1. POJAM ZAJMOVNOG KAPITALA

Zajmovni kapital predstavlja takav oblik koriscenja kapitala u kome se korisnik kapitala

javlja u ulozi duznika, a vlasnik kapitala javlja se u ulozi poverioca. Ovaj kreditni odnos moze se ostvariti

u neposrednom kontaktu izmedju vlasnika kapitala - poverioca i korisnika kapitala - duznika, u kom

slucaju se govori o direktnom ili neposrednom kreditnom odnosu, ili posredno preko bankarsko-

finansijskog posrednika, u kom slucaju se radi o posrednom kreditnom odnosu.

Zajmovni kapital je ona vrsta financijskog kapitala koji se opotrebljava radi odobravanja

novcanih kredita.Angazovani kapital u procesu reprodukcije stalno se transformise, prelazeci tako iz

jednog oblika vrednosti u drugi.Za utvrdjivanje porekla zajmovnog kapitala od posebnog je znacaja

transformacija sredstava za rad iz oblika u kojem se nalaze u svoje druge oblike.Transformacija sredstava

za rad obavlja se relativno dugo, u nekim slucajevima to traje i po vise godina.

S obzirom da trosenje i prenosenje vrednosti sredstava za rad na novi proizvod traje relativno

dugo, ali sta sa izdvojenim sredstvima u vremenu dok su ona na cekanju? Radi se uvek o sredstvima koja

se nalaze u novcanom obliku. Ta sredstva su imobilisana iz procesa reprodukcije sve do momenta

izbacivanja otpisanih sredstava za rad iz upotrebe.Tada se traze mogucnosti novog angazovanja.

Sredstva amortizacije mogu se najbolje upotrebiti kao zajmovni kapital. Proces oplodjivanja

kapitala odvija se kontinuelno. Dohotci zaposlenih se ne moraju odmah upotrbiti za kupovinu.

Ako se zarade isplacuju jednom mesecno, ona se nece utrositi odmah za kupovinu.Zarada ce se

rasporediti na takav nacin sto ce se deo novca utrositi odmah, a drugi deo ce se utrositi sredinom

meseca a ostatak pred kraj meseca.Novac koji ce se utrositi na samom kraju meseca moze sluziti kao

zajmovni kapital.

2.MEDJUNARODNO KRETANJE ZAJMOVNOG KAPITALA

Za medjunarodno kretanje zajmovnog kapitala bitno je medjunarodno finansijsko trziste

preko koga se vrsi plasman i angazuju slobodna finansijska sredstva. Organizovani deo tog trzista cine

komercijalne banke i druge finansijske institucijekoje se bave kreditiranjem i kupovinom i prodajom

hartija od vrednosti.

Komercijalne privatne banke pretezno odobravaju kratkorocne i srednjorocne, a u odredjenoj

meri i dugorocne kredite prevashodno zajmoprimcima sa visokim bonitetom.

Velike svetske banke igrale su znacajnu ulogu u finansiranju svetskog privrednog razvoja, a

posebno kada su u pitanju manje razvijene zemlje.U tome su banke bile relativno oprezne sve do

sedamdesetih godina proslog veka, ali kada su veliki suficiti zemalja izvoznica obezbedili znatan priliv

svezeg novca, koji se preko Evrotrzista nasao u fondovima velikih svetskih banaka, one su pocele da

vode ekspanzivnu politiku kreditiranja, koja je bila potpomognuta tada relativno niskim kamatnim

stopama, sto je pogodovalo mnogim zemljama u razvoju, ali i razvijenim zemljama, da putem

bankarskih kredita finansiraju svoju platnobilansnu neravnotezu.

Krajem sedamdesetih godina dolazi do rasta nivoa kamatnih stopa i kursa USD, sto je enormno

povećalo obaveze zemalja dužnika I dovelo do krize spoljnih dugova koja je kulminirala 1982., sa serijom

reprograma i otpisa dugova koji su pogodili bilanse banaka. Od tada su svetske banke postale mnogo

opreznije u odobravanju novih kredita i relativan značaj bankarskih kredita kao eksternog vida

finansiranja zemalja u razvoju, pogotovo posle Azijske krize 1997-1998. godine.

Poseban oblik međunarodnih zajmova su međunarodni javni zajmovi koji mogu biti bilateralni,

na bazi međudržavnih sporazuma, i multirateralni, koje odobravaju međunarodne finansijske

organizacije.

2.1. REPRODUKCIJA ZAJMOVNOG KAPITALA

U prometnom procesu društvene reprodukcije capital funkcioniše kao robin i novčani. Pojava

zajmovnog kapitala, kao i trgovačkog, objektivno je uslovljena potrebama reprodukcije u krupnoj robnoj

privredi.

Sa razvojem kapitalizma i krupne robne proizvodnje na toj osnovi, zajmovni capital se pojavljuje

kao osamostaljeni deo novčanog kapitala iz prometne sfere društvene reprodukcije, odnosno kao

osamostaljeni deo industrijeskog kapitala.

Pojava zajmovnog kapitala objektivno je uslovljena potrebama samog reprodukcionog procesa.

Te potrebe dolaze do izražaja kako na strani ponude zajmovnog kapitala , tako I na strani tražnje za

njim. Ako se podje od faktora koji određuju ponudu zajmovnog kapitala, uočiće se da u samom procesu

proizvodnje na mnogim tačkama privremeno stvaraju slobodna novčana sredstva koja su izvor

zajmovnog kapitala.

Razvoj proizvodne snage rada izražava se u povećanju opremljenosti procesa proizvodnje sa sve

savremenijom tehnikom i tehnologijom. Na toj osnovi povećava se učešće minulog rada u odnosu na živi

rad u strukturi ukupno utrošenog rada.

Sve dok se data sredstva za rad ne amortizuju u potpunosti, amortizacioni fondovi se pojavljuju

kao izvor zajmovnog kapitala.

Uvodjenje nove tehnike i tehnologije u proizvodni proces uslovljava ubrzani rast količine

utrošenih sirovina. Na toj osnovi povećava se i opticajni kapital, kao i privremeno slobodna novčana

sredstva.

Kao poseban izvor zajmovnog kapitala pojavljuju se i štedni ulozi stanovništva,te sredstva

posebnog sloja kapitalista- rentijera.

Ako se potraže uzroci tražnje za zajmovnim kapitalom, videće se da je to u najvećem delu

potreba normalnog odvijanja proizvodnje.U uslovima brzih tehničko-tehnoloških promena kapitalista

najčešće nije u mogućnosti da sa svojom akumulacionim sredstvima prati tempo proširene

reprodukcije.Taj nedostatak sredstava za akumulaciju nadoknađuje se pozajmljivanjem na tržištu

zajmovnog kapitala.

Brze tehničko-tehnološke promene dovode do toga da postojeće mašine i oprema zastarevaju

( moralno rabaćenje ), pa su robni proizvođači često prisiljeni da vrše zamenu postojećih sredstava za

rad i pre nego što se ona amortizuju. Ovaj momenat takođe utiče na povećanje tražnje za zajmovnim

kapitalom. Isto tako, na povećanje ove tražnje utiču i problemi vezani za realizaciju proizvedene robe,

odnosno nužnost brzog prilagođavanja promenama na tržištu.Takve promene i prilagođavanje robni

proizvođač najčešće nije u mogućnosti da prati svojim sredstvima.

Kao značajan činilac tražnje za zajmovnim kapitalom u savremenim uslovima pojavljuje se i

država ( finansiranje njenih funkcija ).Najzad, treba istaći i stanovništvo sa svojim potrebama, kao i

pobude špekulativnog karaktera( tu se ističu hartije od vrednosti).

Zajmovni kapital predstavlja osamostaljeni deo industrijskog kapitala i to posebno onog

njegovog dela koji u kružnom kretanju kapitala egzistira u obliku novčanog kapitala. Sam tok

reprodukcije kapitala, kao i njegov mehanizam,dovode do privremenog oslobadjanja izvesnih delova

industrijskog kapitala njihove funkcije i zadržavanja u novčanom obliku.S druge strane javlja se i potreba

da se u process reprodukcije pojedinih individualnih kapitala ubaci dodatni kapital i pre nego što ovaj

sopstvenim funkcionisanjem ostvari odgovarajući obim novčane akumulacije.

2.2. IZVOR ZAJMOVNOG KAPITALA

Amortizacioni fond predstavlja deo prenesene vrednosti sredstava za rad i ona se po izvršenoj

realizaciji pojavljuju u novčanom obliku.U medjuvremenu, između realizacije amortizacije i upotrebe za

kupovinu novih sredstava za rad, ovaj novčani kapital se može pretvoriti u zajmovni kapital.To je jedan

od izvora zajmovnog kapitala.

Drugi je fond akumulacije , koji služi za proširenu reprodukciju.U periodu između momenta

ostvarene novčane akumulacije i momenta ostvarivanja stvarne akumulacije , izdvojena slobodna

novčana sredstva mogu se koristiti kao zajmovni kapital.

Treći izvor zajmovnog kapitala su rezervni fondovi koji se formiraju za održavanje kontinuiteta

proizvodnje i prometa, jer uvek postoji mogućnost da dodje do nekih zastoja.

Četvrti izvor zajmovnog kapitala pojavljuje se kao štednja širokih slojeva stanovništva.

3. OBRT ZAJMOVNOG KAPITALA

Zajmovni kapital se može definisati kao novčani deo kapitala koji je privremeno isključen iz

reprodukcije.

Obrt zajmovnog kapitala se može prikazati kroz dve faze:

1. fazu davanja i

2. fazu vraćanja.

Davanje novca kao kapitala na zajam pod uslovom da se on vrati zajedno sa

kamatom predstavlja kredit kao vid zajmovnog kapitala.Model tog procesa se može prikazati

na sledeći način :

N – N’

Iz navedenog modela se vidi da se novac daje da bi se on vratio njegovom vlasniku uvećan. Oni koji imaju

potrebu, volju i dovoljno sposobnosti da pokrenu vlastiti biznis a nemaju svog novca, oni će novac

pozajmiti. Novac se pozajmljuje da bi se pokrenuo biznis. Pokretanje biznisa podrazumeva angažovanje

proizvodnih činilaca.

Model kružnog toka zajmovnog kapitala je :

N – N – R . . . . P . . . . R’ – N’ – N’

Rs

Model pokazuje da se kapital ustupa preduzetniku koji je odlučan da pokrene vlastiti biznis. S

obezbeđenim činiocima započinje se sa proizvodnim procesom čiji rezultat je novostvorena roba čija je

vrednost veća od pozajmljenog kapitala. Roba se iznosi na tržište i za nju se dobija novac koji je veći od

iznosa dobijenog pozajmljivanjem.

Pozajmljeni novac se konačno vraća zajmodavcu uvećan za iznos kamate. Obrt zajmovnog kapitala

predstavljen unapred iznesenom modelu ukazuje na samu svrhu pozajmljivanja.

Za preuzeto organizovanje posla i rizik koji sa sobom nosi biznis, preduzetniku pripada preduzetnička

dobit.Preduzetnička dobit je oplođeni zajmovni kapital, koji se deli između zajmodavca i preduzetnika.

Zajmodavcu pripada ugovorena kamata a preduzetniku ostatak.

Oba kretanja kapitala i njegovo pozajmljivanje i vraćanje manifestuju se kao izvršavanje

određenog pravnog posla, odnosno određene pravne transakcije. Pozajmljivanje i vraćanje novca dovodi

dužničko poverilačkih odnosa na osnovu kojih dolazi do razdvajanja svojine nad kapitalom od funkcije

kapitala.

Postojanje tih razdvojenih funkcija kapitala u vidu dve osobe kapitalista tj. vlasnika i zajmoprimca,

dovelo je do podele profita na dva dela :

1. kamatu kao dohodak na kapital-svojinu

2. preduzetničku dobit.

4. KAMATA - CENA ZAJMOVNOG KAPITALA

Kamata je dohodak vlasnik zajmovnog kapitala.Vlasnik zajmovnog kapitala pozajmljuje svoj

kapital na određeno vreme, pri čemu se zajmoprimac kroz ugovor obavezuje da će pozajmljeni kapital

vratiti po isteku ugovorenog vremena, uz plaćanje odgovarajuće kamate.

Kapital ustupljen na korišćenje drugim ostvaruje dvostruku ulogu. Prvo, osigurava svoju

oplodnju,pri čemu je kamata iskaz te oplodnje. Drugo, on je pokretač biznisa putem kojeg osigurava

preduzetničku dobit.

Kamata je osnovni razlig pojave zajmovnog kapitala. Ona je cilj pozajmljivanja. Ali je potrebno

pokrenuti čitav niz različitih aktivnosti. Reč je o potrebi da se relativno raširena sredstva nalaze kao

slobodna koncentrišu na jednom mestu. Tek po njihovom prikupljanju i koncentraciji na jednom mestu

moći će se staviti u funkciju. Svrha prikupljanja slobodnih sredstava je njihovo pozajmljivanje.

Pozajmljena sredstva se moraju oploditi. Oplođivanjem tih sredstava obezbediće se vlasniku kamate, a

one se mogu definisati kao cena korišćenja zajmovnog kapitala.

4.1. KAMATNA STOPA

Kamata je deo ostvarenog profita.Kamatu plaća zajmoprimac kao naknadu za privremeno

korišćenje pozajmljenog kapitala.Visina kamatne stope koju zajmoprimac treba da plati određena je

visinom kamatne stope koja se precizira u ugovoru.

Prema tome, kamatna stopa pokazuje koliko jedinica kamate na sto jedinica pozajmljenog novca

– kapitala dobija vlasnik zajmovnog kapitala (obično su to banke ) :

Kamata

K = _____________________ X 100

zajmovni kapital

Uobičajeno je da se kamata definiše kao cena upotrebe kapitala. To je tržišna kategorija čiju

veličinu određuje kretanje ponude i tražnje za zajmovnim kapitalom.

Veličina kamate zavisi od veličine kamatne stope. Kamatna stopa je iznos koji se kao postotak

zaračunava na sumu pozajmljenog novca.

Postoji pet faktora koji utiču na visinu kamatne stope, a to su :

1. veličina profitne stope koju pozajmljeni kapital donosi,

2. odnos ponude i tražnje na tržištu kapitala,

3. vreme na koje se kapital pozajmljuje,

4. pogodna klima,

5. ekonomska politika u oblasti investicija,kredita i kamate.

Najvažnija odrednica kamatne stope je profitna stopa. S obzirom da se kamatna stopa obezbeđuje iz

profita, ona ne može biti nula, niti veća od profitne stope. Ako bi kamatna stopa bila nula, tada niko ne

bi želeo pozajmljivati svoj kapital. A ako bi kamatna stopa nadrasla profitnu stopu, tad bismo imali

obrnutu situaciju.

Na visinu kamatne stope utiču dužina korišćenja pozajmljenog kapitala. Što je rok korišćenja

pozajmljenog novca kraći, kamatna stopa je veća i obrnuto. Savremena država sve više i sve češće sama

investira u pojedine grane, u infrastrukturne objekte. Država može određivati i visinu kamatne stope.

Emisija novca se može koristiti za uvođenje globalne kamatne politike. Ako centralna banka ima potrebu

da emisijom novca reguliše novčani opticaj, ona će to učiniti na način što će iz nove emisije odobravati

kredite komercijalnim bankama uz minimalne kamate.

Kamatna stopa može biti :

- pasivna – banke je plaćaju na štedne uloge,

- aktivna – banke je naplaćuju na odobrene kredite.

Pošto su banke profitne organizacije, da bi ostvarile profit aktivna kamatna stopa mora biti veća od

pasivne. Njihova razlika naziva se kamatna margina.

U razvijenim tržišnim privredama kamatna stopa ima značajnu ulogu – određuje minimalni nivo

rentabilnosti plasmana kapitala. Ako se ne može obezbediti oplodnja uloženog kapitala u većem iznosu

nego što to obezbeđuje plasiranje kapitala onda je takvo plasiranje kapitala neracionalno. Kretanje

kamatne stope je značajan činilac prikupljanja slobodnih novčanih sredstava, te njihove koncentracije.

Pošto visina kamatne stope značajno utiče na obim investicija i zaposlenosti , kao i na raspodelu

dohotka, onda se u savremenim uslovima država pojavljuje kao značajan faktor koji utiče na njeno

kretanje.

5. ZAJMOVNI KAPITAL I BANKE

Zajmovni kapital je nešto što je bitno u sistemu funkcionisanja društvene reprodukcije. Ono što je

bilo potrebno je ustanoviti system koji bi mogao da privremeno isključeni kapital privede potpuno novoj

funkciji. Tada je nastala banka.

Sve je počelo s pojedincima koji su svoj novac uz veću ili manju kamatu pozajmljivali, prvo u svom

okruženju, a kasnije i ostalim članovima zajednice uz obezbeđenu garanciju da će pozajmljeni novac biti

vraćen. Od prvih pozajmljivača do pojave institucija klasičnih banaka moralo je proteći dosta vremena.

Uz to se i uloga banke izmenila. Vreme u kom se banka pojavila imala je samo jednu ulogu pozajmljivanja

novca.

Od nekadašnjeg zajmodavca u svom dugom razvojnom periodu, banka je transformisana u

sakupljača slobodnih sredstava. Usprkos svim funkcijama i dalje je ostala njena dominantna uloga u

prikupljanju slobodnih sredstava i njihovo pozajmljivanje onima koji za to imaju potrebu. Sredstva koja

privredni subjekti i institucije društvene nadgradnje drže na računima banaka kao sredstva po viđenju

koriste se za pozajmljivanje drugim.

Drugi izvor bankarskog finansijskog potencijala čini štednja građana. Instrument podsticanja jeste

kamata koja se odobrava štedišama. Sredstva vlasnik može iz banke podizati bez ikakvog ograničenja i

svakodnevno. Ako štediše svoje uloge oročavaju na duži rok, kamatne stope su znatno veće. Banka je

obavezna da prema štedišama ostane stalno likvidna, a to znači da a u trezorima banaka mora biti

dovoljno novca kako bi štediše sredstva mogli da podignu uvek kada to požele.

S druge strane, na sredstva koja prikuplja od drugih i koja koristi kao svoj finansijski potencijal

banka isplaćuje kamatu. Razlika između stopa koje banka ostvaruje pozajmljivanjem novca drugim I

stopa za novac koje banka prikuplja I koristi kao svoj potencijal predstavlja prihode banaka. Iz tako

ostvarenih prihodabanka pokriva troškove svog poslovanja, plate zaposlenih, održavanje objekata, a

ostatak koristi kao finansijski potencijal.

5.1. BANKE I KREDITI

U savremenoj robnoj privredi banke predstavljaju specijalizovane institucije novčanog prometa

koje imaju dve osnovne funkcije :

1. Prva funkcija vezana je za obavljanje poslova platnog prometa za svoje komitente .Za

obavljanje ovih poslova potrban je odgovarajući kapital ( zgrade, oprema, angažovanje radne snage ).

Banke kroz cenu svojih usluga odnosno bankarsku maržu, nadoknađuju troškove ovog poslovanja i

obezbeđuju sebi odgovarajući profit.

2. Druga funkcija banke vezana je za prikupljanje privremeno slobodnih novčanih sredstava i

plasiranje tih sredstava kao komatonosnog kapitala. Na prikupljena sredstva ( depoziti privrede, štedni

ulozi i sl.) banke plaćaju tzv. pasivnu kamatu, dok za plasmane tih sredstava kao kamatonosnog kapitala

naplaćuju aktivnu kamatu.

Razlika između aktivne i pasivne kamate , po pokriću čistih troškova prometa za obavljanje ovih

operacija, obezbeđuje banci odgovarajući profit, odnosno tzv. bankarsku dobit.

LITERATURA

1. Dragišić D.,Ilić B.,Medojević B.,Pavlović M.: Osnovi politička ekonomije, Zavod za udžbenike I

nastavna sredstva, Beograd, 1993.

2. Jovanović Gavrilović P. , Međunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet Beograd,

1994.

3. Ristić Ž. , Tržište kapitala- teorija i praksa, Privredni pregled, Beograd , 1990.

4. Robinson J. i Eatwell J.D. , Uvod u savremenu ekonomiku, Cekade, Zagreb, 1982.

Internet sajt :

1. http: / www.cb-mn.org/politika

2. http://www.knowledge-bank1.org/međunarodno_bankarstvo

3. http://www.knowledge-bank.org/berze_i_finansijska_tržišta/lekcije