Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 41/2009, 53/2010 i 101/2011.

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom se ureuju pravila saobraaja, ponaanje uesnika u saobraaju na putu, ogranienja saobraaja, saobraajna signalizacija, znaci i naredbe kojih se moraju pridravatiuesnici u saobraaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozai za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozae, polaganje vozakih ispita, pravo na upravljanje vozilima, izdavanje vozakih dozvola, izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi kojemoraju da ispunjavaju vozila, tehniki pregledi, ispitivanje i registracija vozila, posebne mere iovlaenja koji se primenjuju u saobraaju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose nabezbednost saobraaja na putevima (u daljem tekstu: bezbednost saobraaja).

Ovim zakonom ureuju se osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednostisaobraaja.

lan 2.

Kontrolu i neposredno regulisanje saobraaja na putevima vri Ministarstvo unutranjih poslova -Uprava saobraajne policije i podrune policijske uprave.

Izuzetno, kontrolu i neposredno regulisanje saobraaja vojnih vozila na putevima mogu da vre inadleni vojni organi.

Neposredno regulisanje saobraaja u zoni kole mogu vriti kolske saobraajne patrole isaobraajne patrole graana.

Na delu puta na kome se izvode radovi neposredno regulisanje saobraaja mogu vriti licaovlaena ovim zakonom.

Blie propise o nainu vrenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraaja na putevima donosiministar unutranjih poslova.

Blie propise o nainu vrenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraaja vojnih vozila naputevima donosi ministar nadlean za poslove odbrane.

Blie propise o nainu neposrednog regulisanja saobraaja na putevima u zoni kole donosiministar unutranjih poslova uz pribavljeno miljenje ministra nadlenog za poslove obrazovanja.

Blie propise o nainu vrenja neposrednog regulisanja saobraaja na putevima na delu na komese izvode radovi donosi ministar nadlean za poslove saobraaja.

II. OSNOVNA NAELA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA PUTEVIMA

lan 3.

Svaki uesnik u saobraaju duan je da se ponaa na nain kojim nee ometati, ugroziti ilipovrediti druge uesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanjaopasnih situacija nastalih ponaanjem drugih uesnika u saobraaju, ako sebe ili drugog time nedovodi u opasnost.

Licu koje nije sposobno ili je ogranieno sposobno za bezbedno uee u saobraaju, odnosnolicu koje se nalazi u situaciji u kojoj mu je potrebna pomo, uesnik u saobraaju je duan da pruipomo, osim ako time sebe izlae opasnosti.

lan 4.

http://propisinet.mup:8080/DocumnetWebClient/ingpro.webclient.Main/FileContentServlet/propis/0259cc/25952_02.htm#zk41/09http://propisinet.mup:8080/DocumnetWebClient/ingpro.webclient.Main/FileContentServlet/propis/0259cc/25952_03.htm#zk53/10http://propisinet.mup:8080/DocumnetWebClient/ingpro.webclient.Main/FileContentServlet/propis/0259cc/25952_03.htm#zk101/11

Svako pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost proizvodnje, odravanja, stavljanja upromet, popravljanja ili prepravljanja vozila ili ureaja, rezervnih delova i opreme za vozila, duan jeda te poslove obavlja na propisan nain i u skladu sa pravilima struke u cilju bezbednoguestvovanja vozila u saobraaju.

Privredno drutvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji projektuje, gradi, rekonstruie, odrava iupravlja putevima, duno je da to ini na nain koji omoguava bezbedno odvijanje saobraaja.

Pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog lana mogu obavljati ove delatnosti ako dobiju dozvoluod ministarstva nadlenog za trgovinu i usluge.

lan 5.

Svako pravno lice i preduzetnik koji je vlasnik, odnosno korisnik vozila, duan je da obezbedi:1) da njegova vozila u saobraaju na putevima budu tehniki ispravna i da ispunjavaju druge

propisane uslove,2) da vozai njegovih vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge uslove za bezbedno

upravljanje vozilima.Svako fiziko lice vlasnik, odnosno korisnik vozila, duan je da obezbedi da njegova vozila u

saobraaju na putevima budu tehniki ispravna.

lan 6.

Odgovornost za sprovoenje mera saobraajnog obrazovanja i vaspitanja u cilju sticanja znanja, vetina i navika neophodnih za bezbedno uee u saobraaju, unapreivanja i uvrivanjapozitivnih stavova i ponaanja znaajnih za bezbedno uee u saobraaju imaju:

1) porodica za saobraajno obrazovanje i vaspitanje dece,2) organi i organizacije nadleni za brigu o deci za donoenje programa saobraajnog

obrazovanja i vaspitanja dece predkolskog uzrasta i za praenje realizacije ovog programa,3) organi i organizacije nadleni za poslove obrazovanja za donoenje programa saobraajnog

obrazovanja i vaspitanja u predkolskim ustanovama i za praenje realizacije ovog programa,4) organi nadleni za unutranje poslove za realizaciju dela programa saobraajnog obrazovanja

i vaspitanja u predkolskim ustanovama, osnovnim i srednjim kolama na zahtev ovih ustanova, aposebno za rad kolskih saobraajnih patrola i saobraajnih patrola graana,

5) organi nadleni za poslove saobraaja za unapreenje saobraajnog okruenja u zonamakola i drugim zonama sa poveanim prisustvom ranjivih uesnika u saobraaju i za unapreenjeponaanja uesnika u saobraaju u ovim zonama,

6) organi nadleni za poslove zdravlja za edukaciju graana o zdravstvenim aspektimabezbednog ponaanja u saobraaju,

7) Agencija za bezbednost saobraaja za analizu, praenje i unapreenje bezbednostisaobraaja,

8) organi lokalne samouprave za podrku u planiranju i sprovoenju svih mera i aktivnostisaobraajnog obrazovanja i vaspitanja na nivou lokalne samouprave, kao i za preduzimanjeposebnih mera zatite ranjivih uesnika u saobraaju i zatite u odreenim zonama,

9) predkolske ustanove, osnovne i srednje kole za realizaciju programa saobraajnogobrazovanja i vaspitanja dece u okviru svojih nadlenosti,

10) strune i naune institucije koje se bave bezbednou saobraaja za unapreenje naunihosnova sistema saobraajnog obrazovanja i vaspitanja,

11) sredstva javnog informisanja za informisanje graana u pogledu bezbednog uestvovanja usaobraaju i obavetavanju o posledicama nebezbednog ponaanja u saobraaju,

12) udruenja i grupe graana koje se bave bezbednou saobraaja, brigom o deci i omladini dau skladu sa svojim delokrugom rada uestvuju u saobraajnom obrazovanju i vaspitanju.

Nastavni planovi i programi u predkolskim ustanovama i osnovnim i srednjim kolama moraju dasadre poglavlja koja se odnose na bezbednost dece i uenika u saobraaju.

Blie propise o sadraju nastavnih planova i programa koji se odnose na bezbednost dece iuenika u saobraaju donosi ministar nadlean za poslove obrazovanja.

Svako pravno lice koje vri osposobljavanje kandidata za vozae duno je da osposobljavanjesprovodi na nain koji obezbeuje da kandidat stekne teorijska i praktina znanja i vetine koje supotrebne za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom, u saobraaju na putu.

lan 7.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) saobraaj je kretanje vozila i lica na putevima, ije je ponaanje ureeno u cilju njegovogbezbednog i nesmetanog odvijanja,

2) put je izgraena, odnosno utvrena povrina koju kao saobraajnu povrinu mogu da koristesvi ili odreeni uesnici u saobraaju, pod uslovima odreenim zakonom i drugim propisima,

3) javni put je put od opteg znaaja koji mogu da pod jednakim uslovima koriste svi ili odreeniuesnici u saobraaju i koji je nadleni organ proglasio kao takav,

4) nekategorisani put je put koji moe pod jednakim uslovima da koristi vei broj korisnika,5) autoput je dravni put namenjen iskljuivo za saobraaj motocikala, putnikih vozila, teretnih

vozila i autobusa, sa ili bez prikljunih vozila, sa fiziki odvojenim kolovoznim trakama za saobraajiz suprotnih smerova, sa najmanje dve saobraajne trake po smeru i jednom zaustavnom trakom zasvaki smer, bez ukrtanja u nivou sa drugim putevima i eleznikim ili tramvajskim prugama, sapotpunom kontrolom pristupa, na koji se moe ukljuiti ili iskljuiti samo odreenim i posebnoizgraenim javnim putem i kao takav obeleen propisanim saobraajnim znakom,

6) motoput je dravni put namenjen iskljuivo za saobraaj motocikala, putnikih vozila, teretnihvozila i autobusa, sa ili bez prikljunih vozila i kao takav obeleen propisanim saobraajnim znakom,

7) ulica je javni put u naselju koji saobraajno povezuje delove naselja,8) protivpoarni put je posebno obeleeni uzduni deo oko stambenih objekata, garanih

prostora, sportskih i drugih poslovnih objekata na kojima je zabranjeno zaustavljanje i parkiranjevozila,

9) zemljani put je put bez izgraenog kolovoznog zastora, pa i kada na prikljuku na drugi put imaizgraen kolovozni zastor,

10) kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila,11) kolovozna traka je uzduni deo kolovoza namenjen za saobraaj vozila u jednom smeru,12) saobraajna traka je obeleeni uzduni deo kolovozne trake namenjen za saobraaj jedne

kolone vozila,13) biciklistika traka je saobraajna traka namenjena iskljuivo za saobraaj bicikala, mopeda i

lakih tricikala,14) saobraajna traka za spora vozila je saobraajna traka kojom se moraju kretati spora vozila

koja se kreu brzinom manjom od odreene da ne bi ometala saobraaj drugih vozila,15) zaustavna traka je obeleeni uzduni deo puta namenjen iskljuivo za zaustavljanje vozila

koja se zbog nepredvidivih razloga moraju zaustaviti (neispravnost, iznenadna nesposobnost vozaaza upravljanje vozilom i sl.),

16) saobraajna traka za ukljuivanje je saobraajna traka namenjena za ukljuivanje vozila naput,

17) saobraajna traka za iskljuivanje je saobraajna traka namenjena za iskljuivanje vozila saputa,

18) saobraajna traka za vozila javnog prevoza putnika je saobraajna traka namenjena iskljuivoza kretanje vozila javnog prevoza putnika i koja moe biti izgraena tako da se po njoj mogu kretatitramvaji,

19) raskrsnica je deo kolovoza na kome se ukrtaju, spajaju ili razdvajaju putevi u istom nivou,20) tramvajska batica je posebno ureen deo puta namenjen iskljuivo za kretanje tramvaja,21) trotoar je posebno ureen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje

peaka,22) parkiralite je deo puta namenjen, ureen i oznaen prvenstveno za parkiranje vozila, koji se

sastoji od jednog ili vie parking mesta,23) parking mesto je oznaeni deo parkiralita iskljuivo namenjen za parkiranje jednog vozila,24) peaki prelaz je oznaeni deo kolovoza namenjen za prelazak peaka preko kolovoza,25) peaka staza je put koji je namenjen iskljuivo za kretanje peaka,26) biciklistika staza je put namenjen iskljuivo za kretanje bicikala, 27) trg je poseban plato namenjen kretanju i okupljanju peaka koji je definisan urbanistikim

planovima i proglaen od strane organa lokalne samouprave,28) prelaz puta preko pruge je mesto na kojem se u istom nivou ukrtaju put i eleznika ili

tramvajska pruga,29) peako ostrvo je obeleeni ili uzdignuti deo kolovoza koji je odreen za privremeno

zadravanje peaka koji prelaze preko kolovoza, ulaze ili izlaze iz vozila za javni prevoz putnika,30) naselje je izgraen, funkcionalno objedinjen prostor, koji je namenjen za ivot i rad stanovnika

i ije su granice obeleene odgovarajuim saobraajnim znakom,31) vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i

osposobljeno za kretanje po putu,32) bicikl je vozilo sa najmanje dva toka koje se pokree snagom vozaa, odnosno putnika, koja

se pomou pedala ili ruica prenosi na toak, odnosno tokove, 33) motorno vozilo je vozilo koje se pokree snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji,

ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, zaobavljanje radova, odnosno za vuu prikljunog vozila, osim inskih vozila,

34) moped je motorno vozilo sa dva toka ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nainprenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa

unutranjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom ija najvea trajna nominalna snaga neprelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon,

35) laki tricikl je motorno vozilo sa tri toka ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nainprenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor saunutranjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili ija najvea efektivna snagamotora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa drugom vrstompogonskog goriva ili ija najvea trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo imaelektrini pogon,

36) motocikl je motorno vozilo sa dva toka ili sa tri toka asimetrino rasporeena u odnosu nasrednju podunu ravan vozila (motocikl sa bonim seditem), ija najvea konstruktivna brzina, bezobzira na nain prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom ija radna zapremina motora kada voziloima motor sa unutranjim sagorevanjem prelazi 50 cm3, ili sa motorom ija najvea trajna nominalnasnaga prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon,

37) teki tricikl je motorno vozilo sa tri toka, simetrino rasporeenih u odnosu na srednjupodunu ravan vozila, ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom ija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutranjimsagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3, ili ija najvea efektivna snaga motora prelazi4 kW kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva iliija najvea trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon,

38) laki etvorocikl je motorno vozilo sa etiri toka, ija masa ne prelazi 350 kg, to ne ukljuujemasu baterija vozila sa elektrinim pogonom, ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nainprenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor saunutranjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili ija najvea efektivna snagamotora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa drugom vrstompogonskog goriva ili ija najvea trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo imaelektrini pogon,

39) teki etvorocikl je motorno vozilo sa etiri toka, osim lakog etvorocikla, ija masa neprelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretna vozila, to ne ukljuuje masu baterija vozila sa elektrinimpogonom, i ija najvea efektivna snaga, odnosno najvea trajna nominalna snaga motora ne prelazi15 kW,

40) vozilo za prevoz putnika je motorno vozilo prvenstveno namenjeno za prevoz lica, ija jemasa vea od 400 kg, i ija najvea efektivna snaga, odnosno najvea trajna nominalna snagamotora je vea od 15 kW,

41) putniko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najvie devet mesta za sedenjeukljuujui i mesto za sedenje vozaa,

42) autobus je vozilo za prevoz putnika koje ima vie od devet mesta za sedenje ukljuujui imesto za sedenje vozaa,

43) trolejbus je autobus koji se preko provodnika napaja elektrinom energijom,44) teretno vozilo je motorno vozilo sa najmanje etiri toka, koje je namenjeno za prevoz tereta,

odnosno vrenje rada na nain da se vozilom ne moe prevoziti nikakav drugi teret, odnosno vuuprikljunih vozila, ija je masa vea od 550 kg, i ija najvea efektivna snaga, odnosno najveatrajna nominalna snaga motora je vea od 15 kW,

45) skup vozila je sastav vunog vozila i prikljunog, odnosno prikljunih vozila, koji u saobraajuna putu uestvuje kao jedna celina,

46) turistiki voz je skup vozila koji ine vuno vozilo i prikljuna vozila, namenjen za prevozputnika u parkovima, hotelsko-turistikim i slinim naseljima, na povrini na kojoj se ne obavljasaobraaj i putu na kome se saobraaj obavlja u turistike svrhe i ija najvea konstruktivna brzinakretanja ne prelazi 25 km/h,

47) radna maina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvoenje odreenihradova (kombajn, valjak, grejder, utovariva, rovokopa, buldoer, viljukar i sl.) i ija najveakonstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h,

48) traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno zavuenje, guranje, noenje ili pogon izmenjivih prikljuaka za izvoenje prvenstveno poljoprivrednih, umskih ili drugih radova i za vuu prikljunih vozila za traktor,

49) motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljakog i tovarnog dela, kojisu konstruktivno razdvojivi, a u saobraaju na putu uestvuju iskljuivo kao jedna celina, ijipogonski deo prema konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen zaguranje, vuenje, noenje ili pogon izmenljivih prikljuaka za izvoenje poljoprivrednih radova, ijanajvea konstrukcijska brzina nije vea od 30 km/h i ija snaga motora nije vea od 12 kW,

50) prikljuno vozilo je vozilo koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno iosposobljeno da bude vueno od drugog vozila, a slui za prevoz putnika, odnosno stvari, odnosnoza obavljanje radova,

51) prikljuno vozilo za traktor je prikljuno vozilo koje je namenjeno da bude vueno iskljuivo odstrane traktora,

52) prikljuak za izvoenje radova je izmenljivo orue koje slui obavljanju poljoprivrednih, umskih ili drugih radova, i koje se u svrhu izvoenja radova postavlja ili prikljuuje na motornovozilo,

53) zapreno vozilo je vozilo koje je namenjeno i osposobljeno da ga vue upregnuta ivotinja,54) tramvaj je insko vozilo namenjeno prvenstveno za prevoz putnika, koje se kree po inama, i

koje je radi napajanja elektrinom energijom povezano na elektrini vod,55) vojno vozilo je svako borbeno i neborbeno vozilo i drugo vozilo koje je registrovano po

posebnim propisima ministarstva nadlenog za poslove odbrane, kao i svako drugo propisnoobeleeno vozilo dok se, po osnovu izvravanja materijalne obaveze, nalazi na korienju ujedinicama i ustanovama ministarstva nadlenog za poslove odbrane i Vojske Srbije,

56) registrovano vozilo je vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila i za koje je izdatasaobraajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica,

57) masa vozila je masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom,58) nosivost vozila je masa do koje se vozilo moe opteretiti prema deklaraciji proizvoaa, pri

emu se u tu masu rauna i vertikalno optereenje koje vozilo prima od prikljunog vozila,59) najvea dozvoljena masa vozila je zbir mase vozila i nosivosti vozila,60) ukupna masa vozila je masa vozila i masa kojom je vozilo optereeno (lica i teret),61) najvea dozvoljena ukupna masa vozila, odnosno skupa vozila je najvea masa optereenog

vozila, odnosno skupa vozila, koji je nadleni dravni organ propisao kao najveu dozvoljenu,62) najvea dozvoljena masa skupa vozila je zbir najveih dozvoljenih masa vozila koja ine

skup, umanjen za vertikalno optereenje koje vozilo prima od prikljunog vozila,63) ukupna masa skupa vozila je masa optereenog skupa vozila (lica i teret),64) osovinsko optereenje je deo ukupne mase vozila u horizontalnom poloaju kojim njegova

osovina optereuje kolovoz u stanju mirovanja vozila,65) prepravka vozila je promena konstruktivnih karakteristika vozila kojim se menja namena ili

vrsta vozila ili deklarisane tehnike karakteristike vozila ili deklarisane karakteristike ureaja isklopova vozila,

66) popravka vozila je dovoenje vozila, odnosno ureaja i sklopova vozila u ispravno stanje, 67) uesnik u saobraaju je lice koje na bilo koji nain uestvuje u saobraaju,68) voza je lice koje na putu upravlja vozilom,69) peak je lice koje se kree po putu, odnosno koje po putu sopstvenom snagom vue ili gura

vozilo, runa kolica, deje prevozno sredstvo, kolica za nemona lica ili lice u dejem prevoznomsredstvu ili lice u kolicima za nemona lica koje pokree sopstvenom snagom ili snagom motora ililice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl,

70) srednja (prosena) brzina kretanja vozila, na odreenoj deonici puta, predstavlja kolinikizmeu duine te deonice i vremena za koje vozilo tu duinu pree,

71) zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, pri emuvoza ne naputa vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliesaobraaj,

72) parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi postupanja po znaku ilipravilu kojim se regulie saobraaj, koje se ne smatra zaustavljanjem,

73) mimoilaenje je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju kojidolazi iz suprotnog smera,

74) preticanje je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koji sekree kolovozom u istom smeru,

75) obilaenje je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koji sene pomera, objekta ili prepreke na kolovozu,

76) proputanje je radnja koju uesnik u saobraaju preduzima kako bi omoguio kretanje drugoguesnika u saobraaju koji ima prvenstvo prolaza, tako da ne doe do promene dotadanjeg nainakretanja uesnika u saobraaju koji ima prvenstvo prolaza, odnosno do njihovog kontakta,

77) kolona vozila je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena ili se kreu jedno iza drugogistom saobraajnom trakom u istom smeru, iji je nain kretanja meusobno uslovljen i izmeu kojihne moe bez ometanja ui drugo vozilo,

78) vidljivost je odstojanje na kome uesnik u saobraaju moe jasno videti kolovoz,79) preglednost je odstojanje na kome uesnik u saobraaju, s obzirom na fizike prepreke, moe

u uslovima normalne vidljivosti jasno videti drugog uesnika u saobraaju, odnosno drugu moguuprepreku na putu,

80) uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u kojima je vidljivost manja od 200 m na putu izvannaselja, odnosno 100 m na putu u naselju,

81) svetloodbojni prsluk je prsluk koji reflektuje svetlost,82) saobraajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je zapoeta na putu, u kojoj je

uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povreeno ilije nastala materijalna teta,

83) evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi je propisani obrazac koji uesnici u saobraajnojnezgodi popunjavaju nakon saobraajne nezgode sa manjom materijalnom tetom,

84) instruktor vonje je voza motornog vozila koji je ovlaen da obavlja praktinu obukukandidata za vozaa,

85) ispitiva je lice koje u ispitnoj komisiji za vozaki ispit utvruje da li je kandidat stekaopotrebna znanja i vetine za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraaju na putu,

86) odstojanje je najkraa uzduna udaljenost izmeu najisturenijih taaka vozila, lica, odnosnoobjekata,

87) rastojanje je najkraa bona udaljenost izmeu najisturenijih taaka vozila, lica, odnosnoobjekata,

88) vozilo od istorijskog znaaja (oldtajmer) je motorno ili prikljuno vozilo koje predstavljamaterijalni spomenik tehnike kulture, tradicije i drutvenog naslea,

89) odbaeno vozilo je vozilo na putu koje je vidno zaputeno i koje nije registrovano,90) mesto za sedenje je sedite ili prostor bez sedita sa dostupnim elementima za montau

sedita ili prostor bez sedita sa dostupnim prikljucima sigurnosnih pojaseva, pri emu sedostupnim elementima za montau sedita i prikljucima sigurnosnih pojaseva smatraju oni elementii prikljuci koji nisu mehaniki onesposobljeni,

91) saobraajna signalizacija je sistem sredstava, ureaja i oznaka za regulisanje i voenjesaobraaja,

92) saobraajni znak je znak kojim se upotrebom grafikih ili svetlosnih ili brojanih ili slovnihoznaka ili drugih simbola, uesnici u saobraaju upozoravaju na opasnosti na putu, stavljaju im sedo znanja ogranienje, zabrane i obaveze, odnosno daju obavetenja potrebna za bezbednokretanje po putu,

93) saobraajna dozvola je javna isprava (reenje) koja sa registracionom nalepnicom daje pravona korienje vozila u saobraaju za vreme vaenja registracione nalepnice,

94) registarska tablica je oznaka na vozilu kojom se oznaava da je vozilo upisano u jedinstveniregistar vozila,

95) registraciona nalepnica je oznaka kojom se odreuje da vozilo moe da uestvuje usaobraaju u odreenom vremenskom roku,

96) vozaka dozvola je javna isprava (reenje) nadlenog organa kojim se nekom licu daje pravoda u saobraaju na putu upravlja vozilom odreene kategorije na odreeno vreme,

97) dozvola (licenca) za instruktora ili predavaa ili ispitivaa je javna isprava (reenje) koja licimadaje pravo da vre praktinu obuku ili obavljaju teoretsku nastavu ili poslove ispitivaa na odreenovreme,

98) dozvola (licenca) za kontrolora tehnikog pregleda je javna isprava (reenje) koja licima dajepravo da obavljaju tehniki pregled vozila na odreeno vreme,

99) "psihoaktivna supstanca" je vrsta droge, leka na kome je naznaeno da se ne smeupotrebljavati pre i za vreme vonje, kao i druga hemijska materija koja moe uticati na psihofizikusposobnost uesnika u saobraaju (osim alkohola),

100) "dnevno vreme upravljanja" je ukupno vreme upravljanja vozilom izmeu dva dnevnaodmora ili izmeu dnevnog i nedeljnog odmora,

101) "dnevni odmor" je neprekidni vremenski period tokom koga voza slobodno raspolaesvojim vremenom i moe biti puni dnevni odmor, kada traje najmanje 11 sati ili skraeni dnevniodmor, kada traje najmanje devet sati, a manje od 11 sati,

102) "nedelja" je vremenski period izmeu ponedeljka u 00:00 sati i nedelje u 24:00 sata,103) "nedeljni odmor" je neprekidni vremenski period tokom koga voza slobodno raspolae

svojim vremenom i moe biti puni nedeljni odmor, kada traje najmanje 45 sati ili skraeni nedeljniodmor, kada traje najmanje 24 sata, a manje od 45 sati.

Bliu podelu motornih i prikljunih vozila iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean zaposlove saobraaja.

Izrazi koji se koriste u ovom zakonu a nisu posebno definisani u stavu 1. ovog lana, imajuznaenje odreeno drugim propisima.

III. OSNOVI SISTEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

1. Telo za koordinaciju bezbednosti saobraaja na putevima

lan 8.

U cilju ostvarivanja saradnje i usklaenog obavljanja poslova u funkciji unapreenja bezbednostisaobraaja na putevima, kao i iniciranja i praenja preventivnih i drugih aktivnosti u oblastibezbednosti saobraaja na putevima, Vlada obrazuje Telo za koordinaciju poslova bezbednostisaobraaja na putevima (u daljem tekstu: Telo za koordinaciju), kao koordinaciono telo Vlade, u ijisastav ulaze ministri nadleni za poslove saobraaja, unutranje poslove, zdravlja, rada, pravde, prosvete i trgovine i usluga.

Izvrni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, optinskovee, odnosno gradsko vee, moe da osnuje telo za koordinaciju (komisija, savet i sl.), radiusklaivanja poslova bezbednosti saobraaja na putevima koji su iz delokruga jedinice teritorijalneautonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Aktom Vlade, odnosno nadlenog izvrnog organa blie se ureuje organizacija i nain rada Telaza koordinaciju i obrazuju se strune radne grupe za potrebe Tela za koordinaciju.

2. Agencija za bezbednost saobraaja

lan 9.

Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove saobraaja, osniva Agenciju za bezbednostsaobraaja, kao javnu agenciju (u daljem tekstu: Agencija).

Agencija:1) analizira, prati i unapreuje sistem bezbednosti saobraaja (razvoj i korienje jedinstvene

baze podataka od znaaja za bezbednost saobraaja), 2) radi na unapreenju bezbednosti vozaa i drugih uesnika u saobraaju, kao i na unapreenju

bezbednosti saobraaja sa stanovita vozila,3) obavlja preventivno-promotivne aktivnosti u saradnji sa centrima za promociju zdravlja naroda,

odnosno instituta za javno zdravlje, osnovanih u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvenazatita i vodi kampanje o bezbednosti saobraaja,

4) obezbeuje bazu podataka o tehnikim karakteristikama motornih i prikljunih vozila, koji su odznaaja za primenu propisa o bezbednosti saobraaja na putevima,

5) sprovodi struni ispit, organizuje seminare unapreenja znanja i obavlja proveru znanja zapredavae teorijske nastave u obuci vozaa,

6) organizuje seminare unapreenja znanja i obavlja proveru znanja za instruktora vonje i zaprofesionalnog vozaa,

7) sprovodi struni ispit za ispitivaa, organizuje seminare unapreenja znanja i obavlja provereznanja za ispitivae na vozakom ispitu,

8) organizuje obuku i organizuje i sprovodi struni ispit za vozaa turistikog voza,9) organizuje obuku i organizuje i sprovodi struni ispit za vozaa tramvaja,10) organizuje obuku i organizuje i sprovodi ispit znanja za vozae kojima je oduzeta vozaka

dozvola zbog nesavesnog upravljanja,11) sprovodi struni ispit za kontrolora tehnikog pregleda, organizuje seminare unapreenja

znanja i obavlja provere znanja za kontrolora tehnikog pregleda,12) izdaje dozvole (licence) i izdaje uverenja u skladu sa ovim zakonom,13) sarauje sa regionalnim i lokalnim telima za bezbednost saobraaja,14) izdaje periodine analize i publikacije sa podacima o saobraaju i saobraajnim nezgodama,15) organizuje i obezbeuje objavljivanje strune literature iz oblasti osposobljavanja vozaa,16) obavlja poslove u vezi sa primenom digitalnih tahografa, 17) obavlja i druge zadatke vezane za unapreenje bezbednosti saobraaja, utvrene ovim

zakonom i drugim propisima.Poslove iz stava 2. ovog lana Agencija vri kao poverene poslove.Za izvravanje pojedinih poslova, koji se odnose na organizaciju poslova iz stava 2. ovog lana,

Agencija moe angaovati pravno lice koje je materijalno i struno osposobljeno da obavlja teposlove.

lan 10.

Agencija se finansira iz:1) cene usluga koje plaaju korisnici usluga i posebnih naknada za obavljanje poslova koje vri

Agencija,2) donacija, priloga i drugih bespovratnih davanja datih osnivau ili Agenciji,3) ostalih izvora. Visinu cena i naknada iz stava 1. taka 1) ovog lana utvruje Vlada na predlog Agencije, a po

pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za saobraaj i za trgovinu i usluge.Sredstva za osnivanje i poetak rada Agencije obezbeuju se iz budeta Republike Srbije.Saglasnost na akt kojim se utvruje visina plata i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada. Izvravanje rashoda Agencije ne moe se vriti ukoliko Vlada nije dala saglasnost na finansijski

plan.

3. Strategija bezbednosti saobraaja

lan 11.

Vlada donosi Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraaja na putevima (u daljem tekstu: Nacionalna strategija).

Nacionalna strategija sadri najznaajnija obeleja postojeeg stanja bezbednosti saobraaja, dugorone i kratkorone ciljeve, smernice, kljune oblasti rada i rokove za donoenje odgovarajuegNacionalnog plana.

Nacionalnu strategiju predlae Telo za koordinaciju za period od najmanje pet godina, do krajajuna u poslednjoj godini vaenja Nacionalne strategije.

lan 12.

Na osnovu Nacionalne strategije, na predlog Tela za koordinaciju, Vlada donosi Nacionalni planbezbednosti saobraaja na putevima (u daljem tekstu: Nacionalni plan), za period od najmanje jednegodine.

Nacionalni plan sadri naroito: zadatke, mere po prioritetima, odgovorne subjekte, rokove ifinansijska sredstva u kljunim oblastima rada.

lan 13.

Skuptine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donosestrategiju i godinji plan bezbednosti saobraaja na putevima na svom podruju u skladu saNacionalnom strategijom i Nacionalnim planom.

4. Praenje bezbednosti saobraaja

lan 14.

Vlada podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o stanju bezbednosti saobraaja na putevima, najmanje dvaput godinje.

Nadleni izvrni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, optinsko vee, odnosno gradsko vee, podnosi skuptini izvetaj o stanju bezbednosti saobraajana tom podruju najmanje dvaput godinje.

lan 15.

U cilju neprekidnog praenja stanja bezbednosti saobraaja na putevima u Republici Srbiji, Agencija predlae sistem jedinstvene osnove evidentiranja i praenja najznaajnijih obelejabezbednosti saobraaja.

Dravni organi i drugi subjekti duni su da Agenciji dostavljaju propisane podatke o obelejimaznaajnim za bezbednost saobraaja.

lan 16.

Informacije o obelejima bezbednosti saobraaja iz jedinstvene baze podataka iz lana 9. stav 2. taka 1) ovog zakona su javne i dostupne svima pod jednakim uslovima, osim onih ije objavljivanjeje zakonom zabranjeno.

5. Finansiranje bezbednosti saobraaja

lan 17.

Republika, jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava idunosti, obezbeuju sredstva za finansiranje unapreenja bezbednosti saobraaja.

Izvori sredstava za unapreenje bezbednosti saobraaja su:1) budet Republike Srbije, budet jedinice teritorijalne autonomije i budet jedinice lokalne

samouprave,2) naplaene novane kazne za prekraje predviene propisima o bezbednosti saobraaja na

putevima,3) pokloni ili prilozi pokrovitelja dati Republici, jedinici teritorijalne autonomije ili jedinici lokalne

samouprave,4) ostali prihodi.

lan 18.

Sredstva od novanih kazni iz lana 17. stav 2. taka 2) ovog zakona, u visini od 70% pripadajubudetu Republike, a u visini od 30% pripadaju budetu jedinice lokalne samouprave na ijoj teritorijije prekraj uinjen. Od 70% sredstava koja pripadaju budetu Republike, 75% se koristi za potrebeMinistarstva unutranjih poslova. Od 30% sredstava koja pripadaju budetu jedinice lokalnesamouprave na ijoj teritoriji je prekraj uinjen, 50% sredstava se koristi za popravljanjesaobraajne infrastrukture jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji je prekraj uinjen.

Sredstva iz stava 1. ovog lana koriste se za namene utvrene u tom stavu, odnosno zafinansiranje unapreenja bezbednosti saobraaja na putevima.

lan 19.

Sredstva iz lana 17. ovog zakona koriste se za:1) rad Tela za koordinaciju,2) unapreenje saobraajnog vaspitanja i obrazovanja,3) preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraaja,4) nauno-istraivaki rad u oblasti bezbednosti saobraaja,5) tehniko opremanje jedinica saobraajne policije koje kontroliu i reguliu saobraaj na

putevima i drugih organa nadlenih za poslove bezbednosti saobraaja. Sredstva iz lana 17. ovog zakona koriste se prema programu koji donosi Vlada, nadleni izvrni

organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno nadleni izvrni organ jedinice lokalne samouprave, na predlog tela za koordinaciju.

IV. PRAVILA SAOBRAAJA

1. Opte odredbe

lan 20.

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraaja, saobraajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje ovlaeno slubeno lice nadlenogorgana.

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa saobraajnom signalizacijom i kadatime odstupaju od propisa o pravilima saobraaja. Uesnici u saobraaju su duni da postupaju posaobraajnim znakovima i kada se njihovo znaenje razlikuje od znaenja oznaka na kolovozu itrotoaru.

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa svetlosnim saobraajnim znakom i kadse znaenje tog znaka razlikuje od znaenja ostalih saobraajnih znakova ili pravila saobraaja. Meusobno prvenstvo prolaza uesnika u saobraaju, koji na raskrsnici svetlosnim saobraajnimznakovima istovremeno dobijaju pravo prolaza, regulie se pravilima saobraaja.

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju prema znacima, odnosno naredbama koja dajuovlaena lica (u daljem tekstu: policijski slubenici) i kad time odstupaju od svetlosnogsaobraajnog znaka, ili drugog saobraajnog znaka ili pravila saobraaja.

lan 21.

Voza je duan da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti saobraaja, vozilo drina takvom odstojanju i rastojanju od drugih vozila, odnosno uesnika u saobraaju, da ne izazivaopasnost i ne ometa druge uesnike u saobraaju.

lan 22.

Predmet, odnosno materija koja moe da ugrozi, odnosno ometa bezbednost saobraaja, ne smese nalaziti na putu.

Uesnik u saobraaju je duan da, bez odlaganja, sa puta ukloni predmet, odnosno materiju kojase na kolovozu nala njegovim injenjem, kao i predmet, odnosno materiju koja potie sa vozilakojim upravlja.

Ukoliko je u mogunosti i ako time ne ometa bezbednost saobraaja, uesnik u saobraaju jeduan, u cilju bezbednosti saobraaja, da ukloni predmete i prepreke koji ugroavaju bezbednostsaobraaja sa kolovoza, a ako nije u mogunosti, duan je da o tome, bez odlaganja, obavestipoliciju ili preduzee koje se stara o odravanju puta.

Uesnik u saobraaju je duan da, bez odlaganja, obavesti policiju o svakom dogaaju, odnosnopojavi, koja moe ugroziti ili ugroava bezbednost saobraaja.

Vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dozvoliti da se odbaeno vozilo nalazi na putu, odnosnomestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje ili parkiranje vozila.

lan 23.

Voza je duan da obrati panju na peake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz iliiskazuju nameru da e stupiti na kolovoz.

Kada prilazi peakom prelazu, voza mora da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situacijikoju vidi ili ima razloga da predvidi, moe bezbedno da zaustavi vozilo ispred peakog prelaza.

Na delu puta na kome se kreu deca, odnosno su postavljeni saobraajni znakovi o ueu deceu saobraaju, voza je duan da vozi sa naroitom opreznou, tako da moe blagovremeno dazaustavi vozilo.

lan 24.

Slepa osoba koja samostalno uestvuje u saobraaju kao peak, treba da se kree uz pomobelog tapa i/ili obuenog psa vodia.

Vozilo koje je podeeno da njime upravlja osoba sa invaliditetom moe, na zahtev te osobe, bitioznaeno nalepnicom iji izgled, sadraj, nain postavljanja i blie uslove za izdavanje utvrujeministar nadlean za poslove saobraaja.

Oznaku iz stava 2. ovog lana izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave.

lan 25.

Voza vozila koje obilazi vozilo za javni prevoz putnika, odnosno autobus kojim se obavlja prevozputnika za sopstvene potrebe, koje se nalazi na stajalitu, mora da upravlja vozilom tako da neugroava lice koje u to vozilo ulazi ili izlazi.

Lice iz stava 1. ovog lana, koje zbog ulaska, odnosno izlaska iz vozila treba da stupi na kolovoz, duno je da se prethodno uveri da stupanjem na kolovoz ne ometa saobraaj i ne ugroavabezbednost saobraaja.

Voza vozila mora da se zaustavi iza vozila iz stava 1. ovog lana, kada lica koja ulaze, odnosnoizlaze iz tog vozila, moraju da preu preko saobraajne trake, odnosno biciklistike staze ili trakekojom se vozilo kree.

lan 26.

Ukoliko se vozilo za organizovan prevoz dece zaustavlja radi ulaska ili izlaska dece, na putu sapo jednom saobraajnom trakom po smeru, vozai ostalih vozila su duni da se zaustave dok decaulaze ili izlaze iz vozila.

Za vreme ulaska i izlaska dece iz vozila, voza tog vozila mora ukljuiti sve pokazivae pravca.Vozilo kojim se vri organizovan prevoz dece mora biti obeleeno posebnim znakom, koji

propisuje ministar nadlean za poslove saobraaja.Blie propise o izgledu i nainu postavljanja posebnog znaka za obeleavanje vozila kojim se

organizovano prevoze deca donosi ministar nadlean za poslove saobraaja.

lan 27.

Voza je duan da, u naselju, omogui ukljuivanje u saobraaj autobusu koji se propisnoukljuuje u saobraaj sa stajalita.

lan 28.

Voza ne sme da koristi telefon, odnosno druge ureaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosnone koristi, opremu koja omoguava telefoniranje bez angaovanja ruku za vreme vonje.

Voza ne sme da koristi audio, odnosno video ureaje na nain da ne uje zvune signale drugihuesnika u saobraaju, niti da preduzima druge radnje koje ometaju njegovu panju pri upravljanjuvozilom.

Lice koje se prevozi vozilom ne sme da ometa vozaa u upravljanju vozilom, niti da utie nanjega da upravlja vozilom na nain kojim se umanjuje bezbednost saobraaja.

Odredbe stava 1. ovog lana koje se odnose na druge ureaje za komunikaciju ne primenjuju sena vozae vozila Ministarstva unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, VojskeSrbije, Vojno-bezbednosne agencije, Vojno-obavetajne agencije, hitne medicinske pomoi ivatrogasne slube, dok upravljaju vozilom prilikom izvravanja poslova u vezi sa slubenomdunou, odnosno delatnou, kao i vozae vozila Ministarstva pravde - Uprave za izvrenjekrivinih sankcija kada prevoze lica liena slobode i vozae auto taksi prevoza u obavljanju slubenedunosti.

lan 29.

U vozilu se u saobraaju na putu ne sme koristiti, niti nalaziti, ureaj odnosno sredstvo, kojim semoe otkrivati ili ometati rad ureaja za merenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih ureajanamenjenih za otkrivanje i dokumentovanje prekraja.

Zabranjeno je stavljati u promet i reklamirati ureaje i predmete iz stava 1. ovog lana.

lan 30.

Voza i putnici u motornom vozilu u kome su ugraeni, odnosno postoje mesta za ugradnjusigurnosnih pojaseva, duni su da u saobraaju na putu koriste sigurnosni pojas na nain koji jepredvideo proizvoa vozila.

Kada vozilo uestvuje u saobraaju na putu, u putnikom, teretnom vozilu i autobusu se moranalaziti odgovarajui svetloodbojni prsluk.

lan 31.

U motornom vozilu na prednjem seditu ne sme da se prevozi dete mlae od 12 godina, kao nilice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nijesposobno da upravlja svojim postupcima.

Dete do tri godine starosti prevozi se u bezbednosnom seditu, odnosno korpi, osim u vozilima zajavni prevoz putnika.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, dete do tri godine, moe se prevoziti na prednjem seditu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom seditu - korpi, koja je okrenuta suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je iskljuen bezbednosni vazduni jastuk.

Blie propise o nainu prevoenja dece i uslovima koje mora da ispunjava bezbednosno sedite -korpa donosi ministar nadlean za poslove saobraaja.

lan 32.

Voza ne sme naglo da menja nain vonje, osim u sluaju izbegavanja neposredne opasnosti.Voza koji namerava da pomeri vozilo udesno ili ulevo, menja saobraajnu traku, pretie, obilazi,

zaustavlja, skree, okree se polukruno, vozi unazad, prestrojava se i sl., sme da otpone takvuradnju samo ako se uverio da to moe da uini na bezbedan nain.

Nakon uveravanja da sme da otpone eljenu radnju voza je duan da druge uesnike usaobraaju jasno i blagovremeno obavesti o tome, dajui im znak pomou pokazivaa pravca ili, akooni ne postoje, odgovarajui znak rukom. Voza koji pokazivaem pravca daje propisani znak, moradavati znak za sve vreme vrenja radnje vozilom, a po izvrenoj radnji mora prestati sa davanjemtog znaka.

2. Ukljuivanje vozila u saobraaj

lan 33.

Voza sme da se ukljui vozilom u saobraaj na putu sa povrine na kojoj se ne vri saobraaj ilisa mesta na kome je vozilo bilo zaustavljeno ili parkirano ili da se ukljui vozilom u saobraaj, samoako se uverio da time nee ometati ostale uesnike u saobraaju i o tome obavestio druge uesnikeu saobraaju.

Kada se voza ukljuuje u saobraaj iz dvorita, garae ili druge povrine, u uslovima nedovoljnepreglednosti ili vidljivosti, duan je da bezbedno ukljuenje izvede uz pomo lica koje se nalazi napogodnom mestu van vozila i koje mu daje odgovarajue znakove.

3. Kretanje vozila po putu

lan 34.

Za kretanje vozila voza mora da koristi povrinu namenjenu za saobraaj one vrste vozila kojimupravlja, osim u sluajevima predvienim ovim zakonom.

Voza vozila koji se kree povrinom koja nije namenjena za saobraaj te vrste vozila, ako jeovim zakonom to dozvoljeno, obavezan je da upravlja vozilom sa naroitom panjom.

lan 35.

Vozilo se kree desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.Voza je duan da vozilo u kretanju dri to blie desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od

nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraaja i na stanje i osobine puta, neugroava druge uesnike u saobraaju i ne izlae sebe opasnosti.

Na putu u naselju sa najmanje dve saobraajne trake za isti smer, voza moe da se kreevozilom saobraajnom trakom koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa vozilakoja se kreu iza njegovog vozila.

Odredba stava 3. ovog lana ne odnosi se na vozaa teretnog vozila ija je najvea dozvoljenamasa vea od 3.500 kg, vozaa vozila koje na ravnom putu ne moe razviti brzinu veu od 40 km/h ina vozaa vozila koje nije motorno vozilo, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta nakome vozilo skree ulevo, odnosno kada vri preticanje ili obilaenje.

U sluaju zastoja saobraaja na putu gde postoje fiziki odvojene kolovozne trake, vozai suduni da ostave slobodan prostor za prolaz vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstvaprolaza, na taj nain to e vozai koji se nalaze u desnoj odnosno srednjim saobraajnim trakamazauzeti poloaj uz desnu ivicu saobraajne trake, a vozai koji se nalaze u levoj saobraajnoj tracizauzeti poloaj uz levu ivicu saobraajne trake, tako da ostavljen prostor mora biti dovoljan zanesmetani prolaz ovih vozila.

lan 36.

Na putu za saobraaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje etiri saobraajne trake, voza ne sme vozilom da se kree, odnosno prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraajvozila iz suprotnog smera.

Na putu za saobraaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobraajne trake, voza ne smevozilom da se kree saobraajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila.

Na putu na kome su kolovozne trake fiziki odvojene jedna od druge, voza ne sme vozilom dase kree kolovoznom trakom namenjenom za saobraaj vozila iz suprotnog smera.

Na putu za saobraaj vozila u jednom smeru, voza ne sme vozilom da se kree u zabranjenomsmeru.

Ukoliko je na putu sa vie saobraajnih traka za kretanje u istom smeru onemoguen saobraajna jednoj od traka ili se traka zavrava, voza koji se kree u istom smeru, u saobraajnoj tracipored, duan je da omogui ukljuivanje jednog vozila u traku kojom se on kree.

lan 37.

Voza ne sme da se kree vozilom unazad.Kretanje vozilom unazad dozvoljeno je iskljuivo na kratkom delu puta, onom stranom kolovoza

kojom se do tada vozilo kretalo unapred ako se time ne ugroavaju niti ometaju drugi uesnici usaobraaju.

Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na nepreglednom delu puta, pri smanjenoj vidljivosti, utunelima, na delu puta gde je zabranjeno zaustavljanje i na prelazima preko eleznike pruge.

lan 38.

Voza ne sme naglo da uspori vozilo, osim u sluaju izbegavanja neposredne opasnosti.

Voza koji znatno usporava vozilo duan je da to uini na nain kojim nee ugroziti, odnosno

ometati vozae koji se kreu iza njega.

lan 39.

Tramvajskom baticom, odnosno saobraajnom trakom namenjenom za kretanje vozila za javniprevoz putnika, dozvoljen je saobraaj vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom.

lan 40.

Za vonju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u iriniod najvie jedan metar od desne ivice kolovoza.

4. Nasilnika vonja

lan 41.

Nasilnika vonja je postupanje vozaa koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraaja, odnosno, prilikom koje voza ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih uesnika u saobraaju.

Pod nasilnikom vonjom smatra se i:1) kada voza dva ili vie puta proe svetlosni saobraajni znak kada mu je tim znakom

zabranjen prolaz, ako izmeu dva uzastopna prolaska nije prolo vie od 10 minuta,2) kada voza izvri preticanje kolone vozila pri emu svojim vozilom prelazi ili se kree po

neisprekidanoj uzdunoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja.

5. Brzina

lan 42.

Voza je duan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraaja i drugim saobraajnimuslovima, tako da vozilo moe blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datimokolnostima moe da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na nain kojim neugroava bezbednost saobraaja.

Ako voza vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraaj, duan je da na prvomodgovarajuem mestu omogui da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obie ili proe.

Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu isrednju (prosenu) brzinu.

lan 43.

Na putu u naselju, voza ne sme vozilom da se kree brzinom veom od 50 km/h, odnosnobrzinom veom od brzine dozvoljene postavljenim saobraajnim znakom za celo naselje ili njegovdeo.

Izuzetno, na putu u naselju, iji saobraajno-tehniki elementi to omoguavaju, moe da sesaobraajnim znakom dozvoli kretanje vozilom brzinom i do 80 km/h.

lan 44.

Na putu van naselja voza ne sme vozilom da se kree brzinom veom od:1) 120 km/h na auto-putu,2) 100 km/h na motoputu,3) 80 km/h na ostalim putevima.Na putu van naselja voza ne sme vozilom da se kree brzinom veom od brzine dozvoljene

saobraajnim znakom.

lan 45.

Brzina kretanja vozila na putevima prema vrsti vozila ograniava se na:

1) 80 km/h - za autobuse i autobuse sa prikljunim vozilom za prevoz tereta kao i za teretnamotorna vozila ija najvea dozvoljena masa nije vea od 7.500 kg, osim na autoputu gde je najveadozvoljena brzina 100 km/h,

2) 80 km/h - za motorna vozila koja vuku prikljuno vozilo za stanovanje (karavan), 3) 70 km/h - za autobuse kada se vri organizovani prevoz dece, za zglobne autobuse bez mesta

za stajanje, za teretna motorna vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 7.500 kg i za teretnamotorna vozila sa prikljunim vozilom, osim na autoputu gde je najvea dozvoljena brzina 90 km/h,

4) 50 km/h - za autobuse sa prikljunim vozilom za prevoz lica, za gradske autobuse, autobusekoji, pored ugraenih sedita imaju i odreena mesta za stajanje,

5) 40 km/h - za traktore, odnosno 30 km/h kada se u prikljunom vozilu koje vue traktor prevozinajmanje jedno lice,

6) 20 km/h - za turistiki voz i radnu mainu na kojoj se prevoze lica.U teretna vozila i skupove vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi 3500 kg i u autobuse mora

biti ugraen ispravan graninik brzine.

6. Skretanje

lan 46.

Voza vozila koji skree udesno duan je da skretanje izvri kreui se krajnjom saobraajnomtrakom koja se protee uz desnu ivicu kolovoza, ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno.

Voza vozila koji skree ulevo duan je da skretanje izvri kreui se krajnjom levomsaobraajnom trakom koja se protee uz razdelnu liniju, odnosno saobraajnom trakom koja seprotee uz levu ivicu puta sa jednosmernim saobraajem, ako saobraajnim znakom nije drukijeodreeno.

Voza vozila koji skree udesno duan je da propusti vozilo koje se kree sa njegove desnestrane, saobraajnom trakom za vozila javnog prevoza putnika.

7. Prvenstvo prolaza

lan 47.

Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, voza je duan da propusti vozilo koje dolazi sanjegove desne strane.

Voza vozila koji na raskrsnici skree ulevo, duan je da propusti vozilo koje, dolazei izsuprotnog smera na raskrsnici zadrava pravac kretanja ili skree udesno, ako saobraajnimznakom nije drukije odreeno.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, tramvaj u svim sluajevima ima prvenstvo prolaza, akosaobraajnim znakom nije drukije odreeno.

Voza koji ulazi vozilom na put sa prvenstvom prolaza duan je da propusti sva vozila koja sekreu tim putem.

Voza je duan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji se ukljuuje i kada taj put nijesaobraajnim znakom oznaen kao put sa prvenstvom prolaza, ako vozilom ulazi sa zemljanog putana put sa savremenim kolovoznim zastorom ili ako na put ulazi sa povrine na kojoj se ne vri javnisaobraaj.

Voza koji pri skretanju vozila preseca biciklistiku stazu ili traku, duan je da propusti vozila kojase kreu stazom, odnosno trakom.

8. Saobraaj na raskrsnici

lan 48.

Voza koji se pribliava raskrsnici duan je da prilagodi vonju uslovima saobraaja na raskrsnici, a naroito da vozi brzinom pri kojoj moe da se zaustavi i propusti vozila koja na raskrsnici imajuprvenstvo prolaza.

Voza je duan da, na dovoljnom odstojanju pred raskrsnicom, vozilom izvri prestrojavanje izauzme poloaj na saobraajnoj traci predvienoj za prolazak kroz raskrsnicu u smeru u kojem elinastaviti kretanje.

lan 49.

Voza ne sme vozilom da ue u raskrsnicu, iako ima prvenstvo prolaza ili mu je semaforom todozvoljeno, ako e se zbog gustine saobraaja zaustaviti na raskrsnici ili peakom prelazu, i timeometati ili onemoguiti saobraaj vozila, odnosno peaka.

9. Polukruno okretanje

lan 50.

Voza ne sme da vri polukruno okretanje vozila u tunelu, na mostu, vijaduktu, podvonjaku, nadvonjaku, kao i u uslovima smanjene vidljivosti, odnosno na mestu gde je nedovoljnapreglednost, kao i na delu puta koji nema dovoljnu irinu za polukruno okretanje tog vozila.

10. Mimoilaenje

lan 51.

Prilikom mimoilaenja voza je duan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanja izmeusvog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, po potrebi i da vozilo pomeri ka desnoj ivici kolovoza.

Pri mimoilaenju sa peakom, voza je duan da dri bezbedno rastojanje izmeu vozila ipeaka.

Ukoliko zbog prepreke na putu ili drugih uesnika u saobraaju voza ne moe da postupi poodredbi stava 1. ovog lana, duan je da uspori kretanje svog vozila i da ga, po potrebi, zaustavi dabi propustio vozilo iz suprotnog smera.

Ukoliko je zbog nedovoljne irine puta ili prepreke mimoilaenje onemogueno, voza kojem jeto, s obzirom na karakteristike i stanje puta i okolnosti saobraaja, lake da izvede, duan je da seprvi zaustavi i po potrebi, kretanjem unazad ili na drugi nain, pomeri svoje vozilo i zauzme na putupoloaj koji omoguava mimoilaenje.

Kada na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smerova i skreu u levo, voza mimoilazi vozilo izsuprotnog smera tako to ga proputa sa svoje desne strane.

lan 52.

Na delu puta koji je saobraajnim znakom oznaen kao opasan uspon, odnosno kao opasnanizbrdica, na kome je mimoilaenje vozila nemogue ili je veoma oteano, voza vozila koje sekree niz nagib duan je da zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu ako primeti da mu drugovozilo ide u susret uz nagib.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, voza koji se kree uz nagib duan je da zaustavi svoje voziloako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje, koje omoguava bezbedno mimoilaenje i akobi, u sluaju da tako ne postupi, mimoilaenje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila.

Na putu iz stava 1. ovog lana, kada jedno od vozila koja se mimoilaze mora da se kree unazad, kretae se unazad:

1) svako vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vue prikljuno vozilo,2) teretno vozilo koje se susrelo sa autobusom,3) vozilo koje se susrelo sa vozilom vie vrste,4) ako se mimoilaze vozila iste vrste - vozilo koje se kree niz nagib, osim ako je, s obzirom na

uslove i poloaj vozila na putu, lake da to uini voza vozila koje se kree uz nagib.U smislu stava 3. ta. 3) i 4) ovog lana, vozila se klasifikuju od nie ka vioj vrsti na sledei

nain: motocikli kao i mopedi, tricikli i etvorocikli, putniko vozilo, traktor, radna maina, teretnovozilo, autobus i skup vozila.

11. Preticanje i obilaenje

lan 53.

Preticanje i obilaenje vri se sa leve strane vozila koje se pretie.Preticanje mora da se vri sa desne strane ako je vozilo na kolovozu zauzelo takav poloaj i

njegov voza daje takav znak da se sa sigurnou moe zakljuiti da to vozilo skree ulevo.Tramvaj koji se kree po inama postavljenim na sredini kolovoza sme da se pretie samo sa

desne strane, ako izmeu njega i desne ivice kolovoza postoji saobraajna traka.Na putu na kome postoje najmanje dve saobraajne trake namenjene za saobraaj vozila u istom

smeru, na kome su kolone vozila, bre kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj tracine smatra se preticanjem.

Na putu u naselju na kome postoje najmanje dve saobraajne trake namenjene za saobraajvozila u istom smeru, prolaenje sa desne strane vozila koje se ne kree krajnjom desnomsaobraajnom trakom, ne smatra se preticanjem.

lan 54.

Voza kome je dat znak za preticanje duan je da pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza.Voza ne sme da poveava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo pretie.

lan 55.

Preticanje ili obilaenje voza sme da vri samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila kojadolaze iz suprotnog smera kada na putu ima dovoljno prostora za bezbedno izvoenje tih radnji.

Voza ne sme da vri preticanje ili obilaenje kada time moe ugroziti druge uesnike usaobraaju.

Voza ne sme vozilom da vri preticanje ili obilaenje:1) kolone vozila,2) ako je voza koji se kree iza njega otpoeo preticanje ili obilaenje,3) ako je voza ispred njega na istoj saobraajnoj traci dao znak za preticanje ili obilaenje,4) ako bi time ugrozio bezbednost saobraaja ili ometao saobraaj iz suprotnog smera,5) ako po izvrenom preticanju ili obilaenju ne bi mogao da se vrati u saobraajnu traku kojom

se kretao pre toga bez ometanja ili ugroavanja ostalih uesnika u saobraaju, 6) zaustavnom trakom,7) na poetku prevoja, na prevoju, ispred i u nepreglednoj krivini, osim na kolovozu sa najmanje

dve saobraajne trake za kretanje vozila u istom smeru,8) u tunelu, osim u tunelu sa najmanje dve saobraajne trake za kretanje vozila u istom smeru,9) vozila koje se pribliava peakom prelazu ili ga prelazi,10) vozila koje se zaustavilo i zaustavlja radi proputanja peaka na peakom prelazu,11) na prelazu puta preko eleznike ili tramvajske pruge,12) kolone vozila pod pratnjom,13) saobraajnom trakom za spora vozila,14) na mestu gde je to zabranjeno saobraajnom signalizacijom, 15) na nain da prelazi vozilom preko neisprekidane uzdune linije pri emu koristi saobraajnu

traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog smera. Obilaenje zaustavljene kolone na putu je zabranjeno ako se voza nakon obilaenja ne bi

mogao bezbedno ukljuiti na saobraajnu traku namenjenu kretanju vozila u smeru u kome se onkree.

Izuzetno, obilaenje u sluaju iz stava 3. taka 15) ovog lana je dozvoljeno, pod uslovima izstava 1. ovog lana.

Voza koji pretie duan je da svoje vozilo dri na potrebnom rastojanju i odstojanju od vozilakoje pretie, tako da ga ne ometa niti ugroava druge u saobraaju.

lan 56.

Posle preticanja ili obilaenja voza je duan da se, bez ometanja ili ugroavanja ostalih uesnikau saobraaju, vrati u saobraajnu traku kojom se kretao pre toga.

lan 57.

Voza ne sme da pretie drugo vozilo neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sakrunim tokom saobraaja.

Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici voza u sluaju kada se kree putem sa prvenstvomprolaza, sme da pretie:

1) vozilo koje skree u levo, a pretie se sa desne strane,2) vozilo koje skree u desno, ali da pri tom svojim vozilom ne prelazi na deo kolovoza namenjen

za saobraaj vozila iz suprotnog smera,3) vozilo koje se kree na putu sa prvenstvom prolaza,4) vozilo koje se kree raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim

znakovima ili znacima koje daje policijski slubenik,5) bicikl, moped ili motocikl.

lan 58.

Ako se na sredini kolovoza nalazi povrina koja nije namenjena za saobraaj vozila, objekat iliureaj, vozila moraju da ih obilaze sa desne strane.

Povrine, objekti ili ureaji iz stava 1. ovog lana koji se nalaze na sredini puta sa jednosmernimsaobraajem mogu da se obilaze sa obe strane, ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno.

12. Zvuni i svetlosni znaci upozorenja

lan 59.

Voza je duan da upotrebi zvuni znak upozorenja kada to zahtevaju razlozi bezbednostisaobraaja, a naroito:

1) na putu van naselja zbog upozorenja drugom uesniku u saobraaju da eli da ga pretekne iliobie, ako bi bez tog znaka postojala opasnost nastanka saobraajne nezgode,

2) ako se pored kolovoza nalazi dete koje ne obraa panju na kretanje vozila,3) na putu van naselja pre ulaska u nepreglednu i uzanu krivinu ili dolaska na prevoj, gde je

mimoilaenje oteano.Voza je duan da zvuni znak upozorenja daje u meri koja je dovoljna da se drugi uesnici u

saobraaju upozore.Voza ne sme da upotrebljava zvuni znak promenljive frekvencije, osim u sluajevima

predvienim ovim zakonom.

lan 60.

Svetlosni znak upozorenja daje se uzastopnim ili naizmeninim paljenjem dugih svetala, vodeirauna da se time ne zaslepljuju vozai koji dolaze iz suprotnog smera.

Voza moe nou, umesto zvunog znaka upozorenja, da upotrebi svetlosni znak upozorenja.Taj znak voza moe da upotrebi i u naselju prilikom preticanja drugog vozila.

Svetlosni znak upozorenja voza moe da upotrebi i danju, ako takav nain upozorenja vieodgovara uslovima na putu.

lan 61.

Voza vozila je duan da na javnom putu ukljui sve pokazivae pravca na vozilu, ukoliko jepropisana obaveza postojanja takvog ureaja za to vozilo:

1) za vreme ulaska ili izlaska putnika,2) ako upozorava druge uesnike na opasnost u saobraaju,3) u uslovima izrazito smanjene vidljivosti (gusta magla, dim i sl.),4) ako je poslednji u koloni vozila koja se zaustavila na putu izvan naselja, osim ako je kolona

zaustavljena zbog postupanja po saobraajnom znaku ili pravilu saobraaja,5) ako se kree unazad,6) ako se zaustavi na kolovozu, osim prilikom parkiranja na obeleenom parkingu, odnosno zbog

postupanja po saobraajnom znaku ili pravilu saobraaja.

13. Zaustavljanje i parkiranje

lan 62.

Voza ne sme da zaustavi, odnosno parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugroavalobezbednost drugih uesnika u saobraaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraajaili kretanje peaka.

Odredbe ovog zakona o zaustavljanju i parkiranju ne primenjuju se na policijske slubenike uobavljanju slubene dunosti ako bi obaveza potovanja odredbi o zabrani zaustavljanja iliparkiranja vozila omela uspeno obavljanje slubene dunosti.

lan 63.

Voza koji je zbog neispravnosti na vozilu, saobraajne nezgode ili drugog opravdanog razloga, prinuen da vozilo zaustavi na kolovozu, duan je da preduzme mere iz lana 68. ovog zakona davozilom ne dovede u opasnost druga vozila i da ga to pre ukloni sa kolovoza.

Ukoliko je voza zbog neispravnosti na vozilu, saobraajne nezgode ili iz drugog opravdanograzloga, prinuen da vozilo zaustavi na inama, duan je da ga sa ina odmah ukloni, a ako to nijemogue, da odmah preduzme potrebne mere da vozai inskog vozila na vreme budu upozoreni naopasnost.

lan 64.

Na javnom putu van naselja, voza koji zaustavlja ili parkira vozilo duan je da uvek kad za topostoji mogunost, zaustavi ili parkira vozilo van kolovoza.

Voza koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu duan je da ga zaustavi, odnosno parkira, neposredno uz desnu ivicu kolovoza, a na javnom putu na kome se saobraaj odvija samo u jednomsmeru, sme da ga zaustavi, odnosno parkira, uz desnu ili levu ivicu kolovoza.

Ukoliko se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge ine, voza ne sme da zaustavi iliparkira vozilo.

Voza moe da zaustavi ili parkira vozilo na mestima koja se nalaze na sredini kolovoza, samoako su ta mesta obeleena saobraajnim znakom kao mesta za parkiranje vozila.

lan 65.

Prilikom parkiranja voza je duan da vozilo parkira na jednom parking mestu predvienom zaparkiranje te vrste vozila.

Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju da se otvaraju vrata, ako se time ometa kretanjedrugih uesnika u saobraaju ili ugroava bezbednost saobraaja.

lan 66.

Voza ne sme da zaustavi ili parkira vozilo:1) na peakom prelazu i na prelazu biciklistike staze preko kolovoza kao i na odstojanju,

odnosno rastojanju manjem od pet metara od tih prelaza,2) na prelazu puta preko eleznike pruge, odnosno tramvajskih ina i na rastojanju, odnosno

odstojanju manjem od pet metara od prelaza, kao i u blizini eleznike pruge, odnosno tramvajskihina, ako se time spreava saobraaj vozila koja se kreu po inama,

3) na raskrsnici i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od najblie ivicepoprenog kolovoza,

4) u tunelu, u podvonjaku, u galeriji, na mostu, na nadvonjaku,5) u blizini vrha prevoja ili u krivini gde je preglednost puta nedovoljna ili se obilaenje vozila ne

moe izvriti bez opasnosti,6) na delu puta gde bi irina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do

neisprekidane uzdune linije na kolovozu, suprotne ivice kolovoza ili prepreke na putu bila manja odtri metra,

7) na mestu na kome bi zaklanjalo saobraajni znak,8) na biciklistikoj stazi, odnosno traci,9) na stajalitu za vozila javnog saobraaja i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od 15

metara ispred i iza oznake na kolovozu kojim je stajalite oznaeno, 10) na putu na kome su kolovozne trake fiziki odvojene, osim ako je to dozvoljeno saobraajnim

znakom,11) iznad prikljuka na vodovodnu mreu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mreu komunalnih slubi,12) na mestu na kome bi se onemoguio pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom

ve parkiranom vozilu,13) na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraajnom signalizacijom, i ako na

trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za peake najmanje irine 1,60 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza,

14) na peakoj stazi, odnosno na delu trotoara koji je namenjen za kretanje lica sa posebnimpotrebama,

15) na trgovima, na peakoj zoni i protivpoarnom putu,16) na pristupnoj saobraajnici, kolskom prolazu izmeu stambenih zgrada, odnosno prolazima u

blokovima naselja,17) na saobraajnicama van ulinih parkiralita koje povezuju parking prostore i stambene zgrade

sa drugim saobraajnicama,18) na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorita ili garae,19) na saobraajnoj traci za ukljuivanje, iskljuivanje, zaustavnoj traci, saobraajnoj traci za

vozila javnog prevoza i tramvajskoj batici,

20) na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraajnog znaka ili oznakom na kolovozuobeleeno kao mesto za parkiranje za vozila za osobe sa invaliditetom, ako na vozilu ne posedujeodgovarajuu oznaku,

21) na parking mestu koje je dopunskom tablom saobraajnog znaka ili oznakom na kolovozuoznaeno kao mesto rezervisano za vozila odreenih korisnika, kada vozilo kojim upravlja nepripada tim vozilima,

22) na povrinama na kojima je saobraajnim znakom zabranjen saobraaj vozila.Izuzetno, voza vozila kojim se obavlja auto taksi prevoz putnika moe zaustaviti vozilo na

mestima iz stava 1. ta. 6), 9), 10), 11) 12), 13) i 18) ovog lana, kao u saobraajnoj traci za vozilajavnog prevoza kojom se ne kreu tramvaji, i to samo za vreme potrebno za ulazak, odnosno izlazakputnika.

lan 67.

Voza je duan da motorno, odnosno prikljuno vozilo, osim motocikla bez bonog sedita imopeda, koje je zaustavljeno na kolovozu obelei sigurnosnim trouglom:

1) kada je bio prinuen da svoje vozilo zaustavi na mestu ili delu puta odreenom u lanu 66.stav 1. ovog zakona, osim u sluaju iz take 21),

2) kada je vozilo zaustavljeno na kolovozu na takvom mestu da vozai vozila koja se kreu istimsmerom ne mogu ili teko mogu blagovremeno da ga uoe,

3) na putu van naselja, kao i na putu u naselju nou ili u uslovima smanjene vidljivosti kada jemesto na kome se vozilo zaustavlja nedovoljno osvetljeno.

Sigurnosni trougao postavlja se na kolovoz iza zaustavljenog vozila, u vertikalnom poloaju i naudaljenosti koja na putu van naselja ne moe biti manja od 50 metara, a u naselju 10 metara, takoda voza koji nailazi iz smera na kome je znak postavljen moe blagovremeno da zaustavi svojevozilo, odnosno da bezbedno obie zaustavljeno vozilo.

Kada je na putu zaustavljena kolona motornih vozila, znak se postavlja na nain iz stava 2. ovoglana, s tim to se umesto jednog znaka postavljaju na kolovoz dva znaka, jedan pored drugog.

Pored sigurnosnog trougla, na vozilu iz stava 1. ovog lana moraju biti ukljueni svi pokazivaipravca.

Ako se voza nalazi van svog vozila, na kolovozu, duan je da nosi svetloodbojni prsluk.

lan 68.

Voza koji ostavlja vozilo na putu, pre nego to napusti vozilo, duan je da preduzme svepotrebne mere kojim se spreava da se vozilo samo pokrene sa mesta na kome je zaustavljeno, odnosno parkirano kao i da preduzme sve potrebne mere da obezbedi vozilo od neovlaeneupotrebe.

14. Vuenje vozila

lan 69.

U saobraaju na putu, motornom vozilu mogu da budu pridodata najvie dva prikljuna vozila zaprevoz tereta, odnosno jedno prikljuno vozilo za prevoz lica, a na auto-putu i motoputu samo jednoprikljuno vozilo.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, turistiki voz sme da ima najvie tri prikljuna vozila.Traktor sme da vue samo prikljuno vozilo za traktor, a ostala motorna vozila ne smeju da vuku

prikljuno vozilo za traktor.Motorno vozilo sme da vue samo prikljuno vozilo koje ne umanjuje njegovu stabilnost.Prikljuno vozilo u kome se prevoze putnici moe biti pridodato samo autobusima u javnom

gradskom, odnosno prigradskom prevozu.

lan 70.

Zabranjeno je vuenje neispravnog vozila na autoputu i motoputu.Ukoliko je razlog za vuu nastao za vreme kretanja motornog vozila po autoputu, odnosno

motoputu, vuenje je dozvoljeno do prvog iskljuenja sa autoputa, odnosno motoputa.

lan 71.

Motorno vozilo sme da vue drugo motorno vozilo samo ako ono, zbog neispravnosti ilinedostatka pojedinih delova, ne moe samo da se kree.

Motorno vozilo ne sme da vue motocikl, moped kao i laki i teki tricikl.

lan 72.

Neispravno motorno vozilo na putu moe da se vue pomou ueta, krute veze (rude) ioslanjanjem ili veanjem vozila o vuno vozilo.

Pomou ueta ne sme da se vue motorno vozilo na kome su neispravni ureaji za upravljanje iliureaji za zaustavljanje, teretno vozilo ili autobus.

Krutom vezom ne sme da se vue motorno vozilo koje nema ispravan ureaj za upravljanje, nitimotorno vozilo ija je ukupna masa vea od ukupne mase vunog vozila ako mu je neispravnaradna konica.

Ukoliko se motorno vozilo vue pomou ueta ili krute veze, lice koje upravlja vuenim vozilommora da ima odgovarajuu dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojoj pripada vozilo koje sevue.

lan 73.

Za vreme vuenja neispravnog vozila na vunom vozilu moraju biti ukljueni svi pokazivaipravca, a na vuenom ukoliko su ispravni. Na oba vozila mora biti postavljen sigurnosni trougao.

Na motorno vozilo koje vue drugo motorno vozilo sigurnosni trougao se postavlja sa prednje, ana vueno vozilo sa zadnje strane.

Vuenim vozilom zabranjen je prevoz lica, osim vozaa koji njime upravlja.

lan 74.

Motorno vozilo sme da se vue nou, i danju u sluaju smanjene vidljivosti, iskljuivo ako nasvojoj zadnjoj strani ima ukljuena zadnja poziciona svetla ili ako ga vue motorno vozilo koje privuenju koristi uto rotaciono svetlo.

lan 75.

Odstojanje izmeu vunog i vuenog motornog vozila, ako se vue uetom, mora da iznosi od trido pet metara, a ako se vue pomou krute veze, moe da iznosi i manje od tri ali ne vie od petmetara.

Motorno vozilo koje na putu vue neispravno vozilo ne sme se kretati brzinom veom od 40 km/h.

lan 76.

Vuenje natovarenog teretnog vozila sa prikljunim vozilom ili bez prikljunog vozila, odnosnotraktora sa prikljunim vozilom, dozvoljeno je samo do prvog mesta pogodnog za pretovar tereta, aizuzetno i do prvog mesta na kome se moe otkloniti neispravnost na vozilu.

15. Upotreba svetala u saobraaju

lan 77.

Danju, na motornom vozilu za vreme vonje u saobraaju na putu, moraju da budu ukljuenakratka, odnosno dnevna svetla.

Nou, na motornom vozilu za vreme vonje u saobraaju na putu, moraju da budu ukljuenaduga svetla.

Voza je duan da umesto dugih svetala upotrebljava kratka:1) kad pri mimoilaenju sa drugim vozilom oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozaa vozila

koje mu dolazi u susret, a uvek na odstojanju manjem od 200 m, 2) ako ometa vozaa ispred,3) na putu osvetljenom ulinom rasvetom, 4) u tunelu,5) ako ometa upravljaa inskog vozila ili plovila,6) za vreme magle,7) kada je vozilo zaustavljeno.Odredbe st. 2. i 3. ovog lana ne odnose se na vozaa vozila za koje ne postoji obaveza

ugradnje dugih svetala.

lan 78.

Poziciona svetla moraju biti ukljuena sve vreme kada je ukljueno dugo, odnosno kratko svetlo, odnosno svetlo za maglu.

Nou i danju u uslovima smanjene vidljivosti, na vozilu na putu moraju biti ukljuena zadnjapoziciona svetla.

Svetla, odnosno katadiopteri, za vreme vonje ne smeju da budu zaklonjeni niti zaprljani u merida su neuoljivi za ostale uesnike u saobraaju.

lan 79.

Za vreme magle, na motornom vozilu moraju da budu ukljuena kratka svetla, odnosno svetla zamaglu ili obe vrste svetala.

Zadnje svetlo za maglu upotrebljava se samo po magli ili u sluaju smanjene vidljivosti.

lan 80.

Zaustavljeno ili parkirano vozilo na kolovozu, nou i u uslovima smanjene vidljivosti, mora imatiukljuena poziciona, odnosno parkirna, svetla.

U naselju je dovoljno da vozilo iz stava 1. ovog lana ima poziciona, odnosno parkirna svetla naonoj strani vozila koja je okrenuta prema sredini puta.

Na vozilu iz stava 1. ovog lana svetla ne moraju biti ukljuena ako se ono nalazi na delu putagde je ulino osvetljenje takvo da je vozilo dovoljno vidljivo, na za to posebno obeleenom mestu.

lan 81.

Prilikom kretanja nou i u uslovima smanjene vidljivosti:1) peak koji se kree po kolovozu na javnom putu van naselja, mora biti osvetljen ili oznaen

reflektujuom materijom,2) peak koji na kolovozu vue ili gura runa kolica mora da nosi svetloodbojni prsluk ili na levoj

strani kolica dri upaljeno najmanje jedno belo ili uto svetlo koje mora biti uoljivo sa prednje izadnje strane, osim kada je ulino osvetljenje takvo da su peak i kolica dovoljno vidljivi,

3) osoba koja koristi invalidska kolica mora na kolicima da ima ukljueno najmanje jedno belo iliuto svetlo na levoj strani koje mora biti uoljivo sa prednje i zadnje strane, osim kada je ulinoosvetljenje takvo da je peak dovoljno vidljiv,

4) peaci koji se kreu po kolovozu u organizovanoj koloni, osim pogrebnih ili odobrenih povorki, vojnih ili policijskih jedinica, duni su da nose svetloodbojni prsluk ili napred dre upaljeno najmanjejedno belo ili uto svetlo, a na zadnjoj strani svetlo crvene boje,

5) bicikl mora da ima upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo nazadnjoj strani,

6) zapreno vozilo mora da ima upaljeno najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i najmanjejedno crveno svetlo na zadnjoj strani. Ova svetla moraju biti postavljena na uzdunoj osi vozila ili nanjegovoj levoj strani, a ako se na zaprenom vozilu nalazi samo jedna svetiljka, postavlja se navidnom mestu na levoj strani vozila,

7) vodii i gonii ivotinja, kada se kreu po kolovozu van naselja, moraju da nose svetloodbojniprsluk.

16. Odstojanje izmeu vozila

lan 82.

Voza mora da dri bezbedno odstojanje od vozila koje se kree ispred njega, tako da moeblagovremeno da uspori ili se zaustavi, ako vozilo ispred njega uspori ili se zaustavi.

lan 83.

Kada se na javnom putu van naselja koji ima samo jednu saobraajnu traku za saobraaj vozila ujednom smeru, kreu jedno za drugim motorna vozila ija je najvea dozvoljena masa vea od 3.500 kg ili ija je duina vea od sedam metara, voza takvog vozila je duan da, osim kada vripreticanje ili se priprema za preticanje, izmeu svog i vozila koje se kree ispred njega, driodstojanje koje omoguava bezbedno preticanje od strane vozila koja se kreu iza njega.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na deo puta na kome je preticanje zabranjeno.

17. Saobraaj tramvaja i drugih vozila na inama

lan 84.

Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju i na saobraaj tramvaja i drugih vozila koja se naputu kreu po inama, osim ako to ne iskljuuju konstrukcione osobine tih vozila ili nain njihovogkretanja.

18. Posebne odredbe o saobraaju traktora, radnih maina, motokultivatora izaprenih vozila

lan 85.

Traktor i radna maina smeju u saobraaju na putu da imaju samo prikljuke za izvoenje radovashodno njihovoj nameni koji moraju biti propisno oznaeni.

Radna maina i motokultivator ne smeju u saobraaju na putu da vuku prikljuno vozilo.

19. Saobraaj zaprenih vozila i uee ivotinja u saobraaju

lan 86.

Voza zaprenog vozila mora biti uzrasta od najmanje 14 godina ivota i sposoban da kontrolieupregnute ivotinje.

Voza zaprenog vozila je duan da u saobraaju na putu zaprenim vozilom upravlja iz vozila ilida vodi upregnutu stoku kreui se sa njene desne strane.

Zapreno vozilo mora da ima ureaje za koenje koji moraju omoguavati bezbednozaustavljanje zaprenog vozila.

Zapreno vozilo koje se kree iza drugog zaprenog vozila mora se kretati na odstojanju odnajmanje 50 metara, da bi se omoguilo preticanje brim vozilima.

Za zapreno vozilo koje se kree na putu moe biti privezano jedno grlo stoke, i to sa desnestrane zadnjeg dela vozila.

Zapreno vozilo ne sme da se ostavlja na putu bez nadzora vozaa ili drugog lica sposobnog dakontrolie upregnute ivotinje.

lan 87.

Domae ivotinje mogu biti na putu samo u pratnji lica koja su duna da ih vode i obezbeujutako da ivotinje ne ugroavaju bezbednost saobraaja. ivotinje je zabranjeno voditi iz vozila ili savozila. Na autoputu, motoputu, dravnim putevima prvog reda kao i biciklistikim stazama nijedozvoljen pristup ivotinjama, odnosno voenje ivotinja.

Ukoliko se ivotinje iz stava 1. ovog lana prevoze u vozilu, prevoz se mora obavljati na nain dase ne ugroava ili ometa voza, odnosno ostali uesnici u saobraaju. ivotinje koje se nalaze poredputa moraju biti pod nadzorom ili obezbeene tako da ne mogu izai na put.

ivotinje se vode ili gone to blie desnoj ivici kolovoza na takav nain da drugi uesnici usaobraaju ne budu ugroeni.

Vlasnik, goni, odnosno vodi ivotinja ne sme na javnim putevim da hrani, zadrava ili prikupljaivotinje, kao i da ih na putu ostavlja bez nadzora. Jaha ili drugo lice koje vodi ivotinju duan je daukloni sve materije koje je ivotinja nanela na put.

Jahai za kretanje mogu koristiti kolovoz puta samo ukoliko je to omogueno reimom saobraajana tom putu. Za kretanje jahaa po kolovozu shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje seprimenjuju za kretanje bicikala.

20. Posebne odredbe o saobraaju bicikala, mopeda, tricikala, etvorocikala imotocikala

lan 88.

Dete mlae od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima.Izuzetno u peakoj zoni, zoni usporenog saobraaja, zoni "30", zoni kole i nekategorisanom

putu, biciklom moe upravljati i dete sa navrenih devet godina.

Izuzetno u peakoj zoni i zoni usporenog saobraaja, biciklom moe da upravlja i dete mlae oddevet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.

lan 89.

Voza bicikla ne sme da se kree biciklistikom stazom brzinom veom od 35 km/h.Ukoliko na putu postoji biciklistika traka, voza bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kree

desnom biciklistikom trakom u odnosu na smer kretanja saobraaja.Na biciklistikim stazama za saobraaj u oba smera vozila, voza bicikla mora da se kree

desnom stranom u smeru kretanja vozila.Ako se dva ili vie vozaa bicikala, mopeda, tricikala i motocikala kreu u grupi, duni su da se

kreu jedan za drugim.

lan 90.

Voza bicikla, mopeda, tricikla i motocikla mora da upravlja vozilom na nain kojim se neumanjuje stabilnost vozila i ne ometa druge uesnike u saobraaju, a naroito ne sme da:

1) isputa upravlja iz ruku,2) sklanja noge sa pedala,3) se pridrava za drugo vozilo,4) vodi, vue ili potiskuje druga vozila, odnosno ivotinje, osim da vue prikljuno vozilo za bicikl,5) dopusti da vozilo kojim upravlja bude vueno ili potiskivano,6) prevozi predmete koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja,7) upotrebljava na oba uva slualice za audio ureaje.

lan 91.

Voza i putnik motocikla, mopeda, tricikla i etvorocikla moraju za vreme vonje nositi na glavizakopanu homologovanu zatitnu kacigu, na nain propisan deklaracijom proizvoaa kacige.

Voza bicikla, mopeda, tricikla, odnosno motocikla, ne sme da prevozi lice koje je pod uticajemalkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojimpostupcima.

Blie propise o uslovima koje moraju da ispunjavaju zatitne kacige koje koriste vozai, odnosnolica koja se prevoze na motociklu, mopedu, triciklu i etvorociklu, donosi ministar nadlean zaposlove saobraaja.

lan 92.

Bicikl, moped i motocikl u saobraaju na putu mogu da imaju prikljuno vozilo sa dva tokanamenjeno za prevoz tereta, prikljueno tako da je obezbeena stabilnost vozila u kom ne smeju dase prevoze putnici. Prikljuno vozilo ne sme biti ire od jednog metra, a na zadnjoj levoj strani moraimati poziciono svetlo crvene boje ili trouglasti katadiopter ako je vue bicikl.

21. Kretanje peaka

lan 93.

Peak ne sme da se kree i zadrava na kolovozu, izuzev u sluajevima predvienim ovimzakonom, kao ni da iznenada stupi na kolovoz.

Ukoliko se peak kree po kolovozu na putu van naselja, mora da se kree to blie levoj ivicikolovoza u smeru kretanja, na nain kojim ne ometa ili ne spreava saobraaj vozila.

Peak koji uestvuje u saobraaju u kolicima za osobe sa invaliditetom, ili se vozi nakoturaljkama, skejtbordu i slino, ne sme da se pridrava za vozilo u pokretu.

Na putu koji nema trotoar ili drugu povrinu namenjenu za kretanje peaka, peaci mogu koristitiza kretanje kolovoz u irini najvie do jednog metra, raunajui od ivice kolovoza.

Kada se kreu kolovozom peaci su duni da se kreu jedan za drugim, osim lica koje vodi detemlae od sedam godina starosti.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, peak moe da se kree uz desnu ivicu kolovoza samo kada jetakvo kretanje za njega bezbednije (nepregledna krivina, provalija, usek, odron i sl.).

Peak koji gura runa kolica, bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, osobe sa invaliditetom koje sekreu u invalidskim kolicima, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.

lan 94.

Na putu koji ima trotoar ili drugu povrinu namenjenu za kretanje peaka, odnosno povrinupored kolovoza pogodnu za kretanje peaka, peak je duan da se kree tim povrinama.

Radi obilaenja neke prepreke na trotoaru, peak je duan da, pre stupanja na kolovoz, obratipanju na udaljenost i brzinu kretanja vozila koje mu se pribliava i da se prethodno uveri dastupanjem na kolovoz ne ugroava bezbednost saobraaja.

lan 95.

Kolona peaka koja se kolovozom kree pod kontrolom vodia (organizovana kolona peaka) mora se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.

Organizovana kolona peaka ne sme da onemoguava normalno odvijanje saobraaja niti dabude dua od 100 metara.

Ukoliko se kolovozom kree vie organizovanih kolona peaka, odstojanje izmeu pojedinihkolona mora biti najmanje 30 metara.

lan 96.

Peak je duan da preko kolovoza i biciklistike staze prelazi paljivo i najkraim putem, nakonto se uveri da to moe da uini na bezbedan nain.

Prilikom prelaska preko kolovoza peak ne sme da upotrebljava mobilni telefon niti da koristislualice na uima.

Na putu sa peakim prelazom ili posebno izgraenim prelazom, odnosno prolazom za peake, peak je duan da se pri prelaenju puta kree tim prelazom, odnosno prolazom, ako oni nisu odnjega udaljeni vie od 100 metara.

lan 97.

Na peakom prelazu, na kome je saobraaj peaka regulisan svetlosnim saobraajnim znacima, peak je duan da postupa u skladu sa tim znacima.

Na peakom prelazu, na kome je saobraaj peaka regulisan znacima koje daje policijskislubenik, peaci mogu da prelaze kolovoz samo kad je datim znakom dozvoljen prelaz.

Na peakom prelazu, na kome saobraaj nije regulisan svetlosnim saobraajnim znacima niznacima koje daje policijski slubenik, peak je duan da se pre stupanja na peaki prelaz, prethodno uveri da moe da pree na bezbedan nain, tako da stupanjem na kolovoz ne ugroavabezbednost saobraaja.

lan 98.

Peak ne sme stupiti ni kretati se po autoputu ili motoputu.Zabrana iz stava 1. ovog lana ne vai za:1) policijskog slubenika tokom obavljanja slubene dunosti,2) lice koja obavlja uviaj saobraajne nezgode ili uestvuje u uviaju,3) radnika koji obavlja radove,4) lice koje obavlja poslove na otklanjanju posledica saobraajne nezgode ili neispravnosti na

vozilu i teretu,5) lice koje prua hitnu medicinsku ili prvu pomo,6) inspektora za puteve tokom obavljanja slubene dunosti kao i na radnike uprave puta,7) vozaa vozila koje je prinudno zaustavljeno.Lica iz stava 2. ovog lana i mesta na kojima ona preduzimaju radnje moraju biti obeleena na

nain da se omogui bezbednost svih uesnika u saobraaju.

22. Obaveze vozaa prema peacima

lan 99.

Ukoliko je saobraaj na peakom prelazu regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima iliznakovima policijskog slubenika, voza je duan da svoje vozilo zaustavi ispred peakog prelaza

kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoljenprolaz, voza je duan da propusti peaka koji je ve stupio na peaki prelaz ili pokazuje nameruda e stupiti na peaki prelaz dok mu je svetlosnim saobraajnim znakom ili znakom policijskogslubenika prelaz bio dozvoljen.

Ukoliko se peaki prelaz iz stava 1. ovog lana nalazi na ulazu na boni put, voza koji skreena taj put duan je da skretanje izvri na bezbedan nain i da propusti peaka koji je ve stupio ilistupa na peaki prelaz ili pokazuje nameru da e stupiti na peaki prelaz, a po potrebi, zaustavisvoje vozilo.

Ukoliko na peakom prelazu saobraaj nije regulisan ureajima za davanje svetlosnihsaobraajnih znakova niti znacima policijskih slubenika, voza je duan da prilagodi brzinu vozilatako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi moe bezbedno da zaustavi voziloispred peakog prelaza i propusti peaka koji je ve stupio ili stupa na peaki prelaz ili pokazujenameru da e stupiti na peaki prelaz.

Voza koji skree na boni put na ijem ulazu ne postoji peaki prelaz duan je da propustipeake koji su ve stupili ili stupaju na kolovoz.

Ukoliko su u sluaju iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana peaci deca, nemona lica, slepe osobe koje sekreu uz upotrebu belog tapa i/ili psa vodia, osobe sa invaliditetom koje se kreu u invalidskimkolicima, ili za kretanje koriste druga ortotiko-protetika pomagala, voza je obavezan da zaustavivozilo i da ih propusti.

Voza ne sme vozilom da preseca organizovanu kolonu peaka koja se kree po kolovozu.

23. Saobraaj na prelazu puta preko eleznike pruge

lan 100.

Na prelazu puta preko eleznike pruge, voza je duan da propusti insko vozilo koje se kreepo eleznikoj pruzi.

Voza koji se vozilom pribliava prelazu puta preko eleznike pruge, duan je da kretanje vozilapodesi tako da ga moe zaustaviti pred ureajem za zatvaranje saobraaja na prelazu ili predureajem za davanje znakova kojima se najavljuje pribliavanje voza, odnosno da moe da zaustavivozilo pre nego to stupi na elezniku prugu.

lan 101.

Uesnici u saobraaju duni su da se zaustave pred prelazom puta preko eleznike pruge, akoje ureaj za zatvaranje saobraaja sputen, ako je taj ureaj poeo da se sputa ili ako se dajusvetlosni ili zvuni znaci koji upozoravaju da e taj ureaj poeti da se sputa, odnosno kada im jesvetlosnim saobraajnim znakom kojim se najavljuje pribliavanje voza prelazu puta prekoeleznike pruge u istom nivou bez branika, zabranjen prolaz.

24. Saobraaj na autoputu i motoputu

lan 102.

Autoputem i motoputem dozvoljeno je kretanje samo motocikla, putnikih vozila, teretnih vozila iautobusa, sa ili bez prikljunih vozila.

Autoputem i motoputem ne smeju se kretati vozila iz stava 1. ovog lana ija je najveakonstruktivna brzina manja od 50 km/h.

Odredba st. 1. i 2. ovog lana ne odnosi se na policijska i vojna vozila.

lan 103.

Na autoput, odnosno motoput, voza moe da se ukljui, odnosno iskljui samo prilaznim putemnamenjenim za ukljuenje na taj put, odnosno iskljuenje sa puta.

Voza koji se motornim vozilom ukljuuje u saobraaj na autoputu ili motoput duan je da:1) koristi saobraajnu traku za ukljuivanje, kada takva traka postoji u produenju prikljunog puta

i da se u saobraaj na taj put ukljui dajui znak pokazivaem pravca, na nain kojim ne ugroavasaobraaj vozila koja se kreu po tom putu,

2) propusti vozila koja se kreu po tom putu, ako na mestu na kome se ukljuuje u saobraaj naautoputu ne postoji posebna traka za ukljuivanje.

Voza koji se vozilom iskljuuje iz saobraaja sa autoputa ili motoputa, duan je da svojimvozilom blagovremeno zauzme poloaj na krajnjoj desnoj saobraajnoj traci i da to pre pree nasaobraajnu traku za iskljuivanje, ako takva traka postoji na ulazu u prikljuni put.

lan 104.

Na autoputu i motoputu sa vie saobraajnih traka namenjenih kretanju vozila u jednom smeru, voza motornog vozila mora se kretati krajnjom desnom saobraajnom trakom, osim ako nijezauzeta vozilima koja se kreu u koloni, kao i prilikom preticanja.

Zaustavnom trakom zabranjeno je kretanje vozila.Izuzetno od stava 2. ovog lana,