Предмет: Захтев за покретање дисциплинског поступка

ОШ "Бранко Ћопић"

Б. Радичевића 8

Лукићево

26. април 2011.

З А Х Т Е В

Школском одбору и директору школе за покретње дисциплинског поступка против

секретара школе, Саве Поповића, због теже повреде радне обавезе и кривичног дела клевете,

зато што ме је прогласио кривим пре окончања дисциплинског поступка, који се против мене води

на основу закључка број 219/10 од 22. новембра 2010. године, као и због несавесног и злонамерног

вођења усмене расправе 20. априла 2011, спречавања остваривања права запосленог и

лажног/тајног пријављивања полицији (а на основу члана 141. Закона о основама система

образовања, тачка 1. и 13, чланова 137. и171. Кривичног законика, те чланова 8, 10, 12. и 13. Закона

о забрани дискриминације).

Наиме, у записнику са усмене расправе о утврђивању одговорности од 20. априла 2011.

године, иако је расправа на крају одложена, правник Саво Поповић изјављује (видети у прилогу) да

сам према закључку о покретању дисциплинског поступка, број 219/10, од 22.11.2011. године,

извршио повреду забране из члана 45, став 2. Закона о Основама система образовања и

васпитања под називом Забрана насиља, злостављања и занемаривања. Тиме је прекршено једно

од мојих основних људских права, а то је право на претпоставку невиности, које је загарантовано

Уставом Србије (члан 34.), који јасно каже: Свако се сматра невиним за кривично дело док се

његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда.

Секретар Саво Поповић, који је по овлашћењу директора (иако о томе нисам обавештен, а

морао сам бити) водио расправу, није поступио по закону и није уопште констатовао да странка

која је покренула дисциплински поступак (Сретенко Марић) није приступила расправи.

Уз све то, Саво Поповић ме је пријавио полицији уз лажну тврдњу да сам на њега "повисио

тон" и тиме "угрозио његову безбедност", без да ме је претходно упозорио да је предузео такву

радњу. У канцеларији секретара и књиговође школе све време сам седео и само једном у току

расправе преместио сам се и сео за компјутер, када је секретар од мене зтражио да напишем захтев

за изузеће, где сам се налазио и у тренутку када је полиција ушла у канцеларију.

У Закону о управном поступку, по коме се, а у складу са Законом о основама система

образовања, дисциплински поступак води (члан 100) пише: Лице које, и поред опомене, омета рад

или се непристојно понаша приликом вршења радње поступка, може бити удаљено. Лице које

учествује у радњи поступка може бити удаљено тек пошто је претходно опоменуто да ће бити

удаљено и пошто су му предочене правне последице такве мере. Удаљење због нарушавања реда

или због непристојности изриче службено лице које руководи радњом поступка.

Дакле, секретар школе је морао (уколико би његова пријава полицији била заснована на

истинитим чињеницама) да ме најпре опомене, а потом и да ми изрекне меру удаљења, а по члану

101. Закона о управном поступку (ко у радњи поступка теже наруши ред или учини крупнију

непристојност, може се, поред удаљења, казнити новчаном казном за повреду процесне

дисциплине до 1.500 динара) могао је и да ме новчано казни. Увидом у записник са усмене

расправе видећемо да никаква мера против мене није предузета. Расправа је започета у 10 часова и

10 минута, а завршена је тек када је стигла полиција (када ми је записник дат на потпис) и највећи

део расправе прошао је у тражењу документације (записници са седница Наставничког већа,

записници са седница Школског одбора, лекарско уверење и пријава повреде на раду, за коју

постоји основана сумња да је фалсификована) која ми је потребна за одбрану и у мом

инсистирању на изузећу лица која воде поступак.

Поповић је на крају признао да је директор Марић забранио да ми се тражена документа

издају. Закон јасно каже да се странци у поступку мора омогућити да разгледа, преписује или

копира списе (члан 70. Закона о управном поступку).

Доказ (у прилогу): Записник са са усмене расправе о утврђивању одговорности од 20. априла 2011.

године.

Подносилац захтева: Душан Вукотић