ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJII OSNOVNE ODREDBE

("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014)

1. Predmet ureivanjalan 1Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od znaaja za ureenje prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju objekata. Odredbe ovog zakona ne odnose se na planiranje i ureenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje odbrana smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i ureajima. 2. Pojmovilan 2Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: ta. 1)-3) (brisane) 4) namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom; 5) pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliitih namena, od kojih je jedna preovlaujua; 6) povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih povrina za koje je predvieno utvrivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.); 7) obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je predviena izrada nekog prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom; 8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se obnavlja, ureuje ili rekonstruie izgraeni deo grada ili gradskog naselja; 9) regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od povrina predvienih za druge javne i ostale namene; 10) graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je dozvoljeno graenje osnovnog gabarita objekta; 11) nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje grupe teritorijalnih jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadri kriterijume po kojima je izvreno grupisanje, a koju usvaja Vlada, na predlog republikog organa nadlenog za poslove statistike; 12) bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svih nadzemnih etaa objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama); 13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele, izraen u procentima; 14) indeks izgraenosti parcele jeste odnos (kolinik) bruto razvijene graevinske povrine izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele; 15) ESPON jeste evropska mrea institucija koje se bave prikupljanjem informacija i pokazatelja za prostorno planiranje; 15a) direktiva Inspire je dokument kojim se postavljaju osnovna pravila usmerena ka uspostavljanju Infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj uniji, a u Srbiji se sprovodi kroz Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka; 16) naseljeno mesto jeste izgraeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeeni uslovi za ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika; 17) grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom; 18) selo jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a koje nije sedite optine; 19) graevinsko podruje jeste ureeni i izgraeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja odreen planskim dokumentom za zatitu, ureenje ili izgradnju objekta; 20) graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju; 20a) graevinski kompleks predstavlja celinu koja se sastoji od vie meusobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih parcela, koje mogu imati razliitu namenu; 21) investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska dozvola; 22) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku, funkcionalnu, tehniko-tehnoloku ili biotehniku celinu (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture prikljuak na elektroenergetsku mreu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl.) koji moe biti podzemni ili nadzemni; 22a) objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korienje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe dravnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, saobraajni terminali, pote i drugi objekti); 22b) klasa u smislu ovog zakona predstavlja grupu graevinskih objekata, odnosno radova, svrstanih prema zajednikim karakteristikama u pogledu strukturne i tehnoloke sloenosti, uticaja na ivotnu sredinu i namene, odnosno rizika koji prati njihovo izvoenje odnosno korienje; 23) zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna upotrebna celina koja prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i uvanje ivotinja, robe, opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrenica), kao i objekti koji su preteno ili potpuno smeteni ispod povrine zemlje (sklonita, podzemne garae i sl.); 24) pomoni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagraen ili moe biti sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garae, ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.); 24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje ivotinja (staje za gajenje konja, tale za gajenje goveda, objekti za gajenje ivine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunia, ukrasne ivine i ptica); pratei objekti za gajenje domaih ivotinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog stajnjaka, objekti za skladitenje osoke); objekti za skladitenje stone hrane (senici, magacini za skladitenje koncentrovane stone hrane, betonirane silo jame i silo trenevi), objekti za skladitenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koevi) i drugi slini objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za maine i vozila, punice, suionice i sl.); 25) (brisana) 26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna eleznika infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji moe biti nadzemni ili podzemni, ija izgradnja je predviena odgovarajuim planskim dokumentom; 26a) tuneli (putni, elezniki ili za posebnu namenu) su posebna vrsta podzemnih infrastrukturnih objekata, ijom izgradnjom se ne naruava korienje zemljita na povrini terena postojee namene, uz eventualna tehnika ogranienja koje definie planski dokument; 27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje reenje za izvoenje radova, odnosno graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave; 27v) klizite je vid erozije zemljita koja se odvija pod uticajem prirodnih i seizmolokih prilika pri emu se deo stenovite ili rastresite mase odvaja od podloge i nekontrolisano klizi po kliznoj povrini; 28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode graenju objekta i odnose se naroito na: ruenje postojeih objekata na parceli, izmetanje postojee infrastrukture na parceli, raiavanje terena na parceli, obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog materijala i opreme, graenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova (postavljanje gradiline ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (ipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeivanje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora; 29) tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepta objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta; 30) izgradnja objekta jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehnike dokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta; 31) graenje jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme; 32) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih radova na postojeem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta i zatitu od poara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta ili poveava broj funkcionalnih jedinica vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija sa poveanjem kapaciteta; 32a) rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvoenje graevinskih radova u zatitnom pojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se moe promeniti gabarit, volumen, poloaj ili oprema postojeeg objekta; 33) dogradnja jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor van postojeeg gabarita objekta, kao i nadziivanje objekta, i sa njim ini graevinsku, funkcionalnu ili tehniku celinu; 34) adaptacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu, kojima se: vri promena organizacije prostora u objektu, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja, zatite od poara i ivotne sredine; 35) sanacija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zatiene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji; 35a) sanacija klizita obuhvata sve radove kojima se vri saniranje klizita nastalih na graevinskom, umskom, poljoprivrednom, putnom ili drugoj vrsti zemljita. Ovi radovi obuhvataju raiavanje i otklanjanje nanosa nastalih kao posledica klizanja tla, projektovanje, obezbeenje potrebne tehnike dokumentacije, potrebnih graevinskih uslova i izvoenje graevinskih radova potrebnih za sanaciju i zatitu od pojave novog klizita; 36) investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije; 36a) tekue (redovno) odravanje objekta jeste izvoenje radova koji se preduzimaju radi spreavanja oteenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oteenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeuje odravanje objekta na zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuem odravanju stana jesu kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slini radovi; 37) restauratorski, konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom; 38) gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obeleeno, na kome se gradi, rekonstruie ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na odravanju objekta; 39) uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili dela objekta; 40) standardi pristupanosti jesu obavezne tehnike mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama; 41) separat o tehnikim uslovima izgradnje (u daljem tekstu: separat) jeste dokument koji donosi imalac javnih ovlaenja u okviru svoje nadlenosti kad planski dokument ne sadri uslove, odnosno podatke za izradu tehnike dokumentacije, koji sadri odgovarajue uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, a naroito kapacitete i mesto prikljuenja na komunalnu i drugu infrastrukturu prema klasama objekata i delovima podruja za koje se donosi;42) imaoci javnih ovlaenja su dravni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vre javna ovlaenja u skladu sa zakonom; 43) finansijer jeste lice koje po osnovu zakljuenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvoenje drugih graevinskih odnosno investicionih radova predvienih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stie odreena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje. 3. Naela za ureenje i korienje prostoralan 3Planiranje, ureenje i korienje prostora zasniva se na sledeim naelima: 1) odrivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju; 2) ravnomernog teritorijalnog razvoja; 3) racionalnog korienja zemljita podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije; 4) racionalnog i odrivog korienja neobnovljivih resursa i optimalnog korienja obnovljivih resursa; 5) zatite i odrivog korienja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara; 6) prevencije tehniko-tehnolokih nesrea, zatite od poara i eksplozija, zatite od prirodnih nepogoda, otklanjanja uzroka koji izazivaju klimatske promene; 7) planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje; 8) usaglaenosti sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i ureenja prostora; 9) unapreenja i korienje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj efikasnosti i ekonominosti rada javne uprave na poslovima izgradnje; 10) uea javnosti; 11) ouvanja obiaja i tradicije; 12) ouvanja specifinosti predela; 13) horizontalne i vertikalne koordinacije. Odrivi razvoj iz stava 1. taka 1) ovog lana predstavlja usklaivanje ekonomskih, socijalnih i ekolokih aspekata razvoja, racionalno korienje neobnovljivih i obezbeenje uslova za vee korienje obnovljivih resursa, to sadanjim i buduim generacijama omoguava zadovoljavanje njihovih potreba i poboljanje kvaliteta ivota. Horizontalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana, podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku planiranja radi reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih uesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i graana. Vertikalna koordinacija iz stava 1. taka 13) ovog lana podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou, kao i informisanje, saradnju i koordinaciju izmeu lokalnih inicijativa, planova i projekata sa regionalnim i dravnim planovima i akcijama. 4. Unapreenje energetske efikasnostiEnergetska svojstva objektalan 4Unapreenje energetske efikasnosti je smanjenje potronje svih vrsta energije, uteda energije i obezbeenje odrive gradnje primenom tehnikih mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe zgrada i prostora. Zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utroak energije, mora biti projektovana, izgraena, koriena i odravana na nain kojim se obezbeuju propisana energetska svojstva zgrada. Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potroena ili proraunata koliina energije koja zadovoljava razliite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korienjem, a odnose se naroito na energiju za grejanje, pripremu tople vode, hlaenje, ventilaciju i osvetljenje. Energetska svojstva utvruju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji izdaje ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata. Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada ini sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva. Na reenje iz stava 6. ovog lana ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor. Obaveza iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadlean za poslove graevinarstva. 5. Nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobamalan 5Zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju se projektovati, graditi i odravati tako da svim korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omoguavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korienje u skladu sa odgovarajuim tehnikim propisima iji su sastavni deo standardi koji definiu obavezne tehnike mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a naroito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad. 6. Graevinski proizvodilan 6Graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od njih izraeni graevinski elementi, koji se proizvode i isporuuju na trite radi trajne ugradnje u objekte ili njihove delove i ija svojstva imaju uticaj na svojstva objekata u pogledu osnovnih zahteva za objekte. Graevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja radova, moraju ispunjavati zahteve propisane ovim zakonom i posebnim propisima. Vlada blie propisuje tehnike zahteve i sistem ocenjivanja i provere svojstava graevinskih proizvoda koji su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte. 7. Inostrane isprave o usaglaenosti graevinskih proizvodalan 7Zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti i drugim propisima kojima se ureuje priznavanje inostranih isprava o usaglaenosti proizvoda, propisuju se uslovi i nain priznavanja inostranih isprava o usaglaenosti graevinskih proizvoda. Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana utvruje komisija koju ine strunjaci za odgovarajuu oblast, koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva. Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova za priznavanje inostrane isprave snosi podnosilac zahteva, ija se visina odreuje reenjem kojim se odluuje o zahtevu za priznavanje ispunjenosti uslova. Reenje iz stava 3. ovog lana donosi ministar nadlean za poslove graevinarstva, na predlog komisije iz stava 2. ovog lana. Reenje iz stava 4. ovog lana konano je. Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana, za graevinske proizvode ije ocenjivanje usaglaenosti graevinskih proizvoda sa propisanim tehnikim zahtevima nije propisano domaim tehnikim propisom, priznaje se vaenje inostrane isprave o usaglaenosti graevinskog proizvoda izdate od strane tela za ocenjivanje usaglaenosti prijavljenog Evropskoj komisiji od strane zemalja potpisnica "EA MLA" sporazuma evropske organizacije za akreditaciju koje sprovodi postupke ocenjivanja usaglaenosti u skladu sa vaeim propisima Evropske unije. Odredbe stava 6. ovog lana se ne primenjuju na graevinske proizvode za koje je posebnim propisom koji ureuju zatitu ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine, odnosno zatitu kulturnih dobara, utvren nain stavljanja u promet, ve se ti proizvodi mogu koristiti iskljuivo uz priznavanje u skladu sa tim posebnim propisom.

8. Objedinjena procedura u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i korienje objekatalan 8Ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadleni organ), duni su da odrede posebnu organizacionu celinu u svom sastavu, koja sprovodi objedinjenu proceduru za: izdavanje lokacijskih uslova; izdavanje graevinske dozvole; prijavu radova; izdavanje upotrebne dozvole; za pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje objekata na infrastrukturnu mreu; za pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlaenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, graevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadlenosti, kao i obezbeenje uslova za prikljuenje na infrastrukturnu mreu i za upis prava svojine na izgraenom objektu (u daljem tekstu: objedinjena procedura). Nadleni organ sprovodi objedinjenu proceduru i u sluajevima izdavanja reenja iz lana 145. ovog zakona. U okviru objedinjene procedure sprovodi se i izmena lokacijskih uslova, odnosno reenja o graevinskoj dozvoli. Rukovodilac nadlene slube je odgovoran za efikasno sprovoenje objedinjene procedure. Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain postupak sprovoenja objedinjene procedure. 9. Razmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri i njihova formalan 8aRazmena dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri obavlja se elektronskim putem. Sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadleni organi i imaoci javnih ovlaenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, ukljuujui i tehniku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta. Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain razmene dokumenata i podnesaka iz stava 1. ovog lana i formu u kojoj se dostavljaju tehnika dokumentacija i akta iz stava 2. ovog lana. 10. Postupanje imaoca javnih ovlaenja u objedinjenoj procedurilan 8bNadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, imaocima javnih ovlaenja, koji u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom utvruju uslove za izgradnju objekata, dostavi zahtev za izdavanjem tih uslova, ako se oni ne mogu pribaviti uvidom u planski dokument, odnosno separat. Imalac javnih ovlaenja je duan da postupi po zahtevu iz stava 1. ovog lana, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a za objekte iz lana 133. ovog zakona u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ako imalac javnih ovlaenja ne postupi u roku iz stava 2. ovog lana, nadleni organ e o tome obavestiti podnosioca zahteva i podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka u skladu sa lanom 211a ovog zakona. Imalac javnih ovlaenja iz stava 2. ovog lana ima pravo na naknadu stvarnih trokova za izdavanje traenih uslova, saglasnosti i drugih akata, kao i za sprovoenje drugih radnji iz svoje nadlenosti. Akt o izdavanju uslova imalaca javnih ovlaenja sadri i iznos naknade za prikljuenje na infrastrukturnu mreu, kao i iznos drugih naknada, odnosno taksi, u skladu sa posebnim zakonima. Obaveza plaanja naknade iz stava 4. ovog lana, odnosno takse, dospeva pre izdavanja lokacijskih uslova. Obaveza plaanja naknade iz stava 5. ovog lana dospeva pre prikljuenja na mreu, a naknade koje nisu u vezi sa prikljuenjem na infrastrukturnu mreu, odnosno takse, pre izdavanja upotrebne dozvole, ako posebnim zakonom nije propisano drugaije. U roku od tri radna dana od dana prijema zahteva podnosioca zahteva za prikljuenje objekta na odgovarajuu mreu, nadleni organ upuuje zahtev imaocu javnih ovlaenja da izvri prikljuenje. U sluaju da je objekat izveden u skladu sa uslovima za prikljuenje, imalac javnih ovlaenja duan je da izvri prikljuenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu i da o tome obavesti nadleni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 8. ovog lana, ako lokacijskim uslovima nije predvieno drugaije. Odredbe st. 5-9. ovog lana ne primenjuju se za prikljuenje objekta na prenosnu elektroenergetsku mreu (iznad 110 kv). 11. Registar objedinjenih proceduralan 8vNadleni organ je duan da objedinjenu proceduru sprovodi tako to vodi elektronsku, javno dostupnu bazu podataka o toku svakog pojedinanog predmeta, od podnoenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadri i akta pribavljena i izdata u toj proceduri (u daljem tekstu: registar objedinjenih procedura). U nadlenom organu odreuje se lice koje vodi registar objedinjenih procedura (u daljem tekstu: registrator). Registrator je duan da obezbedi objavljivanje lokacijskih uslova, graevinske i upotrebne dozvole u elektronskom obliku putem interneta, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja. Registrator je odgovoran za zakonito, sistematino i aurno voenje registra objedinjenih procedura, u skladu sa ovim zakonom. Registrator je duan da podnese prekrajnu prijavu iz lana 211a ovog zakona, protiv imaoca javnih ovlaenja i odgovornog lica imaoca javnih ovlaenja, ako tokom sprovoenja objedinjene procedure taj imalac javnih ovlaenja ne postupa na nain i u rokovima propisanim ovim zakonom, najkasnije u roku od tri radna dana od isteka propisanog roka za postupanje od strane imaoca javnih ovlaenja. Rukovodilac nadlene slube ima prava i odgovornosti koja su ovim zakonom propisana za registratora, ako se u nadlenom organu ne odredi registrator u skladu sa stavom 2. ovog lana. Ministar nadlean za poslove graevinarstva propisuje voenje i sadrinu registra objedinjenih procedura, obaveze i ovlaenja registratora i obim javne dostupnosti podataka i dokumenata sadranih u registru. 12. Centralna evidencija objedinjenih proceduralan 8gAgencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka, u kojoj su objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, kao i akta sadrana u tim registrima (u daljem tekstu: centralna evidencija), preko registratora centralne evidencije. Registrator centralne evidencije formira centralnu evidenciju preuzimanjem podataka i elektronskih dokumenata iz registara objedinjenih procedura iz lana 8v ovog zakona i stara se o javnoj dostupnosti te evidencije. Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie ureuje nain voenja elektronske evidencije iz stava 1. ovog lana. Registratora centralne evidencije imenuje upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade. Registrator centralne evidencije je duan da Vladi dostavlja tromesene izvetaje o sprovoenju objedinjene procedure. Registrator centralne evidencije je duan da Vladi i ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva dostavlja i druge izvetaje i analize u vezi sa sprovoenjem objedinjene procedure, u skladu sa njihovim zahtevom. Registrator centralne evidencije duan je da bez odlaganja podnese prekrajnu prijavu: 1) protiv odgovornog lica u nadlenom organu, zbog prekraja iz lana 209. stav 1. taka 3) ovog zakona; 2) protiv registratora, zbog prekraja iz lana 211b ovog zakona, ako ne podnese prijavu u skladu sa lanom 8v stav 6. ovog zakona. 13. Sprovoenje objedinjene procedurelan 8dNadleni organ: 1) po zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, te uslove izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od pribavljanja svih uslova, isprava i drugih dokumenata u skladu sa lanom 8b ovog zakona; 2) po zahtevu za izdavanje graevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole; 3) po prijavi radova, potvruje njen prijem prijave bez odlaganja, osim ako se uz prijavu radova podnosi sredstvo obezbeenja iz lana 98. ovog zakona, u kom sluaju nakon provere valjanosti sredstva obezbeenja prijavu radova potvruje, odnosno odbacuje reenjem, u roku od pet radnih dana; 4) po zahtevu za prikljuenje objekta na infrastrukturu, upuuje taj zahtev imaocu javnih ovlaenja u roku od tri radna dana od dana podnoenja zahteva; 5) po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole; 6) po zahtevu za izdavanje reenja iz lana 145. ovog zakona reenje izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva. Formu i sadrinu zahteva i prijave iz stava 1. ovog lana, kao i dokumentacije koja se podnosi uz zahteve i prijavu, propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva. U okviru rokova propisanih u stavu 1. ovog lana, nadleni organ je duan da po slubenoj dunosti, u ime i za raun podnosioca zahteva, pribavlja sve akte, uslove i druga dokumenta, koje izdaju imaoci javnih ovlaenja, a uslov su za sprovoenje objedinjene procedure. Primerak izdate graevinske dozvole i prijave radova nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji bez odlaganja. Ako je ovim zakonom propisano da se u posebnim sluajevima graenja, odnosno izvoenja radova, ne sprovodi odreena faza objedinjene procedure ili je ta faza pojednostavljena, za sprovoenje pojednostavljene i preostalih faza objedinjene procedure vae rokovi propisani u stavu 1. ovog lana, ako drugaije nije propisano zakonom. 14. Granice ovlaenja nadlenog organalan 8Tokom sprovoenja objedinjene procedure, nadleni organ iskljuivo vri proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne uputa se u ocenu tehnike dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, ve lokacijske uslove, graevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvruje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz lana 8b ovog zakona. Nadleni organ u skladu sa stavom 1. ovog lana proverava iskljuivo ispunjenost sledeih formalnih uslova: 1) nadlenost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi; 2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, moe biti podnosilac zahteva odnosno prijave; 3) da li zahtev, odnosno prijava sadri sve propisane podatke; 4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priloena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona; 5) da li je uz zahtev priloen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse; 6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje graevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima. Po zahtevu za izdavanje, odnosno izmenu graevinske dozvole i upotrebne dozvole, odnosno reenja iz lana 145. ovog zakona nadleni organ u rokovima iz lana 8d stav 1. ovog zakona donosi reenje, osim ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, kada taj zahtev odbacuje zakljukom. Ako podnosilac zahteva otkloni utvrene nedostatke i podnese usaglaeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zakljuka iz stava 3. ovog lana, a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zakljuka na internet strani nadlenog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbaen od strane nadlenog organa, niti ponovo plaa administrativnu taksu. U sluaju tete nastale kao posledica primene tehnike dokumentacije, na osnovu koje je izdata graevinska dozvola ili reenje iz lana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za tetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehniku dokumentaciju, vrilac tehnike kontrole i investitor. Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie utvruje sadraj izvoda iz projekta aktom kojim se ureuje sprovoenje objedinjene procedure. lan 9(Brisano)II PROSTORNO I URBANISTIKO PLANIRANJE1. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranjalan 10Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja su: 1) planski dokumenti; 2) dokumenti za sprovoenje prostornih planova; 3) urbanistiko-tehniki dokumenti. Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja sadre mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje, kao i podatke o podrujima i zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za odbranu zemlje. Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje je sastavni deo plana, ukoliko ministarstvo nadleno za poslove odbrane ne odlui drugaije. 1.1. Planski dokumentilan 11Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi. Prostorni planovi su: 1) Prostorni plan Republike Srbije; 2) Regionalni prostorni plan; 3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave; 4) Prostorni plan podruja posebne namene. Urbanistiki planovi su: 1) Generalni urbanistiki plan; 2) Plan generalne regulacije; 3) Plan detaljne regulacije. 1.2. Dokumenti za sprovoenje prostornih planovalan 12Dokumenti za sprovoenje prostornih planova su: 1) program implementacije Prostornog plana Republike Srbije; 2) program implementacije regionalnog prostornog plana. 3) (brisana)

1.3. Urbanistiko-tehniki dokumentilan 13Urbanistiko-tehniki dokumenti za sprovoenje planskih dokumenata su: 1) urbanistiki projekat; 2) projekat preparcelacije i parcelacije; 3) elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog vlasnika. 2. Prostorni planovi2.1. Prostorni plan Republike Srbijelan 14Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i osnovni je planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici. Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Prostorni plan Republike Srbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu funkciju. Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od najmanje 10 godina, a najvie do 25 godina. Prostorni plan Republike Srbije moe se menjati i pre isteka roka za koji je donet. lan 15Prostorni plan Republike Srbije sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja; 3) ciljeve i principe prostornog razvoja; 4) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 5) prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva; 6) mree naselja i javnih slubi; 7) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema od znaaja za Republiku Srbiju; 8) koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede; 9) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara; 10) mere zatite ivotne sredine; 11) (brisana) 12) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih mrea; 13) planske celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja, za koje e biti doneti prostorni planovi nieg reda; 14) mere za sprovoenje prostornog plana; 15) dugorone razvojne strategije Republike Srbije. Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. lan 16Odluku o izradi Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja. Odluka iz stava 1. ovog lana sadri podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu, mestu odravanja javnog uvida i dr. Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". 2.2. Regionalni prostorni planlan 17Regionalni prostorni plan se izrauje za vee prostorne celine administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili statistikog karaktera, usmerene ka zajednikim ciljevima i projektima regionalnog razvoja. Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaavanje specifinih potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim regionima i optinama. lan 18Regionalni prostorni plan sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja; 3) ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja; 4) koncepciju regionalnog prostornog razvoja; 5) principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 6) koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mree naseljenih mesta i javnih slubi; 7) funkcionalno povezivanje naseljenih mesta; 8) principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; 9) prostorni razvoj saobraaja, regionalnih infrastrukturnih sistema i povezivanje sa infrastrukturnim sistemima od znaaja za Republiku Srbiju; 10) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara; 11) definisanje interregionalnih i intraregionalnih funkcionalnih veza i transgranine saradnje; 12) mere zatite ivotne sredine; 13) mere za podsticanje regionalnog razvoja; 14) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona; 15) mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetnih planskih reenja, odnosno strateko razvojnih projekata za prvu etapu sprovoenja; 16) mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana. Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. 2.3. Prostorni plan jedinice lokalne samoupravelan 19Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave. lan 20Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadri naroito: 1) obuhvat graevinskog podruja; 2) planirane namene prostora; 3) mreu naselja i distribuciju slubi i delatnosti; 4) prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema; 5) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana ili urbanistikog projekta; 6) ureajne osnove za sela; 7) planiranu zatitu, ureenje, korienje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara i ivotne sredine; 8) pravila ureenja i pravila graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; 9) mere i instrumente za sprovoenje plana; 10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave. Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. Za delove administrativnog podruja grada Beograda, van obuhvata generalnog urbanistikog plana, donose se prostorni planovi gradskih optina sa elementima i sadrajem prostornog plana jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom. lan 20aUreajna osnova za selo se izrauje obavezno za sela koja nemaju donet planski dokument sa detaljnou koja je potrebna za izdavanje lokacijskih uslova i sastavni je deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave, odnosno donosi se za sela za koja nije predviena izrada planskog dokumenta. Kad se ureajna osnova za selo izrauje pre ili nakon donetog prostornog plana njihova izrada i donoenje se vri u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na izradu i donoenje urbanistikog plana. Ureajna osnova za selo sprovodi se direktno izdavanjem lokacijskih uslova, a sadri naroito: 1) granicu prostornog obuhvata; 2) detaljnu podelu podruja na prostorne celine u odnosu na njihovu namenu; 3) prikaz graevinskog podruja (katastarskih parcela); 4) prikaz povrina javne namene; 5) regulaciju i nivelaciju; 6) pravila ureenja i graenja po prostornim celinama; 7) druge detaljne uslove korienja, ureenja i zatite prostora i objekata. Ureajna osnova za selo se izrauje u svrhu prostornog razvoja sela i podsticanja njegovog odrivog razvoja, uvaavajui tipoloke i morfoloke razliitosti, a naroito: 1) geomorfoloke (ravniarska, dolinska, brdska, planinska i dr. sela), 2) regionalne i tradicionalne (zbijen, razbijen tip sela, povremeno i stalno naseljena sela, naputena sela), kao i 3) druge razliitosti. Izuzetno do donoenja ureajne osnove za selo iz stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati na osnovu optih pravila ureenja i graenja, i to za objekte koji po svojoj nameni, veliini i kapacitetima ne menjaju namenu i izgled prostora i koji nemaju negativni uticaj na okolno podruje, a naroito za: 1) izgradnju novih objekata u neposrednoj blizini postojeih ili sruenih objekata, 2) rekonstrukciju postojeih objekata ili nove izgradnje na istoj katastarskoj parceli. 2.4. Prostorni plan podruja posebne namenelan 21Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruja koja zahtevaju poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora, projekte od znaaja za Republiku Srbiju ili za podruja odreena Prostornim planom Republike Srbije, ili drugim prostornim planom, a naroito za: 1) podruje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima; 2) podruje sa mogunou eksploatacije mineralnih sirovina; 3) podruje sa mogunou korienja turistikih potencijala; 4) podruje sa mogunou korienja hidropotencijala; 5) za realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od znaaja za Republiku Srbiju; 6) za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili nadleni organ autonomne pokrajine. Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. Na izgradnju elektroenergetske prenosne i distributivne mree i elektronske komunikacione mree i ureaja, koje su u funkciji izgradnje objekata ili ureenja prostora predvienih prostornim planom podruja posebne namene, a nalaze se izvan obuhvata tog plana, mogu se primeniti i odredbe iz l. 69. i 217. ovog zakona. lan 22Prostorni plan podruja posebne namene sadri naroito: 1) polazne osnove za izradu plana; 2) ocenu postojeeg stanja (SWOT analiza); 3) posebno obeleavanje graevinskog podruja sa granicama podruja; 4) delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana; 5) ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene; 6) koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene; 7) koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodnih sistema; 8) koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demografsko-socijalne probleme; 9) prostorni razvoj funkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; 10) prostorni razvoj saobraaja, infrastrukturnih sistema i povezivanje sa drugim mreama; 11) pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; 12) mere zatite, ureenja i unapreenja prirodnih i kulturnih dobara; 13) mere zatite ivotne sredine; 14) mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i prioritetnih planskih reenja; 15) mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo plana. Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, prostorni plan podruja posebne namene moe se izraivati paralelno sa izradom idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke. 3. Urbanistiki planovi3.1. Generalni urbanistiki plan lan 23Generalni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog razvoja. Generalni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07), utvreno kao grad, odnosno grad Beograd. lan 24Generalni urbanistiki plan sadri naroito: 1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) generalna urbanistika reenja sa namenama povrina koje su preteno planirane u graevinskom podruju; 3) generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; 4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo graevinsko podruje; 5) druge elemente koji su znaajni za dalju plansku razradu urbanistikog plana. 3.2. Plan generalne regulacijelan 25Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, a moe se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave. Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta. Plan generalne regulacije iz stava 2. ovog lana moe se doneti i za mree objekata i povrine javne namene. lan 26Plan generalne regulacije sadri naroito: 1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja; 2) podelu prostora na posebne celine i zone; 3) pretenu namenu zemljita po zonama i celinama; 4) regulacione i graevinske linije; 5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene; 6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina; 8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donoenja; 9) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat, odnosno raspisuje konkurs; 10) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama za koje nije predvieno donoenje plana detaljne regulacije; 11) druge elemente znaajne za sprovoenje plana. 3.3. Plan detaljne regulacijelan 27Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je obaveza njegove izrade odreena prethodno donetim planskim dokumentom. Plan detaljne regulacije moe se doneti i kada prostornim, odnosno urbanistikim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije odreena, na osnovu odluke nadlenog organa ili po zahtevu lica koje sa jedinicom lokalne samouprave zakljui ugovor o finansiranju izrade tog planskog dokumenta. Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, plan detaljne regulacije, moe da se izrauje istovremeno sa izradom idejnog projekta koji sadri sve potrebne tehnike podatke. Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ureenja. Kada je planskim dokumentom ireg podruja predviena izrada plana detaljne regulacije, taj planski dokument ireg podruja mora da sadri pravila regulacije, parcelacije i graenja koja e se primenjivati prilikom izdavanja lokacijskih uslova i sprovoenja postupaka parcelacije i preparcelacije do donoenja plana detaljne regulacije. Odlukom o izradi planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana moe se utvrditi period zabrane izgradnje u obuhvatu tog planskog dokumenta, a najdue 12 meseci od dana donoenja te odluke. Ako u propisanom roku plan detaljne regulacije ne bude usvojen, lokacijski uslovi izdae se u skladu sa lanom 57. stav 5. ovog zakona. lan 28Plan detaljne regulacije sadri naroito: 1) granice plana i obuhvat graevinskog podruja, podelu prostora na posebne celine i zone; 2) detaljnu namenu zemljita; 3) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi; 4) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan); 5) popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte; 6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; 7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina; 8) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat ili raspisuje konkurs; 9) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama; 10) druge elemente znaajne za sprovoenje plana detaljne regulacije. Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ureenja. Kada se urbanistikim planom namena zemljita menja tako da nova namena zahteva bitno drugaiju parcelaciju plan detaljne regulacije moe sadrati i plan parcelacije. 4. Sastavni delovi planskih dokumenatalan 29Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanistikih planova su: 1) pravila ureenja; 2) pravila graenja; 3) grafiki deo. 4.1. Pravila ureenjalan 30Pravila ureenja sadrana u prostornom planu podruja posebne namene, prostornom planu jedinice lokalne samouprave i urbanistikim planovima sadre naroito: 1) koncepciju ureenja karakteristinih graevinskih zona ili karakteristinih celina odreenih planom prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim karakteristikama; 2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mree saobraajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo prikljuenje; 3) stepen komunalne opremljenosti graevinskog zemljita po celinama ili zonama iz planskog dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i graevinske dozvole; 4) uslove i mere zatite prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara i zatite prirodnog i kulturnog naslea, ivotne sredine i ivota i zdravlja ljudi; 5) uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupanosti; 6) popis objekata za koje se pre sanacije ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova u skladu sa posebnim zakonom; 7) mere energetske efikasnosti izgradnje; 8) druge elemente znaajne za sprovoenje planskog dokumenta. Pravila ureenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je odreena dalja planska razrada su pravila usmeravajueg karaktera za dalju plansku razradu. 4.2. Pravila graenjalan 31Pravila graenja u prostornom planu podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadre naroito: 1) vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinanim zonama pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u tim zonama; 2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje graevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu povrinu graevinske parcele; 3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele; 4) najvei dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgraenosti graevinske parcele; 5) najveu dozvoljenu visinu ili spratnost objekata; 6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli; 7) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila. Ako uslovi za projektovanje, odnosno prikljuenje, nisu utvreni planskim dokumentom, organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole e ih pribaviti iz separata. Odluku o donoenju, odnosno izmeni i dopuni separata, donosi nadleni imalac javnih ovlaenja, po potrebi, na sopstvenu inicijativu, ili na inicijativu organa nadlenog za izdavanje graevinske dozvole. Separatom se moe utvrditi za koje klase i namene objekata i u kojim delovima podruja za koje se donosi je potrebno pribaviti uslove imalaca javnih ovlaenja, u skladu sa ovim zakonom. Uslovi sadrani u planskom dokumentu, odnosno pribavljeni iz separata ili pribavljeni od imaoca javnog ovlaenja, imaju istu pravnu snagu i obavezujui su za sve uesnike u postupku. Pravila graenja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo. 4.3. Grafiki deo planalan 32Grafikim delom planskog dokumenta prikazuju se reenja u skladu sa sadrinom plana. Grafiki deo prostornog plana izrauje se na topografskim kartama, a mogu se koristiti, u zavisnosti od raspoloivosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski snimci, karte iz postojeih geografskih informacionih sistema, aurne georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi. Grafiki deo urbanistikog plana izrauje se po pravilu na overenom katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno overenom katastarskom planu. Grafiki deo urbanistikog plana, osim plana detaljne regulacije, moe se izraivati i na aurnim georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili kartama iz postojeih geografskih informacionih sistema. Grafiki deo planskog dokumenta izrauje se u digitalnom obliku, a za potrebe javnog uvida prezentuje se i u analognom obliku. 5. Usklaenost planskih dokumenatalan 33Dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja. Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Na regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Na prostorni plan jedinice lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti tog plana sa planskim dokumentima ireg znaaja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Na urbanistiki plan koji se izrauje u obuhvatu plana podruja posebne namene unutar granica proglaenog ili zatienog prirodnog dobra, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenosti sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti. Kontrolu usklaenosti regionalnog prostornog plana za podruje autonomne pokrajine, regionalnog prostornog plana za podruje grada Beograda, prostornog plana jedinice lokalne samouprave, generalnog urbanistikog plana i urbanistikog plana koji se izrauje u obuhvatu prostornog plana podruja posebne namene unutar granica zatienog podruja, sa aktom o proglaenju zatienog podruja vri, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za kontrolu usklaenosti planskog dokumenta, komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno, za planske dokumente na teritoriji autonomne pokrajine, komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine. Sredstva za rad komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma obezbeuju se u budetu Republike Srbije, a za rad komisije koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine u budetu autonomne pokrajine. Po izvrenoj kontroli iz stava 6. ovog lana, komisija sastavlja izvetaj i u roku od osam dana od dana izvrene kontrole, dostavlja ga ministru nadlenom za poslove graevinarstva, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine. U sluaju da ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje saglasnosti na plan, naloie nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90 dana od dana dostavljanja naloga. Ako u roku iz stava 6. ovog lana kontrola usklaenosti nije izvrena, smatrae se da je saglasnost data. U fazi izrade i donoenja planskog dokumenta, pribavljaju se saglasnosti i miljenja, propisani ovim zakonom. 6. Obavezna dostava priloga planskog dokumentalan 34Organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra dostavlja se prilog regulaciono-nivelacionog reenja ulica i javnih povrina sa elementima za obeleavanje na geodetskoj podlozi. 7. Nadlenost za donoenje planskih dokumenatalan 35Prostorni plan Republike Srbije donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade. Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine. Regionalni prostorni plan, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog prostornog plana za podruje grada Beograda, donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja. Regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine. Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada Beograda. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne samouprave. Urbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave. 8. Izrada planskih dokumenatalan 36Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje javno preduzee, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja, kao i privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planskih dokumenata. Izradom prostornih, odnosno urbanistikih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista. 9. Odgovorni planerlan 37Odgovorni planer moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata prostornog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja. 10. Odgovorni urbanistalan 38Odgovorni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije) odnosno lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog planiranja.

11. Sredstva za izradu planskih dokumenatalan 39Sredstva za izradu planskih dokumenata obezbeuju se u budetu ili iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja moe, na zahtev jedinice lokalne samouprave, da su/finansira izradu pojedinih planskih dokumenata. Ministarstvo nadleno za poslove urbanizma moe u cilju ukljuivanja Republike Srbije u proces integracija finansirati izradu nacionalnih programa kojima se ureuje politika urbanog razvoja, urbana obnova i sl. 12. Ustupanje podlogalan 40U cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na zahtev ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadleni organ, odnosno organizacija ustupaju postojee kopije topografskog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih instalacija, odnosno ortofoto snimke, bez naknade. Sve podloge ustupaju se u roku od 30 dana. 13. Dostupnost planskih dokumenatalan 41Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u seditu donosioca, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. 14. Objavljivanje planskih dokumenatalan 42Po donoenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata se objavljuje u slubenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u slubenom glasilu Republike Srbije, slubenom glasilu autonomne pokrajine ili slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. Planski dokument iz stava 1. ovog lana objavljuje se u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. 15. Centralni registar planskih dokumenatalan 43Svi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Centralnom registru planskih dokumenata (u daljem tekstu: Registar). Registar vodi organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra. Po stupanju na snagu planskog dokumenta, donosilac plana je duan da taj dokument dostavi organu iz stava 2. ovog lana u roku od deset dana od dana stupanja na snagu, u formatu koji propisuje ministar nadlean za poslove prostornog planiranja, odnosno urbanizma. Svi planski dokumenti, evidentirani u Registru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta, bez naknade. lan 44(Brisan)lan 45Za potrebe praenja stanja u prostoru nadleni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni informacioni sistem planskih dokumenata i stanja u prostoru, u skladu sa naelima INSPIRE direktive. Rok za uspostavljanje lokalnog informacionog sistema iz stava 1. ovog lana je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Svi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom informacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. 16a Rani javni uvidlan 45aPosle donoenja odluke o izradi prostornog, odnosno urbanistikog plana, nosilac izrade plana organizuje upoznavanje javnosti (pravnih i fizikih lica) sa optim ciljevima i svrhom izrade plana, moguim reenjima za razvoj prostorne celine, moguim reenjima za urbanu obnovu, kao i efektima planiranja. Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata obavetavaju se i pozivaju da daju miljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na ivotnu sredinu. Rani javni uvid oglaava se sedam dana pre otpoinjanja uvida, u sredstvima javnog informisanja i u elektronskom obliku na internet stranici jedinice lokalne samouprave i na internet stranici donosioca plana i traje 15 dana od dana objavljivanja. Sve primedbe i sugestije pravnih i fizikih lica evidentira nosilac izrade planskog dokumenta, a evidentirane primedbe i sugestije mogu uticati na planska reenja. Javnost mora imati mogunost izjanjavanja, a evidentirane primedbe mogu uticati na planska reenja. Rani javni uvid i javni uvid obavlja komisija za planove jedinice lokalne samouprave za planska dokumenta iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave, odnosno komisija za javni uvid za prostorne planove u nadlenosti Republike Srbije koju obrazuje ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja i urbanizma, a za prostorne planove u nadlenosti autonomne pokrajine komisija za javni uvid koju obrazuje organ autonomne pokrajine nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Sredstva za obavljanje ranog javnog uvida i javnog uvida obezbeuju se u budetu. 16. Postupak za donoenje planskih dokumenata16.1. Odluka o izradi planskih dokumenatalan 46Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po prethodno pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove. Odluka iz stava 1. ovog lana sadri naroito: 1) naziv planskog dokumenta; 2) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta sa opisom; 3) uslove i smernice planskih dokumenata vieg reda i razvojnih strategija i spisak podloga; 4) principe planiranja, korienja, ureenja i zatite prostora; 5) vizija i ciljevi planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja; 6) konceptualni okvir planiranja, korienja, ureenja i zatite planskog podruja sa strukturom osnovnih namena prostora i korienja zemljita; 7) rok za izradu planskog dokumenta; 8) nain finansiranja izrade planskog dokumenta sa okvirnom procenom finansijskih sredstava; 9) mesto i nain obavljanja javnog uvida; 10) odluku o izradi ili nepristupanju izrade strateke procene uticaja. Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slubenom glasilu. Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, duni su da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, dostave sve traene podatke, bez naknade. U cilju izrade, odnosno izmene prostornog i urbanistikog plana, na zahtev ministarstva nadlenog za poslove odbrane, nadleni organ za poslove dravnog premera i katastra ustupa postojee kopije katastarskih podloga, katastar podzemnih vodova, kao i orto-foto snimke bez naknade. Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja. Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja od nadlenog organa za poslove zatite ivotne sredine miljenje na predlog odluke o izradi ili nepristupanju izrade strateke procene uticaja. Pre donoenja odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade plana pribavlja miljenje nadlenog organa za poslove zatite ivotne sredine o potrebi izrade strateke procene uticaja na ivotnu sredinu. 16.2. Izrada i ustupanje izrade planskih dokumenatalan 47Nosilac izrade planskih dokumenata je nadleni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu. Organ iz stava 1. ovog lana moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planskih dokumenata. Ustupanje izrade planskih dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke. 16.3. Nacrt planskog dokumentalan 48Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi nacrta planskog dokumenta. Za potrebe izrade nacrta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj dokumentaciji znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, drugim podacima neophodnim za izradu plana kao i podatke iz izvetaja o primedbama javnosti pribavljenim u fazi ranog javnog uvida. Nacrt plana sadri grafiki deo i tekstualno obrazloenje sa potrebnim numerikim pokazateljima. Nacrt plana podlee strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom. Nacrt za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe, moe da sadri samo tekstualni prilog. 16.4. Struna kontrola planskih dokumenatalan 49Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli. Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima ireg podruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog reenja. Strunu kontrolu Prostornog plana Republike Srbije, prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana, vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja. Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana za podruja koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadleni organ autonomne pokrajine. Jedna treina lanova komisije imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja. Strunu kontrolu planskih dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za planove, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za vrenje strune kontrole. Po izvrenoj strunoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i miljenjima nadlenog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi. Izvetaj iz stava 6. ovog lana sastavni je deo obrazloenja planskog dokumenta. 16.5. Javni uvidlan 50Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog i urbanistikog planiranja. U sluaju da nadleni organ donese odluku o ponavljanju javnog uvida za deo nacrta planskog dokumenta, javni uvid ne moe da traje krae od 15 dana od dana oglaavanja. O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadleni organ, odnosno komisija za planove sainjava izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi. Izvetaj iz stava 3. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je duno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama sadranim u stavu 3. ovog lana. Sredstva za obavljanje strune kontrole obezbeuju se u budetu. lan 51U sluaju da nakon javnog uvida u nacrt planskog dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nalae da izradi novi nacrt planskog dokumenta, u roku koji ne moe biti dui od 60 dana od dana donoenja odluke. Nacrt planskog dokumenta iz stava 1. ovog lana podlee strunoj kontroli. 16.5a Glavni urbanistalan 51aGlavni urbanista koordinira izradu planskih dokumenata i vri koordinaciju rada izmeu organa nadlenog za poslove urbanizma i javnih preduzea i drugih institucija ukljuenih u postupke izrade i donoenja planskih dokumenata. Glavni urbanista je po funkciji predsednik komisije za planove. Glavnog urbanistu imenuje skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, na period od etiri godine. Glavni urbanista moe biti lice sa steenim visokim obrazovanjem, odnosno smerom na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim akademskim studijama u trajanju od najmanje pet godina u oblasti arhitekture i odgovarajuom licencom izdatom u skladu sa ovim zakonom i najmanje deset godina radnog iskustva u oblasti urbanistikog planiranja i arhitekture. Skuptina optine, odnosno grada, odnosno Skuptina grada Beograda, blie ureuje poloaj, ovlaenja, kao i prava i dunosti glavnog urbaniste. 16.6. Komisija za planovelan 52Radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata, strune provere usklaenosti urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, kao i davanja strunog miljenja po zahtevu nadlenih organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija). Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa odgovarajuom licencom, u skladu sa ovim zakonom. Jedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma. Za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva. Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine. Sredstva za rad Komisije obezbeuju se u budetu jedinice lokalne samouprave. Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuje se podzakonskim aktom koji donosi ministar nadlean za poslove prostornog planiranja i urbanizma i aktom o obrazovanju Komisije. Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za obrazovanje Komisije moe angaovati druga pravna i fizika lica. 17. Informacija o lokacijilan 53Informacija o lokaciji sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na vie katastarskih parcela, na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadlean za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije. 17a Lokacijski uslovilan 53aLokacijski uslovi su javna isprava koja sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu, a sadri sve uslove za izradu tehnike dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje graevinska dozvola, kao i za objekte koji se prikljuuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Izuzetno od stava 1. ovog lana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za vie katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom. Izuzetno od stava 1. ovog lana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi se mogu izdati za vie katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvri spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa ovim zakonom. Lokacijske uslove za objekte iz lana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine za objekte iz lana 134. ovog zakona. Lokacijske uslove za objekte koji nisu odreeni u l. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno reenje budueg objekta, odnosno dela objekta (skica, crte, grafiki prikaz i sl.). Lokacijskim uslovima moe se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja. lan 54Ako planski dokument, odnosno separat, ne sadri mogunosti, ogranienja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i ostalu infrastrukturu, nadleni organ te uslove pribavlja po slubenoj dunosti, o troku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih trokova izdavanja. Imaoci javnih ovlaenja duni su da te uslove po zahtevu nadlenog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Do donoenja urbanistikog plana u skladu sa ovim zakonom, lokacijski uslovi za dogradnju postojee komunalne infrastrukture izdaju se u skladu sa faktikim stanjem u regulaciji postojee saobraajnice ili druge javne povrine. lan 55Lokacijski uslovi sadre sve urbanistike, tehnike i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno projekta za graevinsku dozvolu i projekta za izvoenje, kao i podatke o: 1) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove; 2) nazivu planskog dokumenta, odnosno planskom dokumentu i urbanistikom projektu na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi i pravila graenja za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela; 3) uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infrastrukturu; 4) podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti pre graenja; 5) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom. lan 56Nadleni organ je duan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlaenja izda lokacijske uslove. Na izdate lokacijske uslove moe se podneti prigovor nadlenom optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana dostavljanja lokacijskih uslova, a ako je lokacijske uslove izdalo nadleno ministarstvo ili nadleni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, preko nadlenog ministarstva. lan 57Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana. Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije. Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije. Ukoliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, ili je urbanistiki projekat izraen po zahtevu investitora, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog projekta. Ukoliko je za podruje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviena obaveza dalje planske razrade, a takav planski dokument nije donet u roku propisanom lanom 27. stav 6. ovog zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se ureuju opta pravila parcelacije, ureenja i graenja, i na osnovu postojeeg planskog dokumenta koji sadri regulacionu liniju. Lokacijski uslovi iz stava 5. ovog lana obavezno sadre: klasu i namenu objekta, poloaj objekta u odnosu na regulacione linije, dozvoljeni indeks zauzetosti parcele, dozvoljenu visinu objekta, bruto razvijenu graevinsku povrinu objekta (BRGP), uslove i nain obezbeenja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila. Lokacijski uslovi vae 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka vaenja graevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev. Podnosilac zahteva moe podneti zahtev za izmenu jednog ili vie uslova za projektovanje, odnosno prikljuenje objekta na infrastrukturnu mreu u kom sluaju se vri izmena lokacijskih uslova. 19. Dokumenti za sprovoenje prostornih planovaProgram implementacijelan 58Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje Prostornog plana Republike Srbije za razdoblje od pet godina. Program implementacije Prostornog plana Republike Srbije donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana Republike Srbije. Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina. Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za donoenje plana, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana. Organ nadlean za poslove prostornog planiranja duan je da organu koji je doneo Program podnosi godinje izvetaje o ostvarivanju prostornog plana. Izmene i dopune programa iz st. 1. i 3. ovog lana, na osnovu analize efekata primenjenih mera i stanja u prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadlenog za poslove prostornog planiranja. lan 59(Brisan) 20. Urbanistiko-tehniki dokumenti20.1. Urbanistiki projekatlan 60Urbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno planskim dokumentom ili na zahtev investitora, za potrebe urbanistiko-arhitektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-arhitektonske razrade lokacija. lan 61Urbanistiki projekat se izrauje za jednu ili vie katastarskih parcela na overenom katastarsko-topografskom planu. Urbanistikim projektom za urbanistiko-arhitektonsku razradu lokacije moe se utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, prema proceduri za potvrivanje urbanistikog projekta utvrenoj ovim zakonom. Promena i precizno definisanje planiranih namena, u smislu stava 2. ovog lana, dozvoljena je kada je planom predviena bilo koja od kompatibilnih namena.

lan 62Urbanistiki projekat moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike dokumentacije. Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke sa odgovarajuom licencom. lan 63Organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma potvruje da urbanistiki projekat nije u suprotnosti sa vaeim planskim dokumentom i ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadlean za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta u trajanju od sedam dana. Na javnoj prezentaciji se evidentiraju sve primedbe i sugestije zainteresovanih lica. Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadleni organ u roku od tri dana dostavlja urbanistiki projekat sa svim primedbama i sugestijama komisiji za planove. Komisija za planove duna je da, u roku od osam dana od dana prijema, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije, izvri strunu kontrolu i utvrdi da li je urbanistiki projekat u suprotnosti sa planom ireg podruja, o emu sainjava pismeni izvetaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanistikog projekta. Organ nadlean za poslove urbanizma duan je da, u roku od pet dana od dana dobijanja predloga komisije iz stava 5. ovog lana potvrdi ili odbije potvrivanje urbanistikog projekta i o tome bez odlaganja pismenim putem obavesti podnosioca zahteva. Na obavetenje iz stava 6. ovog lana moe se podneti prigovor optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana. Organ koji je potvrdio urbanistiki projekat duan je da u roku od pet dana od dana potvrivanja projekta, taj projekat objavi na svojoj internet stranici. lan 64Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije moe se utvrditi obaveza raspisivanja urbanistiko-arhitektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja za jedinicu lokalne samouprave. 20.2. Projekat preparcelacije i parcelacijelan 65Na veem broju katastarskih parcela moe se obrazovati jedna ili vie graevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovae se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvruju opta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. Na jednoj katastarskoj parceli moe se obrazovati vei broj graevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojeoj izgraenosti, odnosno, planiranoj ili postojeoj nameni graevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na nain propisanim u stavu 1. ovog lana. Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeleavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Projekat iz stava 3. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove urbanizma, u roku od 10 dana. Ako nadleni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u skladu sa vaeim planskim dokumentom, odnosno podzakonskim aktom kojim se utvruju opta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje, obavestie o tome podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva moe podneti prigovor na obavetenje iz stava 5. ovog lana optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja. lan 66Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju. Uz zahtev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog obeleavanja. Po zahtevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ih parcele/a. Primerak reenja dostavlja se i nadlenom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije. Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Pravnosnano reenja iz stava 3. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost. lan 67Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, kao i za graevinske parcele javne namene odreene na osnovu plana parcelacije sadranog u planskom dokumentu, uz zahtev za provoenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma. Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o formiranju katastarskih parcela, na osnovu projekta preparcelacije iz stava 1. ovog lana ili na osnovu plana parcelacije za graevinske parcele javne namene sadranog u planskom dokumentu. Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Reenjem iz stava 2. ovog lana ne menja se vlasnik na novoformiranim katastarskim parcelama. Primerak reenja iz stava 2. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog zemljita i podnosiocu zahteva. 20.3. Geodetski elaborat ispravke granica susednih parcela i spajanje susednih parcela istog vlasnikalan 68Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoroni zakupac na osnovu ranijih propisa, vri se na osnovu elaborata geodetskih radova. Elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog lana izrauje se u skladu sa propisima o dravnom premeru i katastru. Pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele reava imovinsko pravne odnose. Ukoliko je susedna katastarska parcela u javnoj svojini, saglasnost za ispravku granice daje nadleni pravobranilac. Vlasnik parcele, nakon izrade elaborata geodetskih radova, podnosi zahtev za ispravku granica parcele organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra. Uz zahtev iz stava 5. ovog lana, vlasnik podnosi i dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima. Prilikom ispravke granice susednih parcela mora se potovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od parcele kojoj se pripaja. Trokove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele. 20.3a Urbanistiko-arhitektonski konkurslan 68aUrbanistiko-arhitektonskim konkursom se bira programsko, urbanistiko, kompoziciono ili pejzano reenje za odreenu lokaciju ili idejno arhitektonsko reenje za jedan ili vie objekata, kao i parterno ili pejzano ureenje delova ili celine predmetne lokacije. Konkurs predstavlja skup aktivnosti na prikupljanju i ocenjivanju autorskih reenja za lokacije koje su od znaaja za jedinicu lokalne samouprave. Nain i postupak za raspisivanje i sprovoenje urbanistiko-arhitektonskog konkursa blie propisuje ministar nadlean za poslove urbanizma. 20.4. Posebni sluajevi formiranja graevinske parcelelan 69Za graenje, odnosno postavljanje objekata iz lana 2. ta. 26) i 27), elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mrea i ureaja, moe se formirati graevinska parcela koja odstupa od povrine ili poloaja predvienih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao dokaz o reenom pristupu javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslunog dobra. Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas kod potroaa, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteorolokih stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija ne primenjuju se odredbe o formiranju graevinske parcele propisane ovim zakonom. Za objekte iz stava 1. ovog lana, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, graevinska parcela formira se za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna graevinska parcela. Za nadzemne elektroenergetske vodove i elise vetroturbina ne formira se posebna graevinska parcela. Ukoliko se nadzemni linijski infrastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarskih optina, pre izdavanja upotrebne dozvole, formira se jedna ili vie graevinskih parcela, tako da jedna graevinska parcela predstavlja zbir delova pojedinanih katastarskih parcela unutar granice katastarske optine, osim u sluaju kada je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja graevinske dozvole podnet ugovor o pravu slubenosti, u skladu sa ovim zakonom. Objekti iz stava 1. ovog lana mogu se graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede. Za potrebe izgradnje navedenih objekata na poljoprivrednom zemljitu, mogu se primenjivati odredbe ovog zakona koje se odnose na preparcelaciju, parcelaciju i ispravku granica susednih parcela, kao i odredbe o odstupanju od povrine ili poloaja predvienih planskim dokumentom u skladu sa stavom 1. ovog lana. Zemljite iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne mora predstavljati povrinu javne namene. Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta izuzetno mogu se graditi objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje tehnikih uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta. Kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz st. 1. i 2. ovog lana, moe se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljita, zakljuen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava slubenosti zakljuen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljita koji je imalac javnih ovlaenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljita. Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, moe se, umesto propisanih dokaza iz ovog lana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloenim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljita. Kada se kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu prilae ugovor o ustanovljavanju prava slubenosti ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljita, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra. Kada je Republika Srbija vlasnik zemljita na kome nije upisano pravo korienja u korist nekog drugog lica, Republika direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije, daje saglasnost ili zakljuuje ugovore o uspostavljanju prava slubenosti na tom zemljitu. Na zemljitu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. ovog lana i na