Zajednicka Agrarna Politika

7/29/2019 Zajednicka Agrarna Politika

1/14

1

UVOD

Poljoprivredi je u procesu stvaranja evropske zajednice dat poseban znaaj, naroito uprvoj fazi razvoja Zajednice, kada su seanja na ratne oskudice bila jo uvek svea. Stoga jeZajednika agrarna politika Evropske unije (ZAP) nastalaprvenstveno iz tenje da se zajedniciobezbedi sigurnost u hrani, sa kontrolisanim cenama i kvalitetom.

Na toj osnovi, zajednica je, u dugom periodu, kroz zatitne cene, pruala snanufinansijsku podrku proizvodnji osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Tokom1980-tih, ova proizvodnja je u velikoj meri premaila potrebe unutranjeg trita, tako da jezajednika agrarna politika, od 1992. godine, u fazi reformi, sa ciljem da se smanje izdvajanja izzajednikog budeta i proizvoai uglavnom prepuste trinim uslovima, uz usmeravanje

finansijske podrke na ekstenzivnu proizvodnju, zatitu okoline i razvoj zaostalih regiona.

Sadanji znaaj zajednike agrarne politike ne predstavlja samo odraz najveeg udela ubudetu Unije (oko 50 odsto), ve i broja poljoprivrednika (6,7 miliona), povrinepoljoprivrednog zemljita (130 miliona hektara), kao i simbolikog znaenja ove oblasti iprenesenog suvereniteta po ovom pitanju sa nacionalnog nivoa na nivo zajednice.

Osim toga, znaaj zajednike agrarne politike se zasniva i na injenici da je u direktnoj relaciji sazajednikim tritem i Evropskom monetarnom unijom, to predstavlja dve osnovne oblasti nakojima se zasniva evropska integracija.

Pravnu regulativu zajednike agrarne politike ine sporazumi o ureenju zajednice, kojiutvruju opte ciljeve, principe i mehanizme zajednike agrarne politike, kao i posebni propisikojima se reguliu pojedina konkretna pitanja u oblastima proizvodnje, trgovine i preradepoljoprivrednih i prehrambenih proizvoda .


2/14

2

ISTORIJAT

Rimski sporazum kojim se konstituie Evropska ekonomska zajednica, iz 1957. godine,sadravao je odredbe o poljoprivredi, ali mehanizmi zajednike agrarne politike tada nisu bilidefinisani. Sporazum je samo utvrdio ciljeve zajednike agrarne politike (lan 39.) i deklarisaoda je poljoprivreda ukljuena u zajedniko trite.

Koncept mehanizama zajednike agrarne politike je usaglaen na Stresa konferenciji ujulu 1958. godine, a 1960. godine, prihvaen od strane esttadanjih drava lanica. Dve godinekasnije, EZ je usvojila inicijalni paket mera u oblasti poljoprivrede, ukljuujui odreivanje estsektora koji e biti podloni zajednikoj organizaciji trita. Osim toga, osnovan jePoljoprivredni garantni fond i utvrena finansijska pravila. ime je postavljena osnova za

politiku cena i trite poljoprivrednih proizvoda.

Od tada, u ovoj oblasti je sprovedeno niz reformi, od kojih su najznaajnije: Sporazum okonstituisanju Evropske zajednice (1992. godine); Sporazum GATT kao rezultat Urugvajske

runde (1994. godine); i Agenda 2000 (1999. godine).

Definicija i instrumenti zajednike agrarne politike

Pravna osnova zajednike agrarne politike EU definisana je lanovima 32. do 38.Sporazuma o konstituisanju Evropske zajednice. Ranije lanove 44, 45. i 47. Sporazum jeponitio kao prevaziene.

U lanu 33. (raniji lan 39.) stav 1. Sporazuma postavljeni su dugoroni ciljevi koje bitrebalo da postigne zajednika agrarna politika. To su:

1) Podizanje poljoprivredne produktivnosti promovisanjem tehnikog progresa, uzosiguranje racionalnog razvoja poljoprivredne proizvodnje i optimalnog korienja faktoraproizvodnje, posebno radne snage;

2) Obezbeivanje povoljnog ivotnog standarda za poljoprivrednu populaciju, naroitopodizanje primanja osoba lino angaovanih u poljoprivredi;

3) Stabilizacija trita;

4) Sigurnost snabdevanja; i


3/14

3

5) Sigurnost da e se potroai snabdevati po prihvatljivim cenama.

Da bi se omoguilo ostvarivanje postavljenih ciljeva, lanom 34. je propisano osnivanjezajednikih organizacija trita (ZOT) koje, u zavisnosti od proizvoda, mogu biti u formizajednikih pravila o konkurenciji, u formi obavezne koordinacije nacionalnih trinihorganizacija, ili pak u formi evropske trine organizacije.

Od est proizvoda za koliko su na poetku ezdesetih godina bile uspostavljene, ZOTsada obuhvataju skoro sve poljoprivredne proizvode, odnosno grupe proizvoda. Time su

postavljeni osnovni instrumenti zajednikog trita poljoprivrednih proizvoda, koji spreavajuprepreke u unutranjoj trgovini i odravaju zajedniku carinsku barijeru prema treim zemljama.

Pri tom, tri osnovna principa, definisana jo 1962. godine, na kojima se bazira zajednikaagrarna politika i, samim tim, zajednike organizacije trita su:

1.Jedinstveno trite koje ima dva znaenja: a) primenu (na poljoprivredne prozvode)pravila o slobodnom proteku roba izmeu zemalja lanica, i b) odreivanje zajednikih cena ipomoi, bez obzira gde je sedite ekonomskog subjekta. Korektna primena ovog principazahteva zajedniko regulisanje cena, isplaivanja pomoi i pravila konkurencije, harmonizovanepropise o zdravstvenom osiguranju i administrativnim procedurama, kao i zajednikuspoljnotrgovinsku politiku;

2.Prioritetnost Unije: Ovaj princip se obezbeuje aktivnostima na dva nivoa: a) kroz

davanje prioriteta poljoprivrednim proizvodima iz Unije u odnosu na uvozne proizvode i b) krozzatitu unutranjeg trita od poremeaja izazvanih nekontrolisanim uvozom poljoprivrednihproizvoda sa niskim cenama, kao i od poremeaja na svetskom tritu. Osnovni cilj ovogprincipa je da zatiti proizvodnju unutar Unije od ugroavanja uvozom iz treih zemalja. Zasprovoenje datog cilja kao mehanizmi zatite koriste seposebne uvozne dabine i izvoznipovraaji. Ovi mehanizmi se ne primenjuju za sve osetljive proizvode, ve samo za one sanajviom stopom zatite, dok se za ostale primenjuje standardni sistem carinskih dabina.Meutim, ovaj princip nikada nije primenjivan apsolutno i bezuslovno, to potvruje i nekolikoizuzetaka (npr. Lome Konvencija, Opti sistem preferencijala, koncesije mediteranskimzemljama, ili, poslednji, Sporazum o poljoprivredi Urugvajske runde GATT, koji je doveo donestanka varijabilne posebne dabine i sniavanja podsticaja izvoza po vrednosti i koliini imese umanjuju prioritetnost Unije u pogledu konkurentnosti na domaem i svetskom tritu).

3. Finansijska solidarnost: Trokovi koji proizilaze iz primene zajednike agrarnepolitike moraju biti podeljeni meu svim zemljama lanicama, bez obzira na njihov nacionalniinteres.


4/14

4

Stoga je jo 1962. goidine osnovanEvropski poljoprivredni garantni i usmeravajui fond, koji sesastoji od Garantnog odseka i Odseka za usmeravanje. Nakon Agende 2000 Garantni odsek u

potpunosti i ekskluzivno finansira trokove zajednikih organizacija trita, odnosno mere koje

imaju za cilj regulisanje poljoprivrednog trita Unije, kao i povraaje od izvoza u tree zemlje.Zavisno od proizvoda, aktivnosti mogu biti u formi interventnih cena, podrke proizvodnji(premija), kompenzacione pomoi za smanjenje proizvodnje, ili u vidu pomoi za skladitenje.Osim toga, ovaj odsek finansira i zatitu bilja i ivotinja, propagiranje zajednike agrarnepolitike i druge aktivnosti, kao to su neki vidovi podrke ruralnom razvoju (osim u okviruZajednike inicijative za ruralni razvoj).

S druge strane, Odsek za usmeravanje omoguava kontinuirano finansiranje zajednikihi nacionalnih mera ruralnog razvoja na osnovu Zajednike inicijative za ruralni razvoj. Savet je1992. godine odluio da sva izdvajanja za poljoprivredu budu obuhvaena Fondom, osimizdvajanja za ribarstvo, kao i za naknadu zemljama lanicama za smanjenje cene lagerovanja

poljoprivrednih proizvoda. Namera je bila da se time ogranie izdvajanja za poljoprivredu naudeo u ukupnom budetu.

Reforme zajednike agrarne politike

U prethodnom periodu, zajednika agrarna politika je uspela da postigne inicijalne ciljevekoji su joj postavljeni: poveana je proizvodnja, podignuta produktivnost, stabilizovano je

unutranje trite, osigurano snabdevanje i zatieni proizvoai od turbulencija na svetskomtritu. Meutim, uporedo sa pozitivnim, pojavili su se i negativni efekti ovih mera.

Pre svega, proizvodnja je u velikoj meri nadmaila potrebe unutranjeg trita stvarajuiogromne robne vikove, tako da su izdvajanja za podrkupoljoprivredi eksponencijalno rasla. Iztog razloga, zajednika agrarna politika je u svojoj etvorodecenijskoj istoriji prola kroznekoliko reformi.

Do prvog pokuaja reforme ZAP dolo je samo deset godina nakon njenoguspostavljanja. Naime, 1968. godine, Komisija je objavila Memorandum o reformi ZAP,

poznat kao i Menoltov plan (prema Siko Menoltu, tadanjem potpredsedniku Komisije

odgovornom za sprovoenje zajednike agrarne politike). Plan je predviao smanjenje brojazaposlenih u poljoprivredi i ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda, kako bi se povealaproduktivnost.


5/14

5

Tokom 1972. godine, u ZAP su uvedene strukturne mere, sa ciljem da se modernizujeoblast poljoprivrede. Meutim, pored kontinuiranih strukturnih izmena tokom naredne decenije,osnovni problem je i dalje ostaoodnos ponude i potranje na tritu poljoprivrednih proizvoda

nije bio izbalansiran, rezultujui neprekidan porast robnih vikova. Stoga je Komisija 1983.godine, utvrdila radikalnu reformu koja je bila predstavljena dve godine kasnije kao Zeleni papirna temu Perspektive zajednike agrarne politike (1985.). Zeleni papir je imao za cilj daizjednai ponudu i tranju, da uvede nove naine redukovanja proizvodnje u najugroenijimsektorima i da analizira alternativna reenja za budunost ZAP. Evropski savet je 1988. godine,prihvatio paket reformskih mera, ukljuujui vodi poljoprivrednih trokova, koji je ograniioprocenat izdvajanja za poljoprivredu od ukupnog budeta zajednice.

Komisija je 1991. godine, sa Rej Mekerijem kao Komesarom za poljoprivredu, izneladva predloga za diskusiju o razvoju i reformi ZAP. Ovi predlozi su bili osnova za politikidogovor o reformi ZAP, koji je Savet usvojio 21. maja 1992. godine. Upravo je navedena

reforma oznaila prekretnicu u razvoju zajednike agrarne politike, time to je predvienosniavanje cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda kako bi se omoguila njihovakonkurentnost na unutranjem i svetskom tritu, dok su farmerima snieni prihodikompenzovani direktnim plaanjima. Osim toga, ova reforma je uvela dodatne mere za ureenjetrita, kao i za zatitu okoline.

Reforma iz 1992. godine, ocenjena je kao uspena, obzirom da je proizvela znaajnepozitivne efekte na poljoprivredu Unije. Meutim, meunarodni drutveno-ekonomski uslovi unarednim godinama, koji su rezultovali novom rundom pregovora u okviru GATT, iziskivali su

dalje usklaivanje ZAP, odnosno novu reformu.

Zajednika agrarna politika i Svetska trgovinska organizacija

Kao najvei svetski uvoznik i drugi najvei izvoznik poljoprivrednih i prehrambenihproizvoda EU pridaje poseban znaaj meunarodnim pravilima kojima se regulie promet ovihproizvoda. Stoga je EU lan Svetske trgovinske organizacije od njenog osnivanja 1994. godine,prihvativi u paketu GATT 1994, pored ostalih sporazuma, Sporazum o poljoprivredi iSporazum o sanitarnim i fito-sanitarnim merama.

U okviru Urugvajske rude GATT, u oblasti prometa poljoprivrednim proizvodima

regulisane su tri grupe pitanja: pristup tritu, odnosno carinske koncesije; b) interna podrka(subvencije) proizvodnje; i v) izvozne subvencije.


6/14

6

U pogledu pristupa tritu zemlje potpisnice su se obavezale da sprovedu tarifikaciju,odnosno transformaciju necarinskih mera zatite u carine izraunavanjem procentualne razlikeizmeu domaih i svetskih (t.j. uvoznih) cena poljoprivrednih proizvoda u odreenom periodu.Tako dobijene carinske stope u koje se uraunavaju postojee carinske stope i posebne dabinena uvoz poljoprivrednih proizvoda trebalo je smanjiti za 36 odsto (za razvijene zemlje) u odnosu

na referentni period 1988-1990., i to u estogodinjem periodu 1995-2000. godina, pri emu jeminimalno snienje za svaki proizvod iznosilo 10 odsto.

GATT 1994 je predvideo da se i za direktne subvencije poljoprivrednim proizvoaima(tzv. mere iz ilibarske kutije), kao i u sluaju uvoznih dabina, prethodno, primenomspecifinog mehanizma (AMS) sprovede izraunavanje ukupnih mera direktne finansijskepodrke. Ovako dobijene vrednosti razvijene zemlje trebalo je da smanje za 20 procenata uodnosu na isti referentni period (1988-1990) i u istom periodu kao i za carinske stope (1995-2000). Od obaveze smanjenja iskljuene su mere koje minimalno utiu na trgovinu (tzv. merezelene kutije), kao to su opte usluge vlade u domenu istraivanja, kontrole bolesti,bezbednosti u hrani, infrastrukturne delatnosti itd .

Takoe, EU je ovim sporazumima preuzela obavezu sniavanja, u predvienom perioduod est godina, i izvoznih subvencija, i to za 36 odsto u pogledu vrednosati i za 21 odsto upogledu koliina subvencionisanog izvoza (u odnosu na referenti period).

U oktobru 1999. godine, ministri poljoprivrede drava lanica EU sporazumeli su se ozajednikom stavu povodom predstojee Milenijumske runde pregovora u okviru Svetsketrgovinske organizacije, koja je poela u martu 2000. godine, a predvieno je da traje tri godine.Generalno, u ovim pregovorima pristup EU se bazira na razvojnom planu Agenda 2000, odnosno

omoguavanju postizanja dugoronih ciljeva u oblasti poljoprivrede koji su u ovom dokumentunavedeni.

U tom smislu, interes EU je da se povea panja o netrgovinskim aspektimapoljoprivrede, obzirom da poljoprivreda ima multifunkcionalnu ulogu, odnosno da, osim

proizvodnje hrane, ima uticaj i na ouvanje okoline,kvalitet i sigurnost hrane, zatitu ivotinjaitd., zatim da se u najveoj moguoj meri olaka pristup tritima, odnosno da se ukinu ili snizecarinske barijere, kao i da se proiri status posebnog tretmana za zemlje u razvoju, imajui u viduveliki znaaj poljoprivrede u ovim zemljama.

Agrarne mere:

Sustinu Sporazuma o poljoprivredi cini klasifikacija svih mera agrarne politike koje

podlezu obavezi smanjivanja i multilateralne kontrole u tri grupe: 1) pristup trzistu, odnosnocarinske koncesije; 2) interna podrka ili subvencija proizvodnje; i 3) podsticanje izvoza. Upogledu pristupa tritu Sporazumom je predvidjena obaveza tzv. tarifikacije, tj. transformacijenecarinskih mera zastite u carine izracunavanjem procentualne razlike izmeu domacih isvetskih (tj. uvoznih) cena poljoprivrednih proizvoda u periodu 1986-1988. godine. Tako

dobijene carine u koje se uracunavaju i normalne stope carina i vancarinske dabine na uvoz


7/14

7

poljoprivrednih proizvoda podlezu obavezi smanjenja i konsolidacije. Snizenje ovako dobijenih

carina za razvijene zemlje treba da iznosi 36 odsto i da bude sprovedeno za sest godina (1995-

2000.), dok za zemlje u razvoju procenat snienja treba da iznosi 24 procenta u roku od 10godina (1995-2004.). Pri tom, minimalno snizenje za svaki pojedinacni proizvod treba da iznosi

15 odsto za razvijene zemlje, a 10 odsto za zemlje u razvoju. Nerazvijene zemlje, medjutim,

nemaju obavezu snizavanja carina.

Za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, prehrambenu industriju, proizvodjace prirodnih

alkoholnih i bezalkoholnih pica, kao i proizvodjae sokova, novim Zakonom o carinskoj tarifipredvidjen je najvisi stepen zastite. Ukupno 655 proizvoda za koje zakon predvidja najvisu stopu

od 30 odsto, sto cini 7,67 odsto svih tarifnih brojeva, 243, ili jedna trecina, odnosi se na

poljoprivredne proizvode. Ipak i u ovoj oblasti su snizene carinske stope, te je prosecna carinska

stopa za poljoprivredne proizvode i preradjevine smanjena sa 22,61 na 16,76 odsto, odnosno zaoko 25 procenata.Najvisa carinska stopa od 30 procenata je odredjena za meso, preradjevine,

konzervisane proizvode od mesa, mesne i druge klanicne proizvode, sir, pastrmke, soju, zitarice,

brasno, mast, margarin sve vrste cokolade, bonbone, prehrambene proizvode od brasna, hleb,

pecivo i zacine, kao i za mineralnu vodu, vina, alkoholna pica i duvan.

Osim carinske stope po carinskoj tarifi na uvoz pojedinih poljoprivrednih i prehrambenihproizvoda zaracunava se i posebna dazbina (prelevman) u fiksnom iznosu po jedinici mere, a na

uvoz voca i povrca jos i sezonska carina po stopi od 20 odsto. Stoga je, u postupku primene

Sporazuma, neophodno prethodno izvrsiti tarifikaciju svih uvoznih dazbina, a zatim datu stopu

snizavati do predvidjenog nivoa. U svakom slucaju, tokom pregovarackog procesa postojimogucnost iznosenja nekih nacionalnih specificnosti zbog kojih bi se mogao dobiti poseban

tretman za pojedine proizvode. Naime, Sporazum sadrzi klauzulu "o posebnom tretmanu", koja

omogucava da se iz netrgovinskih razloga - kao sto su sigurnost u hrani i zastita zivotne sredine -zadrzi postojeca restrikcija uvoza za neki pojedinacni proizvod, tj. da se on izuzme od obaveze

tarifikacije sve do kraja sprovodjenja Sprazuma, ali samo pod uslovima: 1) da se radi o uvozu

onog primarnog poljoprivrednog proizvoda koji je, u periodu 1986-1988, ucestvovao sa manje

od 3 odsto u ukupnoj domacoj potrosnji tih proizvoda; 2) da tim proizvodima nisu odobravaneizvozne subvencije pocev od 1986. godine: 3) da su se efektivne mere ogranicenja proizvodwe

primenjivale na primarni poljoprivredni proizvod: da je u prvoj godini sprovodjenja Sporazuma

obezbedjen minimalan pristup za takav poljoprivredni proizvod na nivou od cetiri odsto oddomace potrosnjne datog proizvoda i da je godisnje rastao do osam odsto na kraju perioda

sprovodjenja.

Sporazum predvidja da smanjenje direktnih subvencija poljoprivrednim proiavodjacima

(u terminologiji STO-a uobicajen je naziv "mere iz cilibarske kutije") iziskuje, kao i u slucaju

uvoznih dazbina, prethodno izracunavanje ukupnih mera direktne finansijske podrske primenom

specificnog mehanizma. Vrednosti koje se dobiju pomocu ovog mehanizma podvrgavaju seobavezi smanjenja po stopi od 20 odsto za razvijene zemlje odnosno, od 13 procenta za zemlje u

razvoju, pri tom, rok za implementaciju iznosi, kao i za smanjenje uvoznih dazbina 6 godina

(1995-2000.) za razvijene zemlje i 10 godina (1995-2004.) za zemlje u razvoju.Od obavezesmanjenja su iskljucene merepodrske poljoprivrednim proizvoacima, koje minimalno uticu natrgovinu (tzv. "mere zelene kutije"), kao sto su: opste usluge vlade u domenu istrazivanja,

kontrole bolesti, bezbednosti u hrani i infrastrukturne delatnosti; direktna davanja proizvoaima


8/14

8

koja uticu na rast njihovih prihoda, ali ne uticu na cenu proizvodnje; pomoc za strukturalna

prilagodjavanja; i direktna placanja u okviru programa za zastitu covekove okoline i programa

pomoci regionima. Takodje, iz obaveze smanjivanja je iskljuceno i finansiranje odredjenihdrzavnih programa kao sto su: programi za ogranicavanje proizvodnje (tzv. "mere plave kutije");

pomoc koju odobrava vlada zemlje u razvoju na ime razvoja poljoprivrede i sela; svi ostali

vidovi pomoci koji pokrivaju samo mali deo proizvodnje pojedinog poljoprivrednog proizvoda.Pitanje subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u nas je regulisano republickim uredbamakojima se daje podrska, pre svega, proizvodjacima osnovnih zivotnih proizvoda (hleba, stoke,

mleka, ulja), ali i za proizvodnju semenske psenice i za suzbijanje biljnih bolesti, stetocina i

korova. Medjutim, ova vrsta mera podrske je u nas vrlo slaba, tako da se ne moze uporedjivati sasubvencijama koje uzivaju poljoprivredni proizvodjaci u razvijenim zemljama. Stoga bi, tokom

pregovora o pristupanju u STO, nasa zemlja morala izneti valjane argumente ako zeli da zadrzi

subvencionisanje iznad predvidjenog nivoa.

Prema Sporazumu o poljoprivredi, izvozne subvencije u poljoprivredi nisu zabranjene (za

razliku od pravila STO-a koja se odnose na subvencioniranje industrijskog sektora), ali postoji

obaveza da se one smanje za odredjeni procenat tokom perioda sprovodjenja Sporazuma.Domace subvencije na koje se odnosi navedena obaveza, obuhvata subvencije cij je odobravanje

vezano za rezultate u izvozu, a finansiraju se iz budzeta, ili iz sredstava koja se obezbedjujuposebnom odlukom javnih vlasti (npr. da se sredstva od prikupljene dazbine na poljoprivredneproizvode koriste za subvencionisanje izvoza poljoprivrednih ptoizvoda). Pri tome, bitan

kriterijum je poreklo sredstava, a ne subjekat koji vrsi njihovu raspodelu za svrhe

subvencionisanja izvoza.

Po sporazumu, za navedene izvozne subvencije predvidjeno je da se vise nece siriti i da

ce se njihov nivo sniziti u odnosu na prosek iz referentnog perioda 1986-1990. godine. Pri tomese obaveza smanjenja odnosi kako na smanjivanje izdataka u namene subvencioniranja, tako i na

kolicine subvenciranog izvoza. Smanjenja su jednako rasporedjena po godinama sprovodjenja

Sporazuma i za razvijene zemlje podrazumevaju obavezu smanjivanja ukupnih sredstava koja su

namenjena izvoznom subvencionisanju za 36 odsto u roku od sest godina za razvijene zemlje,odnosno za 24 odsto u roku od 10 godina za zemlje u razvoju. sto se tice kolicine

subvencionisanog izvoza, obaveza njegovog smanjenja za razijene zemlje iznosi 21 odsto sa

rokom sprovodjenja od sest godina, dok je za zemlje u razvoju ta obaveza definisana na nivou od14 procenata i sa rokom sprovodjenja od 10 godina.

U pojedinoj godini i za pojedini proizvod ili grupu proizvoda, izvozne subvencije mogubiti premasene (do 3 odsto kada je rec o iznosu subvencija i do 1,75 procenata kada je u pitanju

kolicina subvencionisanog izvoza), s tim da kumulativni iznos subvencije ili subvencionicane

kolicine izvoza do godine u pitanju ne premasuje ukupan iznos predvidjenih godisnjih smanjenja

odredjene zemlje. Izvozne subvencije su u nas regulisane na saveznom nivou Odlukom opovracaju carinskih i drugih uvoznih dazbina i o drugim merama za podsticaj izvoza.


9/14

9

Po odredbama ove odluke, pravo na povracaj carine i drugih uvoznih dazbina, kao i na

druge mere podsticaja, preduzeca i druga pravna lica ostvaruju kad naplate izvezenu robu

domace proizvodnje, odnosno usluge. Osim toga, kada preduzece koje izveze i naplati proizvodeu skladu sa programima izvoza koje donose proizvodjaci i izvoznici za pojedine grupe proizvoda

u okviru odgovarajucih fondova iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, ima pravo na

dodatni podsticaj po pravilima tih fondova. Stoga bi prilikom izracunavanja stope neophodnoggodisnjeg smanjenja trebalo imati u vidu kumulativni iznos subvencija.

Sanitarne i fitosanitarne mere

U svetu, a narocito u razvijenim zemljama, sve je izrazeniji trend poostravanja propisakontrole zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, usled nedoumica i

kontradiktornih misljenja u vezi stetnosti genetski modifikovanih organizama po coveka inedavnih pojava zaraza spongiformnom encefalopatijom goveda (popularno nazvanom "bolestludih krava") i stocnih bolesti.

Zakon o geneticki modifikovanim organizmima regulise pitanje upotrebe, uvodjenje uproizvodnju i stavljanje u promet genetski modifikovanih organizama i njihovoh proizvoda.

Njime se propisuje obaveza pribavljanja posebne dozvole od strane nadleznog saveznog organa

za stvaraoce i korisnike genetski modifikovanih proizvoda. Osim toga, Savezno ministarstvopoljoprivrede je donelo Naredbu o sprovodjenju mera za sprecavanje unosenja zarazne bolesti

zivotinja spongiformne encefalopatije (BSE) u SR Jugoslaviju , kojom se osniva tim eksperata u

ovoj oblasti koji ce pratiti aktuelnu situaciju i donositi odgovarajuce odluke o zabrani ili

ogranicenju uvoza mesa i preradjevina iz pojedinih zemalja. Takodje, u cilju sprecavanja sirenjastocnih bolesti doneta je Naredba o zabrani uvoza u SR Jugoslaviju i prevoza preko teritorije SRJ

posiljki papkara i proizvoda, sirovina i otpadaka poreklom od papkara iz Velike Britanije i

Severne Irske, Francuske i Holandije.

Ovi propisi, kao i vazeci Zakon o zastiti bilja i Zakon o zastiti zivotinja od zaraznih

bolesti koje ugrozavaju celu zemlju, u skladu su sa Sporazumom o sanitarnim i fitosanitarnimmerama i sa odgovarajucim propisima razvijenih zemalja, ali je u narednom periodu neophodno

doneti brojne pravilnike koji bi bili uskladjeni sa novim medjunarodnim standardima.


10/14

10

Principi zajednike agrarne politike

Da bi navedeni ciljevi bili ostvareni, definisana su tri principa CAP. Prvi princip,

formulisan kao principjedinstvenog trita u praksi je znaio ukidanje carinskih i drugih barijeraza poljoprivredno-prehrambene proizvode u trgovini izmeu zemalja lanica. Prioritetnost(predominantnost) Zajednice, definisana kao drugi prinip CAP, podrazumevala je davanjeprednosti Zajednici u zadovoljavanju potreba za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i to

u vidu zatite od uvoza. Kao trei princip na kome poiva poljoprivredna politika Zajednice,osmiljena je finansijska solidarnost, odnosno zajedniko finansiranje svih mera i mehanizamaCAP od strane zemalja lanica.

Zasnovana na navedenim principima, CAP je poela da se primenjuje 1962. godine. Veu prvoj deceniji svog funkcionisanja, Zajednika poljoprivredna politika obezbedila je nizpozitivnih efekata. Naime, primenom sistema garantovanih cena, uvozne zatite, kao i trinih

intervencija, CAP je omoguila samodovoljnost u proizvodnji pojedinih poljoprivrednihproizvoda, stabilnost trita i rast dohotka poljoprivrednih proizvoaa.

U isto vreme su se, meutim, pojavile i odreene negativne posledice primenemehanizama CAP. Finansiranje prodaje vikova pojedinih poljoprivrednih proizvoda i izvoznesubvencije dovele su do rapidnog rasta budetskih trokova. Izuzetno zatieno trite iprotekcionistika cenovna politika dovele su Zajednicu do zaotravanja odnosa sa njenimtradicionalnim trgovinskim partnerima, zagovornicima liberalizacije. S obzirom da je visinaisplaenih subvencija bila u dirktnoj srazmeri sa obimom proizvodnje, poveavale su se razlike uvisini dohotka izmeu pojedinih kategorija poljoprivrednih gazdinstava. Takoe, izrazitaintenzifikacija proizvodnje i primene hemijskih inputa uslovila je sve veu devastaciju prirodnih

resursa i inicirala ekoloke probleme.

Usled nagomilavanja njenih negativnih efekata, prvi pokuaji reformisanja CAP usledili su vekrajem 60-ih godina. Poetni koraci u reformisanju, olieni u dokumentima Memorandum oreformi CAP (Menoltov plan) iz 1968., zatim Program o strukturnoj politici u poljoprivrediiz 1972. i Zeleni papir iz 1985. godine, ipak nisu doveli do znaajnijih efekata. Prva radikalnaizmena evropske poljoprivredne politike, osmiljena i realizovana u toku Urugvajske rundemeunarodnih trgovinskih pregovora, ostvarena je u vidu Mekerijeve reforme iz 1992. godine.


11/14

11

AGENDA 2000

U julu 1997. godine, Komisija je predloila reformu ZAP u okviru plana Agenda 2000,koji je predstavljao projekciju razvoja poljoprivrede EU u periodu 2000-2006. godine, uzimajuiu obzir oekivano proirivanje zajednice. Pregovori i sporazum o reformi zajednike agrarnepolitike zakljueni su na Berlinskom Evropskom Savetu u martu iste godine.

Ovim planom se produbljuje i proiruje reforma iz 1992. godine, zamenom sistemapodrke poljoprivredi kroz zatitne cene sistemom direktnih plaanja farmerima. Ovaj sistem sepokazao kao uspean, obzirom da je uspeo da smanji vikove proizvodnje i kontrolie izdvajanjaza podrku proizvodnji, bez ugroavanja planiranog prosenog rasta prihoda farmera od 4,5odsto godinje. Kao drugi stub nove agrarne politike prediena je snana podrka ruralnom

razvoju, to obuhvata razvoj marginalizovanih poljoprivrednih podruja (kao to su bivekolonije na malim ostrvima), obuka mladih farmera itd.

Osim toga, Agenda 2000 je utvrdila aktivnosti u pravcu jaanja konkurentnostipoljoprivrednih i prehrambenih proizvoda poreklom iz Unije na unutranjem i svetskom tritu,pronalaenja alternativnih zaposlenja i izvora prihoda za farmere, integrisanja ekolokih istrukturalnih aspekata u ZAP, unapreenja kvaliteta i sigurnosti hrane i u pravcupojednostavljenja agrarne regulative kako bi se sistem propisa uinio transparentnim ipristupanim.

Agendom 2000 predvieno je da izdvajanja za poljoprivredu u periodu 2000-2006. iznose

proseno oko 40,5 milijardi evra godinje, od ega je za ruralni razvoj predvieno 4 milijardeeura na godinjem nivou, s tim to bi se izdvajanja iz godine u godinu permanentno smanjivala .

Nedavno je Franc Filer, komesar za poljoprivredu predstavio Komisiji svoj radikalniplan finansiranja agrarne politike EU, kojim je od 2004. godine, planirano smanjivanje direktnih

subvencija farmerima za tri odsto godinje. Time bi 2010. godine smanjivanje iznosilo 20procenata, a ovaj uteeni novac, prema planu Filera, bio bi usmeren u ruralni razvoj. Drugivaan cilj reforme je smanjenje garantovanih cena odreenih poljoprivrednih proizvoda, ime bise omoguilo osetno smanjivanje cena itarica (to bi EU obezbedilo odline pozicije upredstojeim pregovorima o poljoprivredi u okviru Svetske trgovinske organizacije). Uslov zadobijanje subvencija bila bi obaveza da se unapreuje zatita ivotne sredine, zatita ivotinja i

podie kvalitet proizvedene hrane.

Najvei protivnici ovako radikalne reforme su Francuska, panija i Grka, obzirom da sute tri drave najvei korisnici budeta Unije za poljoprivredu - panije je prema podacima za2000. godinu, dobila 2,51 milijardu evra, Francuska 2,32 milijarde evra, a Grka 1,98 milijardievra. Francuska se, pri tome, poziva na sporzum Agenda 2000, upozoravajui da bi predloenadinamika smanjivanja od tri odsto godinje ugrozila egzistenciju najmanje 200 hiljada francuskihfarmera.


12/14

12

Protivnici ove reforme kao argument istiu da je predsednik SAD Dord Bu obeaoamerikim farmerima dodatne subvencije u godinjem iznosu od 6,4 milijardi dolara, to bismanjilo konkurentnost evropskih proizvoaa na svetskom tritu.

S druge strane, Filerovu reformu snano podrava Nemaka koja za sprovoenjezajednike agrarne politike izdvaja najvie (4,33 milijardi evra), a slede je Velika Britanija (2,29milijardi evra) i Holandija (1,12 milijardi evra). Vlada Nemake ak smatra da predloenireformski paket nije dovoljno radikalan i da e, njegovom primenom, izdvajanja za poljoprivreduu zajednikom budetu biti manja samo za oko 200 miliona evra.

Zajednika agrarna politika i proirenje Evropske Unije

Postupak pristupanja EU je u toku za deset drava kandidata, od kojih su po ekonomskojperspektivi najznaajnije zemlje Centralne i Istone Evrope. U oblasti poljoprivrede, oekuje seda e proirenje Zajednice skoro duplirati radnu snagu i obradivu povrinu, kao i da eunutranjem tritu dodati preko 100 miliona potroaa. S druge strane, proirenje e novimdravama lanicama omoguiti da efikasno koriste svoje poljoprivedne potencijale. Meutim,neophodno je da zemlje kandidati prethodno ispune mnogobrojne uslove u pogledu

prestrukturiranja i modernizacije svog agrarnog sektora.

EU aktivno podrava proces prestrukturiranja u dravama kandidatima, nudei u tom

pravcu razliite instrumente. U oblasti poljoprivrede, EU je zemljama kandidatima ponudilaPoseban program pristupanja za poljoprivredu i ruralni razvoj za koji je izdvojeno 520 miliona

eura za estogodinji period. Ovaj program, bazira se na planu Agenda 2000 i osmiljen je da bipomogao dravama kandidatima u unapreenju svoje poljoprivrede, kako bi se uspostavioadekvatan okvir za podrku odrivog poljoprivrednog i ruralnog razvoja, reili problemi kojiometaju dugorono usklaivanje poljoprivrede i ruralnih oblasti i pomogla implementacijaacquis communautaire u oblasti poljoprivrede.SRJ je pristupanje Evropskoj Uniji postavila kao

svoj dugoroni strateki cilj. Na sastanaku konsultativne grupe SRJ i EU u julu ove godine uBeogradu, ocenjeno je da aktivnosti na dogovorima oko harmonizacije naeg trita tekuuspeno i odlueno da se pristupi izradi studije o izvodljivosti prikljuenja nae zemlje EU.Nakon predstavljanja studije, otpoeli bi pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji ije

se zakljuivanje moe oekivati poetkom 2003. godine, da bi formalnu kandidaturu za EU, akosve bude teklo predvienom dinamikom, mogli da ostvarimo 2004. ili najkasnije 2005. godine.Na sastanku je utvren i akcioni plan harmonizacije koji se poklapa sa konstituisanjem novezajednike drave Srbije i Crne Gore. U oblasti poljoprivrede, akcioni plan predviaharmonizovanje modela uvozna zatite u roku od tri godine, dok bi se harmonizacija propisa popitanju internih i izvoznih subvencija izvela u sklopu harmonizacije sa pravilima STO. Osim

toga, ve je izvrena harmonizacija nekih od pravilnika o kvalitetu robe.


13/14

13

Zakljuak

Poljoprivreda za EU predstavlja pitanje od izuzetnog znaaja jo od osnivanja Zajednice

Rimskim sporazumom iz 1957. godine. Zajednika agrarna politika, uspostavljena 1962. godine,osnivanjem zajednikih organizacija trita, pretrpela je u svojoj istoriji vie reformi koje se,generalno, mogu podvesti u dve faze. U prvoj, zajednika agrarna politika je imala za cilj dapovea produktivnost i obezbedi povoljan ivotni standard farmera. U ovom periodu, podrkapoljoprivredi je davana kroz sistem zatitnih cena, to je vremenom dovelo do ispunjenja zadatihciljeva, ali i poremeaja odnosa ponude i tranje na unutranjem tritu, odnosno permanentnograsta robnih vikova i budetskih trokova.

Drugu fazu razvoja zajednike agrarne politike EU, koja je institucionalizovanaSporazumom iz 1992. godine, karakterie prelazak davanja podrke poljoprivredi sa sistemazatitnih cena na sistem direktnih plaanja proizvoaima, uz permanentno sniavanje ovih

idataka i usmeravanje pomoi na ruralni razvoj. U okviru paketa GATT 1994, EU se obavezalana smanjivanje uvozne zatite i internih i izvoznih subvencija, kao i na potovanje meunarodnihpravila o zatiti ivotinja i bilja. U STO-u se posebna paznja posvecuje regulisanju trgovinepoljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, te je neophodno, do 2004. godine, kada istice rokza primenu sporazuma za zemlje u razvoju, uskladiti nase propise sa Sporazumom o

poljoprivredi i Sporazumom o sanitarnim i fito-sanitarnim merama. Na osnovu Sporazuma o

poljoprivredi neophodno je uskladiti nase propise kojima se regulise pristup trzistu, internesubvencije i izvozne podsticaje, a u oblasti sanitarnih i fitosanitarnih mera potrebno je izvrsiti

uskladjivanje brojnih pravilnika sa medjunarodnim standardima.

Sporazum Agenda 2000 produbljuje i proiruje zapoetu reformu, redukujui direktna

plaanja farmerima uz zalaganje za ruralni razvoj i uzimajui u obzir planirano proirenje Unijezemljama Centralne i Istone Evrope. SRJ (odnosno Srbija i Crna Gora) je u fazi priprema zazakljuivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa EU, te je ve zapoeta harmonizacijapropisa u oblasti poljoprivrede.


14/14

14

Literatura

Vujatovi Zaki Z. Agrarna ekonomija, Beograd 1995,

Agenda 2000: Strenghtening the Union and preparing enlargement

(http://europa.eu.int/comm/agenda2000/index_en.htm),

Mr Dusan Dabovi, Pravni okvir agrarne politike EU, Beograd 2002,

Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije I Crne Gore EU, Vlada Republike

Srbije, jun 2005
http://europa.eu.int/comm/agenda2000/index_en.htmhttp://europa.eu.int/comm/agenda2000/index_en.htmhttp://europa.eu.int/comm/agenda2000/index_en.htmhttp://europa.eu.int/comm/agenda2000/index_en.htm

Documents

Zajednicka Agrarna Politika