XIV

GEOGRAFIJA TURIZMAEKONOMSKO-GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE TURIZMA . , , , . , 287 . 1986. . 595 . 1996. . 1,6 2020. . . , 30% , , , , , . . 1980-2000.. 7,3% 17,4% 22,5% 2010. . 65,97% 51,6% 1995. , 12. 1990. . 5. 1995. . . 2020. . .

. 11% , 2008. . 20%. 1,9 1987. . 3,7 2008. . 1998. 779 . , 1,8 2010. .

, , , , , . , . 230 . 10,6% . , , , , , , , . 20,8 . , 22 , 77,6 ., 33,7 ., 15,2 ., 9,9 . 100 . 11,4% 1,8 2010 .

, , 15 . .

Vrste turistikIH tritaTuristiko trite se deli na unutranje i meunarodno.

Unutranje ili nacionalno predstavlja sveukupnost izmeu turistike ponude i turistike potranje iji subjekti su preduzea, firme podreeni dravi i graani te drave u ulozi turista. U svetu postoji onoliko nacionalnih trita koliko ima zemalja (oko 193).

Razmer i karakter svakog od njih definie se na mikro i makro ekonomskom nivou i zavisi od socijalno psiholokih, zakonodavnih, prirodnih i ekolokih osobenosti date drave. Meunarodno turistiko trite je skup odnosa turistike ponude i potranje iji subjekti su preduzea ili vie nacionalnih turistikih industrija i graani drugih drava u ulozi turista.

Druga podela je na emitivno i receptivno turistiko trite.

Emitivno turistiko trite ima teritorijalne osobenosti koje stvaraju uslove za turistiku potranju ali nema uslova ili mogunosti da zadovolji tu potranju pa se za to turisti usmeravaju izvan njenih granica.

Receptivno turistiko trite ima takve teritorijalne karakteristike, da njegovi uslovi i resursi imaju mogunost da zadovolje turistike potrebe i na toj osnovi formira i ponudu ali nema dovoljno potranje, pa je ta ponuda usmerena ka mestima izvan granica.

Emitivno turistiko trite pokriva teritoriju stalnog mesta boravka turiste, dok se receptivno trite identifikuje sa turistikom destinacijom. Sa te take gledita emitivno turistiko trite moe da se nazove DAVALAC, a receptivno PRIMALAC.

Vrste turistikih trita prema kriterijumu ukupne ponude i ukupne potranje

Pod pojmom ukupna ponuda podrazumeva se itav skup informacija na tritu koje se odnose na postojee mogunosti na uslove za kupovinu i potronju turistikih proizvoda koji je u skladu sa konkretnom vrstom turistikog motiva i elja turista.

Pojam ukupna potranja podrazumeva skup informacija na tritu o postojeim vrstama turistike potronje i potranje koja je u skladu sa motivima za putovanjem i spremnosti da se kupuju i troe turistike usluge i robe.

Na bazi definisanih kriterija razlikujemo:

trite za turistiki odmor trite za poslovna putovanja trite za kulturno - saznajna putovanja trite za hobi putovanja trite za sportsko zabavna putovanja trite za leilina turistika putovanja trite za insentiv (podsticajna) putovanja trite za putovanja u treem dobu za penzionere trite za seoski turizam trite za dugotrajna i kratkotrajna putovanja.....

Podela trita po vrstama roba i usluga

Svako turistiko putovanje predstavlja kupoprodaju nekoliko vrsta usluga i roba prevoz, smetaj i boravak, ishranu i prehrambene proizvode, zabavu, sportska zanimanja, informacione usluge, rezervacione, posrednike usluge.

Nabrojane usluge i robe proizvode razliita preduzea i nude ih samostalno na tritu. Turista u ulozi kupca moe da bira i kombinuje na svoj nain. Na turistikom tritu deluju i specijalizovana preduzea TUROPERATERI - koji na svojevrstan nain posreduju izmeu turiste kupca i odgovarajuih saobraajnih, hotelijerskih, ugostiteljskih firmi koje se nalaze u ulozi prodavca.

Turoperateri prethodno zakupljuju odnosno ugovaraju turistike usluge ili robe od proizvoaa, kombinuju ih u turistike pakete dodajui sopstvene usluge, i na taj nain stvaraju i nude nov proizvod za krajnjeg potroaa.

U turistikoj teoriji i praksi slian proizvod se naziva PUTOVANJE SA OPTOM CENOM, a popularni nazivi su i PAUALNO (nemaki); FORFETNO(francuski); INCLUSIVE TOUR ili PACKAGE TOUR(eng).

Kupoprodaja svih elemenata ponuenih na tritu u vidu celovitog turistikog proizvoda turistikog putovanja ima svoju specifiku. Ona zavisi od kvaliteta ponuenih roba i usluga, nivoa ciena, obima i kolebanja ponude i potranje, karaktera konkurencije.

Postoji nekoliko razliitih trita turistikih usluga i i roba, kao npr:

trite turistikih prevoznih usluga - vazduni saobraaj (arter i linijski), vodeni saobraaj, elezniki i drumski saobraaj.

trite usluga za smetaj i boravak (hotelijerske usluge, usluge u motelima...)

trite restoranskih proizvoda trite sportsko zabavnih usluga trite posredniko rezervacionih usluga trite putovanja sa ukupnom cenomSvako od nabrojenih trita moe se podeliti na podvrste u vezi sa specifinim karakterom usluga i roba koje su subjekt kupoprodaje.

Stvarno i potencijalno turistiko trite

Da bi se ostvarila kupoprodaja datog turistikog proizvoda treba da budu ostvareni svi uslovi za zakljuivanje posla. Treba da postoji potranja i ponuda proizvoda, direktne i posebne informacione veze meu njima, cena prihvatljiva za obje strane i dr.

U zavisnosti od toga da li postoji skup uslova koji garantuju kupoprodaju turistiko trite se deli na STVARNO I POTENCIJALNO.

Stvarno turistiko trite je ono na kojem se vri realna kupoprodaja turistikih usluga i roba zbog postojanja svih neophodnih uslova poslovanja.

Potencijalno turistiko trite je ono gde nedostaje jedan ili vie uslova za realne poslove i zbog toga se ne vre stvarne kupoprodaje odgovarajuih turistikih roba i usluga. Pri potencijalnom turistikom tritu uslovi koji nedostaju mogu da budu na strani ponude i potranje. U prvom sluaju se govori o potencijalnoj ponudi, a u drugom o potencijalnoj potranji.

Celogodinje i sezonsko turistiko triteTuristika putovanja su u vezi sa odreenim prirodno klimatskim uslovima. Ti uslovi imaju razliitu privlanost za turiste tokom 4 godinje sezone i zbog toga su turistika ponuda i potranja nekih vrsta turistikih proizvoda jako koncentrisana u jednoj godinjoj sezoni. (npr. odmor na moru, ski turizam)

Sezonsko turistiko trite postoji u sluaju kad je osnovni oblik kupoprodaje jasno koncentrisan i tano odreenom dobu godine. Na primer istraivanja u Nemakoj za period od1985 1995. godine: 60 70% kupovine paualnih putovanja na more se deavaju 6 meseci pre poetka sezone (decembar januar); a 20 30% u toku 4 5 nedelja pre putovanja (april maj). Samo 10% se realizuje 1 2 sedmice do polaska na putovanje. Poslednjih godina u porastu je UPIS U POSLEDNJI MINUT odnosno LAST MINUTE BOOKINGS.

Celogodinje turistiko trite je ono na kojem tokom godine ponuda i potranja turistikih proizvoda je stalna, a kupoprodaja je neprekidna.

Vrste trita u zavisnosti od teritorijalnih osobenostiTrita se razlikuju prema teritorijalnom okviru u kojem nastaju i postoje. Prema teritorijalnim osobenostima turistika trita se dele na: MIKROREGIONALNA (lokalna), REGIONALNA, NACIONALNA, i SVETSKO.

Nacionalno pokriva odreene zemlje, a globalno teritorije svih zemalja. Granice mikroregionalnog i regionalnog trita nisu strogo odreene jer se nalaze u granicama odreenih zemalja i uglovnom su to trita administrativnih jedinica.

U svetskoj turistikoj organizaciji (SOT) daju se statistiki podaci po regionalnim turistikim tritima nadnacionalnog nivoa: Afrika, SAD, Evropa, Jugoistona Azija, Pacifik, Srednji Istok. U okviru ovih rgiona daju se podaci za subregione koji se u odreenim sluajevima podudaraju sa dravama:

za Afriku: istona, severna, juna, srednja i zapadna

za Ameriku: centralna, sjeverna i juna i karipska

za istonu Aziju i Pacifik: severoistona Azija, jugoistona Azija, Australija, Melanezija, Mikronezija, Polinezija

za Evropu: centralno istona, severna, juna, zapadna i istono mediteranska

za Srednji Istok: zajednica arapskih zemalja zaliva (GCC), Egipat, Jordan, Liban, Sirija

za junu Aziju: Banglade, Indija, Iran, Pakistan, Nepal, Maldivi i irlanka

Obim svetskog turistikog trita se stalno poveava, a prihodi od turizma su jo vei.

Obim turistikog trita po regionima za 1996. god.

REGIONBR. TURISTA U MILIONIMAPRIHODI OD TURISTA U MILIJARDAMA $

SREDNJI ISTOK15. 1218. 243

JUNA AZIJA4. 4753. 948

ISTONA AZIJA I PACIFIK89. 77482. 207

AMERIKA115. 572106. 330

EVROPA437. 329214. 673

AFRIKA19. 5937. 621

UKUPNO591. 864423. 022

Poseban vid turistikog trita u teritorijalnom aspektu je TURISTIKA BERZA. Berza je konkretan izraz susreta na konkretnom mestu turistike ponude i potranje sa razliitih trita. Za razliku od fondovskih (robnih i valutnih) turistika berza nije mesto za aktivno masovnu prodaju. Na njoj se ostvaruju kontakti izmeu buduih prodavaca i kupaca turistikih proizvoda. Sa gledita sadrajnih karakteristika i forme turistika berza ima karakter izlobe. U vreme izlobe potecijalna potranja i ponuda predstavljaju maksimum informacija o svojim namerama u donosu na predstojee kupoprodaje turistikih roba i usluga. isto trgovinske operacije na berzi su neznaajni i ne menjaju karakter izlobe.

Uesnici na turistikoj berzi i njihove meusobne veze

Izlagai i posetioci profesionalcisu skupovi turoperatera i putnikih agencija, transportnih, hotelijerskih predstavnika, tematsko zabavnih parkova, kongresnih centara, turistikih organizacija, institucionalizovanih kompjuterskih sistema za komunikacije i rezervacije, izdavakih firmi, obrazovnih institucija, proizvoaa turistike opreme.

Neprofesionalni posetioci su stanovnici odgovarajue zemlje ili regiona ili grada gde se odrava berza i od kojih se formiraju turistiki tokovi. Kao dokaz da turistike berze imaju preteno izlobeni karakter pokazuju rezultati sledee ankete:Ciljevi uea izlagaa na turistikoj berzi

CILj UEA% DA

INFORMACIONO - SAMOPREDSTAVLJANJE73

USPOSTAVLjANjE NOVIH KONTAKATA59

ODRAVANjE I OBNOVA STARIH KONTAKATA54

DOBIJANjE INFORMACIJA O DRUGIM IZLAGAIMA52

DOBIJANjE INFORMACIJA OD POSETILACA44

PREDSTAVLjANjE NOVIH PROIZVODA38

ZAKLjUIVANjE POSLOVA7

TESTIRANjE TRITA ZA NOVE PROIZVODNE IDEJE4

Ciljevi uea graana posetilaca na turistikoj berzi

CILjEVI UEA% DA

RADOZNALOST NA TURISTIKOJ BERZI38

INFORMACIJE O NOVIM DESTINACIJAMA33

PROUAVANjE CENA TURISTIKIH PROIZVODA29

REZERVACIJE (KUPOVINA PUTOVANjA)19

Turistike berze se mogu podeliti na vie vrsta prema vremenu i mestu i informacionoj razmeni izmeu ponude i potranje:

a) po geografsko teritorijalnoj pripadnosti uesnika:

meunarodne uestvovanje predstavnika zemalja iz celog sveta

regionalne uestvovanje predstavnika datog regiona (Jugoistone Evrope)

nacionalne uestvovanje predstavnika jedne drave

b) prema turistikom proizvodu objektu predstavljanja:

vieprofilni za prikazivanje raznovrsnih turistikih proizvoda, oprema, robe (turistike berze u Berlinu ITB, u Moskvi MITT, u Londonu WTM world travel market)

specijalizovane za jahting turizam, kamping, karavaning, za hotelijersku i restoransku opremu i za turistiki saobraaj.

c) prema reimu dostupnosti za razliite vrste uesnika:

javna berza sa slobodnim pristupom za iroku publiku (sajam turizma u Beogradu, u Varni)

profesionalno- javna prvi dani su samo za akreditovane uesnike, a poslednjih dana vrata se otvaraju i za javnost i ulaz se plaa.

profesionalna dostupna samo za akreditovane profesionalce bez uea javnosti (NUR REISE PREMIERE u Frankfurtu)

TURISTIKO TRITE I PAKET ARANMANI

Trite je definisano i u svom optem znaenju predstavlja skup odnosa ponude i potranje gde se podsredstvom novca vri razmena materijalnih dobara, robe i usluga.

Tri su bitna elementa turistikog trita:

1. Turistika tranja i ponuda (subjekti turistikog trita),

2. Turistika usluga (predmet turistikog trita),

3. Cene turistikih usluga.

Turistiko trite se razvija paralelno sa razvojem saobraaja posebno eleznice. Francuski pisac Stendal je 1830 godine prvi put upotrebio izraz turizam za oznaavanje sve masovnijih putovanja. Pojava savremenog turizma vezana je za ime Tomasa Kuka. On je prvi shvatio da eleznica, da bi bila rentabilna, mora da bude puna putnika i da su eleznike kompanije spremne da prihvate snienje cena karte ako im se ponudi popunjavanje u vagonima. Tako je Kuk doao do ideje da organizuje grupna putovanja vozom. 1841. godine on je organizovao prvo grupno putovanje za 600 ljudi. Godine 1845. Kuk je organizovao specijalnu firmu koja je osim putovanja predlagala i druge usluge sa jedinstvenom cenom, tzv. turistiki pake aranman.

Kuk je nudio ekskurzije za ljude razliitih finansijskih mogunosti, tj. usklaivao je ponudu sa pojedinim segmentima trita. Interes za putovanje je naglo rastao, on je u paket aranman ukljuivao sve vie usluga, kao to su rezervacije za voz i mesta u hotelu. Nivo usluga je bio dobar, a cene prihvatljive. Godine 1873. Kuk je napravio drugu revoluciju i uveo Kukov kupon sa kojim su pojedini turisti, koji su predhodno napravili ugovor, mogli u resoranima hraniti uz popust. Malo kasnije uveo je i treu inovaciju - cirkularno pismo, koje je neka vrsta eka kojima se ostvaruju rezervacije i noenje u pojedinim hotelima. Plaanje za usluge klijent je vrio u Kukovoj firmi, a ova firma je kasnije vrila transfer te sume vlasnicima hotela i zadravala izvestan procenat. Korienjem kupona i cirkularnog pisma stvorila je uslove za formiranje mree turistikih agencija, hotela i restorana povezanih meusobnim ugovorima. To je poetak hotelijarskih lanaca. MEUNARODNO TURISTIKO TRITEMeunarodni turisti su posetioci koji ostaju barem jednu no u stranoj zemlji. Meunarodne ekskurzije ne moraju ni da prenoe (zato to mogu imati svoje prenoite, na pr. na brodu, u kampu).

RAZVOJ MEUNARODNOG TURIZMAPrva faza: U antikom periodu (Kina, Grka, Rimska imperija), putovanja su imala trgovaki, poslovni i sportski karakter.Rimska pota je igrala ulogu putnike agencije. U doba renesanse, od 950-1500 g. , poinju velika putovanja ("grand tour") u kojima uestvuju mladi aristokrati iz Evrope, koji pseuju paniju, Azurnu Obalu, Italiju i druge mediteranske zemlje da bi upoznali Evropu i antike spomenike. U poetku prosek trajanja tih tura iznosio je 4 godine, a prosena starost uesnika bila je 23 godine. Poetkom 20. veka trajanje ovih tura smanjeno je na 3-4 meseca, a starost poveana na 40 godina. Vana osobenost ovih tura je da nisu bile osvajake ni trgovake nego kulturne i religiozne. Uesnici u grand turama obino su putovali sa celom svitom (pratnjom). Po njihovim stalnim marrutama (Pariz Avinjon dolina Rone eneva panija) nikla su prenoita, stanice za odmor i smenu konja, dopunsku poslugu i vodie. Putovanje je bilo dugo i ponekad opasno, a mladi aristokrati su imali potrebu za muzikom, zabavom, tako da su u poseenijim mestima nalazili zaposlenje ljudi razliitih profesija. Velika geografska otkria posle Kolumbove plovidbe (1492) do Amerike, promenila su pogled na svet evropskih ljudi i takoe podstakla interes za putovanja.

Drugi vaan dogaaj u srednjem veku bio je uspostavljanje dravne slube za meunarodne potanske i putnike dilianse. U 17. i 18. veku aktivirano je nekoliko mineralnih banja za leenje i odmor krunisanih glava, poznatih osoba i njihovih dvorjana. Za potrebe aristokratije neke stare rimske terme se pretvaraju u banjska mesta: Karlsbad, Vii, Baden-Baden, Evian, Eks-le-Ben, Spa, Bat, Bajrojt i druge.

Druga faza: Natanak i razvoj putnikih (turistikih) agencija usled industrijalizacije i obrazovanja mladih. Turistiko trite se razvija paralelno sa razvojem saobraaja, posebno eleznice. Pojamturist uveo je Samjuel Fig 1800. kojim je oznaio oveka koji putuje (putnika). Zatim je enegleski asopisSporting magazin uveo pojamturizam 1811. g. Francuski pisac Stendal je 1830. godine upotrebio izraz turizam za oznaavanje sve masovnijih putovanja.

Pojava savremenog turizma vezana je za za ime Tomasa Kuka. On je tvorac koncepcije kompleksne turisti;ke usluge. Naime, on je prvi shvatio da eleznica, da bi bila rentabilna, mora da bude puna putnika i da su eleznike kompanije spremne da prihvate snienje cene karte ako im se ponudi popunjavanje vagona. Tako je Kuk doao do ideje da organizuje grupna putovanja vozom. On je 5. 07. 1841. g. organizovao prvo grupno putovanje za antialkoholiare sa 570 ljudi od Lestera do Lafberta i obratno. Godine 1845. je organizovao specijalnu firmu koja je osim putovanja predlagala i druge usluge sa jedinstvenom cenom, tzv. Turistiki paket aranman. Kuk je nudio ekskurzije za ljude razliitih finansijskih mogunosti, tj. Usklaivao je ponudu sa pojedinim segmentima trita. Organizuju se obrazovna, trgovinska i druga putovanja. Interes za putovanje je naglo rastao, a on je u putovanja ukljuivao sve vie usluga, kao to su rezervacije za voz i mesta u hotelu. Nivo usluga je bio dobar, a cene prihvatljive.

Godine 1873. Kuk je napravio drugu revoluciju i uveo Kukov kupon, s kojim su se pojedini turisti koji su prethodno napravili ugovor, mogli u restoranima hraniti uz popust.

Malo kasnije Kuk je uveo i treu inovaciju cirkularno pismo, koje je neka vrsta eka kojim se ostvaruju rezervacije i noenja u pojedinim hotelima. Plaanje za uslugu klijent je vrio u Kukovoj firmi, a ova firma je kasnije vrila transfer te sume vlasnicima hotela i zadravala izvestan procenat. Korienjem kupona i cirkularnog pisma stvorila je uslove za formiranje mree turistikih agencija, hotela i restorana povezanih meusobno ugovorima. To je poetak hotelijerskih lanaca. Godine 1890. u programe tomasa Kuka bilo je ukljueno ve oko 1000 hotela. Godine 1925. stvorena je Meunarodna organizacija turistikih firmi i organizacija. Trea faza: Od Drugog svetskog rata do 1980. Turizam s uvruje kao industrija, sa svojim mestom u svetskoj i nacionalnoj ekonomiji, s vanom ulogom u meunarodnim odnosima, sa svojim mogunostima za zdravstveni oporavak ljudi i zadovoljavanje njihovih potreba za odmor i rekreaciju, kuturu, zabavu. Turizam zahvata stotine miliona ljudi i ostvaruje 13% dohotka u svetskojekonomiji. Evropa se pretvara u centar svetskog turizma preko 50% putovanja u svetu, preko 55% smeajnih kapaciteta i prihoda. Burno se razvija i turizam na Bliskom i Dalekom istoku, junoj Aziji, Severnoj Africi, severnoj i centralnoj Americi i drugim regionima. Razvijaju se razliite vrste turizma morski, planinski, balneoloki (banjski), seoski, ekoloki itd. Stvaraju se organizacije za izgradnju savremenih objekata hotela, restorana, zabavnih parkova itd. Danas postoji Svetska turistika organizacija sa seditem u Madridu. Ona proglasila 27 septembar za Svetski dan turizma.

etvrta faza: povezana s globalizacijom svetske ekonomije posle 1980. Stvaranje mnotva meunarodnih udruenja i asocijacija u turizmu. U hotelijerstvu i ugostiteljstvu lanci, franizing, holdinzi itd. Globalizaciju u turistikoj delatnosti karakteriu razliiti procesi. Pomenuemo samo neke vanije:

Gutanje malih turistikih agencija i turoperatora od velikih turoperatora TUI, Nekerman, ITS Nemaka, Tompson Engleska.

Ukljuivanje velikih turoperatora u hotelijerstvo (TUI iz Nemake ima preko 150 000 leaja) i druge ekonomske delatnosti turizma;

Stvaranje svetskog informacionog i rezervacionog sistema za davanje informacija i usluga turistima. U tom pravcu posebno mesto zauzima Internet, koji ukljuuje oko 50% svetskih rezervacija za usluge u turizmu;

Ukljuivanje finansijskih, osiguravajuih, penzionih i drugih ustanova u turistiku delatnost. To se u praksi realizuje kroz razliite oblike kreditiranja turistikih preduzea i putovanja turista.

Povezivanje delatnosti specijalizovanih preduzea sa prateim delatnostima avijacije s hotelijerstvom i turoperatorskom delatnou, turoperatora s hotelijerskom delatnou i avijacijom, hotelijera s turoperatorskom, trgovinskom i saobraajnom delatnou.

Proces koncentracije i monopolizacije se ostvaruje u dva aspekta horizontalnom i vertikalnom. Podsetiemo se ta to znai.

Horizontalna koncentracija je objedinjavanje preduzea u jednom istom sektoru, t. j. Ili samo hotelijerska preduzea, ili samo putnike agencije, turoperatori itd. , koji u odreenim sluajevima zadravaju relativnu samostalnost, a u drugim se spajaju, da se uspeno odupru konkurenciji. U sutini se stvaraju pravi turistiki trustovi, koji osvajaju trite konkretne vrste usluga ili roba. Na bazi horizontalne koncentracije su stvorene sve hotelske grupe (lanci), na taj nain prvih sto (kriterijum za izbor je minimum 4000 soba) dre i koriste 3 472 o86 soba u 24 120 hotela (Le Monde, 1997). Prvi je HOSPITALITI FRANIZ SISTEMS (SAD) sa 5 500 hotela i 500 000 soba. Drugi je HOLIDEJ IN VORLDVAJD (V. Britanija) sa 2 260 hotela i 386 323 sobe. Trei je OJS HOTELS INTERNENEL (SAD) sa 3 646 hotela i 317 423 sobe. etvrti je AKKOR (Francuska) sa 2 465 hotela i 279 145 soba). Sledeih est su MARIOT INT; ITT ERATON; PROMUS KORP., HILTON HOTEL KORP., KARLSON HOSPITALITI, HAJAT INTERNENEL svi iz SAD. Ukupno navedenih 10 hotelskih lanaca sa svojih 17 085 hotela i 2 216 923 soba predstavljaju 64%ponude od prvih stohotelskih grupa. Po novijim podaci redosled je neto drugaiji (vidi sledeu tabelu), to svedoi da se u tom domenu deavaju dinamine promene.

Horizontalna koncentracija se ostvaruje i u restoranstvu posebnou firmama za brzu hranu. Najveu ekspanziju belee pica-lanci, ali Mekdonalds zadrava prvo mesto. U SAD Pica Xat sa 7000, Dominos Pisa sa 5500 i Litl Kajzers sa 3200 objekata dre 85% trita (1996).

Vertikalna koncentracija nastaje kad pojedina preduzea s razliitim predmetom delatnosti kao hoteli, turoperatori, posrednici i dr. , objedinjuju svoju delatnost u turizmu, izlazei na trite usluga i roba najee u formi turistikih putovnja sa zajednikom cenom. Tipian primer za vertikalnu koncentraciju je ulazak aviokompanija u turistiki biznis.

Najvee hotelske kompanije u svetu

NazivZemlja registracijeBroj soba u hotelima

CendantSAD528. 891

Bas (hotel-restoran)V. Britanija461. 434

Marriott internationalSAD322. 300

ChoiceSAD305. 153

AcorFrancuska291. 770

StarwoodSAD200. 583

PromusSAD180. 923

Carlson H. W. SAD115. 244

HzattSAD97. 134

Hilton corp. SAD87. 014

XIX " ". , , . . " ", . , (1808), (1824), (1884), (1903) . 1820. , 1830. -. 1850. . , . , , . , XIX . XVIII XIX , , . ( ). . , , . 1830. "" " ". 1859. .

XIX . " , ".

. XIX . XIX , , , , , , , , , . , , , , . ( ) , , -.

. " " , , . , . . , . , , . 30- XX 20 , 40 . 1 .

"" , , . 1950- . , , .

1970. , ( , , , , , ) , . , .

:

, ;

;

;

;

;

,

;

, ;

, , ;

, , ;

-, , , , , , , .;

.

1947. 16 , 1960. . 75 . XX , 1985. 325 2002. 702, 6 . ( ) . 1. 924. 000 .

, , , , 2/3 . "Homo oeconomicus" "Homo technicus", "Homo turisticus". 3 ( ) , .

, . 2/3 . , .

, . " ".

" ".

, " ". 1/3 .

, , , " ", 20% .

, 90% , .

. , , , , , , . . , .

, , .

75% , , , , , , . , .

, . , , . , , , .

, : , , , , .

. 11% , 3%, . . 12% 6% , 20-30% . 13% , 2 000 . 500 25% . 200 . , . , , , , . .

:

1. , ;

2. ;3. ,

4. ;5. , 6. .

. :

) 30% , , , , , ;

) 40% , , , , .

) 50% , , , , .

:

, ;

, ;

;

,

,

, ,

, , , . . :

- :

1. ,

2. ,

3. ,

4. .

:

1. ,

2. , ,

3. , ;

:

1. . , , , , ;

2. ;

3. , .

TURISTIKE REGIJE SVETASvetski turistiki prostor mogue je podeliti u est regiona:

1. Evropa,

2. Severna i Juna Amerika,

3. Afrika,

4. Istona Azija, Australija I Okeanija,

5. Juna Azija i

6. Bliski istok.

Najvaniji pravci su prema Evropi i Severnoj Americi, koji su i glavni izvori turizma. Azija i pacifik belee veliki porast broja turista, s tim to veliki priliv stranih turista ne potie iz tog regiona.

Sledea tabela prikazuje putovanja (dolaske) turista u svetu i po pojedinim kontinentima (teritorijama) za period 1950-2005. g. (hilj. turista).

Br. GodinaSvetEvropaAmerikaAzija i PacifikAfrikaAustralija

1. 1950. 251770, 20, 30, 5

2. 1970. 1661134252, 42, 6

3. 1980. 28819061217, 38, 7

4. 1990. 456284945215, 011, 0

5. 2000. 68939612811128, 29, 2

6. 2005. 80844413315636, 710, 6

1) Evropski kontinent je objekt najvie meunarodnih putovanja. Moe se ak govoriti o "evrocentrinosti" svetskog turizma. Na samom kontinentu preovlauju putovanja ka Junoj i Zapadnoj Evropi, u vezi s odmorom i rekreacijom u primorskim zonama. Udeo evropskih turista u ukupnom broju turista po regionima je priblino sledei: Juna Azija 10%, Bliski istok 37%, Afrika 30%, Amerika 13%, istona Azija I pacifik 17%. Iz Evrope putuje godinje oko 300 miliona turista a iz Severne i June Amerike deset puta manje.

Evropski turizam ima 3 glavna pravca:

1. izmeu evropskih zemalja,

2. prema Aziji,

3. prema Severnoj i Junoj Americi (posebno Karispkom basenu).

Evropskim zemljama 2001. g. je pripadalo preko 50% materijalno-tehnike baze u turizmu sveta (hoteli, restorani, objekti za zabau). Evropske zemlje su takoe osnovni generatori i polazita turistikih putovanja, i realizuju znaajne prihode od turizma. Glavni pravac u Evropi ide od severa prema jugu. Francuska, koja je najposeenija zemlja, privlana je za kratkotrajne eksurzije I tranzit od severa prema jugu, ali sami Francuzi su skromni u putovanjima. Po nekim istraivanjima 80% Francuza koji su putovali u inostranstvo ili su samo do susedne zemlje: panije, V. Britanije, Italije i Austrije. Od daljih destinacija za Francuze su privlane Severna Amerika (3/4), Afrika (1/3) i Azija (1/5). Glavna destinacija u Africi je Egipat.

Afirmisane turistike zemlje Evrope su: Francuska, panija, V. Britanija, vajcarska, austrija, Italija, Grka, Nemaka, Holandija i druge.

Brzo se turistiki razvijaju Zemlje Evrope i Bliskog istoka: Turska, Kipar, eka, Hrvatska, Rusija, Bugarska i Rumunija.

Top lista evropskih zemalja po broju meunarodnih turistikih dolazaka, 2005. gZemljeBroj turista, 2005.

1. Francuska93. 150. 000

2. panija55. 575. 000

3. Italija36. 959. 000

4. V. Britanija30. 447. 000

5. Nemaka21. 445. 000

6. Turska20. 269. 000

7. Austrija19. 857. 000

8. Poljska14. 990. 000

9. Maarska12. 774. 000

10. Portugal12. 221. 000

2) Ameriki kontinent takoe je objekt brojnih putovanja, posebno Srednja i Severna Amerika i Karipski basen. SAD su na prvom mestu u svetu po turistikim putovanjima u zemlji inostranstvu, kao I po valutnim prihodima i rashodima. Afirmisane turistike draveu Americi su Kanada, Meksiko, Brazil. Izvan SAD Amerikanci najvie putuju prema Evropi, koja ih privlai svojom istorijom, kulturom. Mnogi je poseuju i zbog svog etnikog porekla. Na primer 20 miliona Amerikanaca su irskog porekla, 10 miliona poljsko, a takoe veliki broj maarskog, nemakog, italijanskog, junoslovenskog itd. Takoe je u porastu broj amerikih turista u karipskom basenu, naroito u Meksiku, a takoe Kanadi, Japanu i Istonoj Aziji. Brzo se turistiki razvijaju zemlje Srednje Amerike: Dominikanska republika, Kuba, koje privlae interesovanje evropskih turista (Nemaca i drugih).

3) Azijsko-pacifiki region je u usponu, posebno destinacije koje imaju egzotian karakter i visok nivo usluga. Brzo se razvija turizam u Kini, Tajlandu, Singapuru, Indiji, Indoneziji, Filipinima, Cejlonu, Tajvanu, Vijetnam.

4) Afrika se uvruje na meunarodnom turistikom tritu, posebno Severna Afrika Egipat, Tunis, Maroko. U srednjoj i junoj Africi nude specifine vrste turizma ekoturizam, safari, lovni turizam.

5) Bliski istok privlai turiste zbog arheolokih ostataka, religioznih centara, primorskih odmaralita. U primorskim odmaralitima na Bliskom istoku kao i u Severnoj Africi turoperatori nude elementarne destinacije tipa "more-sunce-pesak". Izgraeni su za strance hotelski kompleksi koji imaju karakter "luksuznih geta", koji, makar i da su u egzotinoj prirodi, izoluju turiste od lokalnog stanovnitva i njegove kulture. I mnoge druge zemlje u razvoju su tipini predstavnici morske turistike monokulture (turizam na tri S engl. Sea, sun, sand more, sunce, pesak).

6) Australija kao jedna od najduih i najskupljih destinacija u svetskom turizmu ima tradicionalno dobar i raznovrstan turizam i velike prirodne resurse. Visoke cene su posledica njihove udaljenosti od turistikih trita Amerike, Evrope I japana. U svetskim razmerama oko 40-50% ukupnih trokova u meunarodnom turizmu ide za prevoz trurista.

RECEPTIVNA TURISTIKA TRITA

Meunarodni turistiki tokovi se odlikuju pre svega odreenim geografskim usmerenjem i teritorijalnom koncentracijom. Raspored meunarodnih turistikih putovanja prema razliitim dravama zavisi najvie od turistik eponude, koju one formiraju. Kao to smo ve rekli, 2002. godine je registrovano 702. 600. 000 uesnika u meunarodnom turizmu. Receptivne zemlje su tada po osnovu inostranog turizma zaradile 476 milijardi dolara. To znai da je proseno dnevno boravilo izvan svoje zem 1. 924. 000 turista, koji su proseno dnevno troili 1, 3 milijarde dolara. 2005. , 2. 210. 000 , 2 . Broj domaih turista je 3-4 puta vei. Svi zajedno ine oko 3 milijarde turista, to je skoro polovina svetskog stanovnitva.

1970. 166. 100. 0001995. 534. 400. 000

1975. 222. 000. 0002000. 661. 000. 000

1980. 284. 000. 0002005. 808. 000. 000

1985. 238. 000. 0002010. *936. 500. 000

1990. 456. 000. 0002020. *1. 060. 000. 000.

* 2010. 2020. .

Po pokazateljubroj stranih turistikih poseta elna mesta na svetskoj rang listi poslednjih godina zauzimaju SAD, Francuska, panija i Italija. Te etiri zemlje privlae oko 31% meunarodnih turistikih putovanja sveta (1996), i 35% svetskih prihoda od meunarodnog turizma. Osim navedenih najveih receptivnih trita u meunarodnom turistikom biznisu prisustvuje i niz drugih nacionalnih trita s obimnom turistikom ponudom, koji stalno uveavaju svoj udeo na tritu. Brzo se razvijaju receptivna trita u Centralnoj Evropi posle 1990. g. (Poljska, eka), u Sredozemnom basenu (Turska, tunis, maroko), u istonoj Aziji i pacifiku (Hongkong, Novi zeland, Filipini, Kina) (tabela).

Po veliini godinjih prihoda od inostranog turizma posebno se istiu (vidi tabelu): SAD (66, 5 milijardi dolara), panija (33, 6) Francuska (32, 3) i Italija (27). SAD ima 36 miliona turista mawe nego Francuska, ali ostvaruje skoro tri puta vei prihod od turizma, pre svega zato to turisti u Francuskoj krae borave. Turizam je teritorijalno dosta koncentrisana delatnost. Prvih 10 turistiki najrazvijenijih zemalja sveta ostvaruje 45% ukupnog prihoda, te za sve ostale zemlje ostaje 55%. Ovakva neravnomernost e se i dalje odrati, jer su turistiki najrazvijenije zemlje sveta u samom svetskom vrhu i po nizu drugih pokazatelja. Zbog toga one dosta ulau u ouvanje ivotne sredine i ureenje prostora, jer predimenzioniram promet turista moe postati negacija sam sebi.

Po visini trokova za turizam na prvom mestu su SAD (58 milijardi dolara), Nemaka (53), Velika Britanija (40), Japan i druge razvijene zemlje.

Najvei suficit u odnosu izmeu prihoda i rashoda od turizma ostvaruje tzv. Evropska "Velika trojka" panija, Francuska i Italija, a slede ih SAD i Kina. Po prognozama strunjaka Kina e 2020. godini biti najposeenija zemlja nae planete. U usponu je takoe turizam Australije i pacifika, pri emu veliki znaaj ima vazduni saobraaj. U Evropi je usponu turizam Belgije i Luksemburga, a takoe bivih socijalistikih zemalja Poljske, Maarske, Rusije. U Egiptu i nekim zemljama Bliskog istoka turizam je u opadanju zbog terorizma i politike nestabilnosti.

Broj poseta turista(u hilj.), najvei rashodi za turizam i najvei prihodi od turizma (mil. USD), 2004.

Broj poseta turista

(u hilj.) Najvei rashodi za turizam (mil. USD)Najvei prihodi od turizma (mil. USD)

1. Francuska75. 1212. panija55. 6333. SAD46. 0854. Italija37. 1005. Kina 41. 7616. V. Britanija27. 7557. Hong Kong23.5098. Meksiko20 6189. Kanada19. 09510. Rusija9. 164

1. SAD93. 2172. Nemaka78. 5533. V. Britanija68. 7784. Japan48.1755. Francuska28.600

6. K21. 3607. Rusija16. 5278. Italija16. 5159. Holandija16. 50010. Kanada14.925

1. SAD112. 7802. panija 51.1253. Francuska40.8424. V. Britanija37. 1935. Nemaka35. 5896. Italija28. 6657. Kina27. 7758. Austrija18. 4019. Kanada14. 92510. Meksiko11.566

Najveci suficit u turizmu 2004. g.

(prihodi - rashodi), mil. USDNajvei deficit u turizmu 2004. g. (razlika prihoda i rashoda), mil. USD

1. panija

37.7882. Francuska

12. 2423. Italija

12. 1504. SAD

19. 5635. Kina

6. 3956. Grka

9. 9297. Turska

11. 059

8. Tajland

7. 7119. Portugal

5. 56310. Hrvatska*3. 030

1. Nemaka

-42. 9642. V. Britanija

-31. 5953. Japan

-33.8824. Rusija

-11. 3015. Holandija

-6. 2406. Belgija

-5. 2917. vedska

-3. 2088. Kanada-4. 8059. Irska*-0. 645

10. Singapur*-0. 281

*Podaci za 2002. g.Na bazi poreenja receptivnih i pasivnih turistikih tokova mogu se izdvojiti nekoliko kategorija zemalja. Pojedine zemlje se premetaju iz jedne grupe u drugu.

1. Zemlje s preteno pasivnim (emitivnim) turizmom: Nemaka, Japan, Velika Britanija, Holandija, vedska, Belgija, Rusija, Izrael itd.;

2. Zemlje s preteno aktivnim (receptivnim) turizmom: Francuska, Italija, panija, Austrija, Grka, Irska, Turska, Kipar, Kina, Hongkong, Tajland, Indonezija, Malezija, Egipat, Tunis, Maroko, Meksiko, Bahami, Kuba, ostrvske zemlje u Karbima, na Pacifiku i Indijskom okeanu.

3. Turistiki razvijene zemlje sa uravnoteenim aktivnim i pasivnim turizmom: vajcarska, Australija, maarska, Danska, Belgija, Novi Zeland, meksiko itd.

4. Turistiki slabo razvijene zemlje u Africi, Junoj americi, na Bliskom istoku, Centralnoj i Junoj Aziji, sa uravnoteenim (ali slabim) aktivnim i pasivnim meunarodnim turizmom. U nekima od tih zemaljanacionalistiki ili religiozno-fundamentalistiki reimi ne ele da razvijaju meunarodni turizam.

NAJZNACAJNIJI PRAVCI TOKOVA TURISTICKIH KRETANJA

Turistiki pravci povezuju emitivna i receptivna turistika trita. Postoje dve velike kategorije pravaca tokova turistickih kretanja:

1. glavni vise od 5ml turista2. sporedni manje od 5ml turista.

U glavne pravce tokova turistickih kretanja mozemo svrstati:

1. Evropske

- Helio i balneo tropske pravce. U juznoj Evropi se preko 100 ml turista krece ka mediteranskim obalama iz hladnih i najrazvijenih delova Evrope. To su destinacije u Spaniji (Costa del Sol, Costa del Brava), Francuskoj (Azurna obala, Rusiljon, Langedok), Portugaliji (Atlanska obala), Italiji, Grckoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Tokom leta skoro iskljucivo su to turisti iz Evrope. Najbitniji saobracajni pravci su:

1. srednji pravac (Rajna i Rona) prema juznoj Francuskoj, Spaniji,

2. zapadni pravac preko Pariza i Pirineja,

3. istocni pravac kroz podunavlje i prevoja Alpa prema Hrvatskom, Italijanskom, Grckom i koridor X ka jugoistoku Evrope, koji sekod Nia rava jedan krak vodi prema Solunu i Atini, drugi prema Sofiji i istambulu.

- Pravce prema planinama i ski centrima. Preko 15 mil turista posecuje glavne destinacije Alpa, Pirineja, Vogeza, Jure, Karpata. Samo francuski zapadni Alpi privlace 1/3 skijasa, pa su tu i Svajcarski i Austrijski Alpi i destinacije severne Evrope koje posecuje nekoliko desetina miliona turista. Najbitnije destinacije su obale Lamana i urbani centri kao sto su Pariz, London, Brisel, Amsterdam, Stokholm.

- Pravce prema zamkovima u dolini Loare. Preko 2ml turista.

- Istocne pravce. Glavni pravci su obale Crnog mora, Varsava, Prag. Ove zemlje su danas u EU pa time ih mozemo svrstati u centralno-istocnu Evropu.

3. Americke

Severna Amerika je druga po broju stranih turista, ali prva po broju domacih turista.

- Glavni pravci su unutrasnji i to su:

1. severnoistocni izmedju velikih jezera,

2. jugozapadni ka Kaliforniji i Stenovitim planinama,

3. jugoistocni ka Floridi.

- Spoljni pravci:

1. Severna Amerika prema Evropi preko Atlanskog okeana, a saobracaj je vazdusni (to je najfrekventnija linija NY-LON, pa cak se organizuju soping ture i jednodnevni izleti od Njujorka do Londona i obrnuto),

2. prema Meksiku i Karipskom basenu sa 70 ml turista (do 24h). Najposecenija su pogranicna naselja sa Meksicke strane (zona maquiladora). U unutrasnosti Meksika su poseceni Meksiko siti, Akapulko.

Karakteristicno je da su americka turisticka kretanja rasporedjena tokom cele godine usled drugacije organizacije i koriscenja slobodno vremena i viseg standarda.

Sporedni pravci turistickih kretanja:

Juzni Mediteran.

Egipat, Tunis, Maroko atraktivni su u poslednjih 30 godina. U Egiptu su glavni turistiki motivi kulturno istorijiski spomenici, a u Tunisu glavna ponuda je pesak-more-sunce sa izdvojenim hotelskim kompleksima. Tunis sa preko 1ml turista se postepeno pretvara u turisticku velesilu Mediterana (Tunis je po poseti priblizan Turskoj iako je znatno manji).

Alzir ima potencijale ali i nestabilnost i drzavnu politiku usmerenu ka poljoprivredi i industriji.

Izrael u kojem je razvijen religijski i istorijski turizam (Jerusalim je sveti grad za tri religije i Jevreje). Postoji problem razlikovanja Jevreja od drugih turista.

1. Azijski pravci.

Prema tropskom delu Azije, ka Dalekom Istoku i jugoistoku iz zapadne Evrope, Japana. Glavne destinacije su Hong Kong, Filipini, Tajvan...

Japan je druga ekonomska sila sveta sa 120ml stanovnika ali nema velike posete turista. Malobrojni su iz zapadne Evrope i severne Amerike, jer postoji problem nerazumevanje jezika i kulture. To je emitivno turistiko podrucje.

Kina je u turistickom usponu sa tendencijom da postane glavni turisticki pravac sveta. Destinacije su Peking, Kineski zid, arheoloska nalazista i otvoreni primorski gradovi, kojih ima 14 i predstavljaju bescarinske zone. Tu su i Tibet i pustinje.

Indija uprkos potencijalima je slabo turistiki valorizovana. Domaci turizam je nerazvijen zbog siromastva i problema higijene i zdravlja, a izuzetak su hodocasca do svetih mesta hinduizma i budizma.

3. Africki pravci. Ukupan broj turista je mali iako je teritorija Afrike tri puta veca od Evrope.

1. Crna afrika juzno od Sahare (Senegal, Obala Slonovae, Kenija, Zair)

2. Safari turizam u nacionalnim parkovima nije masovan zbog problema smestaja, klime, troskova transporta.

3. Juznoafricka unija ulaze u promociju, a posecuju je Holandjani i Englezi.

4. Juzno Americki pravac. Ovi pravci su poseeni od strane turista iz severne Amerike (Antili, Trinidad i krune ture po prekolumbovskim teritorijama). Ka jugu je broj turista manji i Brazil, Cile, Argentina su na dnu rang liste turisticke poseenosti, izuzev pojedinih velikih gradova i istorijskih lokaliteta. Tu najveci promet ostvaruju Karibi, Dominikana, Jamajka, Haiti, Bermudi i Meksiko.

5. Severno Evropski pravac.

1. Irska (najvise je poseuju Irci poreklom iz Amerike; u Americi ima vie iraca nego u Irskoj)

2. Skandinavske zemlje, u Danskoj su su vecinom posetioci Nemci a u ostalim zemljama Englezi.

6. Tropska ostrva su egzoticna ostrva usred okeana koja su pogodna za razvoj eko-turizma. Pojedina ostrva su velicine izmedju 2 i 3 km2, a turizam je glavni izvor prihoda (Sejeli turizam i offshore poslovi). Tu spadaju i ostrva u Okeaniji (Tahiti, Fidi, Uskrnje ostrvo sa zagonetnim kamenim statuama koje se zovu moai), ali samo za imucne, kojih je mali broj.

Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da:

1. glavni pravci turistickih kretanja se vezuju za razvijene zemlje zapadne Evrope, severne Amerike i Japana

2. turisticki tokovi razvijenih i zemalja u razvoju su neuravnotezeni i asimetricni: 95% stranih turistickih kretanja je iz razvijenih, a domaca turisticka kretanja u razvijenim zemljama su dominantna, takodje, u odnosu na zemlje u razvoju.

3. Turisticki imid je posledica raspolozivih informacija koje imaju znacajnu ulogu i pri razvoju tokova ka odredjenoj destinaciji (znacaj marketinga u turizmu, propagande).

4. Izbor u masovnom turizmu je najcesce sveden na helio i balne elemente tj. klimatske razlike emitivnih i receptivnih zemalja, dok ostali faktori imaju manji uticaj.

Osnovne karakteristike vanijih emitivnih turistikih trita

U ovu grupu spadaju nacionalna trita u kojima se formira obimni turistiki tokovi usmjereni preteno prema destinacijama van vlastite zemlje.

NEMAKA

Stanovnitvo ove zemlje ini oko 82,5 miliona stanovnika. Njeni graani iznad 14 godina ostvaruju oko 150. 000 turistikih putovanja. Od toga 2/3 su putovanja radi odmora, oko 22. 000 su poslovni, a ostali ine posete rodbini i poznanicima. Struktura putovanja radi odmora pokazuje da 36. 000 su kratkotrajna 2 4 dana, a skoro 70. 000 su dua putovanja koja traju preko 5 dana. Istraivanja pokazuju da je vie od stanovnika Nemake putuje radi ostvarenja odmora barem 1 godinje i taj broj je u porastu. Taj broj se pribliava maksimalnom moguem broju, to znai da u budunosti ne treba oekivati porast obima turistike potranje u Nemakoj. U proseku svaki turist Nemac ostvari priblino 1,4 putovanja godinje i taj prosek raste to znai da mnogi turisti preduzimaju 2 ili vie putovanja godinje. Broj putovanja van Nemake je znatno vei nego broj putovanja unutar Nemake. Usled intenzivnih putovanja na odmor u inostranstvo Nemaka ima najnegativniji bilans prihoda i rashoda u svetu. Nemaku je 2004. godine posetilo 20,1 mil. turista. Prihodi od turizma iznosili su 35,6 mlrd. USD, rashodi 78,6 mlrd. USD; saldo minus 43 mlrd. USD.Motivi za preduzimanje putovanja su najvie elja za naputanjem svakodnevnice za psihiko i fiziko relaksiranje i promene ivotne sredine. Motivacione kategorije kao kontakt sa prirodomda se vidi i upozna vie svetaje u drugom planu. Inostrana putovanja radi odmora usmerena su prema primorskim zemljama Evrope: paniji, Italiji, Grkoj, Turskoj, Francuskoj. Sve vie preferiraju odmor u Tunisu i Maroku i dalekim dravama u karipskom basenu Dominikanskoj Republici i Kubi.

Samo u paniji odmor provodi oko 13% nemakih turista. U odnosu na organizovane forme turisti vie vole individualna (neorganizovana) putovanja. Stalno se poveava relativni udio paualnih (organizovanih) putovanja na raun individualnih i odnos je priblino 55:45 u korist individualnih. Najvie korieni vid saobraaja je autom, vazduni, autobusni i na kraju elezniki. 53% njih koristi auto, 28% avion, 9, 8% autobus i 8% voz. Vazduni saobraaj je u porastu. Nemaki turisti u proseku borave na odmoru 14 dana.

Proseno potroe 800. U turistikim mestima Nemci potroe 25 na dan i to najvie na hranu i pie, a ostalo na zabave i ekskurzije. Na razliitim destinacijama oko 25% nemakih turista uestvuje u organizovanim ekskurzijama i zabavama. U Nemakoj deluje oko 800 turoperatera od kojih su 4 najvea TOURISTIC UNION, INTERNATIONAL (TUI) NECKERMANN (NUR), LTU TOURISTIC, DER. Ova 4 turoperatera dre 63% trita paualnih putovanja u Nemakoj. U realizaciji turistike potranje posreduje 9000 turistikih agencija. Najvee su: DER PART, FIRST, HAPAG LLOYD, LH SITY CENTER. U prevozu uestvuje oko 1200 specijalizovanih firmi za autobusni transport, 8 automobilskih klubova, 1100 firmi za rent-a-car usluge i 154 kompanije za avio transport. Razvoj nemakog emitivnog trita karakterie se sledeom tendencijama:

1) Podela trita na istono i zapadno iako je Nemaka ujedinjena, zbog razliite kupovne moi. Iz istonih provincija je vei interes za unutranja putovanja prema zapadnoj Nemakoj.

2) Princip jaka marka (sada euro) jeftin odmor usmerava turiste u zemlje gde je povoljan valutni kurs u odnosu na lokalnu valutu (Tunis, Maroko, Turska, Hrvatska)

3) Izbor destinacija sve vie zavisi od odnosa CENA USLUGA. Nemaki turisti imaju znaajno turistiko iskustvo i na toj osnovi su probirljivi u pogledu kvaliteta turistikih proizvoda. Postepeno Turska potiskuje francusku na top listi najpoeljnijih mesta turista iz Nemake, a skandinavske zemlje potiskuju Maarsku.

4) Proizvodna formula: toplota-daljina-prostor dobija sve vie pristalica u Nemakoj. S tim u vezi raste potranja za destinacijama u Karipskom basenu, ostrvima u Tihom i Indijskom okeanu.

VELIKA BRITANIJA

Velika Britanija je jedna od 10 vodeih turistikih desinacija sveta. Ova zemlja ima oko 60,2 miliona stanovnika. Primetna je tendencija starenja stanovnitva, to e se odraziti na razvoj turistikog trita. Prema nekim prouavanjima britanski graani stariji od 15 godina ostvare godinje oko 60 mil. turistikih putovanja duih od 5 dana. Neto intenzitet putovanja u periodu 1983-93 g. je varirao od 60 70% to znai da je preko 26 mil. britanaca preduzimalo godinje barem jedno turistiko putovanje, 16% turista preduzima barem 2 putovanja godinje, a 9% - tri ili vie putovanja. Uestalost putovanja je relativno visoka za evropske standarde i iznosi 2,1 putovanje po turistu. od preduzetih turistikih putovanja 1993. godine 58% su bila unutranja i 42 u inostaranstvo, s tendencijom poveavanja putovanja u inostranstvo.

Na putovanjima u inostranstvo britanski turisti su 1996. godine potroili 13,5 milijardi funti, to predstavlja 75% od ukupnih trokova stanovnitva za turizam te godine. Prema podacima za 2004. g., V. Britaniju je posetilo 27,8 mil. turista. Iste godine ova zemlja je ostvarila prihod od turizma 37,2 mlrd. USD i potroila 68,8 mlrd. USD; saldo minus 31,6 mlrd.USD.

Velika Britanija je meu pet vodeih drava s negativnim bilansom prihoda i rashoda od meunarodnog turizma. Negativan saldo u periodu 1991-94. godine iznosio je 5 7 milijardi amerikih dolara. Glavni motivi putovanja britanskih turista u inostranstvo su: 1. promena klime, 2. upoznavanje drugih naroda i kultura. Najprivlanija za britance su turistika mesta blizu morske obale, zatim seoska podruja. Najatraktivnije destinacije za britance su Francuska, panija, Portugalija, Italija, Irska, SAD, Egipat i Tunis.

U pogledu organizacije u unutranjem turizmu samo 11% putnika koristi usluge turoperatora i kupuje inkluzivne (organizovane) ture. Pri putovanju u inostranstvo proporcija izmeu paualnih i individualnih putovanja iznosi 55 : 45 procenata, dok 70% organizovanih tura se rezervie posredstvom putnikih agencija. Od prevoznih sredstava najvie koriste automobil, zatim autobuski, elezniki i vazduni saobraaj.

Veina turistikih putovanja traje due od 5 dana (preko 55%). Proseno trajanje boravka u turistikim mestima iznosi 9 dana. Britanci potroe proseno po turistu 155 funti za osnovno putovanje godinje, i jo 125 funti za dopunsko putovanje. Putovanja su koncentrisana u letnjoj sezoni (juli-avgust). Karakteristino je da britanski turisti svoja paualna putovanja planiraju znatno unapred i rezerviu putovanja 5-7 meseci unapred.

Britanija ima razvijene turoperatorske, agencijske i transportne usluge. Od 138 turoperatora, najvei su Thomson i Air tours. Ove dve firme zajedno dre 43% trita za inkluziv ture u Velikoj Britniji. Na tritu postoji veliki broj specijalizovanih turoperatora za nude putovanja na liniji na pr. hobi turizma, ekoturizma, seoskog turizma itd. Najpoznatije firme tog tipa su Raibow, Superbreaks/Golden Rail, Highlifeall.

U Britaniji radi preko 2700 putnikih agencija, koje dre oko 6900 biroa za prodaju putovanja. najvee su Lunn Poly, Going Place, AT Mays, Thomas Cook.

Prema prognozama, razvoj britanskog emitivnog trita e zavisiti u budunosti od promene starosne strukture stanovnitva (usled starenja stanovnitva), kretanja realnih dohodaka srednjih i niih socijalnih slojeva stanovnitva, nacionalne politike za stimulisanje unutranjih putovanja i zaotravanja konkurencije turoperatorske i agencijske delatnosti.Na raun tradicionalnih vrsta masovnog turizma e se uveavati potranja za turistikim proizvodima, povezanim sa ekoturizmom, kulturno-saznajnim turizmom, sportsko-rekreativnim turizmom i planinskim ski-turzmom.

KANADA

Kanada ima 32,3 mil. stanovnika. Intenzitet putovanja na bazi ukupnog stanovnitva iznosi oko 54%. Oko 15 000 kanadskih graana uestvuje godinje u preko 90 000 turistikih putovanja koja ukljuuju barem jedno noenje. Uestalost putovanja, koja pokazuje odnos broja realizovanih putovanja i broja uesnika, iznosi 6,5 putovanja po turistu. Struktura putovanja po vrstama je sledea 40% su poslovna i 38% odmor i rekreacija. Preko 30% kanaana putuje u inostranstvo. Uestalost putovanja u inostranstvo iznosi 1,7 po turistu godinje.

Rashodi pasivnog turizma su vei od prihoda aktivnog turizma, u inostranom turizmu. Negativni saldo u turistikom platnom bilansu je visok. Godine 2004. Kanadu je posetilo 19,1 mil. turista. Prihodi od turizma iznosili su 14,9 mlrd. USD a rashodi 19,7 mlrd. USD; saldo 4,8 mlrd. USD.

Pri putovanju u inostranstvo 50% Kanaana koristi pune ili delimine usluge turoperatora ili putnikih agencija, 20% uestvuje u inkluzivnim turama s 30% rezervie hotele ili prevoz preko putnikih agencija. Kanaani najvie koriste u turistikim putovanjima automobil (75%), zatim eleznicu i avion. najvie poseuju zemlje Severne i Centralne Amerike. U evropskim zemljama Kanaani najvie koriste hotele sa dve ili tri zvezdice (85%). Glavni motivi njihovih putovanja u inostranstvo su odmor, zabava i upoznavanje drugih ljudi i kulture (54%). Ostali motivi su poseta prijateljima i rodbini (25%), poslovna putovanja (12%) itd. Glavna destinacija Kanaana su SAD (90%). U prekookeanskim putovanjima najvie poseuju Evropu (Veliku britaniju, Francusku, Nemaku). Najee u julu i avgustu, i u vreme boinih i uskrnjih praznika. pr4osean boravak u inostranstvu iznosi oko 14 dana u prekookeanskim zemljama i 10 dana u SAD. Proseno troe 500 dolara po turistu. Intenzitet turistikih putovanja raste po prosenoj stopi od 1-1,5% godinje.

JAPAN

Japan ima 128 miliona stanovnika. Statistika pokazuje da Japanci dosta putuju. U 1995. g. 27,2 mil. ljudi je uestvovalo u putovanjima s najmanje jednim noenjem. Na bazi ondanjeg ukupnog stanovnitva neto intenzitet je iznosio 22%. Ukupno je Japan realizovao 220 000 putovanja, pri uestalosti od 7,8 uea putnika. Najei motivi putovanja su zabava i razonoda (52%), poseta prijateljima i rodbini (22%), poslovna putovanja (12%), i ostalo. Oko 8% izvrenih putovanja su bila putovanja u inostranstvo (1996. g. 17 miliona). Usled pasivnog turizma Japan ima negativan saldo turistikih prihoda i rashoda u meunarodnom turizmu. Prema podacima iz 1994. godine prihodi su iznosili 3,5 milijardi a rashodi 30,7 milijardi, saldo -27,2 miljardi dolara. Prema podacima 2004. g. Japan je postilo 6,1 mil. turista. Bilans je bio sledei: prihodi 14,3 mlrd. USD; rashodi 48,2 mlrd. USD; bilans -33,9 mlrd. USD.

Priblino 30% japanskih turista uestvuje u inkluzivnim turama, dok 70% praktikuje inostrani turizam bez korienja posrednikih usluga. Zbog geografskog poloaja najvie koriste avioonski prevoz. Japanci putuju u inostranstvo najvie zbog odmora i razonode (84%) i poslovno (13,5%), i samo 2,5% zbog drugih razloga.

Za japanske turiste najprivlanije su destinacije u Aziji (46% svih putovanja u inostranstvo Hongkong, Koreja, Singapur), zatim u Severnoj Americi (33% - SAD, Kanada), Evropi (11,5% - Francuska, Nemaka, Italija) i zemljama Okeanije (10% - Australija, Novi Zeland). Prosean turistiki boravak Japanaca traje 8 dana. Trokovi po jednom turisti iznose proseno 2000 USD. Najvie putuju u avgustu, septembru i julu).

Meunarodni letovi se vre preko 17 aerodroma u zemlji. U njima uestvuje veliki broj stranih kompanja, i 4 japanske: Japan Airlines, All Nippon Airways, Japan Air System, Japan Asia Airways. Osam japanskih brodskih kompanija odrava 11 prekookeanskih marruta. U zemlji radi preko 900 turoperatore i putnikih agencija s punom licencom.

Vlada japana poela je 1991. godine program razvoja domaeg turizma pod nazivom TWO-WAY TOURISM 21 s ciljem da se u 21. veku stvore uslovi za razvoj dvostranih turistikih pravaca iz Japan i u Japan. Predviene su mere da se podstaknu putovanja Japanaca u inostranstvo s akcentom na izuavanje religije, tradicija, kulturnog naslea poseenih zemalja.

RUSIJA

Rusija ima 143 miliona stanovnika. S raspadom biveg SSSR (1990), Rusija postaje veliko emitivno turistiko trite. Rusi najvie poseuju Tursku, grku, Kipar, paniju, Azurnu obalu u Francuskoj. Prema podacima iz 1995. godine, 21,5 milion rusa je putovalo u inostranstvo. Sada je taj broj znatno vei. Intenzitet putovanja te godine iznosio je 14.3% ukupnog stanovnitva (koje je iznosilo 148,8 mil.). Iste godide Rusku federaciju je posetilo 9 300 hiljada stranaca. Te godine Rusija je realizovala prihod od aktivnog meunarodnog turizma 4,3 milijarde USD, a rashod od pasivnog meunarodnog turizma iznosio je preko 12 milijardi USD. Deficit (negativan saldo) turistikog platnog bilansa Rusije iznosio je oko 6-7 milijardi USD godinje. Po podacima za 2004. g., Rusiju je posetilo 9,1 mil. turista. Prihod od turizma iznosio je 5,2 mlrd. USD, a rashod 16,5 mlrd. USD; saldo -11,3 mlrd. USD.

Oko 61% ruskih turista putuje u zemlje bliskog susedstva - ZND (Zajednica nezavisnih drava). Vodee u toj grupi su Ukrajina i Moldavija. Znaajan deo ruskih turista poseuje baltike zemlje Letoniju, Estoniju i Litvaniju (14,4%). Osnovne destinacije ruskih turista su Turska, Poljska, UA Emirati, Kina, Finska, Litva, panija, Grka, Italija i Bugarska. Turistika putovanja Rusa su preteno paualna. Mali broj turista putuje individualno. Rusi najee putuju s motivom odmora, rekreacije i zabave. Najvei broj putovanja je na liniji primorskog turizma radi odmora, u periodu od maja do oktobra. Proseno trajanje boravka je 14 dana. prema procenama, rusi potroe oko 1 500 USD po turisti godinje.

Rusija ima 390 aviokompanija razliitog oblika vlasnitva, koje uestvuju u prevozu turista. Najvee meu njima su AEROFLOT, DOMODEDOVSKOE PO, VNUKOVSKIE AVIOLINII, PULKOVO. Ruska asocijacija turistikih agencija (PTA) broji preko 250 licenciranih preduzea, koje se bave posrednikim poslovima u turizmu. najpoznatije su VAO Inturist, AO Sputnjik, Primekspres, Neva i druge.

Osnovne karakteristike vanijih receptivnih turistikih trita

SJEDINJENE AMERIKE DRAVE

S obzirom na meunarodni turizam SAD se mogu nazvati obeana zemlja. To je reklamna parola ove zemlje, uvedena u marketinkoj kampanji 1991. g. Ciljna trita kampanje su Japan, Francuska, Velika Britanija, Kanada, Meksiko, Nemaka, Austrija, Italija, Holandija i Juna Amerika. SAD poseti godinje oko 42 miliona stranih turista. Po podacima 2004. g. SAD je posetilo 46,1 mil. turista. Ostvareni prihod iznosio je 112,8 mlrd. USD, a rashod 93,2 mlrd. USD (saldo plus 19,6 mlrd. USD). Po broju posetilaca SAD su iza Francuske (70 mil.) i panije (47,8 mil). Najvei broj turista dolazi iz severne Amerike (Kanada, Meksiko), Evrope i Azije.

SAD imaju raznovrsnu i profiliranu turistiku ponudu: kulturno-zabavni turizam u Njujorku, Los Anelesu i Nju Orleansu; oping turizam u velikim gradovima; peaenje u nacionalnim parkovima; vodene sportove i golf-turizam na Floridi; odmor na ranu u Teksasu; zimski odmor u Koloradu; ribolov na Aljasci; hazardne igre u Las Vegasu; susret sa Indijancima u Stenovitim planinama; marrutno-saznajne ture s karavanom ili autobusom; primorski odmor u Kaliforniji i jugoistonoj obali itd.

Na amerikom tritu radi mnogo nacionalnih i multinacionalnih turistikih kompanija, koje obezbeuju prevoz, smetaj i usluge stranih turista. Najvee aviokompanije su America Airlines, US Air, Continental Delta Airlines, United Airlines, America west Airlines, Southwest Airlines, Nordwest Airlines, Trans World Airlines.

U prevozu turista, najee u formi krstarenja, uestvuje i niz brodskih kompanija. Veina najveih putnikih lajnera, veih od 70 000 bruto registarskih tona (1 BRT = 2,83 m3 zapremine broda), su vlasnitvo amerikih kompanija. Na primer kompanija: Royal caribean Cruise Line (RCCL) s lajnerima Sovereign of the Seas, Magesty of the Seas i Grandeur of the Seas; kompanija Carnival Cruise Lines s lajnerom Carnival Destiny; kompanija Norwegian Cruise Line (NCL) s lajnerima Starward, Vistafjind, Royal Viking Sun, itd.

U automobilskom saobraaju su dosta zastupljene rent-a-car usluge, zbog velikog prostranstva zemlje. najvee firme te vrste su Hertz, National2, Avis, Alamo, Budget. One se aktivno ukljuuju u ponudu proizvoda po formuli fly and drive, pri kojoj se kombinuje let avionom sa iznajmljivanjem automobila. Osim toga, za prevoz turisza u SAD se brine preko 4000 licenciranih autobuskih kompanija. Ponuda za smetaj u SAD obuhvata materijalnu bazu kapaciteta preko 3,5 miliona soba (oko 7 miliona leajeva). U SAD rade najpoznatiji multinacionalni hotelski lanci tipa Holiday Inn worldwide, ITT sheraton Corp., Hospitality Franchise System, Mariott Corp., Hilton Hotels Corp., Hayatt corp., Economy Lodging Systems, Inc., itd.

iroko zastupljen element u turistikoj ponudi SAD su zabavni paqrkovi i centri za atrakcije, izgraeni najvie na bazi filmske umetnosti i savremene audiovizuelne tehnike. megakompanije kao to su MGM Grand, Inc, Primadona Resorts, Inc, Circus circus Enterprises, Planet Holywood, Walt Disney World, i druge, raspolau zabavnim centrima, koji lie na male gradove, u kojima se nudi itava lepeza turistikih usluga hotelijerske, restoranske, transportne, komunikacione, sportsko-rekreativne, animacione.

Turistika ponuda SAD se prenosi do stranih klijenata najvie uz pomo putnikih agencija i turoperatora.Za promociju turizma u inostranstvu SAD troe preko 20 milijardi dolara godinje. Do 1996. promocijom SAD meunarodnom turistikom tritu se bavila agencija USTTA (United States Travel and Tourism Administration). Ta agencija je 1996. zatvorena a njene funkcije su reuzele dve agencije USNTO (United states national Tourism Organisation) i TIA (Travel Iindustry Association). SAD su na prvom mestu u svetu po prihodu (66,5 milijardi USD), ali i po rashodu (58 milijardi USD, 2002. g.) od inostranog turizma. Imaju pozitivan platni bilans u turizmu, ali se ta cifra postepeno smanjuje. Glavne ulazne take za strane turiste su Njujork, Los aneles, majami i Honolulu. Najpopularnija turistika mesta za strance su Kalifornija, Njujork, Florida, Havaji i Vaington.

FRANCUSKA

Reklamni moto francuske je Savoir vivre (umetnost ivljenja). Francuska je na prvom mestu u svetu po broju stranih turista, a od 1996. g. zauzima drugo mesto po prihodima od stranog turizma (posle SAD). Francuska je jedna od najstarijih turistikih destinacija ne samo u Evropi nego i u svetu. Ona je meu prvim dravama formirala ponudu za primorski odmor (Azurna obala Nica, Kan), zimski odmor (Alpi, Pirineji), kulturno-saznajni turizam (Pariz, dvorci Loare), seoski turizam (sela Normandije i Bretanje), zabavni turizam (Evrodiznilend u okolini Pariza). Francusku je 2004. g. posetilo oko 75,1 mil. turista, Prhod od turizma iznosio je 40,8 mlrd. USD, rashod 28,6 mlrd. USD (saldo 12,2 mlrd. USD).

U poslednjoj deceniji XX veka zemlja je istakla etiri osnovna proizvoda u svojoj turistikoj ponudi: poslovni turizam, rekreativni turizam, sportsko-zabavni turizam, i hedonistiko-zabavni turizam. etiri globalna turistik proizvoda su postavljeni kao ciljevi u marketinkom programu u Maison de la France nacionalnoj turistikoj instituciji Francuske, koja sprovodi marketing destinacija u inostranstvu.

Da bi ponuda bila raznovrsnija u Francuskoj se stvaraju i razvijaju klubovi za omladinu, ljubitelje prirode, ribolov, golf, planinarstvo, gastronomiju, festivalski i gradski turizam.

Francuska gradi turisiku ponudu na osnovu razvijene turistike industrije. zemlja raspolae s preko 1 200 000 leajeva, u 30 000 hotela (5% u kategoriji etiri zvezdice i etiri zvezdice luks). osim toga, zemlja raspolae s blizu 3 miliona mesta za kampovnje, 22 000 leajeva u omladinskim hostelima, 250 000 leajeva u turistikim naseljima i preko 250 000 leajeva u privatnom smetaju.

Najpoznatiji avioprevoznik je Air France. Preko aerodroma u Parizu godinje doputuje preko 40 miliona putnika. eleznica preveze godinje oko 350 miliona putnika, a od toga 16 mil. na meunarodnim linijama. U planinskim odmaralitima se koristi oko 3 800 iara i ski-liftova.

Znaajnu ulogu pri formiranju turistike ponude u Francuskoj igraju zabavni parkovi Futuroscope (kod grada Poatje), Eurodisney land (kraj Pariza) i drugi. Francuska ima preko 140 muzeja i spomenika kulture i oko 100 centara za banjsko leenje i fitnes turizam. Strani turisti su orijentisani uglavnom na prestonicu Pariz, Azurnu obalu i alpske predele u Francuskoj.

Kod evropskih posetilaca Francuske preovlauju neorganizovane posete, dok turisti iz Anmerike i Azije uestvuju preteno u paualnim putovanjima.

PANIJA

panija ima 506 mil. km2 i skoro 40 mil. stnovnika. Ovu zemlju posetilo je 2005. godine 55,6 mil. turista. Prihodi od turizma 2004. g. iznosili su 51,1 mlrd. USD a rashodi 13,3 mlrd. USD; saldo plus 37,8 mlrd. USD. Reklamni moto panskog turizma je panija za edne sunca i panija za znalce. pansko receptivno trite je stabilno. Sa turistikog gledita geografski poloaj zemlje je povoljan, sa dosta sunanih plaa. Turistika ponuda panije je sastavljena uglavnom po formuli sunce-more-plaa. Osnovni proizvod za komercijalizaciju je masovni primorski odmaralini turizam. Loa strana takve ponude je sezonalnost potranje i smanjena rentabilnost usled konkurencije novih primorskih destinacija kao to su Turska, Tunis, Maroko, Egipat. Stoga je strategija razvoja turizma u paniji usmerena na diversifikovanje ponude. Pokrenuta je marketinka kampanja pod motom druga anija i posebno zelena panija. Cilj je da se lansiraju na tritu alternativni turistiki proizvodi nasuprot masovnom primorskom odmaralinom turizmu. Pokrenuti su sledei projekti:

gradski turizam u Madridu, Barceloni, Granadi, Sevilji i td.;

kulturno-saznajni turizam s akcentom na istorijske vrednosti (izlobe Salvadora dalija u kataloniji, izlobe Goje u Aragonu, 1998. godina je proglaena godinom Filipa II, 1999. za Svetsku godinu Kampostele, 2000. godina za godinu Karlosa V, itd.);

zabavni turizam u tematskim parkovima na osnovu oupredstava, sporta, kulinarstva itd.;

sportsko-zabavni turizam na bazi prestinih tzv. kalifornijskih sportova kao to su tenis, golf, vindsurfing, jedriliarstvo itd.

Turistiki centri su na Kanarskim ostrvima, balearskim ostrvima, Istonoj i Junoj paniji. nacionalni avioprevoznici su Spanair, Iberia, meridiana, VIVA air. Zvanino licencirani kapaciteti za smetajiznose oko 1 900 000 leajeva, a pored toga je u ponudi oko 7 miliona leaja u neregistrovanim sredstvima za boravak, koji formiraju svojevrsno crno trite usluga za smetaj i boravak.

Za raznovrsnu ponudu vanu ulogu igraju tematski parkovi kao to su Port Aventura, El Dorado (ostrvo Majorka), Planeta Welby, Parque de Attraciones, Corredor i Cinecito (kod Madrida), Portecsa (Sevilja), Riofisa (Valensija), Mundomar (Benidorm) itd. Za privlaenje stranih turista u paniji radi 550 licenciranih posrednikih firmi, od kojih su 12% samo agencije za doek (incoming). Oko 90% sedita psndkih turoperatora i putnikih agencija su koncentrisana u pribalnim zonama zemlje. Meu najveim posrednikim firmama su: GVI FRUPO, VIAJES IBERIA, ULTRAMAR EXPRESS, VIAJES COSMELLI, VIAJES de la LUZ itd.

Turska

Turska ima reklamnu parolu Dobro doli kod prijatelja i Most izmeu evrope i Azije. Turska je primer za brzorastue receptivno turistiko trite. U meunarodnom turizmu ima imid nove moderne prosperitetne destinacije. Uspon je poeo 1985.god kada je u grad Dalman sletio prvi arter avion i oznaio poetak masovnih putovanja radi odmora. Atraktivni prirodni i antropogeni resursi uinili su Tursku traenom destinacijom. Poluostrvo Mala Azija je okrueno sa 4 mora (Egejsko, Mramorno,Crveno i Sredozemno) i ima 7000 km obale. Raspolae dobrim plaama od kojih svaka ima preko 300 sunanih dana godinje. U planinskim predelima blizu gradova Ankara, Bursa, Antalija nalaze se centri za ski sportove. Zemlja ima lekovite termalne mineralne izvore. Teritorija Turske ima dosta tragova drevnih kultura i civilizacija. Najstarije naselje je atal Kujuk koje datira jo od 2000 godine p.n.e. postoji oko 2500 istorijskih mesta, a na 400 lokaliteta su izvrena iskopavanja svetskog znaaja( Troja, Milet, Sidon, Aspendos, Konija... i mnoga druga naselja imaju dobro sauvane istorijske iz antike Grke tako da se Turska naziva najveim muzejom na otvorenom.

Turistika ponuda u ovoj zemlji je uglavnom orjentisana na masovni primorski odmaralini turizam. U okviru toga se nude proizvodi sa razliitim naglaskom: odmor za porodicu sa decom, jahting na moru, morski odmor i oping, morski odmor i izleti na istorijska mesta, sportski odmor na moru. Kao alternativne vrste turizma koje nadopunjuju nude se jo: peaki (marutno saznajni turizam u Kapadokiji i predelu crnomorske obale; autobuska marutno saznajna putovanja; ski odmor u planinama, banjski turizam; klupski sportski turizam povezan sa golfom i tenisom na travi; Fly & Drive & Stay za grupe i pojedince. To je putovanje pri kojem turisti dolaze i odlaze na destinaciju vazdunim saobraajem, a dok su u samoj zemlji pri obilascima i samom boravku koriste rent a car.

Turistiki proizvodi Turske i njihova ponuda se baziraju na dobro razvijenim materijalnim i organizovanim pretpostavkama. Turistiki regioni su obezbeeni novom i modernom infrastrukturom u koju je turska vlada uloila velika sredstva. Savremene magistrale i drugi putevi zatvaraju u krug tur.zone i najatraktivnije turistike znamenitosti: Istambul Ankara Nevri Konija Antalija Dalman Izmir Troja Bursa Istambul. Pet glavnih aerodroma pokrivaju turistike regione: Istambul i Ankara ( pokrivaju crnomorsku obalu i unutranjost ), Izmir ( egejsku obalu ), Dalman ( likijsku obalu ), Antalija i Adana ( sredozemnu obalu).

U junim i jugoistonim delovima zemlje opremljeno je 14 luka i pristanita za jahte, golf tereni i niz drugih sportskih terena i opreme. Turistika industrija se razvija burno od 80 tih godina. U turistikom prometu znaajno uestvuju turske aviokompanije TURKISH AIRLINES, SUN EXPRESS, ISTAMBUL AIRLINES, AIR ALFA. U oblasti vodenog saobraaja radi 100 firmi koje nude ukupno 8000 soba ( na brodovima ). Turska ima preko 600.000 leaja u sredstvima za smetaj od ega je oko 350.000 registrovano i kategorisano.

Smetajni kapaciteti su koncentrisani na egejskoj i mediteranskoj obali. Hoteli su preteno sa 2 i 3 zvezdice. Sredozemna obala June Turske deli se na dve zone poznate pod turistikim nazivima Turska rivijera i Istona rivijera koje se odlikuju smetajnim kapacitetima visoke i lux kategorije. Poetkom 90-tih godina poeo je intezivan investicioni proces u hotelijerstvu Turske. Razvila se ogromna gradnja modernih sredstava za smetaj i boravak sa ueem stranog kapitala: Belek, Antalija, Alanija, Kemer. Novi kapaciteti za smetaj su graeni po uzoru na ameriki model mega hotela kazino hotela i hotela- odmaralita (hotel - resorts) koji su uspeno proli u Las Vegasu. Novo otvoreni luxuzni kompleksi se prezentuju na tritu klub hotel; odmaralino selo; naselje za odmor; hotel leilite. Svaki od njih nudi izmeu 900 do 1200 leaja na povrini od 50 do 100 ha, i imaju osnovne vrste ustanova za ishranu i zabavu, iroku lepezu sportsko zabavne opreme, sopstveno opremljenu plau, bogat animacioni program. Ponuda sadri teritorijalno zatvoren pun ciklus usluga za aktivni i pasivni odmor i formira se na principu opta cena za paket svih ponuenih usluga (all inclusive). Neki karakteristini primeri ovakvih kompleksa su: Turtles Marko Polo (all inclusive club sa 4 zvezdice otvoren 1994), Marty Myra Pirates beach, Merit Park Resort. Svi su kod grada Kemera; Merit Arcadia Resort, Altis golf beach, svi u okolini grada Beleka. Club Alibey, Seven Seas resort & casino kod grada Sidona. Kemalbey hotel & casino u Alanji. U Turskoj su razvijeni domai i strani hotelski lanci merit, Divan, Accor, Meovenpick, ITT Sheraton, Hilton corporation i drugi. Usled njihove investicione ekspanzije smetajni kapaciteti verovatno prelaze milion i dvesta hiljada leaja. Znaajno za hotelsku ponudu u Turskoj su znatno nie cene u odnosu na konkurentne destinacije Italiju, Grka, Kipar, panija. Podran kvalitetnim ak i luksuznim proizvodom politika dumping cena je glavni uzrok za bum meunarodnog turizma u Turskoj poslednih godina. Turska ima razvijenu mreu turoperatora i putnikih agencija koje osiguravaju prihvat ( incoming ), smetaj, usluge i ispraanje turista na destinacije. Mnoge do njih su predstavnici velikih stranih turoperatora OGER, NAZAR i UFO REISEN koje rade za nemako trite. Tursko receptivno trite je 1996. godine ostvarilo 6,5 milijardi $, a 2005.godine 14 milijardi USD. Poslednjih godina turizam u Turskoj je u opadanju zbog rata u Persijskom zalivu, terorizma, politikih problema u samoj zemlji. 1996.godine posetilo je 8,6 miliona turista, a 2005.godine 20,5 miliona. Prihod od turizma 2005. g. iznosio je 13,9 mlrd. USD a rashod 2,9 mlrd. USD; saldo 11 mlrd. USD.Strani turisti se koncentriu u 4 turistike zone: Egejska, Likijska, Turska rivijera, Istona rivijera. Kulturno saznajni turizam je najvie usmeren na Istambul, Izmir, Troja, Efes, Sidon, Aspendos, Nevri, Konija, Pamuk Kale. Oko 50 % turista dolazi vazdunim saobraajem, autobuskim, vodenim. Oko 90 % turistikih putovanja su paualna. Prosean boravk turiste je 14 dana, a oping tura traje 2 3 dana. Turistika sezona traje od Aprila do Novembra, a pic sezone je Jul Avgust. Konkretne prognoze za Tursko receptivno trite u sledeim godinama istiu:

Poveanje i usklaivanje odnosa cena kvalitet proizvoda

Teritorijalna diferencijacija regiona ( Crno more, Mramorno more) i atraktivnih odmaralita ( Sile, Sinop, Trabzon)

Diversifikacija lepeze proizvoda lansirae se nove kulturno saznajne marute npr. tragovima 3 religije ( jevrejska, hrianska, islamska) banjski i zimski ski turizam, kombinovani paket programi ( let + 3 sedmice boravka full pansion + banjska procedura sa ukupnom cenom od 1000 )

U prednji plan se istie eko turizam ( akcija delfin usmerena je na ekoloki iste luke za jahte dodeljivanjem znaka delfin).

Maroko, Tunis i Egipat

Sve 3 afrike zemlje imaju istaknuto mesto u meunarodnom turizmu, uprkos estim politikim, etnikim, ekonomskim i religioznim konfliktima. Nalaze su u regionu Severne Afrike i Bliskog Istoka. Karakterie ih topla klima i prostrane plae na sredozemnoj obali Tunisa, Egipta i Maroka, na obali crvenog mora i na obali atlanskog okeana. Sve tri zemlje imaju povoljan prirodni preduslov za razvijanje primorskog rekreativnog turizma.

Egipat ima interesantne antropogene turistike resurse a u poslednje vrieme mogunosti za razvijanje putovanja koja su povezana sa prirodom, podvodno ronilakim sportovima. Tunis stavlja akcenat na sportski turizam, golf, tenis na travi i ronjenje. Maroko u tom pogledu kasni. U pogledu turistike baze navie kasni Egipat. U pogledu ssaobraaja egipat ima 3 aerodroma ( Kairo, Aleksandrija, Matruh), u severnom delu ima dobro razvijenu drumsku mreu, a rieka Nil je vana za krstarenja. U pravcu nila vodi eleznika linija Kairo Asuan. Veliki turistiki projekti u iznosu od 2 milijarde$ se realizuju. U novije vrieme na obali Crvenog mora ( Hurgada, Ain Sokna, Ras Gedr, Marsa Alam), to su novoizgraeni hotelski kompleksi lux kategorije. Prisutni su strani hotelski lanci HOLIDAY IN; CONORAD IND; FORTE HOTELS; ACCOR.

Maroko raspolae sa 4 aerodroma, ima dobru drumsku mreu du obale i kvalitetne feribotske veze sa panijom i eleznike mree meu osnovnim turistikim centrima Marke Kazablanka Rabat Taner. U maroku dominira hotelska smetajna baza visoke kategorije i visoke cene. Ima vrlo malo naselja za odmor i soba u privatnom smetaju to eksperti smatraju nedostatkom destinacije.

Tunis ima aerodrome u glavnim turistikim mestima. ( Tunis, Monastir Sfaks, Tozeor i na ostrvu Derba). Ima kvalitetnu drumsku mreu i 7 luka za pristanak putnikih brodova. Tunis sprovodi politiku razvoja turizma svih kategorija ( visoke, srednje, niske ) kakobi privukli to vie turista. Maroko ima na visoke cene to mu donosi znaajne prihode, ali znatno manju posetu. Obrnuta situacija je u Tunisu gde su cene turistikih proizvoda jako konkurentne prema ostalim destinacijama. U Tunisu dominira ponuda ALL INCLUSIVE to umanjuju vanpansionsku potrnju turista. U Egiptu su cene u porastu, ali je i kvalitet proizvoda u porastu kao i raznosvrsnost lepeze proizvoda. Agresivnija reklamna aktivnost pozitivno utie na broj stranih posetilaca i na valutne prihode. Posetioci se mogu podeliti u dve grupe: 1) Evropski; 2) Arapski.Maroko, Tunis i Egipat predstavljaju sve ozbiljnije konkurente na mediteranu za klasine destinacije kao to su Grka, Italija, Francuska, panija. Maroko je 2004. godine posetilo 5,5 mil. turista. Prihodi od turizma iznosili su 4,5 mlrd. USD, rasshodi 913 mil. USD; saldo 3,6 mlrd. USD. Glavne destinacije su Kazablanka, Marake, Agadir, Tanger. Tunis je 2004. g. posetilo 6 nil. Turista. Dohodak od turizma iznosio je 2,4 mlrd. USD, rashodi 427 mil. USD; saldo 2 mlrd. USD. Glavne destinacije su Sus, Hamamet, Djerba, Monastir, Tozeur. Veina turista su iz Nemake, Italije i Francuske. Egipat je 2003. g. posetilo 5,7 mil. turista. Dohodak 2004. g. od turizma iznosio je 6,3 mlrd. USD, trokovi 1,5 mlrd. USD; saldo 4,8 mlrd. USD. Glavne destinacije su arheoloki lokaliteti na Nilu (Abu Simbel, Luksor, Teba, Memfis, El-Giza) i belneoloki lokaliteti na Crvenom moru (Hurgada, arm-el-eik).Italija

Reklamni moto Italije je BELLA ITALIA. Ona je vodea turistika destinacija. Raznovrsni prirodni i antropogeni resursi su osnova italijanske turistike ponude. Alpske padine i jezera u Severnoj Italiji, plae po Ligurijskoj i Jadranskoj obali i sredozemnim ostrvima Siciliji i Sardiniji, preovlaujua submediteranska klima predstavljaju neponovljiv turistiki potencijal. Ima dobro sauvane tragove materijalne i duhovne kulture iz 3 epohe (etrurske, rimske i renesansne).

Italija nudi na meunarodnom tritu sledee tradicionalne turistike proizvode:

Rekreativni, morski i planinski turizam

Sportski preteno planinski ski turizam

Kulturno saznajni turizam

Balneoloki turizam

Poslovni turizam

Za razliku od panije i Francuske u Italiji je slabo razvijen alternativni turizam. I po procenama italijanskih eksperata jo uvek se ne koriste arhitektonska kulturna prirodna bogatstva. Ima dobro razvijenu infrastrukturu, moderne autostrade, 30 aerodroma, 150 luka, 1500 planinskih iara, i dobru elezniku mreu. Smetajni kapaciteti iznose oko 2,5 miliona leaja, a 43000 hotela. Veliki dio tih hotela su mali porodini hoteli kapaciteta 50 100 leaja. Glavni avioprevoznik je ALITALIA. U Italiji postoji lanac hotela visoke kategorije CIGACHAIN iji je glavni vlasnik bio AGAHAN. Glavni turoperateri su ALPITUR, FRANCO ROSSO, WIJAGIDEL VENTAGLIO, VALTUR CLUB i drugi. Italija spada u veliku etvorku zajedno sa SAD, Francuskom i panijom i ostvaruje prihod godinje oko 30 milijardi $, a poseti je oko 35 40 miliona stranih turista. Ima pozitivan saldo u turistikom platnom bilansu koji prelazi 10 milijardi $ godinje. Najposeenija turistika mesta su provincija Veneto sa mestima Venecijom, VERONA, PADOVA; LAZIO sa prestonicom RIMOM, TOSKANA sa centrom FIRENCOM, provincija Ligurija sa centrima SAN REMOM I SAVONOM, provincija EMILIJA ROMANA sa centrima BOLONJOM I MODENOM; obalski predeli june Italije i alpska provincija Lombardija i PIJEMONT. Italiju je 2004. g. posetilo 37,1 miliona stranih turista. Grka

Reklamni moto Grke je IZBOR PRVOBITNOG. Grka je klasina turistika zemlja, koju su geogrfski poloaj, prirodni uslovi uinili poeljnom destinacijom jo u zoru turizma. Zemlja ima oko 15000 km jako razruene obale sa kvalitetnim plaama na tri mora. Ima 3100 ostrva, od kojih su 210 naseljeni i turistiki atraktivnih. Meu njima najpoznatiji su :

U Egejskom moru grupa Kiklada (ostrva Mikonos, Santorini, Naksos, Paros, Delos, Milos.)

Grupa Soradi (Eubeja, Skopelos, Alonesos, Skiros, Skijatos)

Grupa Dodekaneza (Rodos, Kos) Lezbos, Melikos

U Sredozemnom moru ostrvo Krit

U Jonskom moru ostrvo Krf, Kefalonija, Kerkira.

Bogat prirodni turisti;ki potencijal predstavljaju planine Olimp i Pind, poluostrva Peloponez, Halkidiki i Atika, zalivi solunski, Kalamata, Kavala. Klima je mediteranska zima je meka i kiovita, a leta suha i topla. Grka je riznica kulture, istorije, religije i arhitetonskih spomenika koji potiu iz razliitih epoha i civilizacija. (drevne Grke, Vizantijske, Osmanske). Svetski poznati kulturno istorijski gradovi Atina, Delfi, Korint, Mikena, Epidavros, Olimpija, Larisa, Solun. Turistika ponuda zemlje bazira se preteno na odmaralino, morsko rekreativnom turistikom proizvodu. Uz pasivan odmor nude se kombinacije kao to su podvodni sport, golf turizam, jahting. Drugi znaajni proizvod je kulturno saznajni turizam.

Kao alternativni vidovi turistikog proizvoda razvijaju se kongresni, peaki i marutni turizam. Ima mogunost za kongresne manifestacije na brodu. Negativno na razvoj turizma utie zastarela infrastruktura. Grka raspolae sa 30 aerodroma od kojih su najvei u Atini, Iraklion na ostruvu Krit, Solun i dr. Grka ima moderne putnike luke u Pireju i Solunu, i preko 400 jahting pristanita po obalama. Oko 4500 jahti razliitih klasa su na raspolaganju turistima. Prema Italiji ima nekoliko feribotnih veza. Glavna aviokompanija je OLIMPIC AIRWAYS. Raspolae sa oko 600 000 leaja u sredstvima za smetaj. Najpoznatija hotelijerska grupa je AMALIA, a najpoznatiji turoperator GRECOTEL koji radi sa nemakim operatorom. Grka dosta ulae u reklamu svojih destinacija, naroito u Nemakoj i drugim zemljama EU. Grku je 2003. g. posetilo 14 mil. turista. Ostvaren je prihod od stranih turista 12,8 mlrd. USD, i rashod za turizam u inostranstvu 2,9 mlrd. USD (saldo 9,9 mlrd. USD).

TURIZAM BALKANSKOG POLUOSTRVA

PRIRODNI RESURSI BALKANSKOG POLUOSTRVA

1. Geografski poloaj. Balkansko polulostrvo je jedno od tri najvea poluostrva u Junoj Evropi. Ono ima prelazni i kontaktni Evroazijski poloaj, kako u pogledu prirodnih uslova tako i kulturnih, saobraajnih i drugih osobina. Zbog takvog evroazijskog poloaja Balkansko poluostrvo ima izrazitro tranzitnu ulogu u evroazijskim konstelacija, to odreuje i karakter turistike potranje. Teritoriju Balkanskog poluostrva presecaju vani evropski saobraajni pravci, od kojih se dve ukrtaju u Srbiji Koridor X i Koridor VII.

Poluostrvo ima oblik nepravilnog obrnutog trougla, koji je osnovicom na severu povezan sa evropskim kontinentalnim blokom a prema jugu se suava i tone u Jadransko i Egejsko more, inei niz arhipelaga. Preko Bosfora i Dardanela se povezuje sa Malom Azijom i Bliskim istokom. Severnu granicu ine reke Dunav-Sava-Transki zaliv, a junu razuene obale i arhipelazi. Povrina u tim granicama iznosi 505 355 km2. Povrina ostrva iznosi oko 21 562 km2.

2. Reljef. Balkansko poluostrvo moe da se podeli na dva dela kontinentalni i ostrvski. Poluostrvo je okrueno sa istone, zapadne i june strane sa pet mora. Obalska linija je razuena, sa nizom poluostrva izaliva, koji imaju turistiki znaaj. Struktura reljefa Balkanskog poluostrva je jako sloena i raznovrsna. Planinski sistemi se dele u dva lanana pravca Dinarsko-pindski i karpatsko-balkanski luk. Ova dva planinska sistema razdvaja Moravsko-vardarska udolina, koja zbog toga predstavlja saobraajnu okosnicu Balkana. Na perifernim stranama Balkanskog poluostrvo se nalaze prostrane nizije Posavina i Podunavlje u Srbiji, Donjedunavska ploa u Bugarskoj, Trakijska, Albanska, Solunska ravnica itd. Raznovrsnosti reljefa doprinose i dobro individualizovane kotline sa upskom klimom, izmeu planinskih masiva. Najvii vrh Balkanskog polostrva je na Musala na Rili (2925 m n. v.), koji je samo za nekoliko metara vii od Olimpa (2911 m n. v.). Na srednjim i visokim planinama postoje dobri uslovi za razvoj planinskog i ski-turizma.

3. Klima i klimatske oblasti Sloen reljef i raspored kopna i mora uzrokovali su klimatsku raznovrsnost na balkanskom poluostrvu. Razlikuju se sledee klimatske zone mediteranska, submediteranska, prelazna kontinentalna, umerno kontinentalna i visokoplaninska.

Atmosferskom cirkulacijom prodiru dva tipa vazdunih masa u unutranjost poluostrva tropskog porekla sa juga, polarne mase sa severa. Zavisno od intenziteta vazdunih masa mea se front (granica) izmeu njih, tako to se pomera na sever ili jug, i donosi promene vremena. Godinja Suneva radijacija (osunanost) se smawuje od juga prema severu. U Grkoj iznosi 2800-3000 asova, u Bugarskoj od 1600-2400 asova, itd. Te razlike dosta utiu na prosene godiwe i sezonske temperature vazduha. Planinski venci Dinarida i arida spreavaju prodor toplih i vlanih vazdunih masa dublje u unutranjost poluostrva.

Veoma su velike temperaturne razlike na poluostrvu. Preko leta temperatura se poveava od severa prema jugu, na svakih 100 km za 0, 50C. U severnom delu poluostrva klima je izrazito kontinentalna (hladna zima, arko leto i velika godinja amplituda preko 250C). Temperaturni reim po sezonama na Balkanskom poluostrvu je veoma povoljan za razvoj razliitih vidova turizma morski, planinski, ekoturizam. U pojedinim kotlinama i na planinama se formira specifian mikroklimat, povoljan za vazdune banje.

S obzirom na koliinu padavina razlikuju se tri zone severna, juna i prelazna. Severna (kontinentalna) se odlikuje maksimumom padavina preko leta, a juna (mediteranska) ima maksimum padavina preko zime. U prelaznoj zoni, u unutranjosti poluostrva je reim padavina po sezonama ujednaen.

4. Hidrografija. Balkansko poluostrvo osim morskih povrina raspolae i znaajnim kopnenim vodama rekama i jezerima. Razliiti tipovi jezera, reka i renih dolina, pruaju niz mogunosti za razvoj turizma. U dolinama velikih reka Save, Dunava, u nekim delovima Skadarskog jezera i drugim niskim terenima, ouvane su movare koje su vaan resurs za ekoturizam.

OBALSKE ZONE obuhvataju crnomorske obale Bugarske i Rumunije, egejske obale Grke i jadranske obale Hrvatske, Crne Gore i Albanije. Obale ovih mora ne spadaju u primarna arita svetskog turizma. Masovni turizam u ovim zemljama se ograniava na manji deo stanovnitva, a izbor vremena i destinacije je dugo bio pod uticajem politikih vlasti. Sluaj Srbije je poseban, kako po svom geopolitikom poloaju, tako i po znaaju turizma. Srbija je pre svega raskrsnica, tranzitni put meunarodnog turizma, iz Evrope prema obalama Jadranskog, Egejskog i Crnog mora. Vie od 5 miliona stranaca prolazi kroz Srbiju koristei najee glavni turistiki pravac "Koridor X". Najvei deo turista dolazi iz hladnijih severnih, zapadnih i centralnih delova Evrope, koji su istovremeno i ekonomski razvijeniji.

BALNEOTURIZAM razvijen je u pojedinim banjama. Balkansko poluostrvo obiluje termomineralnim vodama, od kojih su neke koristili jo stari Rimljani. Posebno je razvijen banjski turizam u Srbiji, Republici Srpskoj, Bugarskoj i Makedoniji.

ANTROPOGENI RESURSI BALKANSKOG POLUOSTRVA

Balkanske zemlje imaju povoljne geografske, prirodne i kulturne uslove, imaju izuzetno velike resurse za poveavanje turistikih tokova, posebno uz dobru organizaciju, visok kvalitet turistikih usluga, usmerena marketinka prouavanja i strategije, odgovarajuu reklamu i reklamne akcije u stranim zemljama evriopskim i vanevropskim.

Balkansko poluostrvo zbog svog poloaja na raskru izmeu tri kontinenta Evrope, Azije i Afrike i nekoliko mora Crnog. Egejskog, Sredozemnog, Jadranskog i Jonskog, ima povoljne predispozicije za organizovan nastup na evropskom turistikom tritu. Prirodni resursi su povoljni za odrivi razvoj svih vrsta turistikih putovanja. Jedinstveno kulturno-istorijsko naslee iz paleolita i neolita, antikog doba i srednjeg veka, bogati i raznovrsni obiaji, folklor, stari zanati, tradicije sve to moe turistiki da se valorizuje. Balkansko poluostrvo je kolevka evropske kulture i civilizacije. Na njemu je nastala prva evropska civilizacija (tzv. "stara Evropa"), koja se kasnije proirila na centralnu i zapadnu Evropu ("nova Evropa"). Nigde u Evropi ne postoji toliko mnogo kulturnih slojeva, tako razvijena istorijska vertikala od praistorije do danas kao na Balkanu. Nigde u Evropi ne postoji toliko mnogo spomenikog, arheolokog i uopte materijalnohg i duhovnog kulturnog naslea kao na Balkanu. Osim toga, na Balkanu su se ukrtale, sukobljavale i proimale raliite civilizacije koje su prodirale iz Srednje Evrope preko Panonske nizije, iz Rima i italije preko jadranskog mora, iz Istone Evrope preko Crnog mora ili sa Bliskog istoka preko Istambula, i meale se sa autohtonom vizantijskom civilizacijom u gradovima i patrijarhalnom balkanskom kulturom u planinskom zaleu. Takav amalgam kultura i civilizacija, takav mozaik antropogenih turistikih resursa zahteva organizovanu turistiku valorizaciju.

Ipak, geopolitiki faktor nepovoljno utie na razvoj turizma ovog regiona. Jo uvek granine barijere, vizne i druge formalnosti, oteavaju korienje izuzetno dobrih mogunosti za organizovanje i realizaciju zajednikih (meudravnih) turistikih marruta tipa "kulturnih staza", "ekostaza", krstarenja na velikim rekama, "manstirskih tura" itd. Takvi marrutni programi bili bi interesantni za graane susednih i stranih drava evropskih i vanevropskih. Praktina organizacija tih zajednikih marruta moe se ostvariti posredstvom meuvladinih sporazuma i dogovora u oblasti turizma, trgovinskih turistikih ugovora izmeu pojedinih turistikih firmi, periodinih naunih i poslovnih susreta i sajmova turizma, razrade zajednikih projekata, planova i strategija. Na kraju, svemu tome potrebna je finansijska podrka banaka, fondacija i drugih meunarodnih finansijskih organizacija i institucija.

Balkanske zemlje treba organizovanije da nastupe i u ureenju infrastrukture, posebno saobraajnih koridora, aerodroma itd. Veliki znaaj ima i marketing u turizmu, zajednike reklamne predstave, reklamni materijali, cene, standardizacija kvaliteta smetaja i usluga turista u pojedinim zemljama. Potrebna je takoe i razrada odgovarajuih marketinkih strategija, specijalizacija usluga i segmentiranje turistikog trita.

Potrebno je razraditi marrute namenjene ciljanom tritu, na primer za Japance, amerikance itd., ili za odreene kategorije turista. Tako na primer, moemo predloiti.

kulturne staze ili programi, koji ukljuuju Srbiju, Bugarsku, Grku, Tursku itd.;

manastirske ture, koje ukljuuju razgledanje manastira u Srbiji, Crnoj Gori, Grkoj, Bugarskoj, Albaniji, Republici Srpskoj i BiH;

odmaraline letnje ture, sa mogunou krstarenja ili menjanja mesta odmora u vie susednih drava;

odmaralini planinski zimski turizam, sa mogunou kombinovanja vie mesta tokom odmora;

marrute koje povezuju mesta hobi turizma, alpinizma, speleoturizma, marrute za biciklistiki turizam,