www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON

O BEZBEDNOSTI HRANE

("Sl. glasnik RS", br. 41/2009)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet ureenja

lan 1

Ovim zakonom ureuju se opti uslovi za bezbednost hrane i hrane za ivotinje, obaveze i

odgovornosti subjekata u poslovanju hranom i hranom za ivotinje, sistem brzog obavetavanja

i uzbunjivanja, hitne mere i upravljanje kriznim situacijama, higijena i kvalitet hrane i hrane za

ivotinje.

Izuzeci od primene

lan 2

Odredbe ovog zakona ne odnose se na primarnu proizvodnju hrane, pripremu, rukovanje,

odnosno skladitenje hrane za potrebe sopstvenog domainstva, kao i na hranu za ivotinje

koje ne slue za proizvodnju hrane.

Cilj zakona

lan 3

Cilj ovog zakona je da obezbedi visok nivo zatite ivota i zdravlja ljudi i zatitu interesa

potroaa, ukljuujui naelo potenja i savesnosti u prometu hranom, uzimajui u obzir kada je

to mogue zatitu zdravlja i dobrobiti ivotinja, kao i zdravlja bilja i zatite ivotne sredine.

Znaenje pojmova

lan 4

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledee znaenje:

1) Analiza rizika jeste proces koji se sastoji od tri meusobno povezane komponente: procena

rizika, upravljanje rizikom i obavetavanje o riziku;

2) Krajnji potroa je lice koje konzumira hranu, a ne koristi hranu u bilo kojoj fazi poslovanja

hranom (u daljem tekstu: potroa);

3) Monitoring jeste sprovoenje niza planiranih aktivnosti koje se odnose na praenje ili

merenje, kako bi se dobio uvid u pravilnu primenu propisa o hrani i hrani za ivotinje, kao i

propisa iz oblasti zdravlja i dobrobiti ivotinja i zdravlja bilja;

4) Nova hrana jeste hrana ili sastojci hrane koji se do sada nisu koristili u ishrani ljudi, osim

genetski modifikovane hrane, prehrambenih aditiva, aroma, pomonih sredstava u proizvodnji i

enzimskih preparata, koji su odobreni za upotrebu u hrani i hrani za ivotinje;

5) Obavetavanje o riziku jeste meusobna razmena podataka i miljenja kroz proces analize

rizika koja se odnosi na opasnosti i rizike, faktore rizika i uoavanje rizika, izmeu procenjivaa

rizika, nadlenih za upravljanje rizikom, potroaa, subjekata u poslovanju hranom ili hranom za

ivotinje, naunih i visokokolskih ustanova, kao i drugih zainteresovanih strana, ukljuujui i

objanjenje rezultata procene rizika i osnovu za donoenje odluka o upravljanju rizikom;

6) Objekat jeste graevinska celina u kojem se obavlja delatnost u bilo kojoj fazi proizvodnje,

prerade i prometa hrane, odnosno hrane za ivotinje;

7) Opasnost jeste bioloki, hemijski ili fiziki inilac u hrani ili hrani za ivotinje ili stanje hrane ili

hrane za ivotinje, koji mogu potencijalno da izazovu tetno dejstvo na zdravlje;

8) Nadzor jeste slubena procedura koja se sprovodi radi paljivog posmatranja jednog ili vie

subjekata u poslovanju hranom i hranom za ivotinje, odnosno njihovih aktivnosti;

9) Poslovanje hranom jeste svaka delatnost, javna ili privatna, koja se obavlja radi sticanja dobiti

ili ne, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane;

10) Poslovanje hranom za ivotinje jeste svaka delatnost, javna ili privatna, koja se obavlja radi

sticanja dobiti ili ne, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane za ivotinje;

11) Praenje bezbednosti hrane i hrane za ivotinje jeste bilo koji postupak kontrole koji

sprovodi nadleni organ radi potvrde usaglaenosti i primene propisa u poslovanju hranom i

hranom za ivotinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti ivotinja (u daljem tekstu:

slubena kontrola);

12) Primarna proizvodnja jeste proizvodnja, uzgoj i gajenje primarnih poljoprivrednih proizvoda,

ukljuujui etvu i ubiranje plodova, mua, gajenje ivotinja pre klanja, lov, ribolov i sakupljanje

samoniklih plodova i biljaka, kao i pratee aktivnosti koje se odnose na skladitenje i rukovanje

primarnim proizvodima na mestu proizvodnje, transport ivih ivotinja, primarnih proizvoda, ribe

i divljai od mesta proizvodnje do objekta;

13) Promet hrane i hrane za ivotinje jeste skladitenje, distribucija, prodaja, izlaganje radi

prodaje, razmena i ustupanje, bilo da je besplatno ili ne, uvoz, provoz i izvoz, osim u

naunoistraivake svrhe;

14) Promet na malo jeste rukovanje hranom, odnosno njena prerada, priprema, skladitenje, na

mestu prodaje ili isporuke potroau, delatnosti pripreme i posluivanja hrane, a naroito u:

(1) prodavnicama, supermarketima, megamarketima,

(2) objektima kolektivne ishrane (kantine, bolnice, vrtii, kole i sl.),

(3) objektima javne ishrane (javne kuhinje),

(4) ugostiteljskim objektima, kao i ketering usluge i usluge isporuke gotove hrane;

15) Promet na veliko jeste rukovanje hranom, njena prerada, priprema, skladitenje na mestu

prodaje ili isporuke, radi dalje prodaje ili prerade (distributivni centri);

16) Procena rizika jeste nauno zasnovan proces koji se sastoji od etiri faze: utvrivanje

opasnosti, definisanje opasnosti, procena izloenosti i definisanje rizika;

17) Revizija jeste sistemsko i nezavisno ispitivanje radi potvrde da li su aktivnosti i rezultati koji

proizlaze iz tih aktivnosti usaglaeni sa planovima i da li je primena tih planova bila efikasna i

odgovarajua za postizanje planiranih rezultata;

18) Rizik jeste faktor verovatnoe tetnog uticaja na zdravlje i ozbiljnost tog uticaja, kao

posledice postojanja opasnosti;

19) Sledljivost jeste mogunost praenja hrane, hrane za ivotinje, ivotinja koje slue za

proizvodnju hrane, sirovina ili supstanci namenjenih ili za koje se oekuje da e biti ugraene u

hranu ili hranu za ivotinje, kroz sve faze proizvodnje, prerade i prometa;

20) Subjekt u poslovanju hranom jeste pravno ili fiziko lice, odnosno preduzetnik, odgovorno

za ispunjenje zakonskih uslova za poslovanje hranom kojom upravlja;

21) Subjekt u poslovanju hranom za ivotinje jeste pravno ili fiziko lice, odnosno preduzetnik,

odgovorno za ispunjenje zakonskih uslova za poslovanje hranom za ivotinje kojom upravlja;

22) Slubeni uzorak jeste uzorak hrane ili hrane za ivotinje, ili bilo koje druge supstance

ukljuujui i one iz prirodnog okruenja, koje su vane za proizvodnju, preradu i promet hrane ili

hrane za ivotinje ili za zdravlje ivotinja, zdravlje bilja i kvalitet hrane ili hrane za ivotinje, uzet

od strane nadlenog inspektora ili ovlaenog lica;

23) Upravljanje rizikom jeste proces utvrivanja politike i mera, odvojen od procene rizika, koji

se odvija razmatranjem moguih alternativa za postupanje, uz konsultaciju sa zainteresovanim

stranama, kao i sprovoenje mera umanjenja rizika, zasnovan na proceni rizika i relevantnim

podacima;

24) Higijena hrane, odnosno hrane za ivotinje obuhvata neophodne mere i uslove kontrole

rizika i osiguranja bezbednosti hrane, odnosno hrane za ivotinje, u skladu sa njenom

namenom;

25) Hrana jeste svaka supstanca ili proizvod, preraena, delimino preraena ili nepreraena, a

namenjena je za ishranu ljudi ili se opravdano moe oekivati da e se koristiti za ljudsku

upotrebu, osim:

(1) hrane za ivotinje koje ne slue za proizvodnju hrane,

(2) ivih ivotinja, ako nisu pripremljene za stavljanje u promet radi ishrane ljudi,

(3) biljaka pre etve, berbe ili ubiranja plodova,

(4) medicinskih proizvoda,

(5) kozmetikih proizvoda,

(6) duvana i duvanskih proizvoda,

(7) narkotika ili psihotropnih supstanci,

(8) ostataka (rezidua) i kontaminenata.

Hrana jeste i pie, guma za vakanje, kao i bilo koja supstanca namenski dodata hrani tokom

pripreme, obrade ili proizvodnje.

Hrana jeste i voda za pie, ukljuujui vodu u originalnoj ambalai (stona voda, mineralna voda i

izvorska voda), kao i voda koja se upotrebljava, odnosno dodaje tokom pripreme, obrade ili

proizvodnje hrane.

Voda za pie jeste voda u originalnoj ambalai i voda za javno snabdevanje stanovnitva;

26) Hrana za ivotinje jeste svaka supstanca ili proizvod, preraena, delimino preraena ili

nepreraena, a namenjena je za ishranu ivotinja koje slue za proizvodnju hrane;

27) Faza proizvodnje, prerade i prometa jeste bilo koji deo proizvodnje, prerade i prometa,

ukljuujui uvoz, primarnu proizvodnju hrane, doradu, preradu, skladitenje, transport, prodaju ili

snabdevanje potroaa, odnosno uvoz, primarnu proizvodnju, doradu, preradu, skladitenje,

transport, prodaju i snabdevanje hranom za ivotinje.

1. Podela hrane

lan 5

Hrana se prema poreklu deli na:

1) hranu ivotinjskog porekla;

2) hranu biljnog porekla;

3) meovitu hranu koja sadri sastojke biljnog i ivotinjskog porekla;

4) hranu ni biljnog, ni ivotinjskog porekla (mineralne materije, so);

5) ostalu hranu (nova hrana, genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za

ivotinje).

2. Naela

1) Naelo analize rizika

lan 6

Radi postizanja visokog nivoa zatite zdravlja i ivota ljudi, mere koje se primenjuju, u skladu sa

ovim zakonom, moraju da se zasnivaju na analizi rizika, osim kada to nije primereno

okolnostima ili prirodi mere.

Procena rizika utvruje se uzimajui u obzir raspoloive naune dokaze i naroito miljenje

Strunog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, i to na nezavisan, objektivan i

transparentan nain.

Upravljanje rizikom se zasniva na rezultatima procene rizika, naelu predostronosti i drugim

faktorima vanim za sluaj koji se razmatra.

2) Naelo predostronosti

lan 7

Kada se posle procene raspoloivih informacija, utvrdi mogunost tetnog delovanja na

zdravlje, a nema dovoljno naunih podataka i informacija za objektivnu procenu rizika, mogu se

preduzeti privremene mere upravljanja rizikom, radi obezbeenja visokog nivoa zatite zdravlja

u Republici Srbiji, koje se primenjuju do dobijanja novih naunih informacija neophodnih za

objektivnu procenu rizika.

Mere iz stava 1. ovog lana, moraju da budu primerene, da ne ograniavaju trgovinu vie nego

to je to neophodno da se ostvari cilj ovog zakona, kao i da se vodi rauna o tehnikoj i

ekonomskoj izvodljivosti mera i drugim faktorima znaajnim za sluaj koji se razmatra.

Preduzete mere moraju da se ponovo razmotre u razumnom vremenskom roku u zavisnosti od

prirode identifikovanog rizika po ivot i zdravlje, vrste naunih informacija potrebnih za

razjanjenje naunih nedoumica i za sprovoenje sveobuhvatnije procene rizika.

3) Naelo zatite interesa potroaa

lan 8

Interes potroaa mora da se obezbedi do najvieg nivoa zatite.

Subjekti u poslovanju hranom duni su da potroau obezbede informacije koje daju mogunost

izbora proizvoda na nain koji nee da dovede potroaa u zabludu u pogledu sastava,

svojstava i namene proizvoda.

4) Naela transparentnosti

Obavetavanje javnosti

lan 9

Ako postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za ivotinje mogla predstavljati rizik po

zdravlje ljudi ili ivotinja, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i Ministarstvo

zdravlja duni su da obaveste javnost o prirodi rizika po zdravlje.

Obavetenje iz stava 1. ovog lana mora da sadri podatke o hrani ili hrani za ivotinje,

odnosno vrsti hrane ili hrane za ivotinje, riziku koji ona predstavlja, kao i mere koje se

preduzimaju ili e se preduzeti kako bi se spreio, smanjio ili eliminisao rizik.

Javne rasprave

lan 10

Prilikom pripreme, ocene i izmene propisa o hrani, moraju se obavljati javne rasprave shodno

vaeim propisima, uz neposredno ili posredno uee svih zainteresovanih strana, osim u

hitnim sluajevima kada to nije mogue.

3. Nadlenost

lan 11

Bezbednost hrane i hrane za ivotinje na teritoriji Republike Srbije, u okviru svojih ovlaenja

obezbeuju subjekti koji se upisuju u Centralni registar objekata i drugi subjekti u oblasti

bezbednosti hrane i hrane za ivotinje.

Drugi subjekti iz stava 1. ovog lana jesu:

1) Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) kao

centralni organ;

2) Ministarstvo zdravlja (u daljem tekstu: ministarstvo nadleno za poslove zdravlja);

3) laboratorije.

Subjekti iz stava 2. ovog lana u vrenju poslova u okviru svojih ovlaenja koriste slubenu

oznaku.

Ministar nadlean za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) blie propisuje oblik,

veliinu, sadraj i izgled slubene oznake, kao i nain upotrebe slubene oznake, za subjekte iz

stava 2. taka 1) ovog lana, a ministar nadlean za poslove zdravlja za subjekte iz stava 2.

taka 2) ovog lana.

4. Podela nadlenosti

lan 12

Poslove organa dravne uprave u smislu ovog zakona, u oblasti bezbednosti hrane obavlja:

1) U fazi primarne proizvodnje, i to:

(1) hrane ivotinjskog porekla - veterinarska inspekcija,

(2) hrane biljnog porekla - fitosanitarna inspekcija;

2) U fazi proizvodnje, prerade i prometa na veliko, i to:

(1) hrane ivotinjskog porekla - veterinarska inspekcija,

(2) hrane biljnog porekla i bezalkoholnih pia - poljoprivredna inspekcija,

(3) meovite hrane - veterinarska i poljoprivredna inspekcija,

3) U fazi uvoza i provoza, i to:

(1) hrane ivotinjskog porekla - granina veterinarska inspekcija,

(2) hrane biljnog porekla - fitosanitarna inspekcija,

(3) meovite hrane - granina veterinarska i fitosanitarna inspekcija;

4) U fazi izvoza, i to:

(1) hrane ivotinjskog porekla - veterinarska inspekcija,

(2) hrane biljnog porekla - fitosanitarna inspekcija,

(3) meovite hrane - veterinarska i poljoprivredna inspekcija,

(4) vina i alkoholnih pia - poljoprivredna inspekcija;

5) Kontrolu nove hrane, dijetetskih proizvoda, deje hrane - zamene za majino mleko,

dijetetskih suplemenata i soli za ishranu ljudi i proizvodnju aditiva, aroma, enzimskih preparata

neivotinjskog porekla i pomonih sredstava neivotinjskog porekla, kao i vode za pie u

originalnoj ambalai (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i vode za javno

snabdevanje stanovnitva vodom za pie u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (promet

na veliko, promet na malo, uvoz na mestima carinjenja i izvoz) - sanitarna inspekcija;

U fazi prometa na malo hranu ivotinjskog porekla u objektima registrovanim odnosno,

odobrenim od strane Ministarstva, kao i u prometu na malo sveeg mesa, mleka, jaja, meda,

ribe i divljai u specijalizovanim objektima (kasapnice, ribarnice i sl.) - veterinarska inspekcija,

odnosno vina i alkoholnih pia - poljoprivredna inspekcija;

6) Kontrolu genetski modifikovane hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa vri

fitosanitarna inspekcija, a genetski modifikovane hrane za ivotinje - veterinarska inspekcija.

Ministar blie propisuje listu meovite hrane, kao i nain vrenja kontrole te hrane, a ministar

nadlean za poslove zdravlja blie propisuje uslove za proizvodnju i promet nove hrane, kao i

nain vrenja kontrole te hrane.

Poslove organa dravne uprave u smislu ovog zakona, u oblasti bezbednosti hrane za ivotinje

obavlja:

1) U fazi primarne proizvodnje, i to:

(1) hrane za ivotinje ivotinjskog porekla - veterinarska inspekcija,

(2) hrane za ivotinje biljnog porekla - fitosanitarna inspekcija;

2) U fazi proizvodnje, prerade i prometa veterinarska inspekcija;

3) U fazi uvoza, provoza i izvoza, i to:

(1) hrane za ivotinje ivotinjskog porekla i meovite hrane - veterinarska inspekcija,

(2) hrane za ivotinje biljnog porekla - fitosanitarna inspekcija.

5. Odgovornost

lan 13

U ostvarivanju bezbednosti hrane i hrane za ivotinje Republika Srbija, svi organi i subjekti na

koje se zakon odnosi, odgovorni su za svaku aktivnost, odnosno nepreduzimanje mera u oblasti

bezbednosti hrane i hrane za ivotinje, u skladu sa ovim zakonom.

6. Meunarodne obaveze

lan 14

Meunarodne obaveze u oblasti bezbednosti hrane izvravaju se u skladu sa preporukama

relevantnih meunarodnih organizacija, Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera

STO (SPS Agreement), meunarodnim konvencijama i drugim odgovarajuim meunarodnim

sporazumima i razmenjuju se informacije sa drugim nacionalnim organizacijama odgovornim za

bezbednost hrane.

Vlada blie propisuje nain pruanja informacija i postupak obavetavanja u skladu sa

obavezama preuzetim Sporazumom o sanitarnim i fitosanitarnim merama STO.

II SUBJEKTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I HRANE ZA

IVOTINJE KOJI SE UPISUJU U CENTRALNI REGISTAR

OBJEKATA

1. Upis u Centralni registar objekata

lan 15

Proizvodnjom i prometom hrane i hrane za ivotinje moe da se bavi pravno lice i preduzetnik

koji je registrovan u Registar privrednih subjekata i koji je upisan u Centralni registar objekata (u

daljem tekstu: Centralni registar) koji vodi Ministarstvo.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog lana upisuje se u Registar privrednih subjekata u

skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata.

Proizvodnjom hrane i hrane za ivotinje koja je namenjena prometu moe da se bavi i fiziko

lice u skladu sa propisom kojim se ureuje oblast veterinarstva, odnosno oblast zdravlja bilja,

koje je upisano u Centralni registar.

U Centralnom registru vode se podaci o:

1) odobrenim objektima i

2) registrovanim objektima.

Objekti za proizvodnju i promet hrane i hrane za ivotinje odobravaju se ili registruju, u skladu

sa posebnim propisima.

Objekat za proizvodnju i promet hrane i hrane za ivotinje, odobren ili registrovan, u skladu sa

posebnim propisom, smatra se objektom upisanim u Centralni registar i podaci o tome vode se

u Centralnom registru.

Ako posebnim propisom iz stava 5. ovog lana nije predvieno prethodno utvrivanje

ispunjenosti uslova za obavljanje odreene delatnosti, ti objekti se upisuju u Centralni registar,

na osnovu prijave subjekta u poslovanju hranom i hranom za ivotinje.

Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog lana ne moe da otpone proizvodnju i promet hrane

i hrane za ivotinje pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvren posebnim

propisom, a fiziko lice iz stava 3. ovog lana pre upisa u Centralni registar.

2. Sadrina i nain voenja Centralnog registra

lan 16

Podaci iz Centralnog registra su javni.

Centralni registar se vodi u elektronskoj formi i moe se povezivati sa drugim bazama i

registrima Ministarstva, odnosno ministarstva nadlenog za poslove zdravlja.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Centralnog registra.

3. Brisanje iz Centralnog registra

lan 17

Pravno lice, preduzetnik i fiziko lice brie se iz Centralnog registra, ako donese odluku o

prestanku obavljanja odreene delatnosti za koje je upisan u Centralni registar ili ako prestane

da ispunjava uslove iz lana 15. stav 7. ovog zakona, odnosno uslove propisane posebnim

propisima.

III OSTALI SUBJEKTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I

NJIHOVI ORGANIZACIONI OBLICI

1. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije

lan 18

Za poslove laboratorijskog ispitivanja i njima povezane strune poslove u lancu hrane osniva se

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, kao organ uprave u sastavu Ministarstva.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije iz stava 1. ovog lana ima svojstvo pravnog lica.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije mora da bude akreditovana u skladu sa sledeim

standardima: EN ISO/IEC 17025 - "Opti zahtevi za kompetentnost laboratorija za testiranje i

kalibraciju", EN 45002 - "Opti kriterijumi za izvodljivost laboratorija za testiranje", EN 45003 -

"Akreditacioni sistem laboratorija za testiranje i akreditaciju - opti zahtevi za operativnost i

priznavanje, kao i u skladu sa strukovnim akreditacijama gde je to relevantno.

Poslovi Direkcije za nacionalne referentne laboratorije

lan 19

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (u daljem tekstu: Nacionalna referentna

laboratorija) obavlja poslove u oblasti bezbednosti hrane, zdravlja ivotinja, zdravlja bilja,

sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, rezidua, mleka i banke biljnih gena.

U okviru Nacionalne referentne laboratorije obavljaju se sledei poslovi:

1) saradnja sa nacionalnim laboratorijama drugih zemalja;

2) staranje o uspostavljanju jedinstvenih kriterijuma i metoda i sprovoenje standarda za rad

ovlaenih laboratorija;

3) organizovanje po potrebi uporednih testova izmeu zvaninih nacionalnih laboratorija i

vrenje odgovarajueg praenja takvog uporednog testiranja;

4) razmena informacija dobijenih od nacionalnih laboratorija drugih zemalja Ministarstvu i

ovlaenim laboratorijama;

5) obezbeivanje strune i tehnike pomoi Ministarstvu za primenu koordinisanih planova

kontrole;

6) implementacija, odnosno razvijanje metode testiranja u skladu s meunarodnim standardima

uz obaveznu validaciju;

7) uspostavljanje sistema kontrole kvaliteta ne samo za sopstvenu upotrebu nego i za

ovlaene laboratorije;

8) vrenje usluga potvrde analize i superanalize ako je to relevantno za potrebe ovlaenih

laboratorija;

9) obezbeivanje i primenjivanje preko ovlaenih laboratorija statistiki kreirane kontrole i

praenja rezultata;

10) organizovanje uporednih testova za ovlaene laboratorije u cilju jedinstvene primene

metoda koje primenjuju;

11) pruanje usluga iz oblasti statistike i informacionih sistema ovlaenim laboratorijama;

12) obuavanje osoblja u ovlaenim laboratorijama;

13) priprema nacionalnih vodia za uzorkovanje i rukovanje uzorcima radi sprovoenja

pouzdane dijagnoze;

14) priprema, odravanje i distribucija referentnog materijala;

15) uee u meunarodnim uporednim testovima;

16) i drugi poslovi.

Pored poslova iz stava 2. ovog lana u oblasti zdravlja bilja obavljaju se i sledei poslovi:

1) razmena informacija oko zvaninih dijagnostikih aktivnosti i saradnja sa nacionalnim

laboratorijama drugih zemalja;

2) vrenje konfirmativnih testova ili testova potvrde;

3) pripremanje nacionalnih vodia za fitosanitarne preglede;

4) pripremanje vodia za primenu dijagnostikih protokola;

5) saradnja u razvoju, validaciji i standardizaciji meunarodnih dijagnostikih protokola;

6) nadzor nad radom ovlaenih laboratorija i drugih komercijalnih laboratorija i obezbeivanje

vodia za njihov rad;

7) obezbeivanje obuke zaposlenima u ovlaenim laboratorijama, kao i komercijalnim

laboratorijama na njihov zahtev;

8) organizovanje i nadzor nad sprovoenjem sertifikacije semena poljoprivrednog bilja kroz

postupak zdravstvene kontrole;

9) organizovanje i nadzor nad sprovoenjem sertifikacije sadnog materijala poljoprivrednog bilja

kroz postupak zdravstvene kontrole;

10) organizovanje obuka za vrenje zdravstvenih pregleda i uzorkovanja semena i sadnog

materijala;

11) izrade programa analize rizika o pojavi i irenju tetnih organizama;

12) obrade prikupljenih biolokih, meteorolokih i drugih podataka radi pripreme osnova za

prognozu pojave i irenja tetnih organizama;

13) uvanje uzoraka koji su analizirani u svim ovlaenim laboratorijama u postupku rutinskih

dijagnostikih testova;

14) obavljanje i drugih poslova u skladu s propisima iz oblasti zdravlja bilja.

Pored poslova iz stava 2. ovog lana u oblasti sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja

obavljaju se i sledei poslovi:

1) uvanje standardnih uzoraka i uvanje svih uzoraka obraenih u postupku zvaninog

ispitivanja kvaliteta;

2) uvanje referentnih kolekcija;

3) organizovanje sertifikacije kroz postupak strune kontrole nad proizvodnjom;

4) obuka lica za strunu kontrolu proizvodnje i uzorkovanja;

5) organizovanje zvaninog ispitivanja kvaliteta;

6) organizovanje i/ili izdavanje etiketa;

7) sprovoenje ili organizovanje postkontrolnog ispitivanja;

8) organizovanje i/ili izdavanje ISTA i OECD sertifikata;

9) postkontrolno ispitivanje;

10) sprovoenje i organizovanje poslova vezanih za postupak zatite prava oplemenjivaa;

11) organizovanje i nadzor nad sprovoenjem sertifikacije sadnog materijala kroz postupak

pomoloke i fitosanitarne kontrole nad proizvodnjom sadnog materijala.

Osim poslova navedenih u st. 2, 3. i 4. nacionalna referentna laboratorija vri i poslove banke

biljnih gena i to:

1) uvanje kolekcije sadnog materijala;

2) registracija uzoraka, njihovo ienje, suenje, pakovanje, skladitenje i odravanje;

3) umnoavanje i regeneracija uzoraka;

4) skladitenje duplikata uzoraka;

5) organizovanje odravanja ili odravanje kolekcije sadnog materijala;

6) razmena uzoraka sa drugim bankama gena u svetu.

2. Laboratorije

lan 20

Laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za ivotinje, kao i sprovoenje

programa monitoringa, kao poslovi od javnog interesa mogu da se ustupe laboratorijama putem

konkursa koji raspisuje Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja i

objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Konkurs se ne raspisuje za poslove koje obavlja Nacionalna referentna laboratorija.

Ministar, odnosno ministar nadlean za poslove zdravlja propisuje blie uslove koje moraju da

ispune laboratorije za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane, u skladu sa

nadlenostima iz lana 12. ovog zakona.

Za poslove laboratorijskih ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za ivotinje, kao i

sprovoenje programa monitoringa iz stava 1. ovog lana konkurs se raspisuje na period od

najmanje pet godina.

Konkurs iz stava 1. ovog lana sadri:

1) vrste laboratorijskih analiza, odnosno programa monitoringa u oblasti bezbednosti hrane i

hrane za ivotinje za koje se konkurs raspisuje;

2) period na koji se dodeljuju poslovi laboratorijskih analiza, odnosno sprovoenje programa

monitoringa;

3) dokaz o ispunjenosti meunarodnih standarda u pogledu tehnike i profesionalne

osposobljenosti u smislu akreditacije u skladu sa sledeim standardima: EN ISO/IEC 17025 -

"Opti zahtevi za kompetentnost laboratorija za testiranje i kalibraciju", EN 45002 - "Opti

kriterijumi za izvodljivost laboratorija za testiranje", EN 45003 - "Akreditacioni sistem laboratorija

za testiranje i akreditaciju - opti zahtevi za operativnost i priznavanje";

4) dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti u dosadanjem

obavljanju poslova laboratorijskih ispitivanja;

5) rok za donoenje i objavljivanje odluke o izboru;

6) nain obavetavanja o rezultatima konkursa.

Konkurs iz stava 1. ovog lana sprovodi Komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar

nadlean za poslove zdravlja.

Odluku o izboru laboratorije za obavljanje poslova laboratorijskih ispitivanja, odnosno

sprovoenja programa monitoringa donosi ministar, odnosno ministar nadlean za poslove

zdravlja.

Rezultati konkursa objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Ugovor o obavljanju ustupljenih poslova

lan 21

Na osnovu odluke o izboru ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja sa

laboratorijom kojoj je dodeljeno obavljanje poslova zakljuuje ugovor kojim se utvruju:

1) poslovi laboratorijskih ispitivanja i sprovoenje programa monitoringa koji su predmet

ugovora;

2) odgovorno lice koje e obavljati odreene poslove koji su predmet ugovora;

3) metode, nain i postupak obavljanja poslova laboratorijskih ispitivanja, odnosno sprovoenje

programa monitoringa;

4) meusobna prava, obaveze i odgovornosti;

5) vreme za koje se zakljuuje ugovor;

6) nain finansiranja poslova za koje se zakljuuje ugovor.

Jedinstvene metode, kriterijumi i smernice za obavljanje ustupljenih poslova

lan 22

Nacionalna referentna laboratorija organizuje i uspostavlja primenu jedinstvenih metoda,

kriterijume i smernice za obavljanje poslova laboratorijskih ispitivanja i programa monitoringa na

podruju Republike Srbije koje obavljaju laboratorije kojima su ustupljeni poslovi.

Laboratorije iz stava 1. ovog lana dune su da poslove laboratorijskih ispitivanja obavljaju u

skladu sa jedinstvenim metodama, kriterijumima i smernicama nacionalnih referentnih

laboratorija.

IV STRUNI SAVET ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI

BEZBEDNOSTI HRANE

Osnivanje Strunog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane

lan 23

Radi razmatranja pitanja vezanih za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane ministar uz

saglasnost ministra nadlenog za poslove zdravlja, u skladu sa propisima kojima se ureuje

dravna uprava, reenjem osniva posebnu radnu grupu - Struni savet za procenu rizika u

oblasti bezbednosti hrane (u daljem tekstu: Struni savet).

Administrativno tehnike poslove za potrebe Strunog saveta obavlja Ministarstvo.

Struni savet je duan da u radu primenjuje i koristi preporuke, smernice i informacije dostupne

od strane Evropske agencije za bezbednost hrane (European Food Safety Authority - EFSA).

Finansiranje rada Strunog saveta odreuje se pravilnikom koji donosi ministar nadlean za

upravu uz saglasnost ministra nadlenog za finansije.

Poslovi Strunog saveta

lan 24

Struni savet obavlja sledee poslove:

1) priprema struna i nauna miljenja ministarstvima i drugim organima dravne uprave,

subjektima u poslovanju hranom i hranom za ivotinje, potroaima, kao i drugim

zainteresovanim subjektima, o rizicima u vezi sa hranom i hranom za ivotinje;

2) unapreenja i koordinacije u primeni metoda za procenu rizika;

3) pruanja naune i tehnike podrke na zahtev ministarstava i drugih organa dravne uprave

u tumaenju i razmatranju miljenja o proceni rizika;

4) prikupljanja, uporeivanja i analiziranja nauno tehnikih podataka koji se odnose na

definisanje i praenje rizika koji imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost hrane i hrane

za ivotinje;

5) pruanja naune i strune pomoi na zahtev ministarstava koja sprovode procedure za

upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za ivotinje;

6) davanja miljenja na mere koje se preduzimaju radi unapreenja sistema u oblasti

bezbednosti hrane i hrane za ivotinje;

7) obavetavanja javnosti i zainteresovanih subjekata o relevantnim informacijama iz delokruga

rada Strunog saveta;

8) davanja miljenja na program za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i

hrane za ivotinje;

9) pripreme vodia za dobru poljoprivrednu, proizvoaku i higijensku praksu, kao i primenu

principa Analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka (u daljem tekstu: HACCP) za potrebe

ministarstava;

10) davanja preporuka za struno usavravanje i edukaciju u oblasti bezbednosti hrane i hrane

za ivotinje;

11) druge poslove u vezi sa procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane.

V BEZBEDNOST HRANE I HRANE ZA IVOTINJE

1. Opti uslovi za bezbednost hrane

Zabrana

lan 25

Zabranjeno je stavljanje u promet hrane koja nije bezbedna.

Hrana nije bezbedna, ako je tetna po zdravlje ljudi i ako nije pogodna za ishranu ljudi.

Hrana nije bezbedna ukoliko sadri:

1. proizvode za zatitu bilja, biocide ili zagaivae ili njihove metabolite ili reaktivne proizvode

koji prelaze maksimalno dozvoljenu koliinu ostataka, ili njihova upotreba nije odobrena ili

dozvoljena;

2. supstance sa farmakolokim dejstvom ili njihove metabolite koji se ne smeju davati

ivotinjama koje slue za proizvodnju hrane ili prekorauju maksimalno dozvoljene koliine

ostataka ili nisu odobreni ili registrovani za primenu na ivotinjama koje slue za proizvodnju

hrane ili nisu odobreni kao aditivi u hrani za ivotinje koje slue za proizvodnju hrane;

3. supstance sa farmakolokim dejstvom ili njihove metabolite kod leenih ivotinja, a nije

ispotovan propisani period karence.

Uslovi za utvrivanje bezbednosti

lan 26

Bezbednost hrane se utvruje na osnovu:

1) uslova u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme i naina

konzumiranja hrane od strane potroaa, u skladu sa njenom namenom;

2) informacija koje su dostupne potroau, ukljuujui i podatke na deklaraciji, a koje se odnose

na spreavanje specifinih tetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi.

tetnost hrane po zdravlje ljudi se utvruje na osnovu:

1) moguih neposrednih ili posrednih, kratkoronih ili dugoronih tetnih uticaja te hrane po

zdravlje potroaa, kao i moguih uticaja na zdravlje buduih generacija;

2) moguih kumulativnih toksinih delovanja;

3) posebne zdravstvene osetljivosti specifine kategorije potroaa kada je hrana namenjena toj

kategoriji potroaa.

Hrana nije pogodna za ishranu ljudi, ako je ta hrana neprihvatljiva za upotrebu kojoj je

namenjena, zbog kontaminacije spoljnim ili nekim drugim faktorom, kao i zbog truljenja,

kvarenja ili raspadanja.

Ministarstvo blie ureuje opte i posebne uslove higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje,

prerade i prometa; uslove u pogledu veterinarskog javnog zdravstva; supstance sa

farmakolokim dejstvom ili njihove metabolite, nain njihove upotrebe kao i maksimalno

dozvoljene koliine njihovih ostataka; monitoring ivih ivotinja, njihovih proizvoda radi

utvrivanja prisustva ostataka i uticaja na zdravlje ivotinja i ljudi, kao i uslove i nain

postupanja sa sporednim proizvodima koji nastaju u toku postupka sa hranom.

Ministar nadlean za poslove zdravlja blie ureuje: zdravstvenu ispravnost vode za pie,

prirodne mineralne, prirodne izvorske i stone vode; zdravstvenu ispravnost dijetetskih proizvoda

(dodaci ishrani, hrana za posebne prehrambene potrebe, hrana za odojad i malu decu, hrana

za posebne medicinske potrebe i dr.); zdravstvenu ispravnost predmeta i materijala koji dolaze

u kontakt sa hranom; prehrambene aditive, arome, enzime i pomone materijale u procesu

proizvodnje hrane; monitoring hrane radi utvrivanja prisustva kontaminenata i uticaja na

zdravlje; prehrambene i zdravstvene izjave koje se navode na deklaraciji hrane.

Mere ogranienja i zabrane hrane

lan 27

U sluaju osnovane sumnje da hrana nije bezbedna, Ministarstvo, odnosno ministarstvo

nadleno za poslove zdravlja duno je da preduzme mere ogranienja ili zabrane i povlaenja

takve hrane iz prometa, do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost.

Kada se utvrdi da hrana nije bezbedna Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove

zdravlja duno je da preduzme mere ogranienja ili zabrane i povlaenja takve hrane iz

prometa, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.

2. Opti uslovi bezbednosti hrane za ivotinje

Zabrana

lan 28

Zabranjeno je stavljanje u promet hrane za ivotinje koja nije bezbedna.

Zabranjena je ishrana ivotinja koje slue za proizvodnju hrane, hranom za ivotinje koja nije

bezbedna.

Hrana za ivotinje nije bezbedna ako ima tetni uticaj po zdravlje, odnosno ako proizvodi

dobijeni od ivotinja koji slue za proizvodnju hrane nisu bezbedni za ishranu ljudi.

Hrana za ivotinje koja ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisom o hrani za ivotinje,

jeste bezbedna u onoj meri u kojoj je definisana ovim zakonom i posebnim propisom o hrani za

ivotinje.

Mere ogranienja i zabrane hrane za ivotinje

lan 29

U sluaju osnovane sumnje da hrana za ivotinje nije bezbedna, Ministarstvo je duno da

preduzme mere ogranienja ili zabrane i povlaenja takve hrane za ivotinje iz prometa, do

otklanjanja sumnje na njenu bezbednost.

Kada se utvrdi da hrana za ivotinje nije bezbedna, Ministarstvo je duno da preduzme mere

ogranienja ili zabrane i povlaenja takve hrane iz prometa, u skladu sa ovim zakonom i drugim

posebnim propisima.

Kada je hrana za ivotinje iz stava 2. ovog lana deo jedne proizvodne partije, serije ili poiljke

iste hrane za ivotinje po vrsti i kategoriji, smatra se da sva hrana za ivotinje u toj proizvodnoj

partiji, seriji ili poiljci nije bezbedna, osim ako se detaljnom procenom ne utvrdi da je ostatak

proizvodne partije, serije ili poiljke bezbedan.

3. Deklarisanje, oznaavanje i reklamiranje hrane i hrane za ivotinje

lan 30

Hrana i hrana za ivotinje koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije mora da bude

oznaena, deklarisana, oglaena i izloena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim

propisima.

Oznaavanje, deklarisanje, oglaavanje i izlaganje hrane i hrane za ivotinje, ukljuujui i njen

oblik, izgled i ambalau, materijale za izradu ambalae, nain na koji se araniraju i izlau, kao i

informacije o hrani i hrani za ivotinje koje su dostupne potroau, ne smeju dovoditi potroaa

u zabludu.

Ministar, odnosno ministar nadlean za poslove zdravlja blie propisuje uslove za deklarisanje,

oznaavanje i reklamiranje hrane, odnosno hrane za ivotinje.

VI OBAVEZE I ODGOVORNOSTI SUBJEKATA U POSLOVANJU

HRANOM I HRANOM ZA IVOTINJE

Odgovornost

lan 31

Subjekti u poslovanju hranom i hranom za ivotinje u svim fazama proizvodnje, prerade i

prometa hrane i hrane za ivotinje kojim upravljaju, duni su da obezbede da hrana ili hrana za

ivotinje ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima, kao i da

dokau ispunjenost tih uslova.

Sledljivost

lan 32

U svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane i hrane za ivotinje mora biti obezbeena

sledljivost.

Subjekt u poslovanju hranom i hranom za ivotinje duan je da identifikuje svaki subjekt od

kojeg nabavlja i kojeg dalje snabdeva hranom, hranom za ivotinje, ivotinjama koje slue za

proizvodnju hrane, ili bilo koju supstancu koja se ugrauje ili se oekuje da e biti ugraena u

hranu ili hranu za ivotinje.

Subjekt iz stava 2. ovog lana duan je da ima uspostavljen sistem i procedure, koje

obezbeuju dostupnost podataka o sledljivosti.

Hrana ili hrana za ivotinje koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbiji ili za koju postoji

verovatnoa da e biti stavljena u promet, mora da bude na odgovarajui nain oznaena i

evidentirana radi identifikacije i sledljivosti hrane i hrane za ivotinje.

Odgovornost subjekata u poslovanju hranom

lan 33

Ako subjekt u poslovanju hranom, kada ta hrana vie nije pod njegovom neposrednom

kontrolom, osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa

nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, duan je da odmah pokrene postupak za

povlaenje predmetne hrane iz prometa i o tome obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo

nadleno za poslove zdravlja.

Ako je hrana iz stava 1. ovog lana dola do potroaa, subjekt u poslovanju hranom je duan

da na efikasan i precizan nain, informie potroaa o razlogu povlaenja hrane i, ako je to

neophodno, zahteva od potroaa povraaj hrane koja mu je ve isporuena, ako se drugim

merama ne moe postii visok nivo zatite zdravlja.

Subjekt u poslovanju hranom odgovaran za promet na malo i distribuciju hrane koja ne ukljuuje

pakovanje, deklarisanje i oznaavanje, na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za

bezbednost hrane, duan je da odmah pokrene postupak za povlaenje predmetne hrane iz

prometa.

Subjekt u poslovanju hranom u sluaju iz stava 3. ovog lana, duan je da prui informacije koje

se odnose na sledljivost hrane, sarauje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i

prometu, kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja.

Ako subjekt u poslovanju hranom osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavio u promet

moe biti tetna za zdravlje ljudi duan je da odmah o tome, kao i o preduzetim merama kojima

se unapred spreava rizik po potroaa obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno

za poslove zdravlja.

Subjekt u poslovanju hranom ne sme da spreava bilo koje lice da sarauje sa Ministarstvom,

odnosno ministarstvom nadlenim za poslove zdravlja.

Odgovornost subjekata u poslovanju hranom za ivotinje

lan 34

Ako subjekt u poslovanju hranom za ivotinje, kada ta hrana vie nije pod njegovom

neposrednom kontrolom, osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i

prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane za ivotinje, duan je da odmah

pokrene postupak za povlaenje predmetne hrane iz prometa, i o tome obavesti Ministarstvo.

Ako u sluaju iz stava 1. ovog lana ili u sluaju kada proizvodna partija, serija ili poiljka ne

zadovoljava uslove bezbednosti hrane za ivotinje, predmetna hrana za ivotinje e biti

unitena, osim ako Ministarstvo ne odlui drugaije.

Subjekt u poslovanju hranom za ivotinje je duan da na efikasan i precizan nain, informie

vlasnike ili draoce ivotinja o razlogu povlaenja hrane za ivotinje i, ako je to neophodno,

zahteva od njih povraaj hrane za ivotinje koja im je ve isporuena, ako se drugim merama ne

moe postii visok nivo zatite zdravlja ivotinja.

Subjekt u poslovanju hranom za ivotinje odgovaran za promet na malo i distribuciju hrane za

ivotinje koja ne ukljuuje pakovanje, deklarisanje i oznaavanje, na osnovu informacije o

povredi propisanih uslova za bezbednost hrane za ivotinje, duan je da odmah pokrene

postupak za povlaenje predmetne hrane iz prometa.

Subjekt u poslovanju hranom za ivotinje u sluaju iz stava 4. ovog lana duan je da prui

informacije koje se odnose na sledljivost hrane za ivotinje, sarauje u aktivnostima koje

preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo.

Ako subjekt u poslovanju hranom za ivotinje osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za ivotinje

koju je stavio u promet moe biti tetna za zdravlje ivotinja duan je da odmah o tome, kao i o

preduzetim merama kojima se unapred spreava rizik po ivotinje obavesti Ministarstvo.

Subjekt u poslovanju hranom za ivotinje ne sme da spreava bilo koje lice da sarauje sa

Ministarstvom.

VII OPTE OBAVEZE PRI UVOZU I IZVOZU HRANE I HRANE ZA

IVOTINJE

Meunarodni standardi, smernice i preporuke

lan 35

Radi bezbednosti hrane i hrane za ivotinje primenjuju se mere zasnovane na naunim

principima, meunarodnim standardima, smernicama i preporukama, u obimu koji je neophodan

da se zatiti ivot i zdravlje.

Mere bezbednosti hrane i hrane za ivotinje primenjuju se na nain da se izbegne proizvoljna i

neopravdana diskriminacija izmeu drava u kojima preovladavaju isti ili slini uslovi, na nain

koji ne predstavlja prikriveno ograniavanje spoljne trgovine.

Radi obezbeenja vieg nivoa zatite ivota i zdravlja od nivoa koji se postie merama

zasnovanim na meunarodnim standardima, smernicama i preporukama mogu se preduzimati i

druge mere bezbednosti hrane i hrane za ivotinje kada postoji nauno opravdanje ili ako bi te

mere dovele do nivoa zatite koji se razlikuje od onog za koji Republika Srbija smatra da je

potreban.

Istovetnost mera

lan 36

Mere bezbednosti hrane i hrane za ivotinje koje primenjuju druge drave smatrae se

istovetnim merama propisanim u Republici Srbiji ako zemlja izvoznica objektivno dokae da su

nauno zasnovane i da se njihovom primenom obezbeuje odgovarajui nivo zatite ivota i

zdravlja ljudi koji se u Republici Srbiji zahteva.

Propisane mere za bezbednost hrane i hrane za ivotinje moraju da budu prilagoene

karakteristikama podruja koje mogu da utiu na bezbednost hrane i hrane za ivotinje, bilo da

se radi o zemlji u celini, delu zemlje, nekoliko zemalja ili delovima nekoliko zemalja, iz kog

potie proizvod i u koje je proizvod upuen, naroito uzimajui u obzir nivo rasprostranjenosti

odreenih bolesti ili tetoina, postojanje programa za iskorenjivanje ili kontrolu i odgovarajue

kriterijume i preporuke relevantnih meunarodnih tela.

Procedure u vezi sa proverom sprovoenja mera za bezbednost hrane i hrane za ivotinje

primenjivae se efikasno i na nain koji nije nepovoljniji po uvezene proizvode u odnosu na

sline proizvode domaeg porekla.

Istovetnost mera u uvozu i izvozu

lan 37

Hrana i hrana za ivotinje koja se uvozi u Republiku Srbiju radi stavljanja u promet, mora da

ispunjava uslove u skladu sa propisima o hrani ili uslove koje je Republika Srbija priznala kao

istovetne njima ili ako postoji poseban meunarodni sporazum sa uslovima sadranim u tom

sporazumu.

Hrana i hrana za ivotinje koja se izvozi ili se uvozi radi izvoza iz Republike Srbije, mora da

ispunjava uslove u skladu sa propisima o hrani, osim ako drukije ne zatrae nadleni organi

zemlje uvoznice ili ukoliko se drukije ne utvrdi propisima, standardima i kodeksom prakse koji

su na snazi u zemlji uvoznici.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, osim u sluaju kada je hrana tetna po zdravlje ili kad

hrana za ivotinje nije bezbedna, hrana i hrana za ivotinje moe se izvoziti ili uvoziti radi izvoza

ako su nadlena tela drave odredita s tim izriito saglasna poto su u potpunosti obavetena

o razlozima i okolnostima zbog kojih se hrana i hrana za ivotinje ne moe stavljati u promet u

Republici Srbiji.

Ako se primenjuju odredbe meunarodnog ugovara izmeu Republike Srbije i zemlje uvoznice,

hrana i hrana za ivotinje koja se izvozi iz Republike Srbije u tu zemlju, mora zadovoljavati

uslove sadrane u meunarodnom sporazumu.

VIII SISTEM BRZOG OBAVETAVANJA I UZBUNJIVANJA, HITNE

MERE I UPRAVLJANJE KRIZNIM SITUACIJAMA

1. Sistem brzog obavetavanja i uzbunjivanja

Uspostavljanje sistema brzog obavetavanja i uzbunjivanja

lan 38

Ovim zakonom uspostavlja se sistem brzog obavetavanja i uzbunjivanja, kao mrea za

izvetavanje o direktnom ili indirektnom riziku po zdravlje iji je uzrok hrana ili hrana za ivotinje.

Sistemom brzog obavetavanja i uzbunjivanja upravlja Ministarstvo.

U sistemu brzog obavetavanja i uzbunjivanja uestvuje i ministarstvo nadleno za poslove

zdravlja, Struni savet, Nacionalne referentne laboratorije i laboratorija iz lana 20. ovog

zakona.

Uesnici u sistemu brzog obavetavanja i uzbunjivanja odreuju lica za kontakt.

Ministar blie propisuje nain uspostavljanja i organizaciju sistema brzog obavetavanja i

uzbunjivanja za bezbednost hrane i hrane za ivotinje, uz saglasnost ministra nadlenog za

poslove zdravlja.

Za razmenu podataka s drugim institucijama koje uestvuju u proceni i upravljanju rizikom u

Republici Srbiji i relevantnim institucijama u inostranstvu uspostavlja se centralni informacioni

sistem i odreuje lice za kontakt.

Zainteresovane zemlje i meunarodne organizacije

lan 39

U sistemu brzog obavetavanja i uzbunjivanja mogu da uestvuju i druge zainteresovane zemlje

i meunarodne organizacije, a na osnovu sporazuma sa tim zemljama i organizacijama.

Dostupnost javnosti podataka u sistemu brzog obavetavanja i uzbunjivanja

lan 40

Podaci dostupni uesnicima u sistemu brzog obavetavanja i uzbunjivanja koji se odnose na

rizik po zdravlje iji su uzrok hrana ili hrana za ivotinje, moraju biti dostupni i javnosti u skladu

sa naelom transparentnosti.

Podaci o hrani i hrani za ivotinje, prirodi rizika i preduzetoj meri moraju biti dostupni javnosti.

2. Hitne mere

lan 41

Kad Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja utvrdi da hrana ili hrana

za ivotinje domaeg porekla ili iz uvoza, moe da predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi,

zdravlje ivotinja ili ivotnu sredinu, kao i da taj rizik ne moe na zadovoljavajui nain da bude

uklonjen, ministar, odnosno ministar nadlean za poslove zdravlja duan je da naredi jednu ili

vie hitnih mera.

Svi uesnici u sistemu brzog obavetavanja i uzbunjivanja su duni da u okviru svoje

nadlenosti odmah obaveste Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja o

pojavi rizika iz stava 1. ovog lana.

Ako je hrana ili hrana za ivotinje domaeg porekla, mogu da se preduzmu sledee hitne mere:

1) privremena zabrana stavljanja u promet ili upotrebe hrane ili hrane za ivotinje;

2) odreivanje posebnih uslova za postupanje sa navedenom hranom ili hranom za ivotinje.

Ako je hrana ili hrana za ivotinje iz uvoza, mogu da se preduzmu sledee hitne mere:

1) privremena zabrana uvoza hrane ili hrane za ivotinje iz drave ili dela drave izvoza,

odnosno drave provoza;

2) odreivanje posebnih uslova za postupanje sa navedenom hranom ili hranom za ivotinje iz

drave ili dela drave izvoza, odnosno drave provoza.

Ako se na osnovu procene rizika ne potvrdi opasnost po zdravlje Ministarstvo, odnosno

ministarstvo nadleno za poslove zdravlja je duno da stavi van snage nareenu meru.

3. Upravljanje kriznim situacijama

Program upravljanja kriznim situacijama

lan 42

Kada postoji direktni ili indirektni rizik po zdravlje ljudi, zdravlje ivotinja ili ivotnu sredinu, iji je

uzronik hrana i hrana za ivotinje, a ije nastupanje nije mogue predvideti, spreiti, ukloniti ili

smanjiti do prihvatljivog nivoa propisanih mera, primenjuju se mere utvrene Programom

upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.

Program upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane naroito sadri:

1) vrstu situacije u kojoj postoji direktni ili indirektni rizik po zdravlje ljudi iji su uzrok hrana i

hrana za ivotinje;

2) mere koje se moraju sprovesti bez odlaganja, kad se utvrdi da hrana ili hrana za ivotinje

predstavlja ozbiljnu opasnost za ljude ili ivotinje bilo direktno ili indirektno preko ivotne

sredine;

3) procedure za upravljanje kriznim situacijama koje ukljuuju i princip transparentnosti i

komunikacije;

4) plan vebi i simulacija za upravljanje kriznim situacijama.

Program upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane donosi Vlada.

Plan upravljanja kriznom situacijom

lan 43

Na osnovu Programa upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane ministar uz

saglasnost ministra nadlenog za poslove zdravlja, donosi poseban plan upravljanja kriznom

situacijom u zavisnosti od vrste rizika i formira krizni tab za sprovoenje posebnog plana.

Revidiranje Programa upravljanja kriznim situacijama

lan 44

Na osnovu steenih iskustava, ukljuujui iskustva steena u sprovedenim vebama i

simulacijama, Program upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane se revidira.

IX HIGIJENA HRANE I HRANE ZA IVOTINJE

1. Obaveze subjekata u poslovanju hranom

Uslovi higijene hrane u poslovanju hranom

lan 45

Subjekti u poslovanju hranom duni su da obezbede da su u svim fazama proizvodnje, prerade i

prometa hrane koje su pod njihovom kontrolom, ispunjeni propisani uslovi u vezi sa higijenom

hrane, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Lica koja na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane dolaze u dodir sa hranom moraju

imati osnovna znanja o higijeni hrane i o linoj higijeni i moraju nositi radnu odeu i obuu.

Ministar blie propisuje uslove higijene hrane za sve subjekte u poslovanju hranom iz stava 1.

ovog lana.

Ministar nadlean za poslove zdravlja blie propisuje uslove higijene hrane za subjekte koji se

bave proizvodnjom, preradom i prometom dijetetskih proizvoda, deije hrane - zamene za

majino mleko, dijetetskih suplemenata i soli za ishranu ljudi i proizvodnju aditiva, aroma,

enzimskih preparata neivotinjskog porekla i pomonih sredstava neivotinjskog porekla, nove

hrane, kao i vode za pie u originalnoj ambalai (stona voda, mineralna voda i izvorska voda),

vode za javno snabdevanje stanovnitva vodom za pie, kao i nain i program za sticanje

osnovnih znanja o higijeni hrane i linoj higijeni i radnoj odei i obui, u skladu sa lanom 12.

ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar nadlean za poslove zdravlja u okviru svoje nadlenosti, blie

propisuje uslove za sprovoenje slubene kontrole, nain obavljanja slubene kontrole, nain

pregleda, kao i rokove za njihovo sprovoenje.

Izuzetak u poslovanju hranom

lan 46

Izuzetno od odredbe lana 45. stav 1. ovog zakona, propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane

ne odnose se na direktno snabdevanje potroaa primarnim proizvodima u malim koliinama.

Ministar blie propisuje male koliine primarnih proizvoda koje slue za snabdevanje potroaa,

kao i podruje za obavljanje te delatnosti.

Analiza opasnosti i kritinih kontrolnih taaka (HACCP)

lan 47

Subjekti u poslovanju hranom duni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u

svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u

svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvoake i higijenske

prakse i analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka (HACCP).

Ministar, odnosno ministar za poslove zdravlja, blie propisuje uslove za ocenu postupaka

samokontrole iz stava 1. ovog lana.

Uputstvo za dobru proizvoaku, higijensku praksu i HACCP

lan 48

Subjekti u poslovanju hranom duni su da koriste uputstvo za dobru proizvoaku i higijensku

praksu i primenu HACCP.

Subjekt u poslovanju hranom duan je da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice

odgovarajue strune spreme za sprovoenje dobre proizvoake i higijenske prakse i primenu

HACCP.

Nacionalne mere

lan 49

Izuzetno od odredbe lana 47. ovog zakona, ministar, odnosno ministar nadlean za poslove

zdravlja moe propisati odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom, radi

olakanja njihovog poslovanja, imajui u vidu bitne faktore rizika, ako takva odstupanja ne utiu

na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.

Odstupanje iz stava 1. ovog lana moe se propisati u sluaju primene tradicionalnih metoda u

odreenim fazama proizvodnje i prometa hrane, kao i kod subjekata u poslovanju hranom koji

se nalaze u podrujima u kojima postoje posebna geografska ogranienja.

Odstupanje od odredbe stava 1. ovog lana moe da se odnosi na izgradnju, ureenje i

opremanje objekata u poslovanju hranom.

2. Obaveze subjekata u poslovanju hranom za ivotinje

Uslovi higijene hrane za ivotinje u poslovanju hranom za ivotinje

lan 50

Subjekti u poslovanju hranom za ivotinje duni su da obezbede da su u svim fazama

proizvodnje, prerade i prometa hrane za ivotinje koje su pod njihovom kontrolom, ispunjeni

propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane za ivotinje, u skladu sa ovim zakonom i drugim

propisima.

Izuzetak u poslovanju hranom za ivotinje

lan 51

Izuzetno od odredbe lana 50. ovog zakona, propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane za

ivotinje ne odnose se na proizvodnju hrane za ivotinje koja se koristi za ishranu ivotinja koje

slue za proizvodnju hrane u sopstvenom domainstvu.

Analiza opasnosti i kritinih kontrolnih taaka (HACCP)

lan 52

Subjekti u poslovanju hranom za ivotinje duni su da uspostave sistem za osiguranje

bezbednosti hrane za ivotinje, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za

ivotinje, osim na nivou primarne proizvodnje i prevoza, u svakom objektu pod njihovom

kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvoake i higijenske prakse i HACCP.

Ministar blie propisuje uslove za ocenu postupaka samokontrole koje subjekt u poslovanju

hranom za ivotinje primenjuje u skladu sa principima dobre proizvoake i higijenske prakse i

HACCP.

Uputstvo za dobru proizvoaku, higijensku praksu i HACCP

lan 53

Subjekti u poslovanju hranom za ivotinje duni su da koriste uputstvo za dobru proizvoaku i

higijensku praksu i primenu HACCP.

Subjekt u poslovanju hranom za ivotinje duan je da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno

lice za sprovoenje dobre proizvoake i higijenske prakse i primenu HACCP.

Nacionalne mere

lan 54

Izuzetno od odredbe lana 52. ovog zakona, ministar moe propisati odstupanja koja se odnose

na male subjekte u poslovanju hranom za ivotinje, radi olakanja njihovog poslovanja, imajui

u vidu bitne faktore rizika, ako takva odstupanja ne utiu na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.

Odstupanje iz stava 1. ovog lana moe se propisati kod subjekata u poslovanju hranom za

ivotinje, odnosno kod subjekta koji se nalazi na podrujima u kojima postoje posebna

geografska ogranienja.

Odstupanje od odredbe stava 1. moe da se odnosi na izgradnju, ureenje i opremanje

objekata u poslovanju hranom za ivotinje.

X KVALITET HRANE I HRANE ZA IVOTINJE

Kvalitet hrane

lan 55

Subjekti u poslovanju hranom duni su da obezbede u svim fazama proizvodnje, prerade i

prometa koji su pod njihovom kontrolom, ispunjenost propisanih uslova za kvalitet, a za hranu

za koju nisu propisani uslovi za kvalitet ispunjenost uslova bezbednosti hrane.

Ministar blie propisuje uslove u pogledu kvaliteta hrane, i to za:

1) klasifikaciju, kategorizaciju i naziv proizvoda;

2) fizika, hemijska, fiziko-hemijska i senzorska svojstva, kao i sastav hrane;

3) fizika, hemijska, fiziko-hemijska i senzorska svojstva sirovina, kao i vrstu i koliinu sirovina,

dodataka i drugih supstanci koje se upotrebljavaju u proizvodnji i preradi hrane;

4) metode uzimanja uzoraka i ispitivanje kvaliteta hrane;

5) izdavanje ovlaenja ocenjivaima senzorskih svojstava hrane za odreene proizvode;

6) elemente bitnih tehnolokih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi hrane;

7) pakovanje i deklarisanje;

8) dodatne zahteve za oznaavanje hrane.

Ministar blie propisuje uslove, nain proizvodnje i stavljanja hrane u promet za hranu za koju

nisu propisani uslovi za kvalitet.

Kvalitet hrane za ivotinje

lan 56

Subjekti u poslovanju hranom za ivotinje duni su da obezbede u svim fazama proizvodnje i

prometa hrane za ivotinje koji su pod njihovom kontrolom, ispunjenost propisanih uslova za

kvalitet, a za hranu za ivotinje za koju nisu propisani uslovi za kvalitet ispunjenost uslova za

bezbednost hrane za ivotinje.

Ministar blie propisuje uslove, nain proizvodnje i stavljanja hrane za ivotinje u promet za koju

nisu propisani uslovi za kvalitet.

Uslovi za kvalitet hrane za ivotinje

lan 57

Hranjenje ivotinja dozvoljeno je iskljuivo sa hranom za ivotinje koja zadovoljava propisane

uslove za kvalitet.

Pod kvalitetom hrane za ivotinje podrazumevaju se njena fizika, hemijska, fiziko-hemijska i

nutritivna svojstva.

Ministar blie propisuje uslove u pogledu kvaliteta hrane za ivotinje, i to za:

1) kategorizaciju, fizika, hemijska, fiziko-hemijska i nutritivna svojstva;

2) fizika, hemijska, fiziko-hemijska i nutritivna svojstva sirovina, kao i vrstu i koliinu sirovina;

3) elemente bitnih tehnolokih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi.

XI OSTALA HRANA

Pojam ostale hrane

lan 58

Ostala hrana jeste nova hrana, genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za

ivotinje.

1. Nova hrana

lan 59

Nova hrana jeste hrana ili sastojci hrane koji se do sada nisu koristili u ishrani, a obuhvataju

sledee kategorije hrane:

1) hrana i sastojci hrane sa novom ili namerno izmenjenom primarnom molekulskom

strukturom;

2) hrana i sastojci hrane koji se sastoje ili su izolovani iz mikroorganizama, gljiva ili algi;

3) hrana i sastojci hrane koji se sastoje ili su izolovani iz biljaka i sastojci hrane izolovani iz

ivotinja, osim hrane i sastojaka hrane dobijenih tradicionalnim nainima razmnoavanja ili

uzgoja za koje je poznato da se mogu bezbedno konzumirati;

4) hrana i sastojci hrane dobijeni tehnolokim proizvodnim postupkom koji se do sada nije

koristio, a izaziva znatne promene u sastavu ili strukturi hrane ili sastojaka hrane, to utie na

njihovu prehrambenu vrednost, metabolizam ili nivo neprihvatljivih supstanci za ishranu ljudi.

Nova hrana iz stava 1. ovog lana ne sme da:

1) predstavlja opasnost za zdravlje potroaa;

2) stvara zabludu kod potroaa;

3) se razlikuje od hrane ili sastojaka hrane koju bi po svojoj nameni trebalo da zameni, u meri

koja dovodi u pitanje njenu prehrambenu vrednost.

Nova hrana ne ukljuuje prehrambene aditive, arome, enzimske preparate i hranu dobijenu

genetskom modifikacijom, koji su odobreni za upotrebu u hrani i hrani za ivotinje, u skladu sa

posebnim propisima.

Ministar nadlean za poslove zdravlja blie propisuje uslove stavljanja u promet nove hrane.

2. Genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za ivotinje

lan 60

Genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za ivotinje jeste:

1) genetski modifikovani organizmi koji se koriste kao hrana i hrana za ivotinje;

2) hrana i hrana za ivotinje koja sadri ili se sastoji od genetski modifikovanih organizama;

3) hrana i hrana za ivotinje proizvedena ili koja sadri sastojke proizvedene od genetski

modifikovanih organizama.

Hrana i hrana za ivotinje iz stava 1. ovog lana ne sme da:

1) ima tetan uticaj na zdravlje ljudi, zdravlje ivotinja ili ivotnu sredinu;

2) stvara zabludu kod potroaa;

3) se razlikuje od hrane i hrane za ivotinje, odnosno sastojaka hrane i hrane za ivotinje koju bi

po svojoj nameni trebalo da zameni, u meri koja dovodi u pitanje njenu prehrambenu vrednost.

Ministar blie propisuje uslove stavljanja u promet genetski modifikovane hrane i genetski

modifikovane hrane za ivotinje.

3. Stavljanje u promet nove hrane, genetski modifikovane hrane i genetski

modifikovane hrane za ivotinje

lan 61

Za prvo stavljanje u promet nove hrane, genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane

hrane za ivotinje na teritoriji Republike Srbije, ili se takva hrana nae u prometu subjekt u

poslovanju hranom, odnosno hranom za ivotinje mora imati dozvolu, u skladu sa odredbama

ovog zakona i posebnih propisa.

Dozvolu iz stava 1. ovog lana za novu hranu reenjem izdaje ministar nadlean za poslove

zdravlja, a na osnovu prethodno pribavljenog naunog miljenja Strunog saveta, u skladu sa

propisom koji se odnosi na uslove za stavljanje u promet nove hrane.

Dozvolu iz stava 1. ovog lana za genetski modifikovanu hranu i genetski modifikovanu hranu

za ivotinje reenjem izdaje ministar, a na osnovu prethodno pribavljenog naunog miljenja

Strunog saveta, u skladu sa propisom koji se odnosi na uslove za stavljanje u promet genetski

modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za ivotinje.

Reenje iz st. 2. i 3. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

4. Evidencija izdatih dozvola

lan 62

Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja vodi evidenciju izdatih dozvola

za stavljanje u promet nove hrane, odnosno genetski modifikovane hrane i genetski

modifikovane hrane za ivotinje, u skladu sa svojom nadlenou.

5. Sledljivost i oznaavanje nove hrane, genetski modifikovane hrane i genetski

modifikovane hrane za ivotinje

lan 63

Pri stavljanju u promet genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za ivotinje,

ukljuujui i koliine u rasutom stanju, subjekt u poslovanju takvom hranom ili hranom za

ivotinje duan je da subjektu koji prima tu hranu ili hranu za ivotinje, u pisanom obliku dostavi

sledee podatke:

1) da je u pitanju genetski modifikovana hrana i genetski modifikovana hrana za ivotinje;

2) o jedinstvenoj identifikacijskoj oznaci, u skladu sa meunarodnim standardom.

Genetski modifikovana hrana, genetski modifikovana hrana za ivotinje i nova hrana koja se

stavlja u promet mora na deklaraciji, pored optih zahteva za deklarisanje i oznaavanje iz

lana 30. ovog zakona, da sadri i dodatne podatke o tim svojstvima.

Ministar blie propisuje uslove koji se odnose na sledljivost, odnosno posebno oznaavanje

genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za ivotinje.

Ministar nadlean za poslove zdravlja blie propisuje uslove koji se odnose na sledljivost,

odnosno na oznaavanje nove hrane.

XII HRANA SA OZNAKOM TRADICIONALNOG NAZIVA, IMENA

POREKLA I GEOGRAFSKOG POREKLA

Oznaka hrane

lan 64

Hrana moe da nosi oznaku: tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla, kao i

naziv "proizvod starog zanata", ako ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisima.

Dodatni podaci u deklarisanju i oznaavanju hrane

lan 65

Hrana koja nosi oznaku: tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv

"proizvod starog zanata", pored optih zahteva za deklarisanje i oznaavanje iz lana 30. ovog

zakona, mora da sadri i dodatne podatke iz lana 64. ovog zakona.

Odredbe lana 64. i stava 1. ovog lana ne odnose se na jaka alkoholna pia, aromatizirana

pia i vina.

Ministar propisuje oblik i sadrinu oznake: tradicionalnog naziva, imena porekla i geografskog

porekla.

XIII PODACI I INFORMACIJE

Prikupljanje i korienje podataka

lan 66

Radi analize i praenja bezbednosti hrane i hrane za ivotinje, Ministarstvo vodi baze podataka

u skladu sa ovim zakonom i koristi podatke u skladu sa drugim propisanim bazama podataka, a

na osnovu posebnih propisa.

Baze podataka vezane za bezbednost hrane i hrane za ivotinje moraju biti povezane sa

Registrom poljoprivrednih gazdinstava, koje vodi Ministarstvo.

Ministarstvo uspostavlja mreu Nacionalnih referentnih laboratorija koje obavljaju delatnost, u

skladu sa ovim zakonom.

Nain povezivanja baze podataka, nain prikupljanja i korienja podataka iz drugih baza

podataka, kao i nain koordinacije i upravljanja mreom Nacionalnih referentnih laboratorija

ureuje se posebnim propisom, koji donosi ministar uz saglasnost ministra nadlenog za

poslove zdravlja.

Prosleivanje podataka

lan 67

Ministarstvo moe prosleivati podatke iz svojih registara i baza podataka drugim dravnim

organima, organima lokalne samouprave, ako je to neophodno za donoenje pravno definisanih

ciljeva, kao i imaocima javnih ovlaenja ako je to u svrhu obezbeivanja bezbednosti hrane i

hrane za ivotinje.

Podatke iz baza podataka vezani za bezbednost hrane i hrane za ivotinje mogu koristiti pravno

zainteresovana lica u skladu s propisima o zatiti linih podataka, moraju biti korieni za svrhu

za koju su dati i ne smeju biti prosleeni drugim licima.

Informacioni sistemi

lan 68

Ministarstvo uspostavlja i odrava informacione sisteme u oblasti bezbednosti hrane i hrane za

ivotinje.

Ministarstvo nadleno za poslove zdravlja, Struni savet, Nacionalne referentne laboratorije i

laboratorije iz lana 20. ovog zakona u oblasti bezbednosti hrane i hrane za ivotinje duni su

da vode evidencije, spiskove i baze podataka, usklaene i povezane sa informacionim

sistemom Ministarstva, i u obavezi su da ih uvaju i auriraju.

Ministarstvo e osigurati usklaivanje i povezivanje informacionog sistema iz stava 1. ovog

lana, sa drugim informacionim sistemima Ministarstva, ministarstva nadlenog za poslove

zdravlja, kao i sa meunarodnim informacionim sistemima u oblasti bezbednosti hrane i hrane

za ivotinje.

Ministar propisuje nain povezivanja, uslove za uvanje evidencija, spiskova i baza podataka.

XIV PLANSKI DOKUMENTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I

HRANE ZA IVOTINJE, MONITORING, UZORKOVANJE I

ANALIZA

Planovi slubene kontrole i monitoring bezbednosti hrane i hrane za ivotinje

lan 69

Radi zatite bezbednosti hrane i hrane za ivotinje ministar, odnosno ministar nadlean za

poslove zdravlja donosi planski dokument koji sadri strukturu i organizaciju sistema kontrole

hrane i hrane za ivotinje, ciljeve, prioritete kontrola, nain, rokove i sredstva vrenja slubenih

kontrola, koordinaciju izmeu nadlenih organa odgovornih za vrenje slubenih kontrola u

oblasti bezbednosti hrane i hrane za ivotinje.

Mere sistemske kontrole mikrobiolokih, hemijskih i biolokih kontaminenata u hrani i hrani za

ivotinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (u daljem tekstu: monitoring bezbednosti

hrane), uslove i nain sprovoenja monitoringa, metode kontrole, uslove i nain uzimanja i

uvanja uzoraka, voenje evidencije o uzorcima i metode laboratorijskih analiza za odreene

mikrobioloke, hemijske i bioloke kontaminente blie propisuje ministar, odnosno ministar

nadlean za poslove zdravlja, u skladu sa podelom nadlenosti iz lana 12. ovog zakona.

Ministar, odnosno ministar nadlean za poslove zdravlja donosi program monitoringa

bezbednosti hrane, odnosno hrane za ivotinje, kao i nain i postupak slubene kontrole, u

skladu sa podelom nadlenosti iz lana 12. ovog zakona.

Program monitoringa iz stava 3. ovog lana sadri naroito: potrebna sredstva za finansiranje

programa; mere koje e se preduzeti u sluaju prisustva mikrobiolokih, hemijskih i biolokih

kontaminenata; strukturu organa i organizacija za sprovoenje programa i druge parametre od

znaaja za sprovoenje programa.

Program monitoringa iz stava 3. ovog lana donosi se do kraja tekue za narednu godinu.

Sredstva za sprovoenje programa obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

Uzorkovanje i analiza

lan 70

Uzimanje uzoraka i metode analize koje se koriste kod posebne kontrole moraju da budu u

skladu sa odredbama posebnog propisa koji donosi ministar, odnosno ministar nadlean za

poslove zdravlja.

Subjekti u poslovanju hranom ili hranom za ivotinje iji su proizvodi predmet uzimanja uzoraka

i analize moraju da imaju pravo na dodatno struno miljenje (superanaliza) koje ne odlae

preduzimanje hitnih mera u sluaju iznenadne opasnosti.

Prilikom uzimanja uzoraka hrane ili hrane za ivotinje subjekt u poslovanju hranom ili hranom za

ivotinje je duan da nadlenom inspektoru stavi besplatno na raspolaganje potrebne koliine

uzoraka radi laboratorijskog ispitivanja.

Sa uzorcima se mora postupati i moraju se oznaiti na propisan nain tako da je osigurana

njihova celovitost i podobnost za predviene analize.

Trokove analize i superanalize svih uzoraka snosi stranka od koje je uzorak uzet, ako se u

konanom postupku utvrdi da ne odgovara propisanim svojstvima. Ako uzorak odgovora

propisanim svojstvima trokovi laboratorijskih analiza i superanaliza padaju na teret sredstava

predvienih budetom Republike Srbije.

Naknade

lan 71

Subjekti u poslovanju hranom i hranom za ivotinje plaaju naknadu za laboratorijske analize

uzoraka uzetih tokom slubenih kontrola, kao i za izvrene slubene kontrole u sluaju kada je

rezultat analize nepovoljan, osim kada je to ovim zakonom drukije propisano.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su Republike Srbije i vode se na

posebnom raunu u budetu Republike.

Visinu naknade iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada.

XV NADZOR

Inspekcijski nadzor

lan 72

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vri

Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim

propisima kojima se ureuje organizacija dravne uprave i delokrug poslova, odnosno u skladu

sa podelom nadlenosti iz lana 12. ovog zakona.

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog

zakona Ministarstvo vri preko veterinarskih inspektora, fitosanitarnih inspektora i

poljoprivrednih inspektora, a ministarstvo nadleno za poslove zdravlja preko sanitarnih

inspektora.

Prava i dunosti veterinarskog, fitosanitarnog, poljoprivrednog i sanitarnog

inspektora

lan 73

U vrenju poslova inspekcijskog nadzora veterinarski inspektor, pored ovlaenja utvrenih

zakonom kojim je ureen inspekcijski nadzor veterinarskog inspektora, odnosno u skladu sa

podelom nadlenosti iz lana 12. ovog zakona ima pravo i dunost da:

1) kontrolie da li svi subjekti i organi na koje se zakon odnosi preduzimaju mere u oblasti

bezbednosti hrane i hrane za ivotinje u skladu sa ovim zakonom;

2) proverava da li su subjekti u oblasti bezbednosti hrane i hrane za ivotinje upisani u Centralni

registar objekata iz lana 15. stav 1. ovog zakona;

3) proverava da li je pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice otpoelo da obavlja delatnost

pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvren posebnim propisom iz lana 15. stav

8. ovog zakona;

4) proverava da li su laboratorije i nacionalne laboratorije akreditovane i ovlaene u skladu sa

l. 18. i 20. ovog zakona;

5) kontrolie bezbednost hrane u prometu iz lana 25. stav 1. ovog zakona;

6) kontrolie uslove u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme hrane u

skladu sa njenom namenom (lan 26. stav 1. taka 1);

7) kontrolie dostupnost informacija potroau, kao i podatke na deklaraciji koji se odnose na

spreavanje specifinih tetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi

(lan 26. stav 1. taka 2);

8) kontrolie preduzimanje nareenih mera u sluaju osnovane sumnje, ogranienja ili zabrane i

povlaenja te hrane iz prometa do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (lan 27. stav 1);

9) kontrolie preduzimanje nareenih mera u sluaju kada se utvrdi da hrana nije bezbedna,

ogranienja ili zabrane i povlaenja te hrane iz prometa u skladu sa zakonom (lan 27. stav 2);

10) kontrolie bezbednost hrane za ivotinje u prometu iz lana 28. stav 1. ovog zakona;

11) kontrolie bezbednost hrane za ivotinje kojom se hrane ivotinje, koje slue za proizvodnju

hrane (lan 28. stav 2);

12) kontrolie uslove za bezbednost hrane za ivotinje, u skladu sa ovim zakonom i posebnim

propisom o hrani za ivotinje (lan 28. stav 4);

13) kontrolie preduzimanje nareenih mera u sluaju osnovane sumnje, ogranienja ili zabrane

i povlaenja hrane za ivotinje iz prometa do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (lan 29.

stav 1);

14) kontrolie preduzimanje nareenih mera u sluaju kada se utvrdi da hrana za ivotinje nije

bezbedna, ogranienja ili zabrane i povlaenja te hrane iz prometa, u skladu sa ovim zakonom i

drugim posebnim propisima (lan 29. stav 2);

15) kontrolie preduzimanje mera u skladu sa lanom 29. stav 3. ovog zakona;

16) kontrolie da li je hrana i hrana za ivotinje koja se stavlja u promet oznaena, deklarisana,

oglaena i izloena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (lan 30. stav 1);

17) kontrolie da li je oznaavanje, deklarisanje, oglaavanje i izlaganje hrane ili hrane za

ivotinje izvreno, u skladu sa ovim zakonom i na nain koji ne dovodi potroaa u zabludu

(lan 30. stav 2);

18) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio uslove u svim fazama proizvodnje

i prometa hrane i hrane za ivotinje, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima

(lan 31);

19) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom ili hranom za ivotinje u svim fazama

proizvodnje, prerade i distribucije obezbedio sledljivost (lan 32. stav 1);

20) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom ili hranom za ivotinje uspostavio kontrolne

sisteme za identifikaciju svakog subjekta od kog nabavlja i koga snabdeva hranom, hranom za

ivotinje, ivotinjama koje slue za proizvodnju hrane ili bilo koju supstancu koja se ugrauje ili

se oekuje da e biti ugraena u tu hranu ili hranu za ivotinje (lan 32. stav 2);

21) kontrolie da li subjekt u poslovanju hranom ili hranom za ivotinje ima uspostavljen sistem i

procedure koje obezbeuju dostupnost podataka o sledljivosti (lan 32. stav 3);

22) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom pokrenuo postupak za povlaenje hrane iz

prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje ili prometa

nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio

ministarstvo nadleno za poslove zdravlja (lan 33. stav 1);

23) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom koja je dola do potroaa na efikasan i

precizan nain informisao potroaa o razlogu povlaenja hrane i da li je ako je to neophodno

zahtevao od potroaa povraaj hrane koja mu je isporuena (lan 33. stav 2);

24) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom odgovoran za promet na malo i distribuciju

hrane pokrenuo postupak za povlaenje predmetne hrane iz prometa na osnovu informacije o

povredi propisanih uslova (lan 33. stav 3);

25) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom pruio informacije o sledljivosti hrane i da li

sarauje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu kao i Ministarstvo,

odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja (lan 33. stav 4);

26) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom postupio u skladu sa lanom 33. stav 5. ovog

zakona i o tome obavestio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja;

27) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom za ivotinje pokrenuo postupak za

povlaenje hrane za ivotinje iz prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj

fazi proizvodnje ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li

je o tome obavestio Ministarstvo (lan 34. stav 1);

28) kontrolie da li je proizvodna partija, serija ili poiljka hrane za ivotinje koja ne zadovoljava

uslove bezbednosti hrane za ivotinje unitena, odnosno da li je sa tom hranom postupljeno u

skladu sa lanom 34. stav 2. ovog zakona;

29) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom za ivotinje koja je dola do vlasnika ili

draoca ivotinje na efikasan i precizan nain informisao vlasnika ili draoca ivotinje o razlogu

povlaenja hrane za ivotinje i da li je ako je to neophodno zahtevao od vlasnika ili draoca

ivotinje povraaj hrane za ivotinje koja mu je isporuena (lan 34. stav 3);

30) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom za ivotinje odgovoran za promet na malo i

distribuciju hrane za ivotinje pokrenuo postupak za povlaenje predmetne hrane iz prometa na

osnovu informacije o povredi propisanih uslova (lan 34. stav 4);

31) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom za ivotinje pruio informacije o sledljivosti

hrane za ivotinje i da li sarauje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i

prometu, kao i Ministarstvo (lan 34. stav 5);

32) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom za ivotinje postupio u skladu sa lanom 34.

stav 6. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo;

33) kontrolie da li su propisane mere za bezbednost hrane i hrane za ivotinje prilagoene

karakteristinim podrujima koje mogu da utiu na bezbednost hrane i hrane za ivotinje,

odnosno da li postupa u skladu sa lanom 36. stav 2. ovog zakona;

34) kontrolie da li hrana ili hrana za ivotinje koja se uvozi radi stavljanja u promet u Republiku

Srbiju ispunjava uslove u skladu s propisima o hrani ili uslove koje je Republika Srbija priznala

kao istovetne (lan 37. stav 1);

35) kontrolie da li su podaci koji se odnose na rizik po zdravlje iji su uzrok hrana ili hrana za

ivotinje dostupni svim uesnicima u sistemu brzog obavetavanja i uzbunjivanja, kao i javnosti

(lan 40);

36) kontrolie da li su svi uesnici u sistemu brzog obavetavanja i uzbunjivanja u okviru svoje

nadlenosti obavestili Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja o pojavi

rizika (lan 41. stav 2);

37) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u svim fazama proizvodnje i

prometa hrane ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane (lan 45. stav 1);

38) kontrolie da li lica na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane koja dolaze u dodir sa

hranom imaju osnovna znanja o higijeni hrane i o linoj higijeni, odnosno da li nose radnu odeu

i obuu (lan 45. stav 2);

39) kontrolie da li su subjekti u poslovanju hranom uspostavili sistem za osiguranje

bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou

primarne proizvodnje u skladu sa principima dobre proizvoake i higijenske prakse i HACCP

(lan 47. stav 1);

40) kontrolie da li subjekt u poslovanju hranom koristi uputstvo za dobru proizvoaku i

higijensku praksu i primenu HACCP (lan 48. stav 1);

41) kontrolie da li subjekt u poslovanju hranom ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice

za sprovoenje dobre proizvoake i higijenske prakse i primenu HACCP (lan 48. stav 2);

42) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom za ivotinje obezbedio u svim fazama

proizvodnje, prerade i prometa hrane za ivotinje ispunjenost propisanih uslova u vezi sa

higijenom hrane za ivotinje (lan 50);

43) kontrolie da li su subjekti u poslovanju hranom za ivotinje uspostavili sistem za osiguranje

bezbednosti hrane za ivotinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za ivotinje,

osim na nivou primarne proizvodnje i prevoza u skladu sa principima dobre proizvoake i

higijenske prakse i HACCP (lan 52. stav 1);

44) kontrolie da li subjekt u poslovanju hranom za ivotinje koristi uputstvo za dobru

proizvoaku i higijensku praksu i primenu HACCP (lan 53. stav 1);

45) proverava da li subjekt u poslovanju hranom za ivotinje ima u stalnom radnom odnosu

odgovorno lice za sprovoenje dobre proizvoake i higijenske prakse i primenu HACCP (lan

53. stav 2);

46) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u svim fazama proizvodnje,

prerade i prometa ispunjenost uslova za kvalitet a za hranu za koju nisu propisani uslovi za

kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (lan 55. stav 1);

47) kontrolie da li je subjekt u poslovanju hranom za ivotinje obezbedio u svim fazama

proizvodnje, prerade i prometa ispunjenost uslova za kvalitet, a za hranu za ivotinje za koju

nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (lan 56. stav 1);

48) kontrolie da li hrana za ivotinje kojom se hrane ivotinje zadovoljava propisane uslove za

kvalitet (lan 57. stav 1);

49) kontrolie da li subjekt u poslovanju hranom za ivotinje za stavljanje prvi put u promet

genetski modifikovane hrane za ivotinje ima dozvolu, u skladu sa ovim zakonom i drugim

posebnim propisima (lan 61. stav 1);

50) kontrolie da li subjekt u poslovanju genetski modifikovanom hranom za ivotinje pri

stavljanju u promet takve hrane dostavlja subjektu koji prima takvu hranu podatke u pisanom

obliku u skladu sa lanom 63. stav 1. ovog zakona;

51) kontrolie da li genetski modifikovana hrana za ivotinje koja je stavljena u promet na

deklaraciji, pored optih zahteva i oznaavanja iz lana 30. ovog zakona sadri i dodatne

podatke o tim svojstvima (lan 63. stav 2);

52) kontrolie da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog

porekla i naziv "proizvod starog zanata" ispunjava uslove, u skladu sa posebnim propisima (lan

64);

53) kontrolie da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog

porekla i naziv "proizvod starog zanata" pored optih zahteva za deklarisanje i oznaavanje iz

lana 30. ovog zakona sadri i dodatne podatke iz lana 64. ovog zakona (lan 65. stav 1);

54) kontrolie izvravanje mera po ovom zakonu.

U vrenju poslova inspekcijskog nadzora fitosanitarni inspektor, pored ovlaenja utvrenih

zakonom kojim je ureen inspekcijski nadzor fitosanitarnog inspektora, odnosno u skladu sa

podelom nadlenosti iz lana 12. ovog zakona ima pravo i dunost da:

1) kontrolie da li svi subjekti i organi na koje se zakon odnosi preduzimaju mere u oblasti

bezbednosti hrane u skladu sa ovim zakonom;

2) proverava da li su subjekti u oblasti bezbednosti hrane upisani u Centralni registar objekata iz

lana 15. stav 1. ovog zakona;

3) proverava da li je pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice otpoelo da obavlja delatnost

pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvren posebnim propisom iz lana 15. stav

8. ovog zakona;

4) proverava da li su laboratorije i nacionalne laboratorije akreditovane i ovlaene u skladu sa

l. 18. i 20. ovog zakona;

5) kontrolie bezbednost hrane u prometu iz lana 25. stav 1. ovog zakona;

6) kontrolie uslove u fazi primarne proizvodnje i prometa hrane, kao i pripreme hrane u skladu

sa njenom namenom (lan 26. stav 1. taka 1);

7) kontrolie dostupnost informacija potroau, kao i podatke na deklaraciji koji se odnose na

spreavanje specifinih tetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi

(lan 26. stav 1. taka 2);

8) kontrolie preduzimanje nareenih mera u sluaj