Zakon o Planiranju i Izgradnji

PRVI DEO - Preieni tekst

Drugi deo - Osnovni tekst i Izmene i dopune

Zakon o planiranju i izgradnji

"Slubeni glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009, 64/2010 -Odluka US RS, 24/2011 (l. 88. i 89. nisu u preienom

tekstu), 121/2012 (l. 2. nije u preienom tekstu), 42/2013 -Odluka US RS, 50/2013 - Odluka US RS, 98/2013 - OdlukaUS RS, 132/2014 (l. 129-134. nisu u preienom tekstu) i

145/2014. Vidi: Reenje US RS - 54/2013-11.

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet ureivanja

lan 1. Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog

zemljita i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijskinadzor; druga pitanja od znaaja za ureenje prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita iza izgradnju objekata.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i ureenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanjeobjekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosnovojnim objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje rudarstvosmatraju rudarskim objektima, postrojenjima i ureajima.+ Vidi:l. 1. Zakona - 24/2011-3.l. 1. Zakona - 132/2014-3.

2. Pojmovi

lan 2. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) - brisana -

2) - brisana -

3) - brisana -

4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom;

5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliitih namena, od kojih jejedna preovlaujua;

6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili izgradnjuobjekata javne namene ili javnih povrina za koje je predvieno utvrivanje javnog interesa, u skladu saposebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.);

7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je predviena izradanekog prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom;

8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, ureuje ilirekonstruie izgraeni deo grada ili gradskog naselja;

9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od povrinapredvienih za druge javne i ostale namene;

10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je dozvoljenograenje osnovnog gabarita objekta;

11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola kojiopisuje grupe teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadri kriterijume po kojima je izvrenogrupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog republikog organa nadlenog za poslove statistike;

12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa objekta,merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima iogradama);

13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog ili planiranogobjekta i ukupne povrine graevinske parcele, izraen u procentima;

14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske povrineizgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele;

15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja zaprostorno planiranje;

15a) direktiva Inspire je dokument kojim se postavljaju osnovna pravila usmerena ka uspostavljanjuInfrastrukture prostornih informacija u Evropskoj uniji, a u Srbiji se sprovodi kroz Nacionalnuinfrastrukturu geoprostornih podataka;

16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeeni usloviza ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;

17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;

18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a koje nije sedite optine;

19) graevinsko podruje jeste ureeni i izgraeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deopodruja odreen planskim dokumentom za zatitu, ureenje ili izgradnju objekta;

20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnojpovrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju;

20a) graevinski kompleks predstavlja celinu koja se sastoji od vie meusobno povezanihsamostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati razliitu namenu;

21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska dozvola;

22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu, tehniko -tehnoloku ili biotehniku celinu (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti,objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalneinfrastrukture, prikljuak na elektroenergetsku mreu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti,objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl.), koji moe biti podzemni ili nadzemni;

22a) objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korienje i mogu biti objekti javne nameneu javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe dravnihorgana, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu

biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni izatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, saobraajni terminali, pote i drugi objekti);

22b) klasa u smislu ovog zakona predstavlja grupu graevinskih objekata, odnosno radova, svrstanihprema zajednikim karakteristikama u pogledu strukturne i tehnoloke sloenosti, uticaja na ivotnusredinu i namene, odnosno rizika koji prati njihovo izvoenje odnosno korienje;

23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna upotrebna celinakoja prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje nekedelatnosti ili za smetaj i uvanje ivotinja, robe, opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr.Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrenice), kao i objektikoji su preteno ili potpuno smeteni ispod povrine zemlje (sklonita, podzemne garae i sl.);

24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli nakojoj je sagraen ili moe biti sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae,ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenjegoveda, objekti za gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunia,ukrasne ivine i ptica); pratei objekti za gajenje domaih ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste zaodlaganje vrstog stajnjaka, objekti za skladitenje osoke); objekti za skladitenje stone hrane (senici,magacini za skladitenje koncentrovane stone hrane, betonirane silo jame i silo trenevi), objekti zaskladitenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i drugi slini objekti na poljoprivrednomgazdinstvu (objekti za maine i vozila, punice, suionice i sl.);

25) - brisana -

26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura, elektroenergetskivod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskihkomunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji moe biti nadzemni ili podzemni, ijaizgradnja je predviena odgovarajuim planskim dokumentom;

26a) tuneli (putni, elezniki ili za posebnu namenu) su posebna vrsta podzemnih infrastrukturnihobjekata, ijom izgradnjom se ne naruava korienje zemljita na povrini terena postojee namene, uzeventualna tehnika ogranienja koje definie planski dokument;

27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za izvoenje radova,odnosno graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;

27v) klizite je vid erozije zemljita koja se odvija pod uticajem prirodnih i seizmolokih prilika priemu se deo stenovite ili rastresite mase odvaja od podloge i nekontrolisano klizi po kliznoj povrini;

28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na: ruenjepostojeih objekata na parceli, izmetanje postojee infrastrukture na parceli, raiavanje terena naparceli, obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog materijala i opreme, graenje ipostavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvoenjaradova(postavljanje gradiline ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeujesigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (ipovi, dijafragme, potporni zidovi isl.), obezbeivanje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora;

29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja konceptaobjekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta;

30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnikedokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenjaobjekta;

31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija,postrojenja i opreme;

32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih radova na postojeem objektu u gabaritu i volumenuobjekta, kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta i zatitu od poara; menjaju konstruktivnielementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta ili poveava broj funkcionalnih jedinica, vrizamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija sa poveanjem kapaciteta;

32a) rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvoenje graevinskih radova u zatitnompojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se moe promeniti gabarit, volumen, poloaj ili opremapostojeeg objekta;

33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor vanpostojeeg gabarita objekta, kao i nadziivanje objekta, i sa njim ini graevinsku, funkcionalnu ilitehniku celinu;

34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu, kojima se: vripromena organizacije prostora u objektu, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istogkapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, nemenja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotnesredine;

35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vripopravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima sene menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utiena zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zatiene okoline, osimrestauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

35a) sanacija klizita obuhvata sve radove kojima se vri saniranje klizita nastalih na graevinskom,umskom, poljoprivrednom, putnom ili drugoj vrsti zemljita. Ovi radovi obuhvataju raiavanje iotklanjanje nanosa nastalih kao posledica klizanja tla, projektovanje, obezbeenje potrebne tehnikedokumentacije, potrebnih graevinskih uslova i izvoenje graevinskih radova potrebnih za sanaciju izatitu od pojave novog klizita;

36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno odvrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije;

36a) tekue (redovno) odravanje objekta jeste izvoenje radova koji se preduzimaju radispreavanja oteenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oteenja, a sastoje se odpregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih mera, odnosno svi radovi kojima seobezbeuje odravanje objekta na zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuemodravanju stana jesu kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi sliniradovi;

37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji seizvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u skladu sa posebnim i ovimzakonom;

38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi, rekonstruie ili uklanjaobjekat, odnosno izvode radovi na odravanju objekta;

39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili dela objekta;

40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi projektovanja,planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci istarim osobama;

41) separat o tehnikim uslovima izgradnje (u daljem tekstu: separat) jeste dokument koji donosiimalac javnih ovlaenja u okviru svoje nadlenosti kad planski dokument ne sadri uslove, odnosnopodatke za izradu tehnike dokumentacije, koji sadri odgovarajue uslove i podatke za izradu tehnikedokumentacije, a naroito kapacitete i mesto prikljuenja na komunalnu i drugu infrastrukturu premaklasama objekata i delovima podruja za koje se donosi;

42) imaoci javnih ovlaenja su dravni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave,posebne organizacije i druga lica koja vre javna ovlaenja u skladu sa zakonom;

43) finansijer jeste lice koje po osnovu zakljuenog i overenog ugovora sa investitorom finansira,odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvoenje drugihgraevinskih odnosno investicionih radova predvienih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stieodreena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom,osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

+ Vidi:l. 2. Zakona - 24/2011-3.l. 2. Zakona - 132/2014-3.

+ Pravna miljenja

3. Naela za ureenje i korienje prostora

lan 3. Planiranje, ureenje i korienje prostora zasniva se na sledeim naelima:

1) odrivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju;

2) ravnomernog teritorijalnog razvoja;

3) racionalnog korienja zemljita podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije;

4) racionalnog i odrivog korienja neobnovljivih resursa i optimalnog korienja obnovljivih resursa;

5) zatite i odrivog korienja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;

6) prevencije tehniko-tehnolokih nesrea, zatite od poara i eksplozija, zatite od prirodnihnepogoda, otklanjanja uzroka koji izazivaju klimatske promene;

7) planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje;

8) usaglaenosti sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i ureenja prostora;

9) unapreenja i korienje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj efikasnosti iekonominosti rada javne uprave na poslovima izgradnje;

10) uea javnosti;

11) ouvanja obiaja i tradicije;

12) ouvanja specifinosti predela;

13) horizontalne i vertikalne koordinacije.

Odrivi razvoj iz stava 1. taka 1) ovog lana predstavlja usklaivanje ekonomskih, socijalnih iekolokih aspekata razvoja, racionalno korienje neobnovljivih i obezbeenje uslova za vee korienjeobnovljivih resursa, to sadanjim i buduim generacijama omoguava zadovoljavanje njihovih potreba ipoboljanje kvaliteta ivota.

Horizontalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana, podrazumeva povezivanje sa susednimteritorijama u toku planiranja radi reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje iparticipaciju svih uesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i graana.

Vertikalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoaprostornog i urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje kalokalnom nivou, kao i informisanje, saradnju i koordinaciju izmeu lokalnih inicijativa, planova iprojekata sa regionalnim i dravnim planovima i akcijama.+ Vidi:l. 3. Zakona - 132/2014-3.

4. Unapreenje energetske efikasnosti

Energetska svojstva objekta

lan 4. Unapreenje energetske efikasnosti je smanjenje potronje svih vrsta energije, uteda energije i

obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja,

izgradnje i upotrebe zgrada i prostora.

Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utroak energije, mora biti projektovana,izgraena, koriena i odravana na nain kojim se obezbeuju propisana energetska svojstva zgrada.

Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potroena ili proraunata koliina energije koja zadovoljavarazliite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korienjem, a odnose se naroito na energiju zagrejanje, pripremu tople vode, hlaenje, ventilaciju i osvetljenje.

Energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji izdajeovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvimaobjekata.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada ini sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uzzahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar nadlean za poslovegraevinarstva.

Na reenje iz stava 6. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor.

Obaveza iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na zgrade koje posebnim propisom odredi ministarnadlean za poslove graevinarstva.+ Vidi:l. 4. Zakona - 132/2014-3.

5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama

lan 5. Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.),

moraju se projektovati, graditi i odravati tako da svim korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom,deci i starim osobama, omoguavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korienje u skladusa odgovarajuim tehnikim propisima iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnikemere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristuposobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i graditi tako dase svim korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetanpristup, kretanje, boravak i rad.+ Vidi:l. 5. Zakona - 132/2014-3.

6. Graevinski proizvodi

lan 6. Graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni graevinski elementi, koji se

proizvode i isporuuju na trite radi trajne ugradnje u objekte ili njihove delove i ija svojstva imajuuticaj na svojstva objekata u pogledu osnovnih zahteva za objekte.

Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja radova, morajuispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima.

Vlada blie propisuje tehnike zahteve i sistem ocenjivanja i provere svojstava graevinskih proizvodakoji su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte.+ Vidi:l. 6. Zakona - 132/2014-3.

7. Inostrane isprave o usaglaenosti graevinskih proizvoda

+ Vidi:l. 7. Zakona - 132/2014-3.

lan 7. Zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti i drugim

propisima kojima se ureuje priznavanje inostranih isprava o usaglaenosti proizvoda, propisuju se uslovii nain priznavanja inostranih isprava o usaglaenosti graevinskih proizvoda.

Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana utvruje komisija koju ine strunjaci za odgovarajuuoblast, koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za priznavanje inostrane isprave snosi podnosilac zahteva,ija se visina odreuje reenjem kojim se odluuje o zahtevu za priznavanje ispunjenosti uslova.

Reenje iz stava 3. ovog lana donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlogkomisije iz stava 2. ovog lana.

Reenje iz stava 4. ovog lana konano je.

Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana, za graevinske proizvode ije ocenjivanje usaglaenostigraevinskih proizvoda sa propisanim tehnikim zahtevima nije propisano domaim tehnikim propisom,priznaje se vaenje inostrane isprave o usaglaenosti graevinskog proizvoda izdate od strane tela zaocenjivanje usaglaenosti prijavljenog Evropskoj komisiji od strane zemalja potpisnica "EA MLA"sporazuma evropske organizacije za akreditaciju koje sprovodi postupke ocenjivanja usaglaenosti uskladu sa vaeim propisima Evropske unije.

Odredbe stava 6. ovog lana se ne primenjuju na graevinske proizvode za koje je posebnimpropisom koji ureuju zatitu ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine, odnosno zatitu kulturnih dobara,utvren nain stavljanja u promet, ve se ti proizvodi mogu koristiti iskljuivo uz priznavanje u skladu satim posebnim propisom.+ Vidi:l. 3. Zakona - 24/2011-3.l. 7. Zakona - 132/2014-3.

8. Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanjuprava na izgradnju i korienje objekata

lan 8. Ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno

nadleni organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadleni organ), duni su da odredeposebnu organizacionu celinu u svom sastavu, koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanjelokacijskih uslova; izdavanje graevinske dozvole; prijavu radova; izdavanje upotrebne dozvole; zapribavljanje uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu; zapribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlaenja, a uslov su za izgradnjuobjekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, graevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihovenadlenosti, kao i obezbeenje uslova za prikljuenje na infrastrukturnu mreu i za upis prava svojine naizgraenom objektu (u daljem tekstu: objedinjena procedura).

Nadleni organ sprovodi objedinjenu proceduru i u sluajevima izdavanja reenja iz lana 145. ovogzakona.

U okviru objedinjene procedure sprovodi se i izmena lokacijskih uslova, odnosno reenja ograevinskoj dozvoli.

Rukovodilac nadlene slube je odgovoran za efikasno sprovoenje objedinjene procedure.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain postupak sprovoenja objedinjeneprocedure.+ Vidi:

l. 8. i 132. Zakona - 132/2014-3.

9. Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri i njihova forma

lan 8a

Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se elektronskim putem.

Sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadleni organi i imaoci javnihovlaenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, ukljuujuii tehniku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain razmene dokumenata ipodnesaka iz stava 1. ovog lana i formu u kojoj se dostavljaju tehnika dokumentacija i aktaiz stava 2. ovog lana.+ Vidi:l. 9. i 132. Zakona - 132/2014-3. (Napomena Redakcije: lan 8a primenjuje se od 1. 1. 2016).

10. Postupanje imaoca javnih ovlaenja u objedinjenoj proceduri

lan 8b

Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanjelokacijskih uslova, imaocima javnih ovlaenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisomutvruju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogupribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat.

Imalac javnih ovlaenja je duan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog lana, u roku od 15 dana oddana prijema zahteva, a za objekte iz lana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijemazahteva.

Ako imalac javnih ovlaenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog lana, nadleni organ e o tomeobavestiti podnosioca zahteva i podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka u skladu sa lanom211a ovog zakona.

Imalac javnih ovlaenja iz stava 2. ovog lana ima pravo na naknadu stvarnih trokova za izdavanjetraenih uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovoenje drugih radnji iz svoje nadlenosti.

Akt o izdavanju uslova imalaca javnih ovlaenja sadri i iznos naknade za prikljuenje nainfrastrukturnu mreu, kao i iznos drugih naknada, odnosno taksi, u skladu sa posebnim zakonima.

Obaveza plaanja naknade iz stava 4. ovog lana, odnosno takse, dospeva pre izdavanja lokacijskihuslova.

Obaveza plaanja naknade iz stava 5. ovog lana dospeva pre prikljuenja na mreu, a naknade kojenisu u vezi sa prikljuenjem na infrastrukturnu mreu, odnosno takse, pre izdavanja upotrebne dozvole,ako posebnim zakonom nije propisano drugaije.

U roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za prikljuenje objekta naodgovarajuu mreu, nadleni organ upuuje zahtev imaocu javnih ovlaenja da izvri prikljuenje.

U sluaju da je objekat izveden u skladu sa uslovima za prikljuenje, imalac javnih ovlaenja duanje da izvri prikljuenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadleni organu roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 8. ovog lana, ako lokacijskim uslovima nijepredvieno drugaije.

Odredbe st. 5 -9. ovog lana ne primenjuju se za prikljuenje objekta na prenosnu elektroenergetskumreu (iznad 110 kv).+ Vidi:l. 9. i 132. Zakona - 132/2014-3.

11. Registar objedinjenih procedura

lan 8v

Nadleni organ je duan da objedinjenu proceduru sprovodi tako to vodi elektronsku, javnodostupnu bazu podataka o toku svakog pojedinanog predmeta, od podnoenja zahteva zaizdavanje lokacijskih uslova, do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadri i akta pribavljena iizdata u toj proceduri (u daljem tekstu: registar objedinjenih procedura).

U nadlenom organu odreuje se lice koje vodi registar objedinjenih procedura (u daljemtekstu: registrator).

Registrator je duan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, graevinske i upotrebnedozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovogizdavanja.

Registrator je odgovoran za zakonito, sistematino i aurno voenje registra objedinjenihprocedura, u skladu sa ovim zakonom.

Registrator je duan da podnese prekrajnu prijavu iz lana 211a ovog zakona, protivimaoca javnih ovlaenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlaenja, ako tokom sprovoenjaobjedinjene procedure taj imalac javnih ovlaenja ne postupa na nain i u rokovimapropisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka zapostupanje od strane imaoca javnih ovlaenja.

Rukovodilac nadlene slube ima prava i odgovornosti koja su ovim zakonom propisana zaregistratora, ako se u nadlenom organu ne odredi registrator u skladu sa stavom 2. ovoglana.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisuje voenje i sadrinu registraobjedinjenih procedura, obaveze i ovlaenja registratora i obim javne dostupnosti podataka idokumenata sadranih u registru.+ Vidi:l. 9. i 132. Zakona - 132/2014-3. (Napomena Redakcije: lan 8v primenjuje se od 1. 1. 2016).

12. Centralna evidencija objedinjenih procedura

lan 8g

Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazupodataka, u kojoj su objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na teritorijiRepublike Srbije, kao i akta sadrana u tim registrima (u daljem tekstu: centralna evidencija),preko registratora centralne evidencije.

Registrator centralne evidencije formira centralnu evidenciju preuzimanjem podataka ielektronskih dokumenata iz registara objedinjenih procedura iz lana 8v ovog zakona i stara seo javnoj dostupnosti te evidencije.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain voenja elektronskeevidencije iz stava 1. ovog lana.

Registratora centralne evidencije imenuje upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnostVlade.

Registrator centralne evidencije je duan da Vladi dostavlja tromesene izvetaje osprovoenju objedinjene procedure.

Registrator centralne evidencije je duan da Vladi i ministarstvu nadlenom za poslovegraevinarstva dostavlja i druge izvetaje i analize u vezi sa sprovoenjem objedinjeneprocedure, u skladu sa njihovim zahtevom.

Registrator centralne evidencije duan je da bez odlaganja podnese prekrajnu prijavu:

1) protiv odgovornog lica u nadlenom organu, zbog prekraja iz lana 209. stav 1. taka 3)ovog zakona;

2) protiv registratora, zbog prekraja iz lana 211b ovog zakona, ako ne podnese prijavu uskladu sa lanom 8v stav 6. ovog zakona.+ Vidi:l. 9. i 132. Zakona - 132/2014-3. (Napomena Redakcije: lan 8g primenjuje se od 1. 1. 2016).

13. Sprovoenje objedinjene procedure

lan 8d

Nadleni organ:

1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih danaod pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa lanom 8b ovog zakona;

2) po zahtevu za izdavanje graevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih danaod dana podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole;

3) po prijavi radova, potvruje njen prijem prijave bez odlaganja, osim ako se uz prijavu radovapodnosi sredstvo obezbeenja iz lana 98. ovog zakona, u kom sluaju nakon provere valjanostisredstva obezbeenja prijavu radova potvruje, odnosno odbacuje reenjem, u roku od pet radnihdana;

4) po zahtevu za prikljuenje objekta na infrastrukturu, upuuje taj zahtev imaocu javnih ovlaenja uroku od tri radna dana od dana podnoenja zahteva;

5) po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih danaod dana podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole;

6) po zahtevu za izdavanje reenja iz lana 145. ovog zakona reenje izdaje najkasnije u roku od petradnih dana od dana podnoenja zahteva.

Formu i sadrinu zahteva i prijave iz stava 1. ovog lana, kao i dokumentacije koja se podnosi uzzahteve i prijavu, propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

U okviru rokova propisanih u stavu 1. ovog lana, nadleni organ je duan da po slubenoj dunosti, uime i za raun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaocijavnih ovlaenja, a uslov su za sprovoenje objedinjene procedure.

Primerak izdate graevinske dozvole i prijave radova nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekcijibez odlaganja.

Ako je ovim zakonom propisano da se u posebnim sluajevima graenja, odnosno izvoenja radova,ne sprovodi odreena faza objedinjene procedure ili je ta faza pojednostavljena, za sprovoenjepojednostavljene i preostalih faza objedinjene procedure vae rokovi propisani u stavu 1. ovog lana,ako drugaije nije propisano zakonom.+ Vidi:l. 9. i 132. Zakona - 132/2014-3.

14. Granice ovlaenja nadlenog organa

lan 8

Tokom sprovoenja objedinjene procedure, nadleni organ iskljuivo vri proveru ispunjenostiformalnih uslova za izgradnju i ne uputa se u ocenu tehnike dokumentacije, niti ispituje verodostojnostdokumenata koje pribavlja u toj proceduri, ve lokacijske uslove, graevinsku i upotrebnu dozvoluizdaje, a prijavu radova potvruje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz lana 8b ovog zakona.

Nadleni organ u skladu sa stavom 1. ovog lana proverava iskljuivo ispunjenost sledeih formalnih

uslova:

1) nadlenost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, moe bitipodnosilac zahteva odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadri sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priloena sva dokumentacija propisana ovim zakonom ipodzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje graevinskedozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu graevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno reenjaiz lana 145. ovog zakona nadleni organ u rokovima iz lana 8d stav 1. ovog zakona donosi reenje,osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacujezakljukom.

Ako podnosilac zahteva otkloni utvrene nedostatke i podnese usaglaeni zahtev u roku od desetdana od dana prijema zakljuka iz stava 3. ovog lana, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanjazakljuka na internet strani nadlenog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji jeodbaen od strane nadlenog organa, niti ponovo plaa administrativnu taksu.

U sluaju tete nastale kao posledica primene tehnike dokumentacije, na osnovu koje je izdatagraevinska dozvola ili reenje iz lana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladusa propisima i pravilima struke, za tetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisaotehniku dokumentaciju, vrilac tehnike kontrole i investitor.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie utvruje sadraj izvoda iz projekta aktom kojim seureuje sprovoenje objedinjene procedure.+ Vidi:l. 9. i 132. Zakona - 132/2014-3.

- naslov brisan -

lan 9.

- brisan -

+ Vidi:l. 4. Zakona - 24/2011-3.

II. PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANjE

1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja

lan 10. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su:

1) planski dokumenti;

2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova;

3) urbanistiko-tehniki dokumenti.

Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja sadre mere ureenja i pripreme teritorije za potrebeodbrane zemlje, kao i podatke o podrujima i zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za

odbranu zemlje.

Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbranezemlje je sastavni deo plana, ukoliko ministarstvo nadleno za poslove odbrane ne odlui drugaije.+ Vidi:l. 10. Zakona - 132/2014-3.

1.1. Planski dokumenti

lan 11.

Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi.

Prostorni planovi su:

1) Prostorni plan Republike Srbije;

2) Regionalni prostorni plan;

3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;

4) Prostorni plan podruja posebne namene.

Urbanistiki planovi su:

1) Generalni urbanistiki plan;

2) Plan generalne regulacije;

3) Plan detaljne regulacije.+ Pravna miljenja

1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

lan 12. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su:

1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije;

2) program implementacije regionalnog prostornog plana.+ Vidi:l. 11. Zakona - 132/2014-3.

1.3. Urbanistiko-tehniki dokumenti

lan 13. Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su:

1) urbanistiki projekat;

2) projekat preparcelacije i parcelacije;

3) elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parceleistog vlasnika.+ Vidi:l. 5. Zakona - 24/2011-3.l. 12. Zakona - 132/2014-3.

2. Prostorni planovi

2.1. Prostorni plan Republike Srbije

lan 14.

Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokumentprostornog planiranja i razvoja u Republici.

Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.

Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju.

Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie do 25 godina.

Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet.

lan 15. Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito:

1) polazne osnove za izradu plana;

2) ocenu postojeeg stanja;

3) ciljeve i principe prostornog razvoja;

4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva;

6) mree naselja i javnih slubi;

7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku Srbiju;

8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede;

9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;

10) mere zatite ivotne sredine;

11) - brisana -

12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea;

13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti prostorni planovinieg reda;

14) mere za sprovoenje prostornog plana;

15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije.

Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnoveplanskog dokumenta.+ Vidi:l. 6. Zakona - 24/2011-3.l. 13. Zakona - 132/2014-3.

lan 16.

Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenogza poslove prostornog planiranja.

Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu,mestu odravanja javnog uvida i dr.

Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

2.2. Regionalni prostorni plan

lan 17.

Regionalni prostorni plan se izrauje za vee prostorne celine administrativnog, funkcionalnog,geografskog ili statistikog karaktera, usmerene ka zajednikim ciljevima i projektima regionalnograzvoja.

Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba koje proizlaze izregionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora,u skladu sa susednim regionima i optinama.+ Vidi:l. 7. Zakona - 24/2011-3.

lan 18. Regionalni prostorni plan sadri naroito:


2) ocenu postojeeg stanja;

3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja;

4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja;

5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree naseljenih mesta ijavnih slubi;

7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta;

8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;

9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnimsistemima od znaaja za Republiku Srbiju;

10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;

11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine saradnje;


13) mere za podsticanje regionalnog razvoja;

14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;

15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih reenja,odnosno strateko razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja;

16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana.

Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnoveplanskog dokumenta.+ Vidi:l. 8. Zakona - 24/2011-3.l. 14. Zakona - 132/2014-3.

2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

lan 19.

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave iodreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj nateritoriji jedinice lokalne samouprave.

lan 20. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito:

1) obuhvat graevinskog podruja;

2) planirane namene prostora;

3) mreu naselja i distribuciju slubi i delatnosti;

4) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema;

5) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana ili urbanistikog projekta;

6) ureajne osnove za sela;

7) planiranu zatitu, ureenje, korienje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i ivotne sredine;

8) pravila ureenja i pravila graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikogplana;

9) mere i instrumente za sprovoenje plana;

10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave.

Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnoveplanskog dokumenta.

Za delove administrativnog podruja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanistikog plana,donose se prostorni planovi gradskih optina sa elementima i sadrajem prostornog plana jedinicelokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom.+ Vidi:l. 9. Zakona - 24/2011-3.l. 15. Zakona - 132/2014-3.

lan 20a

Ureajna osnova za selo se izrauje obavezno za sela koja nemaju donet planski dokument sadetaljnou koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinicelokalne samouprave, odnosno donosi se za sela za koja nije predviena izrada planskog dokumenta.

Kad se ureajna osnova za selo izrauje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada idonoenje se vri u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na izradu i donoenjeurbanistikog plana.

Ureajna osnova za selo sprovodi se direktno izdavanjem lokacijskih uslova, a sadri naroito:

1) granicu prostornog obuhvata;

2) detaljnu podelu podruja na prostorne celine u odnosu na njihovu namenu;

3) prikaz graevinskog podruja (katastarskih parcela);

4) prikaz povrina javne namene;

5) regulaciju i nivelaciju;

6) pravila ureenja i graenja po prostornim celinama;

7) druge detaljne uslove korienja, ureenja i zatite prostora i objekata.

Ureajna osnova za selo se izrauje u svrhu prostornog razvoja sela i podsticanja njegovog odrivograzvoja, uvaavajui tipoloke i morfoloke razliitosti, a naroito:

1) geomorfoloke (ravniarska, dolinska, brdska, planinska i dr. sela),

2) regionalne i tradicionalne (zbijen, razbijen tip sela, povremeno i stalno naseljena sela, naputenasela), kao i

3) druge razliitosti.

Izuzetno do donoenja ureajne osnove za selo iz stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdatina osnovu optih pravila ureenja i graenja, i to za objekte koji po svojoj nameni, veliini i kapacitetimane menjaju namenu i izgled prostora i koji nemaju negativni uticaj na okolno podruje, a naroito za:

1) izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini postojeih ili sruenih objekata,

2) rekonstrukciju postojeih objekata ili nove izgradnje na istoj katastarskoj parceli.+ Vidi:l. 16. Zakona - 132/2014-3.

2.4. Prostorni plan podruja posebne namene

lan 21. Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruja koja zahtevaju poseban reim

organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora, projekte od znaaja za Republiku Srbiju ili zapodruja odreena Prostornim planom Republike Srbije, ili drugim prostornim planom, a naroito za:

1) podruje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima;

2) podruje sa mogunou eksploatacije mineralnih sirovina;

3) podruje sa mogunou korienja turistikih potencijala;

4) podruje sa mogunou korienja hidropotencijala;

5) za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od znaaja za Republiku Srbiju;

6) za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslovegraevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine.

Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnoveplanskog dokumenta.

Na izgradnju elektroenergetske prenosne i distributivne mree i elektronske komunikacione mree iureaja, koje su u funkciji izgradnje objekata ili ureenja prostora predvienih prostornim planompodruja posebne namene, a nalaze se izvan obuhvata tog plana, mogu se primeniti i odredbe iz l. 69. i217. ovog zakona.+ Vidi:l. 10. Zakona - 24/2011-3.l. 17. Zakona - 132/2014-3.

lan 22. Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito:


2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza);

3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja;

4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana;

5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene;

6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene;

7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema;

8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme;

9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita;

10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mreama;

11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana zakoje nije predviena izrada urbanistikog plana;

12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara;


14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i prioritetnihplanskih reenja;

15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene.

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana.

Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, prostorni plan podruja posebne namene moe seizraivati paralelno sa izradom idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke.+ Vidi:l. 18. Zakona - 132/2014-3.

3. Urbanistiki planovi

3.1. Generalni urbanistiki plan

lan 23. Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog

razvoja.

Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa Zakonom o teritorijalnojorganizaciji Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07), utvreno kao grad, odnosno gradBeograd.+ Vidi:l. 19. Zakona - 132/2014-3.

lan 24.

Generalni urbanistiki plan sadri naroito:

1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;

2) generalna urbanistika reenja sa namenama povrina koje su preteno planirane u graevinskompodruju;

3) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i druguinfrastrukturu;

4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo graevinskopodruje;

5) druge elemente koji su znaajni za dalju plansku razradu urbanistikog plana.+ Vidi:l. 11. Zakona - 24/2011-3.

3.2. Plan generalne regulacije

lan 25. Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne

samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosnograda Beograda, kada je to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave.

Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan,

planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog mesta, podelovima naseljenog mesta.

Plan generalne regulacije iz stava 2. ovog lana moe se doneti i za mree objekata i povrine javnenamene.+ Vidi:l. 20. Zakona - 132/2014-3.

lan 26.

Plan generalne regulacije sadri naroito:

1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja;

2) podelu prostora na posebne celine i zone;

3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama;

4) regulacione i graevinske linije;

5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene;

6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;

8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje donjegovog donoenja;

9) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat, odnosno raspisuje konkurs;

10) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama za koje nije predvieno donoenje planadetaljne regulacije;

11) druge elemente znaajne za sprovoenje plana.+ Vidi:l. 12. Zakona - 24/2011-3.

3.3. Plan detaljne regulacije

lan 27. Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone

urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je obaveza njegove izradeodreena prethodno donetim planskim dokumentom.

Plan detaljne regulacije moe se doneti i kada prostornim, odnosno urbanistikim planom jedinicelokalne samouprave njegova izrada nije odreena, na osnovu odluke nadlenog organa ili po zahtevu licakoje sa jedinicom lokalne samouprave zakljui ugovor o finansiranju izrade tog planskog dokumenta.

Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, plan detaljne regulacije, moe da se izrauje istovremenosa izradom idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke.

Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovniplan i plan parternog ureenja.

Kada je planskim dokumentom ireg podruja predviena izrada plana detaljne regulacije, taj planskidokument ireg podruja mora da sadri pravila regulacije, parcelacije i graenja koja e se primenjivatiprilikom izdavanja lokacijskih uslova i sprovoenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donoenjaplana detaljne regulacije.

Odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana moe se utvrditi period zabraneizgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najdue 12 meseci od dana donoenja te odluke. Akou propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdae se u skladu salanom 57. stav 5. ovog zakona.


lan 28.

Plan detaljne regulacije sadri naroito:

1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja, podelu prostora na posebne celine i zone;

2) detaljnu namenu zemljita;

3) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za obeleavanje nageodetskoj podlozi;

4) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan);

5) popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte;

6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;

7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina;

8) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat ili raspisuje konkurs;

9) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama;

10) druge elemente znaajne za sprovoenje plana detaljne regulacije.

Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovniplan i plan parternog ureenja.

Kada se urbanistikim planom namena zemljita menja tako da nova namena zahteva bitno drugaijuparcelaciju plan detaljne regulacije moe sadrati i plan parcelacije.+ Vidi:l. 14. Zakona - 24/2011-3.

4. Sastavni delovi planskih dokumenata

lan 29.

Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalnesamouprave i urbanistikih planova su:

1) pravila ureenja;

2) pravila graenja;

3) grafiki deo.

4.1. Pravila ureenja

lan 30. Pravila ureenja sadrana u prostornom planu podruja posebne namene, prostornom planu jedinice

lokalne samouprave i urbanistikim planovima sadre naroito:

1) koncepciju ureenja karakteristinih graevinskih zona ili karakteristinih celina odreenih planomprema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama;

2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mreesaobraajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo prikljuenje;

3) stepen komunalne opremljenosti graevinskog zemljita po celinama ili zonama iz planskogdokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i graevinske dozvole;

4) uslove i mere zatite prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara i zatite prirodnog i kulturnognaslea, ivotne sredine i ivota i zdravlja ljudi;

5) uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, uskladu sa standardima pristupanosti;

6) popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugiuslovi za preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova u skladu sa posebnim zakonom;

7) mere energetske efikasnosti izgradnje;

8) druge elemente znaajne za sprovoenje planskog dokumenta.

Pravila ureenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je odreena dalja planskarazrada su pravila usmeravajueg karaktera za dalju plansku razradu.+ Vidi:l. 15. Zakona - 24/2011-3.l. 22. Zakona - 132/2014-3.

4.2. Pravila graenja

lan 31. Pravila graenja u prostornom planu podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne

samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre naroito:

1) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinanimzonama pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata ija jeizgradnja zabranjena u tim zonama;

2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje graevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnupovrinu graevinske parcele;

3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;

4) najvei dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgraenosti graevinske parcele;

5) najveu dozvoljenu visinu ili spratnost objekata;

6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli;

7) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.

Ako uslovi za projektovanje, odnosno prikljuenje, nisu utvreni planskim dokumentom, organnadlean za izdavanje graevinske dozvole e ih pribaviti iz separata.

Odluku o donoenju, odnosno izmeni i dopuni separata, donosi nadleni imalac javnih ovlaenja, popotrebi, na sopstvenu inicijativu, ili na inicijativu organa nadlenog za izdavanje graevinske dozvole.

Separatom se moe utvrditi za koje klase i namene objekata i u kojim delovima podruja za koje sedonosi je potrebno pribaviti uslove imalaca javnih ovlaenja, u skladu sa ovim zakonom.

Uslovi sadrani u planskom dokumentu, odnosno pribavljeni iz separata ili pribavljeni od imaocajavnog ovlaenja, imaju istu pravnu snagu i obavezujui su za sve uesnike u postupku.

Pravila graenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge uslovearhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo.+ Vidi:l. 16. Zakona - 24/2011-3.l. 23. Zakona - 132/2014-3.

+ Sudska praksa

4.3. Grafiki deo plana

lan 32.

Grafikim delom planskog dokumenta prikazuju se reenja u skladu sa sadrinom plana.

Grafiki deo prostornog plana izrauje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnostiod raspoloivosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postojeih geografskihinformacionih sistema, aurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografskiplanovi.

Grafiki deo urbanistikog plana izrauje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom,odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu.

Grafiki deo urbanistikog plana, osim plana detaljne regulacije, moe se izraivati i na aurnimgeoreferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postojeih geografskihinformacionih sistema.

Grafiki deo planskog dokumenta izrauje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvidaprezentuje se i u analognom obliku.+ Vidi:l. 17. Zakona - 24/2011-3.

5. Usklaenost planskih dokumenata

lan 33. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg

podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja.

Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.

Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podrujegrada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnostministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova saplanskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, uroku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.

Na prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadlenogorgana autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti tog plana sa planskim dokumentima ireg znaaja,ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana oddana prijema zahteva za davanje saglasnosti.

Na urbanistiki plan koji se izrauje u obuhvatu plana podruja posebne namene unutar granicaproglaenog ili zatienog prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministranadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomnepokrajine, u pogledu usklaenosti sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisimadonetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva zadavanje saglasnosti.

Kontrolu usklaenosti regionalnog prostornog plana za podruje autonomne pokrajine, regionalnogprostornog plana za podruje grada Beograda, prostornog plana jedinice lokalne samouprave,generalnog urbanistikog plana i urbanistikog plana koji se izrauje u obuhvatu prostornog planapodruja posebne namene unutar granica zatienog podruja, sa aktom o proglaenju zatienogpodruja vri, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za kontrolu usklaenosti planskogdokumenta, komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma,odnosno, za planske dokumente na teritoriji autonomne pokrajine, komisija koju obrazuje nadleni organautonomne pokrajine.

Sredstva za rad komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja iurbanizma obezbeuju se u budetu Republike Srbije, a za rad komisije koju obrazuje nadleni organautonomne pokrajine u budetu autonomne pokrajine.

Po izvrenoj kontroli iz stava 6. ovog lana, komisija sastavlja izvetaj i u roku od osam dana od dana

izvrene kontrole, dostavlja ga ministru nadlenom za poslove graevinarstva, odnosno nadlenomorganu autonomne pokrajine.

U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova zadavanje saglasnosti na plan, naloie nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta togplanskog dokumenta u roku od 90 dana od dana dostavljanja naloga.

Ako u roku iz stava 6. ovog lana kontrola usklaenosti nije izvrena, smatrae se da je saglasnostdata.

U fazi izrade i donoenja planskog dokumenta, pribavljaju se saglasnosti i miljenja, propisani ovimzakonom.+ Vidi:l. 18. Zakona - 24/2011-3.l. 24. Zakona - 132/2014-3.

6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta

lan 34.

Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciono-nivelacionog reenja ulica i javnih povrina sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi.+ Vidi:l. 19. Zakona - 24/2011-3.

7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenata

lan 35.

Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade.

Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za posloveprostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptinaautonomne pokrajine.

Regionalni prostorni plan, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnogprostornog plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog zaposlove prostornog planiranja.

Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine.

Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada Beograda.

Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.

Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave.+ Vidi:l. 20. Zakona - 24/2011-3.

8. Izrada planskih dokumenata

lan 36.

Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno preduzee,odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog iurbanistikog planiranja, kao i privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana uodgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskihdokumenata.

Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni

urbanista.+ Pravna miljenja

9. Odgovorni planer

lan 37.

Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugogstepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno lice savisokom strunom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradidokumenata prostornog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.

Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ilisaradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.

10. Odgovorni urbanista

lan 38.

Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, naakademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistikeakademske studije) odnosno lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje petgodina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikogplaniranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.

Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ilisaradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog planiranja.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenata

lan 39. Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih izvora, u skladu sa

zakonom.

Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice lokalne samouprave,da su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata.

Ministarstvo nadleno za poslove urbanizma moe u cilju ukljuivanja Republike Srbije u procesintegracija finansirati izradu nacionalnih programa kojima se ureuje politika urbanog razvoja, urbanaobnova i sl.+ Vidi:l. 25. Zakona - 132/2014-3.

12. Ustupanje podloga

lan 40.

U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadlenog za posloveprostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadleni organ,odnosno organizacija ustupaju postojee kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalnezapise, odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade.

Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana.

13. Dostupnost planskih dokumenata

lan 41. Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u seditu donosioca, osim

posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbranezemlje.+ Vidi:l. 21. Zakona - 24/2011-3.l. 26. Zakona - 132/2014-3.

14. Objavljivanje planskih dokumenata

lan 42. Po donoenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u

slubenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u slubenom glasilu Republike Srbije,slubenom glasilu autonomne pokrajine ili slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnogpriloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. Planskidokument iz stava 1. ovog lana objavljuje se u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta, osimposebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbranezemlje.+ Vidi:l. 22. Zakona - 24/2011-3.l. 27. Zakona - 132/2014-3.

15. Centralni registar planskih dokumenata

lan 43. Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru

planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar).

Registar vodi organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra.

Po stupanju na snagu planskog dokumenta, donosilac plana je duan da taj dokument dostavi organuiz stava 2. ovog lana u roku od deset dana od dana stupanja na snagu, u formatu koji propisuje ministarnadlean za poslove prostornog planiranja, odnosno urbanizma.

Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskomobliku, putem interneta, bez naknade.+ Vidi:l. 23. Zakona - 24/2011-3.l. 28. Zakona - 132/2014-3.

lan 44.

- brisan -

+ Vidi:l. 24. Zakona - 24/2011-3.

lan 45. Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni

informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru, u skladu sa naelima INSPIRE direktive.

Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je godinu dana od dana

stupanja na snagu ovog zakona.

Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanimlicima i u elektronskom obliku, putem interneta osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mereureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje.+ Vidi:l. 29. Zakona - 132/2014-3.

16. Postupak za donoenje planskih dokumenata

16.a Rani javni uvid

lan 45a

Posle donoenja odluke o izradi prostornog, odnosno urbanistikog plana, nosilac izrade planaorganizuje upoznavanje javnosti (pravnih i fizikih lica) sa optim ciljevima i svrhom izrade plana,moguim reenjima za razvoj prostorne celine, moguim reenjima za urbanu obnovu, kao i efektimaplaniranja.

Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenjeprostora i izgradnju objekata obavetavaju se i pozivaju da daju miljenje u pogledu uslova ineophodnog obima i stepena procene uticaja na ivotnu sredinu.

Rani javni uvid oglaava se sedam dana pre otpoinjanja uvida, u sredstvima javnog informisanja i uelektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosiocaplana i traje 15 dana od dana objavljivanja.

Sve primedbe i sugestije pravnih i fizikih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, aevidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska reenja.

Javnost mora imati mogunost izjanjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na planska reenja.

Rani javni uvid i javni uvid obavlja komisija za planove jedinice lokalne samouprave za planskadokumenta iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija za javni uvid za prostorneplanove u nadlenosti Republike Srbije koju obrazuje ministarstvo nadleno za poslove prostornogplaniranja i urbanizma, a za prostorne planove u nadlenosti autonomne pokrajine komisija za javni uvidkoju obrazuje organ autonomne pokrajine nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma.

Sredstva za obavljanje ranog javnog uvida i javnog uvida obezbeuju se u budetu.+ Vidi:l. 30. Zakona - 132/2014-3.

16.1. Odluka o izradi planskih dokumenata

lan 46. Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno

pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove.

Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito:

1) naziv planskog dokumenta;

2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom;

3) uslove i smernice planskih dokumenata vieg reda i razvojnih strategija i spisak podloga;

4) principe planiranja, korienja, ureenja i zatite prostora;

5) vizija i ciljevi planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja;

6) konceptualni okvir planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja sa strukturom

osnovnih namena prostora i korienja zemljita;

7) rok za izradu planskog dokumenta;

8) nain finansiranja izrade planskog dokumenta sa okvirnom procenom finansijskih sredstava;

9) mesto i nain obavljanja javnog uvida;

10) odluku o izradi ili nepristupanju izrade strateke procene uticaja.

Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu.

Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenjeprostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, duni su da po zahtevunosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve traene podatke, bez naknade.

U cilju izrade, odnosno izmene prostornog i urbanistikog plana, na zahtev ministarstva nadlenog zaposlove odbrane, nadleni organ za poslove dravnog premera i katastra ustupa postojee kopijekatastarskih podloga, katastar podzemnih vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade.

Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata planskogdokumenta koji se menja.

Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja od nadlenogorgana za poslove zatite ivotne sredine miljenje na predlog odluke o izradi ili nepristupanju izradestrateke procene uticaja.

Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja miljenje nadlenogorgana za poslove zatite ivotne sredine o potrebi izrade strateke procene uticaja na ivotnu sredinu.+ Vidi:l. 25. Zakona - 24/2011-3.l. 31. Zakona - 132/2014-3.

16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenata

lan 47.

Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikogplaniranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu.

Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranjaprivrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjavapropisane uslove za izradu planskih dokumenata.

Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke.

16.3. Nacrt planskog dokumenta

+ Vidi:l. 32. Zakona - 132/2014-3.

lan 48. Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi nacrta planskog

dokumenta.

Za potrebe izrade nacrta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj planskojdokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj dokumentacijiznaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, drugim podacima neophodnim za izraduplana kao i podatke iz izvetaja o primedbama javnosti pribavljenim u fazi ranog javnog uvida.

Nacrt plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim pokazateljima.

Nacrt plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.

Nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, moe da sadri samotekstualni prilog.+ Vidi:l. 26. Zakona - 24/2011-3.l. 32. Zakona - 132/2014-3.

16.4. Struna kontrola planskih dokumenata

lan 49. Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli.

Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima iregpodruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima , kao i proveru opravdanostiplanskog reenja.

Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja posebne namene iregionalnog prostornog plana, vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.

Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana zapodruja koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadleni organautonomne pokrajine. Jedna treina lanova komisije imenuje se na predlog ministra nadlenog zaposlove prostornog planiranja.

Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za planove, u rokuod 15 dana od dana podnoenja zahteva za vrenje strune kontrole.

Po izvrenoj strunoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke oizvrenoj kontroli, sa svim primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno komisije za planove posvakoj primedbi.

Izvetaj iz stava 6. ovog lana sastavni je deo obrazloenja planskog dokumenta.+ Vidi:l. 33. Zakona - 132/2014-3.

16.5. Javni uvid

lan 50. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog

dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. Oizlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se ministarstvo nadleno za poslove prostornogplaniranja, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikogplaniranja.

U sluaju da nadleni organ donese odluku o ponavljanju javnog uvida za deo nacrta planskogdokumenta, javni uvid ne moe da traje krae od 15 dana od dana oglaavanja.

O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za planovesainjava izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama posvakoj primedbi.

Izvetaj iz stava 3. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je duno da uroku od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama sadranim u stavu 3. ovog lana.

Sredstva za obavljanje strune kontrole obezbeuju se u budetu.+ Vidi:l. 34. Zakona - 132/2014-3.

lan 51. U sluaju da nakon javnog uvida u nacrt planskog dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za

planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom senosiocu izrade nalae da izradi novi nacrt planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 danaod dana donoenja odluke.

Nacrt planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana podlee strunoj kontroli.+ Vidi:l. 35. Zakona - 132/2014-3.

16.5a Glavni urbanista

lan 51a

Glavni urbanista koordinira izradu planskih dokumenata i vri koordinaciju rada izmeu organanadlenog za poslove urbanizma i javnih preduzea i drugih institucija ukljuenih u postupke izrade idonoenja planskih dokumenata.

Glavni urbanista je po funkciji predsednik komisije za planove.

Glavnog urbanistu imenuje skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, na period odetiri godine.

Glavni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem, odnosno smerom na akademskimstudijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije,specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim akademskim studijama u trajanju od najmanjepet godina u oblasti arhitekture i odgovarajuom licencom izdatom u skladu sa ovim zakonom i najmanjedeset godina radnog iskustva u oblasti urbanistikog planiranja i arhitekture.

Skuptina optine, odnosno grada, odnosno Skuptina grada Beograda, blie ureuje poloaj,ovlaenja, kao i prava i dunosti glavnog urbaniste.+ Vidi:l. 36. Zakona - 132/2014-3.

16.6. Komisija za planove

lan 52. Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata, strune

provere usklaenosti urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, kao i davanjastrunog miljenja po zahtevu nadlenih organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazujekomisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija).

Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog planiranja iurbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova u oblasti planiranja,ureenja prostora i izgradnje, sa odgovarajuom licencom, u skladu sa ovim zakonom.

Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja iurbanizma.

Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova imenuje se napredlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.

Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine.

Sredstva za rad Komisije obezbeuju se u budetu jedinice lokalne samouprave.

Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje sepodzakonskim aktom koji donosi ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma i aktomo obrazovanju Komisije.

Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za obrazovanjeKomisije moe angaovati druga pravna i fizika lica.+ Vidi:l. 27. Zakona - 24/2011-3.l. 37. Zakona - 132/2014-3.

17. Informacija o lokaciji

lan 53. Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli,

odnosno na vie katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Informaciju o lokaciji izdaje organ nadlean za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana oddana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije.+ Vidi:l. 38. Zakona - 132/2014-3.

17.a Lokacijski uslovi

lan 53a

Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje nakatastarskoj parceli koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu, a sadri sve uslove za izradu tehnikedokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdajegraevinska dozvola, kao i za objekte koji se prikljuuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za vie katastarskih parcela, uzobavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih parcela u skladu sa ovimzakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalneinfrastrukture, lokacijski uslovi se mogu izdati za vie katastarskih parcela, odnosno delova katastarskihparcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih katastarskihparcela, u skladu sa ovim zakonom.

Lokacijske uslove za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za posloveurbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine za objekte iz lana 134. ovog zakona.

Lokacijske uslove za objekte koji nisu odreeni u l. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadleni organjedinice lokalne samouprave.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno reenje budueg objekta, odnosno delaobjekta (skica, crte, grafiki prikaz i sl.).

Lokacijskim uslovima moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.+ Vidi:l. 39. Zakona - 132/2014-3.

- naziv lana brisan -

+ Vidi:l. 40. Zakona - 132/2014-3.

lan 54. Ako planski dokument, odnosno separat, ne sadri mogunosti, ogranienja i uslove za izgradnju

objekata, odnosno sve uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i ostalu infrastrukturu, nadleniorgan te uslove pribavlja po slubenoj dunosti, o troku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnihtrokova izdavanja. Imaoci javnih ovlaenja duni su da te uslove po zahtevu nadlenog organa dostaveu roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Do donoenja urbanistikog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za dogradnjupostojee komunalne infrastrukture izdaju se u skladu sa faktikim stanjem u regulaciji postojeesaobraajnice ili druge javne povrine.+ Vidi:l. 28. Zakona - 24/2011-3.l. 40. Zakona - 132/2014-3.

lan 55. Lokacijski uslovi sadre sve urbanistike, tehnike i druge uslove i podatke potrebne za izradu

idejnog, odnosno projekta za graevinsku dozvolu i projekta za izvoenje, kao i podatke o:

1) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove;

2) nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanistikom projektu na osnovukojeg se izdaju lokacijski uslovi i pravila graenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela;

3) uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infrastrukturu;

4) podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre graenja;

5) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.+ Vidi:l. 29. Zakona - 24/2011-3.l. 41. Zakona - 132/2014-3.

lan 56. Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i

drugih podataka od imaoca javnih ovlaenja izda lokacijske uslove.

Na izdate lokacijske uslove moe se podneti prigovor nadlenom optinskom, odnosno gradskomveu, u roku od tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, a ako je lokacijske uslove izdalonadleno ministarstvo ili nadleni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, prekonadlenog ministarstva.+ Vidi:l. 42. Zakona - 132/2014-3.

lan 57. Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana

jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izradaurbanistikog plana.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nijepredviena izrada plana detaljne regulacije.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije.

Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, ili je urbanistikiprojekat izraen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta iurbanistikog projekta.

Ukoliko je za podruje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanjelokacijskih uslova, predviena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet uroku propisanom lanom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskogakta kojim se ureuju opta pravila parcelacije, ureenja i graenja, i na osnovu postojeeg planskogdokumenta koji sadri regulacionu liniju.

Lokacijski uslovi iz stava 5. ovog lana obavezno sadre: klasu i namenu objekta, poloaj objekta uodnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, brutorazvijenu graevinsku povrinu objekta (BRGP), uslove i nain obezbeenja pristupa parceli i prostoraza parkiranje vozila.

Lokacijski uslovi vae 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka vaenja graevinske dozvole izdate uskladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Podnosilac zahteva moe podneti zahtev za izmenu jednog ili vie uslova za projektovanje, odnosnoprikljuenje objekta na infrastrukturnu mreu u kom sluaju se vri izmena lokacijskih uslova.+ Vidi:l. 43. Zakona - 132/2014-3.

19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planova

Program implementacije

lan 58.

Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti za sprovoenjeProstornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina.

Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstvanadlenog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snaguProstornog plana Republike Srbije.

Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za sprovoenjeregionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina.

Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za donoenje plana, uroku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana.

Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo Program podnosigodinje izvetaje o ostvarivanju prostornog plana.

Izmene i dopune programa iz st. 1. i 3. ovog lana, na osnovu analize efekata primenjenih mera istanja u prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadlenog zaposlove prostornog planiranja.+ Vidi:l. 30. Zakona - 24/2011-3.

lan 59.

- brisan -


20. Urbanistiko-tehniki dokumenti

20.1. Urbanistiki projekat

lan 60. Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno planskim dokumentom ili na zahtev

investitora, za potrebe urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-

arhitektonske razrade lokacija.+ Vidi:l. 45. Zakona - 132/2014-3.

lan 61. Urbanistiki projekat se izrauje za jednu ili vie katastarskih parcela na overenom katastarsko-

topografskom planu.

Urbanistikim projektom za urbanistiko-arhitektonsku razradu lokacije moe se utvrditi promena iprecizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri zapotvrivanje urbanistikog projekta utvrenoj ovim zakonom.

Promena i precizno definisanje planiranih namena, u smislu stava 2. ovog lana, dozvoljena je kada jeplanom predviena bilo koja od kompatibilnih namena.+ Vidi:l. 32. Zakona - 24/2011-3.l. 46. Zakona - 132/2014-3.

lan 62.

Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik,koji su upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije.

Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajuomlicencom.

lan 63. Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da urbanistiki projekat

nije u suprotnosti sa vaeim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim naosnovu ovog zakona.

Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma organizuje javnuprezentaciju urbanistikog projekta u trajanju od sedam dana.

Na javnoj prezentaciji se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica.

Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadleni organ u roku od tri dana dostavlja urbanistiki projekatsa svim primedbama i sugestijama komisiji za planove.

Komisija za planove duna je da, u roku od osam dana od dana prijema, razmotri sve primedbe isugestije sa javne prezentacije, izvri strunu kontrolu i utvrdi da li je urbanistiki projekat u suprotnostisa planom ireg podruja, o emu sainjava pismeni izvetaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanjuurbanistikog projekta.

Organ nadlean za poslove urbanizma duan je da, u roku od pet dana od dana dobijanja predlogakomisije iz stava 5. ovog lana potvrdi ili odbije potvrivanje urbanistikog projekta i o tome bezodlaganja pismenim putem obavesti podnosioca zahteva.

Na obavetenje iz stava 6. ovog lana moe se podneti prigovor optinskom, odnosno gradskomveu, u roku od tri dana.

Organ koji je potvrdio urbanistiki projekat duan je da u roku od pet dana od dana potvrivanjaprojekta, taj projekat objavi na svojoj internet stranici.+ Vidi:l. 47. Zakona - 132/2014-3.

lan 64.

Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi obaveza raspisivanjaurbanistiko-arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja za jedinicu lokalne

samouprave.

20.2. Projekat preparcelacije i parcelacije

lan 65. Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih parcela na osnovu

projekta preparcelacije, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, a ukoliko planskidokument nije donet, obrazovae se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvruju opta pravilaparcelacije, regulacije i izgradnje.

Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, koje se mogu delitiparcelacijom do minimuma utvrenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, aprema planiranoj ili postojeoj izgraenosti, odnosno, planiranoj ili postojeoj nameni graevinskeparcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na nain propisanim u stavu 1. ovog lana.

Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugopravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar. Sastavni deo projekta preparcelacije,odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosnoparcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.

Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean za posloveurbanizma, u roku od 10 dana.

Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u skladu savaeim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvruju opta pravilaparcelacije, regulacije i izgradnje, obavestie o tome podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana optinskom,odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja.+ Vidi:l. 48. Zakona - 132/2014-3.

+ Sudska praksa

lan 66.

Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.

Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrenod strane organa nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo jeprojekat geodetskog obeleavanja.

Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosn

Documents

Zakon o Planiranju i Izgradnji