»0 S L O B O Đ E W J E«

BROJ 19

•

KAD NASELJE MIRUJE

se od večeri

Prijepodnevni mir je prividan u nase­lju, jer i tu se radi, dežurna brigada obavlja svoje poslove ~ U kuhinji uvj­Jek najživlje

SJEČANJA

u • za sIDa GOVORE VETERANI

se A on, stari a kcijaš, svakoga sasluša, i obavezno na kraju doda: Razumem ja to .. .

SARAJEVO, 19. APRILA 1978. GODINE

-

TITO: ... Nase radne akcije spajale su in­

telektualnu i radničku omladmu, om­ladinu raznih nacionalnosti, stvarajući od nje monolitnu cjelinu, izrasle su mase ljudi koje su, iatim, odlazile na razne stručne pasJoJ/e. Ako je rad om­ladine i bio nešlo skuplji, ne treba za­boravljali na lo da se nešto mora po­trošiti i na izgradnju čovjeka. Čovjek nešto vrijedi, a kod nas treba da naj­više vrijedi ...

KAD NASELJE MIRUJE Jutro razli

Prijepodnevni mir u naselju je prividan, jer dežurna brigada obavlja svoje poslove <> uvijek najživlje

i tu se radi, U kuhinji je

ZAVIDOVJCI, 18. APRILA - Svako julro, ka<:l vese{i bri.gad«'sk1 voz krene put raditišta, u naselju zavlada mir. Grad mladih opusti i teko to potraje sve ne­gdje do 14 satt; kada se, uz pjeslTlu, vraćaju brigadiri s posla

A taj prijEpodnevn i mir u naselju Je privi dan. I tada se radI,

Dežttrna brigada je ORB . Đuro Đa­ković. ~ Sarajeva. Deset mladića i dje­voja.ka ostaJ.l su u _ krugu da b~ obavi:1 svakodnevne obaveze dežurnih. .

- P.,.euzefi smo dužnost smoć u 22 sata j predajemo je večeras u isto vri ­jeme - priča nam Om~ SatroVlĆ, ko­mandant ..brigade. Obezbjeđenje sv.h objekata u naselju je na~ prevashodn: zada.tak. Osrm toga, u ovim priJepod­nevnim čistimo zajedničke prostorije, kruga, pripremamo trpezariju za rueak, a du.tni smo da u sva.f(om trenutl<u pr.­skočimo, ako se ukaže po treba da S3 nešto van.redno !Nadi. Ce~iri djevojke - Slavica. Ha:mida, Marica i Su.aoo, sve iz Sara.jeva, razmaha le se, ni pap i rIć nigdje ne može da ostane. Kupalifa bIj­staju:

- Kada brigadiri dođu, mora sve biti kao pod konac. UJepo se umoran vra­titi u_čislo I uredno naselje - veli Ma­rIca. ' .

Vinko iz Gradačca, Boris iz Ljublja.­ne i Mn I!Z l jobuškog, su na stf'a!ar­skim mjestima. Motre da sve bude ona­ko kako treba.

- Mnogo le lIeple ns trasI sa osla­lim brlgadil'lma, all nile nl ovdje teško. Jedino su noćna požarstva ndto teža. Hladan Je ovaj april, all nije nl ovo svaki dan - reče nam Boris.

Tri hiljade obroka

Najžilvl je je lj kluOOji. U pripremal1ju ručka rade 22 čovjeka.

- za dIarIas pripremamo 750 ruča­

ka Sve mora biti na vrijeme gotovo. Ne vole brigadiri mnogo da čekaju, a I nama je drago da ih ~O\mo zadovo ljne. Onevrro IZdajemo oko tri hfljade obro­ka, "'alĆWlajući J marendu. U našem na­selju pojede se svak.j dan oko 600 kilo-

npeACTaBJbaMO 6pl1raAe: OP6 »lJypo lJaHOBI1Ii. CapajeBo

Y noxoAe APyroBMMa

~

OPE »'Bypo 'BaKOBKIi« M3 Capaje ­Ba. OpraHH'3aTOp 6pHra,tte je OK cca HOBO Capajeso.

EpHra;a;a 6POjH 47 ":IJIaROSa CK. ,!J;o

g.rama hljeba, objašnjava rukovodi;ac posioYl'le joomice .Mladostbih" Sead KlJrbegovi ć.

- Već znamo šta brigadiri najradije jedu. Trudimo se da im serviramo po njihovoj vOlji. I danas, kao i uvijek, za ručak Imamo četiri Jela na izboru, ka­že nam šef kuhinje Suklfja Zubčević.

Osim dežum:h, u naseiju ostaje bar feš po jedan č l an iz svake bngade. Svako tuva svoj paviljon, brine se da dovrši ; pospremi objekat, da sve bude pripremljeno za povratak ostalih bn­gOOJora.

U ORB- . Hus:tlski rudar.. i-z Tuzle, ospm pola.rnog zatekli smo jOš tri bri­gadir'i kofi su na poštedi. To oo Ham;d Cerksz.ović. Adem DžanB.l'lović i Enver Nezi rov.lć . Raditi su u paviljonu, zale­zaii krevete:

.:.... Rano se odlazi na trasu. Drugov. ne stignu sve ostaviti u najboljem redu, pa eto ml onda pospremamo. Sva Iro­ljca imamo lakše opekotine od materi­jala sa kojim se premazuju pragovI. Ati, I ovako smo od neke korisU. Sutra će­mo skinuH zavoje, pa opet na. rad;Jlšle - veli nam Adem.

Kad pregori osigurač

U ambulanti naseJja rade doktor:-Ca Fa~ma. sestre Adnana i Jela, le &po­temrka Verica. ZadovoljIlle ' su kada je posla manje. kada su brigadiri zdravI. Na sretu oni !«l j; lm se obraćaju za pomoć uglavnom su lak§.! bolesn«:i.

- Dnevno izvršimo više od 50 pre gleda. Tri brigadira nose gips. all sam2 na kratko, Uz to ima još nekoliko lak­ših povreda, uglavnom opekotina. osta­lo ~je prehlada. Ovo vrijeme izaziva če­ŠĆe hunjavice - kaže nam sestra Ad­nana, uv.jek spremna da pomogne sva­kom brigadiru.

Ruždo Ma-:kić je stalno u nasetJu. Nj-egova briga je da sve lookcioniAe ka· ko treba - od vode, pa do eleklr,čn;h uređaja. Za sada, najvtše problema mu redaje ~zb fjanje os igurača. Upravo smo ga z8'tekli na Jednoj intervenciji:

- Veliki le utrošak struje. Stalno ra­de tennoakumulacione pećI. Hladno Je,

ca,t(a je Y'1ecTBOBaJIa Ha JJOKaJIHHM pa,ltHK.>,I aK~l<:Ija:Ma H opeH nyT y'1e­CTeyje Ha je,ItROj COPA.

Y OBOj 6pHra.nM cy: . Cy3aHa Ep­~er, ~ep.AaHau.n II06paH, BaHKO 'By­KHh, )KeJbKO BYJlHh, MI<:IPKO ByJlHh, AHTO Cyw~ HHKoJla OCTOj lih, Haa 'lapaO>'lHa, KaM6ep ETeMoBHh, pYJ!O" ~a JaHKoe.m, Thurrpa KpcTHh, CnaBo Jby6 IIej'flfh. Hea8)l; TO.Aopoel1h, Ta­rjaHa Pa~ojKoBHh, Cn:aBOJby6 MHTKh, AneKca~ap U;eHKh, BO:<KH,Jl;ap n ay­BOBHh, 30paH CTojaHOlH1h, DMep 'lea ruh, 41uKpeor' Kpyw'1>'1qa, CJlaB;.ma IIHKYJl>:!h, 3YJlq,a MeXMe,ttoBHh, EB­Bep lle60, Oldep maTpoeHh, CacPeT 't!y6po, Xajpy,n;HH 'qaymesHh, CeHa­.l'a ,Il;e,ll;M, Pema.%{ BaIW1h, Bepe:w 3a

P'redsJednlk Brfgadne konferenciJe ORB nezgo::lu, all je priskOČila sanltetka

a prostorije moraju biti dobro ugrijane. Desi se da izbaci sklopka, lli pregori osigurač. All, nema problema. Nije nam se desUo da smo imali neki veći kvar.

U obilasku trase

Dežu4"n t iz štaba je Safet Kure~ePl. Koordinira posao sa dežurnim brigack>­rima, kontroliše požarne, brine za či­stoću i higij enu. Za ljude u štabu jutro

se ne razJoi+<lJoje od večeri, dan od noći. Posla u.~~ek napretek, an uz dobru _or· gaoiz.aciju, želju i volju sve teče prema

planu. Stignll otići j na trasu. Ob.đ r..:

brigadire, pomognu koliko mogu, rnt~

resuj.u se za pr<lb leme koji tište mlade,

X>tpOBHh, MHpca~a JIoro, A6,ttYJI<lX IIIeXl1h, 3uje) PaoIDfh, MMJleHa Ky3-MaHOB.m, Jycyq, Eerilli, MHJlopa~ MopaBBq, Be3Mpa XaCeTa, MyHU6 HyxHh, MHJI~a Ma.'IOBJ.ih, CYa.na Be mh, Mapy~a BYKa.l'KB. MI1POCJlaB8 ByjKli, X~ BOJbeB~, _XYCeJ1H MO'leB>lh, Eajpo KyKyJba~ CaaBRo MajKHh, PaMH3 't!H3MHh, MyxaMe.l' Myje:ms, Ha3Hq, Xap6K!b3, X81d,ll;H­ja Tp6Hh, Ha.l'a JyroBM, MyCTacpa Kpaj'lM, ~a.nHJla Cej,~nh, MHnoMHp UepHh, CJlaBKO BYK3UlHHOBHh, Ja­,IUlaHa:a C><IJlajr,rHh, XaMH.,JJ;a CMaje­

SMh, H3eT MYJlaaxMeTOBM, CraHa IDaBl<:lja, JKeJbKO ITpl<:IMopaIt EMKP J81Kuh, CT9.HXO ,noJlxap, UHJlI<:IP CH-

2 »0 S L O B O Đ E N J E« 19. aprila 1918. godine

»20. oktobar« lz Beograda Imao Je malu Gordana Pavković I sve Je bilo u redu

čille sve da ih otkl(lne. A brigadi ri vole da ih se ob~az! da se govori o njiho­vom poslu, da jorn se ukaže na even.l:u­akle gr~e, kažu rijeČi potwale.

.Orušl:-venj.aoi.. pripre~u poslijepo­dnevne akti-v.nosti. Pr.av'; se dnevni ra.s­pored casova za kurseve, predaNa.f1ja j

sportska talomičenja. Svako veče br;ga­dtri pripremaju i poseban program. Ovog pu;ta goSIIt naselje. su člaoovi KUD ..Polet" tZ Sarajeva S njima će u pro­gramu n.astupiij r bragada .. ĐtNO Đa­ković ... Biće veselo kao i uvijek - po­slij e uspješnog radnog dana I rekorda

na trast. Cetrnaest Je s-at.., eto vora, eto briga­

dira. eto udarrrika M. 02:EMIDZIC

fbyp, Bor.l'aH JIeHqeK, Main;a TPHTHK, BOlKO KpIOMaHHh., C'.fnSO CJlaB6U, .D:apKo Ko.!\6a, B>'ICepKa nYIt Bopnc BYPKeJbIt repacKM JIaJI>'Ih, BHHKO lIeorpoB:m, JOl'Ke JypeqJ.1h, HBaa Ba­PKlllHh, MapKjaHa IIeTpOBKh, Map~­ja K03KHa. EHBep MaKCyMl1h, MitJleH KO 'B.YK, XaMU~ BYPMh, 'Bopl)e By­mih, 30pau CpeTeH; J030 lU>H>aIJ;, CeJlHlf ,!J;eA»h, Ml1pca,tt CejMaH, E,ttHH 41PHAHh, CraHKa TpHIJKOBKh, Ecan; EexpaH, Ja,ttpaHKa COnTO, }KapKo JKeJbKO, A3pa XaOKKa,ttya'Hh, BpaH­Ka !l;SeTHOBCKH, KaTa Par~, Jhy60 ,!J;parH.qeSKh, Amuw,a 'qYTypa, 3J1aTa

ToMHh, 'Boplje Pa,ttoslđh, Myxapelf Job!:aMoBHh, AXMeT XaM3Hh.

3 "O S L O B O Đ E N I E« f 9. aprila f 978. godine

rOBOP~ . JlA30 A~M~TP~OCK~. npEACJEAH~K CKYnWT~HE nPBE CMJEHE COPA .WAMAlJ, - CAPAJEBO 78.

'IICT

- TH CH JIa3o, npe~cje.zHnIK CKyn­WTUHe. K aKaa je TO AY;amOCT?

Ao CaAa cy OApmaHe ABHje cjeAHHl\e CHynwTHHe. a npBa je 6Hna HOHCTHTYH­pajylia

- ~a ce 6H,lte npeTCeA3TeJl Ha Co­GpaHHeTO Ha CMeHaTa KaKO Ha jBHcoK cal-lOynpaseH opraH Ha aKQ:l1j aTa npeT­CTaByBa rOJJe!>ta '!eCT 3a CeKoj 6pi1I'a­,ttHp, HO MCTospweHO 11 rOJIeMa 06BP­eKa. IIpeTCe.rtaTeJlOT aa Co6paHnero 11:0.13 33.rt3Qa .rta ja CJIe,ll;11 pa60TaTa Ha C}l.Te KQMHCHI1 BO elITe H8cc:n611 Ha

MPA ,.maMau-Capaeso '78«, pe3yJlTa­Tl1Te Ha OSHe KOMJfCIDf, ~I ):\3 Aasa cy ­rettHH 3a .llITO nOYCldenIHO OCTsapy­

B3fbe Ha nJJ3HHpaHHTe 3a,n:a"ll1.

- KaKo ordefbyjew PM CKynwTw­He Y Hacen,y Hel4HJla?

,ItenOBHI1KOT 3a p a60Ta Ha Co6paHue­TO Ha CMeH3Ta, KYKH;IOT pe,!t, nporpa­!oHne 3a pa3JUNH.HTe aKTHSHOCTH, HC­x paaaTa H ):U)yrH TeKOSHItI npawali:Ja. BTOpa'l'a cep,Hltlqa 6ewe OAPJKaHa no nOSOA npornacyaali:Jero Ha 12 anp"!)! 3a YAapea Aea. Mom:aM Aa K3JKeM lJ.1}­Ka ,.>::toceraWHaTa pa60Ta Ha CoopasJie­TO 6ewe ycnewHa, WTO seTysa ,lJ.eKa ;.f

nOHaTalđy Ha aaj;o;06ap Hal.mH Ke ce pe1ll3saaT CHTe npawal:ha KOJ1 ce 30 Ao:.reHOT Ha C06paHHeTO Ha Cl-leHaTa.

- DITa .9'leKyjeuJ 0.<1. aKl..Vtje?

- O"leKysaM Hajnpso osaa aKLVlja ,Ila 3aspWH ycnewHO t1 SO npe.rtBli,::r.e­HHOT POK, O,.>::tHOCHO npyraT3 Aa 6H,::te 3aspweHa H ;:ta,u.eHa so ynOTpe6a 3a ,D.eHOT Ha peny6nltlKaTa, HO JIWiHO c~e TaM ,!teKa M.lJa,.>::tlflfaTa csojaTa 3a;zJ;a"la Ke ja 3aspwH !oI:HO.ry n06p30. WTO C€

0,!tHecYB3 BO :lolojaTa 6p.ua,!\a, »26. jy­nltle 0lJ. CKonje, O'ieKysaM ,!\a ja on ­pas,!ta qe.nocHo ;:tosep6aTa WTO H e YKa:m:aHa KaKO Ha eAJ.iHCTSeHa ~tJIa­

,!tHHCKa 6pm-a,!ta O,!l; MaKe'!\olulja sO oeaa CMeHa ua MPA "maMa~--Capa -'

eso 78«, 3a !deHe JHf'iHO C:\leTax H TO

TaKa lJ.e Ka MH e YKaJK3Ha roneMa ,!to­sep6a KaKO OA CTpaHa Ha rpO,!\CK3Ta KOHcPepeHu:ltlj a Ha CCMlVI, TaKa YI DA

CTpaHa Ha Ae.lIeraTHTe Ha C06pam1eTO Ha DpSaTa CMeHa Ha ·trPA "DIaMa~-­

Capaeso 78« li Ke ce Tpy,!\aM Taa ,tIO­sep6a ,tla ja onpaSA3.lt H ycnewHo ,'l.<l

ja spwaJ.l ,!tOJI)KHOCTa Ha 3al.'leHKK Ha KOlIaHAaHT 3a -rpaca H nperCe,!l,aTen Ha

C06paH~e'I'o.

.ITa3o ,D.l1MKTPHQCKH, 6pHra,!J;HP OP3' »26. jynltl« »3 CKOIIJba, je 3aMjeH}IK KOMaH,lJ;aHT3. 6pHI'a,!te 3a Tpacy H npeA­ejep;Hv.K CKynWTHHe npse C).Ijelfe COPA »maMal,{--CapajeBQ 78e,

KISA I SELVEROV ZAPIS

- Co6p3HHeTO AO cera H:Ma o;!tpma­

HO ,ll;Be ce,1l;ffi:lqM, OA KOH npaaTa 6eme

KOHCTHTyrHBHa. BeUle J.136paHO rrpeT­

ce.rtaTeJICTBO, a nOTOa 6eme pa3r.ne,ll,ali

AO OAIIYKe - eaMoynpaBHO .. •

I PA3roBOP CA M~K~JEM

ITHTao: H. TOlUl1'5

I Ukraiko iz Nemile

za IHe 1---------------------

llaM MM rYWTa I I I

DOBOJ, 18. APRILA -- Između sela Sevarli­ja i Donje Paklenice, ra deči na trasi pruge od Doboja do 2epča i ski­dajući g<>rnj.i sloj zem­lj e. Selver Zadić, ve te­ran iz ORB »Bratstvo i jed1ns tvoc iz Zenice, :.s­kopao je kramp koji je ostao iz vremena grad­nje prvog kolosij eka pn1

-ge od Samca do Sara;e­va. Kramp kome je sa ­da trideset i jedna go­dina dosta je korozirao. »Arheolozi« su P?I"ed SeI vera Za:dića, veterana koji je gradio ov:u pru­gu 1947. bili i Esad Ha­Dić i2 Donj eg Vakura, komandi·:- četvrte čete,

K emal Kadrić iz Zeni­ce, zamje."1i.k korr.anda n ta brigade, te brigadiri N edim Malićbegowć iz Zepča, Seida Lugonić iz Zavidovića, J asmin Lis­kavica iz 2epča .••

Selver Zadić je tim po vodom u svoju bilj ežni­cu upisao :

- Iako nemano osta­vljen i zakopan I'ni§ica­ma neke od omladins:, kih brigada prije tride­set i jedine godine u te­melje pruge mladosti i revoluciona.rnog zanosa t>mladine Jugoslavije da obnovi . ratom poru!lenu zemlju, Iskopani kramp će blizinom ovOg v.reme­na II buduĆe kazivati iz vitrina muzeja omladin­ske pruge Samae-Sara­jevo kao svojevrstan eks ponat oprohujalom v:-e meriu gradnje prvog ko­losjeka pruge i mlade generacije koja je svoj život utkala u ovu pru­gu i našu samoupravn!l socijaLističku zaj ednicu ravnopravnih naroda i narodnosti Jugoslavije.

R. Z.

I I

2KEIPiE, 18. AITPHJIA - Y cacTaay OPE »l1r.waHCKH Mapw e ea Ji.lIH.Q:e MJl3AH Xa8paH~f OSHX ,/:iaaa n ope,u; csoj l-1X ,!U)yroa8 lO ~jene 3eWbe rp<l,l:ie npyry y:3 BOCHY. H.I1XOB A0.iIaSaK pe3YJIT8T je n06paTH:\fCI01X ae3a K3Mei)y OnIUTHHe JiJIw,ta H Xaapa ~ Henocpe;a;Re i1HJ.1L{HjaTwse OnhKHcKe KOHq,epeH­L{l1je CCO .. XBap.

Me1}y 6PHI"3;!I;HpHMa XnapaH .. tl.'l8 je :Ii HUKO.lta EnawKoBi1h - MHlO1, npo­cbecHOH3JIa.;t peI4.eD~HOHap, a Y 6pHra,!tH K0l-18H,II;I-IP 'leTe. I - K::L,/:ia. ClUl KPCUYO :ua pa.IUIY aKlUf,jy CBH cy ~IC Ha PJmH mlTa.nn :Jap by H ja 1'0 paART H KaKO he ce cJla60 KO BO:JHT na n pY3H KOjy ja 6YAeM 'IlDIJIT,

1_ ca. er>llf,jewKoM n pu'l:l l'rf.HKJ1 " oaCTaan.a. 3uao caM Aa. ce ua paAnoj aK­

lVQu pajUl, aJlJI mlC::LM BUpOsa. Aa ce TOJIHKO pa.~ Pa3nO:;f{HO n oe:J nospurdor O}\yweBJbeH.>a M>m:H npltl'la o csojHM yTHe-

I '-'ltiMa Ha paAHoj alt.QltljH, o MJlap;HM JbYAHMa Koje je osA,je yn03Hao, o II1)J1-jaTeJbCTBY, o To:ue KaKO je ,lI;0.lIa3aK MJ1a;a;HX XBapaHa Ha a~ltIjy »seJlHK KopaK Ka 36Jll1lK3a3JbY O:'dJlaAmte«, KaKO je npoMHjeHJ1o caoje MHWJ&eli:Je o J,tJla,ll;lduura Itl A,jesojKa:\fa Koje je Ao caAa n03aasao ca"w Kao 1'OC'l'e, Ka.!ta

I GH ;a;OllLlllf Ha JbeTosaH:Je. - IiHK:l;D;a p amfje UUcaM yn03Ha.o Bawy OWla..ztHRY Kao caAa.. Ha alopy

MH ce mWL"iIO. aaH ce ne yn03HaMO. Oun ce ,n;oJl>e 3a6aBJLajy, eBnpajy rUTa­py • . . A ja eaAa BJl,ttHM Aa cy OIIH u BenJIXH ;::U;yrapH. Ha '!'PacH ey o]J,JJH'llm.

I nOACTII'Jy II Hac ,Aa. ce TPYJJ.lI:MO, a..JIU ja mt ue ;a;aM l'Y1II'l'8. paJtUM DJTO 6oJl>e H Buwe. MOry II AParo MU je KaAa MOja. 'leTa »ooByqe«, KaAa ce Bn.,<te Pe:JyJl­TaTlI fLeBor paAa - n:lCTaB.lLa. npll'lY MUKH.

I K a;n;a ce 3aspwli npsa cMjeHa pa,ll;He al{qHje li MI1KH ce spaTH, noqehe TypHc'l'H<iKa ce30Ha, Bp~eMe K~a je OR aaj8}tUIe 3anQCneR. ,D;ona:nthe MHO-

I r06pojau l'OCTH Kojn he nopeA yJIn1BaH:>a y )fOPY H cymcr JKeJbeTH Aa ca-3Hajy' P.e1lITO " o Hawoj SeMJhU.

- 3nai\l Aa he !tle rOCT" mrraTH o Hawoj OMJla,AHBH o pa,AIIHM a.~lljaMa. H ;'UIaro !iur je ruTO UM MOry peha lICTHUy: ;a;a Hawu lW13.AuhH JJ ;:ueaojKe

I MDoro pa;o.e. Aa. cy cpq.a DeJlHKor.

I NEMILA, 18. APRILA

- Proslava 33. godiš­nj ice oslobođenja Dobo­ja na svečan način oh:-

Iljelena je u ORB "P et narodnih herojae. Briga­distima su u goste sti-

I gli njihOVi roditelji, pri­jatelj.i i člapovi doboj­skih radnih kolektiva.

I Haj.rudin Hasić, predsj e dnik OK SSO Doboj pO­zd:-avio je u ime građa­na Doboja brigadiste na

I selja Nemila. U kuLturno-zabavnonl

dijelu programa članQlv:,

I doboj skog KUD :JIsmet Kape-tanoviće izveli su splet igara pod nazivom »Pje~om i đ.grom kroz

I Jugos-Iavijuc, I brigadi­sti su pripreIIlli.li svoj

I dio programa u kojem su 'UČestvovali najbolj~ .pjevači i svirači iZ ORB :JPet narod·nib heroja« t dtUgih brigada u nase­l ju.

.-~~~=========================

USPOM E N E

U stroju, • za sina Kad. god putujem dolinom Bosne, ne doputujem po zvaničnom redu

vožnje tamo kud sam namjerio. Pređem ?la sopstveni Ted uoinje koji je nešto složeniji, ne može svako da ga , čita niti po njemu putu j e.

A taj Ted uoinje je čudesan. Voz IL kome se nađem, odvoji se od tračnica sadašltjosti, k1'ene tL prošlost, moje 'bijele vlasi učini crnim i sj'ljnim, srce zaigra i krv uzburka, zaputi me u minulu snagu i zanos.

I, tako, voz koji se uputio mojim redom vožnje, zaustavio se na jed­

noj maloj stanici između Zavidovića i Maglaja. Iskrcam se lakonog i

svaki put se ponovo vratim jednom danu, jednoj priči tl radnoj br iga ­

di .. . Ne, ne, to nisu uspomene 5.'l izgradnje ove pruge, to je uvijek po­novo potvrđeni život koji ne može da. prade dok je u meni daška snage ...

Danas sam se iskrcao u avgustovsko jutro kad j e došao čiča Gvoz­

den. eto, prije trideset i jedne godine, na prugu Samac - Sarajevo.

Na~le su ga ?Ia!e brigadirke u cik zore, uz samu rijeku Bosnu kad

su krenule dn. nas preperu prije početka r ada.

- Tu je to bilo, tu, na ovom okretu reke: .. Otolud je suklltLLa vatra iz šarca, pričale su djevojke da je šaputao i pokazivao wl vrbak preko

rijeke, samom sebi, kad su. one Ilai~!e .

Molio j e da ga vode u štab bri.gade, da stane pred komandl.mta, sa­mo pred komandanta. One su ga ~ dovele.

I stao je, mi-rna; vojnički.

- Druže komandante, molim vas da me primite tL brigadu. Ja sam Gvozden Marić, Sumadinac, pedeset godina, vOlni rok služio sam arti­

Ljeri-ji . .. Oženjen, bez dece ... Sin i kČeTka poginuli su ovde, kraj reke Bosne, na kraju , kad su srpske divizije pre~azile u Bosnu kOMčno iste­

ruj ući fašiste, .. D a, da, tačno ovde, utvrdio sam to kad sam ih tražio da

ih sa'ranim . .. Pa, kao velim, deca ne stigoše sve d.'t daju. Zemtji i sLobo­di. A ja još kadar, pa da dam, da zamenim . ..

Ko bi se oglušio o ovu molbu?

Postao je najboljt brigadir. Pokušavali smo d.'l mu olakšamo, da ga zamiienimo. Natjut io bi se. Suvonjav ali čvrst, uspravan i ponosan, tada b i samo uzđrhtl10 i donja mu se vilica .mtresla. Ostavljali bi ga njego· vom zanosu.

Jedi na obaveza koje se sam oslobodio bili su strojevi čete. Tada bi ga nesla/o, SKrio bi se sa svojom tugom negdje iza baraka, Hi u vrbl.tk. I pri j lHarnji m pozdravima zastavi i pri prozivci.

Radio je svakodnevno tl dvije smjene.

- Jednu za Dragomira, drugu za Ljubicu, govorio bi. Medu prvim je pOSUlO udarnik. A~i, kada su se dijelile udarničke

značke, njega n igdje nije bilo. Komandant mu je značku dodijelio u kancelariji.

Kad je postao i drugi put udarnik, zapazismo da se II njemu nešto prelama. da se sprema za neki nesVJ:1kodnevni čin . Zatražio je jednu očuvanijlt brigadirsku uniformu.

- I j a danas imam stroj, r ekao je.

Drugu lldarničku značku primiO je prvi, u prvom redu prve čete. I tako promarširao na svečanom defileu brigade, sa dvije udarničke znač­ke na p-rsima.

K ad je njegova četa prolazila ispred tribine, on se još više isprsio, okreIllto glavu 110. pozdrav i promarširao korakom gardiste.

Sooki od nas u četi, u svim četama bTigade, osjećao je kako mu s jedIte i s druge strane 11: stroju, na svečanom udarničkom maršu, čvrsto korača po jedan DragomiT i po jedna Ljubica . ..

Pedesetogodišnjal;, sam, kao čiča Gvozden nekad.

I kad god iz redovnog prelazim na ova j sopstveni red vožnje, uvijek se pitam - da li- bih mogao kao čiča Gvozden?

Da čeličnim ponosom sldmim. tugu i pređem njene ponore!

Radivoj PAP}C

I DA PROćiTAJU MAME I TATE NE BRANE! Da 'se zaDav.taju na sve strane "lE BRANE!

I l I

Izvjesne ·

mlade dame Postoje izvj esne mlade dame, ko j.)ma od-lazak na radnu aoltciiu, ,at.

i ma:me BRANE 1\ da im kćerke idu na· izlet do

Ljubljane,

Da idi..l u kafanu i ·kradu .. bogu NE BRANE!

dane I Da PijtJ votku, viski od lane NE BRANE! Od radnih a.kcija nj ihove mame

MELODRAME! prave -

Te mamk;e oovaju cijenjene kćerke za klženjere, ljekare i osta~e ...

I I

Tarik Muftić , ORB . Slari grade, I Sara.j evo

UF1EĐUJE REDAKCIJSKI KO LEGIJ. Urednik Ad i! HAJR IĆ. Savjet lista " Omla­dinska p ruga «: Mirsada BALI Ć, Mustafa BASIC, Zoran ERAK, Čedomir GLAVAN, Jadranka GOSt Ć, Enes GOTOYUSA. Adl! "HAJR IĆ, Kata MANOIĆ. Neđo PARE­žANIN, Mllart POPOVIĆ, Ilija ROZrĆ (predsjednik). Vukota STANIĆ, Mirko gAGOLJ i Becir SEJTANIC.

MMnopaA PoraHaBMIl· • .. Majop_

Y HaceJ'hY ot.lJla,!v·UI­CKHX pa~HKX 6pura,zr.a y )1;o6ojy je,zr.aH OA Haj ­Tpa;KeHt1jHx JbYJ.l.u je MHJIOpa,!l; PoraHOBl1h, e­KOHOM, ' neH3HOHep, KOjl'! C~ Y npoTeKnwx HeKOnI-! KO rOil,I1Ha He o~Baja 0;:1;

Tpace, aKUHja, 6pHra;:l;H­pa, O)t MJIaJ\11X ...

Mano je Jby,IVi KOjli ra n03Hajy no HMeHY. CSH ra 30SY .. Majop«. A OH, CTapu aKLtujaw, csaKora cacnyu.ta, n 0-qaS€;3HO, Ha Kpajy, AO­Aa: .. Pa3~leM ja To ... e

HberoB ~OT se3aH je 3a aKJ..tlijy. qerpAe­ceT If oc:\!e je npsH ny-r

OTI{WaO, Ha Ji3rpa)tH>y AYTo-nYTa all. Eeorpa,zr.3 Aa 3arpe6a. EHO je Ta­

.n;a MJla)t, 'ISPCT K'O CTn j eHa . .. . J1 )taHac ... M a-

roBOPE BETEPAHY1

Haas ce • • pa3MJetbYJY

aapece A OH, CTap~ aKl\~jaw , cea­Hora cacnywa, \.1 06aBe3HO, Ha Kpajy, AOAa : . Pa3YMeM j a TO . . ,«

jope je nYH CHare If }Ke­Jbe ,n;a c MJl3,zr.HMa npo­se,lte WTO SHwe, ,n:a HM nO:vJoI"He OHOnl1KO KOJUI­KO Mome ...

O,n; 1973. roAIIIHC MIII­

J10P~ je CTaJlHO no aK­u'ijaMa. CYTjecKa, 3a cp~e MY npHJ)aCJla. O,lt­J1a3HJle 11 ,ltOJla311.'1e .6pu ra.ll;e, 6p.1ra.ll;VlpU, a .. Ma jope OCTajao, I1cnpahao je.ll;H~ ,ltO~eKKSao APY­re. .. WTO suwe n03-R3HCT3sa - TO Bttwe P3AOCTI1.

Kao WTO ce A.i~a se­cene npOJbehy " npBI1~t

sKcl16a63Ma, TaKO ce H lOMajop« o,!tYllleSJbaS;l

nO'leTKOM CBaKe o:o.ma­.z:V1HcKe aKul1je. ,lJje'ta­

pau U3 '1eTP,!l,eceor APY­re Kora cy '1CTHJ.1UU ocy .lI;UJII1 Ha C~IPT CT9nje,n,a

H:>eM l'! Ha Koje je nO­UIao y3;:J;V1rHY're rJlaBe ,!taHac je 'IosjeK Kojer 6pl1ra,!t"pl1 11 6pnraJJ;Hp­Ke He06I1'1HO U;~ljeBe H

SOJle.

- J1 CYTjecKa, 11 Ko-3apa, ff Casa, 11 HMUl, M

J16ap - JIeneHaQ, OS"" npyra H APyre aKUHjC, w.tajy OHO 3ajeI\1Hf'lKO Haj;u>aroujCHl1je: Y'lBp'­why je ce 6paTCTBO 11 je lVUlCTBO. To ce OCjeTK

KaJla ce 6pHI'aJll1pl1 pa­CTajy, Ka.zta cy3e none­Te, Ka,lta ce pa3MjeH>yjy aApece, K3.lI;a ce Be rne­Aa KO je tU Kojer Mje­CTa, Ka,ll;a ce yrosapajy

caCTa~H, Ka,lta ce .. . Ka1Ke MI1JJOpaA Pora­HOBU1\.

P. )KI1BKOBJ.1'B.

Skupina iz liubliane V m!adinski delovni ori

gad! .. Đuro Đaković .. so­delu-jejo br;gad'~~ iz i 3 mest SFRJ; in sicer iz Ljubljane. Niša, Sarajeva, Zel'l-lce, Doboja, Gradač­ca, BM;a~uke, Mostara, LištX:e, Cit lu:ka, L;ubuš­kog, Stoca ~ Capljine.

Od celotnega števila je med brbgadi·rjQ tudi 12 bri gađ:·rjev iz Toba.čne To­varne qub~jane . V žačet­ku nas je bilo 12 toda najstaorojši med n&mi ve­teran z akcije »Samac -Sarajevo 1947.. nas je moral žal zaradi boleznl zapushti tn odpotovati v Ljub~anu. Tako nas je ostalo le še enajst. od toga tUdi dve dekl~. Zve ·čtne so lo mladt od 18-22 let, ki lelas prvić zde­IlJjsjo na akCiji. Skapaj vski smo zaposleni u ne­posredni proizvodnjt kot delavCl. In smo člani SZM. Na akCijO iZgradnje drugega tka proge .. Sa­mac - Sarajevo .. nas je privedIa želja da sodelu-

jemjo na izgradn ji proge, 'ki je in še pomeni ta.ko vef.ko našim očetom in maleram, ki so pred tri­deieHmi leti na tako ve­"čanstven nači n pomo­ga li pr; izgrad-np in obna Vt naše razrušene domo­\'line.

Vsak od nas se je v Ljubljani ukvar iaJ z aktiv nostimi za katere je .M za-inte resiroo, s temi a,kt.lrv nostmi pa se precej us­pešno ukvarjamo tudi tu. Omogočeno na.m je tudi veliko raz l ičnih novih us­mjerilev na kat9lliit se bo marsii<:do prečej naučio! ' tn lo z-nanje uspešno lIPO rabljal ali pa celo nada­ljeval po \tmitvi u l jubija no. Dosedaj smo se kol skupina uspešno vkljućiil '

. u delo na del ovišču, pa tom želja vseh nas, da se spoznamo mladimi k čena. Prva prijaleljstva cele Jugoslavije je uresn; so žs vzni.krMla in že S9-d~ na-m je teiko ob ml­sli, da se boma čez krat-

ka dva jedna moral; po­slovati.

Vsndar žalostne mist. na stran, polzkus i)i bomo te dn;, ki so nam še osta le č.ooolj izkori'Stimo, da nam ćim prijetn9je m;'" neto tako u delu na delo­vištu, kol v dru.ža'bnem žl r.;-ljenjlJ v taboru nase­lja. V misl ih pa že pr i'prav ljamo brigadirski pozd,rav za srećanje na sledeč;h mladiflskm delavnih akc;" j.ah.

Uparno da nam bo to omogočeno , saj smo se šale sedaj zavede/l kaj smo vse zamudiH s nese­delovanjem na prejšnj+h delov.nm aJ<.cij ah. Ce pa ne pa nam bo celo ž~v­ljenje ostaJo v sponiinu da smo pridobili prijate· ije za celo življenje)l'l zavest da smo sodelovan na veHćastni manifestacii' solKJamosti mladine j-z cele Jugosla-vije.

(Iz biltena ORB .. Đu­ro Đaković", Naselje Zavidcw!Ći)