Embed Size (px)
Citation preview
Opšti principi na kojima se temelji Svetskareferentna baza (WRB) postavljeni su na radnimsastancima u Sofiji 1980 i 1981 godine asastancima u Sofiji 1980. i 1981. godine, adodatno su razrađeni od strane radnih grupa,zaduženih za njihov razvoj.
Opšti principi su:
• Klasifikacija zemljišta temelji se naosobinama zemljišta definisanim naosobinama zemljišta definisanim naosnovu dijagnostičkih horizonata, osobinai materijala, koji u najvećoj mogućoj meritreba da budu merljivi i uočljivi na terenu.
• Prilikom izbora dijagnostičkih osobinauzima se u obzir njihov odnos saprocesima koji se odvijaju prilikomp j j j pformiranja zemljišta. Uočeno je dapoznavanje procesa koji se odigravajuprilikom formiranja zemljišta doprinosib lj j k kt i iji ljišt li d iboljoj karakterizaciji zemljišta, ali da onine bi trebalo da budu korišćeni kaokriterijumi za diferencijaciju.
• Primenom najveće moguće generalizacije, vrši seodabir dijagnostičkih osobina koje su značajne zaupravljanje zemljištem.p j j j
• Klimatski parametri se ne primenjuju prilikomkvalifikacije zemljišta. U potpunosti je prihvaćeno da
i t b d b d k išć i ilj i t t ijoni treba da budu korišćeni u cilju interpretacije, udinamičnoj kombinaciji sa osobinama zemljišta, ali nei da budu deo definicije zemljišta.
• WRB je sveobuhvatni sistem klasifikacije kojiomogućava ljudima da prilagode svoj nacionalnisistem klasifikacije i sastoji se iz dva nivoakategorijskih detalja:kategorijskih detalja:
1. Referentne baze, ograničene samo naprvi nivo, koja ima 32 referentnezemljišne grupe;2. WRB sistem klasifikacije sastoji se odkombinacija seta kvalifikatora koji mogubiti prefiksi ili sufiksi i definisani su najedinstven način i dodati imenu referetnejedinstven način i dodati imenu referetnezemljišne grupe, što omogućavapreciznu karakterizaciju i klasifikacijupojedinačnih zemljišnih profila.
• Mnoge referentne zemljišne grupe u okviru Svetskereferente baze predstavljaju najznačajnija zemljišta uregionima i služe da obezbede sveobuhvatan uvid u svetskizemljišni pokrivačzemljišni pokrivač.• Referentna baza nije osmišljena da bi zamenila sistemenacionalne klasifikacije zemljišta, već da bi služila kaozajednički imenitelj koji će obezbediti komunikaciju nameđunarodnom nivou To podrazumeva da kategorije nižegmeđunarodnom nivou. To podrazumeva da kategorije nižegnivoa, verovatno trećeg nivoa Svetske referentne baze, moguobezbediti lokalni diverzitet na nivou jedne države.Istovremeno, niži nivoi naglašavaju one osobine zemljištakoje su značajne za korišćenje i upravljanje zemljištemkoje su značajne za korišćenje i upravljanje zemljištem.• Izmenjena legenda Mape svetskih zemljišta koju je sačinioFAO⁄ UNESCO (FAO, 1988), upotrebljena je kao osnova zarazvoj Svetske referentne baze kako bi se na valjan načiniskoritistila korelacija koja postoji na međunarodnom nivouiskoritistila korelacija koja postoji na međunarodnom nivouu pogledu zemljišta, što je već učinjeno realizacijom ovogprojekta i pokretanjem drugim inicijativa.• Prvo izdanje Svetske referentne baze objavljeno je 1988.godine i sadrži 30 referentnih zemljišnih grupa dok je drugogodine i sadrži 30 referentnih zemljišnih grupa, dok je drugoizdanje objavljeno 2006. godine i sadrži 32 referentnezemljišne grupe.• Definicije i opisi zemljišnih jedinica odražavaju varijacijeu karakteristikama zemljišta i na horizontalnom i nau karakteristikama zemljišta, i na horizontalnom i navertikalnom nivou, i služe kao prostorne veze u okvirupejsaža.
• Termin Referentna baza ima funkcijuzajedničkog imenitelja koji predstavljazajedničkog imenitelja koji predstavljaSvetska referenta baza. Njene jedinicedovoljno su široke da obezbedeharmonizaciju i korelaciju između postojećihnacionalnih sistema.• Osim što služi kao spona izmeđupostojećih sistema klasifikacije, Svetskareferentna baza takođe se koristi kao stalnoreferentna baza takođe se koristi kao stalnosredstvo komunikacije za prikupljanjeglobalnih baza podataka o zemljištima, kao iza pokretanje i uspostavljanje nadzora nadsvetskim zemljišnim resursima.• Nomenklatura koja se koristi zarazlikovanje zemljišnih grupa zadržavatermine koji se tradicionalno koriste ili kojitermine koji se tradicionalno koriste ili kojimogu biti jednostavno uvedeni u postojećijezik. Oni se precizno definišu kako bi bilaizbegnuta konfuzija koja nastaje onda kada
i i k i liči i k ijse nazivi koriste u različitim konotacijama.
Iako je usvojen osnovni okvir u FAO legendi (sa dvanivoa kategorija i smernicama za razvoj klasa uokviru trećeg nivoa), doneta je odluka o povezivanjunižih nivoa. Svaka referentna zemljišna grupa uokviru Svetske referentne baze ima listu mogućihsufiksa i prefiksa koji se mogu složiti u nizu, i takosufiksa i prefiksa koji se mogu složiti u nizu, i takomogu nastati jedinice drugog nivoa.
Osnovni principi na kojima se temelji razlikovanjeklasa su sledeći:
• Na višem nivou kategorije, klase serazlikuju uglavnom na osnovu primarnogpedogenetičkog procesa na osnovu kojegsu nastale karakteristične osobinezemljišta, osim u slučajevima kada suposebne geološke podloge od većegznačaja.
d i lji j di i• Na drugom nivou, zemljišne jedinicerazlikuju se na osnovu svih sekundarnihprocesa koji se odvijaju prilikomformiranja zemljišta, što umnogome utiče
i bi ljišna primarne osobine zemljišta. Uodređenim slučajevima, osobine zemljištakoje imaju značajan uticaj mogu biti uzeteu obzir.
Potvrđeno je da se veliki broj referetnih zemljišnihgrupa može pojaviti u različitim klimatskimuslovima. Ipak, odlučeno je da ne treba uvoditi
d l kli kih bi k kpodelu na osnovu klimatskih osobina kakoklasifikacija zemljišta ne bi bila podređenamogućnosti da se prikupe podaci o klimi.
Struktura
Svetska referentna baza se trenutnosastoji od dva nivoa kategorijskihdetalja:
Nivo 1: Referentne zemljišne grupe,kojih ima 32
Nivo 2: Kombinacija Referentnihzemljišnih grupa sa kvalifikatorima,kako bi se detaljno odredileosobine referentnih zemljišnih grupaosobine referentnih zemljišnih grupadodavanjem seta kvalifikatoradefinisanih na jedinstven način.
KLJUČ ZA ODREĐIVANJE REFERETNIH ZEMLJIŠNIHGRUPA
Ključ za određivanje Referetnihzemljišnih grupa u okviru Svetskezemljišnih grupa u okviru Svetskereferetne baze nastao je na osnovuLegende svetske mape zemljišta sveta.Na osnovu istorije Ključa za određivanjeglavnih jedinica zemljišta, nastalog naosnovu Legende svetske mape zemljišta,možemo otkriti da se oda se onumnogome temelji na funkcionalnosti i daumnogome temelji na funkcionalnosti, i daje osmišljen da bi se izvršila ispravnaklasifikacija na najdelotvorniji mogućnačin.
Glavne jedinice zemljišta poređane su takoda centralni koncept glavnih zemljištabude gotovo automatski, tako što će seg ,kratko navesti ograničen brojdijagnostičkih profila, osobina ilimaterijala.
Tabela 1. predstavlja pregled i logiku po kojoj je datredosled referetnih zemljišnih grupa u okviru Ključa zaodređivanje Svetske referetne baze. Referetnezemljišne grupe razvrstane su na setove na osnovudominantnih identifikatora, tj. faktora ili procesa zaformiranje zemljišta koji na najoočigledniji načinuslovljavaju formiranje zemljišta. Razvrstavanje grupa
đ l d ć hurađeno je na osnovu sledećih principa:
1. Prvo, organska tla koja se razlikuju od mineralnih tla(Histosoli)
2. Druga važna distinkcija u Svetskoj referentnoj bazi (WRB)odnosi se na uočavanje ljudske aktivnosti kao faktora zaformiranje zemljišta, zbog čega se Antrosoli i Thnosoli
d l i l k đ ič i k dnavode posle Histosola. Takođe, stiče se utisak danovouvedeni Tehnosoli treba da budu navedeni napočetku Ključa, iz sledećih razloga:
• brzog prepoznanja zemljišta koja ne bib l di i ( k ič ljiš k jitrebalo dirati (toksična zemljišta o kojima
treba da se brinu stručnjaci)• dobijanja homogene grupe zemljišta u
neuobičajenim materijalima;ž j ć i i k ji d• pružanja mogućnosti onima koji donose
značajne odluke da upotrebom Ključaodmah uoče problematična zemljišta
3. Sledeća u nizu su zemljišta sa ozbiljnim ograničenjima za razvoj korena biljaka (Kriosoli iLeptosoli).
4. Potom sledi grupa referentnih zemljišnih grupa koje su u prošlosti bile ili su još uvek podsnažnim uticajem vode: Vertisoli, Fluvisoli, Solonec, Solončak i Glejsoli.
5. Sledeći set zemljišta u okviru referentnih zemljišnih grupa čine ona zemljišta u kojimagvožđe (Fe) i⁄ili aluminijum (Al) igraju važnu ulogu prilikom formiranja: Andosoli,Podzoli Nitisoli i FerasoliPodzoli, Nitisoli i Ferasoli.
6. Sledeća u nizu su zemljišta sa vodom u podzemnom sloju: Planosoli i Stagnosoli
7. Narednu grupu čine zemljišta koja se javljaju uglavnom u stepskim predelima, koja imaju oraničnisloj bogat humusom i visoku zasićenost bazama: Černozemi, Kastanozemi i Feozemi.
8 Sledeći set čine zemljišta iz suvljih područja sa akumulacijom gipsa (Gipsisoli) silicijum dioksida8. Sledeći set čine zemljišta iz suvljih područja sa akumulacijom gipsa (Gipsisoli), silicijum dioksida(Durisoli), ili kalcijum-karbonata (Kalcisoli)
9. Sledeći set odnosi se na zemljišta sa podoraničnim slojem koji je bogat humusom: Albeluvisoli,Akrisoli Luvisoli i LiksisoliAkrisoli, Luvisoli i Liksisoli.
10. Najzad, relativno mlada zemljišta ili zemljišta sa slabo ili nerazvijenim profilom, ili veomahomogeni peskovi, grupisana su zajedno: Ambrisoli, Arenosoli, Kambiosoli i Regosoli.
Tabela 1. Racionalizovani Ključ za razumevanje Svetske referentne baze zemljišnih grupa
1. Zemljišta sa debelim organskim slojem: Histosoli
2 Z ljišt ž i lj d ki ti j2. Zemljišta sa snažnim ljudskim uticajem Zemljišta koja se dugo i intenzivno koriste za poljoprivredu: Antroposoli
Zemljišta koja sadrže mnogo predmeta: Tehnosoli3. Zemljišta sa ograničenom mogućnošću za razvoj korena zbog j g g j gplitkog permafrosta ili prisustva kamenja Zemljišta na kojima je stvoren led: Kriosoli Plitka ili izrazito šljunkovita zemljišta: Leptosoli4 Zemljišta pod uticajem vode4. Zemljišta pod uticajem vode Zemljišta na kojima se smenjuju vlaga i suša, bogata nadimajućom glinom: Vertisoli
Inundacione ravni, plimna močvarna zemljišta: Fluvisoli Alkalna zemljišta: Solonec
Z ljiš b ć k i j S l č k Zemljišta obogaćena nakon ispravanja: Solončak Zemljišta pod snažnim uticajem podzemnih voda: Glej5. Zemljišta sa značajnim procentom FE ili Al Alofani ili Al-humus kompleksi: Andosoli
Č Čeluvijacija i čiluvijacija: Podzoli Akumulacija FE pod uticajem hidromorfnih uslova: Plintosoli Glina niske aktivnosti, fiksacija P, snažna struktura: Nitisoli Dominacija kaolinita i seskvioksida: Feralsoli6. Zemlišta sa stagnirajućom vodom Nagli teksturni diskontinuitet: Planosoli Strukturni ili umereni teksturni diskontinuitet: Stagnosoli
7 Akumulacija organskih materija izraziti bazni status7. Akumulacija organskih materija, izraziti bazni status
Tipično molični: Černozemi Prelazak na suvlju klimu: Kastanozemi
Prelazak na vlažniju klimu: Faeozemij8. Akumulacija slabije rastvorljivih soli ili neslanih supstanci
Gips: Gipsisoli Silicijum-dioksid: Durisoli
K l ij k b t K l i li Kalcijum-karbonat: Kalcisoli9. Zemljišta sa podoraničnim slojem obogaćenim glinom
Albeluvični nanos: AlbeluvisoliNiski bazni status, visokoaktivna glina: AlisoliNiski bazni status, niskoaktivna glina: AkrisoliVisoki bazni status, visokoaktivna glina: LuvisoliVisoki bazni status, niskoaktivna glina: Liksisoli10. Relativno mlada zemljišta ili zemljišta sa slabo razvijenim profilom ili zemljišta bez razvijenog profila Sa kiselim tamnim površinskim slojem: AmbrisoliPeskovita zemljišta: ArenosoliUmereno razvijena zemljišta: KambisoliZemljišta bez značajnije razvijenog profila: Regosoli
NIVO KVALIFIKATORA
U Svetskoj referetnoj bazi podataka (WRB), pravi se razlika između kvalifikatora koji seobično dovode u vezu s određenom Referntnom zemljišnom grupom , kvalifikatora kojesluže kao spona između Referetnih grupa, i ostalih kvalifikatora. Kvalifikatori koji sebič d d d đ i R f i Klj č d i d j ćobično dovode s određenim Referetnim grupama u Ključu su navedeni uz odgovarajuće
Referentne zemljišne grupe, na primer: Hidroagrarni ili Plagični koriste se za određivanjeAntroposola. Kvalifikatori koji služe kao spona među Referetnim zemljišnim grupomodražavaju značajne dijagnostične kriterijume za određivanje druge Referentne zemljišnej j j g j j g jgrupe. U tom slučaju, Ključ za određivanje Svetske referentne baze diktiraće izborReferentne zemljišne grupe, a kvalifikator koji služi kao spona obezbediće vezu sadrugom Referetnom zemljišnom grupom. Ostali kvalifikatori su oni koji se ne uglavnomdovode u vezu s Referetnom zemljišnom grupom i ne služe kao spona s drugimdovode u vezu s Referetnom zemljišnom grupom i ne služe kao spona s drugimReferentnim grupama, na primer: Gerični ili Pozični za Ferasole. Ova grupa održavakarakteristike koje se ne koriste kao tipičan kvalifikator za određenu grupu.
PRINCIPI I UPOTREBA KVALIFIKATORA U SVETSKOJ REFERENTNOJ BAZI (WRB)
Za određivanje nivoa kvalifikatora koristi se sistem sa dva nivoa:
Prefiksni kvalifikatori: kvalifikatori koji se obično dovode u vezu s određenim Referetnimzemljišnim grupama i Kvalifikatori koji se koriste kao spona ; kvalifikatori koji se koriste kaospona poređani su na isti način kao Referentne zemljišne grupe u Svetskoj referentnoj bazi,spona poređani su na isti način kao Referentne zemljišne grupe u Svetskoj referentnoj bazi,sa izuzetkom Arenosola, budući da je ovaj međunivo svrstan sa kvalifikatorima tekturnihsufiksa. Termin „haplični“ naveden na kraju liste prefiksnih kvalifikatora pokazuje da se natom mesto ne koriste ni kvalifikatori koji se obično dovode u vezu s određenim Referentnim
ljiš i iti k lifik t i k ji l ž kzemljišnim grupama, niti kvalifikatori koji služe kao spona.
Sufiksni kvalifikatori: ostali kvalifikatori, poređani na sledeći način: (1): kvalifikatori koji seodnose na dijagnostičke horizonte,osobine ili materijale; (2) kvalifikatori koji se odnose naj g , j ; ( ) jhemijske karakteristike; (3) kvalifikatori koji se odnose na fizičke karakteristike; (4)kvalifikatori koji se odnose na mineralogične karakteristike; (5) kvalifikatori koji se odnosena površinske karakteristike; (6) kvalifikatori koji se odnose na teksturne karakteristike,uključujući grube fragmente; (7) kvalifikatori koji se odnose na boju; (8) preostaliuključujući grube fragmente; (7) kvalifikatori koji se odnose na boju; (8) preostalikvalifikatori
Tabela 2 ‐ Prefiksni i sufiksni kvalifikatorif
Prefiksni kvalifikatori Sufiksni kvalifikatoriGlacijalni Gipsirični
u Svetskoj referentnoj bazi – primer Kriosola
Turbični KalkaričniFolični Ornitični *Histični DistričniTehnički EutričniTehnički Eutrični
Hiperskeletni Reduktakvični *Leptični OksiakvičniNatrični TiksotropskiSalični AridniVitrični SkeletniSpodični AreničniMolični SiltičniMolični SiltičniKalcični Glinasti *Umbrični DreničniKambični Novični *Haplični
*= novouvedeni kvalifikatori
Primeri:Histični turbični kriosoli (Reduakvični, Distrični)
Haplični kriosoli (Aridni, Skeletni)
Prefiksni kvalifikatori uvek se stavljaju ispred Referentne zemljišne grupe; SufiksniPrefiksni kvalifikatori uvek se stavljaju ispred Referentne zemljišne grupe; Sufiksnikvalifikatori se uvek stavljaju između zagrada posle imena Referentne zemljišne grupe.Kombinacije kvalifikatora kojima se označava sličan status ili dupliranje kvalifikatora nisudozvoljene, kao što su, recimo, kombinacije Tionični i Distrični, Kalkarični i Eutrični, iliRodični i Hromični.
Specifikatori kao što su: „Epi-, „Endo-, „Hiper-„Hipo, „Tapto-, „Bati“-, „Para-„ Proto-„,Kumuli- i Orto“- upotrebljavaju se da označe određeni stepen kvalifikatoraKumuli „, i „Orto upotrebljavaju se da označe određeni stepen kvalifikatora.Prilikom kvalifikacije zemljišnog profila, svi kvalifikatori s navedene liste moraju bitievidentirani. Prilikom izrada mapa, razmer će usloviti broj upotrebljenih kvalifikatora. Utom slučaju, prefiksni kvalifikatori imaju prioritet u odnosu na sufiksne kvalifikatore.Li k lifik k R f ljiš i lji j ći i l č jLista kvalifikatora za svaku Referentnu zemljišnu grupu primenljiva je u većini slučajeva.Potrebno je evidentirati one slučaje u kojima se koriste kvalifikatori koji nisu uvršteni nalistu i dostaviti taj spisak Radnoj grupi svetske referetne baze.
Geografska dimenzija kvalifikatora iz Svetske referentne baze – veza sa razmerom mapeIako Svetska referentna baza (WRB) nije prvobitno osmišljena da bi se izradila mapazemljišta njene korene pronalazimo u Svetskoj mapi zemljišta Pre pojave WRB-azemljišta, njene korene pronalazimo u Svetskoj mapi zemljišta. Pre pojave WRB a,Legenda koju je izradio FAO korišćena je za izradu mape zemljišta različitih razmera, što jeuglavnom bilo uspešno (Na primer, mapa zemljišta u Bangladešu, Bocvani, Etiopija,Evropska unija, Kenija i Ujedinjena Republika Tanzanija). Bez obzira da li je to poželjno ili
k i i k d i d ljiš ( i 1 1000000ne, WRB se koristi kao sredstvo za izradu mape zemljišta (Na primer, 1:1000000 razmerMapa evropskih zemljišta, 1:250000 Mapa zemljišta centralne visije Vijetnama).
Osnovni princip prilikom izrada mape zemljišta jeste osmišljavanje legende mape koja ćebiti najprimerenija svrsi istraživanja Ukoliko se Svetska referentna baza koristi kaobiti najprimerenija svrsi istraživanja. Ukoliko se Svetska referentna baza koristi kaopomoćno sredstvo prilikom izrade mape zemljišta na globalnom nivou koja je malograzmera, potrebno je imati strukturu koja će dopunjavati takve mape. Stoga, diskusija olistama kvalifikatorima ne bi trebalo da bude organizovana zasebno i potrebno jepregledati svetske mape zemljišta i uzeti u obzir sadržaje iz Svetske referentnebaze.Dakle, preporučuje se da kvalifikatori iz Svetske referentne baze budu povezani samapama zemljišta koje su malog razmera na sledeći način:
• prefiksni kvalifikatori za izradu mapa razmera od 1⁄ 5* 10 6 do 1⁄106
• sufiksni kvalifikatori za izdradu mapa razmera od 1⁄106 do 1⁄250* 103
Za mape većih razmera preporučeno je da se upotrebljavaju i nacionalni ili lokalni sistemiklasifikacije zemljišta. Oni su osmišljeni tako da bi se uzela u obzir varijabilnost lokalnogzemljišta, koja se ne uzima u obzir u Svetskoj referentnoj bazi.
OBJEKAT KLASIFIKOVAN U SVETSKOJ REFERENTNOJ BAZI
Kao i druge opšte reči, termin “zemljište” ima nekoliko značenja. Prema tradicionalnomznačenju, zemljište predstavlja prirodni medijum za rast biljaka, bez obzira na to da liposeduje jasno uočljive zemljišne horizonte (Istraživanje zemljišta, 1999). U Svetskojreferetnoj bazi izrađenoj 1998. zemljište je definisano kao:
“…. Celovito prirodno telo koje ima tri prostorne i jednu vremensku dimenziju. Tri glavneosobine zemljišta su sledeće:
• Sastoji se od mineralnih i organskih komponenti, uključujući čvrsta, tečna igasovita stanja.
• Komponente su organizovane u strukture, koje su specifične za pedološki medijum.Ove strukture formiraju morfološki aspekt zemljišnog pokrivača, koji jeOve strukture formiraju morfološki aspekt zemljišnog pokrivača, koji jeekvivalentan anatomiji živog bića. Nastaju tokom stvaranja zemljišnog pokrivača,kao rezultat dinamike i kombinacije različitih osobina. Istraživanja strukturezemljišnog pokrivača omogućavaju uočavanje fizičkih, hemijskih i bioloških
bi k i h t j šl i kt l t j ljišt i d iđ j josobina, kao i shvatanje prošlog i aktuelnog stanja zemljišta, i predviđanje njegovebudućnosti.
• Zemljište se konstantno razvija, zbog čega zemljište ima četvrtu dimenziju-vreme”.
Iako postoje mnogi argumenti zaograničavanje istraživanja zemljišta i izraduograničavanje istraživanja zemljišta i izradumapa kako bi se identifikovale stabilnepovršine zemljišta određene debljine, Svetskareferetna baza usvojila je širi pristup kada ječ d j i i bj kti k ji čireč o davanju naziva svim objektima koji čine
epiderm planete Zemlje (Nachtergaele, 2005).Takav pristup ima brojne pozitivne strane,umnogome zahvaljujući činjenici dag j j jdozvoljava da se uhvatimo u koštac saekološkim problemima na sistematičan isveobuhvatan način, a istovremeno seizbegavaju diskusije o definiciji zemljišta kojaizbegavaju diskusije o definiciji zemljišta kojaće biti opšte prihvaćena, kao i o potrebnojdebljini i stabilnosti zemljišta. Stoga, objektklasifikovan u Svetskoj referentnoj bazi su :bilo koji materijal smešten dva metra izadpovršine koji su u kontaktu sa atmosferom, saizuzetkom živih organizama, površineprekrivene neisprekidanim ledom koji nisuprekrivene neisprekidanim ledom koji nisupokrivene drugim materijala, kao i vodenemase dublje od dva metra.
Ova definicija uključuje neisprekidane stene popločana urbana zemljišta zemljišta uOva definicija uključuje neisprekidane stene, popločana urbana zemljišta, zemljišta uprivrednim područjima, zemljišta u pećinama, kao i podvodna zemljišta. Zemljišta ispodneisprekidanih stena, osim onog koji se javlja u pećinama, uglavnom se ne klasifikuju. Uposebnim slučajevima, Svetska referentna baza može se koristiti da bi se klasifikovalazemljišta ispod stena, na primer, za paleopedološku rekonstrukciju životne sredine.
Kada je reč o horizontalnoj dimenziji, klasifikovani objekt treba da bude dovoljno veliki dapredstavlja prirodu bilo kojeg horizonta i varijabilnosti koje mogu postojati Najmanjapredstavlja prirodu bilo kojeg horizonta i varijabilnosti koje mogu postojati. Najmanjahorizontalna površina mora biti između 1 i 10 metara kvadratnih, u zavisnosti od zemljišnogpokrivača.
PRAVILA KLASIFIKACIJE
Klasifikacija obuhvata tri koraka.
Prvi korak
Opis, debljina i dubina slojeva moraju biti usklađeni sa pravilima iz Svetske referetne baze,koja se odnose na dijagnostične horizonte, osobine i materijale, i koji su definisani naosnovu morfoloških i⁄ili analitičkih kriterijuma (Poglavlje drugo) U slučaju kada jedan slojosnovu morfoloških i⁄ili analitičkih kriterijuma (Poglavlje drugo). U slučaju kada jedan slojispunjava kriterijume koji se odnose na više od jednog dijagnostičkog horizonta, osobinu,ili materijal, to se opisuje kao “preklapanje” ili “slučajnost”.
Drugi korak
Opisana kombinacija dijagnostičkih horizonata, osobina ili materijala upoređuje se saKljučem Svetske referentne baze (Poglavlje 3) kako bi se pronašla Referetna zemljišnaKljučem Svetske referentne baze (Poglavlje 3), kako bi se pronašla Referetna zemljišnagrupa, što predstavlja prvi stepen klasifikacije Svetske referetne baze. Korisnik trebasistematično da razmotri Ključ, od početka i eliminacijom jedne po jedne Referetnezemljišne grupe za koju nisu ispunjeni svi navedeni zahtevi. Zemljište pripada prvojReferetnoj zemljišnoj grupi čije kriterijume u celosti ispunjava.
Treći korak
Na drugom nivou klasifikacije Svetske referentne baze, koriste se kvalifikatori. Kvalifikatorid i Klj č k R f ljiš k fik i i fik isu navedeni u Ključu uz svaku Referetnu zemljišnu grupu, kao prefiksni i sufiksni
kvalifikatori. Prefiksni kvalifikatori su oni koji se tipično dovode u vezu sa Referetnomzemljišnom grupom ili predstavljaju sponu sa ostalim Referetnim grupama. Svi drugikvalifikatori navedeni su kao sufiksni kvalifikatori. Za kvalifikaciju na drugom nivou, svij g ,navedeni kvalifikatori moraju biti dodati nazivu Referentne zemljišne grupe. Redunantnikvalifikatori (čije karakteristike su uključene u prethodni set kvalifikatora) ne dodaju se.Mogu se koristiti specifikatori kako bi se prikazao stepen kvalifikatora. Donji slojevi mogubiti naznačeni specifikatorom “Tapto” koji može biti korišćen s bilo kojim drugimbiti naznačeni specifikatorom “Tapto”, koji može biti korišćen s bilo kojim drugimkvalifikatorom, kako je navedeno u Poglavlju pet.
U slučajevima kada se zemljište nalazi ispod novog materijala, primenjuju se sledećapravila:
1 Novi material koji preovlađuje i donji sloj zemljišta klasifikuju kao celina ukoliko se1. Novi material koji preovlađuje i donji sloj zemljišta klasifikuju kao celina, ukoliko senjihova kombinacija klasifikuje kao Histosol, Tehnosol, Kriosol, Leptosol, Vertisol,Fluvisol, Glejsol, Andosol, Planosol, Stagnosol ili Arenosol.
2. U drugim slučajevima, novi material se klasifikuje na prvom nivou ukoliko je deblji od 50cm, ili u slučajevima kada izdvojeni novi material ispunjava zahteve propisane za nekuReferentnu zemljišnu grupu, koja nije Regosol.
3. U svim drugim slučajevima donji sloj zemljišta se klasifikuje na prvom nivou.
4. Ukoliko su gornji slojevi klasifikovani na prvom nivou, donji sloj zemljišta se navodid d j T ifik d k fik č i d d j i R f ljišdodavanjem Tapto-specifikatora, dok se sufiks –čni dodaje na naziv Referne zemljišnegrupe donjeg sloja zemljišta. Ta celina se navodi u zagradama koje se stavljaju nakonnaziva zemljišta u gornjem sloju, na primer: Tehnički umbrisoli (Sivkast) (Tapto-Podzolični). Ukoliko se donji sloj klasifikuje na prvom nivou, dominirajući materijal se) j j j p , j jnavodi zajedno s kvalifikatorom Novik.
Za opis zemljišta i njegovih osobina koriste se Smernice za opis zemljišta (FAO, 2006). Korisno je navesti pojavu i dubinu dijagnostičkih slojeva osobina i identifikovanihKorisno je navesti pojavu i dubinu dijagnostičkih slojeva, osobina i identifikovanih materijala.Terenska klasifikacija predstavlja preliminarnu ocenu koja obuhvata sve uočljive ili lakomerljive osobine i karakteristike zemljišta i odgovarajućih terena. Konačna klasifikacija vršise kada postanu dostupni svi analitički podaci. Preporučljivo je korišćenje Procedura zaanalizu zemljišta (Van Reeuwijk, 2006) nakon određivanja hemijskih i fizičkih osobina.
PRIMER KLASIFIKACIJE ZEMLJIŠTA IZ SVETSKE REFERETNE BAZE
Zemljište ima feralični horizont, tektura u gornjem sloju feraličnog horizontal menja se odpeskovite ilovače do peskovite gline u okviru 15 cm. pH vrednost je u granicama između5.5. i 6, što predstavlja pokazatelj da je reč o umerenoj do visokoj zasićenosti. B horizontje tamno crven, na dubinama većim od 50 cm javljaju se viroze.je tamno crven, na dubinama većim od 50 cm javljaju se viroze.
Terenska klasifikacija ovog zemljišta je sledeća: Liksični feralsol (Ferični, Rodični).Ukoliko potonja laboratorijska analiza pokaže da je kapacitet za razmenu katjona feraličnogl j ji d 4 l k 1 li ljiš k j kl ifik j k Lik ič i V ič isloja manji od 4 cmolc kg -1 gline, ovo zemljište se na kraju klasifikuje kao Liksični Vetični
Ferasol (Ferični, Rodični).
