Discover Where we are in a SpaceTime Odyssey

CSU Kikinda

SpaceTime OdysseyOtkrića : Gde smo u prostorno

vremenskoj odiseji

06.10.2015.

Zašto? Kako?

• Koji je uzrok ovog događaja?

• Koja je svrha ovog događaja?

Zašto vi?

Najlepše stvari koje možemo da iskusimo su tajanstvene. To je izvor sve istinske umetnosti i nauke. Onaj kome je ovo iskustvo strano, ko ne može da zastane da se začudi i ushiti se sa

Njegove oči su zatvorene.

Albert Einstein

može da zastane da se začudi i ushiti se sa strahopoštovanjem, taj kao da je mrtav.

Svetska nedelja svemira

• Ova manifestacija povezana sa astronomijom i svemirom u Srbiji se realizuje od 2009. godine.

• Ovogodišnja poruka glasi “Discovery”.• Generalna Skupština UN je proglasila Svetsku nedelju

Svemira 1999. godine.Svemira 1999. godine.• UN su uzele dva datuma (04. i 10. oktobar) da obrazuju

ljude o koristima svemirskih putovanja i svemirskihprograma za ekonomiju, industriju i da ljude širom svetazainteresuje za nauku, istraživanje svemira i obrazovanje u vezi sa svemirom.

• 4. 10. 1957 prvi satelit Sputnjik 1 je lansiran u svemir.• 10. 10. 1967. potpisan je Sporazum o istraživanju i

korišćenju svemira.

Discovery

• Ovogodišnja Svetska nedeljasvemira je vrhunac ere otkrića dubokog svemira u kojoj se trenutno nalazimo.

• Nikada nismo naučili toliko o univerzumu gde živimo kao u poslednjoj deceniji.univerzumu gde živimo kao u poslednjoj deceniji.

• Svemirski teleskopi, sonde za duboki svemir, interplanetarne sonde i lenderi su nam pokazali magiju, čuda i mogućnosti novog sveta.

• Egzoplanete, daleke galaksije i sletanja na planete, asteroide i komete uče nas odakle smo mi ljudi došli i gde idemo

Aktivnosti• Nekoliko predavanje (Roseta)

• Konkurs ESA for kids. Tijana Karić

Aktivnosti

• Posmatranje padanja meteora Perseide

Početak (predavanja)

• Kako je Svemir nastao?

• Koja mu je sudbina?

• Od čega je sastavljen? • Od čega je sastavljen?

• Koji su osnovni zakoni?

• Odakle smo mi potekli?

Na plećima divova

• Pitagorejci

• Aristotel(384-322)

• Zemlja je • Zemlja je okrugla?

Na plećima divova

• Aristarh (310-230 p.n.e.) Prvi heliocentrik.

• Ptolomej (87-150 n.e.) Almagest.

• Zahvaljujući Crkvi geocentričnigeocentričnisistem se održao narednih 1600 godina

• Zemlja je ravna?

Na plećima divova

• NikolaKopernik(1473-1546)

• Heliostatički • Heliostatički sistem

• 1530 - O kruženju nebeskih tela

Na plećima divova

• Tiho Brahe (1546-1601) Beležio

• Johanes Kepler (1571-1630) Pisao horoskope?

• Nova astronomija

• Nebeska fizika

• Harmonije sveta

Na plećima divova

• Galileo Galilej (1564-1642)• Prvi astronomski durbin-teleskop• Otkrio četiri meseca oko Jupitera, Venerine

mene, Saturnov uzdužni oblik.mene, Saturnov uzdužni oblik.• 1616. suđenje pred inkvizicijom jer je

zastupao novu astronomiju. • 1979 Papa Jovan Pavle II : “Moguće” je da je

RKC pogrešila• Zakon inercije• Dijalog o dva glavna sistema sveta

Na plećima divova

• Isak Newton (1642-1727)

• Ako sam video dalje to je zato što sam stajao...

• Otac infinitezimalnog računa, mehanike, planetarnog kretanja i teorije svetlosti i boje.planetarnog kretanja i teorije svetlosti i boje.

• 1687 – Matematički

principi prirodne

filozofije

• Tri zakona fizike

• F=ma

Na plećima divova

• Albert Einsten (1879-1955)

• 1905 Tri rada.Prvi mu je doneo Nobelovu nagradu

• Drugi O elektrodinamici tela u pokretu –Posebna teorija relativiteta mu je doneo slavuPosebna teorija relativiteta mu je doneo slavu

• Njutn – poimanje gravitacije

• Ajnštajn – shavatanje vremena i prostora

• E=mc2

• 1921 Nobelova nagrada – priroda svetlosti, fotoelektrični efekat

Šta bi sa jednostavnošću?

Od svakodnevnog života do Velikog praska

Od svakodnevnog života do Velikog praska

Odsvakodnevnogsvakodnevnog

života do Velikog praska

Od svakodnevnog života do Velikog praska

Prostorna dimenzija

Prostorna dimenzija

Prostorna dimenzija

Prostorna dimenzija

Gde smo mi?

Gde smo mi?

The Chandra X-ray Observatory. NASA space telescope

Kako mi to znamo?

Umetnost Vaseljene

Umetnost VaseljeneStubovi stvaranja - oblacigasa i prašine u nebuli

Umetnost Vaseljene

Nebula Konjska glava

Početak

Logično je da priča krene od početka kada je pitanje vremena nastanka vaseljene. Ali mi nemamo ama baš nikakvih "podataka" o nastanku Vaseljene. Zato pazite kad god čitatenastanku Vaseljene. Zato pazite kad god čitateili slušate "kako je rođena Vaseljena" to nekoizmišlja. Tu ste na području filozofije.

Sam Bog zna šta se desilo na samom Početku. Ali do dana današnjeg Ona nam to nije rekla.

Lion Ledermen

Širenje svemira

• Edvin Habl je 1929. godine otkrio da se svemir širi.

• Posle smo saznali da je širenje počelo pre 14,7 Posle smo saznali da je širenje počelo pre 14,7 milijardi godina velikom eksplozijom (Big Bang).

• 1988. dva tima astronoma posmatranjem supernova nezavisno su došla do zaključka da se širenje svemira ne usporava već se ubrzava.

• Ovo znači da će se Svemir širiti doveka. U njemu postoji zagonetna sila.

Širenje svemira

• Svemirski teleskop „Habl” ukucao je najdalje(ili najranije) do sada kočić u svekolikombeskraju: snimio je galaksiju 13,2 milijardesvetlosnih godina udaljenu od Zemlje, nastalusvetlosnih godina udaljenu od Zemlje, nastalu480 miliona godina posle „Velikog praska".

• Sledeći „svemirski osmatrač” Džejms Vebimaće teleskop sa primarnim ogledalom od6.5m dalje i lociraće se blizu Zemlja-Sunce L2 tačke.

Lagranžove tačke su stacionarna rešenje redukovanog problema tri tela

Ojler – 1750otkrio tri kolinearne

Žozef Luj Žozef Luj Lagranž -1772. radio na čuvenomproblemu tri tela

Džejms Veb

Džejms Veb vs. Habl

Džejms Veb

Džejms Veb

Širenje svemira

• Daleke galaksije izgledaju crvene.

• Crveni pomak?

• Zašto ove daleke galaksije izgledaju crvene. • Zašto ove daleke galaksije izgledaju crvene. Slično se dešava na Zemlji. Doplerov efekat.

• Prema Ajnštajnu Svemir u celosti postaje veći ihladniji

Širenje svemira

Širenje svemira

Širenje svemira

Zvuk Velikog Praska

• Kosmička mikrotalasna pozadina (CMB) je termalnozračenje zaostalo iz vremena rekombinacije u kosmologiji Velikog praska.

• Kosmičko pozadinsko zračenje je osnovaKosmičko pozadinsko zračenje je osnovaposmatračke kosmologije.

• Gledano pomoću tradicionalnih optičkih teleskopaprostor između zvezda i galaksija je potpuno taman. Međutim pomoću osetljivih radio teleskopa pozadinapokazuje sjaj skoro isti u svim pravcima. Ovaj sjaj je najjači u mikrotalasnom delu radio spektra.

Zvuk Velikog Praska

Zvuk Velikog Praska

Sofisticirana sonda

COBE da meri rasipanjeinfracrvenog i mikrotalasnoginfracrvenog i mikrotalasnogzračenja iz ranog svemira do granica koje postavlja našeastrofizičko okruženje. Lansiran je 1989.godine inosi tri instrumenta. Misija je okončana 1994. godine.

Širenje svemira

• NASA WMAP (2001-2010) i ESA Planck (2009-2013) su nastavile misiju COBE proučavajući CMB sa jošvećom detaljnošću.

• George Smoot i John Mather su 2006. godine dobili• George Smoot i John Mather su 2006. godine dobiliNobelovu nagradu za fiziku za rad na COBE-u koji je doveo do otkrića oblika crnog tela.

• Prema komitetu za Nobelove nagrade, "COBE projekat se može posmatrati kao početna tačkakosmologije kao precizne nauke".

Širenje svemira

Naučnici i parking

Širenje svemira. Dokle?

Širenje kosmosa ima i svoju lepšu stranu, a to je da vidimo sve više i više zvezda.

Istorija svemira?

Rođenje elemenata

Sve je sastavljeno od atoma.

Kako to znamo? Kako znamo da je Sunce sastavljeno od atoma, kao icelokupni svemir. Jedno veoma važno oruđe za to je Spektroskopija.Jedno veoma važno oruđe za to je Spektroskopija.I nema veze sa kolonoskopijom

Rođenje elemenata

Spektroskopija

Zašto Sunce sija?

Sunce konvertuje masu u energiju. Kako?

Dokle će Sunce sija?

Zašto Sunce sija?

Dokle će Sunce sija? Životni ciklus Zvezda

Neutrino

Kako znamo da se dešava reakcija u Suncu? Tako što se oslobađa česticu koja je kao duh, prolazi svuda i zovemo je neutrino.

1995 - Japan Super Kamiokande2002 - Matoshi Koshiba

Hvatanje Neutrina

Dokle će Sunce sija?

Da li smo sami?

• Svemirska observatorija Kepler lansirana u martu2009, od strane NASA da otkriva ekstrasolarne planete.

• Posebno dizajnirana da ispita deo Mlečnog puta • Posebno dizajnirana da ispita deo Mlečnog puta radi otkrivanja planete slične Zemlji unutar naseljive zone (habitable zone).

• Jedini instrument fotometar za merenje promene u sjajnosti preko 145.000 zvezda.

• Promene u sjajnosti zvezda (periodično zatamnjenje) prilikom tranzita planete ispred nje.

Da li smo sami?

Misija Vojadžer

o Razlog za lansiranje Vojadžera? Jupiter, Saturn, Uran i Neptun su se poređali na način koji se desi jednom u 175 godina.

o To je omogućilo gravitacionu asistencijuo To je omogućilo gravitacionu asistencijuo Čak i tako im je trebalo 9 godina da stignu do

Uranao Samo su dva naša broda krenula u međuzvezdani

prostor. Najduža odiseja je pokrenuta 1977. godine kada je NASA lansirala Vojadžer 1 i 2.

o Kreću se 65.000km/h.

Misija Vojadžer

Njihova zasluga je :

• Dali su nam prvi pogled na jupiterovu veliku crvenu pegu. To je uragan veličine kao tri Zemlje koji besni bar od 1644 kad je prvi put Zemlje koji besni bar od 1644 kad je prvi put primećen. Može biti star i hiljadama godina.

• Otkrili su i prvi aktivni vulkan na na drugom svetu. Na jupiterovom mesecu Io.

• Okean ispod ledene površine mesecaEvropa. Ima dvostruko više vode nego na Zemlji.

Misija Vojadžer

• Otkrili su da se saturnovi prsteni sastoje stotine prstenova koji se sastoje od grudvi leda

• Na gigantskom saturnovom mesecu Titanu su otkrili atmosferu 4 puta gušću nego na Zemlji. To otkrili atmosferu 4 puta gušću nego na Zemlji. To je ukazalo na postojanje mora ugljovodonika što je kasnije i dokazano.

• Vojadžer 2 je poslao prvu sliku Neptuna gde vetrovi besne i brzinama od 1.600km/h.

• I njegov mesec Triton sa gejzirima azota visokim 8km.

Misija Vojadžer

• Uspešno je završio misiju do spoljnih planeta ali njegova odiseja u tamu tek počinje.

• 35 godina posle poletanja Vojadžer 1 je bio • 35 godina posle poletanja Vojadžer 1 je bio prva letilica koja je ušla u neistraženi svet.

• Sunce neprestano izbacuje nabijene čestice brzinom od 1,6milina km/h u svim pravcima. Taj sunčani vetar pravi heliosferu još dalje od dalekih spoljnih planeta.

Misija Vojadžer

• Dok Vojadžer nije javio da ga tuku kosmički zraci nismo znali gde počinje međuzvezdani prostor.

• Heliosfera nas štiti od većine smrtonosnih kosmičkih zraka.zraka.

• Kad duvaju solarni vetrovi heliosfera se širi. Kad eksplorida supernova heliosfera se pomera bliže Suncu. Ako je dovoljno jaka da je gurne do Zemlje ona se kupa u kosmičim zracima.

• Srećom to se zadnji put dogodilo pre 2 miliona godina. Kako to znamo? Umiruća zvezda je ostavila trag u manganskim kamenčićima na dnu okeana.

Misija Vojadžer

• Kada su ušli u orbitu Jupitera njegova gravitacija ih je izbacila iz sunčevog sistema.

• Karl Sagan je primetio da misija Vojadžera pruža Karl Sagan je primetio da misija Vojadžera pruža nešto poput besplatnih ulaznica za večnost. Okupio tim da napravi poruku civilizacijama koje bi jednog dana mogle da nađu ovu letilicu.

• Njegova ideja je bila da se kamere Vojadžera okrenu pre odlaska u međuzvezdani prostor prema onome što je nazvao bledo-plava tačka.

New Horizons

• Januara 2006. godine povoljan položaj Jupitera za lansiranje New Horizons.

• New Horizons je interplanetarna svemirska sondaNew Horizons je interplanetarna svemirska sondau okviru programa New Frontiers (Nove granice). Lansirana je da prouči Pluton i Kujperov pojas vršeći preletanje (flyby) Plutona i jednog ili više objekata u Kujperovom pojasu.

• Najbliže preletanje Plutona 14. jula 2015. godine

Kosmos : Prostorno – vremenska odiseja

• To je to. To smo mi.

• Zemlja je veoma mala pozornica na velikoj kosmičkoj areni.• Te vrednosti potkopavaju fanatizam i neznanje. Znati starost Zemlje, udaljenost

zvezda ili kako život evoluira.• Zašto je to važno? Zavisi od toga u koliko velikom svemiru želite da živite.• Neki vole da je mali. I to je u redu i razumljivo.• Neki vole da je mali. I to je u redu i razumljivo.• Ja želim da je velik. Kad sve ovo pustim u mozak i srce, osećam se lepo.

• Želim da znam šta je na tim mračnim mestima.• I šta je bilo pre velikog praska.• Želim da znam šta je iza kosmičkog horizonta i kako je nastao život.• Ima li još mesta u kosmosu gde su materija i energija oživele i postale svesne.• Želim da budem dobra i jaka karika u lancu generacija.• Mi i ostala bića na Zemlji nosimo nasleđe kosmičke evolucije duge milijarde

godina.

Neil de Grasse Tyson

Literatura

Internet & MOOC

• From Big Bang to Dark Energy

• Introduction to solar system

• Alien Worlds: The Science of Exoplanet

Knjige:

• Bil Brajson – Kratka istorija bezmalo svačega

• Ana Parizi – Revolucija u nauci, Linija vodilja,

• Lion Linderman – Božja čestica

Do novog susreta sa vama:“Do viđenja”

Čuvajte i negujte

bledo plavu tačku. bledo plavu tačku. www.worldspaceweek.org

http://udruzenjeoksi.weebly.com

www.daniloborovnica.wordpress.com

Svetska nedelja Svemira - Srbija