sasamihajlovic.files.wordpress.com · Web viewPokretanje profitabilne proizvodnje i ulaganje u njen početak su prioriteti kojima se već uveliko pristupilo. Očekivanja su i investitora

P O S L O V N I P L A N

IZGRADNJA OBJEKTA ZA

PROIZVODNJU MLEČNIH PROIZVODA

Lokacija: Selo Delimeđe, Opština Tutin

Investitor: ALFA PROPERTIES - BEOGRAD, Slanački put 153 E

OGRANAK ALFA PEŠTER - ČUKOTE, TUTIN

Autor projekta

Tatjana Grahovac

Niš, Zmaja od Noćaja 19

Tel.062/749-964

-1-

-2-

SADRŽAJ POSLOVNOG PLANA

1. Rezime

2. Opis projekta i svrha investicije

3. Analiza razvojnih mogućnosti investitora

4. Tehničko tehnolođke osnove

5. Rešenje građevinskih objekata i instalacija

6. Plan radne snage

7. Analiza lokacije

8. Mere zaštite čovekove okoline

9. Ekonomsko – finansijska analiza

10. Finansijsko – tržišna ocena projekta

11. Analiza osetljivosti

12. Zbirna ocena

-3-

REZIME

1. POSLOVNI PLAN – NAZIV: IZGRADNJA OBJEKTA

ZA PROIZVODNJU MLEČNIH PROIZVODA

2. INVESTITOR:

ALFA PROPERTIES D.O.O. BEOGRAD,

OGRANAK ALFA PEŠTER DELIMEĐE,

OPŠTINA TUTIN

3. PREDRAČUNSKA VREDNOST (u 000 dinara)

INVESTICIJE: 151.750,00 dinara

· Osnovna sredstva 63.582,00 dinara

· Obrtna sredtva 88.168,00 dinara

4. IZVORI FINANSIRANJA:

· Sopstveni izvori 52.700,00 dinara

· Kreditna sredstva 99.050,00 dinara

5. PROJEKTOVANA PUNA

PROIZVODNJA Prerada 10.000 litara mleka dnevno

6. EKONOMSKI VEK

PROJEKTA 5 GODINA

7. FINANSIJSKI

POKAZATELJI: U biznis planu

8. DRUŠTVENA

OPRAVDANOST: Podrška razvoju Pešterskog regiona i Srbije uopšte

9. VREME POVRAĆAJA

ULAGANJA: U drugoj godini

10. OCENA PROJEKTA: Veoma dobra

-4-

OPIS PROJEKTA I SVRHA INVESTIRANJA

Godinama unazad Srbija važi za zemlju čija je perspektiva proizvodnja kvalitetne hrane. Na nekoliko lokacija ustanovljena je ekološka zona što znači da su poljoprivredni proizvodi i hrana proizvedeni u tim regijama izuzetnog kvaliteta i zdravstveno bezbedni. Naša država poslednjih godina poklanja značajnu pažnju na uspostavljanju organske proizvodnje, kao i na postavljanju standarda EU, Rusije i ostalih, kako bi naši proizvodi našli mesto na svim ino-tržištima. Proizvodi proizvedeni na ovakvim područjima i uz podršku savremenih tehnologija imaju bolju cenu i zagarantovan plasman. Sve je veći broj potrošača širom sveta koji žele da se na njihovim trpezama nađu prehrambeni proizvodi iz Srbije.

Bez obzira na veliku konkurenciju, sigurno je da se naši mlečni proizvodi mogu ravnopravno takmičiti sa svim ostalim u svetu. Naročito oni tradicionalni koji se vekovima proizvode u određenim podnebljima. Oni su prepoznatljivi po izuzetnom ukusu i kvalitetu.

Naravno, kvalitet zavisi od regije gde se proizvodi, od kvalitreta trave (ispaše), od kvaliteta grla čije se mleko koristi za preradu, od načina proizvodnje.

Savremene tehnologije u mnogome su pomogle da se proizvodnja odvija brže i nesmetanije ali sve to uz tradicionalnu recepturu i očuvanje autohtonosti. Za ozbiljniji nastup na tržištu potrebno je da se organizuje veći broj proizvođača mleka i da se u regijama izgrade mlekare ozbiljnih prerađivačkih kapaciteta. To podrazumeva i pridržavanje tradicionalnoj recepturi ali i prilagođavanje standardima zemalja gde bi proizvodi bili plasirani.

Posebno treba voditi računa prilikom izbora lokacije za izgradnju objekta. Po standardima ino-tržišta, objekat mora da bude izgrađen u ekološki čistim zonama, udaljeni od naselja ali sa obavezno izgrađenom infrastrukturom. Materijali za izgradnju objekta moraju biti sertifikovani što bi garantovalo zdravstvenu ispravnost i bezbednoszt, kako procesa proizvodnje tako i zaposlenih radnika i naravno proizvoda. Ovo se takođe odnosi i na opremu za proizvodnju kao i sve ostale činioce u procesu dobijanja gotovih proizvoda.

-5-

Ali nije cilj, prilikom investiranja u ovakvu vrstu proizvodnje samo zadržati dosadašnje proizvode već težiti ka proizvodnji još kvalitetnijih proizvoda, ka proširenju asortimana, kao i na poboljšavanju kvaliteta i izgleda ambalaže. Važno je samo da sirovinska baza bude ista jer ona određuje kvalitet i prepoznatljivost proizvoda.

Lokacijski, ovaj projekat je planiran u jednoj od najlepših regija u Srbiji. Reč je o Pešterskoj visoravni koja obiluje mnoštvom zelenih površina, prirodnih izvora, može se reći netaknutom prirodom. To je oblast gde ne postoje nikakvi zagađivači a koja je poznata po stočarskoj proizvodnji. Bliže, mlekara će biti izgrađena u selu Delimeđe u opštini Tutin, na zemljištu koje je vlasništvo investitora. Objekat će biti izgrađen na zemljištu ukupne površine od oko 2 hektara. Sam objekat je površine 747 m2 a ostalo zemljište će se upotrebiti za izgradnju pratećih objekata i za prostor za manipulaciju vozila.

Planovi su veliki, da se zakupi veća količina zemlje gde bi se izgradile staje kako bi se stvorila sigurna sirovinska baza. Za sada sirovine će se nabavljati iz otkupa po čitavoj regiji.

Sadašnji planovi su da se izgradi i opremi mlekara koja bi dnevno prerađivala 10.000 litara mleka. Kako u regiji ne postoji ni jedna mlekara, očekuje se da će proizvođači mleka konačno dobiti priliku da obezbede stalnu prodaju mleka. To će u mnogome poboljšati socijalni status porodica kojima je jedini prihod od prodaje mleka. Naravno, kada mlekara otpočne proizvodnju, zaposliće preko 50 radnika, što će smanjiti broj nezaposlenih u opštini Tutin za koju se zna da spada u red nerazvijenih opština u Srbiji.

Ne postoji bojazan ni bilo kakva sumnja da će biti problema oko plasmana gotovih proizvoda jer su sirevi sa Peštera traženi po čitavoj Srbiji, u zemljama ex Jugoslavije a i šire.

Prema planovima investitora, po uspostavljanju redovne proizvodnje i posle plasmana na domaćem tržištu, radiće se ozbiljna kampanja da se nastupi i na inostranom.

Ukoliko bude potrebno, neće biti problema da se povećaju proizvodni kapaciteti mlekare, što investitor i očekuje.

Treba naglasiti da je ideja o pokretanju mlekarske proizvodnje proizašla iz ozbiljne analize tržišta. U nekoliko većih gradova u Srbiji je uočeno da je velika potražnja za pešterskim sirevima, paprikom u pavlaci, kiselim mlekom (posebno ovčijim). Ponuda je mala, uglavnom su to mali proizvođači koji svoje proizvode prodaju na pijacama. Kako je to nesiguran način prodaje, mnogo je bolje da potrošači kupe proizvode koji su proizvedeni kontroilisano, propisno upakovani i koji nose potvrde o zdravstvenoj ispravnosti sa jasnim datumima proizvodnje i sa rokovima upotrebljivosti. Sve ovo znači da fabrika prati zakonsker propise o bezbednosti prehrambenih proizvoda.

Iz svega se jasno vidi da je ideja o izgradnji mlekare veoma dobra. Ekološko podneblje, dobra sirovinska baza, tradicionalna receptura povezana sa modernom tehnologijom, novi proizvodi, upošljavanje velikog broja radnika, siguran su put ka uspešnom poslovanju.

-6-

ANALIZA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI I SPOSOBNOSTI INVESTITORA

OPŠTA INFORMACIJA O INVESTITORU

Privredno društvo ALFA PROPERTIES d.o.o. Beograd je osnovano 03.05.2007. godine Rešenjem Agencije za privredne registre broj.27515/2007. Sedište Preduzeća je u Beogradu, Slanački put br.153 E. 22.06.2009. godine Rešenjem APR br.89682/2009 izvršena je izmena tako što je priključen ogranak ALFA PEŠTER sa sedištem u slu Čukote, Opština Tutin. Osnivač i direktor Društva je Avdija Selmanović iz Beograda, ul. Slanački put br.153 E, čiji je JMBG 0103947710633. Direktor ima neograničena ovlašćenja u domaćem i spoljnotrgovinskom prometu. Matični broj privrednog društva je: 20283343, Poreski identifikacioni broj (PIB) je: 104970311, šifra delatnosti je: 74140 (konsalting i menadžment poslovi) a u ogranku ALFA PEŠTER šifra delatnosti je: 15510 (proizvodnja mlečnih proizvoda).

POLOŽAJ NA TRŽIŠTU PLASMANA I NABAVKE

Opšte je poznato da su mlečni proizvodi sa Peštera izuzetno prihvaćeni i traženi na našem tržištu. Kako ih u prodajnim objektima nema onoliko koliko su traženi, i kako tržište nije pokriveno dovoljno i na pravi način, sa sigurnošću započinjemo realizaciju ideje - izgradnju većeg prerađivačkog sistema u kome bi se proizvele ozbiljne količine pešterskih mlečnih delikatesa.

U vreme iskorišćenja punog kapaciteta mlekare, očekujemo značajno učešće svojih proizvoda u kompletnoj ponudi mlečnih proizvoda u Srbiji. Svojim kvalitetom naši proizvodi će se sami nametnuti pa ne sumnjamo da će kompletna proizvodnja biti plasirana, čak i u onim delovima zemlje gde ih do sada nije bilo.

U odnosu na velike proizvođače (Imlek, Somboled i dr.), koji učestvuju sa oko 60% na tržištu, naša očekivanja su da, shodno kapacitetima, budemo ozbiljan učesnik u formiranju tržišne ponude mlečnih proizvoda u Srbiji. Očekujemo učešće od oko 15 % što je veoma značajno kad je mlekarska industrija u pitanju.

Naša najveća prednost je u izvoru sirovina. Na Pešteru ima veliki broj domaćinstava koja se isključivo bavi proizvodnjom mleka. Kako u citavoj regiji ne postoji ni jedna mlekara, jasno je da će se nabavka mleka odvijati nesmetano. Već su obavljeni dogovori sa proizvođačima koji su prezadovoljni, jer godinama već nisu imali kome da prodaju mleko.

-7-

Treba napomenuti da će se u mlekari prerađivati, pored kravljeg, i ovčije i kozje mleko. To znači da će asortiman biti veliki sa mnoštvom raznovrsnih proizvoda. Po prvi put na našem tržištu pojaviće se sir kriška u salamuri, upakovan u limenku sa rokom trajanja od 5 godina. Velikim zalaganjem iskusnog tehnologa koga smo angažovali, napravljen je ovaj novi proizvod koji će biti potpuna novina za naše potrošače.

Mi hrabro nastupamo jer smo sigurni u kvalitet svojih proizvoda, u pristupačne cene, lepu ambalažu, a kao vrhunac svega, novim proizvodom.

INVESTICIONA AKTIVNOST

Izborom lokacije, otpočela su prva investiciona ulaganja. Pre svega pristupilo se uređenju terena na kome će biti izgrađen objekat a zatim i uređivanju infrastrukture. Urađeni su adekvatni priključci na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, strujna mreža sa adekvatnom sopstvenom trafo stanicom, ograđivanje zemljišta, izgradnja kućice za čuvare kao i nasipanje puta kako bi se olakšala saobraćajna komunikacija sa značajnim putevima u regionu. Kompletna dosadašnja investicija je urađena iz sopstvenih sredstava investitora (oko 10.000.000,00 dinara do sada), a da bi se čitav projekat realizovao do kraja neophodna je kreditna podrška. Uz takvu finansijsku pomoć dinamika radova do puštanja proizvodnog pogona u rad bi bila sledeća:

· Pripremni radovi ......................................................... avgust 2009. godine;

· Dobijanje kredita ........................................................ septembar 2010. godine;

· Izgradnja objekta ........................................................ maj 2011. godine;

· Montiranje linije za proizvodnju i obuka radnika ...... juli 2011. godine;

· Početak proizvodnje ................................................... juli 2011. godine.

-8-

TEHNIČKA I KADROVSKA OPREMLJENOST

Sa početkom investicione aktivnosti otpočeo je i izbor kadrova koji će biti angažovani za proces proizvodnje. Pre svega, bilo je važno obezbediti stručni tim, posebno tehnologa. Izabrano je izuzetno stručno lice sa dugogodišnjim iskustvom u mlekarskoj industriji. Takođe je pripremljen i tim stručnjaka za proces proizvodnje, kao i menadzment tim. Ostali kadrovi će biti angažovani kad fabrika bude izgrađena i montirana proizvodna oprema. Biće to kadrovi sa evidencije nezaposlenih lica u opštini Tutin.

Sto je tehničke opremljenosti tiče, za njenu nabavku su neophodna dodatna, kreditna sredstva kako bi se nabavila kvalitetna sertifikovana oprema, sa kojom bi se najbrže stvorili uslovi za dobijanje izvoznih dozvola i sertifikata. Obavljeni su razgovori sa vrhuinskim proizvođačima opreme koji su uz isporuku ponudili i montiranje opreme, puštanje u rad, kao i obuku radnika.

EKONOMSKO FINANSIJSKI REZULTATI – POSLOVANJE INVESTITORA

Privredno društvo ALFA PROPERTIES d.o.o iz Beograda je mlado preduzeće. Registrovano je sredinom 2007. Godine i do kraja iste je pokušalo da opstane ali i da postavi temelje svog poslovanja. Tih par meseci nije ostvarena naročita dobit ali je važno da je Društvo pozitivno poslovalo.

U 2008. Godini je došlo do izuzetnog napredovanja pa je promet na kraju godine iznosio 43.060.000,00 dinara a neto dobit 18.638.000,00 dinara (bilansi u prilogu investicionog projekta). I ove godine Preduzeće uspešno posluje, s tim što se velika sredstva ulažu za novu delatnost kojom će se ALFA PROPERTIES, POGON ALFA PEŠTER baviti. To se odnosi na investicije u proizvodni objekat – mlekaru. Sa izgradnjom mlekare znatno će se uvećati stalna imovina firme jer će biti izgrađena po evropskim standardima.

Promena poslovne orijentacije je usledila posle detaljne analize vlasnika i direktora privrednog društva. Pokretanje profitabilne proizvodnje i ulaganje u njen početak su prioriteti kojima se već uveliko pristupilo.

Očekivanja su i investitora i rukovodstva Skuštine opštine Tutin da će ALFA PEŠTER postati značajan privredni subjekat za razvoj opštine, regiona pa i Srbije.

-9-

KONAČNA OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI I SPOSOBNOSTI INVESTITORA

Imajući u vidu da je investitor već pokrenuo investiciju, nameće se zaključak da se računa na uspešno pokretanje proizvodnog procesa. Valja naglasiti da su dobijene sve saglasnosti nadležnih organa, urađena je kompletna projektna dokumentacija i izgrađena je vodovodna instalacija – priključak na vodovodnu mrežu kao i elektrifikacija (sopstvena trafo stanica sa industrijskom strujom) na parceli predviđenoj za izgradnju mlekare.

Čitava projektna aktivnost urađena je u skladu sa visokim standardima koje priznaje i inostrano tržište, što ukazuje na to da će se u toku razvoja proizvodnje posebno voditi računa da se dobije izvozni broj i adekvatni sertifikati za nastup na inostrano tržište.

Već početni proizvodni kapaciteti govore da se razmišlja o ozbiljnoj proizvodnji, da se vodilo računa o potražnji na tržištu i da će investitor moći u svako doba da odgovori zahtevima kupaca kako količinama tako i kvalitetom. Da se ozbiljno pristupilo investicijama govori i to da je lokacija proizvodnog objekta namerno smeštena tamo gde ne postoji strah da osnovnih sirovina neće biti. I mimo tih izvora, investitor će veoma brzo izgraditi svoje farme za uzgoj visokomlečnih krava i ovaca.

Dovoljno je pokazatelja da je već na početku investitor pokazao velike sposobnosti i da pred sobom ima velike ciljeve. Imajući u vidu njegovo ogromno iskustvo, njegov dugogodišnji rad u inosstranstvu odakle je poneo veliko znanje ali i poznavanje tržišnih prilika, jasno je da će njegova ideja da se na pažljivo odabranoj lokaciji uroditi plodom.

TRŽIŠTE PRODAJE

· Veličina tržišta

U svojim planovima, Privredno društvo ALFA PROPERTIES je predvidelo plasman robe na domaćem tržištu do dobijanja izvoznih dozvola, kada bi se mlečni proizvodi ponudili i van granica naše zemlje. Nema bojazni da pešterski sirevi i ostali artikli neće biti dobro plasirani, ali isto tako nema bojazni ni da ih neće biti dovoljno na tržištu jer svojom dnevnom proizvodnjom može da se računa na dovoljne količine.

-10-

Postoji veliki broj subjekata kojima će se prodavati pomenuti proizvodi. To su veliki marketi, veleprodajni i maloprodajni objekti a ne treba zanemariti ni ugostiteljske objekte i hotele, s obzirom da je poslednjih godina turizam u Srbiji u usponu. Sa razvojem proizvodnje i po dobijanju adekvatnih dozvola krenuće se u osvajanje svetkog tržišta.

· Obim uvoza i potrošnje

Što se tiče uvoza mlečnih proizvoda u našu zemlju, može se reći da ne postoji velika ponuda. U našim marketima se uglavnom mogu videti artikli proizvedeni u našoj zemlji. Jedino u pojedinim delikatesnim prodavnicama se povremeno mogu naći inostrani sirevi ali svi ostali proizvodi su domaćeg porekla. Takođe treba naglasiti da su cene tih uvoznih sireva izuzetno velike pa veoma mali broj ljudi može sebi da priušti da kupi takav sir. I što se ukusa tiče, strani sirevi se razlikuju od domaćih, na štas se naši potrošači nisu navikli a i nema potrebe jer su domaći sasvim zadovoljavajući a i cene su im pristupačnije.

· Konkurencija

Analizirajući ponudu mlečnih proizvoda u Srbiji, zaključilli smo da imamo puno pravo da stanemo rame uz rame i sa najvećim proizvođačima. Ono što mi nudimo je tradicija, ime, ukus, širok asortiman, novi proizvod – jedini sir sa dugim rokom upotrebe, kvalitetno pakovanje. Sigurni smo da ćemo brzo osvojiti tržište, kako domaće, tako i inostrano.

Što se lokalnog tržišta tiče, tu ne postoji nikakva konkurencija jer u tom delu Peštera me postoji ni jedna mlekara. Alo lokalno tržište, svakako nije naš cilj. Mi ćemo osvajati tržište u celoj Srbiji jer smo sigurni da u svim regijama postoje kupci – konzumenti koji vole pešterske mlečne proizvode.

Sa dobro organizovanom distribucijom i otvaranjem distributivnih centara omogućićemo našim kupcima da u svako doba mogu da nabave proizvode iz naše mlekare, Ovo se posebno odnosi na Beogradsko tržište koje je nesumnjivo i najveće u zemlji.

-11-

Red.

Broj

IME FIRME

PREDNOSTI

MANE

1.

IMLEK BEOGRAD

Veliki obim proizvodnje

Zasićenost potrošača

2.

SOMBOLEND SOMBOR

Dobra distributivna mreža

Mali asortiman

3.

PRIVATNE MLEKARE

Zadovoljenje lokalnog tržišta

Neprepoznatljiva ambalaža, male količine i neprisutnost na širem tržištu

Iz prethodne tabele se vidi da konkurencija neće uticati na naš prodor na tržište. Mi smo obezbedili sigurnu sirovinsku bazu, dobre stručnjake, nove proizvode i planiramo da se izuzetnim kvalitetom nametnemo tržištu.

Svako ko je probao Sjenički sir zna o kakvom se proizvodu radi a kada se još ponudi jedinstveni sjenički sir u salamuri i čiji je rok upotrebe 5 godina a pri tom je upakovan u limenku sa lepom etiketom i sa kontrolisanim geografskim poreklom, nema sumnje da tu neće biti konkurencije. Mi smo takođe prvi proizvođači koji su sir upakovali u limneku.

· Distributivna mreža

Da bi se što pre gotovi proizvodi dopremili na sve destinacije planira se dobro organizovana distributivna mreža. U planu je zapošljavanje iskusnih agenata prodaje koji će posle precizno ugovorenih količina organizovati dopremu robe. U većim gradovima biće organizovani distributivni centri a u nekim sredinama će se reba plasirati preko većih veleprodaja.

Firma će nabaviti adekvatna vozila kojima će vršiti distribuciju, kako do distributivnih centara, tako i do kupaca. Ono što je najvažnije je da će naša mlekara uvek poštovati rokove isporuke kako bi svi kuci bili zadovoljni.

-12-

· Cene

Prilikom formiranja cena naših proizvoda vodi se računa da one budu pristupačne i dostupne krajnjem korisniku.

Formiranje cena:

OPIS: % UDEO:

1. Cena proizvodnje ................................................................... 60

2. Troškovi poslovanja:

· Marketing

· Plata vlasnika

· Plate radnika

· Štampanje

· Troškovi kancelarijski, takse, porez i ostalo

UKUPNO: ........................................................................... 30

3. Neto dobit ............................................................................ 10

PRODAJNA CENA: 100 %

Cene sirovina neće se bitno menjati a cena proizvodnje i troškovi poslovanja, uz racionalno ponašanje i savremenu proizvodnju neće bitno uticati na konačni bilans uspeha.

TRŽIŠTE NABAVKE

· Osnovne i pomoćne sirovine

Osnovna sirovina za našu proizvodnju je mleko kravlje, kozje i mleko ovčije. Već je rečeno da na Pešteru ima veliki broj domaćinstava koja se bave isključivo stočarskom proizvodnjom. Stočni fond je prilično veliki pa se sa terena može otkupiti velika količina mleka. Već naredne godine imaćemo sopstvenu farmu krava i ovaca tako da ćemo povećati dnevne količine mleka za preradu.

Što se ostalih sirovina tiče, nije ih teško nabaviti na domaćem tržištu. Postoje stabilni dobavljači i veleprodaje pa je nabavka olakšana. Nema potrebe uvoziti bilo koju komponentu potrebnu za proizvodni proces. To se takođe odnosi i na ambalažu. U Srbiji se već proizvodi sve što je neophodno da se naši proizvodi adekvatno upakuju i ponude tržištu.

-13-

Kriterijumi koji su nam vani u izboru dobavljača su sledeći:

· Da poseduju kvalitetne proizvode, odnosno sirovine, da imaju stabilne cene i da poštuju rokove isporuke;

· Da uvek imaju dovoljne količine kako nebi bilo zastoja u proizvodnji;

· Da isporučioci opreme budu precizni i da isporuče najkvalitetniju opremu koja je sertifikovana;

· Da proces proizvodnje prati stručni tim ljudi.

TEHNIČKO TEHNOLOŠKE OSNOVE

ASORTIMAN I OBIM PROIZVODNJE

Objekat mlekare po instaliranju potrebne opreme počeće sa preradom 10.000 litara dnevno. To znači da će godišnje preraditi 3.650.000 litara mleka. Prerađivaće se prvenstveno kravlje, ali i ovčije i kozje mleko.

Osim standardnih mlečnih proizvoda kao što su: pasterizovano mleko, jogurt, kiselo mleko, pavlaka, predviđena je i proizvodnja paprike u pavlaci, sira o parenog testa, sitnog sira i po prvi put na našem tržištu pojaviće se sir u kriškama u salamuri čiji je rok upotrebe 5 godina i koji će biti upakovan u limenke.

Tehnološklim planom je predviđeno da se po kvalitetu svi proizvodi kontrolišu svakodnevno, počevši od ulaznih sirovina do gotovog ptoizvoda.

Investitor očekuje da će se posle promocije novog proizvoda – sira u kriškama u limenci sa rokom upotrebe od 5 godina znatno uvećati proizvodnja ovog artikla, posebno zato što će po svojim svojstvima zadovoljiti ukuse širokog broja konzumenata.

-14-

· Asortiman proizvoda

Red. Ime artikla Dnevna proizvodnja Godišnja proizvodnja

Br. l/kg l/kg

1. Pasterizovano mleko 3,2% mm 2.320 846.800

2. Jogurt 3,2% mm 1.925 702.625

3. Kiselo mleko 3,2% mm 481 62.780

4. Pasterizovana kisela pavlaka 20% mm 172 139.430

5. Punomasni sveži beli sir –

Kriška sa 45 % mm u salamuri 382 139.430

6. Sveži sir parenog testa sa 45 % mm

u salamuri 167 60.955

7. Sveži sitan sir 25% mm u salamuri 43 15.695

8. Sveži sir od surutke – urda 25% mm

u salamuri 160 58.400

9. Paprika u pavlaci 36% mm 125 46.355

OSNOVE TEHNOLOŠKOG PROCESA

U konsultaciji sa tehnologom izvršen je odabir opreme za proizvodni proces. Zaključeno je da treba voditi računa da oprema mora da bude savremena, sertifikovana i da omogući nesmetanu proizvodnju. Jer cilj našeg preduzeća je da se naši proizvodi što pre nađu i na ino-tržištu.

Tehnološkim planom je predviđena potpuna kontrola svih komponenti koje učestvuju u procesu proizvodnje. Već kod prijema mleka vršiće se potpuna analiza kako bi se sačuvao konstatntan kvalitet gotovih proizvoda.

Mleko se u mlekaru dovozi cisternama koje se svakodnevno pre otkupa peru na propisan način. Po dovoženju, mleko se pretače u cisterne koje su na ulazu u proizvodni objekat gde se odmah pristupa analizama u posebno opremljenoj labaratoriji u sklopu objekta. Posle analize, mleko se posebnim sistemom doprema na preradu. Na početku se vrši pasterizacija a zatim odvajaju određene količine za svaku vrstu proizvoda. Pasterizovano mleko, jogurt, kiselo mleko i pavlaka se odmah pakuju i odlažu u magacin gotovih proizvoda a sirevi se odlažu u prostoriju za zrenje gde se posle procesa zrenja pakuju i takođe odlažu u magacin gotovih proizvoda odakle se transportuju na adrese kupaca.

-15-

Ceo tok proizvodnje se odvija uz angažovanje stručnih lica i angažovanih radnika. Sve vreme se vodi računa da se upotrebe sve komponente neophodne za svaki proizvod i da su sve one ispravne. Svaki proizvodni proces prati određeni broj radnika koji brinu od početka proizvodnje do pakovanja da sve proizvodne operacije teku nesmetano. Po završetku procesa proizvodnje radnici zaduženi za pakovanje sortiraju artikle i tako upakovane prenose u magacin gotovih proizvoda a onda zaposleni zaduženi za distribuciju odvoze robu do kupaca ili do distributivnih centara.

PRORAČUN KAPACITETA I IZBOR OPREME I ALATA

Već je definisano da će dnevni kapaciteti mlekare biti prerada 10.000 litara mleka. U skladu sa tim, pristupilo se analizi potrebnih mašina i ostale opreme za zaokruženje celog procesa proizvodnje. Pri tome se vodilo računa da oprema bude od renomiranih proizvođača jer, kada je proizvodnja prehrambenih proizvoda u pitanju, mora posebno da se vodi računa da oprema bude visokog kvaliteta, da odgovara svim priznatim standardima i da njihovi kapaciteti odgovaraju oredviđenom obimu proizvodnje.

Takođe se vodilo računa da dobasvljači opreme poseduju sertifikate o bezbednosti u proizvodnji hrane kako bi se u dogledno vreme pristupilo pokretanju postupka za dobijanje izvoznih dozvola i uvođenje standarda koje zahteva strano tržište.

Prema zahtevima proizvodnog ciklusa urađen je i građevinski projekat, kao i sve ostale potrebne radnje da bi oprema mogla pravilno da se postavi, instalira i pusti u proizvodni proces. Celokupni plan i raspored prostorija unutar proizvodnog objekta usklađen je sa zahtevima proizvodne linije kako bi proizvodnja mogla nesmetano da se odvija i da bi gotovi proizvodi mogli pravilno da se skladište a da pri tom ne ometaju proizvodni proces.

Dobavljači opreme su saglasni da po isporuci pošalju svoj tim stručnih ljudi koji će izvršiti montažu mašina, alata i prateće opreme, kao i puštanje mašina u rad. Takođe su saglasni da obave obuku radnika koji će biti zaposleni u procesu proizvodnje, kako bi mogli kvalitetno da obavljaju svoje proizvodne zadatke.

Uz pretodne aktivnosti, dobavljači su saglasni da vrše servisiranje opreme u propisnom vremenskom periodu kao i da vrše popravke u slučaju da neka od mašina bude u kvaru a sve u rekordnom roku da nebi bilo zastoja u proizvodnji.

Da bi proizvodnja mogla nesmetano da se odvija, tehnološkom analizom utvrđen je neophodan spisak potrebne tehnološke opreme.

-16-

PRORAČUN UTROŠKA SIROVINA

Ime sirovine j.m. Količina Cena Iznos

Mleko l 3650000 18,00 65.700.000,00

Folija za kese kg 3022,20 224,64 678.907,01

Gajba plastična kom 305 280,00 85.400,00

Plast.boca 1 l kom 789860 6,70 5.292.062,00

Plast.gajba 20 l kom 232 250,00 58.000,00

Čiste kulture kesica 2555 1.029,60 2.630.628,00

Plast.čaše 0,2 l kom 2291470 1,10 2.520.617,00

Poklopac Al folija kom 2291470 0,60 1.374.882,00

Plast-gajba za čaše kom 816 250,00 204.000,00

Plast. Boca ½ l kom 286525 5,70 1.633.192,50

Štrumf folija kg 2247,52 145,00 325.890,40

Sirilo kg 35,64 12.000,00 427.680,00

So kg 7099,60 18,00 127.792,80

Limenka 0,5 kg kom 142350 12,00 1.708.200,00

Limenka 1 kg kom 71175 18,00 1.281.150,00

Vakum kesa 1 kg kom 31390 2,00 62.780,00

Vakum kesa 2 kg kom 15695 4,00 62.780,00

Samolepive etikete kom 101040 0,50 50.520,00

Plast.kanta 10 kg kom 7600 300,00 2.280.000,00

Plast.kanta 1 kg kom 46355 30,00 1.390.650,00

Salamurena paprika kg 9125 30,00 273.750,00

_________________________________________

UKUPNO: 88.168.881,71

-17-

NORMATIVI U PROIZVODNOM PROCESU

NORMATIVI POTROŠNJE SIROVINA 1 AMBALAŽE

Planski normativ za proizvodnju pasterizovanog mleka sa 3,2 mm

Planirana proizvodnja:

Struktura pakovanja:

- polipak kesa 1 1 (50)

-PLboca 1 l (50)

846800 1/god.

2320 1/dan

11601/dan

11601/dan

Gubitak (kalo):

- standardizovano mleko 1 ,

- ambalaža 2,

- transportna ambalaža 3,5 seta /dan, 4 seta /god.

R.br.

Naziv

Jed.mere

Normativ utroška za

100 lit

dan

godinu

Sirovine

1

Standardizovano mleko 3.2

mm

l

101

2344

855560

Ambalaža

1

Plast.folija za kese - (7 g/l)

kg

0,714

8,28

3022.2

2

Transportna gajba za 15 l

polipak 3,5 seta / dan 4 seta

/god

kom

23

267

305

3

Pl.bocall

Kom

102

1183

431795

4

Pl gajba 201

kom

17.5

203

232

-18-

Planski ulturee za proizvodnju jogurta sa 3,2 mm


702625 1/god.

1925 1/dan


- plastične čaše 0,2 1 (30% )

-plast. Boca ½ lit (20%)

-plast .boca 1/1 lit ( 50%)

5781/dan

3851/dan

9621/dan

Gubitak (kalo):

- rastur mleka 2

- ambalaža 2

- transportna ambalaža 3,5 seta/ dan, 4 seta god.

Za proizvodnju jogurta koristi se čista kultura po ulturee.

R.br.

Naziv

Jed.mere


1001

dan

godinu

Sirovine

1

Standardizovano mleko 3,2

mm

,

102

1964

716860

Čiste ulture yo 441 10u

kesa

-

2

730

Ambalaža

1

Plastične čaše 0,21

kom.

510

2948

1076020

2

Al.poklopac za čašu 0.21

kom.

510

2948

1076020

Plast.gajba za 61 čaša od 0,2 lit

(30 kom) 3,5 seta/dan

kom.

58

335

383

4

Pl.boca ½ lit sa etiketom

kom

204

785

286525

C

Šrumf folija 30g/5 lit

Kg

0.6

2,31

843

6

Pl.boca 1/1 lit sa etiketom

Kom

102

981

358065

7

Šrumf folija 40g/10 lit

kg

0,4

3,848

1404,52

-19-

Planski normativ za proizvodnju kiselog mleka sa 3,2 MM


62780 1/god.

481 1/dan


- Plastične čaše 0.2 1 (100)

481 1/dan

Gubitak (kalo):

- Standardizovano mleko 2

- Ambalaža 2

- Transportna ambalaža 3,5 seta/dan, 4 seta / god.

R.br.

N a z i v

Jed.mere


100 lit

dan

godinu

Sirovine

1

Standardizovano mleko 3,2

mm

1

102

491

179215

2

Čiste kulture 5uc

kesica

-

1

365

Ambalaža

1

Plasticne čaše 0,2 1

kom.

510

2453

895345

2

Al.poklopac za čašu 0.2 1

kom.

510

2453

895345

3

Plast gajba za 6 1 čaša od 0,2 1


kom.

58

279

319

-20-

Planski ulturee za proizvodnju kisele pasterizovane

pavlaka sa 20 mm


1394301/god.

1721/dan

Strukutra pakovanja:

- plastične čaše 0,2 1 (100)

1721/dan

Gubitak (kalo):

- sirovine 2

- ambalaže 2

- transportne ambalaže 3,5 seta/dan, 4 seta/god.

R.br.

Naziv

Jed.mere


1001

dan

godinu

Sirovine

1

Standardizovana pavlaka sa 20

mm

,

102

303

110595

2

Čiste ulture y0 440b 5uc

kesa

-

1

365

Ambalaža

1

Plasticne čaše 0,21

kom.

510

877

320105

2

Al.poklopac za čašu 0,2 1

kom.

510

877

320105

3

Plast.gajba za 61 čaša od 0,21


kom.

58

100

114

-21-

Planski normativ za proizvodnju gotovog proizvoda

punomasnog svežeg belog sira - kriske sa 45 MM u SM


139430 kg/god

382 kg/dan


- Limenka 0,5 kg (50 )

- Limenka 1 kg (50 )

191 kg/dan

191 kg/dan

Gubitak (kalo):

- Ambalaža 2

R.br.

Naziv

Jed.mere


10 kg

dan

godinu

Sirovine

1

Pasterizovano mleko 3,2 MM

I

77

2946

1075290

2

Sirilo 1:50.000 u prahu

kg

0,00154

0,059

21,58

3

So kuhinjska 2,5

kg

0,25

9.55

3486

4

čiste kulture MST 10u

kg

-

3

1095

5

Ca Cl2 20g/100 lit

kg

0,0154

0,59

214,7

Ambalaža

1

Limenka 0,5 kg

kom

20,4

390

142350

2

Limenka 1 kg

kom

10,2

195

71175

-22-


Sveži sir parenog testa sa 45 MM u SM


60955 kg/god

167 kg/dan


- Vakuum kesa PE/PA od 1 kg (50 )

- Kesa PE/PA od 2 kg (50)

83 kg/dan

84 kg/dan

Gubitak (kalo):

- Ambalaža 2

R.br.

Naziv

Jed.mere


10 kg

dan

godinu

Sirovine

1

Standardizovano mleko 3.2

mm

,

100

1669

609185

2


kg

0,002

0,033

12,18

3

Kuhinjska so (2.0)

kg

0,2

3,34

1219,1

Ambalaža

1

Vakuum kesa PE/PA 1 kg

kom

10,2

86

31390

2

Samolepljiva etiketa

kom

10,2

86

31390

3

Kesa PE/PA 2 kg

kom

5,1

43

15695

4

Samolepljiva etiketa

kom

5,1

43

15695

-23-

Planski ormative za proizvodnju gotovog proizvoda

Svežeg sira- sitnog sira min 25 MM u SM

Pianirana proizvodnja:

15695kg/god

43 kg/dan


- Kanta plastična 10 kg (100 )

43 kg/dan

Gubitak (kalo):

- Ambalaža 2

R.br.

Naziv

Jed.mere


10 kg

dan

godinu

Sjrovine

1

Pasterizovano mleko sa 1,6

MM

I

60

258

94170

2


kg

0,0012

0,005

1,88

3

So kuhinjska 2.0

kg

0.2

0,86

314

Ambalaža

1

Plastična kanta 10kg

kom

1,02

4,5

1643

2

Etiketa

kom

1,02

4.5

1643

-24-


Svežeg sira od surutke - urda min 25 MM u SM


58400 kg/god

160kg/dan


- Kanta plastična 10 kg (100 )

160 kg/dan

Gubitak (kalo);

- Ambalaža 2

R.br.

Naziv

Jed.mere


10 kg

dan

godinu

Sirovine

1

Neobrana surutka

I

250

4000

1460000

2

So kuhinjska 2,0

kg

0.2

3,2

1168

Ambalaža

1

Plastična kanta 10kg

kom

1,02

16,3

5957

2

Etiketa

kom

1,02

16,3

5957

-25-

Planski normativ za pr Planski normativ za proizvodnju mlečnog namaza -paprike u pavlaci sa

36 MM



- Kanta 1 kg 100

Gubitak (kalo)

- ambalaža 2

46355 kg/god

125 kg/dan

125 kg/dan

R.br.

Naziv

Jed.mere


10 kg

dan

godinu

Sirovine

1

Pasterizovana pavlaka 36 MM

Lit

8,0

102

37230

2

Salamurena paprika 20 od

ukupne mase

kg

2.0

25

9125

3

Kuhinjska so do 2

Kg

0,2

2,5

912,5

Ambalaža

1

Kanta 1 kg

Kom

1,02

127

46355

2

Samolepljive etikete

Kom

1,02

127

46355

-26-

REŠENJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA I INSTALACIJA

U skladu sa lokacijom i konfiguracijom terena urađen je građevinski plan za objekat za proizvodnju mlečnih proizvoda. Plan je urađen u skladu sa tehnološkim projektom kako bi odgovorio zahtevima proizvodnje. U sklopu objekta su sledeće prostorije:

· Ulazni hol;

· Prostor za izdavanje čiste odeće;

· Vešeraj;

· Muška garderoba;

· Ženska garderoba;

· Hodnik;

· Muški WC sa predprostorom;

· Ženski WC sa predprostorom;

· Ulaz za neproizvodne radnike;

· Prostor za veterinara;

· WC za veterinara;

· Kancelarija tehnologa;

· Kancelarija;

· Kancelarija;

· Trpezarija i odmor radnika;

· Čajna kuhinja;

-27-

· Prijem – proizvodnja i pakovanje;

· Sanitacija;

· Termokomora za mlečni namaz;

· Termokomora za KMN;

· Komora za baskiju;

· Zrenje belog sira;

· Zrenje sira parenog testa;

· Hladnjača gotovih proizvoda;

· Pretkomora za utovar gotovih proizvoda;

· Hladnjača za nemlečne komponente – salamurenu papriku,

· Pakovanje sireva;

· Laboratorija;

· Magacin ambalaže i repromaterijala;

· Energetika

· Magacin hemijskih sredstava;

· CIP

· Nadstrešnica.

· K1 – kontejner za konfiskat, K2 – zatvorena posuda za konfiskat, S1 – sud za surutku

PLAN RADNE SNAGE

Specifikacija radne snage po kvalifikacionoj strukturi urađena je na bazi procene vrste, složenosti i obima poslova koji će se obavljati u mlekari. Kvalifikaciona struktura i broj izvršilaca određeni su na bazi usvojenih tehnoloških postupaka proizvodnje i odbrane tehnološke opreme, odnosno nivoa mehanizacije rada proizvodnih linija i usvojene organizacije rada.

-28-

Spisak potrebnih radnika i stepen obrazovanja:

Radno mesto broj izvršilaca stepen obrazovanja ukupno

Direktor 1 VSS 1

Tehnolog 1 VSS 1

Radnici u proizvodnji:

· Prijem i pasterizacija 1 + 1 KV + PK 2

· Kiselo mlečni napici 1 + 1 + 1 VKV + KV + PK 3

· Sirana i zrenje 1 + 2 KV + PK 3

· Pakovanje proizvoda 1 + 2 KV + PK 3

Laboratorija 2 SSS 2

Distribucija gotovih proizvoda 5 KV 5

Prikupljanje sirovina 3 KV 3

Agenti prodaje na terenu 18 SSS 18

Administrativni radnici 4 SSS 4

Radnici u finansijskom sektoru 1 + 1 VSS + SSS 2

Radnici obezbeđenja 6 KV 6

UKUPNO: 53

ANALIZA LOKACIJE

Izbor lokacije za izgradnju pogona za proizvodnju mlečnih proizvoda nije bio slučajan. Jer ne postoji bolji način za organizovanje procesa proizvodnje nego što je sredina u kojoj imate osnovnu sirovinu u dovoljnim količinama.

Poznato je da je Pešterska visoravan jedna od najčistijih sredina u Srbiji. Obiluje pašnjacima, zdravom izvorskom vodom i ljudima koji se godinama bave stočarskom proizvodnjom. Nadmorska visina i odsustvo zagađivača su doprineli da pešter postane eko – zona. O kvalitetu trave i ne treba raspravljati jer su ovde takvi klimatski uslovi koji utiču da je ima u izobilju i da kao takva može da posluži za ishranu stoke.

-29-

Do sela u kojem je mlekara locirana vodi auto put drugog reda a investitor je otpočeo sanaciju puta koji vodi do same lokacije gde je predviđena mlekara.Do sada je završio poravnanje i nasipanje puta a uz pomoć Opštine Tutin će se uraditi i asfaltiranje.

Uslovi za pokretanje proizvodnje su idealni. Ekološki zdrava sredina, blizina izvora za nabavku sirovina, raspoloživa radna snaga, podrška lokalne samouprave, izgrađena infrastruktura, sve su to preduslovi za uspešno poslovanje jer se smanjuju troškovi proizvodnje.

Ono što je takođe veliki preduslov za uspešno poslovanje je i činjenica da u čitavom delu Zapadnog Peštera ne postoji ni jedna mlekara. Obavljeni su razgovori sa proizvođačima mleka sa ovih prostora i svi oni su zainteresovani za saradnju jer nemaju kome da prodaju mleko a ima ga u velikim količinama.

Ne treba zaboraviti i veliki značaj tradicije u proizvodnji mlečnih proizvoda kada je ova regija u pitanju. Čuveni sjenički sir ili paprika u pavlaci su poznati i rado prihvaćeni artikli gde god se pojavili na tržištu. Naša mlekara će nastojati da produži popularizaciju ovih proizvoda i učini ih dostupnim širokom tržištu.

Iz svega može da se zaključi da je lokacija za izgradnju mlekare brižnjivo izabrana i da se vodilo računa o svim pozitivnim faktorima za uspešno poslovanje.

U današnje vreme, kad je privredna situacija veoma teška, mi hrabro pokrećemo proizvodnju ali ćemo voditi računa da napravimo proizvode koji će biti izuzetnog kvaliteta ali i po pristupačnim cenama da bi bili dostupni velikom broju potrošača. S druge strane ljubitelji

-30-

mlečnih proizvoda će moći da uživaju u prepoznatljivom ukusu čuvenih Pešterskih sireva i ostalih mlečnih delikatesa.

Naš cilj je da sve prirodne preduslove postavimo kao osnovu za pokretanje postupka za brendiranje naših proizvoda.

MERE ZAŠTITE

MERE ZAŠTITE ČOVEKOVE OKOLINE

Izgradnja mlekare predviđena je na lokaciji 11,5 km severno od centra Tutina, na lokaciji koja obuhvata kp.br.1454, 1455 i 1456 KO Delimeđe, potez Karajska bara. Lokacija se nalazi između naselja Delimeđe, Čukote, Potreb i Gurdelje.

Predeo je brdsko – planinski Lokacija je na oko 990 m nadmorske visine odakle je teren u padu prema severu i Koštam polju i prema jugu.

Katastarski, lokacija je njiva 6. Klase a isto zemljište se nalazi i u neposrednom okruženju lokacicje. Na nešto višim terenima južno i zapadno od lokacije su listopadne šume.

U okruženju lokacije nema objekata za stanovanje. Najbliži objekti nalaze se na udaljenosti većoj od 500 m prema severu i jugu.

Pristup lokaciji je preko lokalnog puta sa južne strane predmetnih parcela. Ovaj put je povezan sa regionalnim putem R236 i naseljem Novi Pazar.

Kompleks je povezan na sistem elektrodistribucije. Snabdevanje vodom obezbeđuje se iz lokalnog vodovoda a moguće je i priključenje na TT mrežu.

Ovo područje karakteriše kontinentalna klima, donekle izmenjena prodorima hladnog vazduha sa visokih planina u okruženju. Leta su sveža a zime oštre. Veliki broj dana je sa temperaturom ispod – 10 stepeni. Veliki je i broj dana sa oblačnošću, pogotovo u zimskim mesecima. Prosečna količina padavina iznosi 687 mm, sa najviše padavina u oktobri. Od vetrova dominantan je jugozapadni, severni i severnozapadni vetar.

Lokacija je poljoprivredno zemljište. Za šire područje stočarstvo, proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda je tradicionalna delatnost, te je predmetni projekat kompatibilan sa okruženjem.

Regenerativni kapacitet životne sredine je u najvećoj meri očuvan u ovom području, obzirom da je lokacija u ruralnoj sredini u kojoj nema projekata koji su izvori zagađenja, niti se stanovništvo u okruženju bavi ekstenzivnom poljoprivredom i stočarstvom.

-31-

Najveći izvori zagađivanja su neuredne septičke jame, lagune za stajsko đubrivo i osoku, kao i problem evakuacije čvrstog otpada, pogotovo u zimskim mesecima.Već smo više puta naglasili da je pogon za proizvodnju mlečnih proizvoda planiran u ekološki čistoj sredini. Sa izgradnjom mlekare stvoriće se kroz proces proizvodnje i održavanje higijene otpadne materije. Planom za ocuvanje ekološki zdrave sredine predviđena je regulacija otpadnih voda.

Otpadne vode koje nastaju u mlekari skupljaće se posebnom tehnološkom kanalizacijom i odvoditi u glavni kolektor mlekare. Ove otpadne vode, s obzirom da uglavnom nastaju od pranja tehnološke opreme i od indirektnog hlađenja, sadrže male količine mlekja, surutke i salamure (sa zidova i dna posuda). Orijentacioni sastav otpadnih voda je izračunat na bazi planiranih gubitaka gotovih proizvoda i surutke u toku procesa proizvodnje i pranja opreme. Stvarni sastav otpadnih voda može se dobiti samo hemijskom analizom, kada mlekara počne sa radom.

Otpadna ambalaža, papirna, plastična i Al folija može se koristiti kao sekundarna sirovina ili se otpemati na deponiju u skladu sa Zakonom o postupanju sa otpadnim materijalom.

Dimni gasovi nastaju od sagorevanja u kotlarnici. Ispuštaju se kroz dimnjak u atmosferu. Da nebi ugrozili zdravu sredinu koristiće se filteri za prečišćavanje.

Da bi se izbegla štetna dejstva i da bi se očuvala životna sredina potrebno je sprovesti određene mere zaštite od kojih su najbitnije:

· Pri izradi projektne dokumentacije, investitor mora pribaviti uslove i saglasnosti nadležnih organa, organizacija i preduzeća i integrisati ih kroz tehničku dokumentaciju,

· Glavnim projektom rešiti prikupljanje, tretman i odvođenje kako tehnoloških, tako i sanitarnih otpadnih voda,

· Kvalitet otpadnih voda mora odgovarati propisanom kvalitetu u vodoprivrednim uslovima, odnosno otpadna voda mora biti iste klase kao voda u površinskom toku – recipijentu otpadnih voda,

· Preko ovlašćene labaratorije ispoitivati kvalitet prečišćenih otpadnih voda, te na taj način kontrolisati rad i efikasnost uređaja za tretman otpadnih voda,

· Rešiti prikupljanje i odvođenje sanitarno – fekalnih otpadnih voda, te njihovo preuzimanje na dalje postupanje od ovlašćene organizacije,

· Zabranjeno je ispuštanje netretiranih otpadnih voda u zemljište i površinske vode,

· Obezbediti zatvorene nekorozivne kontejnere za prikupljanje konfiskata,

· Zabranjeno je odlaganje i prosipanje konfiskata na zemljište, u površinske vode, njihovo zakopavanje i odlaganje na komunalnu delatnost, već se isti moraju predavati ovlašćenim organizacijama na dalje postupanje,

-32-

· Postaviti kontejnere za prikupljanje komunalnog otpada, komunalni otpad se mora evakuisati u skladu sa uslovima nadležnog komunalnog preduzeća,

· U okviru kompleksa obezbediti uredan prostor za prikupljanje ambalažnog otpada,

· Ambalažni otpad se mora prikupljati i čuvati na lokaciji u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o ambalažnom otpadu i Pravilnika o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina,

· Investitor je u obavezi da od distributera i drugih pravnih lica kojima otprema svoje proizvode, preuzme sav ambalažni otpad u skladu sa odredbama Zakona o ambalažnom otpadu,

· Investitor je u obavezi da redovno vrši kontrolu ispravnosti instalacija, opreme, kvalitet proizvoda, sirovine, kako bi minimalizovao rizik od akcidentnih situacija,

· Investitor je u obavezi da pejzažno uredi kompleks i na taj način spreči smanjenje pejzažnih vrednosti područja uz korišćenje autohtonih, neinvazivnih vrsta, sa estetskom i zaštitnom ulogom.

-33-

FINANSIJSKA ANALIZA

Ukupna investiciona ulaganja

(u 000 dinara)

Red. Br.

Opis

Uneta

sredstva

Nova

ulaganja

Ukupna

ulaganja

Učešće u

Ukupnim

ulaganjima(%)

I

Osnovna sredstva

63.582.000

63.582.00

41.89

1.

objekti

43.582.000

43.582.00

II

Obrtna

sredstva

88.168.00

88.168.00

58.11

Ukupno (I+ II)

100,00

Struktura finansiranja

(u 000 dinara)

Red. Br.

Opis

Uneta

sredstva

Nova

ulaganja

Ukupna

ulaganja

Učešće u

Ukupnim

ulaganjima(%)

I

Osnovna sredstva

63.582.000

63.582.00

41.89

1.

objekti

43.582.000

43.582.00

II

Obrtna

sredstva

88.168.00

88.168.00

58.11

III

Sopstvena ulaganja

52.700,00

52.700,00

34,72

IV

Kredit

99.050,00

99.050,00

65,28

Ukupno (I+ II+III+IV)

100,00

-34-

Finansijski plan

Formiranje ukupnog prihoda

(u 000 dinara)

Red.br.

Proizvod

ЈМ

Godine prokjekta

I

II

III

IV

V

Cena po JM

Godišnja

Količina uЈМ

Ukupan

prihod

Cena poЈМ

Godišnja

Količina po JM

Ukupan

prihod

Cena po ЈМ

Ukupna

Količina po JM

Ukuoan

prihod

Cena po ЈМ

Godišnja količina po ЈМ

Ukupan

prihod

Cena poЈМ

Godišnja

Količina po ЈМ

Ukupan

prihod

1.

Mleko paster.

L

51.00

846800

43.186.20

51.00

846800

43.186.20

51.00

846800

43.186.20

51.00

846800

43.186.20

51.00

846800

43.186.20

2.

Jogurt

l

84.00

702625

59.020.50

84.00

702625

59.020.50

84.00

702625

59.020.50

84.00

702625

59.020.50

84.00

702625

59.020.50

3.

Kiselo mleko

l

19.00

62780

1.192.82

19.00

62780

1.192.82

19.00

62780

1.192.82

19.00

62780

1.192.82

19.00

62780

1.192.82

4.

Pavlaka

l

30.00

139430

4.182.90

30.00

139430

4.182.90

30.00

139430

4.182.90

30.00

139430

4.182.90

30.00

139430

4.182.90

5.

Sir limenka

kg

380.00

139430

52.983.40

380.00

139430

52.983.40

380.00

139430

52.983.40

380.00

139430

52.983.40

380.00

139430

52.983.40

6.

Sir par.testa

kg

550.00

60955

3.525.25

550.00

60955

3.525.25

550.00

60955

3.525.25

550.00

60955

3.525.25

550.00

60955

3.525.25

7.

Sitan sir

kg

200.00

15695

3.139.00

200.00

15695

3.139.00

200.00

15695

3.139.00

200.00

15695

3.139.00

200.00

15695

3.139.00

8.

Urda

kg

200.00

58400

11.680.00

200.00

58400

11.680.00

200.00

58400

11.680.00

200.00

58400

11.680.00

200.00

58400

11.680.00

9.

Paprika u pavlaci

kg

460.00

46355

21.323.30

460.00

46355

21.323.30

460.00

46355

21.323.30

460.00

46355

21.323.30

460.00

46355

21.323.30

UKUPNO

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

Energija I gorivo

(u 000 dinara)

Red.

Br.

Naziv

ЈМ

Godišnja

količina

Cena

po ЈМ

Iznos troškova po godinama projekta

I

II

III

IV

V

1.

Električna energija

kwh

260.000

5,20

1.352,00

1.352,00

1.352,00

1.352,00

1.352,00

2.

Gorivo

lit

30.000

85,00

2.550,00

2.550,00

2.550,00

2.550,00

2.550,00

3.

Voda

m3

15.000

30,00

450,00

450,00

450,00

450,00

450,00

UKUPNO

4.352,00

4.352,00

4.352,00

4.352,00

4.352,00

-35-

Amortizacija

(u 000 dinara)

Red.br.

Naziv

Nabavna

vrednost

Stopa

amortizacije

(%)

Iznos troškova po godinama projekta

Neamoriz.

Vrednost

U %

I

II

III

IV

V

0

1

2

3

4 = 2х3/100

5 = 2х3/100

6 = 2х3/100

7 = 2х3/100

8 = 2х3/100

9 = 2-(4+5+6+7+8)

II

Опрема

43.582,00

4,5

1961,19

1961,19

1961,19

1961,19

1961,19

33.776,05

VI

Објекти

20.000,00

10

2000,00

2000,00

2000,00

2000,00

2000,00

10.000,00

UKUPNO

3961,19

3961,19

3961,19

3961,19

3961,19

43.776,05

Ukupni troškovi

(u 000 dinara)

Red.

Br.

Naziv troškova

Godine projekta

I

II

III

IV

V

I

Materijalni

troškovi

96.166,88

96.166,88

96.166,88

96.166,88

96.166,88

1.

Sirovine i

materijal

88.168,88

88.168,88

88.168,88

88.168,88

88.168,88

2.

El.energija

1.352,00

1.352,00

1.352,00

1.352,00

1.352,00

3.

Gorivo

2.550,00

2.550,00

2.550,00

2.550,00

2.550,00

4.

Ostali materijalni

troškovi

4.096,00

4.096,00

4.096,00

4.096,00

4.096,00

-36-

Plan nematerijalnih troškova

Plan nematerijalnih troškova:

2008. god.

Stalne cene 000 (din)

R. Br.

Opis

5 godine veka projekta

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

6

7

1.

Planirani troškovi prevoza, hrane, komponenata, prezentacija, razni troškovi: telfon, fax, knjigovodstvo, komunaije, članarine, časopisi I dr.

350.00

350.00

350.00

350.00

350.00

Ukupno:

350.00

350.00

350.00

350.00

350.00

Plan ličnih dohodaka

Plan ličnih dohodaka

stalne cene 000 (din)

R. Br.

Opis

5 godine veka projekta

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

6

7

1.

Lični dohotci radnika

16.128.00

16.128.00

16.128.00

16.128.00

16.128.00

Ukupno:

16.128.00

16.128.00

16.128.00

16.128.00

16.128.00

-37-

Finansijski tok

R. Br.

Opis

Period ulaganja "0"

5 godina veka trajanja

1

2

3

4

5

1

2

3

4

5

6

7

8

I

Ukupni primici (1+2+3)

230.233,97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

1.

Ukupan prihod od prodatih proizvoda

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

2.

Izvori finansiranja

151,750.00

- sopstvena sredstva

52.700.00

- tuđa sredstva

99.050.00

3.

Ostatak vrednosti projekta

- osnovna sredstva

- obrtna sredstva

II

Ukupni izdaci (4+5+6+7)

215.780.62

197.773.48

179.766.44

161.759.15

143.751.86

4.

Investicije

151.750,00

- osnovna sredstva

63.582.00

- obrtna sredstva

88.168.00

5.

Posl.rash.bez amortizacije

184.631.98

164.623.88

144.615.78

124.607.68

104.599.58

6.

Porezi iz dobiti

11,140.54

13,141.50

15.142.56

17.143.37

19.144.18

7.

Obaveze prema izvorima finansiranja

20.008,10

20.008.10

20.008.10

20.008.10

20.008.10

Neto primici

0

14,453.35

32.460.49

50.467.53

68.474.82

86.482.11

-38-

Bilans uspeha

(cene u 000 dinara)

Red.

Br..

NazivGodine projekta

I

II

III

IV

V

I

Ukupan prihod

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

230.233.97

II

Ukupni rashodi (1+2+3)

114.863.38

114.863.38

114.863.38

114.863.38

114.863.38

1.

Materijalni troškovi

93.121.88

93.121.88

93.121.88

93.121.88

93.121.88

2.

Nematerijalni troškovi bez

amortizacije

20.224.00

20.224.00

20.224.00

20.224.00

20.224.00

3.

Kamata na kredit

1.517.50

1.517.50

1.517.50

1.517.50

1.517.50

III

Bruto dobit (I-II)

115.370.59

115.370.59

115.370.59

115.370.59

115.370.59

IV

Porez na dobit (10%)

11.537.06

11.537.06

11.537.06

11.537.06

11.537.06

V

NETO DOBIT (III-IV)

103.833.53

103.833.53

103.833.53

103.833.53

103.833.53

FINANSIJSKO – TRŽIŠNA OCENA PROJEKTA

· Akumulativnost

A1 – prosečna neto dobit : pred.vredn. investicije =

103.833,53 : 151.750 = 0,68

· Ekonomičnost

E = proseč.prihodi : proseč. rashodi =

230.233.97 : 118.824,57 = 1,93 > 1

-39-

Plan upravljanja rizikom

2008.god.

stalne cene 000 (din)

R. Br.

Opis

5 godina veka trajanja

1

2

3

4

5

(1)

Ukupan prihod od prodatih proizvoda

230.233,97

230.233,97

230.233,97

230.233,97

230.233,97

(2)

Varijabilni troškovi

20.224,00

20.224,00

20.224,00

20.224,00

20.224,00

(3)

Fiksni troškovi ukupni

93.121,88

93.121,88

93.121,88

93.121,88

93.121,88

(4)

Marginalni result. (prihodi – varijab. Tr.) (1)-(2)

116.888,09

116.888,09

116.888,09

116.888,09

116.888,09

(5)

Prelomna tačka renatabilnosti – vrednosno (3) / (1-((2) : (1)) ) =

81.829,42

81.829,42

81.829,42

81.829,42

81.829,42

(6)

Stepen sigurnosti ((1) – (5) / (1)) x 100 pokazuje koliko procenata (%) može da podnese obim prodaje (proizvodnje) (1) u uslovima rentabilnog poslovanja a da se ne od u gubitak

64

64

64

64

64

-40-

ANALIZA OSETLJIVOSTI

1. Poremećaji na ciljnom tržištu

Sagledavši moguće rizike, zaključlili smo da se moraju pomno pratiti kretanje na tržištu i uklapanje u najnovije standarde, poklanjajući posebnu pažnju na kvalitet i higijensku ispravnost proizvoda da bi se zaštitili interesi kupaca – potrošača. Postoje mogućnosti brzog prilagođavanja ukoliko dođe do privrednih lomova na tržištu.

2. Kašnjenje u projektovanoj proizvodnji

Kašnjenje može nastati prolongiranjem dobijanja kredita. Nova sezona će nam pružiti mogućnost da, uz dobijanje kredita, za kratko vreme pokrenemo očekivanu proizvodnju.

3. Pad prodajnih cena proizvoda

Pad cena mleka i mlečnih proizvoda može se očekivati u nekim periodima hiperprodukcije i hiperponude na tržištu, ali sa uvođenjem savremenih tehnologija, uvođenjem novih proizvoda i racionalnom proizvodnjom smanjivaće se ukupni troškovi proizvodnje.

4. Brzi odgovor konkurencije

Konkurencija je često neugodan faktor na tržištu od kog možemo malo i da naučimo i, objektivno uočavajući njihove slabosti, da sami postignemo viši kvalitet svojih proizvoda i ličnog ponašanja na tržištu. Naša prednost je novi proizvod, kao i tradicija i kvalitet.

5. Obim proizvodnje veći od očekivanog

Sigurno idemo prema cilju da uvećamo obim proizvodnje. Naša fabrika ima preduslove, pre svega prirodne resurse, a zaposlio bi se znatan broj radno sposobnih i kvalifikovanaih ljudi, što bi delovalo pozitivno.

6. Obim proizvodnje manji od očekivanog

Sama priroda proizvodnje, širok asortiman, tradicija, ekološko podneblje, ukazuju na siguran put ka uspešnom poslovanju. Ukoliko se ukaže potreba, lako ćemo povećati kapacitet proizvodnje.

7. Otkazivanje dobavljača

Ovo se ne može dogoditi jer imamo u okolini sigurne dobavljače koji do sada nisu imali gde da plasiraju mleko i sa kojima već postoje čvrsti dogovori.

-41-

8. Društvena opravdanost posla

Investitor će sa početkom proizvodnog procesa uposliti 53 nova radnika. Ne treba naglašavati koliko će porodica popraviti svoju egzistenciju. U isto vreme, kooperanti, isporučioci mleka će konačno moći da prodaju tu dragocenu sirovinu, imaće stalne izvore prihoda a samim tim i svoje materijalno stanje. Sa razvojem poslovanja razvijaće se čitav kraj, Opština Tutin a i cela Srbija. To znači da je projekat u potpunosti društveno opravdan.

ZAKLJUČNA OCENA PROJEKTA

· Posao je likvidan tokom petogodišnjeg ekonomskog veka projekta

· Povratak uloženih sredstava uloženih u projekat je za dve godine

· Akumulativnost u punoj godini je A = 0,68

· Ekonomičnost posla iznosi E = 1,97

· Sa stepenom sigurnosti projekta od 64 % ovaj rizik se može prihvatiti.

· Društvena opravdanost je nesporna

UKUPNA ZBIRNA OCENA – VEOMA DOBRA

-42-

Documents

sasamihajlovic.files.wordpress.com · Web viewPokretanje profitabilne proizvodnje i ulaganje u njen početak su prioriteti kojima se već uveliko pristupilo. Očekivanja su i investitora