ТМ Г. XXIV Бр. 1-2 Стр. 109 - 132 Ниш јануар - јун 2000.

UDK 316.7:32(497)Претходно саопштење Вјекослав БутиганПримљено: 18.04.2000. Филозофски факултет

Ниш

ПОЛИТИЧКА АКУЛТУРАЦИЈАНА БАЛКАНУ

Резиме

Balkan je kulturni prostor sa najgu{}om kulturnom konfiguraci-jom razli~itih civilizacija i kultura. Preko wega su prolazili sna`nirazli~iti talasi politi~ke akulturacije, spontani i organizovani, do-brovoqni i prinudni. Oni su za sobom ostavqali razli~ite istorijsko-kulturne i politi~ke posledice, vi{e negativne nego pozitivne. Najve}ikrivac za negativne politi~ke akulturacione posledice na Balkanu jehegemonisti~ka i imperijalisti~ka politika velikih sila i uskogruda,egoisti~ka i nekooperativna dr`avno-nacionalna politika balkanskihzemaqa. Za razliku od razvijenih i sre}nih naroda ~ija je kultura odre|i-vala politiku, њene odlike i smisao, balkanskim narodima je bezumna inajbrutalnija politika odrе|ivala civilizacijski i kulturni razvoj uzizazivawe nepoverewa, mr`we, krvavih sukoba i masovno uni{tavawe qu-di i dobara. Takav istorijski trend odvija se i na izmaku dvadesetog veka.Preokret tog istorijsko-(ne)civilizacijskog toka na Balkanu mogu} jevra}awem politike u kulturne tokove. Interkulturalnost, kao nova gene-ralna i kulturna politika balkanskih zemaqa, utemeqena na humanim ikreativnim vrednostima balkanske i evropske politi~ke akulturacije imultikulturalnosti, kao novog sloja regionalnog identiteta strategijebudu}e akulturacije, obezbe|uje kulturnu integraciju kao prethodnicuukupne socijalne integracije balkanskih naroda. Multikulturalna iinterkulturalna matrica politi~ke akulturacije Balkana uneta u soci-jalno-kulturne i obrazovne sisteme svih balkanskih naroda, a naro~irojugoslovenskih, omogu}uje kulturaciju mladih generacija kao subjekatasada{we, a jo{ vi{e budu}e demokratske politi~ke akulturacije koja vo-di pro`imawu politi~kih kultura i jedinstvu razli~itih kultura bal-kanskih naroda, kao okosnice wihove zajedni~ke demokratske politi~kekulture.

Kqu~ne re~i: Balkan, politi~ka akulturacija, multikulturna matrica,interkulturna matrica, politi~ka kultura.

110

1.Uloga akulturacije u sociokulturnoj dinamici

Balkan je, kao jedno od najzna~ajnijih tranzitnih po-dru~ja Evrope, u pro{losti kao i danas, bio i ostao steci{teraznih civilizacija i kutura: zapadno-evropske (hri{}ansko-katoli~ke), ju`noevropske (hri{}ansko-ortodoksne), islam-ske, a u novije vreme socijalisti~ke i liberalisti~ke. Nalaze-}i se u dodiru, ove kulture su stupale u voqne ili nevoqne slo-`ene interakcije i proizvodile razli~ite istorijsko-civili-zacijske i kulturne tvorevine i procese, daju}i osobena svojs-tva balkanskoj akulturaciji. Sakralna religija bila je dugoosnovni regulator akulturacionih procesa na Balkanu a zatimje bila zamewena svetovnom religijom, ideologijom i politi-kom kao najmo}nijim polugama usmeravawa dru{tvenog razvoja.Akulturacija balkanskog prostora bila je prepuna protiv-re~nosti, produbqivanih i zao{travanih do te{kih i surovihkonflikata. Na to su uticale hegemonisti~ke i imperija-listi~ke politike velikih sila i neumne, kratkovide, uskogru-de, egoisti~ke i iskqu~ive politike balkanskih dr`ava. Bezuva`avawa zakonomernosti i logike kreativnih i humanih po-tencijala akulturacije kulturna politika vo|ena na Balkanunije dovoqno podr`avala ve} je ometala akulturaciju koja jevodila zbli`avawu i saradwi balkanskih naroda.

Akulturacija je slo`en i protivre~an kulturni procesinterakcije globalnih kultura naroda u prostoru i vremenu ukome nastaju mawe ili ve}e promene u tim kulturama.Ona se raz-likuje od kulturacije i difuzije kulture kao sociokulturnihprocesa. Zbog wene slo`enosti ona se prou~ava multidisci-plinarno u kulturologiji, kulturnoj antropologiji, psiholo-giji, politikologiji i sociologiji. Ralf Linton i MelvilHerskovic u poznatom Memorandumu za prou~avawe akulturaci-je, objavqenom 1936. godine u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama,objasnili su tipove mogu}ih akulturacija, faktore uspe{neakulturacije, transformacije izabranih kulturnih elemenata iwihovo osmi{qavawe u kulturi primaoca, ulogu individuuma uprihvatawu i preobra`aju kulturnih elemenata iz drugihkultura 1. U drugom dokumentu o akulruraciji izdatom, 1954.godine u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, na kulture se gledakao na vitalne organizme koji uti~u jedni na druge, sukobqavaju

1 Eduard Kale: Uvod u znanost o kulturi, [kolska kwiga, Zagreb, 1977,

str. 135.

111

se i prilago|avaju sa vi{e ili mawe uspeha 2. Kulturna antro-pologija prou~ava kulturne oblike i stawa pre dodira kultura,kulturne procese u toku wihovog dodira i wihove posledice.Psihologija se bavi prou~avawem kulturnih stavova, interesa ipromena li~nosti pojedinaca i kolektivne svesti. Sociologijaistra`uje oblike kulturnih dodira, odnose dru{tvenih grupa udodiru, kulturne stavove, kulturne slojeve, statuse i kriteri-jume za klasifikaciju akulturacionih procesa i prou~avawewihovih rezultata. Redfild, Linton i Herskovic utvrdili supet kriterijuma za wihovo istra`ivawe. Prvi kriterijum pola-zi od toga da li su dru{tvene grupe u dodiru globalne ili u`e.Drugi, razlikuje prijateqske i neprijateqske dru{tvene grupe uakulturaciji. Tre}i, uzima u obzir homogenost ili nehomoge-nost civilizacija. ^etvrti, upu}uje na utvr|ivawe jednakostiili razli~itosti kulturnih statusa dru{tvenih grupa u akultu-raciji. Peti, tra`i konstatovawe prostora davalaca ili prima-laca kulturnih elemenata. Ro`e Bastid je ovim kriterijumimadodao jo{ dva: prisustvo ili odsustvo kulturne prerade prihva-}enih kulturnih elemenata, zatvorenost ili otvorenost dru{-tvenih grupa u kontaktu 3.

Akulturacioni procesi prolaze kroz razli~ite faze, po-~ev od upoznavawa drugih kultura, stupawa u raznovrsne dodiresa wima 4, selekcije kulturnih elemenata iz wih, wihove adapt-acije u kulturi primaoca do povezivawa, saradwe, pro`imawa,zajedni{tva i jedinstva kultura. Oni se obavqaju na razli-~itim nivoima: nacionalnih i etni~kih grupa, elita, socijal-nih slojeva, regionalnih, kontinentalnih zajednica do civili-zacija kao naj{irih kulturnih zajednica.

Postoje razli~ite vrste akulturacija kao {to su: sponta-na, dirigovana, dobrovoqna i prinudna, u korist jedne ili vi-{e dru{tvenih grupa. Prilikom primawa kulturnih elemenataiz tu|e kulture dolazi do wene prerade i prilago|avawa sop-stvenoj kulturi. Kod nasilne akulturacije javqa se kulturnarezistencija ili kontra-akulturacija,kada se daje otpor na-metnutim kulturnim vrednostima, ili se one selektivno prih-vataju. Rezultati akulturacije mogu da budu trojaki: pobedajedne kulture nad drugom i kulturna asimilacija pripadnikajedne kulturne zajednice od strane druge; pojava jedne ili dve

2 Radoslav \oki}: Vidovi kulturne komunikacije, Fakultet dramskih

umetnosti, Beograd, 1992.3 Eduarda Kale, op. cit.4 Zigmund Bauman: Kultura i dru{tvo, Prosveta, Beograd, 1984, s. 127-135.

112

nove kulture kroz sinkretizaciju elemenata rali~itih kultu-ra u dodiru i o~uvawe kultura u dodiru.

Strukturalno posmatrano, u okviru generalne akultu-racije vr{e se posebne akulturacije, kao rezultat dodira po-sebnih oblika dru{tvene kulture kao {to su ekonomske, poli-ti~ke, umetni~ke, moralne, pravne i druge. Politi~ku akultur-aciju ~ine rezultati interakcije izme|u politi~kih kultura udodiru i politi~ki usmeravane akulturacije bilo preko gene-ralne politke ili kulturne politike, ostvarivane putem dr-`ave i wenih organa, politi~kih organizacija i institucija.

Na Balkanu su se odvijali svi modaliteti akulturacije.Me|u wima dominirale su nasilne politi~ke akulturacije ko-je su preduzimale velike imperije ili pojedine balkanske dr-`ave,kada su osvajale tu|e teritorije. Mada su osmanlije dr`a-le u ropstvu balkanske narode pet vekova i svoju veru i kulturunametale pokorenim narodima, sem kod maweg dela tih naroda,nisu uspele da ostvare kulturnu asimilaciju, usled veomasna`nih procesa kontra-akulturacije i zatvarawa u kompaktneseoske zajednice, okupqene oko pravoslavnih crkava. Nasilnonametawe kulture uvek je vodilo ne saradwi kultura nego suda-ru i sukobu kultura kao prethodnicama ratova. Pravoslavnavera i druk~iji jezici i tradicije ~inili su duhovne bedemeprotiv kulturne asimilacije balkanskih naroda. Iz islamskekulture osmanlija i drugih okupatora Balkana prihvatani susamo neki elementi koji nisu ugrozili okosnicu hri{}ansko-pravoslavne kulture i kulturni identitet balkanskih naroda.Ti prihva}eni elementi kultura osvaja~a nisu prihvatani podkontrolom politike, prinudom ve} spontano i dobrovoqno.Tako u jezicima balkanskih naroda ima turcizama i germaniza-ma; u jelovnicima ima jela iz tih drugih kultura; u odevawu imadetaqa turske i germanske no{we; u mentalnom sklopu balkan-skih naroda ima elemenata turskog java{luka; u muzici turskogmelosa a u narodnim umotvorinama turskih motiva. Ako se znada u svakom kulturnom tipu ima samo deset procenata origi-nalnih kulturnih elemenata a svi drugi su kroz akulturacijuprihva}eni iz drugih kultura, prilago|eni i osmi{qeni pre-ma potrebama odgovaraju}eg kulturnog tipa, onda se u kultura-ma svih balkanskih naroda mogu da identifikuju ti zajedni~kikulturni elementi. Ovi zajedni~ki elementi ~ine minimali-sti~ku, regionalnu kulturu na osnovu koje je mogu}a kulturnakomunikacija me|u balkanskim narodima i tolerancija kultur-ne razli~itosti.

Akulturacija je zakonit proces. On proizilazi iz kumu-lativnosti kulture, to jest, te`we kulture da se umno`avaju

113

wene vrednosti. U nemogu}nosti da neprestano kreira novevrednosti i dobra ona pozajmquje vrednosti drugih kultura,pre svega u tehni~ko-tehnolo{koj i ekonomskoj oblasti, ali i unau~noj i umetni~koj. Na prihvatawe kulturnih elementata izdruge kulture uti~u razni ~inioci kao {to su: prostorna iduhovna blizina kultura davalaca kulturnih elemenata; koris-nost kulturnih elemenata koji se prihvataju; presti` onihkoji prihvataju tu|e kulturne elemente; odnos dru{tvenih eli-ta prema kulturi drugih naroda; odnos prema ~lanovima dru{t-vene zajednice ~iji se kulturni elementi prihvataju; kompa-tibilnost kulturnih elemenata koji se prihvataju sa sops-tvenom kulturom ili puka hirovitost. Prilikom selekcijekulturnih elemenata primaoci kulturnih elemenata nisupasivni ve} vr{e wihovu reinterpretaciju, mewaju im oblik,sadr`aj, upotrebu i zna~ewa. Preradom kulturnih elemenata uskladu sa osnovnim kulturnim vrednostima sopstvene kulture{tite se te vrednosti pa time i sopstveni kulturni identitet.Za prihvatawe kulturnih elemenata iz drugih kultura potreb-no je odre|eno vreme za wihovo prilago|avawe i uklapawe ukulturu primaoca.

Da bi se razumela i kontrolisala akulturacija neop-hodno je imati u vidu protivure~nost svake kulture. Ona sad`iprave vrednosti ali i surogate, dobro i zlo, pacifizam ali iagresivnost, kreativne i eliminatorne potencijale, destruk-tivne i konstruktivne tendencije, tolerantne i netolerantneobrasce pona{awa. U zavisnosti od toga koji kulturni komp-leksi i elementi stupaju u kulturne interakcije sa drugim kul-turama, proces akulturacije ispoqava se kao uzajamno korisnakulturna saradwa ili kao ignorisawe, sudar i sukob kultura sate`wama dominacije, asimilacije i uni{tavawa drugih kultu-ra.

Balkanska akulturacija odvijala se u pro{losti a i da-nas kroz me|ucivilizacijske, me|ukulturne unutarciviliza-cijske i unutarkulturne sukobe. ^esto podsticani od vanbal-kanskih dr`ava, ovi sukobi su se pretvarali u politi~ke i rat-ne. A politi~ki i ratni sukobi uni{tavali su civilizacijsketekovine balkanskih naroda i primoravali ih na civiliza-cijsko zaostajawe za drugim narodima. Ovi sukobi, pored osta-lih {tetnih posledica, ostavqali su za sobom nepoverewe me-|u balkanskim narodima {to je predstavqalo veliku smetwu zaostvarivawe pozitivnih akulturacionih rezultata. Povereweme|u narodima stvara se putem pozitivne kulturne tradicije iprijateqke saradwe. U kolektivnom pam}ewu svakog narodanalaze se tragovi o dobronamernosti, razumevawu, toleranciji,

114

solidarnosti, miroqubivosti i dobro~instvima prijateqskihnaroda. Poverewe se gradi i na osnovu prihvatawa zajedni~kihkulturnih vrednosti. Iz nepoverewa prema drugim narodimaproizilazili su: ignorisawe, osporavawe, odbacivawe i sti-gmatizovawe wihovih kultura i zatvarawe u sopstvenu kulturu.A kulturna samoizolacija pothrawivala je provincijalni i pa-lana~ki duh, etni~ku autarkiju i sa wima odbojnost premastranom, druk~ijem, nepoznatom i novom. Me|utim, kulturnaizolacija nije normalno stawe kulture. Kreativne snagekulture nastoje da se oslobode svake zatvorenosti kroz kontak-te sa drugim kulturama i stupe u komunikaciju sa wima. Pod-sticaji za izlazak iz samoizolacije dolaze iz ekonomije, poli-tike, morala, umetnosti, sredstava informisawa, turizma, izsvesti o nedovoqnosti sopstvene kulture za stvarawe efikas-nih energetskih i informacionih sistema dru{tava i neophod-nosti kori{}ewa otkri}a i pronalazaka drugih naroda, po-trebnih za uspe{no organizovawe dru{tvenog i individualnog`ivota. Uloga racionalne i efikasne kulturne politike u timnastojawima je velika.

Preko Balkana su, u dvadesetom veku, pro{la tri velikapoliti~ka akulturaciona talasa. Prvi akulturacioni talas,pojavio se po~etkom devetnaestog veka, sa narodnooslobodila~-kim borbama balkanskih naroda od turskog ropstva. Nastavqenje u prvoj polovini dvadesetog veka osloba|awem od turske iaustrougarske okupacije. Jedan deo tog akulturacionog talasado{ao je iz Rusije a drugi iz zapadne Evrope, preko enkul-turacije mladih intelektualaca balkanskih naroda koji su se{kolovali u zapadnoj Evropi i Rusiji i bili glavni subjektienkulturacije u balkanskim zemqama. Tradicionalna narodnakultura oboga}ivana je kulturnim vrednostima i elementimagra|anske kulture Zapadne Evrope i Rusije. Tom prilikomobavqana je i politi~ka akulturacija sa kojom su u balkanskezemqe po~eli da se instaliraju institucije i elementi poli-ti~ke kulture evropske demokratije. Uporedo sa tim talasomakulturacije nastao je poja~an proces akulturacije me|u bal-kanskim narodima, naro~ito u politici i ekonomiji.

Drugi talas akulturacije nastao je posle Drugog svetskograta, sa nastankom socijalisti~kih dru{tava na Balkanu, poduticajem Sovjetskog saveza.U tim zemqama po~ela je da sestvara socijalisti~ka kultura, po modelu kulture Sovjetskogsaveza,sa obele`jima nasilne akulturacije. Osnovni instru-ment socijalisti~ke akulturacije bila je socijalisti~ka ide-ologija zasnovana na vulgarizovanim i dogmatizovanim u~ewi-ma marksizma u Sovjetskom savezu. Veoma mo}ni i razvijeni u

115

svim strukturama dru{tava agitaciono-propagangdni aparatiradili su na indoktrinaciji svih gra|ana, a anaro~ito mladih,za prihvatawe socijalisti~kih kulturnih vrednosti i socija-listi~kih obrazaca mi{qewa i pona{awa, preuzetih iz kultu-re Sovjetskog Saveza. Wima je trebalo da se potisnu tradici-onalne gra|anske vrednosti i norme pona{awa, {to je naila-zilo na otpor, naro~ito starijih. Socijalisti~ka kultura bilaje usmerena na stvarawe novog socijalisti~kog dru{tva i soci-jalisti~kog ~oveka. U tom ciqu organizovane su kulturne ak-cije na podizawu obrazovnog i umetni~kog nivoa radni~ke kla-se, nominalnog subjekta progresa i stvarawa novih socijalis-ti~kih odnosa. U duhu proklamovanog principa proleterskoginternacionalizma organizovana je kulturna razmena izme|usocijalisti~kih balkanskih dr`ava. Ove dr`ave su bile zatvo-rene za kulturnu saradwu sa zapadnoevropskim zemqama, ~ije sukulture progla{ene dekadentnim, konzervativnim, regresiv-nim i pre`ivelim.

Sukob Jugoslavije sa Sovjetskim savezom i ostalimsocijalisti~kim zemqama, iz takozvanonog "socijalisti~koglagera" 1948. g. i opredeqewem za samoupravni put razvoja i sa-mopupravnu kulturu otvoren je jugoslovenski kulturni prostorza akulturaciju sa zapadnoevropskom kulturom. Zahvaquju}itome jugoslovenska kultura je oboga}ena ostvarewima zapadno-evropske kulture. Jugoslavija je napustila rigidnu etatisti~kukulturnu politiku i uspostavila samoupravnu. Wome je pro{i-ren broj subjekata kulturne politike kao {to su radni kolek-tivi, organi dru{tvenog samoupravqawa i upravqawa, sindi-kati, dru{tveno-politi~ke organizacije, stru~na udru`ewa iudru`ewa gra|ana. Proklamovani princip slobode kulturnogstvarala{tva 5 oslobodio je stvaraoce ideolo{kih stega dr`a-ve i omogu}io kulturni polet u Jugoslaviji.

Tre}i akulturacioni talas na Balkanu nastao je sa "de-mokratskom revolucijom", posle pada berlinskog zida 1989.g. ikraha realsocijalizma u Evropi. Sve socijalisti~ke zemqe, u`eqi da {to br`e iza|u iz krize u kojoj su se du`e nalazile,prihvatile su liberalisti~ke vrednosti, odbacuju}i prethodniput razvoja kao veliku zabludu. Akulturacija je zapo~ela upolitici,stvarawem demokratskih institucija i organizacija,po ugledu na zapadnoevropske zemqe. Naglo se u{lo u priva-tizaciju dr`avne i dru{tvene svojine sredstava za proizvodwui tr`i{ni na~in privre|ivawa. Kultura je prepu{tena delo-

5 Program SKJ, Komunist, Beograd, 1958.

116

vawu tr`i{ta uz selektivnu brigu samo o nekim kulturniminstitucijama od nacionalnog interesa. Me|utim, liberali-zacija politike i ekonomije nije dala o~ekivane rezultate. Ne-ka stabilna socijalisti~ka dru{tva na Balkanu do`ivela suekonomski kolaps, eskalaciju agresivnog nacionalizma ime|unacionalne sukobe podsticane iz inostranstva, sa krvavimishodom u Jugoslaviji. Kulture balkanskih zemaqa su dezorga-nizovane i bez potrebnih materijalnih sredstava nisu mogle daposlu`e kao faktor uspe{ne tranzicije tih dru{tava u demo-kratska, prosperitetna dru{tva. Pokazalo se da ostvarivawemodernizacije balkanskih dru{tava nije mogu}e sa nasle|enompoliti~kom kulturom niti potpunim odbacivawem tradici-onalne politi~ke kulture. U wihovoj tradicionalnoj politi~-koj kulturi postojale su deformacije nespojive sa moderniza-cijom."... re~ je o mno{tvu teritorijalnih sporova, uskogrudos-ti i agresivnosti nacionalizama ovih naroda, o wihovoj sklo-nosti da potpuno zanemare decentne politi~ke metode, o odsus-tvu demokratskog duha, o wihovoj naklonosti politi~kom ire-alizmu, nadawe da `ive vi{e od privilegija, navodnih prava ipretenzija, nego od svoga rada, vlastitih dostignu}a, zatim otome da se uzajamno mrze, da neprestano nastoje do}i do nekihprednosti na ra~un suseda i sapatnika, da su u univerzalnimevropskim pitawima krajwe neodgovorni, te da wihove poli-ti~ke odluke ne determini{u ozbiqno utemeqene ideje ili du-goro~ne, ozbiqne politi~ke koncepcije, pa ~ak ni v l a s t i -t i, ispravno shva}eni i n t e r e s i, ve} u prvom redu wihovi,uglavnom teritorijalni sporovi sa susedima." 6

Velike razlike u op{tem, privrednom i kulturnomrazvoju izme|u balkanskih naroda i zapadnoevropskih, pred-stavqaju veliku prepreku u ostvarivawu politi~kih, pozitiv-nih akulturacionih procesa. Pauperizacija i dezorganizacijabalkanskih dru{tava jo{ vi{e je pove}ala razlike izme|u za-padnoevropskih i balkanskih zemaqa ~ime je pozitivna akul-turacija izme|u wih jo{ vi{e ote`ana. Poznato je da su akul-turaciono usmereni samo najkreativniji delovi jedne kulturekoja se nalazi u kulturnom dodiru sa drugim kulturama. Nekre-ativni delovi kulture te`e konzervirawu, zatvarawu pa iodbacivawu delova druge kulture radi obezbe|ivawa sopstve-nog opstanka u nepromewenom obliku. Ukoliko postoji nepo-verewe i neprijateqstvo izme|u kulturnih zajednica koje se

6 I{tvan Bibo: Beda malih isto~no-evropskih dr`ava, Izdava~ka kwi-

`arnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1996, str. 78.

117

nalaze u kontaktu, kulturna komunikacija me|u wima je te`a asa wom i pozitivna akulturacija. Autarki~nost jedne kultureobrnuto je srazmerna stepenu wenog akulturacionog poten-cijala. Neuspeh tre}eg talasa akulturacije Balkana koji jeprvo zahvatio wegovu politi~ku kulturu a zatim kulturu pri-vatnosvojinskog i tr`i{nog privre|ivawa izazvao je procesretradicionalizacije i tra`ewa poquqanog nacionalnogidentiteta ~esto nala`enog u nacionalizmu. Sa tim su se javi-le te`we preusmeravawa evro-orijentacije 7 ka stvarawu bal-kanskih asocijacija u privredi, informisawu, nauci, obra-zovawu, lokalnoj samoupravi, ekologiji i politici. I poredambivalentnih odnosa izme|u balkanskih naroda zbog te{kogistorijskog nasle|a, zajedni~ki geopoliti~ki polo`aj, sli~anekonomski polo`aj i srodnost kultura i zajedni~ke aspiracijeka modernim dru{tvima stvorene su ekonomske, sociokulturne,psiholo{ke i politi~ke odlike balkanskog identiteta. Muzi-ka svakog balkanskog naroda rado se slu{a u svim balkanskimzemqama. Folklor balkanskih naroda ima mnogo zajedni~kihelemenata. Stil `ivota je dosta sli~an. Na osnovu toga se re-alnije sagledava i razlikuje evro-utopija od evro-realnosti ukojoj balkanski narodi ne mogu pojedina~no da na|u adekvatnomesto bez dobre balkanske povezanosti i saradwe. Na to uka-zuju i zemqe Evropske unije. One na Balkan gledaju sa stano-vi{ta svojih geopoliti~kih, geostrate{kih i pre svega eko-nomskih interesa. Wima je potrebno organizovano i jedinstve-no balkansko tr`i{te i ostali resursi Balkana, kao i stra-te{ko upori{te za nastup prema Istoku i Jugu. Zato balkan-skim dr`avama nude Partnerstvo za mir, Pakt za saradwu jugo-isto~ne Evrope po meri sopstvenih interesa. A kad ocene daneka balkanska zemqa stoji na putu ostvarewa wihovih intere-sa, preduzimaju ekonomske, politi~ke i kulturne pritiske,sankcije, pretwe, ucene, postavqawe ultimatuma i upotrebuoru`ane sile (primer Jugoslavije). Zbog toga je balkanskimdr`avama i narodima potrebna ne dirigovana, ne prinudna,integracija ve} interesna, demokratska, pravedna integracija.To najboqe shvataju poslovni qudi, preduzetnici, kulturni inau~ni radnici Balkana za razliku od skorojevi}kih politi~-kih elita, op~iwenih mitom evropske demokratije i ekonomije.Zadojene idolopoklonstvom prema Evropi, novoformirane po-liti~ke elite u balkanskim zemqama smatraju da je pristup

7 Peter-Emil Mitov: Euro-orientation, Euro-utopias, Bo`idar Jak{i} ur.

Frontiers, Forum za etni~ke odnose, Beograd, 1997.

118

wihovih dr`ava bilo kojoj evropskoj integraciji (ekonomskoj,finansijskoj, politi~koj ili vojnoj) najboqi put za re{avawenagomilanih problema wihovih dru{tava. Prilikom agresijeNATO pakta na Jugoslaviju te elite su ne samo podr`ale tuagresiju ve} su ustupawem svog dr`avnog prostora agresoru zaoru`ane napade na Jugoslaviju u~estvovale u toj agresiji. Onesu se pridru`ile agresoru u zavo|ewu raznih sankcija protivJugoslavije, kr{e}i me|udr`avne ugovore o prijateqstvu isaradwi sa Jugoslavijom i ignori{u}i politi~ku voqu protivagresije ve}ine gra|ana u svojim dr`avama. Da paradoks budeve}i, stavqaju}i se u slu`bu Zapadnih interesa, te zemqe sutrpele velike ekonomske, ekolo{ke, politi~ke, kulturne idruge {tete. Balkanske dr`ave su i u tre}em balkanskom ratudemonstrirale antibalkansku politiku, suprotnu dostignutimpozitivnim politi~kim rezultatima i procesima akulturacijena balkanskom prostoru. Zbog takve politike na Balkanu supreovladavali vi{e dezintegracioni nego integracioni pro-cesi, kako u pro{losti tako i sada. Imaju}i to u vidu, mo`e sekonstatovati da je osnovni problem Balkana kultivacija poli-tike balkanskih dr`ava kako ona ne bi iskakala iz kulturnogkonteksta i postajala kontrakulturna, kontracivilizacijska iantisocijalna. To je mogu}e su{tinskom demokratizacijom po-liti~ke kulture balkanskih naroda, razvojem civilnih dru-{tava u wima. Civilna dru{tva u wima bila su i ostala u sen-ci politi~kih dru{tava sa monopolom politi~ke vlasti ne-kompetentnih i nedoraslih politi~kih elita za usmeravawesvojih naroda za `ivot u miru, koegzistenciji, toleranciji isaradwi. Mada nerazvijena, civilna dru{tva pokazuju vi{inivo politi~ke kulture od svojih elita i mogu da daju ve}i do-prinos balkanskoj i evropskoj integraciji izra`avawem auten-ti~nih interesa naroda.

O evropskoj integraciji ne treba imati iluzija. Ona jestvorena kroz bespo{tednu konkurentsku borbu sa ameri~kim iazijskim civilizacijama i kapitalima i kroz bezobzirno isi-savawe ekstraprofita iz nerazvijenih zemaqa, u polukoloni-jalnom, ekonomski i tehnolo{ki zavisnom statusu. Ona najvi-{e zadovoqava interese nadnacionalnih korporacija kojimasmetaju dr`avne granice suverenih zemaqa za uve}avawe wi-hovog kapitala. Toj integraciji nedostaje kulturna supstancijai humani etos kojim se obezbe|uje socijalna sigurnost gra|anau obezbe|ivawu radnih mesta, u za{titi od korupcije, krimina-la i mafije, manipulacija mo}nih sredstava masovnih komuni-kacija, ki~a, neodgovornih, nemoralnih i avanturisti~ki nas-trojenih politi~ara, od rasipni~ke birokratije koja nemilice

119

tra}i zajedni~ke fondove za sumwive poslove. Woj nedostajekulturni identitet pa zbog toga qudi u woj ne vide autenti~nuqudsku zajednicu ve} samo neku vrstu ve{ta~kog instant suro-gata.

@ive}i u totalitarnim re`imima, balkanski narodi sustekli veliko iskustvo kako desnog tako i levog totalitarizmapa lak{e od drugih mogu da ga prepoznaju u obliku razli~itihvrsta neototalitarizma kada se pojavquju na zapadnoevropskomprostoru. U iskustvu levog totalitarizma postoje razli~iteforme socijalne organizacije, socijalne sigurnosti i dru{-tvene pravde, neophodne svim qudima a naro~ito radnim i si-roma{nim dru{tvenim slojevima Evrope. Zato Balkan ne nudiEvropi samo veliko tr`i{te roba i radne snage nego i huma-nisti~ke kulturne vrednosti,naro~ito deficitarne u zapadnojEvropi. Kulturna balkanizacija Evrope mogla bi da uti~e nakulturni preporod Evrope utonule u materijalni egoizam, in-formativni totalitarizam i politi~ki i kulturni epigoni-zam prema Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Balkanska fobi-ja Evropqana nije proizvod samo nekultivisanosti i agresiv-nosti nekih balkanskih naroda ve} nerazumevawa, predrasuda irezultata imperijalisti~ke i zava|iva~ke evropske politikena Balkanu.

Multikulturnim ja~awem civilnih dru{tava na Balkanustvaraju se uslovi za spontanu i organizovanu me|usobnu akul-turaciju balkanskih naroda i sa evropskim narodima neposred-no i preko balkanskih kulturnih integracija. Iz te akultura-cije mo`e da proiza|e kulturna,ideolo{ka i politi~ka tole-rancija a sa wom obuzdavawe mr`we i agresivnosti, dva velikazla Balkana. Mr`wa i agresija su odlike nekultivisanih i du-hovno-kulturno inferiornih qudi i naroda. Svako civilnodru{tvo ne treba idealizovati i mitologizovati, jer i ono imasvoja ograni~ewa i nedostatke. Nije savko civilno dru{tvo do-voqno civilizovano, kultivisano, progresivno i spremno nanesmetanu kulturnu razmenu. Ali politi~ka dru{tva Balkanapokazala su da su nesposobna za"debalkanizaciju" i evropeiza-ciju i mondijalizaciju balkanskih naroda kako bi iza{li naput progresivnog istorijskog i civilizacijskog razvoja. Bal-kanski narodi po~iwu da shvataju da wihovo te{we povezivawesa evropskim narodima nije nimalo jednostavno, bez rizika imnogih opasnosti, pa i gubqewa svog identiteta i `eqenogprosperiteta. Nije bezna~ajno za balkanske narode da li }e ubalkanske i evropske integracije u}i kao slobodne, suverene i

120

ravnopravne dr`ave sa ve}im ili mawim"socijalnim kapita-lom" 8, to jest, dokazanim sposobnostima dogovarawa, sporazu-mevawa i demokratskog uskla|ivawa svojih nacionalnih inte-resa sa regionalnim balkanskim, kao realnim osnovama zauskla|ivawe sa evropskim. To zapadnoevropske zemqe znaju pabalkanskim dr`avama postavqaju veliki broj, trenutno nedo-sti`nih uslova za prijem u evropske integracije.One tra`eevropeizaciju Balkana pre nego {to bi balkanske dr`avemogle da uti~u na balkanizaciju Evrope. Evropocentri~nepredrasude zapadnih zemaqa smetaju podjednako evropskoj kao ibalkanskoj integraciji i stvarawu kulturnog zajedni{tva kakoBalkana tako i Evrope. Bez Balkana evropska kultura jeobeskorewena i osiroma{ena.

2. Politika akulturacije na Balkanu

Kulturna politika, kao deo op{te dr`avne politike,te`i da usmerava razvoj kulturnog `ivota u dr`avi u skladu saukupnom strategijom dru{tvenog razvoja. S obzirom na to da jerazvoj svakog dru{tva uslovqen internim i eksternim fakto-rima, i kulturna politika mora da ima razra|enu strategijukako unutarkulturnog (intrakulturalnog) razvoja tako i in-terkulturalnog razvoja. U socijalno heterogenim kulturnimzajednicama, sa pluralnom kulturom, interkulturalnost je zna-~ajna deo unutra{we kulturne politike kao i wene spoqnepolitike.

Interkulturalnost, kao komponenta kulturne politike,predstavqa filozofiju i praksu podsticawa ravnopravnograzvoja razli~itih kultura kroz uzajamnu razmenu razli~itihsadr`aja kultura u kontaktu. Ona se, nasuprot kulturocentri~-nosti, teorijski tematizuje {ezdesetih godina, u kontekstuneokolonijalisti~kih interesa Zapada za ostvarivawe wego-vih ekonomskih, politi~kih i vojnih ciqeva. Krajem sedam-desetih i po~etkom osamdesetih godina problematika inter-kulturalnosti razmatra se kao deo menaxmenta multinacional-nih kompanija radi uspe{nog rukovo|ewa slo`enim poslovnimsistemima lociranim u raznim dr`avama sa razli~itim kul-turnim sistemima. Cross cultural communication postaje akademskadisciplina na mnogim univerzitetima. Preko we se sti~uneophodna znawa za razumevawe kulturnih razlika i za wihovouskla|ivawe, povezivawe i objediwavawe radi uspe{nog 8 Frensis Fukujama: Sudar kultura, Zavod za izdavawe uxbenika i nastav-

na sredstva, Beograd, 1997.

121

komunicirawa 9. Danas je nezamisliva me|unarodna ekonomskarazmena bez poznavawa me|ukulturne komunikacije.Uvozniciradne snage mora da se bave interkulturalnom pedagogijom iandragogijom da bi strane radnike uspe{no ukqu~ili u svojprivredni i kulturni sistem. Poznavawe interkulturalnekomunikacije neophodno je dipolomatskim slu`bama. Poli-tika interkulturalnosti nailazi na otpore nacionalista, {o-vinista i rasista. Zapadne zemqe koriste se politikom ofan-zivnog multikulturalizma, zasnovanom na za{titi i podsti-cawu rasizma, secesionizma i segregacionizma u pojedinimzemqama. Zala`u}i se verbalno za multikulturalizam u Jugo-slaviji, zapadne zemqe su ga svojom politikom pa i oru`anomsilom razarale, daju}i prakti~no podr{ku monokulturalizmuu Hrvatskoj, na primer. Za razliku od politike ovog hegemo-nisti~kog multikulturalizma politika protektivnog multi-kulturalizma brani svaku kulturu od diskriminacije iasimilacije 10 Imperijalististi~ke zemqe politikom glo-balizacije zloupotrebqavaju interkulturalizam za ostvarewesvoje politi~ke dominacije nad drugim zemqama. Zbog toga se upolitici interkulturalizma javqaju sukobi izme|u velikih imalih zemaqa, razvijenih i nerazvijenih, povla{}enih i pod-~iwenih. Iz wih proizilaze ksenofobijski stavovi pripad-nika pojedinih kulturnih i politi~kih zajednica.

Najve}u vrednost ima interkulturalnost u multikultur-nim dru{tvima u kojima koegzistiraju ravnopravno razli~itekulture. One ostvaruju najoptimalniju uzajamnu razmenu kul-turnih sadr`aja. Dru{tva koja vode politiku multikultural-nosti kroz interkulturalnost obezbe|uju uspe{nu integracijuimigranata u sopstvenu kulturu, bez wihove kulturne asimila-cije. Uspe{na interkulturalnost zahteva izvesni fond zajed-ni~kih kulturnih vrednosti i zajedni~ka iskustva qudi u kul-turnim kontaktima. Balkanski narodi imaju sve uslove za us-pe{nu interkulturalnost ali i velike smetwe za weno ostva-rewe. Me|u wima su razli~iti jezici, razli~ite religije,razli~ite vrednosti i tradicije, razli~iti politi~ki savezisa vanbalkanskim zemqama. Interkulturalizam zapo~iwe otva-rawem kultura za kontakte, nastavqa se me|usobnim upoznava-wem i uva`avawem kultura da bi se zatim uzajamno prihvatili

9 Qubomir Raji}: "Interkulturalno op{tewe izme|u ra~una i u`ivqa-

vawa", Bo`idar Jak{i}, ur.: Rasizam i ksenofobija, Forum za etni~keodnose, Beograd, 1998.

10 Agnes Heler: "Lica multikulturalizma", Kwi`evna re~ 11/12 1995, s. 132.

122

neki elementi iz druge kulture u kojima se prepoznaju zajed-ni~ki interesi u tome, bez ugro`avawa sopstvenog kulturnogidentiteta. Time se, u su{tini, ostvaruje ciklus kulturnetransakcije, to jest, kulturna promena u jednoj kulturi pod uti-cajem sadr`aja druge kulture 11. Nepo`eqne posledice inter-kulturalnosti su: kulturna asimilacija, kulturna izolacija,rigidnost kulturne interakcije, sudar i sukob kultura sa maweili vi{e uni{tavawa kultura. Sve ove negativne u~inkeinterkulturacije do`ivele su kulture balkanskih naroda.

Vi{eetni~ka struktura balkanskih dr`ava pokazuje da seu wima neminovno odvijao stihijno i organizovano procesakulturacije. Plodotvorna interkulturacija izme|u etni~kihzajednica, a naro~ito izme|u etni~kih ve}ina i mawina, omogu-}avale su da etni~ke mawine poslu`e kao katalizator inter-kulturalnih procesa pa time i uspe{ne pozitivne akulturaci-je susednih dr`ava na Balkanu. Osnovni uslov za to je postoja-we kulturne autonomije nacionalnih mawina u svim balkan-skim dr`avama. Me|utim, takvu autonomiju nemaju sve naci-onalne mawine u balkanskim dr`avama. To pokazuje da poli-ti~ka kultura balkanskih dr`ava nije dostigla nivo kojigarantuje kulturna prava svim etni~kim mawinama u wima. Aneke etni~ke mawine kulturnu autonomiju zloupotrebile su zaostvarivawe secesionisti~kih ambicija. Tako su Albanci naKosovu i Metohiji u Srbiji i Jugoslaviji ostvariv{i visokstepen kulturne autonomije, koriste}i me|urepubli~ke anta-gonizme i antisrpske koalicije u jugoslovenskoj Federacijiostvarili visok stepen politi~ke, administrativne i teri-torijalne autonomije sa dr`avnim atributima ve}im od Srbije,u ~ijem sastavu je bila Kosovskometohijska oblast. Proalban-skim administrativnim merama druge Jugoslavije (Socijalis-ti~ke Federativne Republike Jugoslavije), demografskomeksplozijom albanskog stanovni{tva, etni~kim ~i{}ewem ne-albanskog etnosa sa Kosova i Metohije, albanska politi~kaelita, zadojena idejama velike Albanije, razvija jak separatis-ti~ki pokret sa ciqem stvarawa nezavisne dr`ave Kosovo kojabi se sjedinila sa Albanijom. Iz tog separatisti~kog pokretanastala je, uz pomo} Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Nema~ke,teroristi~ka organizacija "Oslobodila~ka vojska Kosova", ko-ja je povela oru`anu borbu za otcepqewe Kosova i Metohije odSrbije i Jugoslavije. Zapadna Evropa je podr`ala taj teroris-

11 Branimir Stojkovi}: "Interkulturalnost, intrakulturalnost i me|u-

narodno komunicirawe", Bo`idar Jak{i}, ur. Op. cit.

123

ti~ki pokret, ivr{ila agresiju na Jugoslaviju a zatim primo-rala Jugoslaviju da povu~e vojsku i policiju sa Kosova i Meto-hije da bi svoje oru`ane snage razmestila na Kosovu i Metohi-ji, pod patronatom Saveta bezbednosti, radi pomo}i kosovskimAlbancima da ostvare, navodno, ugro`ena mawinska prava. Do-laskom takozvanih mirovnih snaga, pod zastavom Ujediwenihnacija na Kosovo i Metohiju multietni~ko i multikulturnoKosovo je pretvoreno u monoetni~ko i monokulturno, uz egzo-dus nealbanskog `ivqa, ubijawe i pqa~kawe nealbanskog sta-novni{tva i uni{tavawe imovine, kulturnih i duhovnih doba-ra nealbanskih etni~kih zajednica.

Jo{ dok je Kosovo i Metohija bila autonomna oblast uokviru Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, al-banski Pokrajinski organi vlasti i politi~ka elita Albana-ca razvili su intenzivnu kulturnu saradwu sa Albanijom, neza-visno od republi~kih i saveznih organa. Ona je bila intenziv-nija nego kulturna saradwa izme|u kosovskometohijskih alba-naca i drugih naroda u okviru Jugoslavije. Ona je kori{}ena zaindoktrinaciju omladine u duhu velikoalbanskih ideja. Tako seumesto interkulturalnosti na Kosovu i Metohiji razvijalaintrakulturalnost, saradwa izme|u pripadnika iste kulturnezajednice, podeqene dr`avnom granicom, a na {tetu drugihetni~kih zajednica koje su `ivele na Kosovu i Metohiji i uSrbiji i Jugoslaviji kao {irim dru{tvenim zajednicama. Ko-sovo i Metohija je bilo najnerazvijenije podru~je u Jugoslavijiu svakom pogledu pa je zbog velikog kulturnog zaostajawa al-banske etni~ke zajednice ona te{ko stupala u interkultural-nost sa ostalim jugoslovenskim narodima. Uprkos velikim ula-gawima u kulturni razvoj Kosova i Metohije kultura albanskeetni~ke zajednice pokazivala je tendencije zatvorenosti i izo-lovanosti. Preuveli~avawem kulturnih razlika izme|u alban-ske kulture i kulture drugih naroda u Jugoslaviji albanskipoliti~ari su nastojali da pravo na br`i razvoj svoje kulturepretvore u eksluzivno pravo da dobijaju vi{e novca za kulturubez odgovornosti za wegovo tro{ewe. Zatvorenost i izolova-nost kulture Kosovskih albanaca, wena antisrpska i antijugo-slovenska usmerenost, bila je kulturna osnova za bujawe al-banskog nacionalizma na Kosovu i Metohiji i wegovo pre-rastawe u {ovinizam i nacisti~ki terorizam.

U drugoj autonomnoj pokrajini Srbije, Vojvodini, sklad-no `ivi 26 nacija sa 34 vere i 10 razli~itih jezika u slu`benojupotrebi. U Vojvodini `ivi 42% gra|ana nesrpske nacional-nosti. Ona je najrazvijeniji deo Srbije i to je omogu}ilo rav-nopravnu interkulturalnost i postizawe visokog nivoa multi-

124

kulturalne zajednice. Istra`ivawa nacionalizma u Jugoslavi-ji pokazala su da ga je najmawe bilo u Vojvodini 12. Najve}e et-ni~ke zajednice imale su veliku ulogu u razvijawu me|udr`av-ne saradwe Jugoslavije sa wihovim mati~nim dr`avama. Me|u-narodna politika Jugoslavije bila je prema susednim dr`avamau saglasnosti sa interkulturnim te`wama wihovih naroda paje razvijala dobru me|udr`avnu kulturnu saradwu sa svimsusednim dr`avama izuzev sa Albaninjom.

Istra`ivawa obavqena u Bugarskoj pokazala su da su et-ni~ke mawine vi{e otvorene i zainteresovane za interkultu-ralne kontakte nego ve}inske etni~ke zajednice 13. One su poka-zale ve}u tolerantnost prema drugim etnokulturnim zajednica-ma jer su shvatile da je wihov opstanak u multietni~kim zajed-nicama povezan sa wihovim ukqu~ivawem u {iru etnokulturnusredinu, sa prilago|avawem toj sredini i prihvatawem drugihetnokulturnih zajednica kao partnera u zajedni~kom radu i`ivotu. U takvom shvatawu predwa~i mlada populacija.

Geokulturni pogled na savremenu akulturaciju Balkanapokazuje tendencije nasilne akulturacije pod uticajem Zapada,predvo|enog Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Politikomglobalizacije, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave uspele su da izvr-{e amerikanizaciju zapadne Evrope a uz wenu pomo} nastoje dato urade i na Balkanu. U zapadnoj Evropi, posebno u Evropskojuniji, javqa se otpor amerikanizaciji evropske kulture i stva-ra zajedni~ka kulturna politika za o~uvawe evropskog kultur-nog identiteta multikulturalnosti. Tome se pridru`uje i deokulturnih elita balkanskih zemaqa. Agresija Zapada na Jugo-slaviju 1999.g. sa ciqem da se otpor amerikanizaciji uni{tipod izgovorom" intervencije za demokratizaciju Srbije" poja-~ava kulturnu rezistenciju prema amerikanizaciji i pozapad-wa~ewu ne samo jugoslovenskih naroda ve} i ostalih balkan-skih naroda prema kulturi koja agresivno nastupa na Balkanu.Time se stvaraju uslovi za uspe{no ostvarivawe ~etvrtog akul-turacionog talasa na Balkanu sa epicentrom na Balkanu. Osno-vu ove autohtone akulturacije balkanskih naroda ~ini svest opotrebi neutralisawa negativnog istorijskog nasle|a u odno-sima izme|u balkanskih naroda i postavqawu temeqa me|ubal-kanske demokratske, multikulturne saradwe u interesu svih

12 Prvoslav Plav{i}: Mwewe o aktuelnim dru{tvenim pitawima, Me-

diji i mwewe u Srbiji, RTS, Beograd, 1998.13 Peter-Emil Mitov: "Discriminatory attitudes", Bo`idar Jak{i}, ur. Rasi-

zam i ksenofobija, Forum za etni~ke odnose, Beograd, 1998.

125

balkanskih naroda. To zahteva identifikaciju i dogradwu kul-turnog identiteta balkanskih naroda novim modernizacijskimkulturnim vrednostima. Uspeh u modernizaciji balkanskihnaroda zavisi od sposobnosti wihovih kultura da se me|usobnorazumeju, uva`avaju, sara|uju i me|usobno povezuju, omogu}uju}ina taj na~in da kulture ujediwuju qude i narode na balkanskompoluostrvu.

U strukturi balkanske akulturacije najzna~ajnije su eko-nomska i politi~ka akulturacija. Da bi se one ostvarile, neop-hodno je da do|e do akulturacije na sva tri nivoa ovog procesa:kulture svakodnevnog `ivota, visoke kulture i kulturnog dis-kursa (sudova o moralu, religiji i umetnosti). Kulturni dis-kurs balkanskih naroda za uspe{nu akulturaciju pretpostavqanov na~in mi{qewa i modelovawa kulture prema zahtevimaravnopravne kulturne saradwe, ravnopravnih naroda. Samo podtim uslovima mo`e da se obezbedi ravnote`a egzogenih i endo-genih ~inlaca po`eqne akulturacije u multikulturnim zajed-nicama Balkana. Time se izbegava opasnost od kulturne asimi-lacije i konflikata oko svojatawa tu|ih kulturnih tradicijai preuveli~avawa udela sopstvene kulture u balkanskoj kultu-ri. U savremenim akulturacionim procesima masovna kulturaimala je dominantno mesto. Novi kulturni diskurs balkanskihdru{tava treba da da ve}e {anse svakodnevnoj i visokoj kultu-ri u budu}im akulturacijama.

Kulturni uslovi stvoreni modernizacijskom akulturaci-jom Balkana neophodni su za uspostavqawe tr`i{ne ekonomijei demokratije. Tranzicioni procesi na Balkanu su usporenizbog toga {to samo bazi~ne strukturne ekonomske i politi~kepromene ne mogu automatski izazvati o~ekivane promene. Nisuih pratile promene kulturnih i interkulturnih resursa, radneetike, radne motivacije, organizacione kulture, politi~kekulture i kulturnih tradicija. Ovi i drugi kulturni resursipredstavqaju svojevrsne dru{tvene filtre kroz koje treba dapro|u tranzicione inovacije i wene vrednosti da bi postalesastavni deo kulture balkanskih naroda, to jest, na~in wihovogmi{qewa, pona{awa i `ivota uop{te. Zahvaquju}i ovim fil-trima ostvaruje se neophodna sinteza starih i novih vrednostikako bi se ove nove vrednosti {to lak{e prilagodile postoje-}oj kulturi balknskih naroda. Samo tako kulturne vrednosti ikulturni resursi postaju oslonac i podr{ka neophodnihdru{tvenih promena. Bez modernizacijskih kulturnih uslovatranzicioni procesi u balkanskim dru{tvima i daqe }e seusporavati ili stagnirati a politi~ke partije koje se zala`uza radikalne dru{tvene promene na izborima ne}e dobijati po-

126

trebnu podr{ku bira~a 14. Za te radikalne promene gra|ani jed-nostavno nisu pripremqeni. Sociolo{ke analize kulturnograslojavawa balkanskih dru{tava pokazuju da se ono vr{i naosi "tradicionalno-inovacijsko" i "socijalisti~ko-liberal-no"15 U skladu sa ovakvom kulturnom diferencijacijom ~lano-va balkanskih dru{tava stvaraju se dva osnovna obrasca wiho-vog kulturnog pona{awa. Jedan obrazac pona{awa ~ini usmere-nost ka tradicionalnim vrednostima i on predstavqa socijal-nu osnovu tendencije retradicionalizacije balkanskih dru{-tava. Drugi obrazac pona{awa, sa modernizacijskom i inova-cijskom orijentacijom predstavqa upori{te za ekonomske ipoliti~ke reforme.

Liberalne vrednosti nisu dobile prakti~nu verifika-ciju u balkanskim dru{tvima zbog te{ke krize kroz koju pro-laze sve balkanske dr`ave i nesuskla|enosti tih vrednosti satradicionalnim. Zbog toga institucije tr`i{ne privrede ipoliti~ke demokratije u balkanskim dru{tvima nisu bitno do-prinele wihovoj stabilizaciji i razvoju. U zemqama postreal-socijalizma tradicionlno su ukoreweni kolektivni paterna-listi~ki obrasci pona{awa pa su u skladu sa wima velika o~e-kivawa od dr`ave u re{avawu egzistencijalnih problema gra-|ana. Zbog toga gra|anima mawka samoinicijativa u re{avawutih problema. Ovi problemi su rezultat hipertrofirane ulogedr`ave u regulisawu dru{tvenih tokova, nasuprot libera-listi~koj. Liberalizam favorizuje individualizam u ekonom-skim i politi~kim odnosima. U realsocijalisti~kim dru{tvi-ma na Balkanu vr{ena je industrijska modernizacija. Ona jedala odre|ene rezultate. Wena dostignu}a devalvirana su uperiodu krize tih dru{tava, drasti~nog pada proizvodwe i `i-votnog standarda gra|ana. Izvr{ene strukturne promene eko-nomske mo}i u ovim dru{tvima dovele su do o{trih podela ipolarizacije na komuniste i antikomuniste izme|u kojih jeveliki neutralni apati~ni sloj od kojeg najvi{e zavisi izbor-na pobeda pretendenata na vlast. Ovakva politi~ka diferen-cijacija uslovila je polarizaciju politi~kih vrednosti napaternalisti~ke i liberalisti~ke vrednosti. Paternalisti~-ke vrednosti obuhvataju: veru u op{te dobro i vo|e, kolektivi-zam, fatalizam, nisku radnu inovacijsku motivaciju. Ove vred-nosti prihvataju stariji deo populacije i mawe obrazovani.Mladi, obrazovaniji i oni sa vi{im dru{tvenim statusom

14 Peter Emil-Mitov, Ibid.15 Peter Emil-Mitov, Ibid.

127

opredequju se za liberalisti~ke vrednosti: veru u demokratijui potencijalne politi~ke akcije. Ovakva kulturnopoliti~kadiferencijacija gra|ana ne poti~e toliko iz socijalnog raslo-javawa koliko iz ideolo{ke indoktrinacije.

Dugotrajna kriza balkanskih dru{tava i neuspeh libe-ralisti~kih reformi u wima izazvali su akulturacioni {ok iantiliberalisti~ke reakcije. Wih su poja~ali agresija NATO-a na Jugioslaviju, velike `rtve i materijalne {tete nanete nesamo Jugoslaviji ve} celom balkanskom regionu. Poja~ane susumwe u autenti~nost demokratije zapadnoevropskog tipa. Re-zistencija na zapadnoevropsku politi~ku kulturu, zasnovanojna sili, nasiqu i pravu ja~eg, odvija se na svim akulturacionimi enkulturacionim nivoima: pojedinaca, porodice i raznihkolektiviteta. Individualna rezistencija (kontraenkultura-cija) odvija se i bez institucionalne politi~ke kulture i po-liti~kih autoriteta. Li~nim do`ivqavawem neopravdaneagresije mewa se individualni politi~ki mentalitet,wegovepoliti~ke saznajne i vrednosne orijentacije. Individualnakontraenkulturacija odvija se znatnim delom mimo autoritetavlasti kao najva`nijeg nosioca politi~kih promena. Politi~-ke promene dru{tva posmatrane sa individualnog stanovi{tanapu{taju wihovo razmatrawe kroz dihotomije: dru{tvenestrukture i dru{tvene akcije, subjekt-objekt promena, teorija-praksa dru{tvene dinamike. Umesto toga konceptualizuje semnogozna~nost individualnog kulturnog kapitala i wegovepovezanosti sa fundamentalnim uslovima dru{tvenog `ivota.Zbog toga je politi~ka enkulturacija kao i kontraenkultura-cija ambivalentna i razli~ito se do`ivqava s obzirom na tokakvu ulogu ima svaka li~nost u enkulturaciji: kao akter, pos-matra~, pristalica, protivnik,ignorant, apati~an. Za vremeagresije Zapada na Jugoslaviju na Balkanu je bilo najvi{e pro-tivnika te agresije.

U veoma slo`enim i protivre~nim politi~kim uticaji-ma na balkanska dru{tva, na kolektivnom nivou, akulturacijase predo~ava kao nepredvidiv proces, veoma mnogo zavisan odtolerancije ili netolerancije demokratskih politi~kih vred-nosti u izvornom vidu i wihovoj trenutnoj pragmati~noj inter-pretaciji, takozvanih, demokratskih zemaqa.

Liberalne politi~ke vrednosti su veoma privla~ne zamnoge kolektivitete balkanskih dru{tava kao i evrpskih. Me-|utim, specifi~nosti politi~ke kulture balkanskih dru{tavai zapadno-evropska arogantnost, hegemonizam, brutalnost u na-metawu liberalnih vrednosti i svojih interesa i agresivnostprema balkanskim narodima izazivaju ambivalentan odnos

128

balkanskih naroda prema wima. One se devalviraju uz revita-lizaciju starih politi~kih vrednosti, pra}enih nostalgijom,kolebawima i raznim isku{ewima prelaznih stawa. To prelaz-no stawe traja}e sve dok regulativna praksa latentne i mutan-tne vrednosti ne dovede do stawa kristalizacije u prihva}enimpoliti~kim promenama. Osobenost balkanskog prelaznog sta-wa (tranzicije) je u tome {to balkanska politi~ka akulturaci-ja predstavqa, u stvari, rekulturaciju, to jest, vra}awe ve}ineovih dru{tava na predsocijalisti~ke oblike dru{tvenog i po-liti~kog organizovawa gra|anskog dru{tva.

Politi~koj kulturi balkanskih naroda svojstvene su bur-ne politi~ke kampawe za nagle promene, uz heroizaciju glav-nih nosilaca tih promena i stigmatizaciju wihovih protiv-nika. To zloupotrebqavaju pojedine zapadnoevropske dr`ave zaru{ewe, za wih nepodobnih, vlada i dovo|ewe onih vlada koje}e im omogu}iti da na Balkanu nesmetano ostvaruju svoje stra-te{ke, ekonomske i politi~ke imperijalne interese.

Pored zapadnoevropske politi~ke akulturacije na Bal-kanu se odvija i interna balkanska politi~ka akulturacijapreko dva toka. Jedan se odvija preko politi~kih institucijapod kontrolom vlasti. Dr`avni organi, kao nosioci politi~-kih reformi, zahtevaju promenu pona{awa gra|ana premaproklamovanim reformskim ciqevima, o~ekuju}i da }e se oniracionalno pona{ati u okviru propisanih reformskih uslova.Drugi politi~ki akulturacioni tok odvija se mimo postoje}ihinstitucija i autoriteta vlasti, kroz stvarawe novih institu-cija, politi~kih struktura, delatnosti i odnosa, navika i po-liti~kog mentaliteta gra|ana. Na taj na~in ostvaruje se soci-okulturna politi~ka dinamika civilnog dru{tva i sa wimsimboli~ko-kulturni kapital za kulturne pa i politi~ke pro-mene dru{tva. U taj kulturni kapital ulaze razna kulturna po-qa, kulturni habitus, kulturna praksa, kulturni rituali, mul-tikulturalnost, svakodnevna kultura i kulturna mobilnost.

Politi~ka akulturacija se razli~ito izra`ava u razli-~itim sociokulturnim grupama balkanskih dru{tava. Vrednos-ti tr`i{ne ekonomije i politi~kog liberalizma najvi{e pri-hvataju mladi. To je razumqivo kada se ima u vidu da svaka novageneracija tra`i nove vrednosti. Mladi se najbr`e adaptirajuna promene dru{tvenoekonomskih uslova. Ove vrednosti pri-hvataju i najobrazovaniji dru{tveni slojevi sa ve}im aspira-cijama, da `ive u skladu sa dostignu}ima najrazvijenijih zema-qa. Mladi nisu dovoqno upoznati sa te{ko}ama koje su imaliwihovi roditeqi u siroma{nim, nestabilnim i ratovima ome-tanim dru{tvima u svom razvoju. Zbog toga veoma lako prihva-

129

taju vrednosti zapadnog potro{a~kog dru{tva, naro~ito zabavuumesto rada, kao najvi{i oblik kulturne samoafirmacije. Tovodi padu radne i profesionalne etike. Vrednosti industrij-skog dru{tva: disciplina, samozaborav, uspeh po svaku cenu,materijalno bogatstvo, do`ivqavaju potiskivawe pod uticajemvrednosti postindustrijskog dru{tva ali i krize socijalnihvrednosti u postsocijalisti~kim dru{tvima, izazvanih stagna-cijom i politi~kom represijom. Modernizacija industrijskihdru{tava u socijalisti~kim zemqama sastojala se u wihovomekstenzivnom razvoju, sekularizaciji i birokratizaciji. Naovim tekovinama modernizacije razvijala se i odgovaraju}aop{ta i politi~ka kultura. U postsocijalisti~kom prelaznomperiodu javqa se potreba za vrednosnom usmereno{}u na os-mi{qavawe modernizacije i formirawe novog pogleda na svet,kao faktora ubrzanog razvitka balkanskih dru{tava. Me|utim,kroz ubrzanu privatizaciju dr`avne i dru{tvene svojine i li-beralizaciju ekonomije postsocijalisti~ka balkanska dru{tvavra}aju se industrijskim dru{tvima, moderni i wihovim vred-nostima:privatna svojina, uspeh, individualizam, rad, potro{-wa, vera u progres, slobodna li~nost, uva`avawe nauke i tehno-logije.

U savremenom dru{tvu veliku ulogu ima etnicitet kaooblik politi~ke zajednice. Za izme{an etnicitet Balkana onima jo{ ve}i zna~aj za politi~ke akulturacione i druge proce-se. Uspe{na politi~ka akulturacija, kao faktor op{te akul-turacije i prosperiteta balkanskih dru{tava, mogu}a je uzobjektivnu etni~ku i kulturnu samoidentifikaciju balkan-skih naroda.U nedostatku te objektivne samoidentifikacijeintelektualne elite pojedinih naroda Balkana tra`e korene iosobenosti svog etniciteta proizvoqno u iskonstruisanimideologijskim i paranau~ninm doktrinama,~ime se samo pro-dubquje kriza etni~ke, kulturne i politi~ke samoidentifika-cije a sa wom i mogu}nosti novih sukoba na Balkanu. Objektiv-na samoidentifikacija balkanskih etnosa mogu}na je prekostvarawa etnokulturne koncepcije o wima koja, pored jezika,mitova, stereotipa, filozofije, nau~nog pogleda na sopstvenuistoriju, sada{wost i budu}nost uva`ava i mi{qewa drugihnaroda o wima. To je neophodno zbog toga {to etni~ku zajed-nicu ~ini kolektiv qudi povezan op{tim tradicionalnim mo-delom pona{awa, (sa zajedni~kim jezikom, moralom, vrednosti-ma, verovawima i na~inima politi~kog organizovawa te zajed-nice), u okviru {ireg okru`ewa i me|usobnih odnosa sa drugimkolektivima.

130

3. Budu}nost politi~ke akulturacije balkanskih naroda

Proces"prelaznog perioda" u balkanskim dru{tvimaveoma mnogo zavisi od ishoda wihove akulturacije a naro~itopoliti~ke akulturacije. Stari dru{tveno-politi~ki sistemisu se raspali u ve}ini balkanskih dru{tava a novi, proklamo-vani demokratski, pluralisti~ki, jo{ su u senci etatisti~ko-birokratskih, autoritarnih i totalitarnih. U wima jo{ domi-nira monisti~ka, autoritarna politi~ka kultura, nespojiva sarazlikama u na~inu izvo|ewa neophodnih ekonomskih i poli-ti~kih reformi. Dosada{wa politi~ko-privredna akulturaci-ja zahvatila je prete`no forme privrednog i politi~kog `ivo-ta balkanskih dru{tava ali ne i bitne sadr`aje. Zato je moder-nizacija ovih dru{tava na po~etku, povr{na i povr{inska,formalna, izvo|ewe promena radi promena. Za prelazak ovihdru{tava iz etatisti~ko-birokratskih, autoritarnih i tota-litarnih u moderna gra|anska, demokratska dru{tva ne postojejo{ odgovaraju}i ekonomski, socijalni, kulturnopoliti~kiuslovi. Prelaz je zato tegoban i bolan. Balkanska dru{tva sublokirana zaostalo{}u, siroma{tvom, anomijom, nacionalis-ti~kim duhom i tradicionalizmom. Iz ovih ograni~avaju}ih~inilaca proizilaze kontraakulturacijske tendencije u ovimdru{tvima: rezistencija na promene, niske demokratske aspi-racije velikog broja gra|ana, feti{izacija dr`ave i nacije. Ukulturnoj matrici balkanskih dru{tava dominiraju vrednosti:socijalnomaterijalna sigurnost (bez ve}ih socijalnih i eko-nomskih razlika), kolektivisti~ka ideologija, op{ta i poli-ti~ka polupismenost velikog broja gra|ana, tradicija kolek-tivisti~ke ideologije i potreba za jakim vo|om, politi~ka is-kqu~ivost i netolerantnost, ra{irena kolektivna i li~nafrustriranost. Sve to uti~e na odsustvo konsenzusa najzna~aj-nijih politi~kih snaga u balkanskim dru{tvima o programimaprivrednih i politi~kih reformi u wima. U takvim okolnos-tima poverewe u demokratske institucije opada. Kvazi-demo-kratija, kvazi-pluralizam i kvazi-parlamentarizam maskirajutotalitarizam i politi~ki populizam. Istra`ivawa autori-tarnosti u Srbiji pokazuju da je dve tre}ine gra|ana autori-tarno 16. Veliki broj je ksenofobi~an. Duboka i dugotrajnakriza balkanskih dru{tava proizvela je vrednosni vakuum a sa

16 Zagorka Golubovi}: Dru{tveni karakter i dru{tvene promene u

svetlu nacionalnih sukoba, Institut za filozofiju i dru{tvenu te-oriju,Beograd, 1995, s. 207.

131

wim te{ku moralnu krizu sa kojom se gubi ose}aj zajedni{tva,moralne kohezije i integritet dru{tveno-moralne zajednice.

Nepostojawe slobodnog, demokratski orijentisanog gr-a|anina najve}a je prepreka demokratskoj politi~koj akultura-ciji balkanskih dru{tava. Autoritarna li~nost je usmerena kajednoobraznom na~inu mi{qewa i vrednovawa i pona{awa.Ona je nesigurna u vlastito rasu|ivawe i najva`nije politi~-ke odluke prepu{ta vo|ama i wihovim izabranicima.Takvojli~nosti je socijalna sigurnost va`nija od slobode i demokra-tije.17

Socijalno-ekonomske, politi~ke i kulturne protivre~-nosti i problemi u balkanskim dru{tvima izazvali su krizuindividualnog, grupno-kolektivnog i dru{tvenog identiteta.Gra|anin u balkanskim dru{tvima tra`i svoj identitet izme-|u autoritarnosti i monokulturnog na jednoj strani i demokra-ti~nosti, individualnog i multikulturalnog mentaliteta nadrugoj strani. Te{ko ga nalazi u vrednosno o{tro podeqenimdru{tvima prema politi~kim vrednosnim orijentacijama naj-va`nijih politi~kih aktera u wima na vrednosti predmoderne,moderne i postmoderne u organizaciji dru{tvenog `ivota iusmeravawu dru{tvenog razvoja. U toj nesigurnosti i zbuwe-nosti podlo`ni su politi~kim mitovima, najvi{e nacionalis-ti~og tipa. Zbog toga nacionalizmi imaju tako veliko upo-ri{te na balkanskom prostoru.

Napomena: Ovaj tekst je nastao radom na makroprojektu Regionalnakulturna saradwa na Balkanu (14T07) koji je finansiraloMinistarstvo za nauku i tehnologiju Srbije, a realizujeInstitut za sociolo{ka istra`ivawa Filozofskog fa-kulteta u Ni{u.

17 Zagorka Golubovi}: "Tradicionalizam i autoritarnost kao prepreka za

razvoj civilnog dru{tva u Srbiji", Vuka{in Pavlovi}, ed. Potisnutocivilno...

132

Vjekoslav Butigan, Niš

POLITICAL ACCULTURATION ON THE BALKANSSummary

The Balkans is a cultural region with the thickest cultural configuration ofdifferent civilizations and cultures. Strong and different waves of politicalacculturation, spontaneous or organized, voluntary or compulsory, kept passing overit. They left behind different historical and political consequences, more negative thanpositive. The one to bear the biggest blame for the negative consequences of thepolitical acculturation on the Balkans is a hegemonic and imperialistic policy of thegreat powers and a narrow-minded, egoistic and non-cooperative governmental andnational policy of the Balkan countries. Differently from the developed and happynations whose culture is determined by their politics, in the case of the Balkannations, the irrational and the most brutal politics has always determined theircivilizational and cultural development giving rise to distrust, hatred, bloody clashesand massive destruction of both people and the resources. Such a historical trend is onthe stage even at the close of the twentieth century. A revulsion of this historical-(non)civilizational trend would be possible if the politics would be redirected into thecultural flows. Intercultural policy, as a new general and cultural policy of the Balkancountries, rooted in the humane and creative values of the Balkan and Europeanpolitical acculturation and multicultural profile, as a new layer of regional identity ofthe strategy of the future acculturation, ensures cultural integration as a herald of theentire social integration of the Balkan nations. A multicultural and intercultural matrixof the political acculturation of the Balkans, incorporated in the social-cultural andeducational systems of the Balkan nations, Yugoslav in particular, enables culturationof younger generations as subjects of the present, and even more so, of the futuredemocratic political acculturation leading to permeance of political cultures, as wellas to the unity of different cultures of the Balkan nations, as an axis of their commondemocratic political culture.

Key words: the Balkans, political acculturation, multicultural matrix,intercultural matrix, political culture.