobnosti i negovanje ličnog izraza i komunikativnosti učenika.

5.Razvijanje sposobnosti za dalje usavršavanje u profesionalnom, društvenom, javnom i drugim domenima.

Jezik, književnost i komunikacijaMaternji jezik - prvi ciklus

Cilj nastave maternjeg jezika u prvom ciklusu jeste da učenik koristi osnovne tehnike čitanja i pisanja na pismu (pismima) maternjeg jezika, kao i druge jezičke kompetencije radi uspešnog komuniciranja, čitanja i razumevanja različitih vrsta tekstova, proširivanja sopstvenih znanja i razmene iskustava.

Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku prvog ciklusa učenik:

Jezička recepcija

Slušanje -

prati i razume kratke tekstove različitih vrsta (izlaganja, saopštenja, didaktička uputstva, književne tekstove) na standardnom jeziku, prikupljajući informacije i bogateći znanja i rečnik

- uočava da se u građenju poruka povezuju govor i drugi oblici izražavanja (pokret, slika, muzika, itd.)

Čitanje - tečno čita pismo (pisma) maternjeg jezika - primenjuje osnovne veštine i strategije čitanja

- čita kratke tekstove različitih vrsta, prikupljajući informacije, bogateći znanja i rečnik, razvijajući iskustvo i maštu

- čita i razume nelinearne elemente teksta (ilustracije, legende, tabele, jednostavne dijagrame)

- koristi sadržaj knjige da bi pronašao traženi deo

- uočava delove teksta (naslovi, podnaslovi, ime autora, odeljci, pasusi)

- koristi slikovni rečnik ili rečnik na kraju knjige da bi otkrio značenje nepoznate reči

Jezička produkcija Govor - pravilno izgovara glasove, reči i izraze, i pravilno intonira rečenicu

- govori tečno, odgovarajućim tempom - koristi plan da bi pripremio kraće saopštenje o poznatoj temi - jasno formuliše iskaze, primereno govornoj situaciji

- izražava misli, ideje, osećanja i stavove o raznim temama iz svog neposrednog okruženja, na osnovu iskustva i mašte

- napamet govori kratke tekstove (recituje, govori po ulogama) Pisanje - koristi pismo (pisma) maternjeg jezika poštujući pravopis - vlada osnovnim veštinama i strategijama pisanja

-piše kraće tekstove različitih formi i namena izražavajući misli, ideje, osećanja i stavove o raznim temama iz neposrednog okruženja, na osnovu iskustva ili mašte

Interakcija -tolerantno i bez ustručavanja učestvuje u razgovoru držeći se teme i koristeći jezička sredstva primerena uzrastu i komunikativnoj situaciji

- ume da saopšti i obrazloži svoj stav o nekom spornom pitanju (npr. prilikom igre sa vršnjacima)

- ume da obavi telefonski razgovor

- postavlja pitanja i daje odgovore, i u usmenom i u pisanom obliku, pridržavajući se konverzacijskih uzusa

-koristi osnovne forme pisane komunikacije, tj. ume da napiše: pismo, poruku, spisak, obaveštenje, oglas, razglednicu, pozivnicu

Medijacija - formira i preoblikuje iskaze i kraće tekstove uz pomoć verbalnih i neverbalnih sredstava radi prenošenja osnovnih značenja

- izdvaja ključne reči iz kratkog teksta

- daje naslov tekstu, slici, stripu; daje podnaslove delovima teksta

Interpretacija/interakcija sa tekstom

- koristi sopstveno znanje i iskustvo, kao i druge tekstove/ materijale da bi razumeo ono što čita

- razlikuje stvarno od imaginarnog- prepoznaje i izdvaja osnovne ideje u tekstu

- izdvaja i opisuje: zaplet, mesto i vreme događaja, sled događaja, glavne aktere i njihove osobine

- prepoznaje figurativni jezik u književnom i neknjiževnom tekstu

- izražava sopstveni utisak/mišljenje/stav o pročitanom potkrepljujući ga tekstom

Znanja o jeziku- prepoznaje glasove/slova, reči i rečenice

- prepoznaje i razlikuje vrste reči (zajedničke i vlastite imenice, glagole, opisne prideve i lične zamenice)

- razlikuje obaveštajnu, upitnu i zapovednu rečenicu - ume da podeli reč na slogove (jednostavniji slučajevi)

- razlikuje osnovne glagolske oblike za iskazivanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

-identifikuje osnovne oblike promenljivih reči (npr. nominativ imenskih reči, odn. infinitiv glagola) kako bi mogao da upotrebljava rečnik

- razlikuje reči istog i suprotnog značenja; reči koje označavaju nešto umanjeno/uvećano

- razlikuje doslovno od prenesenog značenja - zna napamet alfabet (alfabete) maternjeg jezika

- poseduje aktivan i pasivan rečnik koji odgovara njegovom uzrastu

Znanja o književnosti- razlikuje književni tekst od ostalih vrsta tekstova

- razlikuje osnovne vrste književnog izražavanja (stih i prozu, pesmu i priču)

-poznaje jednostavne književnojezičke forme (bajka, basna, mit, anegdota, šaljiva priča, priča o životinjama, vic ili dosetka, poslovica, zagonetka, razbrajalica)

Medijska pismenost -poznaje i koristi različite medije (npr. novine i časopise, filmove, TV-emisije, kompakt-diskove, i sl. namenjene deci) radi informisanja, obrazovanja, zabave

-na elementarnom nivou tumači značenje medijskih poruka (saopštava šta je uočio, šta je naučio; šta mu se dopada i zašto, i sl.)

- izražava ideje, iskustva, stavove i maštu kroz grupno i

samostalno oblikovanje jednostavnih medijskih tekstova (strip, novine, plakat, karikatura, itd.)

Jezik, književnost i komunikacijaMaternji jezik - drugi ciklus

Cilj nastave maternjeg jezika u drugom ciklusu jeste dalji razvoj jezičkih i komunikativnih kompetencija proširivanjem znanja o jeziku, književnosti i kulturi, kao i podsticanje upotrebe stečenih znanja i umenja za razvijanje individualnih potencijala, ličnog izraza i socijalnih sposobnosti učenika. Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku drugog ciklusa učenik:

Jezička recepcija Slušanje -

prati i razume tekstove različitih vrsta (izlaganja, saopštenja, obaveštenja, književne tekstove) na standardnom jeziku, prikupljajući informacije i bogateći znanja i rečnik

- razlikuje standardni jezik od nestandardnih varijeteta - prepoznaje i razume implicitno u govoru

Čitanje -čita različite vrste tekstova u različite svrhe (prikupljanje informacija, bogaćenje znanja i rečnika, razvijanje iskustva i mašte), koristeći odgovarajuće strategije čitanja

- povezuje podatke iz teksta; upoređuje ih sa prethodno pročitanim ili sa onim što već zna

- čita i razume nelinearne elemente teksta (ilustracija, legenda, tabela, dijagram, fusnota)

- ume da otkrije značenje nepoznatih reči i izraza na osnovu konteksta i/ili pomoću rečnika

Jezička produkcija Govor -

jasno izražava misli, ideje, osećanja, stavove i maštu koristeći strategije za organizaciju govora i prilagođavajući jezički izraz temi i komunikativnoj situaciji

- koristi različite forme usmenog diskursa - deskripcija, naracija - napamet govori kraće tekstove (recituje, govori po ulogama)

Pisanje - ume jasno i koherentno da izrazi misli, ideje, osećanja, stavove i maštu koristeći različite strategije pisanja

- piše tekstove različitih formi i namena, poštujući pravopis

- oslanja se na različite izvore informacija, kao i na sopstvena znanja i iskustva prilikom pisanja

- navodi/citira izvore informacija - pregleda i rediguje sopstveni tekst

- koristi nelinearne elemente teksta (npr. ilustracija, tabela, jednostavan dijagram) da bi tekst učinio jasnijim za čitaoca

Interakcija - ume da inicira, podrži, vodi i okonča razgovor držeći se teme i koristeći jezička sredstva primerena komunikativnoj situaciji

- uvažava sagovornika, prepoznaje, razume i poštuje

specifičnosti drugog i drugih - daje svoj doprinos u diskusiji iznoseći relevantne argumente - koristi različite forme pisane komunikacije

Medijacija - prepričava, sažima i rezimira sadržaj interakcije/teksta - izdvaja ključne reči iz teksta


- razume i može da objasni kako se razvijaju radnja, kompozicija i motivi

- razume figurativnu upotrebu jezika u književnom i neknjiževnom tekstu

- razume i može da objasni razliku između autora i lika, pesnika i lirskog subjekta

- prepoznaje različite uglove gledanja, mišljenja i stavove u tekstu

- zauzima stav o tekstu i obrazlaže ga pozivajući se na sam tekst, kao i na druga iskustva i znanja

Znanja o jeziku- prepoznaje i razlikuje vrste reči

- prepoznaje i razlikuje tipične rečenične konstituente - poznaje tipične morfološke paradigme (flektivne i derivacione)

- poseduje aktivan i pasivan rečnik koji odgovara njegovom uzrastu

Znanja o književnosti - razlikuje tri osnovna književna roda (lirika, epika, drama)- razlikuje književni rod od književne vrste

-

razlikuje osnovne epske vrste (roman, pripovetka, basna, bajka, epska pesma), lirske vrste (opisna, misaona, ljubavna, rodoljubiva pesma, itd.), dramske vrste (komedija, drama za decu, radio-drama, itd.)

- razlikuje narodnu (usmenu) i autorsku književnost - prepoznaje najčešća stilska sredstva

Medijska pismenost - selektivno koristi medije za informisanje, obrazovanje i zabavu

- izražava i obrazlaže stav o medijskim sadržajima iz domena svog interesovanja

- izražava stavove, ideje, osećanja, maštu i iskustva kroz grupno i samostalno oblikovanje jednostavnijih medijskih tekstova

Jezik, književnost i komunikacijaMaternji jezik - treći ciklus

Cilj nastave maternjeg jezika u trećem ciklusu jeste da učenik:- dosegne nivo jezičkih i komunikativnih znanja i sposobnosti koji će mu omogućiti da, koristeći standardni oblik maternjeg jezika, efikasno komunicira u usmenom i pisanom obliku u različitim situacijama i u različite svrhe,- stekne znanja o jeziku, književnosti i medijima relevantna za njegovo buduće obrazovanje i profesionalni razvoj. Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku obaveznog obrazovanja učenik:

Jezička recepcija

Slušanje -

prati i razume duže i složenije tekstove različitih vrsta (izlaganja, saopštenja, obaveštenja, književne tekstove) na standardnom jeziku, prikupljajući informacije i bogateći znanja i rečnik

- prepoznaje i razume implicitno i višeznačno u govoru - razume upotrebu različitih govornih stilova i registara

- ima razvijenu kulturu slušanja u različitim komunikativnim situacijama (npr. predavanje, razgovor, diskusija)

Čitanje -

čita različite vrste dužih i složenijih tekstova u različite svrhe (prikupljanje informacija, bogaćenje znanja i rečnika, razvijanje iskustva i mašte), prilagođavajući strategiju čitanja cilju čitanja i vrsti teksta

- povezuje informacije unutar teksta i između više različitih tekstova i samostalno izvodi zaključke na osnovu njih

- čita i razume nelinearne elemente teksta (ilustracija, legenda, tabela, dijagram, grafikon, shematski prikaz, fusnota, itd.)

-

koristi različite mogućnosti da otkrije značenje nepoznatih reči i izraza (kontekst, analogija; izdvajanje delova reči; pronalaženje informacije u rečniku, enciklopediji, priručniku, bazi podataka i na Internetu)


jasno i precizno izražava misli, ideje, osećanja, stavove i maštu, koristeći odgovarajuće strategije za organizaciju govora i prilagođavajući jezički izraz temi i komunikativnoj situaciji

- ume da opisuje, priča, objašnjava, argumentuje, ubeđuje, zabavlja govoreći o različitim temama u različitim komunikativnim situacijama

- napamet govori različite tekstove (recituje, govori po ulogama)

Pisanje: - piše jasan i logički strukturiran tekst o različitim temama u različite svrhe, poštujući pravopis

- koristi različite strategije pripremanja i redigovanja teksta - koristi i pravilno navodi različite izvore - prilagođava grafičku formu teksta njegovoj logičkoj strukturi i nameni

- koristi nelinearne elemente teksta (npr. tabela, dijagram, grafikon, fusnota) da bi tekst učinio jasnijim za čitaoca

Interakcija -uspešno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima, diskusijama i debatama prilagođavajući jezički izraz komunikativnoj situaciji

- uvažava sagovornika, prepoznaje, razume i poštuje individualne i kulturne specifičnosti drugog i drugih

- prepoznaje probleme u komunikaciji i daje svoj doprinos u njihovom razrešavanju

- vlada konvencijama obraćanja u pisanoj formi: ume da napiše različite vrste poruka, pisama, zahteva, molbi, itd.

Medijacija - prepričava, sažima i rezimira sadržaj interakcije, odnosno teksta u skladu sa potrebama/namenom

- izdvaja ključne reči iz teksta u skladu sa različitim potrebama/namenama


- ima svest o značaju čitanja i izgrađenu potrebu da čita književna dela iz nacionalne i svetske baštine

- uočava strukturu teksta i načine uspostavljanja njegove semantičke celovitosti

- razume različite uglove gledanja, mišljenja i stavove u tekstu, kao i eksplicitno i implicitno u tekstu

- zauzima kritički stav o tekstu i obrazlaže ga pozivajući se na sam tekst, kao i na druga iskustva i znanja

Znanja o jeziku - poseduje osnovna sociolingivistička znanja o maternjem jeziku i njegovom okruženju

- ima izgrađenu svest o mestu i značaju nacionalnog standardnog jezika

- poseduje funkcionalna znanja o strukturi maternjeg jezika, jezičkim funkcijama i normi

- poseduje odgovarajući leksičko-terminološki fond

- poznaje osnovne jezičke i komunikacijske priručnike i zna da se služi njima

- ume da (pro)ceni sopstveno znanje i zna na koji način da održava i dalje razvija stečena znanja i veštine

Znanja o književnosti- razume pojam i funkciju književnosti

- poseduje osnovna književnoteorijska znanja i ume da ih primenjuje

- razume pojam književnog roda i vrste i poznaje njihovu klasifikaciju

- zna osnovne književne stilove i epohe (npr. klasicizam, romantizam, realizam)

- poznaje osnovne književno-naučne (nefikcionalne) vrste (npr. biografija, autobiografija, dnevnik, letopis, hronika)

- ima razvijenu svest o potrebi negovanja sopstvene književne kulture

Medijska pismenost -

-

poznaje funkcije, upotrebu, uticaj i značaj medijaselektivno i kritički prati sadržaje iz različitih oblasti medijske produkcije

-identifikuje različita gledišta o istoj temi u okviru istog medijskog teksta; poredi različite prikaze istog događaja u različitim medijima

- izražava stavove, ideje, sopstvena iskustva i maštu kroz grupno i samostalno oblikovanje medijskih tekstova

Jezik, književnost i komunikacijaMaternji jezik i književnost - opšte srednje obrazovanje i vaspitanje

Cilj nastave maternjeg jezika i književnosti u opštem srednjem obrazovanju jeste da svaki učenik, u okviru sopstvenih sposobnosti i mogućnosti, maksimalno razvije jezičke i

komunikativne kompetencije koje mu omogućavaju uspešnu i efikasnu komunikaciju u različitim društvenim prilikama, kao i da se osposobi za dalje stručno i profesionalno usavršavanje. Tokom opšteg srednjeg obrazovanja učenik takođe treba da stekne funkcionalna i teorijska znanja o jeziku i književnosti, i o njihovoj ulozi u društvu. Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku opšteg srednjeg obrazovanja učenik:


prati i razume složene tekstove različitih vrsta (izlaganja, saopštenja, obaveštenja, stručne i književne tekstove) na standardnom jeziku, organizujući, odabirajući i razvrstavajući primljene informacije u različite srhe

- razlikuje i toleriše govorne varijetete; razume upotrebu različitih stilova i registara

- ima razvijenu kulturu slušanja u različitim komunikativnim situacijama (npr. dijalog, diskusija, debata, predavanje)

Čitanje -čita različite vrste složenih tekstova u različite svrhe, koristeći odgovarajuće tehnike i strategije čitanja; prilagođava tehniku čitanja cilju čitanja i vrsti teksta i samostalno odabira relevantne izvore

- povezuje informacije unutar teksta i između više različitih tekstova, uspostavljajući logičku hijerarhiju među njima

- samostalno izvodi zaključke na osnovu teksta i formira stav

-

koristi različite mogućnosti za utvrđivanje značenja nepoznatih reči i izraza (npr. gramatička i semantička analiza; analogija, kontekst; pronalaženje informacije u rečniku, enciklopediji, priručniku, bazi podataka i na Internetu)


uobličava logički koherentne iskaze različite dužine, složenosti, forme i tematike, koristeći odgovarajuće strategije za organizaciju govora i prilagođavajući jezički izraz temi i komunikativnoj situaciji

- govori u zadatim okolnostima (recitacija, beseda, prezentacija, promocija, učestvovanje u predstavi)

- poštuje ortoepsku normu standardnog jezika

Pisanje -uobličava jasne i logički koherentne tekstove različite dužine, složenosti, forme i tematike, koristeći odgovarajuće tehnike pripremanja i redigovanja teksta i poštujući pravopisnu normu

- koristi i pravilno navodi različite izvore

- prilagođava ukupnu organizaciju i grafičku formu teksta njegovoj logičkoj strukturi i nameni

- koristi nelinearne elemente teksta (ilustracija, shema, tabela, dijagram, grafikon, fusnota) da bi tekst učinio jasnijim za čitaoca

Interakcija -uspešno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima, diskusijama i debatama o različitim temama, prilagođavajući se komunikativnoj situaciji

- ume da oceni sopstvenu poziciju u datim komunikativnim okolnostima i ponaša se u skladu sa njom

- uvažava sagovornika, prepoznaje, razume i poštuje individualne i kulturne specifičnosti drugog i drugih i određuje se u odnosu na

njih

- efikasno prilagođava izlaganje različitim vremenskim ograničenjima

- u argumentaciji integriše informacije i ideje iz različitih izvora navodeći njihovo poreklo

- prepoznaje probleme i konflikte u komunikaciji i daje svoj doprinos njihovom prevazilaženju

-vlada konvencijama obraćanja u pisanoj formi: ume da napiše različite vrste poruka, pisama, zahteva, molbi; ume da reaguje na javne pozive, oglase, peticije, ankete i konkurse

Medijacija - tumači, prepričava, sažima, rezimira sadržaj interakcije, odn. teksta u skladu sa potrebama/namenom

- izdvaja ključne reči iz teksta o poznatoj ili nepoznatoj temi u skladu sa različitim potrebama/namenama

Interpretacija/Interakcija sa tekstom

- uočava relevantne stilske, tematsko-motivske, morfološke i žanrovske osobine teksta

- prepoznaje inherentna svojstva dela (npr. ozbiljno, tragično, komično; imaginativno, stvarno; parodijsko, ironično)

- poseduje razvijen čitalački ukus; samostalno tumači delo i sudi o njemu

- služi se sekundarnom literaturom pri interpretaciji teksta

Znanja o jeziku - jezik posmatra kao celovit sistem sa višestrukim funkcijama

- poseduje osnovna sociolingvistička znanja o maternjem jeziku i njegovom okruženju

- poznaje i razlikuje jezičke jedinice (reč, sintagma, rečenica, tekst); razume odnose među njima i jezičku hijerarhiju

- razume pojam rečenične perspektive u odnosu na strukturu i funkciju rečenice i teksta

- razume i koristi odgovarajući leksičko-terminološki fond - svestan je promena u jeziku i poznaje istorijat maternjeg jezika

- poseduje osnovna znanja o savremenim lingvističkim disciplinama

- služi se opštim i stručnim jezičkim i komunikacijskim priručnicima


Znanja o književnosti

- razume pojam i funkciju književnosti

-razlikuje pojam književnosti od znanja o književnosti i poznaje osnovne načine proučavanja književnog dela (književna kritika, teorija i istorija)

- poseduje osnovna znanja iz teorije proze i teorije stiha

-prepoznaje figurativni jezik u književnom i neknjiževnom tekstu i razume njegovo značenje; razume značaj različitih stilskih postupaka

- razume pojam književnog roda i vrste; poznaje tradicionalnu i modernu klasifikaciju žanra

- razlikuje književne vrste od književno-naučnih (nefunkcionalnih)

vrsta (npr., biografija, autobiografija, dnevnik, memoari, anali letopisi, hronike), žanrova nastalih iz dodira sa drugim umetnostima (libreto, filmski scenario) i društveno-političkim okruženjem (besednička proza)

- razume pojam stila u književnosti; poznaje opšta svojstva i poetičke norme epoha u dijahronom nizu (od antike do danas)

-

ima uvid u istorijski razvoj književnosti u nacionalnim i svetskim okvirima, kao i u njenu povezanost sa drugim umetnostima i humanističkim disciplinama (slikarstvo, muzika, religija, filozofija, psihologija)


Medijska pismenost --

razume funkcije, upotrebu, uticaj i značaj medijaselektivno i kritički prati sadržaje iz različitih oblasti medijske produkcije; samostalno ih tumači i vrednuje

- poseduje osnovna znanja o medijskoj produkciji i o razvoju medija

- samostalno i grupno oblikuje medijske tekstove različitih vrsta

Jezik, književnost i komunikacijaMaternji jezik i književnost - srednje stručno i umetničko obrazovanje i vaspitanje

Cilj nastave maternjeg jezika i književnosti u srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju jeste da svaki učenik, u okviru sopstvenih sposobnosti i mogućnosti, maksimalno razvije jezičke i komunikativne kompetencije koje mu omogućavaju uspešnu i efikasnu komunikaciju u različitim društvenim prilikama, kao i da se osposobi za dalje stručno i profesionalno usavršavanje.Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku srednjeg stručnog i umetničkog obrazovanja učenik:


prati i razume složene tekstove različitih vrsta (izlaganja, saopštenja, obaveštenja, stručne i književne tekstove) na standardnom jeziku, organizujući, odabirajući i razvrstavajući primljene informacije u različite svrhe

- razlikuje i toleriše govorne varijetete; razume upotrebu različitih stilova i registara

- ima razvijenu kulturu slušanja u različitim komunikativnim situacijama (npr. dijalog, diskusija, debata, predavanje)

Čitanje -čita različite vrste složenih tekstova u različite svrhe, koristeći odgovarajuće tehnike i strategije čitanja; prilagođava tehniku čitanja cilju čitanja i vrsti teksta i samostalno odabira relevantne izvore

- povezuje informacije unutar teksta i između više različitih tekstova, uspostavljajući logičku hijerarhiju među njima

- samostalno izvodi zaključke na osnovu teksta i formira stav - koristi različite mogućnosti za utvrđivanje značenja nepoznatih reči i

izraza (npr. gramatička i semantička analiza; analogija, kontekst;

pronalaženje informacije u rečniku, enciklopediji, priručniku, bazi podataka i na Internetu)


uobličava logički koherentne iskaze različite dužine, složenosti, forme i tematike, koristeći odgovarajuće strategije za organizaciju govora i prilagođavajući jezički izraz temi i komunikativnoj situaciji

- govori u zadatim okolnostima (recitacija, beseda, prezentacija, promocija, učestvovanje u predstavi)

- poštuje ortoepsku normu standardnog jezika

Pisanje -

uobličava jasne i logički koherentne tekstove različite dužine, složenosti, forme i tematike, koristeći odgovarajuće tehnike pripremanja i redigovanja teksta i poštujući pravopisnu normu koristi i pravilno navodi različite izvore

- prilagođava ukupnu organizaciju i grafičku formu teksta njegovoj logičkoj strukturi i nameni

- koristi nelinearne elemente teksta (ilustracija, shema, tabela, dijagram, grafikon, fusnota) da bi tekst učinio jasnijim za čitaoca

Interakcija -uspešno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima, diskusijama i debatama o različitim temama, prilagođavajući se komunikativnoj situaciji

- ume da oceni sopstvenu poziciju u datim komunikativnim okolnostima i ponaša se u skladu sa njom

-uvažava sagovornika, prepoznaje, razume i poštuje individualne i kulturne specifičnosti drugog i drugih i određuje se u odnosu na njih

- efikasno prilagođava izlaganje različitim vremenskim ograničenjima

- u argumentaciji integriše informacije i ideje iz različitih izvora navodeći njihovo poreklo

- prepoznaje probleme i konflikte u komunikaciji i daje svoj doprinos njihovom prevazilaženju

-vlada konvencijama obraćanja u pisanoj formi: ume da napiše različite vrste poruka, pisama, zahteva, molbi; ume da reaguje na javne pozive, oglase, peticije, ankete i konkurse

Medijacija - tumači, prepričava, sažima, rezimira sadržaj interakcije, odn. teksta u skladu sa potrebama/namenom

- izdvaja ključne reči iz teksta o poznatoj ili nepoznatoj temi u skladu sa različitim potrebama/namenama

Interpretacija/Interakcija sa tekstom

- uočava relevantne stilske, tematsko-motivske, morfološke i žanrovske osobine teksta

- prepoznaje inherentna svojstva dela (npr. ozbiljno, tragično, komično; imaginativno, stvarno; parodijsko, ironično)

- poseduje razvijen čitalački ukus; samostalno tumači delo i sudi o njemu

- služi se sekundarnom literaturom pri interpretaciji teksta

Znanja o jeziku - jezik posmatra kao celovit sistem sa višestrukim funkcijama

- poseduje osnovna sociolingvistička znanja o maternjem jeziku i njegovom okruženju

- poznaje i razlikuje jezičke jedinice (reč, sintagma, rečenica, tekst); razume odnose među njima

- razume i koristi odgovarajući leksičko-terminološki fond - poznaje istorijat maternjeg jezika

- služi se opštim i stručnim jezičkim i komunikacijskim priručnicima


Znanja o književnosti- razume pojam i funkciju književnosti- poseduje osnovna znanja iz teorije proze i teorije stiha

-prepoznaje figurativni jezik u književnom i neknjiževnom tekstu i razume njegovo značenje; razume značaj različitih stilskih postupaka

- poznaje osnovne književne rodove i vrste

-

razlikuje književne vrste od književno-naučnih (nefunkcionalnih) vrsta (npr., biografija, autobiografija, dnevnik, memoari, anali, letopisi, hronike), žanrova nastalih iz dodira sa drugim umetnostima (libreto, filmski scenario) i društveno-političkim okruženjem (besednička proza)

- razume pojam stila u književnosti; poznaje opšta svojstva i poetičke norme epoha u dijahronom nizu (od antike do danas)

-

ima uvid u istorijski razvoj književnosti u nacionalnim i svetskim okvirima, kao i u njenu povezanost sa drugim umetnostima i humanističkim disciplinama (slikarstvo, muzika, religija, filozofija, psihologija)


Medijska pismenost --

razume funkcije, upotrebu, uticaj i značaj medijaselektivno i kritički prati sadržaje iz različitih oblasti medijske produkcije; samostalno ih tumači i vrednuje

- poseduje osnovna znanja o medijskoj produkciji i o razvoju medija

- samostalno i grupno oblikuje medijske tekstove različitih vrsta

Jezik, književnost i komunikacijaSrpski jezik kao nematernji jezik

Srpski jezik kao nematernji jezik osnovni je predmet u školama gde se nastava odvija na jeziku nacionalnih manjina.

Cilj nastave srpskog kao nematernjeg jezika jeste razvijanje svesti učenika o pripadanju široj društvenoj zajednici, njegovo osposobljavanje za dalje obrazovanje i za uključivanje u svet rada, kao i omogućavanje njegovog ravnopravnog učešća u društvenim, ekonomskim i drugim tokovima državne zajednice.

Za nastavu srpskog kao nematernjeg jezika utvrđuju se minimalni ishodi po nivoima obrazovanja i to:

- na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja jezička kompetencija na nivou B1 Zajedničkog evropskog okvira Saveta Evrope;

- na kraju srednjeg obrazovanja, kako opšteg tako i stručnog i umetničkog, jezička kompetencija na nivou C1 Zajedničkog evropskog okvira Saveta Evrope.

Ishodi po ciklusima utvrđuju se posebnim osnovama školskog programa.

Jezik, književnost i komunikacijaStrani jezik kao osnovni predmet - prvi ciklus

Cilj nastave stranog jezika kao osnovnog predmeta u prvom ciklusu je da osposobi učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom obliku o temama iz njegovog neposrednog okruženja. U isto vreme, nastava stranih jezika treba da:

- podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju radi jačanja motivacije za učenje jezika;

- olakša razumevanje drugih i različitih kultura i tradicija;

- stimuliše maštu, kreativnost i radoznalost;

- podstiče upotrebu stranog jezika u lične svrhe i iz zadovoljstva.

Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku prvog ciklusa učenik:

Jezička recepcija

Slušanje - prepoznaje glasove u govornom lancu, akcenat, ritam i intonaciju

- razume kratke dijaloge, priče i pesme o poznatim temama, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa

-razume i reaguje na odgovarajući način na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru, zapovest, uputstvo itd.)

Čitanje - prepoznaje slova, napisane reči i rečenice i poštuje pravopisne znake prilikom čitanja

- razume osnovna značenja kratkih pisanih i ilustrovanih tekstova

Jezička produkcija Govor - razgovetno izgovara glasove, akcentuje reči, poštuje ritam i

intonaciju

- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju uz nastavnikovu pomoć i samostalno

- opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju Pisanje - prepisuje, dopunjava i piše reči i kraće rečenice poštujući pravopis

Interakcija - sa sagovornicima razmenjuje nekoliko osnovnih iskaza u vezi sa konkretnom situacijom

- razmenjuje informacije o hronološkom i meteorološkom vremenu

- učestvuje u komunikaciji (u paru, u grupi, itd.)

- prepoznaje kad nešto ne razume, postavlja pitanja i traži razjašnjenja

Medijacija Na ovom uzrastu nisu predviđeni ishodi za ovu kategoriju.

Interpretacija/interakcija sa tekstom Na ovom uzrastu nisu predviđeni ishodi za ovu kategoriju.

Znanja o jeziku- prepoznaje osnovne gramatičke elemente

- koristi jeziku u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti)

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima

Medijska pismenost -koristi razne vrste medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika na elementarnom nivou (štampane medije, audio/video zapis, kompakt-disk, itd.)

Jezik, književnost i komunikacijaStrani jezik kao osnovni predmet - drugi ciklus

Cilj nastave stranog jezika u drugom ciklusu je da osposobi učenika da u svakodnevnim situacijama komunicira u usmenom i pisanom obliku koristeći frekventne reči i jednostavne izraze. Usmerena je na jednostavne oblike interakcije sa sagovornicima spremnim da govore razgovetno i pomažu učeniku da ih razume.

Ishodi:


Jezička recepcija

Slušanje (A1) - razume svakodnevni govor, npr. kratka jednostavna uputstva,

ako se govori razgovetno

- razume opšti sadržaj kratkih prilagođenih tekstova posle nekoliko slušanja

Čitanje (A1) -u novom tekstu prepoznaje poznate reči i izraze

- razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova

Jezička produkcija Govor (A1) -upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio

svakodnevne, sebi bliske aktivnosti, situacije i događaje Pisanje -piše kraće tekstove na osnovu date slike ili drugog vizuelnog,

(A1) zvučnog ili pisanog podsticaja

Interakcija - sporazumeva se sa sagovornicima koji su spremni da govore razgovetno i pomažu učeniku da ih razume

- postavlja jednostavna pitanja o bliskim temama i odgovara na njih, u usmenom i pisanom obliku

- razmenjuje kratka pisma, kratke jednostavne poruke, razglednicu, čestitku, i slično


Interpretacija/interakcija sa tekstom (A1) -

izražava utiske i osećanja o kratkom književnom tekstu (npr: priča, pesma, kratak dramski komad), koristeći verbalna i neverbalna sredstva izražavanja

- identifikuje specifične kulturne elemente u kratkom tekstu (imena, odeća, navike, tradicija, životni stil)

Znanja o jeziku - prepoznaje i koristi osnovne prozodijske elemente i morfosintaksičke kategorije

Medijska pismenost -koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt-disk)

Jezik, književnost i komunikacijaStrani jezik kao osnovni predmet - treći ciklus

Cilj nastave stranog jezika u trećem ciklusu je da osposobi učenika da komunicira u usmenom i pisanom obliku o temama iz svakodnevnog života. Razvija se svest o značaju višejezičnosti u savremenoj višekulturnoj zajednici, odnosno svest da uspešno ovladavanje jezičkim kompetencijama doprinosi afirmaciji ličnosti i optimalnom profesionalnom razvoju.Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku obaveznog obrazovanja učenik:

Jezička recepcija

Slušanje (A2) -

razume kraće iskaze koji sadrže visokofrekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, porodici, kupovini, profesijama, bližem okruženju, itd.)

- razume opšti sadržaj nepoznatih kratkih tekstova posle nekoliko slušanja

-razume ono što je najbitnije u kratkim, jasnim i jednostavnim obaveštenjima, čak i uz auditivni šum (npr. preko razglasa, na ulici, uz muziku, itd.)

Čitanje (A2) -

čita i razume različite vrste tekstova (prilagođenih, ali i autentičnih) prepoznajući osnovna značenja teksta, kao i relevantne detalje

- otkriva značenje nepoznate reči na osnovu konteksta i/ili pomoću rečnika

Jezička produkcija Govor (A2) - opisuje situacije, priča o događajima i argumentuje stavove

koristeći jednostavne izraze i rečenice

Pisanje (A2) - piše kratke tekstove u različite svrhe

Interakcija - vodi razgovor o svakodnevnim situacijama, razmenjuje informacije o poznatim temama i aktivnostima

-komunicira u pisanom obliku o temama koje ga se neposredno tiču i/ili ga interesuju (kraće lično pismo, poruka preko elektronske pošte, "chat" na Internetu, itd.)

Medijacija - prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi), u skladu sa potrebama komunikacije

- rezimira sadržaj pročitanog teksta, filma i slično

Interpretacija / interakcija sa tekstom (A2)

- izražava stav o pročitanom tekstu povezujući ga sa sopstvenim znanjem i iskustvom

Znanja o jeziku - poznaje osnovne gramatičke kategorije i može da poredi, na elementarnom nivou, L2 sa svojim prvim jezikom


Medijska pismenost - uočava različite prikaze istog događaja u različitim medijskim izvorima

-koristi razne vrste medijske produkcije namenjene komunikaciji i učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt-disk, Internet)

Jezik, književnost i komunikacija Strani jezik kao osnovni predmet - opšte srednje obrazovanje i vaspitanje

Cilj nastave stranog jezika kao osnovnog predmeta u srednjoj školi je da osposobi učenika da komunicira u usmenom i pisanom obliku o većini tema koje se redovno sreću u kontekstu škole, porodice, svakodnevnih aktivnosti, hobija, itd.Nastava je usmerena na kraće komunikativne razmene u učionici i van nje, koje uključuju i izvorne govornike, kao i na razumevanje i stvaranje kraćih tekstova o temama koje učenik poznaje i koje ga zanimaju. Razvija se sposobnost učenika da znanja i iskustva drugih kultura i civilizacija uključi u sistem znanja i vrednosti.Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku opšteg srednjeg obrazovanja učenik:

Jezička recepcija

Slušanje (B1) -

razume sadržaj dužih iskaza prenesenih standardnim jezikom koji sadrže visokofrekventne reči i strukture o poznatim temama

- razume u opštim crtama sadržaj kraćih narativnih odlomaka predstavljenih u usmenoj formi

Čitanje (B1) - razume u opštim crtama duže tekstove pisane standardnim jezikom koji sadrže visokofrekventne reči i strukture

- prepoznaje i razume ključne informacije u različitim vrstama tekstova

- ume da otkrije značenje nepoznate reči na osnovu konteksta i/ili pomoću rečnika

- efikasno koristi različite izvore na L2 radi pribavljanja željene informacije (rečenici, knjige, Internet, itd.).

Jezička produkcija Govor (B1) - kreira jednostavan diskurs u kome opisuje svoja iskustva ili

događaje, misli ili želje, planove, itd.

- nudi kraća objašnjenja ili argumentaciju u vezi sa svojim, ili mišljenjima, stavovima i planovima drugih

Pisanje (B1) - piše kraći tekst o temama iz svakodnevnog života

-piše kraći tekst koji sadrži jednostavna objašnjenja ili argumentaciju u vezi sa svojim ili mišljenjima, stavovima i planovima drugih

Interakcija -efikasno komunicira u većini svakodnevnih situacija u kojima se može naći ukoliko putuje u zemlju/područje u kome se L2 govori

- stupa bez prethodne pripreme u razgovor o poznatim temama, ili o temama koje ga interesuju

- u usmenom obliku traži i nudi informacije, kako u direktnoj komunikaciji "licem u lice", tako i putem telefona

- u pisanom obliku traži i nudi informacije (pismo, poruka preko elektronske pošte i sl.)

- učestvuje u diskusijama o poznatim temama iznoseći svoje mišljenje, i komentarišući mišljenja drugih

- pita za pojašnjenja reči ili struktura koje ne razume

Medijacija (B1) - prevodi iskaze (u usmenoj i pisanoj formi) u komunikativnim kontekstima koji uključuju govornike učenikovog L1 i L2

- rezimira za sagovornike sadržaj teksta ili dotadašnje interakcije

- nudi dodatna objašnjenja svojih ili stavova drugih radi unapređivanja/olakšanja interakcije

Interpretacija/interakcija sa tekstom (B1)

- razume, uz povremenu upotrebu rečnika, sadržaj odlomaka jednostavnijih književnih tekstova

- razume jednostavnije autentične tekstove na jeziku koji uči

- učestvuje u javnom čitanju književnih tekstova, ili izvođenju pozorišnih predstava, recitala, opera, i sl. na jeziku koji uči

Znanja o jeziku - prepoznaje sistemsku prirodu jezika, i u stanju je da poredi L2 sa svojim prvim jezikom (L1)


- zna na koji način da održava i dalje razvija stečena znanja i veštine

Medijska pismenost - poznaje ključne medijske proizvode i institucije na L2

- razume jednostavne medijske poruke na L2 (jednostavne kodove i konvencije jezika medija)

- prepoznaje osnove estetike medija u kulturi L2 koji uči (stereotipi, stilizacija poruke i sl.)

- efikasno koristi medijske tehnologije na L2 za proširenje znanja, razonodu, i sl.

-koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt-disk, Internet, itd.)

Jezik, književnost i komunikacijaStrani jezik kao osnovni predmet - srednje stručno i umetničko obrazovanje i

vaspitanjeCilj nastave stranog jezika kao osnovnog predmeta na kraju srednjeg stručnog i umetničkog obrazovanja jeste dalje usavršavanje učenika za komunikaciju o opštim temama i sticanje jezičkih kompetencija u skladu sa potrebama struke. Razvija se sposobnost učenika da znanja i iskustva drugih kultura i civilizacija uključi u sistem znanja i vrednosti.Nastava stranog jezika kao osnovnog predmeta na kraju srednjeg stručnog i umetničkog obrazovanja predstavlja kontinuitet nastave stranog jezika na prethodnom nivou školovanja.Ishodi:U Opštim osnovama školskog programa definisani su minimalni ishodi nastave stranog jezika kao osnovnog predmeta u srednjim stručnim i umetničkim školama koje moraju ostvariti svi učenici tih škola. Posebnim osnovama za pojedine stručne i umetničke profile, ukoliko postoji potreba, definiše se viši nivo ishoda.

Jezičke aktivnosti Po završetku srednjeg stručnog i umetničkog obrazovanja učenik:

Jezička recepcija

Slušanje (A2+) - razume osnovni smisao informacija i tekstova koji govore o

poznatim i bliskim temama

- razume jednostavne informacije i instrukcije u okviru svoje struke

- može da prati glavni tok nekog dužeg izlaganja ukoliko se govori razgovetno i standardnim jezikom

-razume osnovne informacije u radio ili televizijskim emisijama ukoliko se govori o poznatim temama iz domena njegovog interesovanja ili struke

Čitanje (A2+) - razume jednostavne natpise, etikete na proizvodima, reklamni

materijal, uputstva za upotrebu - pronalazi potrebnu informaciju u tekstu - razume u opštim crtama tekstove (informativne, narativne,

deskriptivne) koji sadrže frekventne reči i strukture iz svakodnevnog života i struke

- shvata značenje nepoznatih reči na osnovu poznatog konteksta i ličnog i profesionalnog iskustva

Jezička produkcija

Govor (A2+) - govori o bliskim temama i događajima (porodica, hobi, posao,

aktuelna dešavanja) koristeći jednostavne reči i rečenice - objašnjava svoj stav, želje, planove - traži i daje informacije iz svoje struke

- opisuje kako se nešto radi i daje uputstva iz oblasti svoje struke

Pisanje (A2+) - piše kraće tekstove u različite svrhe (poruke, jednostavna

uputstva, lična pisma, poslovna pisma prema modelu) - popunjava formulare, upitnike, narudžbenice i slično

Interakcija -vodi razgovor u svakodnevnim situacijama (razmenjuje informacije, traži i daje uputstva i obaveštenja, pita, predlaže)

- izražava svoje stavove i slaganje/neslaganje sa mišljenjem drugih

-piše jednostavna pisma i poruke da bi tražio ili preneo informaciju, izrazio zahvalnost ili izvinjenje

-prima i prenosi jednostavne poruke (na primer prijateljima i kolegama) koje se odnose na neposredne potrebe

- traži dodatna objašnjenja upotrebom jednostavnih izraza

Medijacija - rezimira i prepričava jednostavnim jezičkim sredstvima kraće delove teksta i audio-vizuelnog zapisa i to sa L1 na L2, L2 na L2, L2 na L1.

Interpretacija / interakcija sa tekstom (A2+)

- razlikuje činjenice od stavova

-upoređuje neke elemente informacija iz različitih izvora

Znanja o jeziku -poznaje leksičke i gramatičke kategorije i na nivou koji mu omogućava da razume teme i situacije iz svakodnevnog života i struke i da govori i piše o njima

-poznaje osnovne sličnosti i razlike L1 i L2

Medijska pismenost -

koristi razne vrste medijske produkcije radi zadovoljenja ličnog interesovanja i profesionalnih potreba (knjige, časopise, brošure, prospekte, kataloge, rečnike, audio/video zapise, kompakt-diskove, Internet)

Jezik, književnost i komunikacijaDrugi strani jezik (L3) - drugi ciklus

Cilj nastave drugog stranog jezika u drugom ciklusu jeste razvijanje višejezične kompetencije učenika. Osposobljavanjem učenika da komunicira na više jezika i da upoznaje različite kulture razvija se tolerancija i doprinosi prevazilaženju stereotipa i

predrasuda. Nastava zasnovana na koncepciji plurilingvizma treba da omogući učeniku da koristi znanja i strategije stečene učenjem L1 i L2.Ishodi:


Jezička recepcija Slušanje - razume jednostavne dijaloge, priče i pesme koje čuje uživo ili

sa audio-vizuelnih zapisa - razume i reaguje na nastavnikova pitanja i uputstva tokom časa

- razume jednostavna monološka izlaganja nastavnika i drugih učenika

- raspoznaje formu potvrdne, upitne i odrične rečenice - razume tekstove s poznatim vokabularom

- razume poruke vezane za situacije iz svakodnevnog života i aktivnosti na času

Čitanje - razume osnovna značenja kratkih pisanih i ilustrovanih tekstova

- razume tekstove sa poznatim vokabularom - razume traženu informaciju čitajući u sebi

Jezička produkcija

Govor - poštuje pravilan ritam i intonaciju rečenice

- daje informacije o sebi i drugima i o svom okruženju, uz nastavnikovu pomoć i samostalno

- opisuje poznatu radnju ili situaciju

- uz pomoć i podsticaj, jednostavnim izrazima i rečenicama opisuje jednostavne aktivnosti, situacije i događaje

Pisanje - piše kratke rečenice ili kraći tekst o sebi, o svom okruženju, ako i na osnovu razgovora, slike ili drugih vizuelnih podsticaja

Interakcija - razmenjuje informacije u vezi sa konkretnom situacijom -daje aktivan doprinos u komunikaciji (u paru, grupi, itd.)

- u stanju je da se verbalno i neverbalno sporazume sa sagovornicima ukoliko govore razgovetno i polako

-postavlja jednostavna pitanja, traži objašnjenja i odgovara na pitanja koja mu se postave

- razmenjuje kratke jednostavne pisane poruke, piše razglednicu i čestitku



-jednostavnim verbalnim i neverbalnim sredstvima izražava osećanja i utiske vezane za pročitani tekst (kratku priču, dijalog, pesmu)

-uočava pojedine elemente kulture na koje je nastavnik prethodno uputio

Znanja o jeziku -prepoznaje i koristi prozodiju, stiče širi uvid u osnovne jezičke elemente

- raspoznaje govorne registre na osnovnom nivou

Medijska pismenost -koristi razne vrste medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt-disk)

Jezik, književnost i komunikacijaDrugi strani jezik (L3) - treći ciklus

Cilj nastave drugog stranog jezika u trećem ciklusu jeste razvijanje višejezične kompetencije učenika. Osposobljavanjem učenika da komunicira na više jezika i da upoznaje različite kulture razvija se tolerancija i doprinosi prevazilaženju stereotipa i predrasuda. Nastava zasnovana na koncepciji plurilingvizma treba da omogući učeniku da koristi znanja i strategije stečene učenjem L1 i L2.Ishodi:


Jezička recepcija

Slušanje (A1) - razume svakodnevni govor, npr. kratka jednostavna

uputstva, ako se govori razgovetno

- razume opšti sadržaj kratkih prilagođenih tekstova posle nekoliko slušanja

Čitanje (A1) - u novom tekstu prepoznaje poznate reči i izraze - razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova

Jezička produkcija Govor (A1) - upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio

svakodnevne, sebi bliske aktivnosti, situacije i događaje

Pisanje (A1) - piše kraće tekstove na osnovu vizuelnog, zvučnog ili pisanog podsticaja, kao i na zadatu temu

Interakcija - sporazumeva se sa sagovornicima koji su spremni da govore razgovetno i pomažu učeniku da ih razume

- postavlja jednostavna pitanja o bliskim temama i odgovara na njih, u usmenom i pisanom obliku

- razmenjuje kratka pisma, kratke jednostavne poruke, razglednicu, čestitku, i slično

Medijacija - prenosi i prevodi kratke poruke u usmenoj formi u skladu sa potrebama komunikacije

Interpretacija/interakcija sa tekstom (A1)

-izražava utiske i osećanja o kratkom književnom tekstu (npr: priča, pesma, kratak dramski komad), koristeći verbalna i neverbalna sredstva izražavanja

-identifikuje specifične kulturne elemente u kratkom tekstu (imena, odeća, navike, tradicija, životni stil) i poredi ih sa elementima iz L1 i L2

Znanja o jeziku -prepoznaje i koristi osnovne prozodijske elemente i morfosintaksičke kategorije i poredi ih sa kategorijama L1 i L2

Medijska pismenost -koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt-disk)

Jezik, književnost i komunikacijaDrugi strani jezik (L3) - opšte srednje obrazovanje i vaspitanje

Cilj nastave drugo stranog jezika u opštem srednjem obrazovanju je da osposobi učenika da komunicira u usmenom i pisanom obliku o temama iz svakodnevnog života. Razvija se svest o značaju višejezičnosti u savremenoj višekulturnoj zajednici, odnosno svest da uspešno ovladavanje jezičkim kompetencijama doprinosi afirmaciji ličnosti, uspešnom daljem obrazovanju i optimalnom profesionalnom razvoju.Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku opšteg srednjeg obrazovanja i vaspitanja učenik:

Jezička recepcija

Slušanje (A2) -

razume kraće iskaze koji sadrže visokofrekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, porodici, kupovini, profesijama, bližem okruženju, itd.)

- razume opšti sadržaj nepoznatih kratkih tekstova posle nekoliko slušanja

-razume ono što je najbitnije u kratkim, jasnim i jednostavnim obaveštenjima, čak i uz auditivni šum (npr. preko razglasa, na ulici, uz muziku, itd.)

Čitanje (A2) -

čita i razume različite vrste tekstova (prilagođenih, ali i autentičnih) prepoznajući osnovna značenja teksta, kao i relevantne detalje

- otkriva značenje nepoznate reči na osnovu konteksta i/ili pomoću rečnika

Jezička produkcija Govor (A2) - opisuje situacije, priča o događajima i argumentuje stavove

koristeći jednostavne izraze i rečenice

Pisanje (A2) - piše kratke tekstove u različite svrhe

Interakcija - vodi razgovor o svakodnevnim situacijama, razmenjuje informacije o poznatim temama i aktivnostima

-komunicira u pisanom obliku o temama koje ga se neposredno tiču i/ili ga interesuju (kraće lično pismo, poruka preko elektronske pošte, "chat" na Internetu, itd.)

Medijacija - prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi), u skladu sa potrebama komunikacije

- rezimira sadržaj pročitanog teksta, filma i slično

Interpretacija/interakcija sa tekstom (A2)

- izražava stav o pročitanom tekstu povezujući ga sa sopstvenim znanjem i iskustvom

Znanja o jeziku - poznaje osnovne gramatičke kategorije i može da poredi, na elementarnom nivou, L2 sa svojim prvim jezikom


Medijska pismenost - uočava različite prikaze istog događaja u različitim medijskim izvorima

-koristi razne vrste medijske produkcije namenjene komunikaciji i učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt-disk, Internet)

Jezik, književnost i komunikacijaKlasični jezici - opšte srednje obrazovanja i vaspitanje

Cilj nastave klasičnih jezika jeste da:- osposobi učenika za razumevanje i tumačenje svakovrsnih poruka koje su, tokom različitih epoha i u raznim sredinama, formulisane na klasičnim jezicima;- upozna učenika s bitnim elementima klasičnih kultura i njihovog nasleđa u savremenim kulturama. Učenik upoznaje korene i istorijske presedane fenomena kulturne koegzistencije, prožimanja i nasleđa među kulturama, izgrađuje predstavu o tome da kulture, po pravilu, nisu samonikle niti izolovane, već da uzajamni poticaj, bogaćenje i preobražavanje spada u njihova svagdašnja i bitna svojstva, te s razumevanjem prihvata i podstiče promovisanje različitih kulturnih modela.Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku srednjeg obrazovanja i vaspitanja učenik:

Jezička recepcija Slušanje - razume lake prozne tekstove pročitane naglas

Čitanje - tečno i sa razumevanjem čita književne i neknjiževne tekstove osrednje težine, različitog sadržaja i forme


-ima pravilan izgovor i intonacijuume na elementarnom nivou da uputi usmenu poruku

Pisanje - zapisuje i formuliše kraće tekstove u skladu s ortografskom

normom

Interakcija - usmeno i pismeno odgovara na jednostavne poruke i pitanja


- sa razumevanjem pristupa delima klasične tradicije

- zauzima stav o tekstu i obrazlaže ga pozivajući se na sam tekst, kao i na druga iskustva i znanja

- služi se znanjem o klasičnim kulturama za razumevanje i tumačenje kulturnih fenomena uopšte

Medijacija -pokazuje svoje razumevanje neposrednim (usmenim) prevođenjem poruke s klasičnog na maternji jezik ili njenim parafraziranjem

- pismeno prevodi tekstove s klasičnog na maternji jezik, pravilno i svrsishodno koristeći odgovarajuće priručnike

- prozire terminologiju zasnovanu na klasičnom jezičkom materijalu, i prema potrebi je proširuje na datim osnovama

Znanje o jeziku - ima sistematsku predstavu gramatičke strukture klasičnih jezika koje je učio

-poznaje genetsku vezu između klasičnih i savremenih jezika i koristi se znanjem klasičnih jezika kao oruđem za lakše usvajanje i bolje razumevanje njihovih modernih izdanaka

-

razume uticaj klasičnih jezika na uobličenje leksike, frazeologije i metaforike savremenih jezika, i poima sličnost koju u toj oblasti pokazuju savremeni jezici istog kulturnog kruga kao istorijski uslovljenu

Znanje o književnosti i kulturi

- zna osnovne pojmove i poseduje znanja na kojima se zasniva tumačenje klasičnih kultura i njihovih književnosti

- poznaje žanrove i periodizaciju klasičnih književnosti i obavešten je o najvažnijim književnim delima klasične tradicije

- poznaje uzroke kontinuiteta i genetskih veza koje postoje među fenomenima književne i kulturne istorije

- razume trajanje i preobražaj književnih žanrova, stilova, motiva i postupaka

Medijska pismenost - služi se medijima masovne komunikacije radi sticanja i produbljivanja znanja o klasičnim jezicima i kulturama

Jezik, književnost i komunikacijaKlasični jezici - srednje stručno i umetničko obrazovanje i vaspitanje

Cilj nastave klasičnih jezika jeste da:- osposobi učenika za razumevanje svakovrsnih poruka koje su u vezi sa strukom, formulisane na klasičnim jezicima;- upozna učenika s bitnim elementima savremenog jezika struke, koji se zasniva na klasičnim jezicima. Ishodi:

Jezičke aktivnosti Po završetku srednjeg obrazovanja i vaspitanja učenik:

Jezička recepcija

Slušanje - razume stručne termine i kraće rečenice pročitane naglas

Čitanje - tečno i sa razumevanjem lake stručne tekstove, različitog

sadržaja i forme

Jezička produkcija

Govor --ima pravilan izgovor i intonacijuume na elementarnom nivou da uputi usmenu poruku

Pisanje - zapisuje i formuliše stručne termine i kratke rečenice u skladu s

ortografskom normom

Interakcija - usmeno i pismeno odgovara na jednostavne poruke i pitanja


- zauzima stav o stručnom tekstu i obrazlaže ga pozivajući se na sam tekst, kao i na druga iskustva i znanja

Medijacija - pokazuje svoje razumevanje neposrednim (usmenim) prevođenjem stručnog izraza ili poruke s klasičnog na maternji jezik ili njihovim parafraziranjem

- pismeno prevodi stručne izraze i kratke rečenice s klasičnog na maternji jezik, pravilno i svrsishodno koristeći odgovarajuće priručnike

- prozire terminologiju zasnovanu na klasičnom jezičkom materijalu, i prema potrebi je proširuje na datim osnovama

Znanje o jeziku - ima sistematsku predstavu gramatičke strukture klasičnih jezika koje je učio

- razume uticaj klasičnih jezika na uobličenje leksike i frazeologije savremenih jezika

Medijska pismenost - služi se medijima masovne komunikacije radi sticanja i produbljivanja znanja o klasičnim jezicima i kulturama

Sledeći

Prethodni

Matematika, prirodne nauke i tehnologijaPrvi ciklus

CILJEVI ISHODI Učenik će:

1. Razvijanje osnovnih pojmova matematike i prirodnih nauka i njihovo povezivanje

1.1.

znati jedinice za dužinu (milimetar, centimetar, decimetar, metar, kilometar) i vreme (sekund, minut, sat, dan, sedmica, mesec, godina, decenija, vek, milenijum);

1.2.

razlikovati i imenovati jednostavne geometrijske figure i njihove elemente (tačka, duž, kvadrat, pravougaonik, trougao, krug, prava, poluprava, linija i ugao) i umeti da ih nacrta; umeti da se služi priborom za crtanje;

1.3. prepoznati osno simetrične figure i podudarnost u svakodnevnim situacijama;

1.4.

razlikovati i imenovati jednostavna geometrijska tela (lopta, kocka, kvadar, piramida, valjak, kupa), praviti modele (na primer, od plastelina) i razlikovati i imenovati njihove elemente;

1.5. imenovati biljke i životinje iz svoje okoline i njihove glavne odlike;

1.6. znati pojmove vezane za orijentaciju u prostoru i vremenu;

1.7. znati svojstva vode, vazduha i zemljišta i njihov značaj za živi svet i ljudske delatnosti;

1.8. znati osnovne karakteristike gasova, tečnosti i čvrstih tela;

1.9.koristiti naučni rečnik, primeren uzrastu, za opisivanje osobina i ponašanje živih bića, materijala, pojava i procesa.

2. Razvijanje sposobnosti uočavanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti

2.1. znati da sva živa bića opstaju zato što ostavljaju potomstvo;

2.2. grupisati živa bića na osnovu njihovih razlika i sličnosti;

2.3. uočavati razlike između žive i nežive prirode i proizvoda ljudskog rada;

2.4.prepoznavati i imenovati različite materijale (metal, plastika, drvo, papir, stena) i uočiti njihova specifična svojstva;

2.5.grupisati materijale i objekte na osnovu njihovih svojstava (mehaničkih, toplotnih, magnetnih, električnih);

2.6. uočiti kako svojstva materijala određuju njihovu upotrebu;

2.7. uočiti kako se materijali i objekti mogu menjati pod toplotnim i mehaničkim uticajima;

2.8.prepoznavati da su neke promene povratne (kondenzovanje, isparavanje, elastičnost), a neke nepovratne (sagorevanje, rđanje);

2.9. prepoznavati različite oblike kretanja, njihove osnovne karakteristike i uočavati uzroke nekih oblika kretanja;

2.10.

razumeti da mehaničko dejstvo može promeniti oblik predmeta, njegov položaj i brzinu;

2.11.

uočavati kada i kako tela padaju, klizaju se i kotrljaju naniže;

2.12 uviđati vezu između oblika živih bića, njihovog načina

. života i staništa.

3. Razvijanje osnovnih znanja o količini i broju

3.1. čitati, pisati i upoređivati brojeve od 0 do 1000;

3.2. prikazivati brojeve pomoću tačaka na pravoj i upotrebljavati znake jednakosti i nejednakosti;

3.3. čitati i pisati rimske brojeve; 3.4. znati da sabira i oduzima do 1000;

3.5. znati da množi i deli sa ostatkom do 1000 (trocifreni broj deli jednocifrenim ili sa deset);

3.6. znati osobine računskih operacija, prioritet operacija i upotrebu zagrada;

3.7. umeti da slikovito prikaže, uporedi i zapiše razlomak kao deo celine, i da izračuna jedan njen deo;

3.8. razumeti pojam cene i na primerima manipulacije sa novcem pokaže stečena aritmetička znanja;

3.9. porediti, procenjivati i meriti dužine u okruženju; porediti i procenjivati brojnost objekata;

3.10.

znati jedinice za dužinu i vreme i da računa sa njima (poredi, sabira i oduzima);

3.11.

znati da izmeri i izračuna dužinu izlomljene linije i obim pravougaonika i trougla.

4. Razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja 4.1.

uočavati uzročno-posledične veze u okruženju i u izvedenim ogledima (na primer, da li pređeni put zavisi od oblika predmeta i jačine delovanja, kada će se materijal brže rastvoriti...);

4.2. rešavati jednostavne problem-situacije u matematici i prirodnim naukama;

4.3.

rešavati jednostavne logičko-kombitorne probleme koji se odnose na prebrojavanje objekata, otkrivanje pravilnosti u nizovima brojeva ili objekata, rešavanje jednostavnih rebusa i sl;

4.4.razumeti i znati da rešava tekstualne zadatke koji se svode na osnovne računske radnje i pri tome umeti da koristi slova za zapis nepoznatog broja;

4.5. pravilno koristiti reči "uvek", "nikad", "nekad", "neki", "svaki", "i", "ili", "ne".

5. Razvijanje radoznalosti i sposobnosti za aktivno upoznavanje i čuvanje životnog okruženja

5.1. steći navike odgovornog odnosa prema živim bićima;

5.2.posmatrati i istraživati promene u okruženju kroz jednostavne oglede i iskazivati svoja zapažanja (na primer, kako oblik tela i sredina utiču na kretanje);

5.3.uočavati i opisivati pojave, promene i procese u prirodi, formulisati pitanja, slobodno iskazivati svoja predviđanja, interesovanja i davati predloge;

5.4. predlagati i organizovati sopstvene aktivnosti;

5.5. ispitivati i opisivati pojave i promene svojstava nekih materijala iz svakodnevnog života;

5.6. umeti da izmeri vreme, dužinu i temperaturu.

6. Upoznavanje osnovnih 6.1. poznavati osnovna pravila u saobraćaju i pridržavati ih

informatičkih i komunikacionih sredstava i njihova upotreba

se; 6.2. koristiti računar za učenje kroz igru;

6.3. poznavati osnovna komunikaciona sredstva (npr. telefon);

7. Razvijanje tolerancije, samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi

7.1. samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjivati znanja i iskustva;

7.2. uvažavati različitost među ljudima u fizičkom, mentalnom, emotivnom i drugom smislu.

Matematika, prirodne nauke i tehnologija Drugi ciklus

CILJEVI ISHODI Učenik će:

1. Razvijanje funkcionalne pismenosti (matematika, prirodne nauke, informatika)

1.1.umeti da se jasno izrazi rečima, slikom, tabelom i grafikom i da se koristi jezikom matematike i prirodnih nauka;

1.2. umeti da koristi različite izvore informacija (udžbenik, priručnik, popularna naučna literatura, Internet...);

1.3.rešavati realne probleme (npr. novac, vreme,...) korišćenjem računskih operacija (usmeno, pismeno, pomoću kalkulatora ili računara);

1.4. umeti da u pravouglom koordinatnom sistemu odredi položaj tačke date koordinatama i obrnuto;

1.5. usvojiti pojmove fizičko telo, mirovanje, kretanje, brzina, putanja i put;

1.6. razumeti pojam mase, gustine i temperature,

1.7. razlikovati čvrsto, tečno i gasovito stanje na osnovu njihovih karakteristika

1.8. usvojiti pojmove čista supstanca (elementi, jedinjenja), smeša, rastvor, koncentracija rastvora;

1.9. znati da ljudi imenuju živa bića koristeći maternji jezik, a naučnici i latinski jezik;

1.10. usvojiti osnovne informatičke pojmove;

2. Razumevanje nekih fenomena u prirodi i razvijanje pojmova prirodnih nauka

2.1. razumeti osnovne pojmove o Zemlji kao nebeskom telu;

2.2. razumeti osnovne pojmove o atmosferi i njen značaj za život na Zemlji;

2.3. razumeti osnovne odlike hidrosfere;

2.4. znati građu Zemlje, promene njene površine, postanak i svojstva zemljišta;

2.5. poznavati osnovne nivoe strukture i organizacije u živom svetu;

2.6. znati da sva živa bića karakterišu isti životni procesi; 2.7. znati da se živa bića grupišu na osnovu sličnosti i

srodstva;

2.8. znati da se biljke i životinje menjaju u toku životnog ciklusa;

2.9. znati da je različitost među živim bićima uslov opstanka;

2.10. znati da su živa bića neodvojiva od svoje sredine;

2.11.

razumeti i opisivati pravolinijsko kretanje tela i pojavu inercije;

2.12.

razumeti pojam sile kao meru uzajamnog delovanja tela (elastično, gravitaciono, električno, magnetno) i pojam pritiska (čvrstih tela i tečnosti);

2.13.

znati da razmenom toplote između tela i okoline mogu nastati različiti efekti (promena temperature tela, širenje, promena agregatnog stanja...);

2.14.

razumeti da se elementi i jedinjenja razlikuju po složenosti kao i njihov međusobni odnos;

2.15.

razlikovati i klasifikovati supstance na osnovu karakterističnih fizičkih i hemijskih svojstava (gustina, električna i toplotna provodljivost, providnost, rastvorljivost, reaktivnost);

2.16. poznavati i formirati jednostavna električna kola;

2.17.

znati kako nastaje zvuk i poznavati njegove osnovne osobine;

2.18.

znati da se svetlost prostire pravolinijski, odbija od glatkih površina i prolazi kroz prozračne sredine;

2.19.

znati da veličina senke zavisi od položaja predmeta, izvora i zaklona;

2.20.

razumeti razlike između fizičkih i hemijskih promena supstanci;

2.21.

razumeti da se čiste supstance mogu izdvojiti iz smeša na osnovu njihovih svojstava;

2.22.

znati šta su smeše, rastvori, rastvorena supstanca i rastvarač i kako se koriste u svakodnevnom životu;

2.23.

steći predstavu o Suncu i planetama u Sunčevom sistemu i pomračenju Sunca i Meseca;

3. Pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština

3.1.

umeti da: čita i piše prirodne brojeve do milion, zapisuje ih i kao zbir cifara pomnoženih odgovarajućim stepenom broja 10 i zaokrugli na datu dekadnu jedinicu;

3.2.

izvoditi osnovne računske operacije sa brojevima do milion (deljenje sa i bez ostatka); umeti usmeno da računa sa manjim brojevima i da oceni rezultat pri računanju sa velikim brojevima;

3.3.

znati osnove teorije brojeva: umeti da koristi jednostavnija pravila deljivosti, da ispita da li je broj prost ili složen, da rastavi broj na proste činioce, da odredi najveći zajednički delilac i najmanji zajednički sadržalac;

3.4. umeti da zapiše u obliku stepena proizvod jednakih

činilaca i obratno; umeti da izračuna vrednost stepena;

3.5.

znati šta su pozitivni i negativni brojevi, šta je suprotan broj i apsolutna vrednost broja, razumeti poredak u skupu celih brojeva; koristiti brojevnu pravu za poređenje celih brojeva; razumeti pojam beskonačnosti skupa prirodnih i celih brojeva;

3.6.znati razlomke i decimalne brojeve, izvoditi osnovne računske operacije s njima, koristiti njihovo predstavljanje slikom, modelom i sl.

3.7.

razumeti ekvivalentnost predstavljanja broja u obliku razlomka, decimalnog broja i procenta i umeti da izvede odgovarajuća pretvaranja; umeti da izračuna delove celog kada su oni predstavljeni na bilo koji od ovih načina;

3.8.

umeti da zapiše i izračuna brojevni izraz: znati prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada; umeti da izračuna vrednost brojevnog izraza za izabranu vrednost slova koje učestvuje u izrazu (npr. 2(a+5) za a = 3);

3.9. razumeti šta je razmera i umeti da je primeni;

3.10.

znati osnovne operacije i relacije sa skupovima i umeti da ih primeni na skupovima brojeva;

3.11.

razumeti geometrijske figure kao skupove tačaka (poluprava, oblast ugla...) i umeti da na slici označi rezultat skupovnih operacija (ugao kao presek dve poluravni, presek dva kruga...) ili uoči relaciju (tačka u oblasti ugla, prava u ravni...);

3.12.

znati međusobne položaje pravih u ravni i umeti da pomoću lenjira i trougla nacrta paralelne i normalne prave;

3.13.

imati osnovna znanja o uglu: umeti da prepozna ugao u realnom okruženju i na slici, da nacrta i obeleži ugao, znati šta su komplementni i suplementni uglovi, razlikovati vrste uglova; znati odnose uglova sa paralelnim kracima;

3.14.

imati osnovna znanja o trouglu: zbir uglova, stavovi o podudarnosti, odnos stranica i uglova, vrste trouglova, značajne tačke i njihove osobine;

3.15.

znati šta su kružnica, krug, tangenta, sečica, kružni odsečak, isečak, prsten i luk, centralni ugao, tetiva i umeti da ih nacrta;

3.16.

prepoznavati osnu simetriju i osnosimetrične figure u okruženju (kod bića, na slikama...), razumeti da se simetrični likovi "preklapanjem" preko ose simetrije poklapaju, a razumeti i koristiti i druga kretanja koja čuvaju podudarnost (npr. centralna simetrija), znati šta su simetrala duži i ugla;

3.17.

znati šta su romb, paralelogram, trapez, deltoid i njihove osnovne osobine;

3.18.

razumeti podudarnost kao "mogućnost poklapanja" i umeti da konstruiše podudaran ugao ("prenošenjem luka"), neke specijalne uglove, zbir i razliku uglova, grafički poredi dva ugla, vrši rotaciju tačke za dati

ugao u datom smeru; konstruiše simetralu ugla, simetralu duži; umeti da konstruiše trougao, paralelogram, trapez, deltoid na osnovu datih elemenata; vrši simetriju tačke, duži i trougla;

3.19.

umeti da na osnovu nekih geometrijskih tvrđenja dokazuje složenija (npr. karakteristike centra opisanog i upisanog kruga na osnovu karakteristika simetrala);

4. Razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istraživanje

4.1. umeti da prikuplja podatke posmatranjem, merenjem, terenskim radom i dr.;

4.2. koristiti smena i pismena uputstva za izvođenje ogleda;

4.3.izvoditi jednostavne eksperimente (na primer, ogledi sa polugom i na strmoj ravni, izdvajanje čistih supstanci iz smeša);

4.4. znati da opiše rečima i slikom postupke i korake u istraživanju;

4.5. umeti da opiše i prikaže (tabelarno, grafički) dobijene podatke;

4.6. umeti da se orijentiše na terenu prema objektima i pomoću instrumenata;

5. Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja

5.1.koristiti različite pristupe u razumevanju i predstavljanju problem-situacija i razlikovati bitne od nebitnih informacija;

5.2. razumeti i koristiti logičke veznike "i", "ili", "ne", i "ako"; razumeti šta je dovoljan uslov;

5.3. razumeti upotrebu termina "nemoguće", "moguće", i "sigurno";

5.4.razumeti da numeričke vrednosti veličina sa jedinicom mere predstavljaju poseban oblik informacija o pojavama i procesima realnog sveta;

5.5.znati da koristi promenljivu (slovo) za zapisivanje problema matematičkim jezikom, da reši problem i proveri rešenje;

5.6.razumeti da ista pravilnost može biti predstavljena na različite načine (npr. pravilnost niza brojeva 7, 14, 21, 28,... može biti predstavljena izrazom 7.n);

5.7.

povezivati pojam zbira brojeva sa obimom ili pravilom zbira u kombinatorici; povezivati pojam proizvoda brojeva sa površinom pravougaonika ili pravilom proizvoda u kombinatorici;

5.8.planirati i realizovati jednostavna istraživanja, formulisati pitanja, tražiti odgovore i izvoditi logičke zaključke (na primer, ogledi sa klatnom...);

5.9.

umeti da rešava jednostavne logičko-kombinatorne probleme (problemi presipanja, merenja, prebrojavanja elemenata skupa sa određenim svojstvima...);

5.10.

umeti da izvodi logičke posledice nekih matematičkih tvrđenja i da razlikuje primer i kontraprimer;

5.11 razumeti da na Zemlji postoje bića koje nije moguće

. videti golim okom, a koja su značajna za život čoveka;

6. Upoznavanje osnovnih informatičkih i komunikacionih sredstava i njihova upotreba

6.1.poznavati osnovne principe funkcionisanja i primene računara i upoznati se sa njihovom ulogom u savremenom društvu;

6.2.poznavati struktura računara, način korišćenja i moguće probleme u hardveru (tastatura, miš, monitor štampač, diskovi) i softveru (programske greške);

6.3. imati osnovne predstave o računarskim mrežama i Internetu i koristiti ih;

6.4.

znati neke osnovne funkcije operativnih sistema (rad sa fajlovima i folderima), znati da ih kreira, sačuva i kasnije pronađe primenom jednostavnih tehnika sortiranja ili pretraživanja;

6.5. umeti da koristi osnovne funkcije programa za obradu teksta;

7. Sticanje znanja i razvijanje sposobnosti merenja razlličitih veličina

7.1.razumeti vezu između merenja i brojanja (npr. dužine platna krojačkim metrom, vremena brojanjem dana, zapremine suda litarskom flašom ...);

7.2.

razumeti pojmove obim, površina, zapremina; (npr. umeti da izmeri obim i površinu pravougaonika i kvadrata brojanjem duži i kvadrata u kvadratnoj mreži; da odredi zapreminu kvadra sastavljenog od jednakih kocki);

7.3. umeti da izračuna površinu i zapreminu kocke i kvadra;

7.4.

razumeti razloživu i dopunsku jednakost likova i na osnovu toga dobijene formule za površinu trougla, paralelograma, trapeza i četvorougla sa normalnim dijagonalama;

7.5. znati šta su merna jedinica i merni broj;

7.6.razumeti da je kvadratni metar površina kvadrata, a kubni metar zapremina kocke, čija je ivica dužine jedan metar;

7.7.umeti da izabere i koristi odgovarajuće merne jedinice zavisno od vrste i veličine objekta merenja i da odabere i koristi odgovarajući pribor za merenje;

7.8.

znati da korišćenjem odgovarajućih mernih instrumenata izmeri fizičke veličine: dužinu, zapreminu, masu, silu, vreme i temperaturu; da ih izrazi u jedinicama SI sistema i da koristi prefikse kilo, deci, centi i mili;

7.9. umeti da oceni rezultat nezavisno od merenja i računanja;

7.10.

znati da odredi srednju vrednost neke neposredno merne veličine i da odredi srednju brzinu, gustinu i pritisak;

7.11.

procenjivati i proveravati smislenost rezultata merenja i računanja;

7.12. praviti rastvore različitih koncentracija;

7.13.

umeti da osmatra, meri i prikazuje pomoću tabela i dijagrama meteorološke veličine i da interpretira podatke;

8. Sticanje saznanja o čovekovom delovanju na prirodu i potrebi racionalnog korišćenja prirodnih resursa

8.1.znati načine na koje ljudi menjaju prirodu i shvati da neke od promena mogu biti nepovratne i negativne za živi svet i zdravlje ljudi;

8.2. znati da čovek koristi različite prirodne resurse koji su ograničeni;

8.3. razvijati odgovoran odnos prema biljkama i životinjama, kao jedinkama i vrstama;

9. Sticanje osnovnih saznanja o procesima i proizvodima različitih tehnologija (proizvodi čovekovog rada)

9.1. znati da postoje različite tehnologije i tehnološki procesi;

9.2.znati u kojim oblastima su nauka, tehnika i tehnologija unapredile ljudski život (transport, komunikacije, ishrana, zdravstvo);

9.3. znati prednosti i štetne uticaje nekih tehnologija;

9.4. znati da neka naučna dostignuća uslovljavaju nove tehnike i tehnologije;

10. Razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz matematike i prirodnih nauka

10.1.

primenjivati stečena znanja iz matematike i prirodnih nauka u različitim situacijama (igra, učenje, životne situacije, prepoznavanje opasnosti);

10.2.

rešavati realne probleme korišćenjem računskih operacija (na primer, novac, vreme...);

10.3.

razumeti kako skale na mapama i crtežima prikazuju relativnu veličinu i rastojanje;

10.4.

birati i primenjivati odgovarajuće postupke za razdvajanje sastojaka smeša;

10.5.

pravilno rukovati različitim alatima, oruđima i uređajima;

10.6.

koristiti računar za prikupljanje informacija i za rešavanje problema u različitim oblastima;

10.7.

prepoznati opasnost i rizik u kontaktu sa različitim materijalima, alatima i uređajima i slediti jednostavna uputstva kao mere zaštite;

11. Razvijanje tolerancije, samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi

11.1 uvažavati različitost među ljudima u fizičkom, mentalnom, emotivnom i drugom smislu;

11.2.

saslušati druge, samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjivati znanja i iskustva;

11.3. svoje stavove braniti činjenicama i primerima;

12.Razvijanje svesti o važnosti higijene za psihofizičko zdravlje

12.1.

naučiti da se ponaša u situacijama koje mogu ugroziti njegovo zdravlje i zdravlje drugih i upoznati načine zaštite i smanjenja rizika od bolesti i nemoći;

12.2.

znati važnost pravilne ishrane (raznovrsnost, redovnost);

12.3.

razumeti štetan uticaj alkohola, duvana i drugih droga.

Matematika, prirodne nauke i tehnologijaTreći ciklus


1.

Razvijanje funkcionalne pismenosti (matematička, prirodno-naučna, informatička, tehnička)

1.1. izražavati precizno, koncizno i jasno svoja razmišljanja;

1.2.prikazivati relacije jednostavnim formulama, grafikom, dijagramom, šemom i predstavljati modelom i eksperimentom;

1.3. koristiti različite izvore informacija;

1.4. razumeti i znati osnovne zakone održanja (mase, impulsa, energije, naelektrisanja...) i njihov značaj;

1.5. razumeti nastajanje, proveru, vrednovanje naučnih otkrića, njihov značaj i doprinos nekih naučnika;

1.6. razumeti ulogu eksperimenata, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja;

1.7.znati da primenjuje stečena znanja i sposobnosti iz matematike i prirodnih nauka u različitim situacijama

2.Razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fizičkih, hemijskih i bioloških zakona, modela i teorija

2.1.razumeti da je interakcija uzrok svih promena i pojava u prirodi i da uočava koja interakcija je uzrok konkretne promene ili pojave;

2.2. objašnjavati promene, pojave i procese u prirodi koristeći naučne pojmove;

2.3.razumeti da su makroskopske pojave uslovljene različitim nivoima strukture na mikronivou (atom, jon, molekul, ćelija);

2.4. znati da je ćelija osnovna gradivna i funkcionalna jedinica svih živih bića;

2.5. razumeti osnove strukture i funkcije biljne i životinjske ćelije, tkiva, organa i sistema organa;

2.6. znati osnovne principe razmnožavanja i mehanizme nasleđivanja, rasta i razvića;

2.7. razumeti strukturu i funkciju svih sistema organa čoveka;

2.8. razumeti sličnosti i razlike između procesa u različitim živim organizmima;

2.9. znati kriterijume klasifikacije živih bića;

2.10. razumeti evoluciju živog sveta;

2.11.

razlikovati živu od nežive prirode i shvatati njihovu međusobnu uslovljenost i promenljivost u vremenu i prostoru;

2.12.

razumeti značaj kruženja supstance i prenosa energije u prirodi,

2.13.

znati odlike i funkcionisanje osnovnih prirodnih sistema na Zemlji (ekosistemi i geosistemi);

2.14.

razumeti različite vrste kretanja (translacija, rotacija, oscilovanje...);

2.15.

razumeti gravitaciju i njen uticaj na kretanje tela, pojave i procese na Zemlji i u Sunčevom sistemu;

2.16.

razumeti povezanost kretanja sa silom i energijom;

2.17.

poznavati princip rada i primenu prostih mašina (poluga, strma ravan, kotur, ...);

2.18.

znati osnove statike i dinamike fluida (pritisak, potisak, uslovi plivanja, protok i njihova primena) i gasne zakone (rad, količina toplote, toplotni kapacitet, toplotna razmena);

2.19.

razumeti svojstva statičkog naelektrisanja i jednosmerne električne struje;

2.20.

razumeti da se magnetna svojstva ispoljavaju kroz interakciju magneta i nekih drugih objekata posredstvom magnetnog polja (tela od gvožđa, provodnik sa strujom i magnetno polje Zemlje);

2.21.

znati osobine vidljive svetlosti, kao i osobine drugih vrsta elektromagnetnog zračenja (UV i X-zračenje, radio talasi, ...) i njihov značaj za živi svet;

2.22. znati osobine svetlosti, toplote i zvuka;

2.23. upoznati radioaktivnost kao prirodnu pojavu;

2.24.

razumeti kvalitativno i kvantitativno značenje hemijskih simbola, formula i jednačina;

2.25.

razumeti vezu između strukture atoma elemenata i njegovog položaja u periodnom sistemu elemenata;

2.26.

objašnjavati svojstva elemenata na osnovu njihovog položaja u periodnom sistemu elemenata i predviđati njihovu reaktivnost;

2.27.

razumeti kako su svojstva supstance određena njenom strukturom;

2.28.

razumeti da tokom hemijskih promena ukupna masa supstanci ostaje nepromenjena i da se elementi jedine u stalnim masenim odnosima;

2.29.

razumeti zašto su fizičke i hemijske promene supstanci praćene promenama energije;

2.30.

uočavati i objašnjavati sličnosti i razlike različitih hemijskih reakcija;

2.31.

razlikovati nepovratne i povratne hemijske reakcije;

2.32.

razumeti uticaj i značaj hemijskih promena u svakodnevnom životu;

2.33 znati osnovne klase neorganskih i organskih

.jedinjenja, razumeti njihova svojstva, praktičnu primenu i ulogu i značaj u životnim procesima i svakodnevnom životu;

2.34.

razumeti uticaj unutrašnjih sila Zemlje na formiranje reljefa (nabiranje, rasedanje, vulkani i zemljotresi);

2.35.

razumeti uticaje spoljašnjih sila u stvaranju i menjanju Zemljine površine (erozija i akumulacija);

2.36. znati strukturu i tipove zemljišta;

2.37.

znati meteorološke i klimatske parametre i značaj klime za živi svet i delatnost ljudi;

2.38.

znati osnovna svojstva hidrosfere (svetsko more, površinske i podzemne vode) i dinamiku voda;

2.39.

znati da je voda tehnološki i energetski resurs, stanište i rastvarač;

2.40.

znati osnovne karakteristike prirodnih predela i njihovo funkcionisanje u sklopu razvoja.

3. Pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština

3.1.

umeti da računa u skupu realnih brojeva; znati da zaokrugli i oceni rezultat; znati vrste intervala na realnoj pravoj i umeti da određuje njihove unije i preseke;

3.2. znati šta je uređeni par, Dekartov proizvod i preslikavanje (na primerima);

3.3.

znati linarnu funkciju i umeti da nacrta njen grafik; znati da rešava linearne jednačine i nejednačine sa jednom nepoznatom kao i sisteme, koristeći saglasnost tih formula sa aritmetičkim operacijama;

3.4.prepoznati direktnu i obrnutu proporcionalnost i rešavati zadatke u vezi sa tim, posebno sa procentnim računom;

3.5.

znati kvadratnu funkciju, umeti da nacrta njen grafik pomoću karakterističnih tačaka i umeti da rešava kvadratnu jednačinu u skupu realnih brojeva;

3.6. znati analitičku geometriju prave; 3.7. znati definiciju stepena an, nZ, i osnovne osobine;

3.8. umeti da računa sa polinomima i umeti da sredi racionalan algebarski izraz;

3.9.

poznavati geometriju trougla, četvorougla, mnogougla, kruga, kružnice i s tim povezane pojmove i postupke: podudarnost, homotetija, sličnost, konstrukcije, merenje;

3.10.

znati šta su vektori, umeti da ih sabira, množi brojem i primenjuje;

3.11. znati Pitagorinu teoremu i umeti da je primeni;

3.12.

znati osnovne elemente trigonometrije pravouglog trougla i umeti da ih koristi;

3.13 znati međusobne položaje pravih i ravni u

.prostoru, pojam ortogonalne projekcije na ravan i teoreme o paralelnosti i ortogonalnosti pravih i ravni;

3.14.

poznavati geometriju prizme, valjka, piramide, kupe, lopte i s tim povezane pojmove i postupke: podudarnost, sličnost, merenje;

4. Sticanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema

4.1. umeti da razdvoji bitno od nebitnog i daje jasna obrazloženja;

4.2. umeti da dokazuje jednostavnija tvrđenja;

4.3.

4.4.

razlikovati naučni od iskustvenog nivoa u rešavanju problema;

procenjivati tok rešavanja problema i dobijena rešenja;

4.5. analizirati problem iz različitih uglova (biologija, hemija, fizika, matematika, geografija);

5. Razvijanje sposobnosti za izvođenje jednostavnih istraživanja

5.1. umeti da osmisli i postavi jednostavan eksperiment, program terenskog rada, ...;

5.2.

5.3.

umeti da prikupi podatke posmatranjem, merenjem, terenskim radom;

umeti da koriste geografsku kartu za orijentaciju i kretanje na terenu;

5.4.biti osposobljen za korišćenje računara u fazi prikupljanja informacija, njihove obrade i prezentacije;

5.5.imati razvijene manuelne veštine u rukovanju laboratorijskim priborom, posuđem, mernim instrumentima, geometrijskim priborom;

5.6. izražavati fizičke veličine u jedinicama Međunarodnog sistema jedinica;

5.7. imati kritički stav prema izvorima informacija i njihovoj upotrebi;

5.8. odlučivati o izboru opreme, materijala i tehnike rada;

5.9. koristiti različitu opremu i supstance, pridržavajući se mera zaštite na radu i mera zaštite okoline;

5.10.

objašnjavati podatke prikupljene posmatranjima i merenjima, izvoditi zaključke i procenjivati njihovu saglasnost sa predviđanjima;

5.11.

procenjivati greške u posmatranjima i merenjima, procenjivati vrednost dokaza;

5.12.

znati da izvede jednostavan statistički eksperiment i razumeti šta utiče na njegovu veću valjanost;

5.13.

umeti da matematički opiše (modelira) jednostavniji problem ili fenomen.

6. Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja i

6.1. uočavati uzročno-posledične veze i odnose; 6.2. poznavati logičke procedure i vladati njima;

kritičkog stava u mišljenju 6.3. umeti da uopštava i specifikuje na bar dva nivoa;

6.4. razlikovati činjenice i teoriju od njihovih interpretacija i ličnog iskustva;

6.5. rezimirati i izvoditi zaključke;

6.6. koristiti različite pristupe u razumevanju problem-situacije;

6.7. znati osnovne elemente iskaznog računa i relacije i operacije sa skupovima;

6.8. razumeti da postoje statističke pravilnosti (npr. kako se prave dugoročne vremenske prognoze);

6.9.umeti da rešava logičko-kombinatorne probleme (na primer koristeći princip uključivanja i isključivanja).

7. Ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama

7.1. znati strukturu i način funkcionisanja računarskog sistema;

7.2. ovladati raznim tehnikama komuniciranja i uz pomoć računara;

7.3.znati šta su računarski virusi, poznavati preventive i zaštitu od njih; razumeti značaj pravljenja rezervnih kopija podataka i programa;

7.4. znati pojam algoritma; 7.5. poznavati elemente programiranja;

7.6. koristiti konkretan tekst procesor i poznavati principe obrade teksta;

7.7. koristiti konkretne multimedijske aplikacije u procesu učenja;

7.8. poznavati Internet i koristiti osnovne usluge Interneta;

7.9. biti svestan mogućih zloupotreba Interneta;

7.10.

koristiti računar kao podršku, pomoćno sredstvo u procesu učenja, izučavanja ili rešavanja problema;

7.11. postići određenu spretnost u korišćenju tastature;

7.12.

umeti da pravi jednostavne računarske prezentacije;

7.13. umeti da koristi aplikaciju za obradu podataka.

8. Sticanje znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju

8.1.steći saznanja o vrstama i karakteristikama prirodnih resursa i načinima njihovog korišćenja (različite tehnologije);

8.2. razumeti ograničenost prirodnih resursa na Zemlji i razliku između obnovljivih i neobnovljivih;

8.3.razlikovati pozitivne i negativne uticaje kao i globalne i lokalne posledice čovekovog delovanja u prirodi;

8.4. razumeti suštinu i značaj održivog korišćenja prirodnih resursa;

8.5. na osnovu znanja o važnosti prirodnih resursa moći da sagleda uzroke i posledice društvenih

promena kroz istoriju.

9. Sticanje znanja o potrebi zaštite, obnove i unapređivanja životne sredine

9.1.razumeti značaj postojanja raznovrsnosti života i životnih staništa, za očuvanje ekološke ravnoteže i opstanak čoveka;

9.2. razumeti značaj, potrebu i oblike zaštite jedinki, vrsta, životnih zajednica i ekosistema u celini;

9.3.razumeti važnost i mogućnost ličnog učešća u zaštiti, obnovi i unapređivanju prirodnih i veštačkih ekosistema;

9.4. znati zagađivače vazduha, vode i zemljišta;

9.5.znati uzroke globalnog zagrevanja atmosfere, uništavanja ozonskog omotača i pojave kiselih kiša;

9.6. razumeti važnost pravilnog skladištenja otpada i mogućnost njegovog recikliranja.

10.

Sticanje osnovnih saznanja o procesima i proizvodima različitih tehnologija (proizvodi čovekovog rada)

10.1. upoznati različite delatnosti kojima se čovek bavi;

10.2.

razumeti međuzavisnost prirodne sredine i ljudskog rada;

10.3.

razumeti različite tehnologije i svojstva proizvoda tih tehnologija u svom okruženju, kao i da prati razvoj nekih tehnologija kroz istoriju (hrana, odeća, stanovanje, saobraćaj i komunikacije);

10.4.

shvatiti da je tehnološki napredak uslovljen naučnim dostignućima i da je on uzrok društvenih promena u svetu;

10.5.

povezati izgled i funkcionalnost proizvoda ljudskog rada sa potrebama sredine u kojoj se koriste.

11. Razvijanje radoznalosti i samostalnosti

11.1.

postavljati pitanja sebi i drugima i pokazivati inicijativu u traženju odgovora;

11.2.

tražiti informacije iz različitih oblasti i različitih izvora;

11.3. aktivno učestvovati u procesu učenja;

11.4.

odgovorno preuzimati obaveze i biti spreman da ih ispuni.

12.Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji

12.1.

sticanje novog znanja zasnivati na svojim prethodno stečenim znanjima i iskustvima;

12.2.

razvijati pravilne radne navike i preuzimati odgovornost za sopstveno učenje i rad;

12.3.

na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja i znanja odabrati svoju buduću profesiju;

12.4.

razvijati svest o potrebi doživotnog učenja i različitim vidovima učenja - formalnim i neformalnim.

13.Razvijanje svesti o važnosti higijene za psihofizičko zdravlje

13.1.

formirati higijenske navike radi očuvanja sopstvenog zdravlja i zdravlja drugih ljudi;

13.2. znati principe pravilne ishrane;

13.3.

steći saznanja o uzročnicima zaraznih bolesti, načinima prenošenja i zaštite;

13.4. steći saznanja o bolestima zavisnosti;

13.5.

steći saznanja o sidi i polnim bolestima i načinima prevencije.

Matematika, prirodne nauke i tehnologijaOpšte srednje obrazovanje i vaspitanje


1. Razvijanje osnova naučne pismenosti

1.1. poznavati i koristiti naučnu terminologiju;

1.2. razumeti ulogu eksperimenta, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja;

1.3. razumeti razliku između hipoteza, modela i teorija; 1.4. znati šta karakteriše naučnu teoriju;

1.5. razumeti i koristiti formule, interpretirati grafike i dijagrame;

1.6. umeti da prikaže grafikom analitički zadatu funkciju;

1.7. da zna da se neki poznati sistemi i procesi ne mogu opisati formulom;

1.8. umeti da predloži jednostavne modele za pojave koje nas okružuju;

1.9. znati da operiše vektorskim veličinama;

1.10.

razumeti principe binomne nomenklature i načine korišćenja latinskog jezika u imenovanju organskih vrsta i viših sistematskih kategorija;

1.11.

umeti da se služi ključevima za identifikaciju živog sveta;

1.12.

znati da koristi koordinatni sistem pri određivanju tačaka i mesta na Zemljinoj površini (karta, globus).

2.

Razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa na osnovu znanja zakona, modela i teorija prirodnih nauka

2.1. razumeti da pojave na mikronivou utiču na pojave na makro-nivou;

2.2.znati zakone mehaničkog kretanja tela (kinematika i dinamika translatornog i rotacionog kretanja, statika, oscilacije, talasi...);

2.3.

razumeti i opisivati elemente statike i dinamike fluida, znati da primeni i interpretira molekulsko-kinetičke i termodinamičke metode pri opisivanju gasova;

2.4.razumeti pojmove i zakone kojima se opisuju elektromagnetne pojave (jednosmerne i naizmenične struje, struje u fluidima...);

2.5. znati osnovne električne osobine dielektrika, metala i poluprovodnika;

2.6. razumeti pojam fizičkih polja i opisivati ih odgovarajućim parametrima;

2.7. znati osnovne zakone geometrijske i talasne optike i kako se isti primenjuju;

2.8.znati domen primenljivosti klasične fizike i poznavati osnove kvantne fizike i teorije relativnosti;

2.9. znati kako nastaju elektromagnetni talasi, njihovu prirodu, karakteristike i primenu;

2.10.

razumeti osnove atomske i nuklearne fizike, prirodnu radioaktivnost, nuklearne reakcije i njihovu primenu;

2.11.

znati oblike i izvore energije, postupke za njen prenos i transformaciju;

2.12.

znati da su ravnotežna stanja sistema posledica njihove težnje da postignu minimum potencijalne energije;

2.13.

povezivati strukturu atoma, položaj u periodičnom sistemu elemenata, tip hemijske veze i svojstva elemenata i jedinjenja;

2.14.

razumeti da je težnja ka minimumu potencijalne energije uzrok hemijske reakcije;

2.15. znati tipove hemijskih reakcija;

2.16.

povezivati strukturu supstance i tip hemijske reakcije;

2.17.

razumeti uticaj strukture supstanci i spoljašnjih faktora na brzinu hemijske reakcije;

2.18.

razumeti zašto je hemijska ravnoteža dinamički proces i primenjivati znanja o hemijskoj ravnoteži;

2.19.

primenjivati hemijske zakone za kvalitativno i kvantitativno proučavanje hemijskih reakcija;

2.20.

razvijati znanja o klasama neorganskih i organskih jedinjenja;

2.21. povezivati strukturu, funkciju i primenu supstanci;

2.22.

znati osnovne astronomske karakteristike planeta, malih tela, zvezda i galaksija, i poznavati objekte zvezdanog neba;

2.23.

razumeti položaj Zemlje u Sunčevom sistemu u našoj galaksiji;

2.24.

imati predstave o razmerama i dimenzijama objekata i rastojanja u kosmosu;

2.25.

shvatiti vezu između astronomskih pojava i načina na koji merimo vreme (npr. kalendar);

2.26.

razumeti principe astronomskih posmatranja, instrumenata i merenja;

2.27.

znati efekte drugih objekata u kosmosu na objekte i pojave na Zemlji i imati predstavu o intenzitetu tih efekata;

2.28. razumeti osnove evolucije kosmičkih objekata;

2.29.

znati ulogu astronomskih otkrića u razvoju naučne misli (npr. geocentrični sistem sveta);

2.30.

znati da osnovni životni procesi kod biljaka i životinja zavise od hemijskih reakcija koje se odvijaju u specijalizovanim delovima ćelija;

2.31.

znati osnovne nivoe organizacije bića (jedinka, populacija, biocenoza, ekosistem, biom, biosfera) na Zemlji i razumeti njihovu strukturu i međusobnu povezanost;

2.32.

znati šta je reproduktivni materijal i koje su funkcije gena;

2.33.

znati da mutacije, polno razmnožavanje i kombinovanje genetičkog materijala čine osnovu različitosti u populacijama;

2.34.

razumeti da je frekvencija gena u populaciji promenljiva i da zavisi od različitih faktora;

2.35.

razumeti značaj varijabilnosti, prirodne selekcije i prilagođavanja (adaptacije) za opstanak i evoluciju života na Zemlji;

2.36.

znati da većina organizama poseduje sposobnost održavanja stabilnosti svoje unutrašnje sredine uprkos promenama u spoljašnjoj sredini;

2.37.

znati da biljke poseduju sposobnost da od neorganskih supstanci stvaraju organske;

2.38.

znati da postoje materijalni dokazi evolucije živog sveta na Zemlji;

2.39.

znati matematičku osnovu geografske karte i kartografska izražajna sredstva, podelu karata prema razmeri i sadržini i značaj karata;

2.40.

razumeti geografske posledice Zemljinog oblika i kretanja (lokalno i zonsko vreme, različita dužina obdanice i noći i toplotni pojas);

2.41.

znati geološke pojave i procese stvaranja i razaranja (tektonski pokreti, seizmizam i vulkanizam);

2.42.

znati oblike reljefa koji nastaju radom spoljašnjih sila (razaranje i raspadanje i denudacija);

2.43.

znati unutrašnju strukturu i geološki razvoj Zemljine kore (ere, periode i epohe);

2.44.

znati strukturu atmosfere i pojave i procese u atmosferi (vazdušne mase i frontovi, klimatske pojaseve i tipove klime);

2.45.

znati horizontalnu podelu svetskog mora, svojstva i kretanja morske vode, vode na kopnu i njihove hidrološke karakteristike;

2.46.

razumeti fizičko-geografske zakonitosti u geografskom omotaču;

2.47.

znati mineralnu građu zemljine kore, vrste i postanak stena, rude i mineralne resurse.

3.

Formiranje matematičke kulture koja podrazumeva svest o univerzalnosti i primeni matematike i matematičkog načina mišljenja

3.1.

znati elemente matematičke logike (elementi teorije skupova, opšti pojam funkcije, vrste funkcija, iskazni račun, elementi Bulove algebre, matematička indukcija);

3.2.znati elemente algebre (operacija, relacija, neke algebarske strukture, polinomi, jednačine i nejednačine i sistemi jednačina i nejednačina);

3.3.

znati elemente matematičke analize (pojam kompleksnog broja i operacije sa njim, elementarne funkcije, neke transcedentne jednačine i nejednačine, aritmetički i geometrijski niz, nizovi realnih brojeva, redovi, granična vrednost, elementi diferencijalnog računa i primena);

3.4. znati elemente geometrije (deduktivni pristup Euklidskoj geometriji, transformacije);

3.5. znati elemente trigonometrije i njene primene, na primer, u planimetriji, stereometriji, fizici...;

3.6. znati analitičku geometriju u ravni;

3.7.znati elemente numeričke matematike (apsolutna i relativna greška, približno rešavanje jednačina, interpolacija);

3.8.znati elemente kombinatorike (formula zbira i proizvoda, binomna formula, tipski načini kombinovanja);

3.9. znati elemente teorije verovatnoće i matematičke statistike.

4. Razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema

4.1. analizirati problem i uočiti zajedničke elemente sa drugim problemima;

4.2. umeti da raščlani problem na jednostavnije; 4.3. formulisati hipoteze o rešenju problema; 4.4. osmisliti načine za proveravanje hipoteza;

4.5. proveravati ispravnost etapa u rešavanju problema, kao i rešenja problema u celini;

4.6. uočiti i formulisati nove probleme u vezi sa rešenim;

4.7. znati da problemi (generalno) ne moraju imati jedinstveno rešenje.

5.

Razvijanje sposobnosti za izvođenje istraživanja

5.1. biti u stanju da do informacija dođe eksperimentom;

5.2. koristiti računar za obradu podataka;

5.3.donositi odluke o potrebnim informacijama, relevantnosti njihovog izvora, o izboru opreme, materijala i tehnike rada;

5.4. samostalno izvoditi ogled i eksperimentalno odrediti neku veličinu;

5.5. koristiti različitu opremu i supstance, pridržavajući se mera zaštite na radu i mera zaštite okoline;

5.6.prikazivati rezultate istraživanja na strukturiran način: tabelarno, grafički, pomoću šema, u zavisnosti od cilja eksperimentalnog rada;

5.7.

koristiti naučno znanje za objašnjavanje podataka prikupljenih posmatranjima i merenjima, za izvođenje zaključaka i procenjivanje njihove saglasnosti sa predviđanjima;

5.8.procenjivati greške u posmatranjima i merenjima, procenjivati vrednost dokaza i sugerisati unapređivanje metode;

5.9.umeti da u nekim slučajevima ustanovi postojanje rešenja, posebno kada ne može eksplicitno da ga odredi.

6. Razvijeno logičko, apstraktno, kreativno mišljenje i kritički stav u mišljenju

6.1. razumeti strukturu, njene sastavne delove i način njihove organizacije (odnos delova prema celini);

6.2.razumeti da se promenom načina povezivanja ili načina organizacije delova menjaju karakteristike celine;

6.3. preurediti delove ili način njihove organizacije da bi se dobila nova celina;

6.4. umeti da uopštava i specifikuje u više nivoa;

6.5.vrednovati izvore informacija, hipoteze, prikupljene podatke, objašnjenja, zaključke i primenjene metode na osnovu naučne argumentacije;

6.6. umeti da izvede direktan dokaz i dokaz svođenjem na protivrečnost;

6.7. umeti da izvodi moguće zaključke na osnovu nepotpunog skupa podataka;

6.8. razlikovati dokazano, pretpostavljeno i moguće;

6.9. umeti da primeni princip matematičke indukcije u dokazu.

7.Ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama

7.1.

koristiti neki od programa za rad sa tabelama i unakrsna izračunavanja kao i početnim elementima programiranja: formule, sekvenca i grananje (if... then ... else);

7.2 umeti da smisli i zapiše jednostavne algoritme;

7.3. poznavati jedan programski jezik sa vizuelnim okruženjem, zasnovan na objektima;

7.4. poznavati osnove baza podataka i umeti da ih koristi.

8. Sticanje znanja o prirodnim resursima i značaju očuvanja ekološke ravnoteže

8.1.

razumeti da su živa bića na Zemlji povezana i lancima ishrane i da ekološka ravnoteža svakog ekosistema zavisi od usklađenog odnosa između proizvođača, potrošača i razlagača;

8.2 razumeti osnove i značaj kruženja supstance i prenosa energije u prirodi;

8.3. znati lokalne i globalne posledice čovekovih

intervencija u prirodi;

8.4.razumeti važnost usklađenosti društveno-ekonomskog razvoja sa raspoloživim resursima (održivi razvoj);

8.5.znati načine zaštite, obnove i unapređivanja prirodnih i veštačkih ekosistema i učestvovati u njihovoj primeni;

8.6. znati načine zaštite zemljišta od erozije, zagađivanja, raščlanjivanja i uništavanja;



8.9. razumeti važnost pravilnog skladištenja otpada i mogućnost njegovog recikliranja;

8.10.

imati odgovoran odnos prema očuvanju prirodnih resursa i ekološke ravnoteže.

9.Razumevanje interakcije prirodnih nauka i tehnologije

9.1. razumeti uticaj nauke na razvoj tehnologije i obrnuto;

9.2.razumeti razliku između rezultata dobijenih posmatranjem, eksperimentom ili anketom i rezultata dobijenih deduktivnim zaključivanjem;

9.3.

shvatiti analogije u načinu razmišljanja između prirodnih nauka i drugih disciplina kao što su istorija, ekonomija, sociologija ili političke nauke (npr. formiranje koncepata, testiranje hipoteza, razlikovanje "sirovih" rezultata i interpretacija, konstruisanje modela, deduktivno zaključivanje);

9.4. shvatiti da naučna otkrića mogu imati različite etičke, religijske i političke interpretacije;

9.5.prepoznaje situaciju kada zbog nedostatka podataka nije moguće donositi relevantne sudove ili racionalne odluke;

9.6. znati da kratkoročna i dugoročna rešenja jednog te istog problema ne moraju nužno biti ista;

9.7.razumeti mogućnost i značaj razvoja biotehnologije za život čoveka i očuvanje životne sredine.

10. Razvijanje samostalnosti i istrajnosti pri rešavanju problema

10.1.

odgovorno preuzimati obaveze i samostalno ih ispunjavati;

10.2. inicirati aktivnosti vezane za rešavanje problema;

11. Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji

11.1. preuzeti odgovornost za sopstveno učenje i rad;

11.2.

izabrati načine svog ličnog usavršavanja koji su u skladu sa sopstvenim interesovanjima i proceni sopstvenih sposobnosti;

11.3.

razviti svest o potrebi doživotnog učenja i različitim načinima ličnog usavršavanja - formalnim i

neformalnim.

Matematika, prirodne nauke i tehnologijaSrednje stručno i umetničko obrazovanje i vaspitanje


1. Razvijanje osnova naučne pismenosti

1.1. poznavati i koristiti naučnu terminologiju;

1.2. razumeti ulogu eksperimenta, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja;

1.3. razumeti i koristiti formule, interpretirati grafike i dijagrame;

1.4. umeti da predloži jednostavne modele za pojave koje nas okružuju;

2.Razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa na osnovu znanja zakona, modela i teorija prirodnih nauka

2.1. razumeti da pojave na mikronivou utiču na pojave na makro-nivou;

2.2. znati osnovne zakone mehanike; 2.3. razumeti pojam fizičkih polja;

2.4. razumeti pojmove i zakone kojima se opisuju električne struje;

2.5. znati osnovne električne i magnetne osobine supstance;

2.6. znati osnovne zakone geometrijske i talasne optike;

2.7. znati kako nastaju elektromagnetni talasi, njihovu prirodu, karakteristike i primenu;

2.8. znati osnove atomske i nuklearne fizike, radioaktivnost i njihovu primenu;

2.9. znati oblike i izvore energije, načine za njen prenos i transformaciju;

2.10.

znati da su ravnotežna stanja sistema posledica njihove težnje da postignu minimum potencijalne energije;

2.11.

razumeti položaj Zemlje u Sunčevom sistemu i Galaksiji;

2.12.

shvatiti vezu između astronomskih pojava i načina na koji merimo vreme (npr. kalendar);

2.13. znati uticaj Meseca i Sunca na pojave na Zemlji;

2.14.

razumeti svojstva elemenata i njihovih jedinjenja na osnovu razumevanja strukture atoma, položaja elementa u periodnom sistemu elemenata i tipa hemijske veze kojom se elementi međusobno povezuju;

2.15.

razumeti da je težnja ka minimumu potencijalne energije uzrok hemijske reakcije;

2.16 znati tipove hemijskih reakcija i povezivati

. strukturu supstance i tip hemijske reakcije;

2.17.

razumeti da su hemijske promene praćene energetskim promenama i mogućnost primene u različitim delatnostima;

2.18.

razumeti uticaj strukture supstanci i spoljašnjih faktora na brzinu hemijske reakcije;

2.19.

razumeti zašto je hemijska ravnoteža dinamički proces i primenjivati znanja o hemijskoj ravnoteži;

2.20.

primenjivati hemijske zakone za kvalitativno i kvantitativno proučavanje hemijskih reakcija;

2.21.

imati proširena i produbljena znanja o klasama neorganskih i organskih jedinjenja;

2.22. povezivati strukturu, funkciju i primenu supstanci;

2.23.

znati zakone održanja i razumeti njihovu univerzalnost;

2.24.

znati osnovne životne procese živih bića i njihove biohemijske, fiziološke i morfoanatomske osnove;

2.25.

znati osnovne nivoe organizacije živih bića (jedinka, populacija, biocenoza, ekosistem, biom, biosfera) na Zemlji, razumeti njihovu strukturu i funkciju, kao i međusobnu povezanost;

2.26.

znati osnovne karakteristike primarne i sekundarne produkcije u prirodi;

2.27. znati građu i funkciju sistema organa čoveka;

2.28.

znati šta je reproduktivni materijal i koje su funkcije gena, mehanizme formiranja genetičke varijabilnosti, kao i osnovne faktore narušavanja genetičke strukture populacije;

2.29.

razumeti značaj varijabilnosti, prirodne selekcije i prilagođavanja (adaptacije) za opstanak i evoluciju života na Zemlji, kao i osnovne podatke o evoluciji živog sveta na Zemlji;

2.30.

znati geološke pojave i procese stvaranja i razaranja zemljine kore;

2.31.

znati pojave i procese u atmosferi i klimatske razlike na Zemlji;

2.32.

znati svojstva, kretanja i značaj morske vode i kopnenih voda;

2.33.

razumeti fizičko-geografske zakonitosti u geografskom omotaču.

3.Formiranje matematičke kulture koja podrazumeva svest o univerzalnosti i promeni matematike i matematičkog načina mišljenja

3.1.znati elemente matematičke logike (elementi teorije skupova, opšti pojam funkcije, vrste funkcija, iskazni račun);

3.2.znati elemente algebre (operacija, relacija, polinomi, jednačine i nejednačine i sistemi jednačina i nejednačina);

3.3.znati elemente matematičke analize (elementarne funkcije, jednačine i nejednačine, aritmetički i geometrijski niz);

3.4. znati elemente geometrije;

3.5. znati elemente trigonometrije i njene primene u planimetriji, stereometriji, fizici...;

3.6. znati elemente analitičke geometrije tačke i prave;

3.7. znati elemente kombinatorike (formula zbira i proizvoda).

4. Razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema

4.1. analizirati problem i uočiti zajedničke elemente sa drugim problemima;

4.2. umeti da raščlani problem na jednostavnije;

4.3. pretpostaviti rešenja problema i umeti da proveri rušenja;

4.4. uočiti i formulisati nove probleme u vezi sa rešenim;

4.5. znati da problemi (generalno) ne moraju imati jedinstveno rešenje.

5.Razvijanje logičkog, apstraktnog i kreativnog mišljenja i razvijanje kritičkog stava u mišljenju

5.1. razumeti strukturu, njene sastavne delove i način njihove organizacije (odnos delova prema celini);

5.2.razumeti da se promenom načina povezivanja ili načina organizacije delova menjaju karakteristike celine;

5.3. preurediti delove ili način njihove organizacije da bi se dobila nova celina;

5.4. umeti da uopštava i specifikuje u više nivoa;

5.5. izvore informacija, hipoteze, prikupljene podatke, objašnjenja i zaključke;

5.6. razlikovati dokazano, pretpostavljeno i moguće.

6.Sticanje znanja o prirodnim resursima i značaju očuvanja ekološke ravnoteže

6.1.razumeti da su živa bića na zemlji povezana u eko sisteme čija ravnoteža zavisi od usklađenog odnosa proizvođača, potrošača i razlagača;

6.2. razumeti osnove i značaj kruženja supstance i prenose energije u prirodi;

6.3. znati lokalne i globalne posledice čovekovih intervencija u prirodi;

6.4.razumeti važnost usklađenosti društveno-ekonomskog razvoja sa raspoloživim resursima (održivi razvoj);

6.5.znati načine zaštite, obnove i unapređivanja prirodnih i veštačkih ekosistema i učestvovati u njihovoj primeni;


6.7. znati načine zaštite zemljišta od erozije, zagađivanja i uništavanja;


6.9. razumeti važnost pravilnog skladištenja otpada i mogućnost njegovog recikliranja;

6.10 imati odgovoran odnos prema očuvanju prirodnih

. resursa i ekološke ravnoteže.

7.Razumevanje interakcije prirodnih nauka i tehnologije

7.1. razumeti uticaj nauke na razvoj tehnologije i obrnuto;

7.2.razumeti mogućnost i značaj razvoja biotehnologije za život čoveka i očuvanje životne sredine.

8. Razvijanje samostalnosti i istrajnosti pri rešavanju problema

8.1. odgovorno preuzimati obaveze i samostalno ih ispunjavati;

8.2. inicirati aktivnosti vezane za rešavanje problema.

9.

Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji

9.1. preuzeti odgovornost za sopstveno učenje i rad;

9.2.izabrati načine svog ličnog usavršavanja koji su u skladu sa sopstvenim interesovanjima i proceni sopstvenih sposobnosti;

9.3.razviti svest o potrebi doživotnog učenja i različitim načinima ličnog usavršavanja - formalnim i neformalnim.

UmetnostiCiljevi za osnovno i opšte srednje vaspitanje i obrazovanje

OPŠTI CILJEVI PRVI CIKLUS DRUGI CIKLUS TREĆI CIKLUS OPŠTE SREDNJE OBRAZOVANJE

Prepoznavanje i korišćenje različitih formi umetničkog izražavanja i razmenjivanje sopstvenih osećanja i ideja u različitim umetničkim medijima

upoznavanje i istraživanje različitih formi umetničkog izražavanja

razvijanje veština i tehnika, razvijanje ideja, istraživanje elemenata i procesa umetničkog izražavanja

proširivanje ideja, istraživanje procesa i razvijanje veština i tehnika umetničkog izražavanja

proširivanje ideja, istraživanje procesa i razvijanje veština i tehnika umetničkog izražavanja

Razumevanje jezika i mogućnosti različitih medija umetničkog izražavanja u tradicionalnom i savremenom kontekstu

upoznavanje jednostavne terminologije umetničkih disciplina i savremenih medija

prepoznavanje različitih tehnika, stilova umetničkog izražavanja i savremenih medija

poznavanje različitih tehnika, stilova, i medija umetničkog izražavanja (tradicionalnih i savremenih)

poznavanje različitih aspekata umetničkog izražavanja, kako tradicionalnog tako i savremenog

Sticanje osećaja i upoznavanje negovanje poznavanje razumevanje

svesti o različitim umetničkim vrednostima kroz upoznavanje umetničke tradicije i kulture svog i drugih naroda

izabranih primera iz kulturnog života i tradicije

osećaja za različite vrednosti u sopstvenoj i drugim kulturama

vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama

vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama

UmetnostiIshodi za prvi, drugi i treći ciklus

Učenik će biti sposoban da:

PRVI CIKLUS DRUGI CIKLUS TREĆI CIKLUS

OSNOVNA ZNANJA

1.

Razlikuje osnovne elemente izraza u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu (folklorna, klasična, savremena...)

1.

Uoči da u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu, više elemenata funkcioniše zajedno da bi se stvorila smislena celina

1.

Analizira umetničko delo i odredi kako određeni aspekti doprinose njegovom opštem dejstvu

2.

Koristi jednostavnu terminologiju u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu

2.

Uoči različite načine, tehnike i medije u umetničkom stvaralaštvu

2.

Analizira kako izbor različitih medija, tehnika i načina izražavanja utiče na njegov rad i rad drugih

3.

Prepozna umetnička svojstva u objektima i pojavama u svetu koji ga okružuje

3.

Prepoznaje i daje primere estetskih kvaliteta predmeta i pojava

3.

Primeni znanja stečena kroz iskustvo u umetnostima i u drugim oblastima učenja

4.

Navede mesta na kojima može da nauči nešto o umetnosti

4.

Opiše značaj mesta na kojima može da nauči nešto o umetnosti

4.

Koristi informacije i stečena znanja da bi doprineo kvalitetu svog i kulturnog života zajednice

5.

Prepozna ko su stvaraoci u okruženju

5.

Opiše zanimanja u oblasti umetnosti

5.

Proceni sopstvene mogućnosti za rad u umetnostima, svoje buduće usavršavanje

6.

Bezbedno i primereno koristi alatke i materijale za umetničke aktivnosti

6.

Tokom umetničkih aktivnosti primereno koristi i čuva da bi planirao alatke i materijal za rad i izvođenje

6.

Samostalno održava alatke i materijal za rad i izvođenje

7.

Prepoznaje da su i savremeni mediji (fotografija, video, strip, reklamna poruka...) sredstvo izraza u umetnostima

STVARALAČKE I IZVOĐAČKE

SPOSOBNOSTI

1.

Saopšti jednu istu ideju ili sadržaj kroz različite umetničke medije, samostalno i u grupi

1.

Samostalno izabere sadržaj da bi izrazio neku ideju ili koncept, samostalno ili u grupi

1.

Stvori i izvede umetničke celine koje je osmislio samostalno ili u grupi

2.

Koristi različite materijale i sredstva u stvaranju i izvođenju u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu

2.

Odabere odgovarajuće materijale i sredstva (uključujući i nove medije) za stvaranje i izvođenje u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu

2.

Upotrebi one materijale i sredstva za stvaranje i izvođenje u umetnostima pomoću kojih će na najbolji način izraziti izabrane ideje i sadržaje

3.

Izabere jednostavne elemente izraza u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu da bi izrazio sebe i razmenio svoja osećanja i iskustva sa drugima

3.

Na osnovu stečenog iskustva izabere jednostavne umetničke sadržaje i razmeni ih sa drugima

3.

Izborom sadržaja i ideja iskaže svoje stavove, i razmeni svoja osećanja sa drugima

4.

Adekvatno učestvuje u umetničkim aktivnostima u školi

4.

Aktivno učestvuje u umetničkim aktivnostima u školi

4.

Učestvuje u planiranju, organizovanju i izvođenju umetničkih aktivnosti u školi

KRITIČKO MIŠLJENJE

1.

Iskaže mišljenje o svojim i radovima druge dece

1.

Kroz razgovor iskaže i obrazloži mišljenje o svojim i radovima drugih

1.

Kroz razgovor iskaže, obrazloži i brani stav o svom i radovima drugih

2.

Opiše razlike koje je prepoznao u umetničkim radovima iz različitih zemalja i kultura

2.

Uoči sličnosti i razlike u umetničkim radovima iz različitih zemalja i kultura

2.

Uoči i opiše one elemente u umetničkim radovima iz različitih zemalja koje jezik umetnosti čine univerzalnim

3.

Navede primere poruka koje je prepoznao u komercijalnim i drugim vidovima umetničkog izraza

3.

Objasni kako različiti umetnički materijali i mediji prenose poruku u različitim oblicima komercijalne umetnosti

3.

Objasni kako različiti umetnički materijali i mediji određuju značenje u različitim oblicima komercijalne umetnosti

UmetnostiIshodi za opšte srednje obrazovanje i vaspitanje

Učenik će:

OSNOVNA ZNANJA

1.

Poznavati sopstvenu tradiciju i razumeti ulogu umetnosti u sopstvenoj i drugim kulturama

2.

Posedovati znanja o umetnosti u prošlosti i sadašnjosti i imati svest o umetnosti kao integralnom delu života

3.

Primenjivati stečena znanja u oblasti umetnosti i u drugim životnim situacijama

STVARALAČKE I IZVOĐAČKE SPOSOBNOSTI

1.

Kroz različite umetničke forme i procese, samostalno i sa drugima, moći da istražuje, razvija i razmenjuje ideje da bi izrazio sebe i svoje potencijale

2.

U skladu sa svojim sposobnostima učestvovati u umetničkim aktivnostima zajednice


1. Razumeti i vrednovati različite aspekte umetničkog delovanja

2.

Prepoznavati univerzalni jezik umetnosti i imati stav u odnosu na njegovu upotrebu u različitim oblicima umetničkog i medijskog predstavljanja

UmetnostiIshodi za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje

Učenik će:

OSNOVNA ZNANJA Poznavati sopstvenu tradiciju i razumeti ulogu umetnosti u sopstvenoj i drugim kulturama

STVARALAČKE I IZVOĐAČKE SPOSOBNOSTI

1.

Kroz različite umetničke forme i procese, samostalno i sa drugima, moći da istražuje, razvija i razmenjuje ideje da bi izrazio sebe i svoje potencijale

2.

U skladu sa svojim sposobnostima učestvovati u umetničkim aktivnostima zajednice


1.

Prepoznavati kako različiti umetnički materijali i mediji određuju značenje u različitim oblicima komercijalne umetnosti

2. Posedovati svest o umetnosti kao integralnom delu života

Ciljevi i ishodi nastave u obrazovnoj oblasti Umetnosti za srednje umetničko obrazovanje i vaspitanje utvrđuju se odgovarajućim posebnim osnovama školskog programa.

Fizičko i zdravstveno vaspitanjePrvi ciklus

OPŠTI CILJEVI OPŠTI ISHODIUčenik će:

Na kraju prvog ciklusa učenik:

OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA

1.

Formirati pozitivan stav prema fizičkoj aktivnosti kao osnovi za bavljenje fizičkom aktivnošću tokom celog života

-pozitivno doživljava i vrednuje nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja

2.

Posedovati i primenjivati znanja, navike i životne veštine značajne za očuvanje i unapređivanje zdravlja poseduje znanja o značaju zdravlja

-poseduje znanja o značaju fizičke aktivnosti za očuvanje i unapređivanje zdravlja

-poseduje znanja o značaju prirodnih faktora (vazduh, sunce, voda) i fizičke aktivnosti u prirodi

-porodično koristi zdravstvene usluge

- ima usklađen dnevni ritam odmora, spavanja, učenja i igre, primeren uzrastu, uz asistenciju odraslih

- izbegava situacije u kojima može da se povredi i ume da traži pomoć

- poznaje principe pravilne i redovne ishrane, ima izgrađenu kulturu obedovanja

- ima razvijene osnovne navike lične i kolektivne higijene

- poznaje rodne (polne) karakteristike, uvažava suprotan pol

- zna da su psihoaktivne supstance štetne

- tražiće pomoć ukoliko je zlostavljano (fizički, emocionalno ili seksualno) i(ili) zanemareno, ili zna za takav slučaj

3. Unaprediti držanje tela - razlikuje pravilno od

nepravilnog držanja tela

- razume značaj pravilnog držanja tela za zdravlje

- unapređuje držanje tela

RAZVIJANJE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI, UMENJA I NAVIKA U SKLADU SA UZRASNIM I INDIVIDUALNIM KARAKTERISTIKAMA

1.

Umeti da se orijentiše u prostoru (u odnosu na sebe, druge osobe i predmete) i vremenu

-

-

-

ume da locira položaj predmeta ili drugih osoba u odnosu na sebeume da locira međusobni položaj predmeta i/ili drugih osobaprepoznaje prostorna i vremenska obeležja vežbe (položaj, pravac, smer, putanja, tempo, brzina)

2.

Unaprediti motoričke sposobnosti

-unapređuje motoričke sposobnosti brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

3.

Posedovati raznovrsna motorička umenja i navike

-

-

je sposoban da prepliva 25 m izabranom tehnikomvešto izvodi raznovrsne forme prirodnih oblika kretanja (hodanje, skakanje, trčanje...)

- povezuje prirodne oblike kretanja (npr. trčanje + skakanje...)

- primenjuje prirodne oblike kretanja i njihove kombinacije u igrama i poligonima

- pravilno izvodi jednostavnije vežbe oblikovanja, sa i bez rekvizita

- pravilno izvodi jednostavne plesne korake (narodni, društveni, moderni ples)

- vlada izabranim umenjima iz gimnastike i sportskih igara

- poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, smučanje, sankanje, klizanje, pešačenje u prirodi itd.)

OSPOSOBLJAVANJE ZA 1 Poznavati osnovnu -poznaje termine za

SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME

. terminologiju fizičke aktivnosti

označavanje osnovnih položaja, stavova, pokreta i kretanja

2.

Posedovati znanja u vezi sa funkcionisanjem organizma i pojedinih organskih sistema tokom vežbanja i u oporavku (u skladu sa stečenim znanjima iz drugih obrazovnih oblasti)

- zna ulogu delova tela prilikom vežbanja

3.

Posedovati znanja u vezi sa karakteristikama pojedinih vidova fizičke aktivnosti

-

-

poseduje znanja o ključnim elementima prirodnih oblika kretanja (šta je važno kod pravilnog hodanja, trčanja...)prepoznaje osnovne vrste vežbi oblikovanja (vežbe jačanja, vežbe istezanja, vežbe labavljenja)

4.

Biti sposoban da samostalno prati reakcije organizma na fizički napor

-prepoznaje fiziološke znake umerenog opterećenja i zamora (npr. brži rad srca, znojenje, nesvestica itd.) i ume da traži pomoć ako se loše oseća

5.

Poznavati i primenjivati mere bezbednosti prilikom vežbanja

-poznaje osnovna načela bezbednosti u sali, na igralištu i bazenu

6.

Biti sposoban da samostalno upražnjava fizičku aktivnost u slobodno vreme

- samostalno primenjuje naučene modele fizičke aktivnosti (igre, jutarnja gimnastika)

PROMOVISANJE POZITIVNIH SOCIJALNIH INTERAKCIJA

1.

Prihvatiti i poštovati različitost drugih osoba (pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

-prihvata one koji se od njega razlikuju

2. Biti sposoban da

uspostavlja saradničke odnose i da učestvuje u timskom radu

-ophodi se sa pažnjom prema vršnjacima i pokazuje spremnost da im pomogne

- igra se i vežba u grupi uspostavljajući saradničke odnose

3.

Naučiti da poštuje postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

-poštuje postavljena pravila uz podsticanje i nadzor učitelja

-pozitivno vrednuje uspešne poteze i uloženi trud svih učesnika u igri

- prepoznaje nesportsko ponašanje (gruba igra, kršenje pravila, nepristojno ponašanje...)

RAZVIJANJE POZITIVNE SLIKE O SEBI

1. Razvijanje

samopoštovanja i samopuzdanja kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka

-upoznaje i prihvata svoje sposobnosti, osobine i ograničenja od značaja za učešće u fizičkoj aktivnosti

- poseduje pozitivno iskustvo uspešnosti savladavanja sve složenijih kretnih zadataka

2.

Razvijanje samopoštovanja kroz zdravstveno vaspitanje

-upoznaje i prihvata sebe

-upoznaje svoje sposobnosti

RAZVIJANJE KREATIVNOSTI KROZ POKRET

1.

Biti sposoban da kroz pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

-pokretom izražava svoje emocije i iskustva, pokret usklađuje sa muzikom

-pantomimom i pokretom prikazuje različite životne situacije

* Obuka neplivača organizuje se tokom prvog ciklusa osnovnog obrazovanja (u prvom, drugom ili trećem razredu) u saradnji sa lokalnom zajednicom i stručno osposobljenim licima

Fizičko i zdravstveno vaspitanjeDrugi ciklus


Na kraju drugog ciklusa učenik ispunjava sve što

se zahtevalo u prethodnom ciklusu i:

OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA 1

.

formirati pozitivan stav prema fizičkoj aktivnosti kao osnovi za bavljenje fizičkom aktivnošću tokom celog života

-bavi se fizičkom aktivnošću u slobodno vreme (u školi ili van škole, samostalno ili organizovano)

2.

posedovati i primenjivati znanja, navike i životne veštine značajne za

- zna osnovne principe zdravog načina života

- identifikuje štetne uticaje

očuvanje i unapređivanje zdravlja

savremenog načina života (nedovoljno kretanje, nepravilna ishrana, stres, zagađena životna sredina ...)

- samostalno koristi pojedine zdravstvene usluge

- ima usklađen dnevni ritam odmora, spavanja, učenja i igre, primeren uzrastu (pomoć odraslih je predviđena samo za dete koje je traži, ili je odrasli prepoznaju kao neophodnu)

- prepoznaje i izbegava situacije u kojima može da se povredi, ume da pruži pomoć kod najlakših povreda

- ima izgrađene navike pravilne i redovne ishrane, u skladu sa mogućnostima

- ima razvijene osnovne navike lične i kolektivne higijene

- prepoznaje i prihvata svoju seksualnost, poštuje i uvažava suprotan pol, poseduje znanja o seksualno prenosivim bolestima

- informisan je o efektima psihoaktivnih supstanci i ima razvijene veštine da se odupre pritiscima da ih koristi


3. unaprediti držanje tela -pravilno podiže, nosi i

spušta teret (torba, paket...)


1.

umeti da se orijentiše u prostoru (u odnosu na sebe, druge osobe i predmete) i vremenu

2.

unaprediti motoričke sposobnosti

-unapređuje motoričke sposobnosti brzinu, koordinaciju, snagu,

gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

3.

posedovati raznovrsna motorička umenja i navike

- vlada bazičnim umenjima iz atletike (osnove tehnike hodanja, trčanja i starta, skoka udalj i uvis, bacanja)

- vlada bazičnim umenjima iz gimnastike

- vlada bazičnim umenjima iz sportskih igara (fudbal, rukomet, košarka, odbojka)

- individualno i u paru izvodi složenije vežbe oblikovanja, sa i bez rekvizita

- pravilno izvodi dva plesa po svom izboru (narodni, društveni, moderni)

- poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, smučanje, sankanje, klizanje, pešačenje u prirodi, stoni tenis, sportski ples itd.)

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME

1.

poznavati osnovu terminologiju fizičke aktivnosti

-poznaje termine za označavanje složenijih pokreta i kretanja

2.

posedovati znanja u vezi sa funkcionisanjem organizma i pojedinih organskih sistema tokom vežbanja i u oporavku (u skladu sa stečenim znanjima iz drugih obrazovnih oblasti

- zna ulogu pojedinih organskih sistema prilikom vežbanja i u oporavku

3. posedovati znanja u vezi

sa karakteristikama pojedinih vidova fizičke aktivnosti

- razume značaj zagrevanja (uvođenja u rad) i smirivanja organizma prilikom vežbanja

-poseduje znanja o nameni i značaju pojedinih vežbi oblikovanja

- poseduje osnovna znanja u vezi sa tehnikom složenijih oblika kretanja (u atletici, gimnastici, sportskim igrama, plesu)

- zna osnovna pravila sportskih igara i razume osnovnu logiku igre

4.

biti sposoban da samostalno prati reakcije organizma na fizički napor

-poseduje informacije o načinima praćenja fizioloških reakcija organizma na fizički napor

5.

poznavati i primenjivati mere bezbednosti prilikom vežbanja

-poznaje i primenjuje čuvanje i pomaganje prilikom vežbanja

6. biti sposoban da

samostalno upražnjava fizičku aktivnost u slobodno vreme

- samostalno upražnjava odabrane fizičke aktivnosti (sportske igre, plesovi i dr.)

- primenjuje zagrevanje i smirivanje organizma prilikom vežbanja


1. prihvatiti i poštovati

različitost drugih osoba (pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

-uvažava ljude bez obzira na pol, rasu, veru, fizički izgled, sposobnost

- rešava probleme uz saradnju, poštovanje i uvažavanje drugih osoba uz dijalog i bez agresije

2.

biti sposoban da uspostavlja saradničke odnose i da učestvuje u timskom radu

-učestvuje u timskom radu

3.

naučiti da poštuje postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

-poštuje postavljena pravila igre i pridržava se fer-pleja nezavisno od kontrole nastavnika

-poseduje kulturu navijanja

RAZVIJANJE POZITIVNE SLIKE O SEBI 1

. razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka

-upoznaje i prihvata svoje sposobnosti, osobine i ograničenja od značaja za učešće u fizičkoj aktivnosti

- poseduje pozitivno iskustvo uspešnosti savladavanja sve složenijih kretnih zadataka

2.

razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz zdravstveno vaspitanje

-prepoznaje i prihvata svoju seksualnost, uvažava i poštuje suprotan pol

- dokazuje svoje sposobnosti i stiče samopouzdanje


1. biti sposoban da kroz

pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

- samostalno kreira kraći sastav uz muziku

-pantomimom i pokretom prikazuje događaj (priču)

- kreativno rešava različite motoričke zadatke

Fizičko i zdravstveno vaspitanjeTreći ciklus

OPŠTI CILJEVI OPŠTI ISHODI Učenik će:

Na kraju trećeg ciklusa učenik ispunjava sve što

se zahtevalo u prethodnom ciklusu i:


1.


-profiliše sopstvene potrebe za fizičkom aktivnošću i sistematski se bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme

2. posedovati i primenjivati

znanja, navike i životne veštine značajne za očuvanje i unapređivanje zdravlja

- zna i primenjuje osnovne principe zdravog načina života

- identifikuje štetne uticaje savremenog načina života (nedovoljno kretanje, nepravilna ishrana, stres, zagađena životna sredina...)

- samostalno koristi pojedine zdravstvene usluge

- ima usklađen dnevni ritam odmora, spavanja, učenja i igre, primeren uzrastu

- izbegava situacije u kojima može da povredi sebe i druge, ume da pruži prvu pomoć

- poseduje znanja o posledicama suficitarnog i deficitarnog načina ishrane

- održava ličnu i kolektivnu higijenu, poseduje znanja o prevenciji zaraznih (respiratornih, kapljičnih, hidričnih, parazitarnih,

vektorskih, transmisivnih) i nezaraznih bolesti

- poseduje znanja o reproduktivnom zdravlju, seksualno prenosivim bolestima, zna načine zaštite od seksualno prenosivih bolesti i side,

- razvija veštinu pregovaranja

- poznaje prirodu zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i ima razvijene veštine da se odupre pritiscima da ih koristi


3. unaprediti držanje tela

-poznaje uzroke nastajanja loših držanja (dispozicije, način života, asimetrična opterećenja, nagli rast...)


1.

umeti da se orijentiše u prostoru (u odnosu na sebe, druge osobe i predmete i vremenu)

2.


-unapređuje motoričke sposobnosti brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

3.


- vlada složenijim umenjima iz atletike (usavršavanje tehnike hodanja, trčanja i starta, složenije tehnike skokova i bacanja)

- vlada složenijim umenjima iz gimnastike i povezuje ih u jednostavne sastave

- usavršava stečena umenja i stiče nova, primenjuje ih u izabranim sportskim igrama

- rešava jednostavnije taktičke zadatke u sportskoj igri

- pravilno izvodi dva nova plesa po sopstvenom izboru

(narodni, društveni, moderni)

- poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, veslanje, smučanje, klizanje, planinarenje, stoni tenis, sportski ples itd.)


1.

poznavati osnovnu terminologiju fizičke aktivnosti

-poznaje sportske tehničko-taktičke termine

2.

posedovati znanja u vezi sa funkcionisanjem organizma i pojedinih organskih sistema tokom vežbanja i u oporavku (u skladu sa stečenim znanjima iz drugih obrazovnih oblasti

-produbljuje znanja o funkcionisanju pojedinih organskih sistema prilikom vežbanja i u oporavku


sa karakteristikama pojedinih vidova fizičke aktivnosti

- zna osnovne pojmove vezane za karakter fizičke aktivnosti: obim, intenzitet, odmor (pauza), broj ponavljanja i sl.

- razume značaj taktike i poznaje osnovne elemente taktike izabrane sportske igre


4.


- zna kako da prati reakcije organizma na opterećenje (merenje pulsa, praćenje disanja i sl.)

5.


-poseduje znanja o najčešćim sportskim povredama i njihovoj prevenciji

6.

biti sposoban da samostalno upražnjava fizičku aktivnost u slobodno vreme

- samostalno kreira jednostavnije programe fizičke aktivnosti (jutarnja gimnastika, vežbe istezanja, džoging i sl.)

PROMOVISANJE POZITIVNIH SOCIJALNIH

1.

prihvatiti i poštovati različitost drugih osoba

-poseduje informacije o osobenostima različitih

INTERAKCIJA

(pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

kultura u sredini u kojoj živi i uvažava ih

- rešava probleme uz poštovanje svog okruženja, komunikaciju i toleranciju

2.


-učestvuje u timskom radu

3.

naučiti da poštuje postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

- korektno se odnosi prema svim akterima sportskog događaja (igrači, treneri/nastavnici, sudije, navijači i dr.)


1.

razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka

-objektivno vrednuje i prihvata svoje postignuće i postignuće drugih u fizičkoj aktivnosti

2. razvijanje samopoštovanja

i samopouzdanja kroz zdravstveno vaspitanje

-prihvata sopstveni fizički izgled i sposobnosti, svestan je razvojnih promena

-potvrđuje svoje sposobnosti i stiče samopouzdanje


1.

Biti sposoban da kroz pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

-prepoznaje estetske kvalitete pokreta (sliven, graciozan, energičan...)

Fizičko i zdravstveno vaspitanjeOpšte srednje obrazovanje i vaspitanje


Na kraju opšteg srednjeg obrazovanja i vaspitanja učenik ispunjava sve što

se zahtevalo u osnovnom i:

OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA 1

.


- sistematski se bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme, promoviše zdrav (aktivan) način života

2.

posedovati i primenjivati znanja, navike i životne

-primenjuje principe zdravog načina života

veštine značajne za očuvanje i unapređivanje zdravlja

- samostalno koristi zdravstvene usluge

- ima usklađen dnevni ritam rada i odmora

-ume da pruži prvu pomoć

-promoviše dobrovoljno davanje krvi

- zna važnost pravilne ishrane za zdravlje i primenjuje stečena znanja u skladu sa mogućnostima

- održava ličnu i kolektivnu higijenu, poseduje znanja o prevenciji zaraznih i nezaraznih bolesti

- poseduje znanja i veštine koji su preduslov za zdravstveno prihvatljivo seksualno ponašanje i odgovorno planiranje potomstva

- poseduje životne veštine kojima ume da zadovolji svoje potrebe bez korišćenja psihoaktivnih supstanci

- tražiće pomoć ukoliko je zlostavljano (fizički, emocionalno ili seksualno) i/ili zanemareno, ili zna za takav slučaj

3. unaprediti držanje tela

-poznaje uzroke nastajanja loših držanja (dispozicije, način života, asimetrična opterećenja, nagli rast ...)

- unapređuje držanje tela, pravilno barata teretom


1.


-unapređuje i održava motoričke sposobnosti (brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

2. posedovati raznovrsna

motorička umenja i navike

-usavršava atletska umenja stečena u osnovnom obrazovanju

-poznaje tehniku štafetnog trčanja

- usavršava gimnastička umenja stečena u

osnovnom obrazovanju

- usavršava umenja iz sportskih igara stečena u osnovnom obrazovanju,

- rešava složenije taktičke zadatke u sportskoj igri

- usavršava umenja iz plesova stečena u osnovnom obrazovanju

- poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, smučanje, klizanje, planinarenje, stoni tenis, sportski ples itd.)


1.

poznavati osnovnu terminologiju fizičke aktivnosti

-poznaje sportske tehničko-taktičke termine

2.

posedovati znanja u vezi sa funkcionisanjem organizma i pojedinih organskih sistema tokom vežbanja i u oporavku (u skladu sa stečenim znanjima iz drugih obrazovnih oblasti)

- zna fiziološke mehanizme rada i oporavka u fizičkom vežbanju

3.

posedovati znanja u vezi sa karakteristikama pojedinih vidova fizičke aktivnosti

-poseduje osnovna znanja o energetici fizičke aktivnosti (aerobni rad, anaerobni rad, rad različitog nivoa opterećenja)

- razume značaj taktike i poznaje osnovne elemente taktike izabrane sportske igre

- analizira različite vrste fizičke aktivnosti

4.


-poseduje informacije o individualnom doziranju opterećenja na osnovu praćenja pulsa i drugih pokazatelja

5.


-primenjuje načela bezbednosti na otvorenim i zatvorenim sportskim

terenima

- primenjuje čuvanje i pomaganje prilikom vežbanja

- poseduje znanja o najčešćim sportskim povredama i njihovoj prevenciji

6.

biti sposoban da samostalno upražnjava fizičku aktivnost u slobodno vreme

- samostalno kreira jednostavne programe fizičke aktivnosti


1.

prihvatiti i poštovati različitost drugih osoba (pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

-uvažava različitost pojedinaca i kultura, promoviše demokratska načela i toleranciju

2.


-uspostavlja saradničke odnose, učestvuje u timskom radu

-unapređuje kvalitet života u zajednici

3. naučiti da poštuje

postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

-promoviše sportski fer-plej

- prepoznaje negativnosti u sportu i kritički se odnosi prema njima (doping, gruba igra, navijački izgredi i sl.)


1.

razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka


2. razvijanje samopoštovanja

i samopouzdanja kroz zdravstveno vaspitanje

- ima formiran pojam o sebi, promoviše tolerantnost i poštovanje ljudskih prava

- stiče samopouzdanje i samopoštovanje


1.

biti sposoban da kroz pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

- samostalno ili u grupi, na sinkretički način obrađuje određenu temu, koristeći pokret, muziku, reč, sliku

-analizira estetsku dimenziju fizičke aktivnosti

Fizičko i zdravstveno obrazovanjeSrednje stručno i umetničko obrazovanje i vaspitanje


Na kraju srednjeg stručnog i umetničkog obrazovanja i

vaspitanja učenik ispunjava sve što se

zahtevalo u osnovnom i:


1.


- sistematski se bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme

2.

posedovati i primenjivati znanja, navike i životne veštine značajne za očuvanje i unapređivanje zdravlja

-primenjuje i promoviše osnovne principe zdravog načina života

-poseduje znanja i veštine koji su preduslov za odgovorno, zdravstveno prihvatljivo seksualno ponašanje

-poznaje i ume da koristi kontraceptivna sredstva

-poseduje znanja i veštine kojima će izbeći seksualno prenosive infekcije, posebno hiv infekciju

- poseduje i primenjuje znanja o neophodnosti balansa pojedinih nutritivnih elemenata

- poznaje posledice suficitarnog i deficitarnog načina ishrane i zna da je izbalansirana ishrana protektivni faktor za najveći broj hroničnih bolesti

- ume da izbegne, reši i kontroliše situacije u kojima će biti potrebno da se odupre pritiscima za konzumiranje psihoaktivnih supstanci

- izbegava situacije u kojima može da povredi sebe i druge

- poznaje prirodu

profesionalnog opterećenja i rizike po zdravlje u izabranoj struci

- ume da pruži prvu pomoć

- promoviše dobrovoljno davanje krvi

3. unaprediti držanje tela -unapređuje držanje tela,

pravilno barata teretom


1.


-unapređuje i održava motoričke sposobnosti (brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

2.


-usavršava umenja iz atletike

-usavršava umenja iz gimnastike

-usavršava umenja iz sportskih igara

- rešava složenije taktičke zadatke u sportskoj igri

- usavršava umenja iz plesa

- poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, smučanje, klizanje, planinarenje, stoni tenis, sportski ples itd.)



sa karakteristikama pojedinih tipova fizičkih aktivnosti

- zna fiziološke mehanizme rada i oporavka u fizičkom vežbanju

-poseduje osnovna znanja o energetici fizičke aktivnosti (aerobni rad, anaerobni rad, rad različitog nivoa opterećenja)

- analizira različite vrste fizičke aktivnosti

- poseduje informacije o individualnom doziranju opterećenja na osnovu praćenja pulsa i drugih pokazatelja

2.

biti sposoban da samostalno upražnjava

- samostalno kreira jednostavne programe

fizičku aktivnost u slobodno vreme

fizičke aktivnosti u skladu sa specifičnostima struke

-primenjuje načela bezbednosti na otvorenim i zatvorenim sportskim terenima

- primenjuje čuvanje i pomaganje prilikom vežbanja

- poseduje znanja o najčešćim sportskim povredama i njihovoj prevenciji


1.

prihvatiti i poštovati različitost drugih osoba (pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

-uvažava različitost pojedinaca i kultura, promoviše demokratska načela i toleranciju

2.


-uspostavlja saradničke odnose, učestvuje u timskom radu

-unapređuje kvalitet života u zajednici

3. naučiti da poštuje

postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

-promoviše sportski fer-plej

- prepoznaje negativnosti u sportu i kritički se odnosi prema njima (doping, gruba igra, navijački izgredi i sl.)


1.

razvijati samopoštovanje i samopouzdanje kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka



1.

biti sposoban da kroz pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

- kreativno oblikuje pokret i rešava različite motoričke zadatke

-analizira estetsku dimenziju fizičke aktivnosti

3. OBIM UČEŠĆA OBRAZOVNE OBLASTI

Obrazovne oblasti učestvuju u svakom ciklusu osnovnog i vrsti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, zavisno od karaktera predmeta (osnovni, obavezni, izborni), a što se utvrđuje posebnim osnovama.

4. OSNOVNI PREDMETI

Osnovni predmeti su obavezni za sve učesnike u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i svim vrstama srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

U osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u svim vrstama srednjeg obrazovanja i vaspitanja osnovni predmeti su: srpski jezik, matematika i strani jezik.

Za pripadnike nacionalnih manjina, koji obrazovanje stiču na maternjem jeziku, osnovni predmeti su: maternji jezik, srpski jezik kao nematernji jezik, matematika i strani jezik.

U školskom programu škole maternji jezik pripadnika nacionalnih manjina može ali ne mora imati status osnovnog predmeta. Saglasno potrebama, mogućnostima i interesima, nastavu maternjeg jezika škola izvodi kao osnovni, obavezni ili izborni predmet ili kao izborni predmet posebnog dela školskog programa.

5. LISTA OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA

Osim osnovnih predmeta predmetnu nastavu čine:

- obavezni predmeti (obavezni za sve učenike u odgovarajućem razredu osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja);

- izborni predmeti (obavezni za sve učenike koji se za njih opredele prilikom upisa u odgovarajući razred osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja);

- izborni predmeti posebnog dela školskog programa (obavezni za sve učenike određene škole koji se za njih opredele u određenoj školskoj godini).

Lista obaveznih i izbornih predmeta po nivoima, ciklusima i razredima utvrđuje se posebnim osnovama školskog programa za svaki razred u skladu sa ciljevima i ishodima obrazovnih oblasti za odgovarajuće nivoe i cikluse.

U drugom i trećem ciklusu osnovnog i u opštem srednjem obrazovanju i vaspitanju obavezna je nastava drugog stranog jezika (LZ) kao obaveznog predmeta. U srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju i vaspitanju ovaj predmet ima status izbornog predmeta, osim ako posebnim osnovama školskog programa nije utvrđeno učenje određenog drugog jezika (LZ) kao obaveznog predmeta.

Sa liste izbornih predmeta u odgovarajućim posebnim osnovama školskog programa škola bira i u svoj školski program uključuje one koje, s obzirom na postojeće materijalne i profesionalne resurse, može uspešno da realizuje a za koje postoji interesovanje među učenicima, roditeljima i u lokalnoj sredini.

Broj izbornih predmeta u školskom programu škole mora biti bar dvostruko veći od broja predmeta koje je učenik obavezan da izabere u odgovarajućem razredu.

Nastava izbornih predmeta posebnog dela školskog programa izvodi se u skladu sa ciljevima i ishodima koji su za njih utvrđeni, a koji su saglasni sa opštim ciljevima i ishodima obrazovanja i ciljevima i ishodima odgovarajućih obrazovnih oblasti za određeni nivo, ciklus ili razred.

6. PRILAGOĐAVANJE PROGRAMA

6.1 Način prilagođavanja programa za muzičko i baletsko obrazovanje i vaspitanje

Baletske i muzičke škole donose školski program u skladu sa Opštim osnovama školskog programa, a specifičnosti ovog obrazovanja izražavaju se posebnim osnovama školskog programa za odgovarajući ciklus muzičkog, odnosno baletskog obrazovanja i vaspitanja.

Školski program u muzičkom i baletskom obrazovanju i vaspitanju zasnovan je na nastavi osnovnih, obrazovnih i izbornih predmeta i izbornih predmeta posebnog dela školskog programa sa definisanim opštim i specifičnim ciljevima i ishodima.

Program se prilagođava sposobnostima i uzrastu učenika kroz način organizovanja nastave i slično.

6.2 Način prilagođavanja programa za obrazovanje odraslih

Prilagođavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva i ishoda i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogućnostima odraslih i u skladu sa posebnim zakonom.

6.3 Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju

Prilagođavanje programa obrazovanja i vaspitanja vrši se za učenike sa smetnjama u razvoju, i to: za slabovide i slepe, nagluve i gluve, i invalidne. Učenici sa smetnjama u mentalnom razvoju stiču obrazovanje po posebnom programu.

Prilagođavanje programa za učenike sa smetnjama u razvoju vrši se:

- definisanjem standarda optimalnih postignuća;

- ostvarivanjem ishoda na nivou ciklusa, tj. pomeranjem i prilagođavanjem uzrasne granice za postizanje definisanih ishoda i minimalnih postignuća;

- individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagođavanjem nastavnih metoda i tehnika;

- izborom odgovarajućih nastavnih sredstava;

- formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim učenicima, u skladu sa potrebama;

- procenjivanjem napredovanja i uspeha ne samo u domenu stečenih znanja već i u domenu socijalnog, emocionalnog, kognitivnog i komunikativnog napredovanja učenika;

- ponudom odgovarajućih izbornih predmeta u obaveznom delu školskog programa;

- ponudom odgovarajućih izbornih predmeta i aktivnosti u posebnom delu školskog programa, uključujući i pojačavanje nastave osnovnih i obaveznih predmeta;

- uključivanjem stručnih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove učenike i procenjivanje i praćenje njihove efikasnosti i uspešnosti;

- preduzimanjem drugih aktivnosti i postupaka za koje škola ima kadrovske i materijalne mogućnosti i u skladu sa Zakonom.

6.4 Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa posebnim sposobnostima

Prilagođavanje programa za učenike sa posebnim sposobnostima se vrši:

- individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagođavanjem nastavnih metoda i tehnika;

- izborom odgovarajućih nastavnih sredstava;

- formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim učenicima, u skladu sa potrebama;

- procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignuća;

- ponudom odgovarajućih izbornih predmeta u obaveznom delu školskog programa;

- ponudom odgovarajućih izbornih predmeta i aktivnosti u posebnom delu školskog programa;

- uključivanjem stručnih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove učenike, kao i procenjivanje i praćenje njihove efikasnosti i uspešnosti.

6.5 Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine

Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:

- maternji jezik pripadnika nacionalne manjine ima status osnovnog predmeta;

- nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava osnovnog predmeta;

- fond časova za nastavu osnovnih predmeta srpski jezik ili srpski kao nematernji jezik i maternjeg jezika određuje se odgovarajućim posebnim osnovama školskog programa;

- nastava maternjeg jezika prilagođava se potrebama, interesima i mogućnostima škole, učenika, roditelja i lokalne sredine u skladu sa zakonom, Opštim i posebnim osnovama školskog programa;

- ciljevi i ishodi obrazovanja jednaki su za sve; za pripadnike nacionalnih manjina program nastave se prilagođava u pogledu sadržaja tema koje se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine.

7. OPŠTI STANDARDI ZNANJA

Standardi određuju nivo razvijenosti znanja, veština, stavova i vrednosti popisanih ishodima, koji učenik ostvaruje na kraju svakog razreda, ciklusa i nivoa obrazovanja i vaspitanja.

Standardi znanja omogućavaju dobijanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu ostvarenosti definisanih ishoda.

Na osnovu rezultata ispitivanja i očekivanog i poželjnog nivoa formuliše se republički plan razvoja kvaliteta obrazovanja koji određuje stepen očekivane ostvarenosti ishoda u određenom vremenskom periodu.

Standardi ostvarivanja ishoda propisanih na školskom nivou se određuju na osnovu:

- rezultata školskih ispitivanja učenika koja su sprovedena tako da obezbede pouzdane i valjane podatke o postignućima učenika u pogledu ishoda obrazovanja;

- očekivanog i poželjnog nivoa ostvarenosti ishoda propisanih na školskom nivou.

Na osnovu rezultata ispitivanja i očekivanog i poželjnog nivoa formuliše se školski plan razvoja kvaliteta obrazovanja u kojem se određuje koji stepen ostvarenosti ishoda se očekuje u određenom vremenskom periodu.

Standardi ostvarenosti ishoda se određuju tako da budu u određenoj meri iznad nivoa koji se u datom trenutku može utvrditi na osnovu ispitivanja učenika kako bi se na taj način uticalo na razvoj kvaliteta obrazovanja.

PRAVILNIK O OPSTIM OSNOVAMA SKOLSKOG PROGRAMA ("Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik", br. 5/2004)

Propis na snazi: 07/03/2004 - Verzija na snazi: 07/03/2004 -

Documents

· Web viewČlan 1. Ovim pravilnikom utvrđuju se Opšte osnove školskog programa po ciklusima u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i vrstama i obrazovnim profilima u …