Za definisanje ponašanja materijala u toku požara potrebno je poznavatisledeća njegova svojstva: gorivost zapaljivost brzinu širenja plamena otpornost na dejstvo požara ponašanje materijala pri gašenju požara

materijali prema gorivosti svrstani su :

negorive materijale, klase А (А1, А2)gorive materijale, klase В (В1, В2, В3)

klasifikacija materijala na osnovu reakcije na požar

gorive euroklase: C, D, E, Fnegotive euroklase: A, В

SRPS U. J1.055

EN 13501-1:2007

pored navedene podele klasa, vrši i klasifikaciju prema svojstvimakao što su:

stvaranje dima (klase s1, s2, s3)stvaranje gorućih kapi, otpdajućih delova (klase d0, d1, d2).

požarnasituacija

SRPS U.J1.055

SRPS EN13501-1:2007

doprinos požaru opis materijala

pun požarA1 A ne pridonosi požaru negorivA2 B vrlo malo pridonosi požaru negoriv

zapaljenipredmeti

B1 C mali doprinos požaru teško zapaljivB2 D zanemariv doprinos požaru teško zapaljiv

mali plamenB2 E normalan doprinos požaru normalno zapaljiv

B3 F veliki doprinos požaru lako zapaljiv

Flesh over jetačka između početnog požara i tačke posle koje požarpostaje potpuno razvijen

“plameni udar zatvorenog ventilacionog sistema“fles over.mp4

Prema standardu SRPS EN 13501-1:2007 osnovne karakteristike kojese koriste za klasifikaciju građevinskih elemenata po otpornosti na vatrusu:R - nosivostkapacitet nošenja teretaprimenjuje se samo za nosive elemente

E – integritet celovistostisposobnost spečavanja prodora plamenai vrelih gasova

I - toplotna izolacijaprosečna tempratura s druge stranesme biti max 140-180oC

Kriterijumi stabilnosti: konstrukcija, njen deo ili pojedini elementimoraju sačuvati svojstvo nosivosti, odnosno ne sme doći do rušenja upožaru, za vreme gašenja, ili neposredno po gašenju požara;

Kriterijumi za određivanje otpornosti na dejstvo požara građevinskihelemenata i konstrukcija su:

Kriterijum izolacije: srednja temperatura na strani konstrukcije koja nijeizložena dejstvu požara ne sme da poraste za više od 140°S u odnosu napočetnu temperaturu pre nastanaka požara

Kriterijum integriteta: u delovima konstrukcije izloženim dejstvu požarane sme doći do nastanka pukotine kroz koje bi plamen ili zapaljivi gasovimogli prodreti u susednu prostoriju

Fasade u požaru.mp4

Poznavanje temperatura u toku požara veoma je važno kako bi se ispravnoupotrebili i ugradili materijali na ona mesta u zgradi koja će primarno bitiizložena moguće nastalom požaru i zaštitili evakuacioni putevi

Materijali u građevinarstvu i njihova otpornost na požare može seanalizirati u odnosu na ponašanje materijala i to:

temperature posle 5 min od početka požara dostiže 550oC i nastavlja daljeda raste

prilikom požara pri visokim temperaturama

drvo kao materijal ima niz dobrih osobina, kao što su: dobre mehaničkeosobine, mala provodljivost toplote, mogućnost jednostavne obrade i dr.u građevinarstvu se može koristiti za sve delove zgrade: za temelje,zidove, stubove, grede, krovni pokrivač itd.organski je materijal sa velikim varijacijama u strukturi, kojeutiču na mehaničke, fiziološke i termičke karakteristike drveta

vreme potrebno da se drvo zapali zavisi od: temperature, vlažnosti,zapreminske masestepen zapaljivosti drveta zavisi od: vrste drveta, od obrađenosti površine,stepena usitnjenosti, stepena vlažnosti, veličine komada i dr.

temperatura paljenja drveta je između 250o i 300oC

Prema poreklu drvo se deli na dve klase:

meko drvo je manje nosivosti, ali je i lakše za obradu i prevoz pa se zbogtoga češće koristi

tvrdo drvo, lišćari: hrast, bukva, cer, itdmeko drvo, četinari: jela, smrča, ariš, bor, ali i topola

drvo relativno brzo zapali, gorenjem sestvara karbonizirani sloj koji predstavljatoplotni izolator i sprečava ili usporavadalje sagorevanje

ugljenisanje drveta teče vrlo sporooko 0,4 do 0,8 mm/min

kod „krokodilske kože“ naprsline su dublje, akomadići sitniji, uočljiviji i izraženiji je tamo gdeje vatra duže trajala, bliže centru požaraugljenisano drvo postaje mekše na strani nakojoj sagorevanje duže traje, na strani sakoje dolazi plamendrvo se može zapaliti otvorenim plamenom,užarenim materijalom ili zagrejanim-usijanimtelom.

radi povećanja vatrootpornosti drvenih konstrukcija, one tretirajuspecijalnim zaštitnim sredstvima, pa u takvim slučajevima do paljenjadrveta dolazi sa zakašnjenjem.da bi se izvršila pravilna analiza ovakvih drvenih površina potrebno jepoznavati metode zaštite drvetazaštitu drveta od paljenja može biti malterisanjem drvenih površina, ilihemijskim sredstvima (površinska i dubinska zaštita)

porastom temperature gubi se voda iz betona, dolazi do skupljanjacementnog kamena i povećava se zapremina zrna agregata, pa zbog togadolazi do:

pojave prslina na površini betona i u betonu,

kod armiranog betona narušava se i adhezija između armature i betona

ljuskanja površinskog sloja betona.

slabljenja adhezije između cementnog kamena i agregata

karakteristike: čvrstoća, trajnost, dobre toplotne i zvučne izolacionekarakteristike, negorivost postojanost u vodi, mogu da izdrže kratkotrajnodejstvo visokih temperaturaveoma dobro podnosi zagrevanje od 970o do 1170oC, a preko 1070oC dolazido oštećenja samo na površinskom sloju.

oštećenja zidanih zidova od keramičkih elemenata zavise od vrste elementa(sa ili bez šupljina) i ispoljavaju se u vidu delimičnog i potpunog pucanja

pri gašenju požara, može doći do dodatnih naprezanja i pukotina na opeci.

zadovoljavaju otpornost prema požaru od 120 minuta.

nezaštićeni i u punoj meri opterećeni čeličnikonstruktivni elementi zadržavaju svojstvonosivosti u uslovima požara 15 do 30 minutatemperaturi oko 600oC, čelik gubi sve svojemehaničke karakteristike.boje konstruktivnih elemenata od čelika posle požara,zavise od temperature na kojoj su bili izloženi

posledice požara na čelične konstrukcije su jakaiskrivljenja, deformacije sklopova i elemenata, uz

pojavu jarke crvenkaste boje po površinamaelemenata.

za većinu plastičnih masa karakteristično je da se razgrađuju na niskimtemperaturama dajući zagušljive otrovne gasovite proizvode.

po svojoj strukturi spadaju u vrlo zapaljive materijale.

pojedini polimeri pokazuju sklonost kasamozagrevanju, a često i samopaljenju

pri pirolitičkom razlaganju i sagorevanju, mogunastati oksida azota i sumpora, amonijak,alifatična i aromatična nitro jedinjenja, sumpornai halogena jedinjenja amina, kiselina i dr.

u slučaju požara i nastajanja ovih materija upožaru, one će sa vodom dati kiseline koje mogukorozivno da deluju na predmete u neposrednojblizini mesta požara

sastav proizvoda razgradnje zavisi od vrste polimera i temperature nakojoj se vrši razgradnja.

plastika u pozaru.mp4guma u pozaru.mp4

plastične mase se različito ponašaju u požaru.

poliuretani i stiropor gore u prisustvu plamena, po uklanjanju plamenase gase „samogasivi“, dok neki kaplju i prenose požar na drugematerijalepolimerni materijali za izolaciju građevinskih objekata koriste se najčećekao sendvič paneli (poliizocijanat, polistiren, ektrudirani, fenolana pena,staklena i mineralna vuna), u požaru će različito sagorevati

kamena vuna polistar poliizocijanat

u požaru sagorevaju uz pojavu dima i gorućih kapi koje prenose požar

plastika u pozaru.mp4