ZA POČETNIKE – BELA VINA

1. UVOD2. ISTORIJAT VINA3. GAJENJE GROŽDJA4. PRAVLJENJE VINA5. OPIS6. DEGUSTACIJA 7. UPARIVANJE SA HRANOM

VINO JE FERMENTISANI SOK OD GROŽDJA

• 6.000 godina – GRUZIJA, MESOPOTAMIJA I EGIPAT• 121. p.n.e. – OPMIUM PILO SE VINO 120 GODINA STAROSTI

ISTORIJSKA NALAZIŠTA VINA I MASLINOVOG ULJA

VINO JE

MIGRIRALO U

STARI EGIPAT .

ZAPISI SA

TABLA I

PAPIRUSA,

IZ STARIH

EGIPATSKIH

GROBNICA

GOVORE O

KULTURI VINA.

ĆUPOVI I POSUDE IZ GRČKE, KINE I IRANA

FENIČANI U TRGUJU VINOM IZ AMFORA

STARI GRCI DONELI VINOVU LOZU - VITIS VINIFERA

NA TERITORIJU BUDUĆEG RIMA , ZATIM GALIJU, ODNOSNO

PROVANSU.

ŠIRENJEM RIMSKOG CARSTVA RIMLJANI UNAPREDJUJU

KULTURU GAJENJA GROŽDJA I PROIZVODNJE, KAO I TRGOVINE

VINOM

RIMLJANI PRVI ČUVAJU VINA

U ĆUPOVIMA

ZASLUGA CRKVE ODNOSNO MANASTIRA

• REGIJA BORDO PRVA PODIŽE VINOGRADE U

ČISTO KOMERCIJALNE SVRHE.

• OD 1153. DO 1455. GODINE SVAKE GODINE IZ

FRANCUSKE SU SE PREVOZILI ZA ENGLESKU

HEKTOLITRI KLARETA (TADA NAJOMILJENIJEG

VINA ENGLEZA).

• 17 VEK – VINO NIJE BILO PIĆE KOJE SE KVARILO

(VEROVATNO KONSTANTNO PIJANI).

• 1880.GODINE - 80% RADNO AKTIVNOG

STANOVNIŠTVA BILO JE VEZANO ZA

PROIZVODNJU I TRGOVINU VINOM.

• KRAJEM 19 VEKA ENGLESKI BOTANIČARI

SKUPLJAĆI INSEKTE SA AMERIČKIH VINOGRADA

DONOSE MALU BUBU KOJA UNIŠTAVA PRVO

ENGLESKE A ZATIM I FRANCUSKE VINOGRADE.

• SMATRA SE DA JE NAPAD PHYLLOXERE U

JEDNOM TRENUTKU UNIŠTIO IZMEDJU 2/3 I

9/10 SVIH EVROPSKIH VINOGRADA.

• VINOVA LOZA MEDITERANA – VITIS VINIFERA

(MAJKA SVIH LOZA EVROPE) NIJE BILA

OTPORNA NA BUBE I INSEKTE.

PHYLLOXERA

XX VEK

POSLEDNJIH 90.GODINA

• PROCVAT VINOGRADARSTVA

• USAVRŠAVANJE TEHNIKA PRAVLJENJA VINA

• UNAPREDJENJE PROIZVODNJE

• NOVI SVET

• GLOBALIZACIJA I DISTRIBUCIJA

LOZA VOLI OTVORENU PADINUVIRGILIJE

"TERROIR" JE GRUPA VINOGRADA (ILI SPECIFIČNE VINOVE LOZE) IZ ISTOG

REGIONA, POSEBNOG IMENA, DELEĆI ZEMLJIŠTE, VREMENSKE USLOVE,

SORTU GROŽDJA U PROIZVODNJI AUTENTIČNOG VINA (SAVOIR-FARE),

KREIRAJUĆI POSEBNU PERSONALNOST SAMOM VINU.

VRENJE (FERMENTACIJA)

Nakon berbe pažljivo se organizuje

transport groždja

CIKLUS SAZREVANJA I BERBAPuštanje okaca – Mart do Aprila

Listanje – April do MajaCvetanje – Maj do Juna

Pojava ploda – Jun do JulaSazrevanje ploda – Avgust

Berba – Avgust do Oktobra

Vrlo rane sorte – 11.08. do 26.08.Rane sorte (I epoha) – 01.09. do 10.09.

Srednje pozne (II epoha) – 20.09. do 25.09.Pozne sorte (III epoha) – 30.09. do 05.10.Vrlo pozna (IV epoha) – 10.10. do 15.10.

Neka vina se odmah flaširaju, dok se druga čuvaju u buradima, najčešće hrastovim –složeniji ukus i bogatija tekstura

Koristi se odabrana metoda

u zavisnosti od sorte groždja i tipa, odnosno

vrste vina.

Groždje sa tvrdom kožicom

se mulja u jačim i bržim uredjajima

Kod belog vina se samo sok fermentiše.

U crvenom vinu kožica se fermentira zajedno sa sokom. Traje 4 do 10 dana na temperaturi višoj od 30 C.

Nakon vrenja vino se različitim metodama bistri da bi se stabilizovalo i dobilo privlačiniji izgled.

U zavisnosti od tipa i vrste vina radi se i pasterizacija.

OD GROŽDJA DO VINA

KAKO SE VINO PRAVI

PROCES U PROIZVODNJI CRVENOG VINA

PROCES U PROIZVODNJI BELOG VINA

Belo vino se: presuje ili lomi pa presuje ili lomi i odležava sa potkožicom 12 do 48 sati.

Ako se sok macerira u vinimatiku jedan deo soka iscuri dok se ostatak komine presuje za jeftinija vina ili rakiju

Sok fermentira u tankovima od nerdjajućeg čelika ili

buradima.

Nakon fermentacije vino

odležava ili se filtrira.

Groždje se bez lomljenja stavlja u posude za fermentaciju

Sok fermentira u tankovima od nerdjajućeg čelika ili buradima ili zemljanim rupama

Crveno vino uvek ide u

burad na odležavanje.

Većina crvenog vina se podvrgava malolaktičkoj

fermentaciji

ČITANJE ETIKETEGODINA BERBE

ZA VRHUNSKA VINA VAŽI I PRAVILO DA NAGLASE DA JE TO

BILA DOBRA GODINA

ZEMLJA

POREKLA

NAZIV VINAMESTO PROIZVODNJE, FRANCUSKA VINA U NAZIVU IMAJU I IME REGIONA

PRVA BERBAU FRANCUSKOJ VINA

IMA JU I SVOJE SOPSTVENE APELACIJE I

STANDARDE

IME PROIZVODJAČAPOTVRDA DA JE VINO

FLAŠIRANO I VLASNIŠTVO

KOLIČINA ALKOHOLAISKAZANA U %

POREKLO I KVALITET

FRANCUSKA

APPELLATION CONTROLEE – AC ili AOC(vino kontrolisanog geografskog porekla)VIN DELIMITE DE QUALITE SUPERIEUR – VDQS(ograničeno vino vrhnskog porekla)VIN DE PAYS(stono vino kontrolisanog kvaliteta)VIN DE TABLE(stono vino)

POREKLO I KVALITETITALIJADENOMINAZIONE DI ORIGINE CONTROLLATA E GARANTITA - DOCG(vino kontrolisanog i garantovanog porekla)DENOMINAZIONE DI ORIGINE CONTROLLATA - DOC (vino kontrolisanog porekla)INDICAZIONE GEOGRAFICA TIPICA - IGT(vino sa geografskim poreklom)VINO DA TAVOLA(stono vino)

ŠPANIJADENOMINACION DE ORIGIN CALIFICADA - DOCa (vino kontrolisanog porekla)DENOMINACION DE ORIGIN - DO (vino kontrolisanog porekla)VINO DE LA TERRA (stono vino sa označenim poreklom)VINO DA MASA(stono vino)

PORTUGALDENOMINACAO DE ORIGEM CONTROLADA - DOC (vino kontrolisanog porekla)INDICAO DE PROVENCIENCIA REGULAMENTADA - IPR (vino geografskog porekla porekla)VINHO REGIONAL - VR(stono vino kotrolisanog porekla)VINHO DE MESA(stono vino)

NEMAČKAQUALITATSWIEN MIT PRADIKAT - QmP(vino kontrolisanog i garantovanog porekla)QUALITATSWIEN BESTIMMTER ANBAUGEBIETE - QbA (kvalitetno vino odredjenog vinogorja)LANDWEIN(kontrolisano stono vino )TAFELWEIN(stono vino)

GLEDANJE

VINO SE POSMATRA NASPRAM BELOGPAPIRA ILI SVETLE POZADINE. BOJAUKAZUJE NA SORTU GROŽDJA, POREKLOI STAROST.

NJIHANJE

NAGNITE ČAŠU, A ZATIM BRZO ZAVRTITEU SMERU SUPROTNO KAZALJKI NA SATU.VINO DIŠE I OSLOBADJA SVOJE AROME.NAČIN NA KOJI SE CEDI NA DOLE NIZZIDOVE ČAŠE GOVORI O SADRŽAJUALKOHOLA I STAROST VINA.

MIRISANJE

UDAHNITE DUBOKO I GURNITE NOSU ČAŠU. POKUŠAJTE DA MIRISOMPREPOZNATE AROME.

GUTANJE

UZMITE VELIKI GUTLJAJ I PRI TOME SEUSREDSREDITE NA SENZACIJU VINA UUSTIMA I NA JEZIKU.ANALIZIRAJTE VINO I TRAŽITE UKUSE ITEKSTURE.

GRGLJANJE

MUĆKAJTE VINO U USTIMA. PUSTITE DADOPRE DO SVIH KVRŽICA ČULA UKUSA(PAPILA) NA VAŠEM JEZIKU.UVUCITE VAZDUH KAKO BI AROMEDOPRLE DO DNA GRLA.

PLJUVANJE

AKO JE DEGUSTACIJA PRIMARNI CILJGUTLJAJ VINA KOJI STE PROBALIISPLJUNITE TAKO DA VAM ČULAOSTANU IZOŠTRENA.

CHARDONNAY

SLAVNO, MODERNO.VINARI GA VOLE ZBOG PRILAGODLJIVOSTI,LJUBITELJI VINA ZATO ŠTO JE PITKO, PRIJATNO.POPRIMA NOTU HRASTOVINE TOKOM ODLEŽAVANJA U BURETU.

DOMOVINA OVOG GROŽDJA JE BURGUNDIJA.TOKOM 60-TIH PROŠLOG VEKA POSTALO DOMINATNO BELO GROŽDJE U SVETU. GAJE GA SVI.

U FRANCUSKOJ JE OSNOV CHABLIS, U NOVOM SVETU JE VIŠE VOĆNIJE, DOK JE CHARDONNAY ITALIJE, IZ FRULIJA I TIROLA LAGANO, SVEŽE PUNO CVETNIH AROMA.

VINA PO SORTAMA

SAUIVIGNON BLANC

JEDNA OD NAJIZRAZITIJIH SORTI BELOG GROŽDJA.

SVEŽE, SUVO, OKREPLJUJUĆE. RETKO POPRIMA NOTU HRASTOVINE. NE MEŠA SE SA DRUGIM VINIMA.PRODORNO,

NAJVIŠE SE GAJI U REGIONU LOARA, SANCERRE I POULLY – FUME. UNOVOM SVETU SAUVIGNON BLANC SA NOVOG ZELANDA – MALBOROUGH JE JEDINSTVEN MEDJU LJUBITELJIMA VINA.

VINA PO SORTAMA

RIESLING

VINO KOJE SE GAJI U HLADNOJ NEMAĆKOJ KLIMI, ALZASU, AUSTRIJI I AUSTRALIJI.

LAKA, ELEGANTNA VOĆNA VINA OD SUVOG DO VRLO SLATKOG

NEMAČKI RIZLING SE KREĆE OD SVEŽIH ZELENIH JABUKA DO ZRELOG VOĆA. U AUSTRALIJI I NOVOM ZELANDU OVA VINA SU SLATKA SA MEDENIM ŠMEKOM, DOK SU SLATKA IZ KASNE BERBE. INTERESANTAN JE KANADSKI KONCETRISANI, SLATKI, LEDENI RIZLING.

VINA PO SORTAMA

TAMJANIKA

AUTOHTONA SORTA IZ SRBIJE.

SVEŽEG MIRISA BELOG CVEĆA, NOTA ZAČINA TROPSKOG I CTIRUSNOG VOĆA, LAGANOG UKUSA, CVETNO, OSVEŽAVAJUĆE, URAVNOTEĆENIH KISELINA, PRIJATNE ZAVRŠNICE.

VINA PO SORTAMA

PINOT GRIGIO (SIVI)

PINO SIVI I PINOT BELI POTIČE IZ BURGUNDIJE.

UGLAVNOM JE SVEŽ, PRILIČNO LAK I NEUTRALAN.

VINA PO SORTAMA

PINOT BLANC (BELI)

ORIGINALNO IZ BURGUNDIJE.

SADA SE NAJVIŠE PROIZVODI U ALZASU.

DAJE MEKA ZAOBLJENA VINA SA NEŽNIM MIRISIMA JABUKE I PRAHA OD KREDE.

VINA PO SORTAMA

VINA PO SORTAMA

MUSKAT

JEDINA VRSTA GROŽDJA KOJA POSLE FERMENTACIJE U VINU, I DALJE MIRIŠE NA SVEŽE GROŽDJE, JESTE MUSKAT.

MUSKAT OTONEL

TRAMINAC

ZLATNO ŽUTE BOJE, NISKE KISELOSTI.SORTA KOJA SE TRADICIONALNO GAJI NA PODRUČJU ILOKA I FRUŠKE GORE.

VINO IZUZETNE AROME, POSTIŽE HARMONIJU ALKOHOLA I KISELINE.

MOŽE BITI SUVO I POLUSUVO.

ŽUPLJANKA

VINA SORTA BELOG GROŽDJA NASTALA OD “CRNIH” RODITELJA – PROKUPCA I PINOT NOIAR-A.NAJVIŠE SE UZGAJA U FRUŠKOGORSKOM VINOGORJU.

VINA PO SORTAMA

ROSE

DA LI JE ROSE NI JEDNO NI DRUGO, DA LI JE RUŽIČASTO, PRAZNO ILI MALO PRESLATKO, ILI SUVO, LEPRŠAVO I OSVEŽAVAJUĆE?

RUŽIČASTO, LEPRŠAVO, OSVEŽAVAJUĆE.VIN DE PAYS D Oc, CLARET (BORDEAUX), SANCERRE, NAVARRA ...

VINA PO SORTAMA

VINA PO STILU

BELA LAGANA VINA

OVA VINA SU SVETLA, SUVA I OSVEŽAVAJUĆA.CHABLIS, PINOT GRIGIO, CHENIN BLANC, TREBBIANO, ORVIETO,FRASCATI...

PUNA BELA

PUNOG TELA, SNAŽNOG I BOGATOG UKUSA UKUSA. BELA VINA NOVOG SVETA.GEWURTZTRAMINER, CALIFORNIA CHARDONNAY, SEMILLON ...

SLATKA AROMATIČNA

SREDNJEG TELA SA AROMOM CITRUSA, CVEĆA I SVEŽE TRAVE.SAUVIGNON BLANC, SANCERE, VERMENTINO, GAVI DI GAVI, RIESLING...

VINA PO STILU

PENUŠAVA VINA

SVEŽE, FINO, RESKO PENUŠAVO VINO SA UKUSOM NA DVOPEK. NAJPOZNATIJIE JE CHAMPAGNE (IZ ISTOIMENE POKRAJINE).

ROSE

RUŽIČASTO, LEPRŠAVO, OSVEŽAVAJUĆE.VIN DE PAYS D Oc, CLARET (BORDEAUX), SANCERRE, NAVARRA ...

PENUŠAVA VINA SE POSTOJE U SVIM OBLICIMA I VELIČINAMA:CREMANT DE BOURGOGNE, CAVA, PROSECCO...