Multimedija

Tema rada: Audio i video konferencije

Student : Živan Joveljič Profesor: prof. dr Dragan IvetićBr. Indeksa: 13/08

Banja Luka, avgust 2013.

1

SADRŽAJ

1 UVOD................................................................................................................................3

2 ŠTA JE AUDIO KONFERENCIJA?.................................................................................4

3 ŠTA JE VIDEO KONFERENCIJA?.................................................................................4

4 NEKI OD SOFTVERA POTREBNIH ZA OSTVARIVANJE VIDEO KONFERENCIJE (Vebinara)....................................................................................................4

4.1 BigBlueButton.............................................................................................................5

4.2 Vyew............................................................................................................................6

4.3 ooVoo..........................................................................................................................7

5 STREAM AUDIO I VIDEO KONFERENCIJA...............................................................8

5.1 STREAMING ŽIVOG AUDIO/VIDEA....................................................................8

5.2 INTERAKTIVNA AUDIO/VIDEO KOMUNIKACIJA U REALNOM VREMENU8

5.3 KARAKTERISTIKE...................................................................................................8

5.4 RTP (REAL-TIME TRANSFER PROTOCOL).......................................................10

5.5 RTCP (REAL-TIME TRANSPORT CONTROL PROTOCOL)..............................11

6 KAKO NAPRAVITI AUDIO/VIDEO KONFERENCIJU?............................................12

7 VRSTE VIDEOKONFERENCIJA..................................................................................13

7.1 STOLNE ( DESKTOP ) VIDEOKONFERENCIJE.................................................13

7.2 SOBNE VIDEOKONFERENCIJE...........................................................................14

7.3 VIŠELOKACIJSKA (multi-point) VIDEOKONFERENCIJA.................................14

8 PRIMJENE TELEKONFERENCIJA I VIDEOKONFERENCIJA.................................15

8.1 UČENJE NA DALJINU............................................................................................15

8.1.1 Audio konferencije.............................................................................................15

8.1.2 Video konferencije.............................................................................................15

9 VIDEO KONFERENCIJA KORISTEĆI SKYPE...........................................................16

10 PREDNOSTI I NEDOSTATCI AUDIOKONFERENCIJA I VIDEOKONFERENCIJA19

11 ZAKLJUČAK..................................................................................................................20

12 LITERATURA.................................................................................................................21

2

1 UVOD

Audio i videokonferencija predstavlja skup interaktivnih telekomunikacionih tehnologija koje omogućuju dvjema ili više lokacija da vrše interakciju putem dvosmijernih video i audio transmisija istovremeno. Takođe je nazivana i „vizuelna kolaboracija“ i čini dio kolaborativnog softvera tj. softvera namijenjenog za pomoć ljudima koji sarađuju na istom projektu. Signal kojim se vrši prenos slike i zvuka je digitalan što znači da može biti poslat na različite načine. Videokonferencija se najčešće izvodi unutar lokalne mreže (npr. LAN) ili preko javne telefonske mreže (najčešće ADSL zbog finansijske isplativosti i zadovoljavajućeg kvaliteta prenosa).

Videokonferencija koristi audio i video telekomunikacije da bi omogućila da osobe koje se nalaze na različitim lokacijama „prisustvuju“ istom poslovnom sastanku. Ovo može biti jednostavno kao razgovor između dvije osobe u privatnim kancelarijama (point-to-point) ili da uključuje nekolicinu lokacija (multi-point) sa više osoba u velikim prostorijama na različitim mjestima. Osim audiovizuelne transmisije aktivnosti na sastanku videokonferencija može služiti i za razmjenu dokumenata i različitih kompjuterskih podataka. Jednostavne analogne videokonferencije su mogle biti ostvarene još u vreme kada je izmišljena televizija. Takvi sistemi za videokonferenciju su se uglavnom sastojali od dva zatvorena televizijska sistema povezana preko kabla. Primer ovoga je German Reich Postzentralmt (Pošta) mreža postavljena u Berlinu i na drugim lokacijama između1936. i 1940.

Tokom prvih svemirskih letova sa ljudskom posadom NASA je koristila dva radiofrekvencijska (UHF ili VHF) linka, jedan u svakom smijeru. Televizijski kanali uglavnom koriste ovakav tip videokonferencije kada izveštavaju sa udaljenih lokacija. Kasnije su počeli da se upotrebljavaju mobilni linkovi sa satelitima koristeći specijalno opremljena vozila. Ovakva tehnika je ipak bila veoma skupa i nije mogla biti upotrebljavana u telemedicini, učenju na daljinu i za poslovne sastanke. Pokušaji da se upotrijebi normalna telefonska mreža za slanje videa, kao što su sistemi koje je razvila AT&T, su propali uglavnom zbog lošeg kvaliteta slike i nedostatka efikasnih tehnika za videokompresiju. Opseg od preko 1MHz i protok od 6 Mbit/s tehnologije Telefona sa slikom (Picturephone) u toku 1970-ih godina takođe nije pomogao napredak videokonferencija.

Tek u toku 1980-ih godina su mreže za digitalnu telefonsku transmisiju postale moguće, kao što je ISDN, koje su garantovale minimalan protok (uglavnom 128 Kbit/s) potreban za transmisiju kompresovanog video i audio materijala. Prvi ovakvi sistemi su počeli da se pojavljuju na tržištu kako je ISDN tehnologija počela da se širi svijetom. Sistemi za videokonferenciju su počeli da se razvijaju tokom 1990-ih od veoma skupih i zahtjevnih što se tiče opreme, softvera i mreže do standardizovane tehnologije dostupne javnosti po razumnoj cijeni. Naposletku u toku 1990-ih su videokonferencije zasnovane na IP (Internet Protocol)  postale izvodljive i razvijene su daleko efikasnije tehnologije za video kompresiju koje su omogućile videokonferencije desktop ili personalnih računara. 1992. Tim Dorsi je razvio sistem CU-SeeMe na Kornel univerzitetu, INRIA je dizajnirala sistem IVS i videokonferencija je postala dostupna za javnost a besplatni servisi, web komponente i softver kao što su NetMeeting, MSN Messenger, Yahoo Messenger, SightSpeed, Skype i drugi su omogućili jeftine videokonferencije iako slabijeg kvaliteta.

3

2 ŠTA JE AUDIO KONFERENCIJA?

Audio konferencije danas podrazumijevaju različite oblike korištenja računarske mreže za dvosmijerno komuniciranje između dvije ili više prostorno udaljenih i odvojenih korisnika u realnom vremenu.

Isto tako, danas se podrazumijeva da su telekonferencije multimedijalne, odnosno mrežna multimedija. To znači da su sistemom obuhvaćeni, te međusobno povezani i sinhronizovani odvojeni multimedijalni podsistemi, npr Videokonferencije: prenos glasa, drugi tonski kanal, tekstualni podaci, slike, iteraktivne aplikacije. Uz videokonferencije, poznati i često upotrebljavani sistemi telekonferencije su: tzv . deljenje ploča ( vhiteboard ) po kojoj svi učesnici mogu crtati i pisati, deljenje standardnih aplikacija koje se koriste u poslovanju, audiokonferencije, virtuelna stvarnost. Unutar jedne telekonferencije moguće je koristiti više sistema ( npr Istovremeno videokonferencija i deljenje ploča ).

3 ŠTA JE VIDEO KONFERENCIJA?

Videokonferencija je jedan od najčešćih i najpoznatijih oblika telekonferencije. Najčešće se podrazumeva istovremeni prenos slike i zvuka računarskom mrežom.

Više prostorno udaljenih korisnika može se međusobno vidjeti i čuti u stvarnom vremenu pomoću multimedijalno opremljenih računara povezanih u mreži . Za korisnike to najčešće znači samo otvaranje još jednog prozora u dogovoreno vrijeme i trenutno pojavljivanje u virtualnoj sobi za sastanke , u amfiteatru ili na nekom sličnom mjestu.

4 NEKI OD SOFTVERA POTREBNIH ZA OSTVARIVANJE VIDEO KONFERENCIJE (Vebinara)

Videokonferencija predstavlja prenos slike i zvuka u realnom vremenu između dva ili više učesnika.

Videokonferencijska nastava se može sprovesti na tri načina:

- Kada je predavač sam u studiju i predaje grupi udaljenih učenika;- Kada predavač predaje lokalnoj grupi učenika uz prenos udaljenim učenicima i - Kada predavač istovremeno uči lokalnu i udaljenu grupu učenika uz potpunu

interakciju.

4

Veb konferencija i vebinar

- Lična oprema pojedinca na serveru – veb konferencija;

- Vebinar - video konferencija u okviru seminara.

‚‚Cloud computing“ ili ‚‚računarstvo u

oblaku“

- Sa stanovništva korisnika;

- Sa stanovništva pružaoca usluga.

U daljem tekstu ću navesti nekoliko besplatnih alata za ostvarivanje veb-konferencije (vebinara).

4.1 BigBlueButton

BigBlueButton je open source veb konferencijski sistem namijenjen učenju na daljinu. Zainteresovani programeri se mogu uključiti u dalji razvoj ovog projekta. Nije ga potrebno instalirati. Lokalizovan je na preko 40 različitih jezika. Postoji mogućnost da se ugradi u neku drugu aplikaciju.

Dozvoljava dijeljenje:- Desktopa predavača;- Dokumenata (PDF, PPT,

OpenOffice dokumenata);

- Kamere bez ograničenja učesnika;

- Bijele table(za rad);- Chat-prostor za

dopisivanje;- Telefoniranja (voice over

IP);- Nimanje i reprodukciju

video zapisa sa veb konferencije (slajdovi,

audio i chat).

5

4.2 Vyew

Nije potrebna instalacija. Registracija besplatna, neograničena upotreba do 10 korisnika istovremeno.

Dozvoljava dijeljenje:- Desktopa predavača;- Nimanje ekrana;- Datoteka i sadržaja

bilo kog tipa (slike, dokumenta, PPT, video, flash animacije, mp3 i td) u realnom vremenu;

- Veb kamere do četiri korisnika u istom trenutku;

- Bele table;- Telefoniranja (voice

over IP) idealno za tri-četiri korisnika u isto vrijeme;

- chat

6

4.3 ooVoo

ooVoo je besplatan. Potrebno je preuzeti dio softvera i instalirati ga na računar. Ima podršku za mobilne telefone i tablete (video chat do 12 ljudi, IM, VoIP). Može se ugraditi u veb stranicu, blog ili bilo koju društvenu mrežu. Moguće je snimak video konferencije odmah po završetku objaviti na YouTube servisu (AVI, FLV ili HTML embedd video). Koncept rada je veoma sličan Skype-u.

Dozvoljava dijeljenje:- veb kamere do 12 korisnika

u istom trenutku besplatno, 1:1 Full screen;

- pregledanje YouTube snjimaka u realnom vremenu između predavača;

- video poruka do 5 min je besplatna;

- datoteka i i sadržaje bilo kog tipa;

- telefoniranje (Voice-over-IP) i ka mobilnim i fiksnim telefonima;

- odvojen prozor za chat, do 12 korisnika istovremeno;

- slanje datoteka do 25 MB svaka, i do 20 fajlova istovremeno i offline kontaktima.

7

5 STREAM AUDIO I VIDEO KONFERENCIJA

5.1 STREAMING ŽIVOG AUDIO/VIDEA

Streaming živog audio/videa je sličan emitovanju TV-a. Umjesto predajnika koji emituje radio talase u eter, stranice emituju program putem Interneta. Postoji nekoliko sličnosti streaminga-a snimljenog i živog programa. Oba su osjetljiva na kašnjenje i ne dozvoljavaju retransmisiju izgubljenih ili oštečenih paketa. Međutim, postoji razlika. Kod prvog je komunikacija tipa unicast i na-zahtjev. Kod živog streaming-a (live streaming) komunikacija je multicast i odvija se u realnom vremenu. Međutim, iako je mnogo pogodnije koristiti multicast mogućnosti IP protokola i UDP-a ili RTP-a, trenutno se uglavnom koristi TCP i višestruki unicast, a ne pravi multicasting.

5.2 INTERAKTIVNA AUDIO/VIDEO KOMUNIKACIJA U REALNOM VREMENUU tzv. real-time aplikacijama, ljudi komuniciraju međusobno na daljinu u realnom vremenu.

5.3 KARAKTERISTIKE

Odnos u vremenu

Podaci prenošeni u realnom vremenu preko mreže sa komutacijom paketa (packet swithcing) zahtjevaju održavanje vremenskog odnosa između paketa jedne sesije. Npr. Pretpostavimo da real-time server šalje stream video zapis. Signal je digitalizovan i podijeljen na pakete.

8

SLIKA 6. Vremenski odnos

Načinjena su tri paketa, svaki po deset sekundi video zapisa. Pretpostavimo da je i svakom paketu potrebna jedna sekunda da stigne do odredišta. Prijemnik će moći da pusti svaki od paketa po redoslijedu, jer je vrijeme potrebno da oni stignu kratko. Tako dobijamo iluziju prenosa u realnom vremenu. Vremenski odnos među paketima je očuvan.

Ali šta će se dogoditi ako paketi imaju različita kašnjenja? Ako prijemnik počne reprodukciju, drugi paket će mu biti potreban prije nego on stigne. Pojavit će se vremenska praznina od nekoliko sekundi. Ova pojava u streaming-u se zove jitter.

Timestamp (vremenski kod)

Jedno rješenje je korištenje timestamp-a. Ako svaki paket sadrži informaciju o vremenu slanja u odnosu na prethodni paket, onda prijemnik može da doda ovo vrijeme vremenu od kojeg počinje reprodukciju.

Kako bi izbjegli jitter, dodajemo vremenski kod (timestamp) paketima kako bi razdvojili vrijeme prijema od vremena reprodukcije.

SLIKA 7. Upotreba timestamp-a

Playback Buffer (Bafer reprodukcije)

Kako bi odvojili vrijeme prijema od vremena reprodukcije, potreban nam je bafer u kome ćemo da skladištimo podatke dok nebudu potrebni. Kada sesija počne (prvi bit podatka stigne), prijemnik odloži reprodukciju dok ne stigne određeni prag bafera. Prag se mjeri jedinicama vremena. Reprodukcija ne počinje dok se bafer ne napuni (dostigne prag).

Podaci pristižu u bafer različitim brzinama, ali se uvijek čitaju istom brzinom. Količina podataka u baferu nije konstantna, ali dokle god download ide većom brzinom od reprodukcije, ne dolazi do jitter-a.

9

SLIKA 8. Bafer reprodukcije

Sortiranje Pored vremenskog odnosa paketa koji je definisan timestamp-om, za prenos u realnom vremenu potreban je još jedan važan parametar, broj sekvence za svaki paket. Prijemnik ne može utvrditi da li je paket izgubljen na osnovu timestamp-a.

Bafer i broj sekvence su neophodni za reprodukciju materijala u realnom vremenu.

Prevodioci (translators) Prevodioci su programi koji mijenjaju format signala, smanjuju njegov kvalitet kako bi oni bili poslati kroz mrežu male propusnosti.

Miješanje (mixing) Ako postoji više izvora koji mogu slati podatke u isto vrijeme, kroz mrežu se prenosi više tokova podataka. Kako bi se više tokova (stream-ova) sklopilo u jedan, radi lakšeg prenosa, oni se spajaju u jedan. Mixer je uređaj koji matematički sabira dva signala iz različitih izvora kako bi gernerisao jedan signal.

Podrška transportnog sloja (OSI model)

Prethodno objašnjeni postupci implementiraju se u sloju aplikacije. Međutim, oni se tako često koriste da je njihova ugradnja u transportni sloj veoma važna.

TCP nije pogodan za interaktivni saobračaj (streaming). Nema mogućnost timestamp-a i ne podržava multicast-ing. Ali zato podržava numerisanje paketa. Međutim, glavni razlog zbog kojeg je TCP nepogodan za interaktivne aplikacije je njegova korekcija grešaka. Kod aplikacija u realnom vremenu ne možemo gubiti protok na retransmisiju izgubljenih ili oštečenih paketa.

TCP nije pogodan za real-time aplikacije, jer je rentrasmisija nedozvoljena. UDP je daleko bolje rješenje. On podržava multicast-ing i nema transmisije paketa. Ali UDP ne podržava timestamp, numerisanje sekvenci ili mješanje stream-ova. Novi protokol Real-time Transfer Protocol (RTP) pruža usluge koje nedostaju UDP-u.

10

5.4 RTP (REAL-TIME TRANSFER PROTOCOL)

RTP ne posjeduje mehanizme dostave paketa, neophodan mu je UDP da bi funkcionisao. RTP se postavlja kao posrednik između UDP-a i aplikacije. Glavne osobine RTP-a su: timestamp, numerisanje sekvenci i mješanje stream-ova.

SLIKA 9. Slojevi RTP-a

5.5 RTCP (REAL-TIME TRANSPORT CONTROL PROTOCOL)

RTP omogućava slanje samo jedne vrstu poruka, onu koja šalje podatke od izvora do odredišta. U mnogim slučajevima je neophodno i slanje drugih poruka. Ove poruke upravljaju tokom podataka i kvalitetom zapisa, i omogućavaju povratnu vezu između prijemnika i predajnika (izvora). RTCP je projektovan baš za tu potrebu. RTCP ima pet tipova poruka.

11

SLIKA 10. Tipovi RTCP poruka

SENDER REPORT (IZVJESTAJ POŠILJAOCA)Ova poruka daje izvještaj o statistici svih poslatih i primljenih RTP paketa.

RECIVERN REPORT (IZVJEŠTAJ PRIMAOCA)Izvještaj prijemnika je za pasivne učesnike, one koji samo primaju, a ne šalju RTP datagrame.

SOURCE DESCRIPTION MESSAGE (OPIS IZVORA)Izvor periodično šalje svoj opis da bi dao dodatne informacije o sebi.

BYE MESSAGE (PORUKA)

Izvor šalje ovu poruku kada zatvara tok podataka (stream).

6 KAKO NAPRAVITI AUDIO/VIDEO KONFERENCIJU?

Opremu koju koristimo za videokonferenciju biramo zavisno o njenoj složenosti.Osnovna oprema potrebna za izvođenje videokonferencije je: računar, video kamera, mikrofon i zvučnici, i dobra internet konekcija (preporučljivo ADSL ili kablovska 3 MB I više).

12

Oprema koja se koristi u većim videokonferencijama se može podeliti u tri grupe :

1. video sistemima :• sistemi za snimanje i prezentaciju video signala - kamera• prezentacioni sistem - projektor , platno2. Audiosistem :• sistemi za snimanje , reprodukciju i poboljšanje kvaliteta zvuka - mikrofon• sistemi za razglas - zvučnici3. Računarsko - komunikacioni sistem :• videokonferencijski kodek ( skraćenica od coder - decoder ) - omogućava videokonferenciju preko telefonske linije , uloga mu je dvostruka . Na predajnoj strani ima ulogu kodera , tj uzima analogni video signal i kodira ga ( digitalizuje i kompresuje ) . Na prijemnoj strani ima ulogu dekodera , tj dekompresira ulazni , digitalizovani video signal , te ga pretvara u analogni signal . Posledice sporog kodeka ili niske propusnosti komunikacijske linije su isprekidana slika i kašnjenje zvučnog signala .• aktivna i pasivna mrežna oprema• višemedijski opremljena računara

Videosistem:

Slika 1. Kamera Slika 2. Platno Slika 3. Projektor

Audiosistem:

Slika 4. Mikrofon Slika 5. Zvučnici

7 VRSTE VIDEOKONFERENCIJA

7.1 STOLNE ( DESKTOP ) VIDEOKONFERENCIJE

13

Stona videokonferencija je najčešće izvođena videokonferencija . Izvodi se upotrebom ličnog računara na kojeg su priključeni video kamera smeštena na monitoru računara , zvučnici i mikrofon. Za razliku od sobnih videokonferencijskih sistema stolne videokonferencije zahtevaju klijentski program na personalnom računaru i na glavnu kombinaciju koju čine slušalice sa mikrofonom ( radi sprečavanja pojave mikrofonije ) . Osim klijenta , kod videokonferencija sa više učesnika obično je potrebno imati i server na koji može spojiti više klijenata u jedinstvenu konferenciju .

Slika 6. Standardna oprema za stolnu videokonferenciju

Stona videokonferencija često osim izmjene video slike, zvuka i podataka uključuje i dijeljenje dokumenata ( document sharing ). Pod pojmom dijeljeni dokument podrazumijeva se mogućnost dodavanja, prepravljanja, spremanja ili štampanja nekog dokumenta dostupnog u isto vrijeme na različitim stranama. Npr ako neki od sagovornika ima otvoren Word dokument i nešto u njega piše , tada drugi sagovornik može na svome ekranu monitora takođe videti taj isti dokument i vršiti dodavanje, prepravljanje ili spremanje tog istog dokumenta. Podrazumijeva se da to radi u dogovoru sa sagovornikom čiji je to dokument.

7.2 SOBNE VIDEOKONFERENCIJE

Sobna ( room - based ) videokonferencija namijenjena je učešću većeg broja sagovornika koji se nalaze na dve ili više udaljenih lokacija posebno opremljenih za praćenje

14

videokonferencije. Za razliku od stone videokonferencije, sobna videokonferencija koristi jedan ili dva velika monitora slična televiziji ili LCD projektor , kvalitetno ozvučenje sa sposobnošću automatizovanog uklanjanja mikrofonije i veću video kameru, kojom je moguće daljinski upravljati. Oprema se obično nalazi na pokretnom postolju tako da nije vezana samo za jednu lokaciju. Osigurava vrlo visok kvalitet prenosa, ali i vrlo visoku cijenu komunikacije i opreme.

Slika 7. Standardna oprema za sobnu videokonferenciju

7.3 VIŠELOKACIJSKA (multi-point) VIDEOKONFERENCIJA

Za razliku od point-to-point komunikacije u kojoj sudjeluju dva sugovornika na različitim lokacijama, multi-point videokonferencija odnosi se na komunikaciju većeg broja sugovornika smještenih na različitim lokacijama. Stolna ( desktop ) i sobna ( room-based ) videokonferencija samo su tipovi videokonferencije s obzirom na korištenu opremu, a mogu biti primijenjene i u point-to-point i u multi-point komunikaciji. Smatra se da sudjelovanje više od pet strana u videokonferenciji rezultira lošom, neefektivnom komunikacijom. Multi-point videokonferencija izvodi se upotrebom posebnog uređaja zvanog most ili engleski MCU ( Multiple Conference Unit).

Slika 8. Multipoint sistem

8 PRIMJENE TELEKONFERENCIJA I VIDEOKONFERENCIJA

15

8.1 UČENJE NA DALJINU

8.1.1 Audio konferencije

- prednost za učenje na daljinu: komunikacija i studentima i nastavnicima u stvarnom vremenu posebno efikasna za neke metode proučavanja (demonstracija, rad u grupi, diskusija) ili za neka nastavna gradiva

- kreira iluziju stvarnog razreda - interakcija među sudionicima je više lična

- predavanja se mogu snimati, a video (audio) cd-ovi se kasnije prodaju ili iznajmljuju studentima

- nedostatak audio konferencije: mali broj ustanova ima na raspolaganju potrebnu tehnologiju

8.1.2  Video konferencije

- učenici i nastavnici mogu prodiskutovati i razmjenjivati dokumente i ostale materijale na računaru (korištenje zajedničkog whiteboard-a ili ploče po kojoj svi učesnici mogu crtati i pisati, dijeljenje aplikacija)

- povezuju se pojedini računari - više orijentisan na učenike kao pojedince, ne kreira virtuelan razred kao telekonferencija

- prednosti VC na Internetu:

- učenici pozivaju nastavnike i kolege od kuće, posla...

- komunikacija je više lična u odnosu na e-mail, faks, korištenje Web stranice: sudionika je samo nekoliko, vide se i čuju, opušteniji su u poznatom okruženju

- prednost za nastavnike udaljene od svojih matičnih institucija: ne moraju putovati da bi održali predavanje

- nedostatak: neki učesnici mogu se osjećati neugodno pred kamerom

16

9 VIDEO KONFERENCIJA KORISTEĆI SKYPE

Video konferencija je lakša nego ikada uz program Skype. Preko računara, nastavnici mogu komunicirati sa učenicima iz cijeloga svijeta i obrnuto.

Sa Skype-om možete da uspostavite potpuno besplatno audio i video pozive širom svijeta sa korisnicima Skype-a. Skype takođe poseduje mogućnost uspostavljanja video konferencije, tako da sve što je potrebno jeste da imate mikrofon, zvučnike i web kameru. Ovaj program se može preuzeti potpuno besplatno sa Skype-ove oficijalne stranice.

Skype ima ogroman potencijal za nastavu na daljinu. Nastavnici mogu brzo i lako da pozovu učenike iz cijelog svijeta i da razgovaraju sa svojim učenicima. Student može učestvovati bolestan od kuće ili bi bolesni nastavnik mogao da održi čas od kuće.

Postupak korištenja Skype-a za konferencije:

1. Pokrenuti Skype i ulogovati se na Vaš postojeći nalog

17

2. Izaberite online kontakt iz Vaših kontakata.

3. Koristeći Skype korisničko ime dodati kontakt izborom „Add contact“ koji se nalazi sa gornje desne strane liste kontakata.

4. Izaberite „Video Call“ da započnete video poziv.

18

5. Kliknite „+“ znak, zatim kliknite „Add people“ da biste dodali još Skype kontakata u video konferenciju.

To bi bilo ukratko o uspostavljanju video konferencije putem Skype-a.

19

10 PREDNOSTI I NEDOSTATCI AUDIOKONFERENCIJA I VIDEOKONFERENCIJA

Kao interaktivni komunikacioni medij , dvostrana video komunikacija omogućava vizuelnu povezanost i interakciju između učesnika što pojačava razumijevanje i pomaže učesnicima u stvaranju osećaja povezanosti .

Istraživanja pokazuju da VIDEOKONFERENCIJSKI tehnologija utiče na studente u pozitivnom smislu na sledeće načine:1. Pojačana motivacija2. Bolja komunikacija i nastup uopšteno- Studenti " gostujućeg " predavača doživljavaju kao važnu ličnost , I više pažnje obraćaju svom nastupu i načinu govora .- Kada studenti planiraju i implementiraju videokonferenciju , oni ujedno uče važne komunikacijske i menadžerske vještine .3. Jača veza sa spoljnim svetom- U nekim slučajevima posjetu u živo nije moguca ( face to face), premda se preporučuje barem jedan susret licem u lice.- Videokonferenciju je obično lakše organizovati nego gostovanje, na taj način komunikacija može biti češća, te se mogu uštediti vrijeme i novac .- Bogatsvo komunikacije podržava stvaranje bliskijih odnosa između strogo podijeljenih uloga studenata i profesora / mentora.4. Detaljnije učenje- Studenti postavljaju bolja i kvalitetnija pitanja- Uči se iz prve ruke, radije nego iz knjige- Studenti pokazuju dubinu u razumijevanju- Potrebno planiranje doprinosi boljem iskustvu pri učenju

Glavni nedostatak telekonferencije i videokonferencija je u tome što vrlo mali broj ustanova ima na raspolaganju potrebnu tehnologiju i opremu koju moraju posjedovati i studenti.Takođe neki učesnici ovakvih konferencija mogu se osjećati neprijatno pred kamerom. To se odnosi i na nastavnike koji bi trebali posjedovati izvjesni talenat za " glumu " i na učenike koji ponekad neće biti onoliko slobodni u komunikaciji koliko bi to bili u pravom razredu .

20

11 ZAKLJUČAK

Telekonferencije, odnosno videokonferencije omogućuju nam da održimo sastanak sa nekom osobom na drugom kraju svijeta, a da ne moramo putovati.

Današnje veze postale su dovoljno brze da možemo sasvim solidno držati videokonferenciju. Oprema je na dovoljno visokom nivou da je bez problema možemo koristiti za videokonferencije. Kako videokonferencije uzimaju sve više maha za očekivati je da će za manje od 10 godina zamijeniti klasični način komuniciranja preko interneta koji se bazirao na pisanju tekstualnih poruka. Ukoliko sve više ljudi bude koristilo videokonferenciju za komuniciranje cijena opreme će postati još pristupačnija za široke mase, pa bi to u budućnosti moglo zamijeniti i komuniciranje putem telefona. Vrlo velika primjena videokonferencija u svijetu vidi se u učenju na daljinu. To je jedan od najvažnijih razloga zašto su se mnoge ustanove obrazovnog karaktera u svijetu povezala sa raznim Internet provajderima. Zajedničkom saradnjom testiraju kako bi učenje na daljinu učinili što jednostavnijim i boljim. Učenje na daljinu podrazumijeva da učimo onda kad nam to najviše odgovara.

Na kraju se postavlja pitanje hoće li ovaj način komuniciranja uštediti vrijeme i dovesti čoveka u korak ispred vremena, a na drugoj strani smanjiti fizičku aktivnost čoveka što će za sobom povući zdravstvene posljedice.

21

12 LITERATURA

Prof. dr Dragan Ivetić, Multimedijalni sistemi, skripta, FTN Novi Sad, 2008.

Ralf Steinmetz & Klara Nahrstedt, Multimedia Systems, 2004.

Ralf Steinmetz & Klara Nahrstedt, Multimedia Applications, 2004.

http:/www.wikipedia.org.

22