Y BROJ 167 Y ^ETVRTAK, 19. AVGUST 2010.

TOLIKO gradova,lepote, modernihzdawa, muzeja... Sve

na putovawu koje traje 18dana pod nazivom Velikakanadska tura, a koje or-ganizuje agencija "Kon-tiki".

- Najmawe 13 gradova iatraktivnih mesta }e po-setiti na{i turisti naovom putovawu - poru~u-je Milica @arkovi} iz"Kontikija". - Najpre sesti`e u Toronto gde jepoludnevno razgledweovog najve}eg grada Ka-nade, a potom sledi dvo-~asovna vo`wa autobu-som do Nijagare.

SVETSKO ~udo zvano Ni-jagarini vodopadi raz-gleda se sa broda kojiplovi do wihovog naja-

traktivnijeg dela i dosamog podno`ja slapovakoje jo{ zovu i "potkovi-ca". Nijagara na lokal-nom jeziku zna~i "vodakoja grmi". Narednog da-na se putuje za Otavu ukojoj uvek vlada velikagu`va zbog miliona tu-rista. Pre nego {to sedoputuje u prestonicuKanade, putnici }e ima-ti priliku da se sat vre-mena voze brodom kroz

Nacionalni park "Hi-qadu jezera".

U KVEBEKU, kolevcifrancuske kulture u Se-vernij Americi, turisti}e imati priliku da vi-de Gorwi i Dowi grad,Kraqevski trg, citadelui mnoga druga zdawa. IzKvebeka u Montreal, aiz Montreala u Kalgari,jedan od najsun~anijihgradova Kanade.

Sledi ono {to se, kao

i mnogo toga ostalog naovom putovawu, uvekpamti: Banf, postojbinagrizlija. Prelep nacio-nalni park u kome `ivegrizli medvedi, zatim je-zera, mineralni izvoritople vode, planinskipredeli... Turisti seukrcavaju u gondolu izkoje se, dok plovi jeze-rom, pru`a predivan po-gled na {est razli~itihplaninskih venaca, kao

i na vodopade rekeBou.

Blu rivers, Kamlups,pa Vistler, Vankuver...I, to je kraj putovawa poKanadi, wenim gradovi-ma, muzejima, trgovima,parkovima, lukama. Svisu prepuni utisaka, svinose u karticama fotoa-parata na desetine foto-grafija, ali i miris jed-ne daleke zemqe koju sva-kako, makar i nakratko,treba upoznati.

LEPO je videti i grado-ve na jednom drugom kra-ju sveta, na zapadnomMediteranu. Da bi se sveto do`ivelo, ova agenci-ja je osmislila krstare-we luksuznim brodom"MSC Splendida". To jenajnoviji i najlep{ibrod kompanije "MSCkruzis", porinut julapro{le godine. Najsa-vremenija tehnologija i

funkcionalni dizajn do-prinose da na ovom bro-du snovi zaista postanustvarnost. Kabine suspoqa{we, unutra{we,kao i spoqa{we sa bal-konom.

Cena aran`mana i za-visi u kojoj ste kabinisme{teni. Brod mo`e daprihvati 3.900 putnikao kojima brine posada od1.313 zaposlenih. Iz Be-ograda se, avionom, pu-tuje do \enove, a onda seisplovqava ka Marsequ,Barseloni, Tunisu, Va-leti, Taormini, rimskojluci ]ivitavekija i po-novo do \enove. Kad seplovidba zavr{i, iz \e-nove se oko dva sata pu-tuje do Milana, a odatleavionom do Beograda. �

23NOVOSTI • ^etvrtak, 19. avgust 2010.

"KONTIKI": VELIKA KANADSKA TURA, NIJAGARINI VODOPADI I ZAPADNI MEDITERAN

ODMOR U TURSKOJODMOR U TURSKOJ

KRAJ avgusta i po~etak septembra su idealni zaletovawe u Turskoj. Prijatne letwe temperatu-re, mawe gu`ve, toplo more, ni`e vanpasionskecene, pristupa~nije cene aran`mana... Antalij-ska regija: Bodrum, Marmaris, I~meler, Fetijesamo su neka od letovali{ta za koja “Kontiki”ima izuzetno povoqne aran`mane.

HALKIDIKIHALKIDIKI

AGENCIJA "Kontiki" ima i specijalne ponude za od-mor na gr~kim ostrvima Skijatos, Krit, Krf, Rodos iZakintos, kao i u hotelima, apartmanima i bungalo-vima u nekoliko mesta na Halkidikiju. Mesta na koji-ma mo`e da se letuje na Halkidikiju su Kalitea, Gera-kini i Uranopolis. Tu je u specijalna ponuda za odmor naSkijatosu, 23. avgusta.

� Jedno~asovna vo`wa brodom kroz Nacionalni park "Hiqadu jezera"

� LEPOTE KANADE

Polazak: 27. septembraPut traje: 18 danaCena: 3.250 evra + oko 360 evraza avio-takse

�ZAPADNI MEDITERAN

Polasci na krstarewe: 17. septembrai 22. oktobraPut traje: 10 danaCena: 1.130-1.250 evra

�PORODI^NO NA KRF

Specijalna ponuda zaodmor na ovom ostrvuPolazak: 26. avgustaCena: 350-870 evra

Nijagarini vodopadi

\enova

Sa grizlijem o~i u o~i

NEMA lep{eg pri-znawa jednom turi-sti~kom mestu nego

kada gost otputuje iz wegatoliko zadovoqan da mu seponovo vra}a narednih na-rednih godina. To je slu~ajsa Sokobawom koja ve} 173godine neguje stalne, alisvake sezone pridobija inove goste.

Blagodeti bawe podOzrenom, prema zvani~nimpodacima, trenutno kori-sti oko 10.000 gostiju, asme{tajni kapaciteti suispuweni sa oko 75 odsto,{to je mawe od o~ekivanog.Kako ka`u turisti~ki po-slenici, ekonomska kriza ipli}i xepovi gra|ana u~i-nili su svoje. Me|utim, ovubrojku treba uve}ati bar za25 odsto, jer uprkos poo-{trenoj kontroli, i ove se-zone je dosta neprijavqenihgostiju.

- U^INILI smo mnogo togada ovogodi{wu sezonu do~e-kamo spremnije nego ikada -obja{wava Boban Ili}, za-menik predsednika op{ti-ne Sokobawa. - To je vidqi-vo na svakom koraku: od hi-gijene, jer smo prva ekolo{-ka op{tina u Srbiji, dokvalitata usluga i raznovr-snije ponude.

Sa svojim prirodnim da-rom, lekovitom vodom i va-zduhom, Sokobawa je ovogo-di{wu sezonu do~ekala unovom ruhu, pre svega kada

su u pitawu sme{tajnikapaciteti u hotelimai privatnom sektoru.

OVDE raspola`u sa2.500 le`ajeva u hote-lima i oko 12.000 u do-ma}oj radinosti. Gostedo~ekuje sme{taj u ho-telima "Zdravqak" i"Turist", a tu je iSpecijalna bolnica"Sokobawa" sa oko500 le`ajeva, koja jei nastavno-nau~nabaza Medicinskogfakulteta u Ni{u.

U Sokobawu se nedolazi samo zbog le-

~ewa, ve} sve vi{e zbog od-mora i rekreacije. Vreme-nom se promenila i struk-tura gostiju, pa je sada svevi{e mladih. Ina-~e, tradici-

onalno najve}i broj poseti-laca bawe pod Ozrenom suVojvo|ani, Beogra|ani iNi{lije, ali ima i Make-

donaca, gostiju izR e p u b l i k e

Srpske i mnogihevropskih zemaqa.

- BORIMO se zasvakog gosta, nude-}i razne pogodno-sti, pa i pla}awe iu {est rata - isti-~e Miroqub Stan-kovi}, direktorturisti~ke agenci-je "Eko turs". - Ne-ma posetilaca kaoranije, ali ula`e-mo u svoju i u bu-du}nost gostiju.

U Sokobawi je u ekspan-ziji i lovni, kongresni,sportski, ribolovni, se-oski i ekolo{ki turi-zam. Gostima su na raspo-lagawu i ure|ena izleti-{ta, od Bovanskog jezera,planina Rtaw i Ozren do

Lepterije, Kalinovice,Kamena qubavi.

- NUDIMO i kulturne sa-dr`aje tokom cele sezone -ukazuje direktor Turi-sti~ke organizacije Bra-tislav Majki}. - Tu su ina{e tradicionalne mani-festacije... �

22

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti} • Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Zvezdan @ivkovi} • Telefon: 011/ 30-28-121

BROJ 167, ^ETVRTAK,

19. AVGUST 2010.

NOVOSTI • ^etvrtak, 19. avgust 2010.

HOTEL "FANTAZIJA DE LUKS" U BLIZINI KEMERA JE PRAVI PRIMER VISOKOG LUKSUZA

Iz |akuzija pravo u antikuKADA se spomene Tur-

ska, posebno antalij-ska regija, malo je

onih koji odmah ne pomislena luksuz pristupa~an i xeputurista iz Srbije. Ima ionih koji su, osim na odmor,usmereni i na kupovinu, alii na prelepe pla`e. Mladi,ili oni koji se tako ose}aju,vole diskoteke, kafi}e, re-storane, karaoka klubove...

Ono {to }e svakako sviprimetiti, u ~emu }e sviu`ivati i ~emu }e se divitije lepota prirode antalijskeregije kojoj gotovo da nemaravne u ovom delu sveta. Od-mor u luksuznim hotelimaovog dela Turske organizujebeogradska agencija "1 Atravel".

HOTEL "Fantazija de luks"udaqen je 67 km od aerodromai 60 km od centra dvomili-onske Antalije. U Kamjuvi,mestu nedaleko od Kemera,koji je poznat po prelepojprirodi i polo`aju, sme-{ten je hotel na 65 hektara,sa sopstvenom pla`om na ko-joj je sitan obli kamen. Ho-

telski kompleks je izme|u bo-rovih {uma, isto~no od an-ti~kih lokaliteta Fazelisai Olimposa. U blizini je iAdalar, podvodni ronila~-ki centar, a idu}i od hotelaka zapadu se sti`e do Keme-ra, a potom i do Antalije.Ovaj hotel nudi raznovrsneprograme i sadr`aje. Bazeni

sa toplom vodom, de~ji baze-ni, tobogani... U okviru ho-tela je pet restorana, a uglavnom je usluga na bazi"{vedskog stola". Animator-ski tim od 12 qudi svakod-nevno zabavqa goste (bazeni,teretana, pikado, odbojka napla`i). Hotel ima i dva te-niska terena, kuglanu, sobu

za igrice, mini-klub, bili-jar, stoni tenis, {kolu ro-wewa, vodene sportive (sur-fovawe uz licencu, vodenibicikl, vo`wa kanuima).Treba spomenuti i turskokupatilo, saunu, |akuzi, fit-nes-centar, masa`e, solari-jum, frizere, {oping-centar,poslasti~arnicu, rentakarslu`bu, parking, medicin-sko osobqe i lekara. Re~ju,hotel je grad u malom.

ZA decu postoje posebniprogrami: mini-klub (za de-cu od 4 do 11 godina) u kojemona mogu da slikaju, igrajuvideo-igrice, u~estvuju u in-teraktivnim performansi-ma sa svojim animatorima, adeca od {est do 11 godinamogu i da nau~e razne okret-ne igre.

Klub za mlade organizujede~ja takmi~ewa u fudbalu,ko{arci i odbojci na pla`i,kao i mini disko klub.

USLUGA u hotelu je "ultraol inkluziv", {to zna~i dasva hrana i pi}e ulaze u ce-nu, osim pojedinih uvoznihpi}a. �

KU]A DEDA MRAZAKU]A DEDA MRAZA

ZAHVAQUJU]I mediteranskoj klimi, ovaj kao i mnogi drugihoteli u antalijskoj regiji su otvoreni cele godine. Rodnaku}a svetog Nikole, na zapadu poznatog kao Deda Mraz, nala-zi se u ovom kraju, u mestu Mira.

DD.. SSttoojjaannoovvii}}

MM.. RRiissttoovvii}}

PRO[LOSTPRO[LOST

ZANIMQIVO je da je 20. juna daleke1837. godine, kada je Milo{ Obrenovi}sa vau~erom poslao na le~ewe i opora-vak prvog gosta, izvesnog zastavnikaLazarevi}a, Sokobawu do sada poseti-lo oko 40 miliona gostiju, koji su "uk-wi`ili" oko pola milijarde no}ewa.Nekada su posetioci ovde boravili ipo 21 dan, a kasnije se taj broj smawi-vao, pa sada u proseku iznosi izme|usedam i deset dana.

SOKOBAWA OVU SEZONU DO^EKALA POTPUNO SPREMNO, ALI POSETILACA NEMA KAO RANIJIH GODINA

INFO�Hotelski pansion je od 1.700 do 2.250

dinara po osobi, a pla}awe je mogu-

}e i u {est rata.

�U zavisnosti od kategorije, le`aj

kod privatnika je 350 - 600 dinara.

�Tri obroka u restoranima ko{taju

izme|u 700 i 900 dinara.

�Cena BO dana u Specijalnoj bolnici

je od 1.700 do 3.500 dinara.

�Dnevna boravi{na taksa je 65 din.

�Pivo od 100 do 150 dinara.

�@estoko pi}e od 80 do 120, kafa 40

i sok od 80 do 100 dinara.

�Dovoqno mesta u privatnom sme{taju �Ima i neprijavqenih gostiju

Podmla|uju voda i vazduh

2255NOVOSTI • ^etvrtak, 19. avgust 2010.2244 NOVOSTI • ^etvrtak, 19. avgust 2010.

AERODROM www.beg.aero

odredi{te vreme

Larnaka 4.10

Antalija 9.00, 15.00, 17.25

Tivat 9.10, 11.10, 12.10, 15.25,

17.50, 20.00

Kos 9.55

Barselona 14.45

Monastir 19.50, 23.20

CENE BENZINAAustrija 1,22BiH 1,07Gr~ka 1,49Italija 1,42Makedonija 1,12Slovenija 1,22Srbija 1,10Hrvatska 1,15Crna Gora 1,20

SAOBRA]AJNE KAZNE

GR^KAnedozvoqeno parkirawe 34-65 evraprekora~ewe brzine do 155 evranevezivawe pojaseva 83 evra

ITALIJAprekora~ewe brzine do 2.168 evrapogre{no parkirawe 38-155 evrarazgovor mobilnim 155-624 evra

Narednih dana sun~ano iveoma toplo.

TEMPERATUREBudva 32oSBar 31oSHerceg Novi 31oS@abqak 25oS

U petak po podne je mogu}apojava lokalnih pquskova najugu Srbije. Za vikend sun~a-no i toplo, bez vru}ine. Tem-perature u subotu i nedequod 28 stepeni na severu do 33na jugu Srbije. Prva tri danaidu}e sedmice jo{ toplije.

TEMPERATUREVrwa~ka Bawa 32oSZlatibor 26oSPali} 28oS

Solun 35oSRodos 33oSBodrum 38oSAntalija 36oSBarselona 28oSMajorka 29oSTunis 35oSHurgada 39oS

*Meteos

CRNA GORA

SRBIJA

MEDITERAN

ODLO@ENOMANIFESTA-CIJA "LepaSrbija naplavom Du-navu", ne}ese odr`ati useptembru,kako je bilonajavqeno,jer op{tine nisu uspele da se dobropripreme.Centralna manifestacija }e se odr`atiod 10. do 12. juna 2011. godine, a u me|u-vremenu }e potencijali Podunavqa bi-ti predstavqeni na beogradskom i no-vosadskom sajmu.

SABORS M O T R Ai z v o r n en a r o d n ep e s m e"Bez izvo-ra nemavode" odr-`a}e seve~eras uRo`anstvu. U programu u~estvuju grupepeva~a koji neguju izvornu narodnu pe-smu. Sabor ima takmi~arski karakter pa}e se ocewivati izvornost pevawa, iz-bor pesama, narodna no{wa i sli~no.Po~etak programa je u 17 ~asova u cen-tru Ro`anstva.

GU^A

FERIJALNI savez Srbije organizujejednodnevni izlet do Gu~e u subotupo ceni od 1.200 dinara.Na Sabor truba~a kre}e se autobusomu 7.00 ~asova ispred beogradskog Do-ma omladine, a povratak je posle za-vr{etka programa.

UDRU@EWEU PRIVREDNOJ ko-mori Beogradaosnovana je Naci-onalna asocijaci-ja za prirodni iruralni turizamSrbije.Asocijacija obu-hvata udru`ewakoja se bave ru-ralnim turizmom,pru`aoce usluga,kao i obrazovneinstitucije koje za ciq imaju razvojprirodnog i ruralnog turizma, nego-vawe tradicije i za{titu prirode.

AJKULEN A J V E ] Ievropski turo-eprater „Der-tur“ organizujeletovawe sa aj-kulama!Ostrva Simi-lian u Anda-manskom moru,nedaleko odPuketa, va`eza najlep{uronila~ku oblast Tajlanda. Turisti pr-vo krstare brodom „Xenisis 1“, a poslekursa rowewa kre}u kroz podvodne la-virinte.

VEN^AWEBLI@I se 11. sep-tembar 2010. go-dine kada TO Ba~-kog Petrovca, uparku dvorcaDun|erski u Kul-pinu, organizujemanifestaciju„Svadba - nekad isad“.Pored predstavqawa svadbarskih obi-~aja, no{wi i specijaliteta, bi}e i iz-bor „najneveste“ i svadbene „najtorte“ iizlo`ba svadbenih buketa i cvetniharan`mana. Cena sme{taja sa doru~komje od 1.000 do 1.500 dinara.

MANIFESTACIJE

Turisti Velikog Gradi{ta do krajajula i tokom avgusta i septembra mo-gu da proprate i mnogobrojne mani-festacije, me|u kojima su: „Carev~e-vi dani“, „Alaske ve~eri“, velikinarodni va{ar, izbor za mis Srebr-nog jezera, „Pasuqijada“, kao i SILA-FEST, koji se odr`ava od 28. avgustado 4. septembra. T. M.

SKOBAQIJADA

DESETO takmi~ewe u ribolovu naDrini pod nazivom „Skobaqijada2010“, koje je odr`ano u Bratuncu,privuklo je ove godine sedamdesetaktakmi~ara i nekoliko stotina gosti-ju.Prvo mesto osvojio je Esad Mehmedovi}uloviv{i skobaqa te{kog 1,8 kg. N. P.

@ELEZNICA

www.zeleznicesrbije.com

odredi{te vreme Bar 10.10, 13.10, 22.10, 23.10iz Subotice 18.36, iz Ni{a 20.55

u jednom pravcu 17,70 evraBe~ 21.15

povratna karta 76 evraBudimpe{ta 7.20, 21.25

povratna karta 32 evraVenecija 15.25

povratna karta 108 evraIstanbul 22.00

u jednom pravcu 50 evraSalcburg 5.35

u jednom pravcu 39 evraSolun 7.50, 21.50

u jednom pravcu 33,40 evraSofija 7.50, 21.15

povratna karta 47,20 evraSplit petkom 15.25

u jednom pravcu 41,50 evra

PRELAZI

Na Horgo{u, na izlazu iz na{ezemqe zadr`avawa su do 30 mi-nuta, a toliko se putni~ka vozi-la zadr`avaju i na ostalim pre-lazima. Na naplatnim rampamazadr`avawa su do 10 minuta.

OKRU@EN vinogra-dima na deset hekta-ra, „Vinski dvor“ u

Hajdukovu, nadomak Suboti-ce izgra|en je u prepozna-tqivom stilu ma|arske se-cesije. Posetiocima nudipreno}i{te, restoran sanajboqim specijalitetimadoma}e i ma|arske kuhiwe,veliki izbor i degustacijuvrhunskih vina i aromati~-nih rakija, poreklom sa su-boti~ko-horgo{ke pe{~are.

- Sve je po~elo sadwom vi-nograda pre 11 godina, kadasu svi na ovim prostorimakr~ili vinovu lozu, jer senije isplatilo ulagati u vi-nogradarstvo – pri~aju La-slo Hupert i Erika Hodor,vlasnici „Vinskog dvora“. -Vremenom smo stvorili do-bru bazu za proizvodwu vi-

na, a onda otvorili i ugo-stiteqski objekat.

DR@E]I se proverenefrancuske mere: od jednog~okota, jedna fla{a vina,gazda Laslo, prvi vitez vi-na, postao je nadaleko ~uvenpo svojim autohtonim vini-ma „don oliver“, „karmen“,„trijumf“, „kevidinka“,“dona {ara“, ali i po stan-dardnim "rizlingom", "bur-guncem", "merloom"...

Najlep{i do`ivqaj obi-laska ovog zdawa, koje je do-ma}ica Erika sama uredila,jeste degustacija vina u pro-stranom podrumu. U wegamo`e da stane oko ~etiri va-gona crvenog i belog vina.Tu goste do~ekuje doma}in,

obu~en u odoru viteza vina,i uz upaqene sve}e i biranumuziku kazuje o poreklu ivrstama vina.

- GODI[WE proizvedemo oko50.000 fla{a vina, a vi{e od2.000 utro{i se za degustaci-ju - isti~e Laslo, dok ponosnosipa „don oliver“, koji je nasmotri vinara na Belom dvo-ru odlikovan zlatnom meda-qom. - Po degustaciji smopostali prepoznatwivi,tako da kada gosti posleobilaska dvora sednuda ve~eraju, ta~noznaju koje vino dapopiju.

Gosti iz Beo-grada, NovogSada, Ma-

|arske, Austrije, ali i izdrugih zemaqa, najradije

prespavaju u “Vinskomdvoru”. Sami mogu da

odaberu sobu, jer ni-jedna nije ista!?

- SVAKU sobu smodruga~ije opre-

mili, kako bigosti mogli

da u`ivaju u

ambijentu koji im se naj-vi{e svi|a – obja{wavaErika, glavni arhitektaovog prelepog mesta, kojikrase i wene slike. - Jedi-no {to je sobama zajed-ni~ko je podno grejawe ihla|ewe.

TU su i kongresna dvo-rana sa 60 mesta, pogodnaza seminare i nau~ne sku-

pove, „lova~ka sala“ pre-puna trofeja, dvoranepred kojima se qubaznosme{e Madam Baterflaj,Sisi, Madam Bovari iMadam Pompadur, nasli-kane ve{tim kistom doma-}ice vitra`nim bojama nastaklu, ba{ta prepunacve}a i zelenila, muzikatambura{a... �

� Degustacija u modernom, prostranom podrumu

DDaarrkkoo DDoozzeett

JJeelleennaa LLeemmaajjii}} ROLAT OD ]URETINEROLAT OD ]URETINE

ME\U specijalitetima vojvo|anske kuhiwe su gu{~ija xigeri-cana na `aru sa pomoranxom i pe~enom jabukom, zatim vojvo-|anski ra`aw, filirani smu|, puweni ramstek, rolat od |u-retine, {olmoi galu{ke, `erbo pala~inke...

Vole sobe, al' najvi{e vino

INFO� "Vinski dvor" je udaqen osam kilome-

tara od Subotice, 70 km od Novog Sada

i oko 150 km od Beograda.

� Ima 32 sobe za preno}i{te (1.500 –

2.500 din.) i 100 parking mesta.

� Informacije:

wwww.vinskidvor.com

024/754-762, 024/754-645.

� Blizu je izlaska sa autoputa Novi Sad

– Subotica, prema Horgo{u. Nalazi se

na glavnom putu Pali} - Horgo{, neko-

liko stotina metara od nadvo`waka i

iskqu~ewa sa autoputa.

JEDNODNEVNO KRSTAREWE I POSETA GR^KIM OSTRVIMA SKIJATOS I SKOPELOS

Dotakli dijamante Egeja

NEPREGLEDNO pro-stranstvo Egejskogmora. Galebovi i del-

fini. Vidokrug koji nemakraja.

Takav utisak ostavqa jed-nodnevno krstarewe na kojemse pose}uju dva gr~ka ostrva:Skijatos i Skopelos. Pomor-ska kompanija "Hidraiki"odabrala je da se do wih pu-tuje luksuznim brodom "AnaMaru".

Polazak za ova ostrva je izNea Mudawe. Qubazno osob-qe, brodski orkestar, razno-vrsna mediteranska jela do-~euju goste na luksuznoj la|i.Me|u turistima ima i onihiz Srbije.

PRVO odredi{te je Skija-tos. Holivud ga je izabrao zaprirodni dekor jednog odnajve}ih filmskih hitova,mjuzikla "Mama mija".Prepun je zelenila, `ivopi-san, sa kristalno ~istim mo-rem, malim zalivima i veli-kim pe{~anim pla`ama. Ti-pi~no egejsko

ostrvo. Opravdano je, ka`uoni koji su ga pohodili, pro-zvan "dijamantom Egeja".

- Prirodne lepote, arhi-tektura u kojoj su spojene od-like ostrvskog i planinskogsela, kao i bogata i savreme-na infrastruktura, ve} dece-nijama ~ine Skijatos izuzet-

no popularnom turi-sti~kom destina-

cijom - poru~uju u kompaniji"Hidraiki". - Uzbudqiv, alii prijateqski, sa neiscrp-nim mogu}nostima za zabavu,Skijatos svakodnevno potvr-|uje da je svaki trenutak nawemu neponovqiv.

KAD se pristigne na ovoostrvo, putnici, naravnoshodno `eqi i odluci, moguda se sa svojih mesta preseleu restoran i da u`ivaju u bo-gatom meniju sa gr~kim i me-

diteranskim specijalite-tima. Ako, pak, to ne `ele,

onda mogu da u`ivaju u sun-cu, pogledu na Egejsko more,delfine i pe}ine koje je jednavrsta foka odabrala za svojestani{te.

Nema dileme da li je ostr-vo Skopelos plavo ili zele-

no. Odgovor je: jedno i drugo!Uostalom, 1977. godine Me-|unarodna organizacija zabiopolitiku ga je nazvala"plavozeleno ostrvo". Pla`esa tirkizno plavom vodom sesusre}u sa tamnozelenim pa-dinama brda, a boje ku}astvaraju `ivopisnu sliku,ukra{enu uskim poplo~animulicama i {irokim stepeni-{tima.

Kod crkvice Sv. Jovan i napla`i Kastani snimqene sunajpoznatije scene mjuzikla"Mama mija". Grad Skopelosje poznat po slatki{ima, imamuzeje, prepun je crkava aprelep je i pogled sa tvr|avekoja dominira nad gradom.

POSLE razgledawa Skopelo-sa, sledi ponovno ukrcavawena gostoprimqivu la|u "AnaMaru" i povratak na Halki-diki.

Usput }e se gosti upoznatisa tradicionalnim gr~kimnarodnim pesmama, igrama ino{wom iz svih krajeva ovezemqe.

Koraci nisu te{ki, samoih pratite. Vesequ do|e krajtek oko 20 sati, kad se uplo-vi u luku. Parola za ovakvaputovawa je uvek ista: sunce,more i dobar provod! �

�Holivud oba ostrva izabrao kao dekor za mjuzikl "Mama mija"

PUTNICIPUTNICI

KOMPANIJA "Hidraiki"(www.onedaycruise.gr ili+30 23730 26980 81) plovigr~kim morima od 1995.godine. Sa wom je na neza-boravnim krstarewima pogr~kim ostrvima u tom pe-riodu bilo vi{e od dvamiliona posetilaca iz ce-log sveta.

putnika mo`e da prihvati luksuznala|a "Anu Maru" kojom se krstari dogr~kih ostrva Skijatos i Skopelos.

Skijatos

U KU^EVU 24. avgusta po~iwe Festivaltelevizijskog etnolo{kog filma - FE-STEF, devetnaesti po redu, koji }e oku-piti mnogobrojne autore iz zemqe iokru`ewa.

Ovaj dvodnevni festival sastavni jedeo manifestacije "Homoqski motivi",koja se u Ku~evu odr`ava od 23. do 29.avgusta.

Sve filmske projekcije odr`ava}e seu op{tinskoj zgradi u Ku~evu, uz bespla-

tan ulaz za posetioce. Ciq festivala jeda se filmskim putem prika`u narodnatradicija i obi~aji, uz pomo} mnogo-brojnih televizijskih autora i vrhun-skih stru~waka koji se bave etnolo{-kim temama.

Pobedniku FESTEF pripa{}e glavnanagrada, statua "Zlatni pastir", a bi}enagra|eni i najboqi etnolo{ki zapis,re`ija, scenario, amaterski film i ka-merman. T. M.

"VINSKI DVOR" U HAJDUKOVU KOD SUBOTICE: MESTO KOJE SE PRO^ULO PO IZUZETNOM AMBIJENTU

PUTEVI

ZBOG radova do{lo je do iz-mene re`ima saobra}aja nadeonici izme|u Jagodine i]uprije. Za saobra}aj }e bitizatvorena desna kolovoznatraka u smeru ka Ni{u, dok }ese saobra}aj odvijati dvo-smerno levom kolovoznomtrakom ka Beogradu. Radovi sezavr{avaju do 30. oktobra.Zbog radova na popravci mo-stova Petkine vode i kanalaRibarice na desnoj kolovo-znoj traci autoputa E/75 Beo-grad - Novi Sad, do 9. septem-bra saobra}aj }e se obavqatiprema postavqenoj saobra}aj-noj signalizaciji. Zbog izvo-|ewa radova na redovnomodr`avawu autoputa Beograd-Ni{ i sanacije naplatnihrampi, do 26. oktobra za sao-bra}aj }e biti zatvorene ram-pe za iskqu~ewe vozila sa au-toputa iz smera Beograd-Sme-derevo, kao i ukqu~ewe nanaplatnoj stanici Smederevo.Zbog radova na rehabilitaci-ji autoputa E-75 kroz Beogradzatvorena je kompletna stra-na autoputa iz smera Beogradaka [idu. Suprotnom stranomautoputa saobra}aj se obavqadvosmerno.

NA deonica-ma na kojima se

izvode radovi, odnosnona kojima su prisutni pu-tari sa mehanizacijom,re`im saobra}aja je izme-wen i usporen, pa voza~i-ma savetujemo da po{tujupostavqenusaobra}ajnusignalizaciju, i da brzi-nu kretawa vozila prila-gode uslovima na putu.

AMSS

MANIFESTACIJE

17. Festival izvorne srpskepesme, Prilike18. Proslava boja na Ivankovcu,

]uprija18-19. Setroqinski dani preobra`ewa, Poqana18-22. „Bir fest“, Beograd21. „Pasuqijada“,

Veliko Gradi{te10-20. „Tvr|ava teatar“,

Smederevo15-25. Me|unarodna kolonijaumetni~ke keramike, Zlakusa18. „Zlatarska sirijada“,

Nova Varo{21. „Regata pod zvezdama“,

Gorwa Tre{wica, Qubovija23-29. „Homoqski motivi“,

Ku~evo25-29. „Dani piva“, Zrewanin26-29. „Velikogospojinski dani“, Novi Be~ej

PUTARINE

Beograd - Ni{ 730

Beograd - [id 340

Ni{ - Leskovac 190

Makedonija - Gr~ka 300

[id - Zagreb 1.420

Zagreb - Split 2.200

Slovenija 1.500*Cene su u dinarima

U Ku~evu Festival etnolo{kog filma “Zlatni pastir”

26 NOVOSTI • ^etvrtak, 19. avgust 2010.

28 NOVOSTI • ^etvrtak, 19. avgust 2010.

ZA Flom, selo sa pede-setak ku}a na zapaduNorve{ke, u najskrive-

nijem delu Aurlandsfjor-da, pritoke Sognefjorda sa204 kilometra najdu`egfjorda Norve{ke, s pravomse ka`e da je - pravi raj zadu{u.

Turista koji poseti ovoprekrasno mesto, dno neka-da{weg lednika, okru`enoizuzetno visokim planina-ma, veoma bu~nim vodopa-dima i beskrajno dubokimuvalama, ostaje op~iwen je-dinstvenom lepotom priro-de.

DO Floma se sti`e as-faltnim planinskim pu-

tem, neobi~nom isavr{eno ~istom `e-leznicom "Flomsba-na", koja se do mesta

Mirdal, na kraku premaBergenu i Oslu, pewe nanadmorsku visinu od 900metara, i vodenim putem -

brodovima kojima u letwojsezoni sti`e najvi{e odukupno pola miliona qudi.

U danu kada smo nedavnoposetili ovo malo selo, uwegovu luku prilago|enupristajawu nove kategorijevelikih turisti~kih bro-dova, koji "nose" od dve dotri i po hiqade putnika, unekoliko sati u jednom da-nu u Flom se iskrcalo oko8.000 turista.

DO^EKUJU ih voz "Floms-bana" i mnogobrojni izlet-ni~ki autobusi koji se raz-mile u pravcu obli`wihplanina, sa kojih puca po-gled prema vijugavom Sog-nefjordu, pod za{titomUneska.

Strane ovog fjorda viso-ke su do 1.500, duboke 1.308,a {irina na pojedinim me-stima svega 500 metara.

Selo Flom i okolnifjordovi nalaze se u potp-qenoj dolini nekada{wihlednika, koji su u ledenomdobu dosezali debqinu dotri kilometra. �

G. M. Zori}

MALO NORVE[KO SELO FLOM JE SVETSKA TURISTI^KA TOP DESTINACIJA

Op~iweni lepotomprirode

28. 000kilometara je du`inanajnepristupa~nije i

najrazu|enaje oblale na svetu

CENTAR ZDRAVQA “IZVOR” NA KOSMAJU

UAMBIJENTU [u-madije, u Stojniku,na Kosmaju, radi

centar hotelskog tipa “Iz-vor”, namewen onima se le-~e od svih vrsta psihoso-matskih bolesti.

Energetskim tretmanomse uspe{no le~e problemi:imunolo{kog sistema, di-sajnih puteva, `eluca, je-tre, urolo{kih organa,razne vrste cista, mio-ma i druge bolesti. Vi-sokom procentu uspe-{nosti doprinosi {i-jacu masa`a.Uspeh seposti`e kod: spondilo-ze, skolioze, kifoze, di-skus hernije, i{ijagije,multiple skleroze, mi-grene, vrtoglavice,bolne menstruacije, si-nusa, centra za ravnote-`u...

Gosti koriste i vi{evrsta ~ajeva, kao i po-sebnih dodataka u is-hrani. [tetna zra~ewa sueliminisana ili svedenana ne{kodqive mere.

U SKLOPU Centra rade idva bazena, od kojih je jedannamewen deci. Ovo je ide-alno mesto za one koji `e-le da se odmore, ali i kojinastoje da svom telu pomog-nu da povrati zdravqe, kaoi za one koji `ele da delujupreventivno.

Centar "Izvor" je 45 kmod Beograda, izme|u Avalei Kosmaja. Do wega se mo`edo}i avalskim putem prekoRaqe. Auto-putem Beograd-Ni{, iskqu~ewe u Malom

Po`arevcu, preko \urina-ca i Sopota. Iz Beogradapreko Barajeva, kroz Babedo Stojnika. Iskqu~ewe saIbarske magistrale izpravca Lazarevca kod Cr-wana, preko Mirosaqaca,Sibnice, Du~ine, sti`eteu Stojnik.Autobuski pre-voz sa beogradske “Lasti-ne” stanice.

Magnetno oplemewenavoda nema apsolutno nika-kvo {tetno dejstvo na qud-ski organizam, niti bilokakve kontraindikacije,{to zna~i da nema stawaili bolesti za koje se nesme koristiti. Wena upo-treba je dopu{tena uvek, ito bez {tetnih je posledi-ca. U praksi se pokazalo dasu mnogi re{ili problemkamena ili peska, a tako|esu uo~ena i bitna. INFO: Vikend naseqe Mo-rak 1, Stojnik, Raqa.

011/8260-005 www.centarizvor.com

� U sezoni pola miliona posetilacakoje do~ekuje ~uveni voz "Flomsban"

INFO� Norve{ka je zemqa "1.000 fjor-

dova"

� Norve{ka ima 5.000 ostrva

� Samo su fjordovi duga~ki 6.000

kilometara

� Fjordovi su najpose}enija mesta

nordijskih zemaqa

Odmor i le~ewe