Pompea CroWarez.Org

-1-

Joan Hohl

Zakasnio si kauboju!

Naslov originala: Someone Waiting

Pompea CroWarez.Org

-2-

Stejsi je trebalo da bude prezadovoljna svojem novim zadatkom. Ali nije

bila. Naprotiv, smatrala ga je dosadnim. Još jedan članak o napornom

životu prosečne američke domaćice!

Pažljivo slažući stvari u kofer namrštila se. Da li je nešto zaboravila? Na

brzinu se preslišala i napokon zatvorila kofer. Pred njom je posao i, dopadao

joj se ili ne, obaviće ga.

— Stejsi, večera se nalazi na stolu!

Stejsi se namršti. Bilo je trenutaka kada je želela da čuje makar jednu

gramatički nepravilnu rečenicu iz usta svoje majke. Ali, to se nije moglo

desiti. Virdžinija Emšo nije glumila ulogu profesorke engleskog, ona je tako

živela iz dana u dan.

— Dolazim. — Osvrnuvši se po sobi Stejsi požuri u trpezariju. Majka je bila

prezadovoljna njenim novim zadatkom. Stejsi nije imala snage da se

raspravlja s njom.

— Da li je sve spremno, dušo?

— pitala je majka.

Kad bi odgovorila "ništa nije spremno”, majka bi pomislila da je sišla s uma.

U brižljivo sređenom životu Virdžinije Ernšo sve je moralo biti u redu,

— Jeste, ako je to moguće! — odgovori zato Stejsi, sedajući za sto. —

Pokušala sam da predvidim sve okolnosti, ali... — Stejsi bespomoćno sleže

ramenima.

— Pošlo ćeš tamo provesti svega nekoliko dana mislim da je dovoljno da

poneseš čizme, farmerke nekoliko bluza i toplu jaknu — reče Virdžinija

poznata po svojoj praktičnosti. — Uostalom, ideš u tu zabit da radiš, zar ne?

Stejsi jedva zadrža smeh. Zar njena majka misli da je to negde bogu iza

leđa? Skrivajući osmeh samo kratko reče. — Da!

— A šta ako se moji domaćini doteruju za večeru? — upita Stejsi ironično.

Ali već sledećeg trenutka se zamisli. Da nije možda snobovski s njene strane

to što misli tako o farmerima? Ali sada je kasno da bilo šta uradi. Kofer je

već zaključan. Virdžinija je naravno ozbiljno shvatila njeno pitanje.

— Mislimm da nema razloga za brigu. — Virdžinijin snishodljiv, ton samo

još poveća Stejsinu nervozu, ona zaista ne želi ovaj zadatak! — Ranč je

ranč, na kraju krajeva. — Pametovala je dalje Virdžinija.

Pompea CroWarez.Org

-3-

Kakva dubokoumnost! pomislila je Stejsi. Nervoza koju su majčini

komentari izazivaili u njoj sve se češće javljala. Zašto je tako nezadovoljna

svim što je okružuje? Pošto nije našla odgovor navalila je na reš pečene

krompiriće koji su se još pušili.

— Ne jedi tako halapljivo, dušo!

Stejsi stisnu usne. Već joj je dvadeset i pet godina, a Virdžinija joj se i dalje

obraća kao dvanaestogodišnjoj devojčici. Uvek je takva, osim kada ne

očekuje da budem ozbiljna kao da mi je pedeset!

Ponovo se koncentrisala na Virdžinijinu priču. — ... ne bi trebalo da traje

duže od nekoliko dana.

Pretpostavljala je da Virdžinija govori o svom putu u Montana. Pokazalo se

da je bila u pravu.

— Napunila sam frižider tako da ćeš imati dovoljno hrane dok se ne vratim.

— Virdžinija je sijala od zadovo-ljstva. — Zaista se radujem tom putovanju.

A da ne govorimo o čoveku s kojim ideš, mislila je Stejsi umorno. Koliko je

već muškaraca prošlo kroz majčin život od kada joj je pre pet godina umro

otac? Trenutno je bila s nekim Džemsom Malorijem. Tai simpatični

bledunjavi profesor književnosti bio je pravi partner za Virdžiniju, ako takav

uopšte postoji.

— Stejsi — reče Virdžinija oštro.

— Pitala sam te nešto.

Stejsi se trže, — Izvini, mama. Malo sam se zamislila.

— Zaista — namršti se Virdžinija. — Da nisi možda bolesna? Čudno se

ponašaš u poslednje vreme.

— Nisam bolesna. — Pokuša da je ubedi Stejsi. — Šta si me pitala?

— Pitala sam te da li si isplanirala nešto za večeras.

— Nisam. — Stejsi odmahnu glavom. — Zašto?

— Zato što dolazi Džems.

Stejsi je slutila da to nije sve.

Pogodila je.

— I njegov nećak je tu. — Nastade kratka pauza. — Džems će ga dovesti da

se upoznate.

Stejsi se smrači. Divno! To je upravo ono što joj u ovom trenutku treba!

Zašto li se majka iznenada trudi da joj nađe momka?

Pompea CroWarez.Org

-4-

— Nameravala sam ranije da legnem — pobunila se Stejsi. — Avion mi

poleće ujutru u 7 sati.

— To mi je poznato. A i Džemsu. — Virdžinija poče brzo da rasprema sto.

— Neće dugo ostati. Džems je samo želeo da upoznaš njegovog nećaka. —

Zastala je pored vrata, gledajući prekorno kćer.

— Zove se Bredli, uzgred budi rečeno. Mislim da će ti se dopasti Vrlo je

simpatičan.

Znojnih dlanova Stejsi je ukočeno sedela na svom sedištu, pokušavajući da

potisne mučninu koju je osećala. Bez obzira što je bila svesna da je to

krajnje detinjasto, prilikom svakog putovanja avionom obuzimao je

neverovatan strah. Pokušala je da se smiri, razmišljajući o protekloj večeri i

Bredliju Maloriju.

Začudo, Virdžinija je bila u pravu. Stejsi se Bredli veoma dopao, jer je

zaista bio vrlo simpatičan, učtiv i pažljiv... I čak vrlo zgodan!

Bio je vrlo visok, svetlosmeđe talasaste kose, pravilnih crta lica i plavih

nemirnih očiju, koje su

odavale dobro raspoloženje. Stejsi je ipak ostala hladna.

Tiho uzdahnuvši promeškoljila se na sedištu.Bredli joj je bio zaista

simpatičan, ali je nimalo ne privlači. Već sledećeg trenutka se razljutila.

vlači. U poslednja tri meseca, Bredli je već treći mladić sa kojim je majka

upoznala. Šta to Virdžinija pokušava? Da joj nađe princa iz bajke?

Kiselo se nasmešila. Kakva ironija. Nekad joj Virdžnija nije dozvoljavala ni

da čita bajke, već je vaspitavala u pravom feminističkom duhu. Učila je da

bude samostalna i otresita i po njenom nagovoru se, kada je diplomirala,

javila na konkurs za reportera pripravnika u jednom malom časopisu za

žene. Pokušavajući udobnije da se smesti, prisećala se razgovora s

urednicom tog časopisa.

"Znala bih da ste Virdžinijina kćerka čak i da se niste predstavili” rekla je

pružajući joj ruku. "Razgovarala sam sa Virdžnijiom pre petnaest minuta.

Vaši rezultati na studijama su zaista izvanredni. Dobili ste posao ... Ako ga

želite.”

Stejsi je prihvatila posao.

Ipak, znala je da je sve što je u poslu postigla, postigla je zahvaljujući

svojim sposobnostima. Počela je u dvadeset drugoj godini sa beznačajnim

Pompea CroWarez.Org

-5-

intervjuima, a sada, u dvadeset petoj, već su je smatrali jednom od najboljih.

Uz svu skromnost znala je da može biti ponosna na svoj rad.

Opet je osetila bol u stomaku. Ovaj put mučninu nije izazvao strah od

letenja. Ne, ovu specifičnu mučninu je u poslednje vreme često osećala.

Počelo je pre dva meseca kao blago peckanje u želucu, a sada je već

preraslo u pravu vatru.

Pritisatk. Stres. Nervoza.

Mislila je da su to uzroci. Uveravajući sebe da će sve prestati kad se dobro

odmori. Nije otišla lekaru. Međutim, napadi su bili sve češći.

Ravnomerno je disala dok se avion polako spuštao na čikaški aerodrom.

Kad se avion zaustavio i stjuardesa objavila da će pauza trajati sat vremena,

Stejsi je požurila ka aerodromskoj zgradi u potrazi za osveženjem.

Pošto je popila čašu mleka skupila je hrabrost za nastavak leta. Progutala je

dve tablete i odlučno krenula ka terminalu. Pred njom je posao i ona će ga

završiti bez obzira na bol u stomaku ili bilo šta drugo!

Ušla je u avion među poslednjima i uputivši se ka svom mestu primetila je

da je avion sada poluprazan. Kad se smestila videla je da ima novog

saputnika. Krajičkom oka posmatrala je njegove snažne noge u pantalonama

od finog vunenog štofa, pa nije ni osetila kako prolazi vreme. Kad je avion

polako počeo da rula velika akt-tašna delimično je sakrila predmet njenog

posmatranja.

Buka motora bivala je sve jača, Sledećeg trenutka jedna ruka finih dugih

prstiju otvorila je tašnu i počela da pretura po njoj. Izvukla je jednu plavu

omotnicu, a zatim čvrstim pokretom zatvorila tašnu. Istog momenta avion se

odvojio od piste.

Dugi prsti, plava omotnica, nestali su iz Stejsinih misli. Zatvorila je oči.

Pokušavala je da zaspi. Nije uspela. Trudila se da razmišlja o bilo čemu

samo da ne misli na hiljade metara koji je odvajajiu od čvrstog tla.

Montana. Posao. Montana je bilo poslednje mesto koje bi ona odabrala.

Zar se tamo išta događa?

Ipak, okolnosti vezane za ovaj intervju još uvek su je čudile i zbunjivale.

"Kako ste uopšte pronašli tu Sendi Kejs?” pitala je Toni urednicu.

"Zahvaljujući neverovatnom spletu okolnosti.” Ton: se vragolasto

smejuljila. ,,Pre dve nedelje primila sam jedno veoma oštro pismo od neke

Pompea CroWarez.Org

-6-

žene iz okoline Bilingsa, u Montani. Bilo je očigledno da je ta žena

razjarena zbog predrasuda na koje je naišla u našem listu.”

"Predrasuda?” upitala je Stejsi.

"Ah” Toni klimnu glavom. Potom izvuče iz fioke list papira, Bilo je to

pismo dotične čitateljke. "Vaš list je pun predrasuda! Svaki članak govori o

zaposlenoj ženi i namenjen je isključivo njoj. Da li znate da u ovoj zemlji

postoje i žene koje su se opredelile da budu domaćice?” Toni je prevrela

očima. "Ima još mnogo toga” reče. ,,A završava iznoseći primer svoje

prijateljice, Sendi Kejs, koja je profesionalna domaćica... I uzor svima.”

Zatim produži "lično sam poznavala ovu našu čitateljku i pitala je da li može

da nam ugovori intervju sa svojom prijateljicom.”

"I?” prekide je Stejsi.

"Iznenađenje! Ne samo da je razgovarala sa svojom prijateljicom nego je

uspela i da je ubedi da pristane na intervju.”

"Baš sam srećna”, uzdahnula je Stejsi.

Srećna! Evo je sada ovde, s mučninom u želucu, na putu u tu zabit.

Zašto sam se uopšte upustila u sve to?

Ta misao je tako trgla da je ne- hotice gurnula svog saputnika. Promrmljala

je izvinjenje i ponovo zatvorila oči, jedva obrativši pažnju na njegovo —

Sve je u redu.

Zašto je to pomislila. pitala se. Ona voli svoj posao... Zar ne? Ponovo je

osetila bol u želucu. Osećala se užasno. Hoće li se ovo putovanje ikad

okončati? Ali čak ni tada neće doći kraj njenim mukama.

Promeškoljila se na sedištu, tražeći udobniji položaj. Zašto je u poslednje

vreme ispunjena nezadovoljstvom? Trebalo bi da bude prezadovoljna;

Stekla je ugled na poslu, a samim tim i vrlo dobru platu što joj je

omogućavalo lagodan život. Zdrava je — bar je to donedavno bila —

prilično zgodna i slobodna. Pa zašto onda nije srećna?

Slobodna. Da li je u tome problem? Možda joj je potreban neko. neki

muškarac koga će voleti? Ili žudi da bude voljena. Uzdahnula je pitajući se

da li je dovoljno u životu samo voleti i biti voljen. Pošto nikad nije bila

zaljubljena, Stejsi nije nalazila odgovor. Verovala je da snažna duboka

romantična osećanja postoje samo u knjigama. Da zaista postoje sigurno bi

ih do sada već upoznala.

Pompea CroWarez.Org

-7-

U želucu joj je žarilo. Za trenutak je otvorila oči. Avion je sletao. Ponovo je

zažmurila.

Konačno avion se sasvim umirio i ona odahnu. Morala je da požuri i stigne

u avion koji će je odneti u Bilings. Toliko je žurila da nije imala vremena

više da se nervira. Ako je to uopšte bilo moguće.

Sada joj se već činilo kao da je celog života u vazduhu. Opet je utonula u

misli.

Za trenutak otvori oči i nešto joj privuče pogled. Nisu li to one iste noge

koje je već posmatrala? Jesu! Mladić s dugim nogama je očigledno išao do

istog odredišta. Zatim ponovo zatvori oči.

Ljubav! Po njenom mišljenju ljubav je samo drugi naziv za najobičniju

pohotu, a brak samo preduslov za rađanje potomstva. Stejsi je shvatila da do

sada nije videla pravu, istinsku ljubav. Svi, koje je ona poznavala, bili su

već u drugom ili trećem braku, sa drugim ili trećim Ijubavnikom,

uključujući i njenu majku.

Zar je to ljubav? Ako jeste, onda je ona ne želi. Zapravo nikad je nije ni

imala, Preterano oprezna, Stejsi je u svojoj dvadeset petoj godini Još uvek

bila devica, Počela je da veruje da će to zauvek i ostati! Nju je svaki

muškarac ostavljao hladnom. Postoji li čovek od, čijeg bi se pogleda topila,

od čijeg bi poljupca gorela? Odavno je već izgubila nadu ,da će takvog ikad

sresti.

Sva ova razmišljanja nisu dala odgovor na pitanje da li je željna ljubavi.

Jeste, priznala je sebi gorko. Možda je baš potiskivanje seksualnih želja

uzrok njenoj uznemirenosti i stomačnim tegobama!

U tom trenutku avion je snažno zadrhtao. Grlo joj se steglo i čvrsto se

uhvatila za sedište. Bože, neće se valjda avion srušiti, razmišljala je dok je

oblivao hladan znoj.

— Smirite se.

Glas mu je bio mek i umirujući kao i dodir njegovih dugih prstiju.

Bio je to naravno njen dugonogi saputnik.

— Da.. . Da li ćemo se srušiti?

— Ni slučajno. — Njegov duboki glas joj je donekle vratio samopouzdanje.

— Samo je malo vetrovito. Opustite se. uskoro ćemo sleteti.

Stejsi podiže pogled i oseti kako počinje da se topi. Njegovo lice nije bilo

Pompea CroWarez.Org

-8-

ništa posebno. Naprotiv, bilo je prilično oštrih crta i pomalo grubo, Oči su

mu bile tamnosmeđe, ali inteligentne i prodorne, i u tim trenucima pune

saosećanja. Usne su mu delovale oštro, čak, okrutno ali je sada na njima po-

igravao nežan osmeh.

— Eto, prošlo je! — Ponovo je začula njegov dubok glas.

I dalje zbunjena Stejsi samo promrmlja — izvinite molim vas, ali taj strah je

jači od mene.

— Ne treba da se izvinjavate. Mnogi se plaše letenja.

— Ja ... znam — reče. — Ali krivo mi je što sam i ja jedna od tih.

Avion se zaustavio, Stejsi brzo odveza pojas i ustade. Još jednom je

pogledala tamnokosog saputnika.

— Hvala vam — promrmljala je, žureći ka izlazu iz aviona.

*

Nema na čemu! — Rojk Larson nije izgovorio ove reči naglas, Osmeh mu

je nestajao sa usana dok je s leđa posmatrao tu mladu ženu koja se

udaljavala. Pogled mu je klizio od kratke, kovrdžave smeđe kose do

skupocenih, ovde sasvim neupotrebljivih, visokih kožnih čizama. Jednako

skupi, žućkasti kofer od meke kože koji je nosila bio je pretežak. Rojkovo

lice ponovo ozari osmeh... Možda je to njegova šansa.

Lepotica. Prava lepotica divnog lica i skladne figure.

Ko je ona? Razmišljao je pažljivo ustajući sa sedišta. Ispravivši se konačno

u punoj visini, uzeo je mantili i akt-tašnu i dugim koracima se uputio ka

izlazu. Tu je stajala zanosna plavokosa stjuardesa. Silazeći osećao je na sebi

njen zainteresovan pogled, i to mu ,je naravno godilo. Međutim, čim je ušao

u aerodromsku zgradu potpuno je zaboravio na nju. Ali ne i na svoju lepu

saputnicu.

Ko je ona?

Namrštio se. Verovatno je nikad više neće videti. Zašto se uopšte zamara

razmišljajući o njoj? Ima on i važnijih briga. Dve nedelje je bio odsutan i s

nestrpljenjem je priželjkivao da stigne na svoj ranč.

Gužva oko pokretne trake bila je velika. Mnoštvo sveta se tiskalo, čekajući

na prtljag koji nikako da se pojavi.

Rojk se zagleda u gomilu, tražeći jedno izuzetno Lepo i nežno lice.

Pompea CroWarez.Org

-9-

Nežno?

Da, učinila mu se tako nežnom, i to ne samo zbog svog neizmernog straha

od letenja. Dok je pogledom pretraživao gomilu u mislima je jasno video

njen lik.

Prvi put je ugledao kada je u Čikagu ušla u avion. Delovala je vrlo hladno i

uobraženo. Nije ga ni pogledala, a kamoli da je obratila pažnju na njega.

Ali, zato je on nju odmerio... Od glave do pete!

Od trenutka kada je sela pokraj njega on je s vremena na vreme posmatrao.

Primetio je kako se njena pribranost pretvara u s mukom prikriven strah. Sa

simpatijama je posmatrao njene čvrsto stisnute šake, čelo orošeno znojem i

pokušaje da utone u san i pobegne od stvarnost;. Istog trenutka kada je

avion sleteo ona je ponovo postala odlučna i samouverena mlada žena. Ipak,

i u tim trenucima on je na neki neobjašnjiv način osećao da je vrlo ranjiva ...

Čudno ... Odmahnuo je glavom. Znao je mnogo lepih i zanimljivih žena. Šta

je to u ovoj neznanki što je pobudilo u njemu toliko interesovanje?

Pošto u toj gužvi nije uspeo da je pronađe pogledao je prema pokretnoj

traci. Prtljaga još uvek nije bilo. Osetio je kako nervoza u njemu raste.

— Rojk?

Okrenuo se, čuvši dobro poznala glas.

— Zdravo, Sendi! — iznenadio se. — Šta ti radiš ovde?

— Čekam — nasmeja se Sendi

— onu novinarku iz Filadelfije. Sećaš li se?

Rojk napravi grimasu. Naravno da se sećam. Nije li proveo skoro čitavo

jedno veče, pokušavajući da odvrati Sendi od tog intervjua. Ali nije uspeo.

Ono što bi započela Sendi je uvek dovodila do kraja. On je cenio tu njenu

osobinu, ali ovog puta bio je ubeđen da greši. Sendi je vodila naporan, ali

ispunjen život. Najmanje joj je trebala neka drska novinarka nekog glupog

feminističkog časopisa koja će je ubeđivati da je takav način života

pogrešan.

Prokletstvo! Gledajući Sendino živahno i milo lice njegove usne se ponovo

razvukoše u osmeh. Da nije udata on bi je zagrlio, odveo kući i sakrio od te

nasrtljive novinarke! Zašto Majk Kejsi nije ništa preduzeo? Rojk uzdahnu.

— Znači, nisi odustala? — reče konačno.

— Ali, Rojk — prekori ga Sendi

Pompea CroWarez.Org

-10-

— vrlo dobro si znao da neću odustati.

— Jesam — uzdahnu on ponovo. — Ipak... Nadao sam se da ćeš se možda

predomisliti.

— Ništa ne brini — uveravala ga je Sendi. — Sve će biti u redu.Videćeš.

Upravo sam se upoznala s njom; ona je zaista vrlo dražesna i simpatična

mlada žena.

Rojk se zamislio i jedva je čuo šta mu Sendi govori. Voleo je kao sestru, ali

je osećao da bi se, da nije tako srećna u braku sa Majkom Kejsom, vrlo lako

zaljubio u nju. Uzdahnuo je. Ona je bila jedina žena u koju se skoro

zaljubio. Šta je ona rekla? Da je ta novinarka dražesna? Kako da ne. Kao

zvečarka.

— Je li? — u njegovom glasu se jasno osećala neverica. Sendi to nije moglo

da promakne.

— Slušaj, Rojk — reče glasom koji je u isto vreme i naređivao i molio. —

Moraš biti ljubazan s njom. Jesi li razumeo?

— Jesam. — gunđao je Rojk. — Ali ne mogu ništa da obećam.

Sendi kratko pogleda gomilu, a zatim se okrete Rojku. — Da li te je neko

sačekao?

— Nije. Došao sam nekoliko dana ranije tako da me na ranču još ne očekuju.

Iznajmio sam kola —

Rojk se namršti. — Naravno, ako se moj prtljag ikad pojavi.

— Baš si lud! — Uzviknu Sendi.

— Odmah otkaži ta kola. Mi ćemo te odvesti do kuće.

Rojk se nasmeja, otkrivajući niz snežnobelih zuba. — Nadao sam se da ćeš

to reći.

Istina je, zaista se nadao da će ga Sendi pozvati. Osećao je neodoljivu

potrebu da je zaštiti od te užasne novinarke.

— Spremna sam, Sendi — začu on nečiji mek pomalo promukao glas.

Okrenuo se 1 ostao bez daha. Grom i pakao! To nije moguće! Ali... naravno,

bilo je moguće. Sva ozarena Sendi dovede smeđokosu lepoticu pred njega.

— Stejsi, dozvoli da ti predstavim našeg najbližeg suseda i vrlo dragog

prijatelja Rojka Larsona. Rojk — Sendi ga preteći pogleda

— ovo je Stejsi Ernšo. novinarka koja će provesti kod nas izvesno vreme.

— Drago mi je. — Držeći njenu sitnu, krhku ruku, Rojk je besneo u sebi.

Pompea CroWarez.Org

-11-

Čim se susrela s njegovim tamnim očima Stejsi je osetila zbunjenost i neki

čudan strah. Prvo što joj je proletelo kroz glavu bilo je da je viši nego što je

mislila. Čudila se koliko se ovaj osorni čovek razlikuje od onog koji je samo

pre pola sata umirivao u avionu.

— Drago mi je. — Pružila je ruku i zagledala se u njega. Izgledao je tako

krupan i na momente prilično neprijateljski raspoložen! Prema njoj? Zašto?

Čak je i ne poznaje! Njegov čvrst stisak prenuo je iz razmišljanja. Zaboga!

Zar hoće da joj slomi prste? Razbesnela se.

— Da li ste završili s mojom rukom? — upita ga podižući obrvu.

— Svakako — reče on suvo, a žalim se, okrenuvši joj drsko leđa. obrati

Sendi. — Šta ima novo? Kako su Majk i deca?

Iz nekog nerazumljivog razloga Stejsi se osetila uvređenom kao nikada do

tada. Obrazi su joj goreli i ona ljutito pođe ka pokretnoj traci.

Čitava gomila se stuštila prema prtljagu. Stejsi im se priključila. Uzela je

svoju tašnu i počela da se probija kroz nepreglednu masu.

— O, izvinite molim vas... — zagrcnula se kad je ugledala tamne oči Rojka

Larsona i ponovo je osetila kao da će se istopiti.

— Ja ... Ja .... ah — zbunjeno je mucala.

— Nemojte se naprezati, gospođice Ernso. — Njegov ton je razbesneo. —

Molio bih vas da se sklonite sa prolaza! — reče i pomeri je u stranu, što je

potpuno izvelo iz takta.

Šta misli ovaj rančer? — Neotesani provincijalac! — procedila je kroz zube.

a zatim se probila do Sendi koja je strpljivo čekala.

— Jesi li se iznervirala? — upita je Sendi puna razumevanja. —

— Sve je u redu! — Stejsi se jedva nasmešila. — Samo sam malo

iscrpljena posle ovolikog puta. Znaš, u stvari, strašno se plašim letenja.

— Šališ se! — smejala se Sendi.

— I ja. Potrebna su mi bar tri dupla viskija pre nego što uđem u avion.

Smejale su se kao da se već godinama poznaju kada ih Rojkov gias preseče.

— Ovo nije baš najbolje mesto za zabavu — reče on suvo.

— Rojk — prebacivala mu je Sendi nežno — uopšte nisi zabavan kada si

umoran. — Zaverenički se okrenula prema Stejsi. — Bilo bi bolje da ovog

mrzovoljnog tipa šio pre odvedemo kući.

Stejsi se trže. Nije ni slutila da će taj visoki rančer ići s njima. To saznanje

Pompea CroWarez.Org

-12-

joj pokvari raspoloženje. Sledećeg trenutka on joj prosto ote kofer iz ruke.

— Ja mogu sama da nosim svoj kofer! — protivila se Stejsi glasno.

— Siguran sam u to — reče on otežući. — Možda bi vam muškarci u

Filadelfiji to i dopustili. Ali sada niste u Filadelfiji nego u Montani. A ovde i

dalje muškarci to rade.

Kad su stigli do kola, starog, prašnjavog karavana Rojk uze ključeve iz

Sendine ruke.

— Ako nemaš ništa protiv dušo, ja ću voziti. — Rojkov ton je pokazivao

odlučnost. Sendi samo poslušno klimnu glavom.

Stejsi se jedva uzdržala da ne reaguje zbog njegovog prepotentnog glasa.

Prisilila je sebe da samo dostojanstveno uđe u kola, zarekavši se da će

naučiti Sendi šta je to ravnopravnost među polovima.

Sela je na sedište iza Rojka. Sendi se okrete prema njoj.

— Moraćeš da mi oprostiš što su kola u ovakvom stanju. Mnogo ljudi se vozi

u njima. Čim skupimo dovoljno novca oslobodićemo se ovog krša. Do

tada... — Sleže ona ramenima. — Naš mrzovoljni vozač će ti potvrditi da su

na ranču kola stvarno neophodna. — Skrenuvši pogled na retrovizor Rojk je

netremice gledao Stejsi i ona je počela da se oseća vrlo neugodno.

— Da, kola su na rancu stvarno neophodna — ponavljao je Sendine reči,

vraćajući pogled opet na drum.

Stejsi je gledala njegov potiljak, pitajući se zašto mu je iznenada poslala

tako antipatična. U avionu je pokazivao toliko razumevanja. Istog trenutka

kada ih je Sendi upoznala osetila je njegovo neprijateljstvo, iako je znala da

ga ničim nije isprovocirala. Možda on uvek tako lako menja raspoloženje.

U tom trenutku Sendi upita — kako ti se sviđa naš kraj?

Tek tada Stejsi shvati da u stvari ništa nije videla iako je neprestano gledala

kroz prozor. — Lepo je — promrmljala je zbunjeno, gledajući tamne

planine i sunce koje je polako klizilo ka zapadu.

Okrenuvši se ka Sendi. Stejsi je u retrovizoru videla kako je Rojkove tamne

oči podsmešljivo gledaju. Prozreo je njenu laž.

— Hoćemo li uskoro stići? — upitala je sa prividnim mirom.

— Sada smo na Rojkovoj zemlji

— reče Sendi osmehujući se. — Naše imanje je istočno od njegovog. Prilično

je malo i bez pomoći ovog mrzovoljnog gospodina teško bismo sastavljali

Pompea CroWarez.Org

-13-

kraj s krajem. — Dodade Sendi snuždeno.

— Ne preteruj Sendi — odvrati Rojk. — Majk je vrlo sposoban rančer i znaš

i sama da bi se uspešno snaša0 i bez moje pomoći.

Sendino lice se ozari već na sam pomen njenog muža. Stejsi je naravno to

primetila. A primetila je i još nešto. Rojk je zaljubljen u Sendi! Ima li

nečega među njima?

Zašto bi se ona zamarala time? Prebacivala je sebi. osećajući neku čudnu

gorčinu u ustima. To se nju uopšte ne tiče Ali ipak osećala je da je se na

neki način tiče.

— Stigli smo, Stejsi.

Trgla se na Sendine reči. — Izvini, nisam ni primetila — Posmatrala je

imanje. Prilično se iznenadila kad je ugledala oronulu četvrtastu zgradu koja

je predstavljala dom Kejsovih.

— Nije baš palata — nasmejala se Sendi, ne stideći se svog doma. — Majk je

polako preuređuje

— objašnjavala je.

Pošto se veče nečujno spustilo napolju je postalo sveže i Stejsi poželi da uđe

u toplo. I to je upravo i osetila kad je kročila u kuću. Neizmernu toplinu.

Dočekale su je svetle boje i vedra lica.

Jedan muškarac, troje dece i dva psa, svi veseli stajali su na vratima.

Muškarac, za koga je odmah znala da je Majk Kejs, delovao je pomalo

rezervisano.

Bio je Rojkove visine, ali mnogo vitkiji, čak mršav, ali ipak zgodan. Nežn0

se osmehnuo kad je ugledao svoju suprugu i sa lica mu se moglo čitati da je

obožava, Stejsi se odmah dopao.

Deca, dečak od oko sedam godina, devojčica od oko pet godina i još jedan

dečak od oko tri godine bila su divna kombinacija Sendi i Majka Sve troje

su se privijali uz majku dok je ona predstavljala Stejsi.

— Smirite se! — vikala je Sendi.

— Šta će gospođica Ernšo pomisliti, vi, mali nevaljalci? — tu je njena

strogost nestala i ona sa puno ljubavi reče. — Stejsi, ove galamdžije su sav

moj ponos i moja sreća. — Zatim je upoznala sa Majkom.

— Drago mi je — reče Majk ljubazno, pružajući svoju veliku, koščatu ruku.

Stisak njegove ruke ispuni Stejsi nekim čudnim emocijama. Za trenutak

Pompea CroWarez.Org

-14-

oseti iskru zavisti prema Sendi. Zavist? Zar prema ženi koja živi u ovoj

divljini?

— Ovo je mali Majk — prenuo je Sendin glas. — Majk, pruži teti ruku.

Krupne smeđe okice se zagledaše u Stejsu i istog trenutka osvojiše njeno

srce.

— Drago mi je — reče mališan, oponašajući svog oca.

— I meni je jako drago — nasmejala se Stejsi.

— A ovo je Laura — reče Sendi smešeći se devojčici — naša lepotica.

Gledajući krupnooku devojčicu, Stejsi pomisli da će to biti prava lepotica

kad odraste.

— Zdravo — kikotala se devojčica, privijajući se uz majku.

— Zdravo, dušo. — Stejsi je pomilova po glavi..

— Konačno — reče Sendi dramatičnim glasom. — Ovaj nestaško ovde je

Dejvid Rojk. Ime je dobio po svom kumu. — Reče stežući dečačića u

naručju. — Pozdravi tetu, dušo.

Mališan se samo još čvršće pribio uz majku, a zatim oduševljeno vrisnu —

Čika Rojk!

— Zdravo, momčino! — Stejsi začu iza sebe Rojkov duboki glas.

Trudila se da ne pokaže uznemirenost koju je njegova blizina u njoj

izazivala. To joj je jedva polazilo za rukom, jer je stajao tako blizu da je

osećala njegov topli dah na potiljku.

— Kako bi bilo da uđemo u sobu — predloži Rojk. — Sabili ste me tu

između vrata i gospođice Ernšo, pa ne mogu ni da mrdnem.

*

Nekoliko trenutaka je vladala tišina.

— Izvolite! — uzviknu Sendi uvodeći ih u dnevnu sobu dok su im se deca i

psi motali oko nogu. Stejsi oseti da joj se toplina, živost, pa čak i nered koji

su vladali u ovoj kući sve više sviđaju. Ona je čitavog života bila okružena

savršenim redom i verovala je da i drugi ljudi tako žive.

— Hodi, Stejsi! Pokazaću ti tvoju sobu. Dok se ti osvežiš ja ću spremiti piće.

— Čula je Sendin veseo i uzbuđen glas.

Idući za Sendi Stejsi vide da je kuća prostranija nego što je mislila. Imala je

oblik slova L, što joj je promaklo dok su bili napolju.

Pompea CroWarez.Org

-15-

— Izvini, ali moraćeš da deliš kupatilo s decom. — Reče Sendi izvinjavajući

se dok joj je pokazivala kupatilo. Išle su dugačkim hodnikom dok se Sendi

pred jednim vratima ne zaustavi.

— Nije ništa naročito — reče otvarajući vrata sobe, ali nadam se da će ti biti

udobno. Mi ovu sobu vrlo retko koristimo.

Soba, iako mala, bila je funkcionalno nameštena. Bio je tu samo jedan

jednostavan ležaj, stara komoda sa fiokama. stolica na ljuljanje i jedan niski

stočić na kome je stajala vaza puna narcisa, za dobrodošlicu.

Izlazeći iz sobe Sendi dobaci. — Nemo] se sad raspakivati! Uradićemo to

zajedno, posle večere. Sad mi reci šta ćeš popiti.

— Čašu belog vina.

— Dobro.

S osmehom koji joj je igrao u uglovima usana Stejsi baci torbu na krevet,

skide jaknu, a zatim se uputi u kupatilo.

Desetak minuta kasnije gledala je svoje sveže umiveno lice u ogledalu iznad

umivaonika. Šta je to na njenom licu izazivalo takvu antipatiju kod Roj ka?

Namrštila se. Čista i meka koža, pravilan nos, visoko čelo. oči... Bila je

svesna da su te duboke, plave oči uokvirene dugim crnim trepavicama

najlepši ukras njenog lica. U celini, bilo je to prilično lepo lice. Pa šta je

onda to što Rojku Larsonu toliko smeta?

Ne zanima je. Uopšte je ne zanima šta taj rančer misli o njoj, uveravala je

sebe, nanoseći na lice diskretnu šminku. Ostaće ovde samo nekoliko dana i

verovatno ga nikad više neće sresti. Kome je uopšte stalo do njega i

njegovog mišljenja?

Stalo je njoj!

Zagledala se u svoj odraz u ogledalu. Da! Njoj je stalo! Pitanje je samo:

zašto? On je za nju stranac, i to će po svemu sudeći i ostati.

Izletela je iz kupatila. Resila je.

Biće ljubazna s njim, ali ne sme sebi dozvoliti da se zbliže.

Pošto je obukla finu svilenu bluzu, iščetkala je svoje nemirne kovrdže i još

jednom kritički pogledala u ogledalo, pa se uputila ka dnevnoj sobi.

Čula je žagor i smeh koji je dopirao iz dnevne sobe. Dok je oklevala na

vratima osetila je uzbuđenje, ovaj put čislo erotsko čiji je uzrok bio u toj

sobi.

Pompea CroWarez.Org

-16-

On tako prokleto dobro izgleda! Srce joj je sve jače tuklo i ponestajalo joj je

daha dok je posmatrala tog visokog muškarca kako stoji okrenut kaminu. U

pantalonama, beloj košulji i vunenom prsluku izgledao je istovremeno ele-

gantno, muževno i strašno seksi! Stajao je opušteno, a na usnama mu je

titrao blag osmeh dok je sa puno Ijubavi posmatrao Sendi.

Sve bih dala da osetim taj pogled na sebi, pomisli Stejsi. Potom okrete

glavu, uveravajući sebe da je to što je osećala samo reakcija žene. Ništa

više!

Iako je nije video Rojk je bio svestan njenog prisustva od prvog trenutka.

Kratkim pogledom odmerio je od glave do pete i osetio kako mu se usta

suše.

Sve ga je na njoj privlačilo, sve. Želeo je da zaroni prstima u to more

nemirnih kovrdža koje su uokvirivale njeno lepo lice. Želeo je da ljubi njene

meke. pune usne. Telo mu je drhtalo od želje za njenim. Jedva se

obuzdavao. Nikad ni jednu ženu nije toliko želeo. Žudio je za njom iako je

nije ni poznavao.

Shvatio je da iz predostrožnosti mora stvoriti barijeru između sebe i nje.

I dalje stojeći na vratima, Stejsi još čvršće reši da se drži podalje od Rojka

Larsona. Podsvesno je osećala da je on može povrediti i potpuno izmeniti.

Rešena da se kući vrati kakva je i bila, ona duboko udahnu, uđe u sobu i

uputi se ka Sendi, prikrivajući uspešno nervozu.

— Tu si! — Sendi se ljubazno osmehivaia. — Vino te čeka. Večera će biti

gotova za koji minut. Sigurno si gladna.

— Kao vuk — priznade Stejsi. Od jutros ništa nije stavila u usta. Pijuckajući

vino ona upita. — Gde su deca?

— Gledaju televiziju u svojoj sobi — odgovori Sendi — pošto ih je ovaj

simpatični gospodin nahranio pre no što smo mi došli. — Reče Sendi

pokazujući na Majka. — Sada ćemo moći na miru da večeramo.

— Zaboravila si da kažeš da je taj simpatični gospodin i večeru spremio! —

šalio se Majk.

— Najbolja domaćica u državi

— dobaci Rojk.

Majk i Sendi se samo nasmejaše.

Zar taj čovek nema dom? Zar ga nitko ne čeka? Možda neka žena,

Pompea CroWarez.Org

-17-

razmišljala je Stejsi. Iz tog razmišljanja prenuo je nastavak razgovora.

— Da, a ti si ljubomoran na moje kulinarske sposobnosti. — Prihvatio je

Majk šalu.

— Možda sam staromodan, ali više volim da vidim ženu u kuhinji — nastavi

Rojk uz osmeh.

Stejsi se jedva uzdržala da ne skoči sa stolice. Kakav bezobraznik!

Staromodni muškarci! 2enu u kuhinju! Zašto ne ode kući i ne ostavi nju i

Sendi da se bolje upoznaju, besnela je u sebi.

On hoće da je zaštiti! Stejsi je iznenada sinulo. Istog trenutka osetila je

neopisiv bes. Podigla je giavu i srela se s njegovim pogledom. Na usnama

mu je igrao podrugljiv osmeh.

— Ja bih ipak voleo da sednem i pojedem večeru koju sam sam spremio, dok

još može da se jede

— reče Majk, prekidajući razgovor.

— Hajde domaćine! — požurivao ga je Rojk, dok su mu se usne razvlačile u

širok osmeh. — Ja ću povesti vašu gošću do stola. — Ispravio se i ponudio

Stejsi ruku, parodirajući dvorske manire. — Gospođice Ernšo, dozvolite!

Stejsi za trenutak zastade šokirana, ali ne zbog Rojkove drskosti nego zbog

besa koji je sve više obuzimao. Prvi put u životu je osetila potrebu da nekog

udari! Jedva se uzdržala.

Rojk je tačno znao šta se u njoj zbiva i podrugljivo je posmatrao.

Pošto je odbila ponuđenu ruku on je namerno uhvati za ruku. Njegov čvrsti

stisak zapali iskre u njenom telu. Niz kičmu su joj prolazili žmarci, Rojk je

bio suviše, suviše blizu i ona je sva gorela od te blizine. Bezuspešno je

pokušavala da se oslobodi njegovog stiska. — Mrzim tipove kao što ste vi!

— Dahtala je.

— Kad bi bilo više takvih tipova — gunđao je on — bilo bi mnogo manje

ovakvih kao što ste vi... lutko.

— Ovakvih! ovakvih! — besnela je. — Šta hoćete time da kažete? I ne zovite

me lutko!

Pompea CroWarez.Org

-18-

— Znate vi jako dobro šta hoću da kažem. — Mrmljao je Rojk dok je gura u

pravcu kuhinje.

— Ne znam! I prestanite da me gurate!

Rojk za trenutak zastade, a zatim, ispuštajući joj ruku, mirno reče. — Čujte,

ovde smo oboje sti. Sendi i Majk nas čekaju i potrudite se da prikrijete svoje

neprjateljsivo prema meni, bar dok traje večera.

Stejsi se zagleda u njega. Kako se usuđuje! Drhteći od besa ona otvori usta

da nešto kaže, ali reči su joj zastale u grlu kad je videla njegov

samozadovoljni osmeh.

Shvativši da on manipuliše njome njen bes se najednom pretvori u

hladnokrvnost. Osmehnula mu se. Prihvatam igru, kauboju, pomislila je.

— Prekinite vatru. — Nastavio je on da je vređa. — I savetujem vam da je ne

počinjete dogod ste ovde.

U tom trenutku su došli do kuhinje. Na Stejisino ogromno iznenađenje

njegovo ponašanje se istog momenta sasvim promenilo. Zbunjena, Stejsi ga

je bez reči sledila do stola.

— Vas dvoje se upoznajete? — primeti Sendi uz zagonetan osmeh.

— Da. — Rojk joj uzvrati osmehom. — Baš mi je zanimljivo. A vama,

Stejsi? — Osmeh mu isčeze sa usana dok joj se obraćao.

— Jako zanimljivo — složila se Stejsi, prihvatajući izazov.

Ne obraćajući pažnju na vatru koju je videla u njegovim očima odmakla se

od njega. — Da li treba nešto da ti pomognem? — zapitala je Sendi.

— Ne treba, hvala — odvrati Sendi veselo, nesvesna tenzije koja je postojala

između njenih gostiju. — Sve je spremno Možemo da večeramo čim se

Majk pojavi.

— Evo me. Umirem od gladi, dušo.

Dušo. Srce. Lutko. Zar su ovde svi muškarci licemeri, pitala se Stejsi.

A kako bi zvučalo kada bi Rojk svojim dubokim glasom od srca govorio?

Na trenutak je gotovo čula njegov mek dubok glas kako joj nežno šapuće

reči Ijubavi dok se ona topi od zadovoljstva.

Stejsi Ernšo! Zar si sasvim poludela? Saberi se! Poslednja stvar koja ti je

potrebna jeste pažnja nekog muškarca, naročito ovakvog muškarca!

Pogledala je Rojka i istog trenutka se pokajala. Uporno je gledao dok mu je

Pompea CroWarez.Org

-19-

u očima plamtela požuda.

*

— Sasvim si poludeo, drugar! — rekao je Rojk sebi dok je Kejsovim

karavanom krivudao prema svom ranču.

Ranč. Ranije ga je svaki pogled na imanje ispunjavao zadovoljstvom. Noćas

je, međutim, osećao samo neku čudnu prazninu.

Stajao je sasvim mirno, ne želeći da naruši tišinu hladne noći. Zagledao se u

nebo posuto treperavim zvezdama. Shvatio je da ono što oseća prema Sendi

ne može da se poredi sa snažnim. razdirućim emocijama kojima ga je

ispunjavala Stejsi Ernšo.

— Prokletstvo! — promrmljao je i polako krenuo prema svojo] lepoj,

prostranoj kući. Primetio je svetlo na jednom prozoru. Znao je da ga je čula

Kesi Flanagan, njihova stara služavka.

— Rojk Larsone — počela je da ga prekoreva čim je kročio u kuću — zašto

nisi javio da dolaziš? Deluješ strašno umorno. Kad si krenuo iz Kalgarija?

— Rano jutros — odgovori on kratko.

Kesi je razrogačila oči. — Zar ti je tako dugo trebalo da stigneš od Kalgarija

do Montane? — čudila se.

— Nije — odmahnu Rojk glavom, otvarajući pivo koje je uzeo iz frižidera.

— Avion je sleteo kasno poslepodne. Na aerodromu sam naleteo na Sendi

Kejs, pa sam otišao s njima do ranča i zadržao se na večeri. Znaš i sama

kako to ide.

Nijednog trenutka mu nije smetalo što se on, vlasnik ranča, pravda svojoj

služavki. Za njega je Kesi bila i baka koju nikad nije upoznao, i majka koja

se preudala i ostavila ga kad mu je bilo deset godina.

— S njima? — čudila se Kesi.

— Molim? — upita zbunjeno Rojk.

— Kažeš da si otišao s njima. Zar je cela porodica bila na aerodromu?

— Ma ne! — lenjo se svalio u stolicu i ispružio noge. — Sendi je na

aerodromu čekala onu novinarku iz Filadelfije.

— A, tako. Pa kakva je? — upita Kesi, donoseći mu još jedno pivo.

Kakva je? Kao što sam i očekivao ... I kao niko koga sam do sada upoznao.

— Mlađa je nego što sam mislio

Pompea CroWarez.Org

-20-

— odgovori konačno. — I vrlo privlačna ... Ne, nije privlačna. Stejsi Ernšo je

zaista lepa žena.

— Jasno mi je — reče Kesi sa čudnim sjajem u očima.

— Ne, Kesi, nije ti jasno. Rekao sam da je lepa, spolja. Na prvi pogled odiše

prefinjenom lepotom i ženstvenošću. Prva reakcija... Muška reakcija jeste

želja da je zaštitiš. Ali njoj zapravo ne treba zaštita. Ona je tvrd orah.

— Rojk.

— Mrtav sam umoran — reče Rojk ljubeći je. — Spavaću nedelju dana —

šalio se — ili bar do šest ujutro. Laku noć!

— Laku noć — odgovori Kesi automatski, a zatim doviknu. — I dobro došao

kući!

— Hvala.

Kesi je stajala zabrinuto. Ovaj njen veliki dečko pati... I ona zajedno s njim.

Umorno se svalila u stolicu i zagledala u prošlost. Rojkovu prošlost. Od

prvog dana je bio njeno mezimče. Kad se on rodio Kesi je već dvadeset

godina radila u kući Larsonovih. Preuzela je domaćinstvo još dok je Dženi

Larson, Rojkova baka. bila živa.

Pošto su Dženi, a pet godina kasnije i Brendon Larson umrli, čitavo imanje

je nasledio njihov sin, dvadeset četvorogodišnji Brendon Larson mlađi. Sam

i usamljen on je mnogo vremena provodio daleko od ranča.

Kad se mladi Brendon konačno skrasio, doveo je mladu lepoticu iz Bostona.

Klarisa Larson, rođena Belmon, bila je svojeglava i razmažena i mrzela je

ranč od prvog dana. Tako je bilo i kad je rodila svoje prvo i jedino date.

Okrenula je glavu od bebe i lekar je mališana predao u brižne ruke Kesi

Flanagan.

A sada Kesin dečak pati. Osetila je bol u grudima, sećajući se njegovog

odrastanja. I ona i Mat Parker, upravnik imanja, trudili su se da dete ne oseli

majčinu nezainteresovanost. lako ga fizički nije maltretirala, Klarisa mu je

uskraćivala Ijubav, a to je još više bolelo. Otac ga je voleo, ali je bio su-

više zaokupljen sopstvenim nevoljama. Bio je ludo zaljubljen u Klarisu.

lako je Brendon bio slomljen kad ga je Klarisa napustila, Kesi je odahnula.

Konačno, mislila je dok je suznih očiju posmatrala zbunjenog dečaka,

konačno će Brendonom obratiti pažnju na sina.

Na žalost, stvari su krenule drugačijim tokom. Brendon se potpuno posvetio

Pompea CroWarez.Org

-21-

poslu i sticanju novca.

Brendon je umro kad je Rojk postao punoletan. Snu je ostavio ogromno

bogatstvo, ali samo materijalno.

Vraćajući se u stvarnost Kesi zabrinuta izađe iz kuhinje. Ona je dobro znala

da je pored visoke, snažne figure Rojk od svojih predaka nasledio i

sposobnost da duboko i nesebično voli.

Do sada je mislila da je Rojk svoje srce poklonio Sendi Kejs i na taj način

osudio sebe na život kakav je imao i njegov otac. Sada je, međutim, imala

drugu brigu.

Kakva li je ta novinarka iz Filadelfije? Da li je dovoljno čvrsta i oštra da

slomi Rojkovo srce?

Dok je Kesi razmišljala o prošlosti, Stejsi je mučila sadašnjost. Zavukla se u

krevet i dobro ušuškala, ali san joj nikako nije dolazio na oči. Mislila je na

Rojka Larsona.

Nemirno se vrtela u postelji Zašto je Rojk gleda sa tolikim prezirom? Zar

misli da je plitka i površna? Znala je da nije takva, ipak, bilo joj je važno šta

on misli.

Kakav je njen život? Prazan i besmislen? Shvatila je da joj je život dosadan.

To je razlog nezadovoljstva koje je od nedavno ispunjava.

Do vraga! Radi posao koji je više ne privlači. Druži se sa prijateljima koje

više ne ceni. Sluša majku koju više ne poštuje. Na neki neobjašnjiv način

Rojk Larson joj je pokazao da je njen život jedan veliki kompromis.

U nevolji si Stejsi, reče sebi svesna da Rojk Larson za nju predstavlja veliku

opasnost Na brzinu završi taj intervju i nestani odavde:

Zagnjurila je glavu u meki jastuk, pokušavajući da pobegne u san. Na sreću

bila je toliko iscrpljena putovanjem da je ubrzo zaspala.

Sledećeg jutra deca su je probudila pre nego što je planirala. Ali čim je

otvorila oči na usnama joj je zaigrao osmeh dok je slušala prigušene glasove

mališana koji su se iz sve snage trudili da budu tihi i ne probude je.

Kakvo prijatno buđenje pomislila je ustajući iz kreveta.

Još jedan za nju neobičan zvuk ulazio je u sobu. Cvrkut ptica. Možda je to

čitava ptičja porodica, razmišljala je.

Koliko malo poznaješ prirodu i njene simpatične stanovnike, prebacivala je

sebi.

Pompea CroWarez.Org

-22-

Deca su se i dalje prepirala u hodniku.

Kako U je to buditi se svakog jutra uz dečji žagor? Verovatno ima dana kad

Sendi poželi sve to da ostavi i da pobegne, zaključila je dok je išla prema

dnevnoj sobi. Ali svako ima takvih dana u životu.

Ušavši u kuhinju ispunjenu dnevnom svetlošću zatekla je Sendi kako uživa

pijuckajući kafu.

— Čujaš li? — upita Sendi tiho.

— Šta? — Stejsi ništa nije čula.

— Tišinu — uzdahnu Sendi. — Zar to nije divno? Mogu pola sata da uživam

u njoj dok se ne pojave moje male galamdžije.

Da li je to prigušeni glas nezadovoljstva, pitala se Stejsi razočarano.

Prihvatila je šolju kafe koju joj je Sendi ponudila. "Zašto je razočarana? Zar

nije to i očekivala? To je potisnuto nezadovoljstvo? Jeste. Ali mislila je da

će ga mnogo teže otkriti, razmišljala je dalje Stejsi.

— Sta želiš za doručak? — Sending pitanje je prenulo iz razmišljanja.

— Tost i sok od pomorandže — odgovori Stejsi pospano. — Bilo šta.

— Nisi baš ranoranilac — šalila se Sendi.

— Nisam — odvrati Stejsi smejući se.

— A ja sam ustala još pre dva sata — reče Sendi. pružajući joj čašu. — Ipak,

nikad se ne bih me- njala s devojkama koie žive u gradu.

— Zaista? — upita Steisi. Sendi očigledno niie bila nezadovoljna svojom

sudbinom. — Zar nikad ne poželiš da ostaviš sve i odeš? — zapita Stejsi.

Intervju je počeo. Obe su to znale.

— Sačekaj da završim doručak, pa ću doneti magnetofon i notes da mi nešto

ne promakne — šalila se Stejsi.

— Važi — sleže Sendi ramenima.

— Ali moraćeš da ideš za mnom dok ja obavljam svoie kućne poslove!

— Dobro! — klimnu Stejsi glavom. — Samo se ti drži svog uobičajenog

rasporeda.

Posle doručka Stejsi je donela magnetofon i notes iz svoje sobe. Sendi je

raspremala kuhinju. Time je počeo pravi maraton koji je Stejsi dobro

upamtila. Sendi je spremno i bez okolišanja odgovarala na sva pitanja, ne

prekidajući posao ni za jedan trenutak. Tek što je spremila kuhinju dotrčao

je mali Dejvid i umilnim glasom zatražio doručak.

Pompea CroWarez.Org

-23-

Stejsi je pijuckala kafu i postavljala pitanja dok je Sendi pripremala svom

sinčiću doručak, ali ga je stalno motrila dok je jeo, a zatim opet sve

raspremila. Maraton se nastavio. Dok je Sendi poslovala po kući, Stejsi je u

korak pratila sa svojim magnetofonom.

— Gde si rođena?

— Ovde, u Montani.

— Na nekom ovakvom ranču?

— Ne — odgovori Sendi, nameštajući krevet u spavaćoj sobi. — U stvari, ja

sam gradsko dete kao i ti. Rođena sam i odrasla u Bilingsu.

— Znači nisi mnogo znala o ran- čerskom životu pre nego što si se udala za

Majka?

— Skoro ništa. Radila sam u jednom osiguravajućem zavodu — odgovarala

je Sendi sada već na dvorištu hraneći živinu. — Bila sam čak odlična

sekretarica — reče bez lažne skromnosti. — S Majkom su me upoznale

provodadžije — reče pre nego što je Stejsi stigla i da je pita.

— Uskoro treba sejati — promrmljala je za sebe.

— Sejati? Šta? — iznenadi se Stejsi.

— Povrće — nasmeja se Sendi. — Ja gajim skoro sve vrste povrća koje

jedemo. Leti u bašti radim u kupaćem kostimu tako da u isto vreme i

pocrnim — reče uputivši se prema kući. — Uvek mi je bilo strašno dosadno

da ležim pored bazena i ništa ne radim.

Obe se nasmejaše. Zatim je Stejsi pratila Sendi dok je prostirala veš.

— Koliko dugo ste se ti i Majk poznavali pre braka? — pitala je Stejsi.

— Dve nedelje — odgovori Sendi iskreno.

— Dve nedelje? — Stejsi nije mogla da veruje.

— Dve nedelje — začuo se muški glas.

Okrenuvši se Stejsi ugleda visokog muškarca koji je stajao nehajno oslonjen

na vrata. Bio je to Rojk Larson. U tesno pripijenim, izbledelim farmerkama,

jakni i čizmama, i sa velikim kaubojskim šeširom na glavi izgledao je

prilično gr-ubo, ali istovremeno i veoma privlačno,

*

— Ja znam. Majk mi je dve nedelje punio uši pričama o ženi njegovih snova.

— A kako su moje dame danas?

— upitao je i pre nego su su one išta odgovorile primetio. — Vidim,

Pompea CroWarez.Org

-24-

zaokupljene ste intervjuom.

— Tačno — reče Sendi smešeći se.

— I, hvala na pitanju, dobro smo. Nisam te očekivala danas. — Nakrivila je

glavu. — Čemu možemo da zahvalimo za ovu posetu?

Stejsi je osećala kako je podilaze žmarci dok je gledala Rojka. Zračio je

snagom i muževnošću. Oborila je pogled da se ne bi susrela s podsmehom u

njegovim očima, podsmehom upućenom njoj.

— Dovezao sam vaš karavan. — Njegov duboki glas je uzbuđivao.

Stejsi mu ipak pogleda u oči. Činilo joj se da u njima čita šta on misli o njoj

i da je smatra suvišnom.

— Hoćeš li ostati na ručku? — upita Sendi, osmehujući mu se široko.

Ne! protestovala je Steisi u sebi.

— Hoću — reče on l.jubazno.

— Baš fino — dodala je Sendi. nestajući u kuhinji. Stejsi je i dalje stajala kao

ukopana, gledajući čoveka za koga je znala da joj je neprijatelj.

— Nimalo vam se ne dopadam, zar nije tako? — promrmljao je Rojk,

smešeći se prezrivo.

— Ja vas ne poznajem — odvrati Stejsi izazvana njegovom drskošću.

— A ni vi mene. Ali osećam da se ni ja vama ne dopadam.

— Ne baš — priznade on upola glasa. — I što je još važnije, nemam

poverenja u vas. — Prilazeći joj mumlao je. — Lepo sam vas upozorio. Ako

svojim glupim člankom bilo kako naudite Sendi, meni ćete odgovarati. A i

ja umem da budem jako opasan kad se razljutim.

— Hej. vas dvoie! — prekinuo ih je Sendin glas. — Ručak je na stolu.

— Dolazimo! — doviknu Rojk ljubaznim glasom, a zatim, nagnuvši se ka

Stejsi. procedi — da li ste me razumeli, gospođice Ernšo?

Steisi zadrhta. ali joj niie bilo ni na kraj pameti da se preda. — Ja se vas

nimalo ne plašim. Šta biste vi mogli meni da uradite?

Kad je videla njegov osmeh ostala je bez daha. Istog trenutka on je snažno

privuče sebi i vatreno poljubi.

Potpuno je bila paralisana u njegovom zagrljaju, osećajući da sva gori.

Priznala je sebi da je on zaista iako opasan kad se razljuti.

— Šta radite vas dvoje? — viknula je Sendi iz kuhinje. — Sve će se ohladiti.

Rojk polako oslobodi Stejsi iz svog zagrljaja. Na usnama mu je poigravao

Pompea CroWarez.Org

-25-

osmeh. Iako mu Stejsi nije uzvraćala poljupce sasvim sigurno je osetio kako

je drhtala od želje za njim.

— Šta ste ono pitali? — rugao se on. — A da. Šta bih ja mogao vama da

uradim? — Odmeravajući je od glave do pete reče podsmešljivim tonom. —

Mnogo, mnogo toga, gospođice Ernšo,što bi mene zabavilo, a vas sasvim

sigurno ponizilo. — Lice mu se smrklo. — Kao što sam vas upozorio ne

smete joj nauditi. — Okrenuo se i nehajno odšetao do kuhinje.

Stejsi je drhtala. Osećala je onaj već dobro poznati bol u želucu. U tom

trenutku priželjkivala je samo jednu stvar: da se negde sakrije dok je Rojk

ovde.

Trgla se. Zar ona? Slobodna, moderna žena da se sakriva? Ne! Ona je

sposobna sve da podnese i da mu desetostruko vrati.

Povrativši samopouzdanje ona uđe u kuhinju, osmehujući se na silu.

— Gde si do sada? — upita Sendi.

— Ja ... posmatrala sam oblake. Opasno se približavaju.

Odmahnuvši se od frižidera Sendi pogleda kroz prozor. — Biće kiše — reče

kratko.

— Možda će i sneg — reče Rojk-

— Prolećne mećave nisu retkost u ovim krajevima.

— Mećave? — upita Stejsi zaprepašćeno.

— Mogli bismo ostati odsečeni od sveta i nedelju dana. — Nastavi Rojk,

očekujući njenu reakciju.

Stejsi se trgla. Odsečeni od sveta danima! Pa, to je strašno! Poludeće ako se

to desi. Zabrinuto je gledala u nebo.

— Možda bi bilo najpametnije da što pre završite intervju i stignete na prvi

sledeći avion koji leti za Filadelfiju — začula je Rojkov glas iza sebe.

— Rojk Larsone! — Sendi je uzviknula. — Prestani da izazivaš Stejsi. Zatim

se okrenula ka Stejsi.

— Ništa ne brini. Meteorološka služba nije javila da će bili mećava.

Seli su za sto.

Prokletnik! Hteo je da je se što pre otarasi. Zašto mu je toliko stalo do toga?

Zašto se plaši da će ona pokvariti njegovu voljenu Sendi?

Kiptela je od besa.

Kakav je njihov odnos? To pitanje je mučilo, ali se ipak trudila da obrati

Pompea CroWarez.Org

-26-

pažnju na razgovor.

Pošto je Rojk svu pažnju poklanjao Sendi. Stejsi je mogla nesmetano da

proučava njegovo lice. Činilo joj se da zna šta on oseća prema Sendi, i to je

ispunilo osećanjem neke čudne praznine. Pred očima su joj se redale slike.

Zamišljala je

Rojka i Sendi kako se grle i kako se ljube.

To je smešno — prekorevala je sebe. Ti ne veruješ u romantičnu

Ijubav a kamoli u divlju, razdiruću strast.

Ali čime onda objašnjava svoju reakciju i na samu pomisao o vezi između

Rojka i Sendi.

Konačno je shvatila. Rojk Larson je mladić kakvog želi! Žudi za njim iako

joj se ne dopada. To je ludo.

Sendi ustade da raspremi sto i Stejsi pođe da joj pomogne.

— Ućutala si se, Stejsi! Nisi valjda zabrinuta zbog vremena? — upita Sendi

brižno.

— Pomalo. Po7.vaću službu za rezervacije na aerodromu da čujem da li ima

slobodnih mesta u sutrašnjem avionu. — Sendi pokuša da se protivi, ali je

Stejsi prekide. — Ne smem da rizikujem. Naravno, želja mi je da završimo

intervju — reče uz osmeh. Pogledala je Rojka i istog trenutka gorko

zažalila. Po njemu je sasvim jasno videla koliko želi da se ona što pre

izgubi.

Sendina reakcija je bila sasvim suprotna. — Ali, Stejsi! — uzviknula je. —

Rekla si da ćeš ostati ovde tri-četiri dana. Baš se lepo slažemo. Molim te,

razmisli. . .

— Gospođica Ernšo očigledno želi da ode odavde, Sendi — prekinuo je

Rojk.

Sendi je bila strašno razočarana dok je Stejsi kiptela od besa. On pokušava

da uveri Sendi kako ona odlazi sa ranča zato što joj je dosadno! A njoj

stvarno nije bilo dosadno sa Sendi i njenom porodicom. U stvari, da nema

Rojka istinski bi uživala. Ipak, nije se trudila da mu protivreči. Neka misle

šta im je drago.

— Žao mi je, Sendi, ali jako sam zauzeta i kad bih ostala samo jedan dan

duže nego što sam planirala, to bi poremetilo sve moje planove. — Prišla je

Sendi ne obraćajući pažnju na Rojkov podrugljiv osmeh. — Zaista bih

Pompea CroWarez.Org

-27-

volela da se još bolje upoznamo, ali nikako ne mogu da ostanem. Hoćeš li

mi pomoći da završim taj članak?

— Naravno da hoću — osmehnu se Sendi. — Zar ti nećeš otići da pomogneš

Majku? — obrati se tada Rojku. — Stejsi i ja imamo još dosta posla.

— Idem, idem! — nežno joj se osmehivao. — Ali, pripazi šta govoriš.

Siguran sam da će gospođica Ernšo zabeležiti svaku reč. — Oštro je

odmerio Stejsi.

Jedva se uzdržala da ga ne ošamari. U želji da pobegne od njega otišla je da

stavi malog Dejvida u krevet. Dok je išla hodnikom noseći u naručju već

usnulog dečaka čula je kako Sendi poziva Rojka na večeru. Zastala je

radoznalo da čuje njegov odgovor.

— Kako bih to mogao da odbijem? Hoćeš samo, molim te, javiti Kesi da

neću večerati kod kuće.

Ko je Kesi, do vraga? — pitala se Stejsi. Žena? Ljubavnica? Služavka?

Pažljivo je smestila malog Dejvida u krevet. Posmatrala je ljupko lice

usnulog deteta. Prvi put u životu pitala se kakav je to osećaj kad brineš o

malom, nejakom stvorenju koje je tvoja krv.

Trgla se. Šta se to s njom zbiva? Kakve su to misli? Privlačnost koju je

osećala prema Rojku još je mogla da razume. Ali, zamišljati kako bi

izgledalo imati dete? Stvarno je vreme da ode odavde!

Vrativši se u kuhinju, zatekla je Sendi kako pere sudove. Uzela je krpu i

počela da ih briše, nastavljajući istovremeno intervju sa Sendi.

Razgovor su prekinula deca koja su dojurila iz škole. Međutim čim su

završili ručak razišli su se po svojim sobama i one nastaviše razgovor.

Nekoliko puta Steisi uhvati sebe kako želi da pita nešto o Rojku. A šta bi

uopšte mogla da pita? Sigurno ne to da li je Rojk Sendin ljubavnik. A

upravo je to želela da sazna.

Veče se neprimetno spustilo. Rojk i Majk su stigli kući. Večera je bila

spremna i svi su bili na okupu.

Na Stejsino iznenađenje i deca su večerala s njima. Ali, njihovo prisustvo ni

jednog trenutka nije ometalo razgovor odraslih. Zapravo večera je prošla u

vrlo prijatnom raspoloženju.

Rojk i Majk su bili tako ljubazni da se ponude da okupaju decu dok one

raspremaju kuhinju. Stejsi je stajala u čudu.

Pompea CroWarez.Org

-28-

— Nisam mogla da zamislim Rojka u ulozi dadilje — priznade iskreno,

okrećući se prema Sendi.

— Što da ne! — uzviknu ona. — Rojk obožava decu. On će biti divan otac...

— namrštila se — ako se nađe žena koja će ga odvući pred matičara.

— Znači on nije oženjen — reče Stejsi.

— Naravno da nije! — Sendi je ispitivački pogledala. — Zar bi tako često

provodio večeri kod nas da je oženjen?

— Ja znam dosta oženjenih muškaraca koji retko večeri provode kod kuće.

— To mi se uopšte ne sviđa — reče Sendi, spuštajući sudove u sudoper.

Stejsi nastavi svoj intervju sa ,,profesionalnom” domaćicom.

— Zbog čega?

— Smatram da muž i žena treba da provode što više vremena zajedno. Zašto

se onda venčavati ako ti to ne odgovara?

— Ali ti ljudi skoro sve vikende i praznike provode zajedno — odvratila je

Stejsi. — Uglavnom — dodade tiho prisećajući se parova koji uvek

odvojeno provode odmor.

— Sjajno! — uzviknu Sendi. — Vikend-brak! Mora da to i njihovoj deci

savršeno odgovara!

— Ali, Sendi. ne shvataš. Ti ljudi su prezauzeti. Svi oni žele da stvore

uspešne karijere i zarade novac

— nastavi Stejsi da ih brani,

— Kao Majk i ja — podseti je Sendi, — Za Majka je karijera ranč, za mene

porodica. Iskreno govoreći ne bih se menjala ni sa jednom ženom, Za mene

nema lepšeg posla od brige za Majka i našu decu. To je karijera kakvu ja

želim — reče Sendi sa osmehom.

Stejsi nije sumnjala u Sendinu iskrenost. Ona jeste profesionalna domaćica,

ali i mnogo više od toga.

— Šta si se zamislila?

— Razmišljam o onome što si rekla — reče Stejsi, odlažući tanjire.

— I? — zainteresovala se Sendi.

— Mislim da si ti stvarno nešto posebno — reče Stejsi iskreno.

— O bože, znala sam! — šalila se Sendi iako joj je kompliment očigledno

godio. Iznenada se uozbiljila. — Znaš. od trenutka kad smo se upoznale

osetila sam da smo... Da nas nešto vezuje. — Tražila je Sendi reči. —

Pompea CroWarez.Org

-29-

Razumeš šta hoću da kažem?

— Srodne duše?

— Tačno! — uzviknu Sendi. — Upravo to!

*

Rojk je osećao neku čudnu uznemirenost dok je ležao u svom prostranom

krevetu. Već je bilo prošlo jedanaest sati kad je napustio Keisove i njihovu

šarmantnu gošću.

Zagledan u tamu pokušavao je da sredi svoja osećanja. Steisi ujutro odlazi, i

to mu je drago. Ali, u isto vreme, želeo bi i da ona ostane. Nije mogao da

shvati tako oprečna oscćanja koja su ga ispunjavala.

Rojk je stvorio svoju sliku o Stejsi čim mu je Sendi rekla za intervju. Tada

ga nije zanimalo kako ona izgleda nego kakva je osoba. Ubedio je sebe da je

prava guja.

Prevrćući se nemirno po krevetu oseti želju da je čvrsto zagrli, isto kao i

juče u avionu, ali sada iz drugih razloga.

Prokletstvo! Zbacio je sa sebe pokrivač. Znoj mu je orosio čelo. Osećao je

vatru u čitavom telu.

Tu, u tami, shvatio je da žudi za Stejsi Ernšo.Štaviše želeo je da i ona za

njim žudi istom žestinom. Ali, sudeći po njenom držanju ta mu se želja

nikad neće ispuniti.

Grom i pakao! besneo je u sebi.

Iz tih misli prenulo ga je ravnomerno dobovanje kiše.

Kiša! Ledena kiša! Bilo mu je jasno da Stejsi sada neće moći da otputuje.

Radost i potištenost su se mešali u njemu, beskrajno je želeo da ona ode

odavde, ali i da ostane. To ga je razdiralo.

Sedeći na krevetu Stejsi je takođe čula kako se kiša sliva niz staklo, ali nije

obraćala pažnju na to. Svu njenu pažnju u tim trenucima zaokupljao je Rojk

Larson.

Prisećala se sinoćnih događaja.

Udobno su sedeli pokraj vatre koja je veselo pucketala, Sendi i Majk na sofi,

a ona i Rojk u udobnim naslonjačama. Razgovor je ugodno tekao.

Stejsi se osećala kao da je među starim prijateljima. Pokušavala je da im u

Pompea CroWarez.Org

-30-

kratkim crtama oslika prednosti i mane gradskog života,

— Priznaćete da žena u gradu nije bezbedna kad se uveče sama nađe na ulici

— izazivao je Rojk.

— Svakako! — klimnula je glavom Steisi, a zatim dodala — ali mislim da to

nije karakteristično samo za grad.

Potom su uloge izmenjene. Njih troje su joj pričali o svom životu. Stejsi je

uživala slušajući njihovu priču i posmatrajući Rojka u isto vreme. Njegov

visok stas, široka ramena, uski bokovi, tamne sjajne oči... Upijala je svaki

detalj.

U neko doba Rojk ustade i priđe Stejsi, pružajući joj ruku.

— Dakle, odlazite ujutro. — Ispitivački je gledao.

— Da, rano ujutro.

Njegovi dugi prsti obavili su se oko njene sitne šake. — Onda laku noć i

zbogom.

— Laku noć, Rojk. Ja ... — mucala je, osećajući kako joj se krv uzburkala.

— I ne plašite se letenja — promrmlja Rojk, nagnuvši se prema njoj.

— Potrudiću se. — Sleže ona bespomoćno ramenima.

— Srećan put! Jedva čekam da pročitam vaš članak — reče on s osmehom

još uvek ne ispuštajući njenu ruku.

Sada, satima posle toga, Stejsi je sedela drhteći na svom uskom krevetu

zaokupljena mislima o Rojku. Da li da njegove reči shvati kao upozorenje ili

kao puku radoznalost, pitala se u nedoumici.

Tiho uzdahnuvši uvalila se u meku postelju i navukla pokrivač do brade.

Gusta pomrčina obavijala je čitavu sobu. Ona je i dalje bila na mukama.

Upozorenje. Naravno da je to bilo upozorenje Pa. on brine šta će ona

napisati o Sendi.

Sendi i Rojk.

Uveravala je sebe da među njima nema ničega. Sendi je zaljubljena u

Majka, to se odmah vidi. Rojk joj je samo izuzetno drag prijatelj.

A on, sigurno pati zbog neuzvraćene Ijubavi?

Stejsi je shvatila da se zaljubljuje u Rojka iako je njen razum odbijao svaku

pomisao na Ijubav.

Zatresla je glavom i naglo se uspravila u krevetu.

Idi kući i nemoj obmanjivati sebe! čula je glas razuma. Rojk te plaši zato što

Pompea CroWarez.Org

-31-

predstavlja iskušenje za tebe i tvoj dosadašnji način života. U suštini, više se

plašiš same sebe nego njega.

Stejsi je osećala da mora da pobegne. To je jedini izlaz. S tom mišlju je

utonula u san.

Ujutro je probudila neobična tišina. To joj je bilo čudno. Pomislila je da je

još rano i da ostali još uvek spavaju. Pogledala je na sat. Nije bilo jako rano.

Ustala je polako iz kreveta i obukavši se sišla pravo u kuhinju. Nije gledala

kroz prozor.

U kuhinji je zatekla Sendi. Miris kafe ispunjavao je celu prostoriju.

— Dobro jutro! — pozdravi je Sendi pospano. — Zašto si tako rano ustala?

— Dobro jutro! Mislim da me je probudila ova tišina. Gde su ostali?

— Majk je otišao čim je svanulo, a deca još spavaju — odgovori Sendi. —

Jesi il već pogledala kroz prozor? — Stejsi odmahnu glavom. — Čini mi se

da danas nećeš leteti avionom — prognozirala je Sendi.

Stejsi priđe velikom kuhinjskom prozoru i razmače zavesu. Zanemela je od

onog što je napolju videla. Led! Sve je bilo prekriveno glatkim, prozirnim

slojem leda.

— O, ne! — jedva čujno prozbori, ali Sendi to nije promaklo.

— Šta je tu je. — Sendi samo bespomoćno sleže ramenima. — Zato nisam ni

budila decu. Škola je zatvorena. — Dodala je tihim glasom.

— Možeš pozvati aerodrom da proveriš, ali ja sam sigurna da su svi letovi

otkazani.

Stejsi ode do telefona. Proverila je. Sendi je bila u pravu, svi letovi su

otkazani.

— Čak nemaju pojma kad će saobraćaj ponovo biti uspostavljen. — reče

Stejsi očajno.

Spustila se na stolicu naspram Sendi. — Kažu da mogu da dođem na

aerodrom i čekam! Bože, šta da radim? — uzdisala je Stejsi.

— Pa, ostani ovde — predloži Sendi, sipajući joj kafu. — I tako si planirala

da provedeš ovde nekoliko dana .. . Kartu uvek možeš da zameniš.

Ostati. Morala je sebi da prizina da zapravo želi da ostane i da želi ponovo

da vidi Rojka, bar još jednom.

Što da ne? Dan-dva i niie tako dugo.

— Ostaću — rešila je. — Ali, pazi. Iskoristiću to vreme da ti postavim još

Pompea CroWarez.Org

-32-

bezbroj pitanja — šalila se sada već bolje raspoložena.

— Samo izvoli! — nasmejala se Sendi

Deca su se igrala u svojim sobama. Majk se nije pojavljivao.

— Gde je Majk? Šta radi DO ovom vremenu? — upita radoznalo.

— Skuplja stoku. Ne sme ostati napolju po ovakvom vremenu, jer bi se

smrzla — objašnjavala je Sendi.

— Pre nego što su nam se rodila deca zajedno smo to radili — nastavi ona.

— Sad je Rojk s njim pomaže mu ...

— Zar on ne mora da pazi na svoju stoku? — upita Stejsi mršteći se.

— Naravno da mora. Ali, on ima radnike koji vode računa o svemu. Ipak.

nemoj misliti da Rojk ništa ne radi. On je stvarno izuzetno vredan i

sposoban rančer i divan prijatelj.

— Da li je često odsutan? — interesovala se Stejsi.

— S vremena na vreme. Osim o rancu on vodi brigu i o ostalim poslovima

koje mu je otac ostavio u nasledstvo.

Znači, Rojk je i poslovan čovek, a ne samo rančer. mislila je Stejsi. Baš je

svestran. Posle ručka Majk a Laura su otišli u svoje sobe. a mali Dejvid je

otišao na spavanje, dok su one raspremale kuhinju. Potpuno zaboravivši na

intervju, ćaskale su o svemu i svačemu kao stare prijateljice.

Teme su se smenjivale jedna za drugom. Odeća, pozorište, filmovi i još

hiljadu drugih stvari. Kako je vreme odmicalo Stejsi je osećala sve veću

bliskost sa Sendi. Čak joj je u poverenju ispričala i da je nezadovoljna

poslom, majkom i životom koji vodi.

— Ja sam zapravo kukavica. Želim promene, ali ih se plašim. — Jadala se

Stejsi dok se Sendi trudila da joj objasni kako je to problem većine ljudi.

Nešto kasnije mali Majk prekide njihov razgovor. — Mama, gledaj! Sneg!

— radovao se mališan. — Ni sutra neću ići u školu!

*

Veje sneg!

Ispravljajući se polako Rojk se zagleda u lake. lepršave pahuljice. Prvi sneg.

Ako dovoljno naveje ona će morati da ostane još nekoliko dana. Ta misao

ga ispuni zadovoljstvom i zebnjom u isto vreme.

— Hvala na pomoći, Rojk — prenu ga Majk. — Pozivam te kod nas na

Pompea CroWarez.Org

-33-

ručak! — reče otresajući sneg sa šešira.

— Nemam vremena — reče Rojk kratko. — Moram da proverim u kakvom

je stanju moje stado pre nego što padne mrak. — Zagledao se u olovnosivo

nebo. — Ništa od posla sutra — reče umorno.

— Izgleda! — dobaci Majk mašući mu rukom.

Put je bio prekriven ocaklinom od leda. Iako se svojski trudio da se

koncentriše na vožnju Rojkove misli su odlutale Stejsi njenom lepom licu

koje ga je toliko privlačilo.

Džip se odjednom zaneo i Rojk tiho progunđa Pazi šta radiš kauboju,

Izgubićeš glavu reče u sebi. Ipak pre no što se potpuno usredsredio na

vožnju obećao je sebi bar još jedan poljubac Stejsi Ernšo.

*

Trećeg jutra svoje posete Stejsi je pravo iz kreveta poletela ka prozoru.

Razmaknula je zavese i imala šta da vidi. Napolju je sve bilo prekriveno

snežnim pokrivačem, a nebo su prekrili teški sivi oblaci.

Svesna da se odavde skoro neće izvući Stejsi obuče farmerke i debeli vuneni

džemper, zviždućući izađe iz sobe i uputi se prema kuhinji. Kuhinja je bila

prazna. Sendi nije bila tu. Stejsi otvori frižider i naspe sebi čašu svežeg soka

od pomorandže. Sendi je nešto radila u vešernici, ali joj se uskoro pridružila.

— Znaš šta? Ja zapravo volim što je pao sneg i sprečio te da odeš. Baš mi je

lepo u tvom društvu! — rekla je veselo. — Majk jeste moj najbolji prijatelj,

ali ipak ima stvari koje možeš reći samo prijateljici.

Posle doručka Stejsi je rešila da se pridruži deci koja su u dvorištu uživala

praveći sneška. Otišla je u sobu, uzela svoj kožni kaput i pošla napolje. —

Deco, spremna sam! — do viknula im je.

— Ne možeš u tom kaputu na sneg! Uništićeš ga! — viknula je Sendi kada je

ugledala.

— Ništa mu neće biti! — odvrati Stejsi. — Osim toga, nemam šta drugo da

obučem. — Navlačeći neke kožne rukavice, Stejsi požuri prema vratima.

— Ne mrdaj odatle! — naredi Sendi i nestade iza jednih vrata. Vratila se

noseći veliku kariranu jaknu i tople rukavice. — Nećeš se valjati po snegu u

tom skupocenom kaputu. Evo, obuci ovo — reče pružajući joj stvari.

Napolju je sneg i dalje padao iako slabije nego jutros. Duboko dišući Stejsi

Pompea CroWarez.Org

-34-

je razgledala imanje. U daljini se nazirala kućica koju je izgradio još

Majkov deda. Iz razgovora sa Sendi saznala je da sada u njoj živi jedan

čovek, udovac, i njegov sin, obojica zaposleni na imanju.

"Prilično su nedruštveni” rekla joj je Sendi još prvog dana. ,,I Džekova

devojka odnedavno živi s njima. Ona im vodi domaćinstvo i kuva.”

"Zar ona nikad ne svrati do tebe?” pitala je Stejsi iznenađeno.

"Vrlo retko. Zima je bila oštra, pa nije nigde izlazila. Osim toga. mislim da

čeka bebu ’.

"Zaboga!” iznenadila se Stejsi. "Tako odvojeno od sveta! Šta ako joj se

nešto desi?”

"Pa, ja sam tu!” nasmeja se Sendi prekorno.

Sada, doli su joj veseli dečji glasovi odzvanjali u ušima, Stejsi se sa

divljenjem zagledala u kućicu. ,Ima li ona toliko hrabrosti i istrajnosti kao

ove žene? Da li bi i ona ovakav život prihvatila mirno, čak s veseljem, kao

Sendi?

Znala je da je navikla na udobnost i bogatstvo koje omogućava dobra plata u

velikom gradu. Da li bi ona mogla da se navikne na ovakav način života i

čak da ga zavoli?

Tiho uzdahnuvši okrenula se deci koja su je pozivala da im se pridruži u

igri.

Jutro je proletelo ispunjeno dečjim glasovima i smehom. Svaki čas su ulazili

u kuću da se za trenutak ogreju kraj peći i okrepe toplom čokoladom, a

zatim su ponovo jurili napolje. Posle nekog vremena društvo se smanjilo, jer

ih je Dejvid ostavio i otišao u svoju sobu. Bilo mu je dosta smrzavanja.

Posle ukusnog ručka tokom kojeg su mami prepričavali šta im se sve desilo,

mališani su izišli na grudvanje, a i Stejsi s njima iako je već bila prilično

umorna. Obula je čizme i požurila napolje. Čim je zakoračila u dvorište

prema njoj je poletelo bezbroj grudvi. Ali. ni ona nije ostajala dužna.

Nasmejani, zajapureni i veseli uživali su u igri.

— Ulazite unutra! — prekinuo ih je Sendin glas. — Zar ne vidite da se

sprema nevreme?

Majk i Laura gunđaiući uđoše u kuću. dok je Steisi ostala posmatrajući

zadivljeno približavanje nepogode.

Oblaci su zaklonili planine, vetar je brisao kovitlajući sneg. Stresla se od

Pompea CroWarez.Org

-35-

hladnoće, ali je i dalje stajala na istom mestu. U daljini je primetila da se

nešto kreće. Napregnuvši oči shvatila je da su to obrisi traktora koji se

polako probijao kroz sneg. Kad se zaustavio prepoznala je u njemu Majka i

Rojka.

— Pokušavaš da pocrniš? — zadirkivao je Majk. hitajući u toplu kuću.

— Ili da zaradite upalu pluća, Stejsi? — zaustavio se Rojk neposredno ispred

nje. Pogledom je klizio preko njenih obraza rumenih od hladnoće. — Znate,

to nije baš iako pametno — reče skidajući svoje rukavice postavljene

krznom. Gurnuvši rukavice u džep ispružio je ruke i počeo da joj zakopčava

jaknu. Polako. Dugme po dugme.

Lagano je privukavši sebi reče. — Trebalo bi da uđete u kuću. — Gledao je

pravo u oči.

— Znam — jedva je prozborila, bez snage da se oslobodi njegovih ruku.

Sledećeg trenutka on spusti glavu prema njenom licu. Uspela je samo tiho

da uzdahne. — Ne!

— Ovo sam obećao sebi — promrmljao je pre nego što su im se usne dotakle.

Nikad ovako nešto nije osetila. Nežno, meko, ali vrlo vešto, njegove usne su

se spojile s njenim u strastan poljubac.

Polako joj je razdvojio usne, očekivao je da će mu ona uzvratiti.

Stejsi je mislila da će eksplodirati od topline i slasti koje su je ispunile.

Osećala ga je svakim delićem svoga tela. Više nije mogla da se obuzda.

Uzvraćala mu je poljupce sa neizmernim uživanjem.

Polako joj je otkopčao jaknu, obavio joj ruke oko struka i snažno je

privukao na svoja čvrsta, široka prsa. Usne im se nisu razdvajale.

U ludom zanosu, dok joj je krv jurila žilama sklopila mu je ruke oko vrata i

privila se uz njega.

Ne osećajući ni hladnoću, ni vlažni sneg koji je padao po njima oni su

odlutali u vreli svet čulnosti. Ljubio je gladno i vatreno, upijajući slast

njenih toplih usana.

Osetila je kako mu se telo napinje od želje i strasti. Želeći ga. žudeći za njim

još se čvršće priljubila uz njega. U tom trenutku opijena strašću i vatrom

poželela je da je spusti na postelju od snega i uzme tu, u srcu oluje.

Od silne žudnje Stejsi zadrhta. Rojk je to osetio, podigao glavu i odmaknuo

se korak nazad.

Pompea CroWarez.Org

-36-

— Mora da sam poludeo — mrmljao je za sebe. — Pa vi ste se smrzli! Ako

vas odmah ne uvedem u kuću zaista ćete zaraditi upalu pluća. — Čvrsto je

zagrlivši poveo je prema kući.

Majk i Sendi su sedeli u kuhinji.

— Pobogu, šta radite napolju po ovakvom vremenu? — uzviknu Sendi.

gledajući ih onako promrzle.

— Uživamo u zalasku sunca — odvrati Rojk skidajući jaknu.

Osećajući kako joj obrazi gore, Steisi je skidajući sa sebe mokru odeću

izbegavala Sendin pogled.

— Uživali u zalasku sunca! Kako da ne! — gunđala je Sendi sipajući im

toplu kafu. — Hajde, popijte ovo — naredila im je. — To će vas povratiti.

— Meni treba nešto bolje — reče Rojk, spuštajući se lenjo na stolicu pored

Stejsi. — Od jutros nisam ništa jeo.

— Imam dobru večeru. Hoćeš li ti Stejsi? — reče Sendi, stavljajući činiju na

sto.

— Kafa mi je dovoljna — Stejsi odmahnu glavom, udišući prijatni miris

crnog napitka.

Nije prestajala da razmišlja o onome što se maločas zbilo, dok je on

izgledao potpuno ravnodušan.

Zar on tome ne pridaje nikakvu važnost? Zar je za njega to bilo samo

opuštam je posle napornog posla? Ili je, pitala se ojađeno, ona možda bila

samo zamena za ženu koju je on zaista želeo da ljubi?

Tražeći objašnjenje za Rojkov iznenadni izliv nežnosti. jedva je obraćala

pažnju na razgovor. Majk i Rojk su nešto pričali sa Sendi, ali nije bila

sigurna šta. Trgla se tek kad su njih dvojica ustali i krenuli da se presvuku u

suvu odeću.

— Meni prvo treba jedna topla kupka — izjavi Majk. — Hoćeš li i ti, Rojk?

— Ne — Rojk odmahnu glavom.

— Stejsi sva drhti. Neka se prvo ona okupa.

— Ne! — protivila se ona. — Samo vi idite, ja ću ostati da pomognem Sendi.

Stejsi je zaista i dalje drhtala, ali ne toliko od hladnoće koliko od SOPstvenih

razmišljanja.

Rojk je za trenutak oklevao, a zatim se uputio za Majkom.

— Šta ste vas dvoje radili napolju tako dugo? — upita Sendi čim su njih

Pompea CroWarez.Org

-37-

dvojica izišli.

— Ništa... Gledali smo kako pada sneg — slaga Stejsi neubedljivo.

— Ma šta mi reče! — uzvrati Sendi smejući se. Nije joj promaklo Stejsino

iznenadno rumenilo.

Stejsi je brisala poslednji tanjir kada je do nje dopro Rojkov glas.

— Sad ste vi na redu, Stejs.

Stejs. Pošla je u sobu dok joj je

njegov glas odzvanjao u ušima, Stejs. Niko je do sada nije tako zvao.

Dopalo joj se to ime.

Kada je ušla u kupatilo duboko je udahnula. Prostorija je bila ispunjena

njegovim mirisom, i to u njoj probudi sećanje na njegove zagrljaje i

poljupce kojima je malopre obasuo. Pustila je vrelu vodu. Kad je kada bila

skoro do vrha puna vode svukla je svoju mokru odeću. ušla u vodu i istog

trena osetila kako joj se svaki mišić opušta. Utonula je u razmišljanje.

Ležala je tako. ne osećajući vreme sve dok je hladnoća nije prenula. Izišla je

iz kade, umotala se u veliki mekani peškir i otišla u svoju sobu.

Obukla je finu zlatnožutu suknju i meki vuneni džemper boje čokolade, što

je stvaralo vrlo lep kontrast. Jedva primetno se našminkala i oštrim

pokretom četke prošla kroz meke kovrdže. Stala je pred ogledalo i kritički

se odmerila. Nije loše, pomisli bez lažne skromnosti.

Kada je izišla iz sobe iznenadila je tišina koja je vladala u kući. Do malopre

su se deca glasno igrala u dnevnoj sobi. Naravno, najveću galamu je i ovaj

put stvarao mali Dejvid.

U dnevnoj sobi je zatekla Majka i Rojka koji su tiho razgovarali. Bilo joj je

odmah jasno da pričaju o poslovima. Od Sendi i dece, među, tim, nije bilo ni

traga.

Kao da je osetio njenu blizinu Rojk se okrenuo i ugledao je kako ulazi u

sobu i seda na kauč.

— Deca su legla — reče Rojk kao da joj je čitao misli — a Sendi si je neke

stvari. — Rojkov osmeh je uzdrmao. — Ubedio sam je da ćete moći sami da

se zabavite neko vreme

— upitno je pogledao, Stejsi samo klimnu glavom. — Takođe sam je ubedio

da ćete s uživanjem skuvati kafu za Majka i mene — dodade oklevajući. —

Hoćete uspeti? Da skuvate kafu, mislim?

Pompea CroWarez.Org

-38-

U tom trenu Stejsi je osetila neodoljivu želju da ga ošamari, ali u isto vreme

i da ga ljubi. Prikrivajući zbunjenost samo se nasmešila i ustala, nameštajući

kosu svojim vlažnim dlanovima.

Ušla je u kuhinju, stavila vodu za kafu i zagledala se kroz prozor dok je

čekala da voda provri. Sneg je i dalje vejao.

Nije čula Rojka kad je ušao za njom. — Divan prizor. — Iznenada je začula

iza sebe Rojkov duboki glas. Sva je pretrnula.

Zagledana kroz prozor nije bila svesna da Rojk posmatra nju, a ne sneg.

— Da — promrmljala je.

— I uzbudljiv — dodade on tiho.

Uzbudljiv? Možda. Ali to nije prava reč.

— Hm! — promrmljala je odsutno suviše svesna njegove blizine i topline

koja je zračila iz njegova tela, ne obraćajući više pažniu na sneg. Već samo

njegovo prisustvo, njegov meki glas bili su dovoljni da je ispune

zadovoljstvom.

— Sendi mi je rekla da ste nezadovoljni — on ponovo progovori — svojim

poslom, kućom... zapravo načinom života u celini.

Steisi se trže. Sendi mu je to re- kla? Sve? Osetila je to kao izdaju. Zatvorila

je oči, boreći se da sakrije tople suze. Prvi put je ona nekome poklonila

svoje poverenje i poverila se, a taj neko je sad izneverio. Bila je povređena.

Ipak. odmah se okrenula prema Rojku.

— Sendi nema pravo da vam priča bilo šta o meni! — odlučno uzviknu.

— Ona je zabrinuta za vas — odvrati Rojk. — Želi da vam pomogne, ali ni

sama ne zna kako.

— To nije oprav ...

— Ali, zato ja znam — prekide je on.

Stejsi mu se zagleda u lice. Njen bes se najednom pretvorio u zbunjenost.

— Molim?

— Ja znam kako da vam pomognem — reče on mirno.

Stejsi mu se ponovo zagleda u lice. Na njemu nije bilo ni traga

podsmešljivosti. Govorio je sasvim ozbiljno, čak previše ozbiljno. To je

pobudilo njenu radoznalost.

— Kako? — upitala je.

— Znam da ste novinar — reče Rojk. — A da li ste i hroničar?

Pompea CroWarez.Org

-39-

— Hroničar? O čemu to govorite?

— uzviknu Steisi nestrpljivo

— Važno mi je da znam da 1i umete hronološki da sredite činjenice —

objasni Rojk.

— Naravno da umem! — prasnu ona, — Ali, zašto je to uopšte bitno?

— Bitno je za ono što ću vam predložiti - odgovori on mirno.

Rojk hoće nešto da joj predloži?!

— Mogu li da čujem vaš predlog, molim vas — reče ona ledeno,

— Ništa nezakonto niti nemoralno! — uveravao je dok mu je na usnama

igrao zagonetan osmeh. —

Predlažem vam brak - Ne obraća

jući pažnju na njen zaprepašćen izraz lica. produžio je — brak iz računa,

tako da kažem.

— Pa, vi ste poludeli! — Steisi je drhtala od besa. Htela je da pobegne od

njega, ali joj on prepreči put.

— Dosta je bilo igre — procedila je kroz zube. — Molim vas pustite me da

prođem.

— Neću! — potpuno joj je zagradio prolaz. Osećala se kao u klopci.

— Ja se ne igram, Stejsi. Dozvolite da vam objasnim.

— To bi vam bilo najpametnije, gospodine Larson — reče ona ledeno. —

Jedva čekam da čujem to objašnjenje.

Rojk se trudio da ostane miran. — Dobro! Čujte moj plan. Imam gomilu

dnevnika, zapisa i beležaka koje su vodili moji preci, počevši od prvih

Larson ovih koji su se nastanili u Montani. Želim da se oni uobliče u

porodičnu hroniku. — Rojk zastade za trenutak, a zatim još brže nastavi. —

Taj posao će biti dug i naporan. Ako pristajete na ... nagodbu, posao je vaš,

Imaćete na raspolaganju ne samo moju radnu sobu nego čitavu kuću —

Rojk napravi kratku pauzu — kao i moje ime.

Stejsi razrogači oči od iznenađenja. Nije mogla da veruje sopstvenim ušima.

— Dakle? — konačno prozbori Rojk.

— Zar vam ne bi bilo mnogo iednostavnije da platite nekoga ko bi vam to

uradio? — upita ona još uvek zbunjena.

— Ne bi.

— Zašto?

Pompea CroWarez.Org

-40-

— Zato što smatram da je došlo

v reme da se oženim — reče on mirno. — želim da dobijem sina koji će

naslediti čitav moj imetak i mislim da to ne treba dalje odlagati. — Is-

pitivački je pogledao. — Da li ste zainteresovani?

— Vi ste stvarno ludi — prošaputa ona s gnušenjem. Nikad u životu nije

videla ovakvu hladnokrvnost i bezočnost!

— Možda — reče on. — Ipak, mislim da sam sve vrlo inteligentno zamislio.

— Onda se naši pojmovi o inteligenciji jako razlikuju! — napala ga je Stejsi

šokirana njegovom drskošću.

Iako je bio uzbuđen ton mu je ostao nepromenjen. — To je zato što se vi

rukovodite emocijama, a ne logikom — reče on s ironijom u glasu. — Vaše

viđenje braka je romantično, a moje realističko.

— Realističko? Šta to znači? — žustro upita Stejsi.

— Vi ste vrlo lepi — reče on zbunjujući je svojom otvorenošću — a ni ja

nisam neprivlačan, zar ne?

— Vrlo dobro znate da niste! — prekide ga ona.

— Oboje smo prilično inteligentni

— nastavi on suvo. Znači, stvorićemo jedno lepo i inteligentno dete.

— Pre nego što je uspela bilo šta da mu odgovori on dodade. — To je

jednostavna računica.

Zar je računica dovoljna za brak!

Taj čovek nije normalan! Vlažeći svoje suve usne. Stejsi odlučno reče. —

Ovaj razgovor je potpuno besmislen. — Pokušavala je da u to uveri i sebe i

njega. — Nisam ni sanjala ...

— Razmislite — insistirao je Rojk, čvrsto sklopivši svoje duge prste oko

njene ruke.

— Ali _ — Nije uspela da završi misao.

— Stejsi! — Rojk duboko uzdahnu.

— Jedino što tražim od vas jeste da o tome dobro i trezveno razmislite. To je

častan predlog. Nećemo ništa izgubiti. Naprotiv, udružujući snage možemo

samo dobili. Molim vas razmislite.

Svesna da je Rojk neće ostaviti na miru dok mu ne obeća da će razmisliti

ona klimnu glavom. — U redu, Rojk. razmisliću. Kad je videla osmeh na

njegovim usnama, prasnula je. — Ali već znam kako će moj odgovor glasiti.

Pompea CroWarez.Org

-41-

Rojk se odmače od nje, a ona pođe prema štednjaku. — Zapamtite, Stejsi,

razmislite dobro i trezveno — ponovio je.

Stejsi je drhtala od uzbuđenja. Jedva je uspela da sipa kafu u šolje.

— Koliko ste mi vremena ostavi

li za razmišljanje? — hladno ga je upitala.

— Koliko hoćete — dobaci on preko ramena, uputivši se prema dnevnoj

sobi.

Posle dvadesetak minuta pojavila se Sendi. — Šta radiš tu sama? — upita

Stejsi koja je sedela zagledana u jednu tačku.

— Razmišljam — odgovori Stejsi odsutno. O čoveku koji je spreman da se

oženi sa ženom koju ne voli pošto ne može da ima onu koju voli.

— Moraću da te prekinem — reče Sendi uz osmeh. — Zamisli, ova dvojica

su opet gladni!

— Šta ćemo im spremiti? — upita Stejsi, trudeći se da deluje pribrano.

Dok su jeli ukusne sendviče i ispijali pivo Majk upita — zar ne ideš kući.

Rojk?

— Ne! — odgovori Rojk. Stejsi shvati da su njene nade bile uzaludne. —

Neću moći da se probijem kroz sneg. Ujutro ću odjahati do svog ranča.

Stejsi je proklinjala svoju lošu sreću. Bila je na strašnim mukama. Na

trenutke je čak padala u iskušenje da prihvati tu glupu ponudu. Toliko ga je

želela.

To veče beše pravo mučenje za nju. Osetila je veliko olakšanje kada su se

već oko deset sati razišli po svojim sobama pošto su Majk i Rojk iziavili da

su umorni i da ih sutra očekuje naporan dan.

*

Sledeće jutro Stejsi se probudi sa bolom u želucu, prvi put otkako je na

ranču. Možda joj je to od piva? Ne, nije! Dobro je znala šta je pravi uzrok.

Nekoliko trenutaka je preturala po koferu dok nije našla tablete protiv

kiseline. Odmah je jednu progutala.

Provela je pola noći razmišljajući

o Rojkovoj uvredljivoj ponudi! I što je najgore, uhvatila je sebe kako sve

više prihvata njegove argumente! Mora da je poludela!

Ustala je iz kreveta, obukla farmerke i poslednju čistu bluzu koju je imala i

Pompea CroWarez.Org

-42-

pogledala kroz prozor. Sunce! Odskočilo je već visoko na nebu i svoiim

blistavim zracima uvuklo se u njenu sobu. Možda će avioni uskoro poleteti,

ponadala se.

Ali, ona nije želela da ode. Nije ni morala da ode. Dovoljno je samo da

prihvati Rojkovu ponudu i onda će ostati ovde.

Pa, ti si potpuno sišla s uma, rekla je sebi.

Ne dolazi u obzir pomisli izlazeći iz sobe.

Razmišljala je o poslovima koji je čekaju kod kuće. Prvo će napisati članak

o Sendi Kejs. a zatim će se potruditi da nešto promeni u svom načinu života.

Preseliće se u novi stan, naći novi posao i nove prijatelje. Znala je da to sve

neće ići nimalo lako.

Kad je sišla u kuhinju zatekla je Sendi sa decom.

— Dobro jutro! Posluži se — reče Sendi s osmehom na licu, hraneći malog

Dejvida.

— Dobro jutro! — otpozdravi Stejsi. — Kakvo divno jutro!

Posmatrajući Sendi kako se bavi decom, Stejsi oseti iskru zavisti. Sendin

život je tako ispunjen. a njen tako isprazan, pomislila je s gorčinom.

Ali i njen život bi mogao biti ovakav. Dovoljno je samo da kaže da.

Ti ne želiš da odeš! čula je glas iz dubine svoje duše, Kaži da! Udaj se!

Ne mogu! Njegovo srce pripada drugoj ženi. Slušala je glas razuma.

Ustala je i otišla do telefona.

— Jesi li rezervisala kartu za avion? — upita Sendi zabrinuto.

— Da! Rezervisala sam kartu za večerašnji let. Naravno ako uspem da se

probijem do aerodroma.

— Zar zaista moraš da ideš? — upita Sendi.

— Zaista moram — odgovori Stejsi kratko.

— Onda ćeš sigurno uspeti da se probiješ do aerodroma — reče Sendi tužno,

a zatim promeni temu razgovora.

Sati su se nizali jedan za drugim i najzad je došlo vreme da počne da se

pakuje. Otišla je u sobu i otvorila kofer. Tek što je počela da slaže stvari kad

uđe Sendi.

— Dobila si telegram — reče pružajući joj komad papira.

Stejsi pogledom preleti tekst a zatim ga još jedanput pažljivo pročita.

"Džems i ja smo se jutros venčali. Proslavićemo kad se vratimo kući.

Pompea CroWarez.Org

-43-

Mama”.

Tako znači, pomisli Stejsi umorno. Ništa je više neće zadržati pod istim

krovom s njima. Nije da ne voli Džemsa. ali ovo je pravi trenutak da se

odvoji i počne novi život.

Iz tih razmišljanja trže je kucanje na vratima. Očekivala je Sendi, ali se na

vratima pojavio Rojk.

— Sendi mi je upravo rekla da odlazite — reče on suvo.

— Da! — Stejsi nije imala snage da mu objašnjava.

— Znači, vaš odgovor je ne. — Namrštio se. — Odbacujete pravo rešenje za

svoje probleme. Zašto, pitam se?

Stejsi brzo ustade i priđe prozoru.

— To ionako ne bi uspelo, Rojk — uzdahnula je. — Znam mnogo njih koji

su brzopleto uleteli u brak. ali su se ubrzo gorko pokajali. — Zaćutala je za

trenutak. — Pa mi se čak i ne poznajemo. Kako bi to uopšte moglo . . .?

— Odmah ću vam reći kako — prekide je Rojk tiho. — Uspeće zato što

svako od nas tačno zna šta dobija. Uspećemo, jer neće biti razočaranja i

izneverenih očekivanja.

Duboko udahnuvši Stejsi zausti da nešto kaže, ali se već sledećeg trenutka

predomislila. Znala je da bi rekla ne.

— Dakle? — Rojkov glas je i dalje vrlo ljubazan. — Da ili ne?

— Da!

Teško je reći ko je od njih dvoje bio više iznenađen ovakvim odgovorom.

Iako je znala da je majčin telegram u mnogome doprineo ovakvoj njenoj

odluci, to nije bio jedini raz- log. Rešila se da prihvati sve što joj nudi. sve

dok to podrazumeva i njega samog.

Posle trenutnog iznenađenja Rojk se pribra i polako joj priđe. Nežno je

uhvatio za ruku. — Mislim da nećeš zažaliti — promrmlja on.

Već sam zažalila, mislila je Stejsi dobro znajući šta sve taj pristanak nosi.

Kao da joj je čitao misli Rojk iznenada postade vrlo poslovan.

— Imam ideju — reče ustajući joj ruke. — Organizovaćemo sve kao da si

odbegla za mene.

— Ali... To je besmisleno ... — uzviknu Stejsi.

— Ni najmanje — prekide je on.

— Zapravo, to se savršeno uklapa u naš plan. U našem slučaju veridba bi bila

Pompea CroWarez.Org

-44-

potpuno besmislena. Tebe očekuju kod kuće u Filadelfiji zar ne?

— Da. — Stejsi samo klimnu glavom.

— U tom slučaju ljubav je najbolji izgovor. Reći ćeš da je to bila ljubav na

prvi pogled i da nismo mogli da čekamo.

To je već bilo previše za Stejsi. Zar je potpuno izgubila razum kad je

dozvolila sebi da se upusti u ovu farsu?

Posle izvesnog vremena stojeći nasred sobe u luksuznom hotelu Stejsi je

polako film događaja vraćala unazad.

Rojk je sa neverovatnom lakoćom i spretnošću iscenirao njihovo "bekstvo”.

Sendi i Majku je saopštio da će je on odvesti na aerodrom. Ali, to je bilo

samo donekle tačno. On je odvezao na aerodrom, ali umesto u avion za

Filadelfiju ukrcali su se u avion za Las Vegas,

Kad su stigli Rojk je odveo u neku crkvicu gde su se, u prisustvu

najamljenog svedoka, venčali. Ceremonija je bila vrlo kratka i obična.

Stejsi se osvrtala po luksuzno nameštenoj sobi. Zapravo je sve ovo što se

dešava toliko nestvarno! Bila je na ivici histerije.

Njegova hladna, poslovna ponuda, brzina kojom je sve to organizovao, ova

soba koja joj se nimalo nije dopadala. jasno su govorili kakva osećanja on

gaji prema njoj.

U šta se to upustila, mislila je ljutito. Zašto je pristala na ovu lakrdiju? Rojk

uopšte ne želi nju! On želi Sandi! Ona je tu samo kao zamena! Jedva je

zadržala jecanie.

Pred očima joj ukazalo Sendino uvek vedro i nasmejano lice. Nevolja je u

tome šio Stejsi prema njoi nije mogla da oseća mržnju, čak ni ljubomoru.

Naprotiv, za ovih nekoliko dana iskreno je zavolela.

Stisnuvši usne u očajanju začula je korake koji su se približavali hodnikom.

Bio je to Rojk.

— Izvini što je soba ovakva Siguran sam da ti se nimalo ne dopada ali nisam

mogao ništa da učinim. Hotel je popunjen do poslednjeg mesta. Priznajem

da ovo nije baš pravi ambijent za prvu bračnu noć.

Stejsi se strese zbog njegovih poslednjih reči.

— Mogli bismo otvoriti ovaj šampanjac — nastavio je on, — Kuća časti.

Zagledana u prostrani bračni krevet kružnog oblika Stejsi pomisli da će joj

koji gutljaj šampanjca dobro doći da lakše podnese sledećih nekoliko sati.

Pompea CroWarez.Org

-45-

Rojk veštim pokretom otvori šampanjac i nasu ga u čaše.

— Za uspešno ostvarenje naše pogodbe! — nazdravio je.

Uvređena ovakvom zdravicom, Stejsi na brzinu ispi svoju čašu. Pošto još od

ručka ništa nije jela, vino joj je odmah udarilo u glavu.

I pored toga poželela je još jednu čašu. Rojk joj nasu još penušavog

šampanjca,ne komentarišući ništa.

— Verujem da ste nervozni, gospodo Larson — zadirkivao je.

— Ja ... — Stejsi zamuca, vlažeći svoja suva usta. — Nikada do sada nisam

bila udata. — Konačno je uspela da izusti.

I ne samo to. Ona zapravo još nikad nije bila sa muškarcem. A dvadeset pet

joj je godina. Sada su se u njoj mešala osećanja straha i iščekivanja.

Spustivši na sto svoju dopola ispijenu čašu Rojk joj polako priđe. Netremice

je posmartao svojim tamnim, dubokim očima. Divio se njenoj skladnoj

figuri. Uživao je u njenoj lepoti.

— Ni ja ... — reče on nežno, uzimajući čašu iz njene hladne ruke —

moraćemo zajedno da se privikavamo na to.

To je najviše i mučilo. To što nikada ranije nije iskusila.

Zagledala se u njega. Pitala se šta on misli. Da li možda veruje da ona ima

bogato znanje iz te oblasti? Pitanja su joj se rojila u glavi.

Sudeći po ponašanju. Rojk je očigledno smatrao vrlo iskusnom. Nežno je

uhvatio za ruke i poveo prema prostranom, ovalnom krevetu koji je bio

prekriven ružičastim satemskim pokrivačem. — Hodi, Stejsi — mrmljao je

nerazgovetno. Strast je zračila iz njega.

Pustio je njene ruke i počeo mirno, polako da se svlači, gledajući ispod oka

u nju dok je nepomično stajala pokraj kreveta. Zaista, ona je bila toliko

zbunjena da je stajala kao od majke rođen. Stejsi ga je pogled od njega i bez

daha je posmatrala kako se lagano oslobađa odeće. Jakna, pulover, košulja,

pantalone. Stvari su ležale po podu nemarno razbacane. Rojk je sad već

bivao zbunjen njenom ukočenošću, ali je nastavio da se skida. Ostao je kao

od majke rođen. Stejsi ga je posmatrala razrogačenih očiju, diveći se

njegovoj nagosti i lepoti. Nije mogla da skine pogled s njegovog divno

isklesanog tela. Ostala je bez daha.

Rojk je bio prvi muškarac koga je Stejsi videla bez i jedne krpice na sebi.

Uživajući u tom veličanstvenom prizoru, pogledom je ispitivala svaki

Pompea CroWarez.Org

-46-

milimetar njegovog tela. Osećala je kako je obuzima strast. Toplina joj se

širila telom. Mislila je da će izgoreti. Žudela je za njim kao nikad do tada.

— Sada je moj red — prošaputa on promuklo. — Skini se, Stejsi! — Pošto je

ona i dalje nepomično stajala on podiže ruke i dugim, veštim prstima poče

da joj otkopčava haljinu. Kada je otkopčao i poslednje dugme Stejsi

ustuknu. — Ne! — uzdahnula je.

— Dozvoli mi — prošaputao je on glasom punim žudnje.

Dok joj je srce poigravalo ispunjeno strahom i iščekivanjem drhtala je

osećajući kako Rojk nežnim, usporenim pokretima skida deo po deo njene

odeće. Nije imala više ništa na sebi.

— Prelepa si — mrmljao je, pos matrajući je zadivljeno. Njegov vreli pogled

klizio je preko njenih oblina. — Lepša si nego... — Nije završio misao.

Spustio joj je na vrat svoj strasni poljubac. Nežno je milujući i utiskujući

poljupce u njenu meku kožu zaboravio je da postoji išta drugo na ovom

svetu.

Ona je, međutim, iako zahvaćena plimom strasti razmišljala o nečemu. Da li

je hteo da kaže da je lepša nego Sendi, pitala se dok je polako spuštao na

krevet. I sama pomisao da je možda u pravu nanosila joj je ogroman bol.

Stare sumnje su je ponovo obuzele i vatrena žudnja koju je nekoliko

trenutaka ranije osećala počela je postepeno da iščezava.

Ona nije ništa drugo nego zamena za ženu koju njegovo srce voli i želi. Ta

misao toj je brujala u glavi i nikako nije mogla da je se oslobodi - Izvini.

Ležeći na leđima pored Rojka, Stejsi zatvori oči da bi skrila suze koje su joj

iznenada zamaglile vid.

Početak njihovog braka bio je pravi fijasko, a krivica leži isključivo na njoj.

Optuživala je sebe.

Rojk je bio vrlo nežan, pažljiv i, očigledno, iskusan. Njeno telo je žudelo da

mu se poda. ali njen razum je to odbijao, podsećajući je stalno na jednu

crnokosu, uvek nasmejanu mladu ženu. Time je bol koji je osećala bio još

jači. U očajanju je pokušala da se izmakne, ali Rojk više nije mogao da se

zaustavi.

Sada ga je jedva nazirala kroz suze koje su joj se polako kotrljale niz lice.

Rojk se zagledao u nju. — Ne treba da se izvinjavaš — On duboko

Pompea CroWarez.Org

-47-

uzdahnu. — Ja sam taj koji duguje izvinjenje. Povredio sam te i stvarno mi

je žao.

U očima mu se videlo da zaista tako i oseća.

Odmakao se od nje. Ustao je iz kreveta i počeo da šeta po sobi.

— Ali, dovraga, Stejsi! — Zaustavio se pored prostranog kreveta.

— Zašto mi nisi rekla da nikad do sada nisi bila sa muškarcem? — upitao je

nervozno.

Njegov ton je pogodio. Obrisala ja suze i uspravivši se u krevetu zagledala

se u njega. — A zašto si mislio da jesam? — upita ona ojađeno.

— Pa, moraš priznati da dvadeset petogodišnje device nisu baš jako česta

pojava — reče on s ironijom u glasu. — sudeći po tvom ponašanju i

stavovima mislio sam ...

— Pogrešno si mislio! — preseče ga Stejsi ljutito,

— Tačno, i sada se toga jako stidim — uzvrati on. Nervozno je šetao po sobi.

Ličio je na uznemirenu životinju u kavezu. Išao je s jednog na drugi kraj

sobe ubrzano dišući.

Konačno je seo na ivicu kreveta pokraj nje. Nežno je gledao. U očima mu se

videlo žaljenje i molba. — Sledeći put nećeš osetiti nikakav bol. — Obećao

je. Ispružio je ruku i pomilovao je po obrazu. Koža joj je bila meka i vlažna

od suza. — Neću te prisiljavati. Kada osetiš da je došao trenutak sama dođi

u moju sobu.

U njegovu sobu? mislila je Stejsi. osvrćući se zbunjeno po sobi.

— Kada budemo kod kuće, na ravno. — Nasmejao se njenoj zbunjenosti. —

Dok smo ovde moraćemo da delimo ovu sobu i ovaj krevet.

— Koliko ćemo se zadržati ovde u Las Vegasu? Da li si već uplatio za više

dana.

— Ostaćemo bar još jednu noć — reče on. dok su mu usne poigravale od

zadovoljstva. — Odavno nisam bio u Las Vegasu — produžio je. — Ako

nemaš ništa protiv sišao bih malo dio kockarnice. — Za trenutak je zaćutao,

a zatim reče mršteći se. — Možda ću tamo biti bolje sreće.

Sreća ga je zaista služila. Hrpa žetona pred njim bivala je sve veća. Rulet se

vrteo i... njegov broj je ponovo dobio!

Iznenada se našao u centru pažnje... uglavnom žena! Nasmejavši se preko

ramena jednoj devojci koja je stajala iza njega i posmatrala ga nastavio je

Pompea CroWarez.Org

-48-

igru.

Međutim, jedina žena s kojom je želeo da podeli svoju radost nije bila nigde

u blizini. Verovatno joj je sve ovo dosadno mislio je.

Uzvik oduševljenja trgao ga je iz razmišljanja. Prosto neverovatno! Njegov

broj je ponovo dobio!

Dao je znak da izlazi iz igre. Pokupio je žetone i ustajući od stola nehotice

gurnuo jednu mladu ženu koja je upravo u tom trenutku prolazila tuda.

— Oprostite molim vas — promrmljao je iako je bio siguran da krivica nije

njegova.

— Oprostite vi meni! — par smaragnozelenih očiju gledao je u njegovom

pravcu. — Ja sam kriva!

Znam. Pomislio je Rojk u sebi.

Njegova slučajna poznanica u stopu ga je pratila dok se probijao kroz

gužvu. Pogledao je ispod oka dok mu je na licu igrao zadovoljan osmeh.

Bila je vrlo lepa, negovana i doterana. Prava profesionalka.

Gde je Stejsi, do vraga? nervirao se.

Ponovo je pogledao prema zelenookoj. — Jeste li za piće? Ja častim, večeras

me je služila sreća — rekao je unapred znajući kakav će odgovor dobiti.

— Prijalo bi mi. Hvala! — reče ona uz osmeh koji je otkrivao niz pravilnih

belih zuba.

Ono što bi tebi najviše prijalo, dušo, jesu ove šuškave novčanice, mislio

je Rojk umorno dok su pogledom tražili gde će sesti.

Seli su u najbliži separe. On je naručio pivo, a ona koktel. Sve vreme nije

prestajala da brblja, ali Rojk je bio suviše obuzet svojim mislima da bi

obraćao pažnju na njenu priču. Uostalom. mogao je i pretpostaviti da mu

verovatno priča svoju izmišljenu biografiju.

Razmišljao je o svemu što se desilo otkako se venčao sa Stejsi. Vraćao je u

sećanje sliku po sliku. Ipak, povremeno je klimao glavom i ubacivao neke

svoje opaske, trudeći se da ne zanemari u potpunosti svoju novu poznanicu.

Kakva je on budala, prebacivao je sebi. Povredio je Stejsi, jedinu ženu koja

mu nešto znači. Ali, kako je uopšte i mogao pretpostaviti tako nešto?

S vremena na vreme i dalje se osmehivao svojoj sagovornici iako je i dalje

razmišljao o svojim problemima. Zašto je bio tako nagao? šta se to s njim

zbiva? Zar je toliko želi da je morao da je natera na brak?

Pompea CroWarez.Org

-49-

Da, priznao je sebi. On je stvarno neizmerno želi. On je zaljubljen u svoju

ženu iako je taj brak samo nagodba. To je zaista smešno! Ali njemu nije do

smeha.

I dalje je sedeo zadubljen u svoje misli i ispijao pivo. Skoro je potpuno

zaboravio na ženu koja je sedela prekoputa njega. Niti je gledao u nju, niti je

slušao njeno brbljanje.

— Gospodine? — iznenada ga trže njen glas.

— Hm? — promrmljao je zbunjeno. Bio je ljut što ga je prekinula u

razmišljanju.

— Znate li ovu damu? — upita ona, pokazujući rukom iza njegovih leđa.

Primetio je da su joj ruke meke, a nokti dugi i negovani.

Okrenuvši se. Rojk pogleda preko ramena i srete Stejsine plave oči koje su

ga hladno odmeravale.

Do vraga, samo mu je još to trebalo! Da ga vidi s drugom ženom!

Odjednom je bio ljut i na nju, i na sebe, i na čitavu situaciju u kojoj su se.

našli.

— Da — odgovori najzad.

Rojk ustade i ponudi Stejsi stolicu. — Pridruži nam se, Stejsi, Upravo

slavimo moju kockarsku sreću.

— Hvala, hoću! — hladno mu se osmehnula, gledajući graciozno na

ponuđenu stolicu. — Šteta što ova mlada dama upravo odlazi.

— Izvinite! — procedi ona ustajući i brzo se udalji, odlazeći prema gomili.

— To nije bilo lepo s tvoje strane — zadirkivao je Rojk Stejsi zadovoljan

njenim postupkom i lakoćom s kojom je sve izvela.

— Ali je bilo nepoohodno — nasmeja se Stejsi ironično. — Kao tvoja

supruga osećam obavezu da zaštitim tvoje tek stečeno bogatstvo.

— Kao prava žena. — Nije mogao, a da ne bude sarkastičan. — Možda hoćeš

da ti ga predam ma dalje čuvanje?

Ako je mislio da će je raskraviti ovakvim šalama prevario se.

Ona s gnušanjem okrete glavu i zagleda se u posetioce. Gomila sveta tiskala

se oko stolova. Sve je bilo šareno, bleštavo i raskošno. Na svakom koraku

osećao se miris novca.

Rojk se nervirao uprkos nastojanjima da se opusti. Bili su tu već tri dana, ali

su se vrlo malo viđali. Njena uzdržanost ga je iritirala. Njegov povređeni

Pompea CroWarez.Org

-50-

ponos terao ga je da često bude sarkastičan i grub. Međutim, ona ni na to

nije reagovala.

Izlazila je iz sobe samo za obroke. Ostalo vreme je provodila pres lušavajući

trake, čitajući beleške i završavajući članak o Sendi Kejs. Pošlo ga je

završila poslala ga je poštom svojoj urednici. Međutim, pre toga je dala

Rojku da ga pročita i da da svoju saglasnost.

Tek danas pristala je da siđe s njim u kazino, ali se izgubila čim je on seo za

sto i počeo da igra. Otišla je da se zabavi igrajući na automatu. Ubacila je

žetone i s uzbuđenjem gledala kako se znakovi slažu. Žetoni su nestajali, a

dobitka nije bilo. Ona danas nije imala sreće.

Posmatraiući je sada preko čaše Rojk je potišteno uzdisao. Kajao se što je

tako prenaglio. Da je nije požurivao na brak možda bi ona vremenom i

svojevoljno pristala? Možda bi tada noći provodili zajedno, u ljubavi i

milovanju, uživajući jedno u drugom, a ne kao sada.

Ali sada je bilo prekasno razmišljati o tome.

Nije mogao da čeka. Da je čekao sigurno bi je izgubio. Ona bi se vratila u

Filadelfiju i zaboravila na tamo nekog rančera Rojka Larsona. A ovako?

Ovako je bar u njegovoj blizini.

Ispraznio je čašu do dna i spustio je na sto. — Hajdemo odavde — reče

odlučno.

Videvši Stejsin iznenađen pogled dodade. — Iz Las Vegasa, mislim. .Vreme

je da odemo kući.

Njihov brak traje samo nekoliko dana. a već je očisledno da je potpun

promašaj, mislila je Stejsi sa gorčinom dok su malim avionom leteli prema

Bilingsu. Novi problemi su je toliko pritiskali da je potpuno zaboravila na

svoj strah od letenja. Nije ni primetila kad su uzleteli i kad su stigli. Bar

neka korist od svega ovoga, mislila je posle s ironijom.

Sendi. Razmišljala je kako će Sendi reagovati na sve ovo što se desilo, na

njihovo "bekstvo” i venčanje. Opet je uzdahnula.

Otvorila je oči i zagledala se u njegov profil. Ono što je videla izazvalo je

pravu plimu osećanja u njenom telu. Kako je želela da zaboravi na sve brige

i dileme u njegovom snažnom zagrljaju! Kako je želela da prisloni glavu na

njegove snažne grudi, da oseti na sebi njegove nežne poljupce! Kako je bol-

no čeznula za potpunim sjedinjenjem! Znala je da bi to moda osetiti samo

Pompea CroWarez.Org

-51-

predajući mu se cela.

"Dođi u moju sobu.” Te reči su joj već tri dana odjekivale u ušima.

Da li 6e ikad skupiti dovoljno hrabrosti da to učini? Plašila se da neće. Ona

ga voli. Njene misli uvek lete njemu. Ona ga želi. Svaki njegov dodir za nju

je uživanje. Ali pomisao da predstavlja samo zamenu za drugu ženu, ženu

koju on zapravo voli, proganjala je i mučila. To će je uništiti, osećala je.

— Šta ćeš uraditi sa svojim stvarima?

Rojkovo neočekivano pitanje trglo je iz razmišljanja.

— Kojim stvarima? — upita zbunjeno.

— Svojim stvarima — ponovio je on razdraženo. — Stvarima koje su ti

ostale kod kuće, u Filadelfiji.

— A, s tim stvarima?! — osvestila se. — Nijednog trenutka do sada nije

pomislila na to! — Pa, ne znam. Mislim da bih mogla javiti mami da mi ih

pošalje.

— Kad će se ona vratiti sa putovanja?

— Krajem nedelje. Zašto te to toliko brine? — upita Stejsi nervozno.

— Možeš je zamoliti da ti pošalje stvari kada je budeš zvala da joj saopštiš

srećnu vest — reče Rojk ironično.

Srećnu vesti Zaista je srećna, mislila je Stejsi ogorčeno. Ipak, uzdržala se

bilo kakvog komentara i samo kratko upitala. — Šta će biti s mojim kolima?

— Može da ih zaključa u garažu ili da ih proda. Kako želi. —

Nezainteresovano je slegnuo ramenima.

— Na ranču ima nekoliko kola koja ćeš moći da voziš.

— Ali nijedna od tih kola nisu moja! — protestovala je ona tvrdoglavo.

— Dobro, kupiću jedna samo za tebe — reče Rojk, streljajući je pogledom.

— Samo nemoj od sitnice praviti veliki problem, molim te.

Njegov glas je zvučao odlučno i upozoravajuće i ona se prisilila da mu ništa

ne odgovori. Pa. mislila je ojađeno, kao da nisi znala ko će biti gazda u

celom ovom poduhvatu! U mislima je videla svoju majku koja je sve

muškarce sa kojima je živela vukla za nos. Stejsi. bar u tom pogledu, nije

bila ni nalik na nju! Zažalila je zbog toga. Ali, iskreno govoreći nije mogla

da zamisli bilo koju ženu koja bi Rojka uspela da vuče za nos.

Na Stejsino zaprepašćenje posle kratkotrajnog prilagođavanja sasvim se

lepo uklopila u život na ranču, Prijalo joj je to prostranstvo, ti obični ljudi i

Pompea CroWarez.Org

-52-

taj svež vazduh.

Kao i većina pre nje i ona je od srca zavolela Kesi Flanagan čim je

upoznala. Na njenu veliku sreću Kesi joj je uzvraćala istom merom.

Kad su saznali za njihovo venčanje Sendi i Majk su bili zapanjeni, ali iako

radosni. Steisina majka je bila prosto šokirana i jedva je poverovala u ono

što je čula.

Kako to misliš, udala si se? — osula je ona paljbu preko telefona.

— Ko je taj Rojk Larson? Šta uopšte znaš o njemu? I šta ja da kažem

Bredliju? — zasula je pitanjima.

Da, to je njoj najvažnije. Šta će da kaže Bredliju, mislila je Stejsi ogorčeno.

Kad je konačno spustila slušalicu osetila je da je iscrpljena, ali zadovoljna.

uspela je da ubedi Virdžiniju da joj pošalje njene stvari.

Prvu sedmicu na ranču Steisi je provela privikavajući se na svoj no

vi dom i upoznajući se sa svima redom, počevši od Kesi i Mata Parkera

preko svih ostalih radnika zaposlenih na imanju do Rojkove sekretarice koja

je bila supruga jednog od kauboja. Ona je imala sopstvenu kancelariju koja

se nalazila odmah iza kuhinje.

Krajem nedelje Rojk je odveo da joj pokaže svoju radnu sobu, — Ovde ćeš

raditi — rekao je hladno, prilazeći starinskom ormaru od tamnog masivnog

drveta da bi iz donje fioke Izvukao nekoliko debelih knjiga.

— To su dnevnici i zapisi mojih predaka o kojima sam ti govorio —

okrenuvši se prema njoj predao joj je glomazne knjige u ruke. — To je

kompletna istorija familije Larson.

— Na licu mu se pojavi vragolast osmeh. — Svih Karsona, osim mene. Ja

sam suviše leni da bi se bakćao vođenjem dnevnika i sličnih stvari.

Leni Rojk! Steisi se jedva uzdržala da se ne čudi glasno.

Naravno, nije mu poverovala. Za ovih nekoliko dana ona je od svih ljudi

koje je sretala na ovom imanju slušala samo priče o tome kako je Rojk

sposoban i vredan. Setila se da joj je to i Sendi neprestano ponavljala tokom

njenog boravka na njihovom ranču. Bio je očigledno veoma omiljen i cenjen

među ovim ljudima.

— Misliš li da će sređivanje ovog materijala u jednu porodičnu hroniku

moći dovoljno da zaokupi tvoju pažniu i da zadovolji tvoje prohteve? —

izazivao je Rojk. Još uvek ne znajući kako da se odnosi prema tom čoveku,

Pompea CroWarez.Org

-53-

svom suprugu, koji se tako lako od potpunog stranca pretvarao u divnog

prijatelja. Steisi se još uvek držala na distanci, — Hoće - odvratila mu je

hladno. — Sigurna sam da neće biti većih poteškoća s tim poslom, — Dok

je to govorila njegovo lice se ponovo smrklo. Zato, prihvatajući kniige iz

njegovih ruku ona kratko reče — odmah ću ih prelistati ako nemaš ništa

protiv.

— Ne sačekavši njegov odgovor, Stejsi se uputi u svoju sobu.

Svoju sobu. I dalje čvrsto držeći knjige u naruči u stajala je nasred prostrane

spavaće sobe i tužno se osvrtala oko sebe. Bila je to lepa soba, prostrana,

lepo nameštena i svetla, i bila je njena, samo njena. To je upravo ono što je

mrzela. Svake noći ležala je sama na velikoj, mekoj, udobnoj postelji,

utonula je u perje i razmišljanje. To je takođe mrzela. Posle deset dana braka

i isto toliko usamljenih noći, često probdevenih u suzama, osećala je potrebu

da vrišti od muke i bola. Naravno, nije to učinila. Staviše govorila je sve

manje i sve tiše. Gušila je svoja osećanja i patila u samoći.

Svake noći Stejsi je ležala u krevetu svakim delićem svoga bića. želeći da

izađe iz tog kaveza i ode u Rojkovu sobu, u njegovo naručje. Znala je da bi

tamo mogla da nađe smirenje, melem za dušu, makar za nekoliko sati. I

svake noći uskraćivala je sebi tu radost i zadovoljstvo.

Rojk je ne voli. Ona mora da spava. sama. Te misli su je gušile.

Brižljivo vođene beleške Rojkovih predaka pune zanimljivih i neobičnih

podataka zaokupile su Stejsinu pažnju od prvog trenutka. S velikim

uživanjem ih je proučavala, bolje rečeno gutala. Već je bila pri kraju drugog

toma kada se u njenoj glavi rodila jedna zanimljiva ideja. Isprva je odbacila

kao neostvarljivu. ali što je dalje odmicala sa čitanjem ta ideja joj se sve

češće i sve više nametala. S podacima koji su bili skriveni na požutelim

stranicama dnevnika mogao bi se napisali divan istorijski roman! Posebno je

zanimljiv bio dnevnik koji je vodila Rojkova prababa Elizabeta, žena kojoj

je pošlo za rukom da ukroti prvog Rojka Larsona. Rojkovog pradedu

graničara.

Da. Elizabetini zapisi su jedna zaista predivna priča. U stvari, oni se već

nalaze u jednoj objavljenoj knjizi!

Dok je cunjala po svojoj novoj radnoj sobi, Stejsi je slučajno uzela u ruke i

jednu debelu knjigu koja je ležala na Rojkovom pisaćem stolu. Videvši ko je

Pompea CroWarez.Org

-54-

autor dela njeno lice zasija od oduševljenja. Te večeri je bila nestrpljiva,

čekajući Rojka da se vrati kući. Čim je kročio unutra prišla mu je.

— Da li mogu da odnesem ovu knjigu u svoju sobu? Želela bih da je

pročitam. Mislim da je vrlo interesantna — pitala je pružajući mu je.

— Knjigu profesorke Danam? Naravno da možeš. — Rojk joj se sada prvi

put u poslednjih nekoliko dana nasmešio. — Zapravo i sam sam nameravao

da ti je preporučim pošto se u njoj nalazi čitavo jedno poglavlje posvećeno

mojoj prababi

— reče on. — Jesi li već znala za to?

— Nisam. — Stejsi odmahnu glavom. — Ali poznajem Džosiku Danan.

Intervjuisala sam je upravo u vreme kada je radila na toj knjizi. Profesorka

Danan je izuzetna žena briljantne inteligencije i bogatog obrazovanja.

— Znam. Provela je ovde nekoliko dana dok je prikupljala materijal za svoju

knjigu — reče Rojk polako, odmeravajući je drsko od glave do pete. —

Profesorka Danan je jedna od retkih žena koja je uspela da razvije svoje

intelektualne sposobnosti. izrazi svoju individualnost, a u isto vreme i da

sačuva ženstvenost.

Iako izazvana i revoltirana njegovim recima Stejsi nije stigla ništa da kaže

pošto je Rojk odmah produžio. — Dve emancipovane žene. tako slične u

mnogim pogledima, ali ipak jako različite u nekim bitnim stvarima.

— Šta pokušavaš da kažeš? — pitala je Stejsi Ijutito.

— Smatram da je Džesika Danan briljantna, lepa i prijatna, sa urođenim

razumevanjem za ljude i njihove potrebe. Ti si, međutim, do sada pokazala

da si samo brijantna i lepa. — Rekavši time sve što je želeo Rojk se okrene i

dugim, odlučnim koracima izađe iz sobe.

Iz nekog neobjašnjivog razloga, koji nije ni pokušavala da razume, Rojkova

uvreda na račun njene ženstvenosti podstakla je Stejsi da se i sama okuša u

pisanju.

Čim je počela posao je u potpunosti zaokupio i nije obraćala pažnju na

druge stvari. Nije bila sposobna da proceni koliko je ono što piše dobro ili

loše, ali uprkos toma žurila je krupnim koracima dalje. Koristeći porodične

zapise, naravno s izmenjenim imenima, Stejsi je pažljivo gradila priču o

porodici koja se još u vreme nastajanja Amerike nastanila u ovim divljim

predelima neizmerne lepote.

Pompea CroWarez.Org

-55-

Dok su lepi prolećni dani prosto leteli Stejsi je sve više vremena provodila

zatvorena u Rojkovoj radnoj sobi za pisaćim stolom, okružena gomilom

papira.

Rojk je sve više vremena provodio van kuće. Iako već iscrpljena napornim

radom Stejsi nije mogla da prisili sebe da ustane od stola i odmori se bar na

kratko.

Sredinom leta završila je prvu verziju teksta i, osećajući da će to biti pun

pogodak, nastavila je da radi s nesmanjenim žarom. Radila je vrlo naporno,

deset do dvadeset sati dnevno, i nastojala da se ne obazire na okolinu koja je

smatrala da je to njen način borbe protiv usamljenosti koju je osećala u

svotu novom domu.

Kesi je iz dana u dan gunđala i dobronamerno je grdila. Sendi joj je uporno

telefonirala i pozivala je u posetu. Rojk, međutim, jedina osoba koja je

mogla da joj se približi, svakim danom bio je sve dalji i uzruaniji, i ponašao

se kao da je ne primećuje.

Dva dana posle praznika rada. sva ustreptala od uzbuđenja i zadovoljstva,

Stejsi je poslala svoj rukopis uredniku jedne od najvećih izdavačkih kuća u

Njujorku. Iako je bila svesna mogućnosti da im se njen rad ne dopadne, bila

je sigurna da će ga makar pročitati. Razočaranje je stiglo istog trenutka

kada je svoj rukopis ubacila u poštansko sanduče, iznenada je bila slobodna,

suviše slobodna, i nije znala šta će sa sobom. Nije bilo ničega što bi

zaokupilo njenu pažnju tako da joj je suviše vremena ostajalo za naporna i

mučna razmišljanja. Počela je da strepi od Rojkove reakcije kada otkrije da

ona sve ovo vreme nije provela sređujući porodičnu istoriju Larsonovih

nego radeći nešto sasvim drugo.

Želeći da pobegne od svojih strepnji odjednom je postala vrlo aktivna na

drugim poljima. Išla je nekoliko puta u grad u kupovinu, družila se s ljudima

— koji su svi, bez izuzetka izuzetno cenili Rojka, pisala opširna pisma

majci i svojim starim prijateljicama i čak vrlo često pomagala Kesi u

kućnim poslovima i velikom spremanju.

Jednom takvom prilikom Kesi joj je ispričala čitavu priču o Rojkovom

detinjstvu, njegovoj usamljenosti i potrebi za roditeljskom ljubavi. Bila je

to prilično tužna priča.

Iza maske koju on nosi krije se izuzetno nežna i osetljiva priroda

Pompea CroWarez.Org

-56-

— rekla joj je Kesi setno.

Sve do sada Stejsi je živela u uverenju da Kesi ne zna šta se zbiva između

nje i Rojka. Međutim, Kesine reći su pokazale da je bila u zabludi.

— Ja ne znam tačno šta se među vama dešava, kakvi su vaši odnosi, i svesna

sam da me se to zapravo i ne tiče, ali vaolm Rojka kao rođenog sina i

sigurna sam da od života zaslužuje nešto bolje. — Izrekavši ovo Kesi stade

prekrštenih ruku i zagleda joj se pravo u oči.

— Bolje od mene, hoćete da kažete? — pokuša Stejsi da se protivi.

— Nisam to rekla — prekori je Kesi. — A nisam to ni mislila. Ono što

tvrdim jeste da neko od vas dvoje mora da napravi prvi korak. - Njen

osmeh je zračio mudrošću. — I, složila se ti ili ne, mislim da ćeš to morati

da budeš baš

— Ali zašto? — protestovala je Stejsi. — Kesi, ne shvatate li kakvoj se

situaciji mi nalazimo. — Posle kratke pauze produžila je — mada više

nisam sigurna ni da ja shvatam. Ali, verujte mi, nema nikakvog razloga da

ja preduzmem bilo kakve korake — zastala je. — Osim da se vratim u

Filadelfiju — dodala je tiho.

— Kome su potrebni razlozi? — insistirala je stara služavka. — Možda sam

stara, ali još uvek mogu sa sigurnošću da prepoznam zaljubljenu ženu.

Stejsi je imala neprijatan osećaj da ova žena svojim pronicljivim očima

prodire u najskrovitije kutove duše.

Sa setnim osmehom na usnama Kesi nastavi. — Iako je mladima teško da

prihvate tu činjenicu, još uvek živimo u svetu muškaraca.

Stejsi zausti da nešto kaže, ali stara služavka produži nepopustljivo.

— Ja ne kažem da je to pravedno, ali tako je. Budućnost donosi promene i

svaki pametan čovek svestan je toga. Ali, šta on onda radi? Brani svoje

pozicije. — U očima joj se videlo da ima razumevanja za to.

— Ali... Ali... — Stejsi odmahnu glavom. — Ja ... ne, shvatam šta hoćete da

kažete.

— Kako ne shvataš? To je vrlo jednostavno, dušo. Ti predstavljaš dah

budućnosti, a on tradiciju i kao tipičan staromodni muškarac želi da ti njemu

priđeš.

— Ali zašto bih? — protivila se Stejsi žustro.

— Zato što ga voliš.

Pompea CroWarez.Org

-57-

*

"Zato što ga voliš.”

Noćima su joj u glavi odjekivale te reči. Stejsi je sebi još davno priznala da

je zaljubljena u Rojka, ali je tek sada počela da shvata kolika je dubina te

Ijubavi. Da li je Kesi u pravu? Zar Rojk zaista želi da ona njemu priđe?

"Neću te prisiljavati Stejsi. Kad osetiš da je došao trenutak sama dođi u

moju sobu.” Prve bračne noći mislila je da njegove reči nemaju dublje

značenje. Sada se, međutim, pitala da li je on zaista mislio više nego što je

rekao.

Čak iako je njen brak potpuni promašaj postojala je jedna stvar zbog koje

nije požalia što je ostala u Montani. Čitajući porodične dnevnike Larsonovih

i rad profesorke Danan, došla je do vrednih spoznaja o sebi samoj i ženama

uopšte.

Naučila je da je uvek bilo žena koje su cenile svoju nezavisnost i

individualnost, samo što su takve uvek stajale u pozadini. Žena prvog Rojla

Larsona bila je rame uz rame s njim dok su od divljine u kojoj su se naselili

stvarali dom. U poređenju s teškim i mučeničkim životom koji je vodila

Elizabeta Larson Stejsin je izgledao kao prijatna, neobavezna avantura.

Stejsi je konačno shvatila da je predstava koju je ona imala o slobodnoj,

emancipovanoj ženi bila u potpunosti zasnovana na primeru njene majke.

Sada je, međutim, uvidela da njena majka zapravo uopšte nije slobodna žena

nego, naprotiv, žena sputana sopstvenim strahom i nezadovoiljstvom.

Odjednom joj je postalo kristalno jasno da njena majka i pored sve svoje

samouverenosti i odlučnosti, i pored svih ljubavnika koje je osvajala, a

zatim odbacivala, nikad neće biti istinski slobodna. Samo je Virdžinija

Ernšo mogla da oslobodi stega Virdžiniju Ernšo.

Na kraju, Stejsi je došla do zaključka da je od svih žena koje poznaje Sendi

Kejs verovatno najslobodnija. Na kraju krajeva, Sendi je pred sobom imala

više mogućnosti i sama se opredelila za ovakav način života. Setila se da je

to žena o kojoj je njena urednica Toni sa puno prezira govorila kao o

profesionalnoj domaćici. Po

Stejsinom mišljenju Sendi je bila i suviše zauzeta, ostavljajući sopstveni trag

na već utabanoj stazi da bi se obazirala na one koji su pokušavali da je sa te

staze skrenu.

Pompea CroWarez.Org

-58-

Nije ni čudo što Majk tako otvoreno obožava Sendi, jer ona je zaista žena u

punom smislu te reči. Nije čudo ni što je Rojk toliko voli.

Upravo ova poslednja misao često je i bolno oživljavala u Stejsinoj glavi i

sprečavala je da načini prvi korak, da priđe Rojku, iako je u dubini duše to

želela.

Zato je Stejsi svoje sate i dane ispunjavala, obavljajući raznorazne poslove.

Išla je u kupovinu, posećivala poznanike, pomagala Kesi i svim sidama se

trudila da što više izbegava susrete sa svojim suprugom.

Prošlo je već mesec dana otkako je svoj rukopis poslala izdavaču u

Njujorku.

Čitav dan je provela u gradu idući sa Sendi iz jedne prodavnice u drugu.

Kad je stigla kući, pola sata pre večere, uletela je u kuhinju i zadihano

upitala — imam li vremena da se na brzinu istuširam?,

— Ne moraš žuriti — odgovori mirno Kesi koja je nešto radila otoo

štednjaka. — Rotk ionako još nije stigao kući.

Kada je on uopšte kod kuće? mislila je Stejsi dok je žurila hodnikom.

Uspela je da čuje Keed koja je doviknula iz kuhinje. — Poštu sam ti stavila

na pisaći sto!

— Hvala! — odvrati Stejsi. — Pregledaću je pre nago što odem kupatilo.

Uletevši kao bez duše u Rojkovu radnu sobu nestrpljivo je birala po gomili

pošte koja je ležala na sredini stola. Bilo je tu računa, nekoliko reklamnih

listića, pismo od majke, pismo od Toni i poslednji broj njenog časopisa. Tek

kad je uzela novine u ruke Stejsi primeti i poruku ispisanu Kesinim čitkim

rukopisom. Poruka je glasila da je Marša Del telefonirala i zamolila da joj se

Stejsi javi.

Dok je čitala poruku ruke počeše da joj se tresu. Pročitala je još jednom.

Nije bilo dileme. Marša Del je bila urednik u izdavačkoj kući kojoj je Stejsi

poslala s-voj rukopis! Trenutak kasnije, ispunjena strepnjom i nadom, Stejsi

vlažnom rukom uze telefon i okrete broj koji je bilo zapisan na papiru.

Razgovor je trajao više od pola sata.

Izdavač hoće da kupi njenu knjigu, njenu knjigu! Uslovi koje joj je Marša

ponudila zaprepastili su Stejsi. Nije to očekivala mi u najluđim snovima.

Naravno, Marša je upozorila, postoje neki delovi koje bi još trebalo doterati,

ako Stejsi nema ništa protiv. Naravno da nije imala ništa protiv! Marša je bi-

Pompea CroWarez.Org

-59-

la zadovoljna. Za nekoliko nedelja poslaće joj ugovor.

U euforičnom raspoloženju, nesposobna da poveruje u ono što se upravo

desilo, Stejsi je i dalje zurila u telefon sve dok je Rojkov duboki glas nije

vratio u stvarnost

— Sa kim si to razgovarala? — upitao je.

Stejsi se okrete i ugleda ga kako stoji na vratima sa svojim velikim šeširom

navučenim do očiju, u pamučnoj košulji i farmerkama prašnjavim od posla.

Izgledao je umoran, nervozan, i nekako opasan.

— To ... bio je to urednik — pokuša Stejsi na brzinu da objasni.

— Jedan urednik iz Njujorka — dodala je neuverljivo.

— Tvoj prijatelj? — upita on strog0.

— Pa, ne baš prijatelj — odugovlačila je Stejsi. — Pa, ko je onda on? —

Rojk je postajao nestrpljiv.

— Rojk, dugujem ti jedno objašnjenje — prozbori Stejsi dok su joj reči

zapinjale u grlu.

— Prihvatila si novi posao? — reče on suvo.

— Posao? Koji posao? — zbunjeno je žmirkala Stejsi. — O čemu ti to

govoriš?

— Pitam, da li si prihvatila posao reportera u Njujorku — reče Rojk na ivici

strpljenja ulazeći u sobu.

— Ne! Naravno da nisam. Ja ... O, do vraga! Urednik s kojim sam

razgovarala radi u jednoj izdavačkoj kući. Zainteresovali su se za moju

knjigu i žele da je kupe. — Gotovo je. Rekla mu je. Sada joj samo preostaje

da sačeka eksploziju. Ali do eksplozije nije došlo — bar ne u tom trenutku.

— Knjigu? — namrštio se Rojk.

— Kakvu knjigu? — Sada je on bio zbunjen.

Stejsi je stegla zube, duboko udahnula, a zatim progovorila. — Istorijski

roman koji sam napisala, koristeći podatke iz vaših porodičnih dnevnika kao

podlogu.

Nastupila je potpuna, zastrašujuća tišina, a zatim se začu žestoka eksplozija.

— Ti si... šta? — vikao je Rojk.

Stejsi je drhtala od straha. —

Rojk, dobiću za taj rukopis mnogo novca — rekla mu je fantastičnu sumu,

pokušavajući da ga bar malo smiri; nije joj uspelo. Zapravo to ga je još više

Pompea CroWarez.Org

-60-

razjarilo.

— Hoćeš reći da si sve ovo vreme provela pisući svoj roman na osnovu

beležaka o mojoj porodici koje su ti bile na raspolaganju? — upitao je tiho.

— Da! — Stejsi zamuca. Zatim duboko udahnuvši glasno i jasno reče. — Da,

Rojk, upravo tako.. .

— Jasno mi je. O, da. Sve mi je jasno.

Stejsi se, još uvek preplašena, pitala šta mu je to jasno.

— Pozovi ponovo tog urednika i reci da si se predomislila i da nećeš da

prodaš rukopis — naredi on hladno.

— Taj urednik je žena — izusti ona, još uvek ne uspevajući da se pribere.

— Šta?

— Urednik, do đavola! — viknula je Stejsi. — Urednik je žena i budi siguran

da je neću ponovo pozvati — odvratila je Stejsi i sama iznenađena svojom

odlučnošću i uputila se prema vratima. — Istuširaću se pre večere. —

Hladno ga je odmerila. — Predlažem ti da i ti to uradiš. — Rekavši to ona

izlete iz radne sobe i potrča hodnikom.

Ali nije bila dovoljno brza. Rojk je sustigao, uleteo u njenu sobu i zalupio

vrata za sobom.

— Šta to radiš? — viknula je Stejsi, dok joj se on brzim koracima primicao.

— Nismo još završili razgovor — procedi on kroz zube.

— Završili smo! — Ijutito podigavši glavu srela je njegov pogled.

Netremice je posmatrao dok mu je u očima plamteo bes. — Ničim me ne

možeš naterati da je ponovo pozovem — rekla je odlučno.

— Misliš?

Od njegovog tona je za trenutak pretrnula. Mrzeći sebe zbog toga lagano i

dostojanstveno se okrenula od njega i pošla. Rojk je jurnuo za njom i svojim

dugim koracima posle nekoliko sokundi je sustigao.

— Ne budi tako sigurna — rekao je promuklim šapatom od koga se ona

sledila.

— Rojk? — ostala je bez daha i reči su joj zastajale u grlu. Širom otvorenih

očiju posmatrala je njegovo lice koje se polako spuštalo sve bliže i bliže

njenom. Tamne, smeđe oči, pravilan nos, usta oštrih linija. Sve je to uzbu-

đivalo, ali i plašilo. Sledećeg trenutka osetila je njegove snažne ruke i duge

prste kako se obavijaju oko njenih ramena.

Pompea CroWarez.Org

-61-

Skamenjena, netremice je gledala u njegove oči koje su sevala od ljutine.

Čudno, ali čak i sada dok je drhtala od straha, verujući da je u

opasnosti bila je svesna toplina njegovog tela, zračenja njegovih. čudesnih,

tamnih očiju, bledila na njegovom Iicu, umora koji ga je izgleda savladao.

Osećala ga je čitavim bičem. Želela je da ga dotakne, da svojim nežnim

prstima odagna umor i brige. Želela je da oseti njegovu blizinu, njegov topli

dah, želela je da ga ima za sebe.

Strepela je da će možda biti grub, da će je možda udariti i povrediti. Ali nije

joj učinio ništa od onoga čega se plašila. Učinio je nešto što je još mnogo

snažnije uzdrmalo, nešto od čega je jedva ostala na nogama. Poljubio je.

Ako je taj poljubac trebalo da bude kazna koju joj je namenio, onda nije

imao pravog efekta. Njegove usne su prvih nekoliko trenutaka nežno, lako

dodirivale njene. Potom je zastenjao i snažno je stegnuvši u naručju počeo

neobuzdano da je ljubi. Usne su mu srasle s njenim, poljupci su sustizali je-

dan drugog, svaki snažniji, vreliji i slađi. Nije mogao da se obuzda i da se

zaustavi. Nije više vladao sobom.

Tokom dugih letnjih dana Stejsi je neprestano izjedao crv sumnje: Da li

Rojk traži zabavu i zadovoljstvo na drugoj strani, sa ženama sličnim onoj sa

kojom ga je zatekla one večeri u Las Vegasu? To je razdiralo. Međutim,

želja i glad za Ijubavlju kakvu je sada pokazivao u jednom trenutku su

uklonili svaku sumnju iz njenog srca. Njegovo ponašanje je jasno govorilo o

nepodnošljivoj i neizmernoj žudnji koja se taložila danima i noćima i koju

više nikako nije mogao da prikrije.

Stejsi je osećala da obasute njegovom poljupcima nestaje u nestvarni,

čarobni svet čula. Njegove uzavrele usne igrale su ludu igru žestoko

uranjajući u njene i upijajući svu slast koju je mogla da mu pruži. Njegove

snažne ruke klizile su po njenom telu, spuštale se od vrata preko ramena i

leđa do njenih oblih bokova i niže. Čvrsto je stezao u zagrljaj, privijao na

svoje snažne grudi, dok mu se telo napinjalo od uzbuđenja i želje.

Specifičan, snažan miris njegove kolonjske vode ispunjavao joj je nosnice i

budio čula. Krv joj je ključala, razum se pomutio. Suviše je napornog rada,

suviše usamljenih probdevenih noći, suviše patnje i očajanja je bilo za njom.

Sada, u njegovim rukama, zaboravljala je na sve. Znala Je. Ovog puta neće

pokušavati da se povuče. Istinski ga je želela.

Pompea CroWarez.Org

-62-

Sva ustreptala od snažnih emocija koje su se uzburkale u njoj, svila je ruke

oko njegovog snažnog vrata i uzvraćala mu poljupce, jednako strasne,

jednako vatrene i požudne. Osećala je neutoljivu glad za njim. Zaboravila je

na sve. Jedino što je u tim trenucima želela bilo je da umre u njegovom

zagrljaju.

Iako ga je jedva čula dobro je razum ela njegov promukli šapat koji je

obećavao da će joj pružiti neizmerno uživanje, lepotu kakvu još nije osetila.

Izvijajući se u njegovom naručju nošena ludom željom, Stejsi mu je

uzvraćala divljom strašću. Milovala ga je po čitavom telu, i dovodila ga do

ludila, do vrhunca uzbuđenja koje će se pretvoriti u pravu eksploziju

zadovoljstva.

S jednakom veštinom njegove tople usne i nežni vesti prsti pružali su joj

toliko zadovoljstva da više nije znala za sebe i potpuno se predala carstvu

čula.

Ta je igra bila suviše vatrena i žestoka da bi dugo trajala. Ali njen sjaj je bio

divan i prodirao je u najskrivenije dubine njihovih bića.

Drhtaj. Uzdah. Potpuno opuštanje. Posle vrhunca zadovoljstva koje su

osetili nastupilo je potpuno opuštanje, smirenje. Iscrplje ni, ali ispunjeni

oboje su bili savladani slatkim dremežom.

Kad se Stejsi probudila jutro je već odavno svanulo.

Telefon je uporno zvonio i ona najzad podiže još teške kapke. Bila je sama u

krevetu. Rojka nije bilo kraj nje.

Čim je otvorila oči osetila je da joj nedostaje njegova blizina, miris

njegovog tela, njegovo ravnomerno disanje. Još uvek pod snažnim utiskom

prethodnih događaja, iscrpljena ali zadovoljna, Stejsi se proteže u krevetu,

uzdahnu, a zatim je posegnula za telefonom. Lenjo je podigla slušalicu i

promrmljala — Halo!

U prvi mah je bila zbunjena, ali odmah potom se sabrala i shvatila da do nje

dopire Rojkov duboki glas. Njegov odsečan ton je uzdrmao ... Istog trenutka

se sasvim razbudila.

— Jesi li dobro? — pitao je.

Bila sam do ovog trenutka, pomisli ona u sebi. Ne znajući ni sama zašto

iznenada je bila sigurna da Rojkov poziv nosi loše vesti. Strepela je. Šta je u

pitanju?

Pompea CroWarez.Org

-63-

I dalje pod nezaboravnim utiskom protekle noći i beskrajne sreće koju joj je

pružio ona mu, ipak, promuklim glasom odgovori. — Da, odlično sam. —

Samo je toliko uspela da prozbori.

Pre nego što je stigla da glasno izgovori pitanje koje je mučilo, koje nije

želela da mu postavi, ali je osećala da mora, njegov ozbiljan i strog glas

pobudio je u njoj još veći nemir i crne slutnje.

— Izvini, Stejsi. Zaista mi je jako žao zbog svega što se desilo. Opet sam te

iskoristio, iako na to nisam imao pravo. — Začula je tihi uzdah iz daljine. —

Takođe ti se izvinjavam i zbog svog ponašanja juče u radnoj sobi. Bio sam

nervozan i umoran i nisam mogao da se kontrolišem. U afektu sam rekao

ono što ne mislim. Ja sam ti stavio te dnevnike na raspolaganje i tvoje je

neograničeno pravo bilo da ih iskoristiš kako si mislila da je najbolje. —

Njegov hladan ton, neveseo smeh i potištenost koja je izbijala iz njegovih

reči zaboleli su Stejsi, pogodili je ravno u srce. Zadrhtala je. — Upravo su

mi rekli da se ponašam kao pravi, oholi sin ove divljine — dodao je on.

— Ko ti je to rekao? — upita Stejsi iako je u dubini duše osećala da zapravo

ne želi da čuje odgovor. — Gde se nalaziš, Rojk? —i dodala je posle kratke

stanke.

— Kod Kejsovih na ranču. — Začuo se njegov odgovor.

Stejsi zatvori oči. Osetila je iznenadan, oštar bol u slepoočnicama. Činilo joj

se kao da joj hiljade čekića udara u glavi. Stresla se. Stare slutnje opet su

oživele u njenim mislima.

Već sledeće sekunde trgao je Rojkov glas. — Znaš, Sendi je jedina osoba

koja mi je rekla da konačno moram da odrastem. — Njegov smeh je sada

zvonko odjekivao.

Sendi! Stejsi je opet bila na mukama.

— Ona je jedina koja se usudila da mi kaže tako nešto — ponovo se oglasio

Rojk.

Da li očekuje njenu reakciju? Da li očekuje nekakav odgovor sve to, pitala

se Stejsi umorno. Očigledno ne, jer joj nije ni dao

vremena da bilo šta kaže. Nastavio je da govori neobično hladnim glasom.

— Imam jedan sastanak u Bilingsu danas prepodne. Ne znam koliko će

potrajati. Verovatno ću se kasno vratiti kući. — Zastao je oklevajući. Ta

pauza bila je kratka, ali se Stejsi činilo kao da je trajala čitavu večnost. Opet

Pompea CroWarez.Org

-64-

joj je bezbroj crnih misli proletelo kroz glavu. — Moramo da razgovaramo,

Stejsi. Bio bih ti zahvalan kad bi me sačekala.

Moramo da razgovaramo, odzvanjalo je u njenim u.šima. Te reči su je

ispunile mračnim slutnjama i strepnjom. Oblio je neprijatan hladan znoj.

Stresla se. Bila je strašno uznemirena. Bol u slopoočnicama postajao je sve

jači. Mislila je da će joj glava pući. Moraju da razgovaraju! Znajući unapred

o čemu će razgovarati Stejsi je od muke tako snažno stiska, a slušalicu

telefona da su joj prsti utrnuli. Jedva ih je osećala..

— Stejsi? — Iznenada je trgao Rojkov oštri glas.

— Molim? — reče jedva čujno.

— Hoćeš li me čekali? — upita on nestrpljivo.

— Hoću. — Njen šapat je jedva dopro do njega. Osećala se potpuno

slomljenom. Jedva je smogla snage da ponovi— Da, Rojk, čekaću te!

— Jesi li sigurna da se dobro osećaš? — ponovo upita Rojk. Sada se u

njegovom glasu naslućivala zabrinutost.

Ili je to možda osećanje krivice, pitala se Stejsi.

— Da. Sasvim se dobro osećam - uveravala ga je neubedljivo. Sasvim

dobro. Sjajno. Fantastično.

Razmišljala je u sebi i dalje čvrsto držeći u ruci slušalicu iz koje je sada

dopiralo samo ravnomerno pištanje. Razgovor su još odavno završili.

Konačno spustivši slušalicu, Stejsi se ponovo baci na izgužavnu postelju.

Kakav užasan početak novog dana. Po jutru se dan poznaje, kaže narodna

poslovica. Znači, mogu da očekujem još jedan užasan dan, mislila je Stejsi u

očajanju. Znala je da će taj dan, taj razgovor sa Rojkom koji joj predstoji

biti najteža stvar sa kojom je do sada morala da se suoči. Osetila je neki

čudan strah.

Već sledećeg trenutka prekorela je sebe zbog boga. Na kraju krajeva, zašto

bi se zamarala svim ovim? Mislila je gorko. Natersla je sebe da razmišlja o

nečem lepšem i prijatnijim.

Po svemu što se dogodilo, svemu što je osetila prošla noć je bila njihova

prava prva bračna noć, a ovaj krevet na kome sada leži njihov bračni krevet.

Ali, jutro je sve promenilo. Iako se probudio pored svoje žene. žene koju je

čitave noći tako žestoko i vatreno voleo, Rojk je ostavio taj krevet, svoju

Pompea CroWarez.Org

-65-

mladu ženu, i otišao kod jedine osobe koja se usudila da mu kaže da

konačno treba da odrasle, Sendi Kejs, tuđe žene, žene njegovog najboljeg

prijatelja, žene koju je oduvek voleo svojim srcem ako ne i telom.

Zagnjurila je glavu u meki jastuk. Više nije mogla da uguši plač. Bila je

potpuno slomljena i očajna. Čitavo telo joj je podrhtavalo dok je gorko

jecala. Nikada se nije osećala toliko povređenom i poniženom.

Dozvolila je sebi da je vatra i strast toliko obuzmu, da potpuno ovladaju

njome, da joj pomute razum i prisile je da ponovo prihvati ponižavajuću

ulogu zamene, zamene za ženu koju on voli ali ne može da je ima.

Zašto je to sebi dozvolila? Zašto je podlegla iskušenju i prepustila mu se?

Zato što ga voli.

Kesine reči su ponovo odjekivale u njenoj svesti.

Da, volim ga ... I mrzim sebe zbog toga. Ta misao kao da je otreznila. Trgla

se. Odjednom je osećala da gori od besa.

Ne može više da ostane ovde! Neće mu pružiti priliku i zadovoljstvo da je

sam otera! Ne pada joj na pamet da ga čeka! U magnovenju je odlučila;

odmah odlazi!

Naglo je ustala iz kreveta. Brzim korakom prišla je ormaru, otvorila ga i

izvukla kofer. Spustila ga je na krevet. Ljutito je pokupila svoje stvari i

stavila ih unutra, ne trudeći se da ih slaže i ne misleći da li će se izgužvati.

Ko još mari za njih? Važno joj je samo da što pre nestane sa ovog prokletog

mesta.

Posle nekoliko minuta kofer je bio natrpan do vrha. Krenula je da ga zatvori,

a onda se iznenada zaustavila. Ruka joj je zastala u vazduhu. Za trenutak je

zamišljeno nabrala čelo.

Da li bi i Elizabeta Larson pobegla od svog Rojka da se našla u sličnoj

situaciji? Ne bi. Bila je više nego sigurna u to. Elizabeta Larson. Slejsi je to

dobro znala, bila je čvrsta i borbena. Ona nikad nije prihvatala poraz i

polagala oružie nego se žestoko borila za ono do čega joj je stalo.

A Stejsi je stalo do Rojka. Jako joj je stalo. Više n«go do bilo čega i bilo

koga drugog na svetu.

Onako uzrujanoi i rastrojenoj činilo joj se da čuje zvonki glas Elizabete

Larson kako je strogo prekoreva zbog njene nepromišljenosti i naglosti.

Znači rešila si da se predaš, je li?

Pompea CroWarez.Org

-66-

Napušiaš bojno polje? Vraćaš se u bezbednost i udobnost majčinog doma?

U veliki grad koji mami svojim lažnim sjajem i bogatstvom? Odbacuješ

priliku koja ti se ukazala i dobar život sa jedinim pravim muškarcem koga si

ikada upoznala. I sve to u ime nekog svog ponosa! Treba da te je stid.

devojko! Skupi hrabrost, stisni zube! Kreni u susret svom čoveku. Nek vrag

nosi ponos! Učini ?to moraš, priđi mu, osvoji ga i uzmi pod svoje!’'

Neodlučno stojeći pokraj kreveta Stejsi se zagledala u jednu tačku na zidu.

Šta da radi?

Konačno je ispustila skupocenu kašmirsku haljinu koju je držala u rukama.

Ona meko. bešumno kliznu na pod. Donela je odluku. Ostaće.

Da li treba? Da li je sposobna za to? Opet je bila u nedoumici. U glavi joj je

vladao pravi haos.

Mogu li ja to? bezglasno je dovikivala Elizabeti kroz prohujale vekove,

nadajući se odgovoru.

Ali, tu je bio kraj fantaziranja. Odgovor nije dopirao do nje.

Shvatila je da sve zavisi isključivo od nje. Sama treba da proceni i odluči.

Uostalom i do sada je sama odlučivala.

Okrećući se od nabacane gomile odeće nesigurnim koracima uputila se

prema kupatilu.

Na brzinu se svukla i stala pod tuš. Osećala je kako joj hladna voda teče po

koži. Opuštala se.

Nekoliko minuta kasnije ponovo je ušla u sobu. Korak joj je sada bio mnogo

sigurniji i brži, mada još uvek ne sasvim lak. Osvežena hladnom vodom

skupila je snage i opet se bacila na posao. Ali sada je raspakivala kofer i u

besu nabacane stvari polako vraćala nazad u ormar i fioke.

Kad je sišla u kuhinju videla je da je prazna. Čak ni Kesi nije bila tu. Stejsi

se osvrnula oko sebe, Primetila je da je stara služavka na stolu ostavila neku

poruku, Brzim koracima prišla je stolu. Uzela je papir u ruke i počela da

čita. Kesi je očigledno naprasno odlučila da otputuje sa Rojkom u Bilings i

poseti svoju dragu prijateljicu koja leži bolesna.

Najveći deo dana Stejsi je provela šetajući po kući, ulazeći iz jedne

prostorije u drugu. Nikako nije mogla da se skrasi na jednom mestu. Bila je

potpuno rastrojena. Nije se čak setila ni da ruča.

TI dnevnoj sobi pogled joj je privukao stari masivni nameštaj od tamnog

Pompea CroWarez.Org

-67-

drveta koji je još Elizabeta Larson donela sa sobom. Mnogo joj se dopadao.

S divljenjem je posmatrala svaki komad ponaosob i ponovo razmišljala o toj

čudesnoj ženi.

U prostranoj trpezariji zaustavila se pokraj velikog stola ovalnog oblika.

Rukom je meko prelazila preko njegove sjajne glatke površine. Bio je

izrađen od najfinijeg trešnjinog drveta. Posmatrajući sve te divne stvari

osećala je da pripadaju njoj i ona njima.

U maloj svetloj čajnoj kuhinjici u kojoj je obično doručkovala zaustavila se

pored velikog dvokrilnog prozora. Uzdisala je za trenucima bliskosti i

spokojstva koji su možda bili mogući i dostižni.

Utučena i slomljena penjala se stepenicama. Prošla je pored svoje spavaće

sobe, ali nije ušla u nju. Nešto je sprečavalo. Nije želela da probudi

gorkoslatka sećanja koja su vezana za tu prostoriju. Nije htela da ponove

oživi slike sinoćnih događaja. Umesto toga ušla je u radnu sobu. Tu se još

uvek najbolje osećala.

Okružena tišinom, prigušenim svetlom i mirisom starih knjiga uvezanih u

kožu odabrala je jednu od njih i sela u naslonjaču. Okrećući listove

pokušavala je da se izgubi iz stvarnosti, da odluta u neki drugi, lepši svet.

Međutim čak ni majstorstvo stila, ni zanimljiva sadržina dela profesorke

Danan nisu mogli duže da zaokupe njenu pažnju. Bila je suviše uznemirena

da bi se udubila u bilo šta. Ma gde da se nađe njene misli su stalno s njom i

nemoguće je bilo osloboditi ih se.

Kasno poslepodne, dok je sunce polako klizilo prema zapadu Stejsi je,

umorna i očajna, oklevajući stajala pred vratima Roikove sobe. U braku su

već skoro pola godine, a ona se još ni jedanput nije usudila da uđe u to

njegovo carstvo. Osećala se kao da je to zabranjena zona.

Konačno se osmelila i rešila da uđe. Polako, dok joj je srce udaralo u

grudima, pritisnula je kvaku i širom otvorila vrata. Pred njom se ukazala ne

preterano velika, prava soba u kojoj stanuje muškarac, jednostavna, sa malo

nameštaja. Bio je tu jedan udoban, prostran ležaj, veliki plakar, pisaći sto i

dve stolice sa velikom naslonom. Čitava soba

Pompea CroWarez.Org

-68-

bila je u zagasitim tonovima koji su jasno odražavali Rojkovu ličnost.

Stejsin pogled je klizio preko nameštaja u boji mahagonije i iznenada se

zaustavio na prašnjavim čizmama uredno ostavljenina uza zid pored

plakara. Za trenutak je zastala, a zatim polako prišla plakaru.

Osetila je neodoljivu potreba da ga otvori. To je, posle kratkotrajnog

oklevanja, i učinila, a zatim sa velikim interesovanjem počela da pregleda

njegovu radnu odeću koja je visila unutra. Pantalone, košulje, jakne i veliki

kaubojski šešir. Stajala je tako neko vreme sasvim zaokupljena ovom

aktivnošću.

Kad je konačno sve pregledala i zadovoljila znatiželju udaljila se od plakara.

Na zidu nasuprot vratima opazila je veliki trokrilni prozor. Veličanstvena

slika sunca koja je polako nestajala iza plavičastih vrhova planina kupajući

ih svojim narandžastim sjajem opčinila je potpuno. Zadivljeno je gledala

kroz prozor. Ovakvi prizori mogući su samo u ovoj gotovo netaknutoj

divljini.

Stojeći tako kraj prozora zagledana u daljinu Steisi je uzdrhtala, prisetivši se

svojih razmišljanja prvih dana njihovog poznanstva. Razmišljanja o njemu.

Zar on nema nikoga? Zar njega niko ne čeka kod kuće? Žena? Ljubavnica?

Pitala se tada, na ranču Kejsovih, priželjkujući da što pre nestane, da ga više

nikad ne vidi.

Na usnama joj za trenutak zaigra lak osmejak. Sada neko sedi kod kuće i

čeka ga. Jedna preplašena i nesigurna žena.

Tama je već odavno prekrila planine i uvukla se u kuću kada se Stejsi

konačno probudila iz letargije i začula glas za kojim je toliko čeznula i koga

se toliko plašila u isto vreme. Nešto joj je zaigralo u grudima.

— Hvala li što si me sačekala.

Sklopila je oči i osetila ogromno

olakšanje kad je začula njegov meki, duboki glas koji je za nju bio lepši od

najlepše muzike, koga je obožavala i od koga se topila.

Pomislila je čekala bih te čitavu večnost. ne ... mi bismo te čekali, Elizabeta

i ja. S tužnim osmehom na licu Stejsi se okrete svome mužu, svojoj sudbini.

— Malo je falilo da te ne sačekam — priznala je iskreno. — Zapravo. već

sam počela da pakujem stvari u nameri da napustim ovu kuću i tebe. U

poslednjem trenutku sam odustala.

Pompea CroWarez.Org

-69-

Naprežući oči Stejsi se trudila da što bolje vidi Rojka u mračnoj sobi.

Iznenadni snop svetlosti je zaslepeo kad je on pritisnuo prekidač na zidu i

ona zatrepta.

— Šta te je zadržalo? — upita Rojk.

— Elizabeta me je zadržala — odvrati ona. iako je odmah shvatila koliko je

njen odgovor glup osećala je zadovoljstvo, posmatrajući njegovu

zbunjenost.

— Koja Elizabeta?

— Tvoja Elizabeta ... Moja Elizabeta. — Osetivši odjednom da je potpuno

iscrpljena. Stejsi samo sleže ramenima i kratko reče. — Tvoja prababa.

— Stejsi, da li se dobro osećaš?

— upita Rojk, približavajući joj se polako.

Osećala je da je na izmaku snage. Nije više mogla da izdrži taj pritisak

— Ne! — viknula je. — Ne. ne osećam se dobro! Osećam se grozno!

Osećam se bedno i preplašeno, i... O, bože. zašto nisam pobegla kad mi se

ukazala prilika?

Rojk je razrogačio oči od iznenađenja. Zaustavivši se na korak ispred nje,

zgrabio je za mišice i snažno prodrmusao.

— Ste... — počeo je ali nije uspeo da završi. Prekinuo ga je njen glas.

— Ne! — vikala je kroz suze. ne uspevajući da se zaustavi. Bila je na ivici

histeri.je. — Žao mi je, Rojk. jako mi je žao zbog svega što si morao da

uradiš zbog mene. Svim silama ću se truditi da ti budem dobra žena. Ali ne

mogu da ti pružim ništa više od toga.

— Nikad nisam ni tražio nešto više — ubaci Rojk dok se ona borila se

jecanjem. — Ali šta imaš na umu kada kažeš da ti je žao zbog svega što sam

morao da uradim zbog tebe? — upita on promuklo, gledajući pravo u njene

tužne plave oči još vlažne od suza.

Stejsi je isprva malo oklevala. Zatim duboko udahnu vazduh i zapita bez

ikakvog okolišanja. — Da li voliš Sendi?

— Naravno da je volim. To svako zna. — Namrštio se. — Ali kakve to, do

vraga, veze ima s nama?

To je bio još jedan šok. Nije mogla da veruje u ono što je čula. Stajala je,

gledajući ga otvorenih usta.

— Kakve to veze ima...? — glas je izdao. — Usuđuješ se da otvoreno priznaš

Pompea CroWarez.Org

-70-

da si zaljubljen u drugu ženu i još imaš obraza da pitaš kakve to veze ima s

nama? Pa ti si potpuno lud! — uzviknula je Stejsi izbezumljena.

Nastupio je trenutak tišine.

— Zaljubljen! — Rojk je stajao kao gromom pogođen. Nije mogao ni da se

pomeri. Nije znao šta da misli. — Zaljubljen? — ponavljao je, ne

verujući sopstvenim ušima.

Stejsi se trže od bola kad su je njegovi snažni prsti dohvatili za ramena.

— Ja nisam zaljubljen u Sendi, ludo jedna! Ja Sendi volim kao sestru koju

nikad nisam imao! — zaćutao je. Posle nekoliko trenutaka je nastavio —

zaljubljen sam u tebe, kako to ne shvataš? — Lice mu se iskrivilo u bolnu

grimasu. — Iako bih više od svega na svetu želeo da nije tako.

— Zašto? — upita Stejsi drhtavim glasom. Iznenada je ustreptala od nade

koja se ponovo rađala u njenom srcu. Zaljubljen je u nju!

— Zašto? — ponovio je Rojk ošamućen. — Zato što nisam mazohista, eto

zašto. Reci mi da nećeš prihvatiti novac koji ti nudi ta velika izdavačka kuća

i nestati odavde bez traga. Jako mi je važno da to čujem.

— Zar si zbog toga juče bio toliko uznemiren? — sinulo je Stejsi.

— Verovao si da ću to učiniti?

Ispunjena sve većom nadom Stejsi je oživela. Kako se u trenutku sve

promenilo! Zar je sve ovo moguće? ipak, morala je da bude sasvim sigurna.

— Naravno— reče on kratko. — Nisi valjda pomislila da mi zaista smeta to

što si koristila porodične zapise i dnevnike mojih predaka? — Pre nego što

je uspela bilo šta da prozbori on, nastavi, ali sada mnogo nežnijim glasom.

— Ti ne možeš ni da pretpostaviš koliko sam ja ponosan zbog tebe i zbog

činjenice da ti je kao inspiracija poslužila istorija moje porodice. Čitavo leto

si provela radeći vredno na tome. Potpuno si se predala poslu i izolovala od

okoline.

— Moj rad nije bio jedini razlog što sam se izolovala, Rojk — priznade Stejsi

otvoreno.

— Da. Znam. — Rojkov osmeh je pokazivao da je svestan prave istine. —

Svim silama si se trudila da pobegneš od mene. Je 1’ tako?

— Nije — Stejsi je s pažnjom posmatrala izraz njegovog lica. Videlo se da je

iznenađen.

Posle nekoliko trenutaka ćutanja ona se opet oglasi u želji da konačno

Pompea CroWarez.Org

-71-

otvoreno progovori o svemu, da sruši barijeru koja je od prvog dana

postojala među njima. — Izolovala sam se od okoline zato što sam želela da

ugušim svoju beskrajnu čežnju za tobom. Mislila sam da je rad najbolji

način za to. Pokazalo se, međutim, da je to samo donekle tačno.

— Stejsi — polako je izgovorio njeno ime s bolnom grimasom na licu. Borio

se sa sobom. Konačno reče. — Bilo bi mi mnogo lakše kada bih znao šta

sada želiš i šta nameravaš da učiniš — reče on dok mu je glas neobično

podrhtavao.

— Reći ću ti šta nameravam, u stvari, šta ne nameravam — reče ona sledećeg

trenutka. — Ne nameravam da uzmem novac od romana

i zauvek odem odavde bez traga. Ako želiš, daću ti i punomoć na taj novac

— objasnila mu je iskreno. — Sve što zauzvrat želim jeste da mi ponovo

kažeš da me voliš.

Osetila je kako čvrsti stisak njegovih prstiju popušta. Gledao je svojim

tamnim očima sa neizmernom ljubavlju i nežnošću. Glas mu je bio mek. —

Reći ću ti, ali hoću da ti meni prva kažeš.

— Volim te, Rojk Larsone — reče Stejsi polako, naglašavajući svaku reč. —

Volela sam te i onog dana kad si se pojavio sa svojim ludim predlogom.

Iznenada Rojk je prasnuo u smeh.

— Šta je tu toliko smešno?

— Ništa, draga. — Spustio je usne na njene. Poljubac je bio dug, nežan, pun

žudnje koia se već toliko dugo skupljala u njima, — Ima mnogo ironije u

tome. — Opet je zastao. Stejsi ga je zbunjeno gledala.

— Hoću da ti kažem da sam i ja već bio zaljubljen u tebe kad sam ti

predložio tu glupu nagodbu — objasnio je.

— O, Rojk — Stejsi je jecala od olakšanja, od sreće, od uživanja u tom

trenutku. — Mogla bih te ubiti zbog toga — dodala je sa vragolastim

osmehom.

— O. Stejsi — nežno prošaputa Rojk. — A ja tebe mogu samo da volim.

Odmah letimo u Las Vegas, da ponovimo našu prvu bračnu noć.

Privukavši je sebi. Čvrsto joj je obavio ruke oko ramena. Stajala ja

nepokretna u njegovom zagrljaju dok je svojim mekim, toplim usnama

ljubio po licu i vratu. — Hajdemo u krevet da ti pokažem koliko mnogo

mogu da te volim.

Pompea CroWarez.Org

-72-

*

Kad su stigli u hotel, Rojk je stajao pred vratima i razgovarao s portirom.

Stejsi je u daljini čula njihove glasove, ali nije obraćala pažnju na to.

Zamišljeno se osvrtala oko sebe. pogledom prelazila po sobi, sećajući se do

detalja kako je ranije izgledala. Sada više nije ni nalik na onu sobu u kojoj je

nekad provela svoju prvu bračnu noć.

Nameštaj je bio nov, tapete nove, ali stil je i dalje ostao isti. Stajala je pokraj

kreveta i posmatrala. Zaključila je da je soba sad još raskošnija. Ni ovog

puta joj se nije dopala.

Kada bi pisala članak o njoj, razmišljala je, opisala bi je kao neukusnu,

pretrpanu i sobu s previše upadljivih boja. Naravno, Stejsi sada nije pisala

nikakav članak. Zapravo, već dugo vremena nije ništa napisala.

Vrata su se nečujno zatvorila. Rojk je polako došao do nje i svojom

snažnom rukom obgrlio je oko struka. Privijajući se uz njegovo snažno

mišićavo telo, Stejsi zatvori oči duboko udišući njegov uzbuđujući miris,

koji je prosto opijao.

— Ova soba je prosto užasna, zar ne? — prošaputao joj je Rojk na uho.

Žmarci su je podišli kada je na koži osetila njegov vlažni, vreli dah.

— Užasno skupa! — Stejsi od zadovoljstva više nije mogla ni da diše, a

kamoli da govori.

— Ne brini za to, dušo — reče Rojk tiho se smejući. — Moja žena je vrlo

uspešan i dobro plaćen pisac.

Stejsi se još jače privila uz njega, sklopila mu ruke oko vrata i širom

otvorenih očiju zagledala mu se pravo u oči. Vragolasto ga je upitala, — Šta

će biti ako ona sazna za nas?

— Ništa ne brini — šaputao joj je u poverenju. — Moja žena upravo sada

užurbano privodi kraju svoj novi roman, a kada piše, obično ne primećuje

šta se zbiva oko nje.

Stejsi podiže obrve nabirajući čelo. — Rojk, žao mi je ako... —

Njegov dugi prst se spustio na njene meke usne i prekinuo je. Zaćutala .je.

— Samo sam se šalio, dušo — prekorevao je nežnim glasom. — Mi smo

pobegli. zar se ne sećaš? Pobegli da bismo mogli udovoljiti svojim željama

Pompea CroWarez.Org

-73-

— nasmejao se izazivajući je — i utoliti svoju glad. Uživaćemo čitavu

nedelju.

Ruke su mu polako klizile niz njena leđa. na usnama mu je treperio

senzualan osmeh, u očima se videla vatra. Stejsi zadrhta celim telom.

— Hoćemo li za početak popiti malo hladnog penušavog šampanjca koji nas

čeka na stolu? — prošaputa on.

Gledajući preko njegovih širokih ramena, još uvek zarobljena u njegovom

čvrstom zagrljaju Stejsi je razrogačila oči od iznenađenja kada je u srebrnoj

posudi napunjenoj svetlucavim kristalima leda ugledala bocu najfinijeg

francuskog šampanjca.

— Kad udovoljiš svojim željama ti to radiš sa puno stila i ne pitaš za cenu.

zar ne? — Poluzatvorenih očiju izazovno ga je gledala. — Da

li si možda razmišljao o tome da proliješ to skupoceno vino po mom telu. a

zatim ga poljupcima popiješ?

— Pa ti si poludela! — Rojk je glumio zaprepašćenost. — To vino je vrednije

od suvog zlata — namrštio se tobože preteći. — Gospođo, ovo vino ćemo

popiti polako, iz finih kristalnih čaša.

— To je za mene uvreda!

Izmigoljivši se iz njegovog snažnog zagrljaja Stejsi se uputi prema stočiću

na kome je bio šampanjac, izazovno uvijajući kukovima. Rojk je žudno

posmatrao svaki njen pokret.

— Pa, kad bolje razmislim — Rojkov glas je bio pomalo promukao i vrlo

senzualan — mogla bi me ubediti da se predomislim.

— Zakasnio si, kauboju. — Odrečno je odmahnula slavom dok su joj meke

smeđe kovrdže lako poigravale. — Prokockao si svoju životnu šansu. Naspi

vino — trudila se da deluje oholo. — U čaše molim!

— Bože moj! Tek što je osetila šta znači uspeh, a već se ponaša kao velika

zvezda! — negodovao je Rojk za sebe, otvarajući flašu sa skupocenom

penušavom tečnošću.

— A ti beskrajno uživaš u tome

— zadirkivala ga je Stejsi samozadovoljna. prihvatajući čašu koju joj je

pružio.

— Kao i u svakom deliću tvoga tela — promrmljao je Rojk kad su im se čaše

kucnule. — Ispi ovu čašu, dušo moja, kao što ću ja ispiti slast tvoga tela. ..

Pompea CroWarez.Org

-74-

Bilo ono okupano vinom ili ne.

Pijuckajući hladnu tečnost Stejsi je ponovo posmatrala njihovu sobu,

uočavajući šta se sve promenilo za ove tri godine od kako su ona i Rojk prvi

put bili u njoj. Pogled joj pade na krevet i istoga trenutka telom joj prođe

lagani drhtaj iščekivanja. Krevet je i dalje bio ovalnog oblika, veoma

prostran, ali sada još i izdignut na neku vrstu platforme presvučenu plišom.

dok je preko njega bio prebačen prekrivač od tanke prozračne tkanine. Kao

iz bajke Hiljadu jedna noć”.

Rojk se tiho nasmejao. Njegov pogled je sledio njen. — Jedino još

nedostaju slatki crveni grozdovi i obnaženi udovi, zar ne? — primeti on s

iščekivanjem i nadom u glasu.

— Zar imamo i grožđe? — zatrepta Stejsi zanosno.

— Kome još, do vraga, treba grožđe? — Uzeo joj je čašu iz ruku i spustio je

na sto pokraj svoje.

— Ili šampanjac? — stenjao je stežući je u naručju i noseći je prema krevetu,

— Dovoljni su nam samo obnaženi udovi.

Vodili su Ijubav žestoko, vatreno i na trenutke divlje. Stejsi je uživala u

svakom dodiru njegovih vrelih usana, svakom snažnom, strasnom zagrljaju,

svakoj eksploziji strasti u kojoj su im se duše sjedinjavale.

Dvanaestak sati docnije Stejsi se zadovoljno promeškoljila i protegnula na

mekom krevetu. Divlje zgužvani čaršavi ostali su kao dokaz beskrajne

Ijubavi i strasti. Glava joj je počivala na njegovoj snažnoj mišici. Protegnula

se uz zadovoljan uzdah, osećajući kako joj se zateže svaki mišić na telu.

— Nastaviš li ovako dušo, imaćeš velikih problema — rekla je.

Provokativno podigavši ruku iznad glave okrenula se prema svom mužu.

posmatrajući ga zaljubljeno. Dah joj je zastajao dok je gledala divne konture

njegovog lica. dok je na sebi osećala njegov topli nežni pogled.

*

— Zaista ne bi trebalo da budem ovde — reče ona odsutno dok joj je pogled

lutao po oštrim, ali lepim i uzbudljivim crtama njegovog lica. Pogled joj se

zamaglio kad se Rojk iznenada uspravio i seo u krevetu.

— Mislio sam da smo tu raspravu okončali pre nego što smo krenuli ovamo

— mrmljao je, naginjući se nežno iznad nje. — Do vraga, Stejsi, dobro znaš

Pompea CroWarez.Org

-75-

da je i tebi i meni bilo neophodno da provedemo ovo vreme zajedno.

— Znam ... Ali... — Ugrizla se za usnu. Ipak, ubrzo je nastavila započetu

misao. — O, Rojk — uzdisala je. — Već mi jako nedostaje.

— Znam, Ijubavi. — Naginjući se sve bliže njoj nežno je spustio usne na

njene. — Ali, seti se da si u poslednje dve godine skoro svaki trenutak

provodila s njim. Kad se samo setim! Držala si njegovu kolevku u radnoj

sobi pokraj svog pisaćeg stola dok si čitala i pisala, držala njegov krevetac

pored naše postelje sve dok nije napunio osam meseci! Jedva si ga ispuštala

iz vida iako si u isto vreme radila i završila hroniku porodice Larson, kao i

svoj drugi istorijski roman. — Rojk zatrese glavom čudeći se. — Zaradila si

ogroman novac, a nisi potrošila skoro ni cent.

— Nisam imala potrebe — prekide ga Stejsi zadovoljno — ti mi pružaš sve

što poželim.

— Nije u tome stvar! — prekorevao je Rojk. — Jednostavno, tebi je bio

potreban odmor. Zato smo ovde. — Iskra žudnje upalila je plamenu

njegovim tamnim očima. — A meni si bila potrebna ti... bez ostatka.

— Do sad nisi bio ni tako loš — reče Stejsi izazivajući ga. Izvukla je jednu

ruku ispod glave i nežno, lagano pogladila svoj još uvek jedva vidljivi

stomak. Rojk je pogledom pratio kretanje njene ruke. Usne mu se razvukoše

u blag osmeh.

— Bilo bi dobro da ovo bude devojčica — rekao je, posmatrajući svoju ženu

sa neskrivenom ljubavlju. — Obožavam našeg sina. tog malog vragolana

koji toliko liči na svoju majku, ali ovog puta želim devojčicu — dodao je

šaleći se.

— Hajde da telefoniramo, kući i popričamo s malim, Rojk — molila ga je

Stejsi.

— Zar u pola četiri ujutro? — Rojk iznenađeno podiže obrve. — Siguran sam

da bi Sendi bila oduševljena takvim gestom. — Dodao je s ironičnim

osmehom na usnama.

Ipak, čim je čuo Stejsin uzdah popustio je. — Stejsi, Ijubavi, znaš

i sama da se on divno provodi kod Sendi i Majka na ranču i da prosto

obožava njihovu decu. Siguran sam da su već uspeli da ga razmaze. Ali ako

će te to smiriti, pozvaćemo ih ujutro ... U pristojno vreme.

— Toliko si divan prema meni! — privijajući se čvrsto uz njegovo mišićavo

Pompea CroWarez.Org

-76-

telo Stejsi spusti poljubac na njegove snažne grudi prekrivene gustim

maljama. — Kako da ti se odužim? — mrmljala je dok ga je milovala i

zadovoljno se smešila dok je on uzdisao od zadovoljstva.

K R A J