1. Pojam informacionih sistema

Pod pojmom sistem podrazumevdemo skup elemenata koji su međusobno povezani i ponašaju se po određenim zakonitostima. U starogrčkom jeziku reč sistem koristila se prvobitno kao naziv za udruženje, zajednicu ili društvo, da bi kasnije bila u upotrebi i kada se označavao neki skup, celina, čak i sama država.

Da bi bilo jasno šta čini jedan sistem, sistem se mora posmatrati u odnosu na njegovo okruženje. Granica sistema razdvaja sistem od spoljnih sistema. Interakcija sistema sa okruženjem se sastoji iz skupa ulaznih i izlaznih dejstava.

Dejstvo okoline na sistem naziva se ulaz.

Dejstvo sistema na okolinu je izlaz sistema.

Slika 1

Značajnu ulogu imaju informacioni sistemi. U literaturi se nalazi mnogo različitih definicija.

Informacioni sistem najčešde se definiše kao skup ljudi i opreme koji po određenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, čuvanje i dostavljanje podataka i informacija na korišdenje.

Osnovni cilj informacionog sistema je da omogudi prikupljanje podataka i prikazivanje dobijenih informacija na najbolji način.

Kao elementi informacionog sistema danas se uglavnom navode:

a) tehnička oprema (hardware)

programska oprema (software)

organizaciona podrška (orgware)

kadrovska podrška (lifeware).

Svi materijalni delovi računara koji su međusobno povezani ili funkciono usklađeni, naziva se mašinska oprema ili hardver (hardware).

Sve što je u vezi sa programima nazivasmo programska oprema ili softver (software).

Organizacionu podršku (orgware) čine metode i postupci za usklađivanje svih delova informacionog sistema u organizovanu celinu.

Kadrovsku podršku (lifeware) čine kadrovi koji neposredno rade na poslovima i krajnji korisnici informacionog sistema.

Slika 2

1. 1. Vrste informacionih sistema

Danas je uglavnom prihvadena slededa podela::

informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data processing)

upravljački informacioni sistem (MIS – Management Information Systems),

informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems)

ekspertni sistem (ES – Expert System)

Informacioni sistemi za obradu podataka (dp – data processing)

Osnovna uloga takvih informacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija, tako da se njihova najčešda primena sastojala u zameni ručne obrade mašinskom, u smislu mehanografske obrade. U središtu pažnje informacionih sistema za

obradu podataka su podaci. Programska rešenja zasnivaju se na klasičnim programskim

jezicima (C++, Delphi, C, Java, Visual Basic, Visual C++ , C#). Osnovni izlazi iz sistema su

štampani izveštaji.

Osnove osobine informacionih sistema za obradu podataka jesu:

pasivan način korišdenja,

korisnici su zaposleni isključivo u posebnom organizacionom delu za elektronsku obradu podataka (elektronski računarski centar),

mehanička efikasnost u obavljanju posla,

zasnovanost na analizi prošlih događaja

1. 2. Upravljački informacioni sistem (mis – management information systems)

Upravljački informacioni sistem je mreža zasnovana na računarima, koja pruža odgovarajude podatke rukovodstvu preduzeda u svrhu donošenja odluka. Ti sistemi javljaju se kao druga faza razvoja informacionih sistema, kao posledica potrebe poslovnih sistema da prikupljene i obrađene informacije iskoriste u svrhu upravljanja, a takođe i kao posledica razvoja hardvera i usavršavanja softvera. Podaci se unose tamo gde nastaju, terminalskom mrežom, a proces izveštavanja je poboljšan jer se osim pisanog izveštaja unosi i ekranski tip izveštaja koji korisnik dobija na ekranu svog terminala. Upravljački informacioni sistemi orijentisani su ka informacijama.

1. 1. 3. Informacioni sistemi za podršku odlučivanju (dss – decision support systems)

Informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) počinju da se razvijaju nastankom programskih jezika četvrte generacije i takozvanih generatora aplikacija. To su sistemi koji pomažu rukovodstvu preduzeda da rešava probleme koji su specifični.

Korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema i da pružaju mnoge važne prednosti u odnosu na predhodne vrste informacionih sistema, u vidu:

raznovrsnijeg izveštavanja

korišdenja grafičkih i drugih izlaznih mogudnosti, eliminacije vedeg dela papirne dokumentacije na ulazu, uvođenja elemenata veštačke inteligencije.

1. 1. 4. Ekspertni sistemi (expert systems)

Ekspertni sistemi su najnovija rešenja u razvoju informacione tehnologije. Oni su povezani sa nastankom veštačke inteligencije i razvijaju se kao jedan njen deo. Veštačka inteligencija je termin koji je dodeljen mnogim oblastima istraživanja koje se bave rastudom sposobnošdu računara da izvršavaju zadatke kako to čovek radi. U izradi ekspertnog sistema učestvuje vedi broj eksperata za oblast rešavanja problema i za softver.

Za razliku od informacionih sistema za podršku u odlučivanju, gde je korisnik bio u situaciji da dobije pomod od sistema, ali samo ako je imao ideju za tip izveštaja ili korišdenje nekog modela, ekspertni sistem mu nudi alternativu, odgovor kako bi drugi eksperti rešili sličan problem.

Ekspertni sistemi su samoučedi, tako da pamte rešenja korisnika koja mogu da budu od interesa za obogadivanje baze znanja sistema. Oni koriste prirodan jezik – uglavnom engleski i na taj način je još manje formalizovano njihovo korišdenje.

Ekspertni sistemi ne zasnivaju se na bazi podataka, ved na bazi znanja.

Veoma se lako menja a kao svoj obavezni deo sadrži objašnjenje odluke. Oni sadrže bazu znanja organizovanu za korišdenje kao skup pravila. Ekspertni sistemi uključuju osnovne ideje inteligentnog rešavanja problema. Oni su prirodna faza u evolucuji računara. Slededa faza predstavlja dalju evoluciju ekspertnih sistema u formu koja se naziva „kreativna inteligencija“ (CREATIVE INTELLIGENCE), u kojoj nove ideje treba da stvara sam računar.

1. 2. Projektovanje informacionih sistema

Razvoj informacionog sistema je složen zadatak. Uglavnom se taj proces odvija u slededim fazama:

projektovanje izgradnja uvođenje funkcionisanje.

Projektovanje informacionog sistema mora biti zasnovano na zahtevima korisnika i prethodnoj analizi postojedeg stanje, na osnovu čega se definiše struktura informacionog sistema kao i potrebna tehnička oprema, softver, organizaciona i kadrovska podrška.

Izgradnja informacionog sistema se obavlja nabavkom hardvera i sistemskog softvera, izradom ili nabavkom aplikativnog softvera i obukom kadrova. Za tu fazu neophodno je napraviti dinamički plan.

Uvođenje informacionog sistema je faza razvoja koja se realizuje kada su obezbeđene sve komponente informacionog sistema.

Funkcionisanje informacionog sistema započinje posle uspešno obavljenih testova i probnog rada svih komponenti i dovoljne osposobljenosti kadrova. Za normalno funkcionisanje informacionog sistema treba obezbediti neprekidno održavanje i potrebne uslove za dalji razvoj.

2 . B A Z E P O D A T A K A

Da bi shvatili šta su to baze podataka prvo morate znati da razlikujete podatke od informacija.

Reči “podatak” i “informacija” se često koriste kao sinonimi. Ipak, one imaju različito značenje. Podatak <> informacija

Podatak može biti

Sirov materijal, iz kojeg mogu da se izvuku zaključci, da se nešto sazna Podaci su činjenice, iz kojih mogu da se dobiju nove činjenice

Informacija predstavlja:

Znanje

Značenje

Funkcija podatka

Rezultat kombinovanja, upoređivanja i izvođenja zaključaka nad podacima

Sistem baza podataka sadrži 4 osnovne komponente:

korisnici,

aplikacija nad bazom podataka,

sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i

baza podataka.

Slika 3

Baza podataka je skup podataka koji su povezani određenim relacijama .

Izraz je nastao u kompjuterskoj industriji, njegovo značenje prošireno od strane običnih korisnika tako da danas označava praktično svaku kolekciju podataka, elektronsku i neelektronsku, koju je mogude proširivati, menjati i brisati (uništavati).

Osnovne f-je BP su:

Baza podataka obezbeđjuje mogudnosti pretraživanja, dodavanja, modifikovanja i brisanja podataka kada je to potrebno.

Baza podataka takođe obezbeđejuje mogudnost transformiranja dobijenih podataka u korisne informacije.

Bazom podataka obično rukuje administrator baze podataka (DBA)

Omogudeno je smeštanje različitih podataka: dokumenti, slike, video, zvuk...

Baza podataka predstavlja organizovan skup logički povezanih podataka koji su smešteni u jednoj ili više datoteka, tako da se mogu :

pretraživati, sortirati, ažurirati, grupisati, transformisati i

štampati.

U vedini modernih baza podataka, može se smestiti i iz njih dobiti veliki broj različitih podataka i dokumenata. Unutar baze podataka, podaci su smešteni u “sirovoj” formi. Kada se ti sirovi podaci pretražuju ili dobijaju upitom, oni se transformišu u mnogo korisniju izlaznu informaciju.

Iz „definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija međusobno povezanih podataka organizovanih u tabele.

Podaci u bazama podataka su organizovani u dvodimenzionalne tabele. Tabela može da ima više kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut.

Vrste tabele čine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta.

Prava snaga baze podataka ne leži u mogudnosti skladištenja informacija, ved u sposobnosti pronalaženja i preuzimanja tačno onih informacija koje želimo.

Šta baza podataka ima sa svakodnevnim životom?

Više nego što možete zamisliti...

Mnogo veb sajtova koje posedujete je podržano bazom podataka

Mnoga radna mesta na šalterima, u kancelarijama, u proizvodnji koriste baze podataka

Mnoge usluge koje dobijate svakodnevno u banci, pošti, na autobuskoj stanici ili u domu zdravlja su podržane bazama podataka.....

Baza podataka može biti organizovana kao kolekcija zapisa u kompjuteru kako bi kompjuterski program mogao da nađe u BP informacije koje bi potom iskoristio.

Taj tip programa se zove Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS).

DBMS treba da obezbedi sledede funkcije za kontrolisani pristup podacima u bazi podataka:

Sigurnosni sistem, koji onemogudava pristup bazi podataka neautorizovanim korisnicima (sigurnosni servisi), odnosno samo autorizovani korisnici mogu da koriste podatke u skladu sa definisanim privilegijama (autorizacioni servisi)

Integritetni sistem, koji održava konzistentnost podataka u bazi podataka, odnosno da se sve promene dešavaju u skladu sa definisanim pravilima. Sistem za kontrolu konkurencije, koji dopušta deljivi pristup podacima iz baze podataka, tj da se obezbedi korektno ažuriranje podataka kada više korisnika pokušava istovremeno da vrši ažuriranja.

Sistem za kontrolu oporavka baze podataka, koji omogudava rekonstrukciju prethodnog konzistentnog stanja u slučaju neke hardverske ili softverske neispravnosti.

Razne korisničke funkcije, kao što su import, eksport podataka, statističke analize, funkcije za nadgledanje,...

Izbor DBMS-a

Postoji veliki broj proizvođača DBMS-a različitih performansi, namenjeni različitim segmentima tržišta. Tipovi sistema baza podataka:

Knjigovodstvene aplikacije (sistemi za upravljanje dokumentima, sistemi za banke, i sl)

Modere Web aplikacie koje obezbeđuju složenu funkcionalnost u distribuiranom okruženju (on-line kupovine, raze socijalne mreže i sl.)

personalni sistemi baza podataka (npr. aplikacija za evidenciju kucnih troskova gde BP koristi samo jedan korisnik

Slika 4

enterprise sistemi baza podataka (npr. velika kompanija, ima sistem baza podataka sa velikim količinama informacija.

Slika 5

2. 1. Modeli baza podataka

Ravni model se sastoji od jednog dvodimenzionalnog niza podataka, gde se smatra da svi članovi iste kolone imaju slične vrednosti, a za sve članove istog reda se predpostavlja da su povezani međusobom. Ovaj model je osnova Microsoft Excel spreadsheet-a.

Mrežni model organizuje informacije koristedi dve osnove, zvane podatak i set . Podaci sadrže polja. Setovi definišu “jedan prema više” odnose između podataka: jedan vlasnik, više članova. Podatak može biti vlasnik u bilo kojem setu i član bilo kojeg broja setova.

Slika 6

Dimenzioni model : se zasniva na OLAP upitima

Objektni model : da priblizi svet programiranja i dizajniranja baza podataka

Relacioni model je matematički model definisan u obliku predikatske logike i teorije nizova.

Slika 7

Relaciona BP sadrži više tabela, sličnih onima iz “ravnog” modela BP. Relacije između tabela nisu eksplicitno definisane, umesto toga se koriste ključevi kojima se omogudava poklapanje redova podataka u različitim tabelama.

Ključ je skup jedne ili više kolona u jednoj tabeli čije vrednosti se moraju poklapati u odgovarajudim kolonama druge tabele.

Bilo koja kolona (ili grupisane kolone) može biti ključ. Nije neophodno definisati sve ključeve unapred, kolona se može koristiti kao ključ iako nije predhodno bila predviđena za to.

Ključ kojim se jedinstveno definiše red u tabeli se naziva jedinstveni ključ ( primarni ključ).

Ključ čije se vrednosti mogu ponavljati naziva se sekundarni ključ.

2. 2. Elementi relacione baze podataka

Access organizuje informacije u tabele: liste redova i kolona koje podsedaju na notes računovođe ili unakrsnu tabelu. U jednostavnoj bazi podataka možete imati samo jednu tabelu. Za vedinu baza podataka bide vam potrebno više od jedne tabele. Na primer, možda dete imati jednu tabelu za skladištenje informacija o proizvodima, drugu tabelu za skladištenje informacija o porudžbinama i još jednu sa informacijama o kupcima.

Slika 8

Svaki red se pravilnije zove zapis, a svaka kolona polje. Zapis predstavlja kombinovanje informacija o nečemu na smislen i dosledan način. Polje je pojedinačna stavka informacije – tip stavke koji se pojavljuje u svakom zapisu. U tabeli „Proizvodi“, na primer, svaki red ili zapis sadrži informacije o jednom proizvodu. Svaka kolona ili polje ima isti tip informacija o tom proizvodu, na primer njegovo ime ili cenu.

2.2.1. Šta se podrazumeva pod dobrim dizajnom baze podataka?

Procesom dizajniranja baze podataka upravljaju određeni principi.

Prvi princip je da su duplirane informacije (koje se nazivaju i redundantni podaci) loša pojava, jer nepotrebno zauzimaju prostor i povedavaju verovatnodu pojave grešaka i nedoslednosti.

Drugi princip ističe važnost ispravnosti i potpunosti informacija. Ako baza podataka sadrži neispravne informacije, izveštaji koji izvlače informacije iz baze podataka de takođe sadržati neispravne informacije. Kao posledica toga, donete odluke koje su zasnovane na tim izveštajima de u osnovi sadržati pogrešne informacije.

2. 2. 2. Proces dizajniranja

Proces dizajniranja se sastoji iz slededih koraka:

Određivanje namene baze podataka

Ovaj korak doprinosi pripremi za preostale korake.

Pronalaženje i organizovanje potrebnih informacija

Sakupite sve tipove informacija koje dete možda želeli da zapišete u bazu podataka, poput imena proizvoda i broja porudžbine.

Raspoređivanje informacija u tabele

Rasporedite stavke informacija po glavnim entitetima ili temama, kao što su „Proizvodi“ ili „Porudžbine“. Na taj način svaka tema de postati tabela.

Pretvaranje stavki informacija u kolone

Odlučite koje informacije želite da uskladištite u svaku tabelu. Svaka stavka de postati polje i prikazade se kao kolona u tabeli. Na primer, tabela „Zaposleni“ bi mogla da sadrži polja poput „Prezime“ i „Datum zapošljavanja“.

Određivanje primarnih ključeva

Odaberite primarni ključ za svaku tabelu. Primarni ključ predstavlja kolonu koja se koristi da jedinstveno identifikuje svaki red, na primer „ID proizvoda“ ili „ID porudžbine“.

Podešavanje relacija između tabela

Razmotrite svaku tabelu i odlučite na koji način de podaci iz jedne tabele biti povezani sa podacima u drugoj tabeli. Dodajte polja u tabele ili kreirajte nove tabele kako biste, po potrebi, objasnili relacije.

Pročišdavanje dizajna

Analizirajte dizajn radi pronalaženja grešaka. Kreirajte tabele i dodajte nekoliko zapisa sa probnim podacima. Proverite da li iz tabela možete da dobijete željene rezultate. Po potrebi podesite dizajn.

Primenjivanje pravila normalizacije

Primenite pravila normalizacije podataka kako biste videli da li su tabele ispravno strukturirane. Po potrebi podesite tabele.