zakon-o-radu rs

8/6/2019 zakon-o-radu rs

1/71

ZAKON O RADU

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet

lan 1.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovurada, ure uju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanimmeunarodnim konvencijama.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure uju se ikolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom oradu - samo kada je to ovim zakonom odreeno.

lan 2.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade nateritoriji Republike Srbije, kod domaeg ili stranog pravnog, odnosno fizikog lica (udaljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upueni na rad u inostranstvood strane poslodavca ako zakonom nije drukije odreeno.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u dravnimorganima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama,ako zakonom nije druk ije odreeno.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane dravljane ilica bez dravljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, akozakonom nije druk ije odreeno.

lan 3.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, ureujuse prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i me usobni odnosi uesnikakolektivnog ugovora.

Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom,ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:

1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat neispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zakljuen sporazum o udruivanju u skladusa ovim zakonom;

2) ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu zapoetak pregovora radi zaklju ivanja kolektivnog ugovora;

3) ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost zazaklju ivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana zapo injanjapregovora;


2/71


3/71

- 3 -

3. Me usobni odnos zakona, kolektivnog ugovora,pravilnika o radu i ugovora o radu

lan 8.

Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadre odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava iliutvr uju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvr eni zakonom.

Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava ipovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvr enih zakonom, kao i druga prava kojanisu utvr ena zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 9.

Ako opti akt i pojedine njegove odredbe utvr uju nepovoljnije usloverada od uslova utvr enih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.

Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvr eni nepovoljnijiuslovi rada od uslova utvr enih zakonom i optim aktom, odnosno koje se zasnivajuna neta nom obavetenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama iodgovornostima zaposlenog - nitave su.

lan 10.

Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava inepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvr enih optim kolektivnimugovorom koji obavezuje poslodavce koji su lanovi udruenja poslodavaca koje

zakljuuje taj poseban kolektivni ugovor.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manjaprava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvr enih optim,odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca.

lan 11.

Nitavost odredaba ugovora o radu utvr uje se pred nadlenimsudom.

Pravo da se zahteva utvr ivanje nitavosti ne zastareva.

4. Osnovna prava i obaveze

1) Prava zaposlenih

lan 12.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatituivota i zdravlja na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava usluaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalnoobezbe enje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike

zatite, u skladu sa zakonom i optim aktom.


4/71

- 4 -

Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu za vreme trudno e iporoaja.

Zaposleni ima pravo na posebnu zatitu radi nege deteta, u skladu saovim zakonom.

Zaposleni mla i od 18 godina ivota i zaposleni invalid imaju pravo naposebnu zatitu.

lan 13.

Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imajupravo na udruivanje, ue e u pregovorima za zakljuivanje kolektivnih ugovora,mirno reavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje,informisanje i izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.

Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1.ovog lana ne moe biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji poloaj upogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

lan 14.

Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moe se utvrditi ue ezaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i optimaktom.

2) Obaveze zaposlenih

lan 15.Zaposleni je duan:

1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;2) da potuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i

uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza izradnog odnosa;

3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiu ili bi mogleda utiu na obavljanje poslova utvr enih ugovorom o radu;

4)

da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti zaivot i zdravlje i nastanak materijalne tete.

3) Obaveze poslodavca

lan 16.

Poslodavac je duan da:

1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom,optim aktom i ugovorom o radu;

2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radibezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugimpropisima;


5/71

- 5 -

3) zaposlenom prui obavetenje o uslovima rada, organizaciji rada,pravilima iz lana 15. taka 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze izpropisa o radu i propisa o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na radu;

4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvr enih ugovorom oradu;

5) zatrai miljenje sindikata u sluajevima utvr enim zakonom, akod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odredezaposleni.

4) Obaveze poslodavca i zaposlenog

lan 17.

Poslodavac i zaposleni duni su da se pridravaju prava i obavezautvr enih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

5. Zabrana diskriminacijelan 18.

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traezaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, roenje, jezik, rasu, boju koe,starost, trudnou, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost,veroispovest, brani status, porodine obaveze, seksualno opredeljenje, politi ko ilidrugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikimorganizacijama, sindikatima ili neko drugo lino svojstvo.

lan 19.Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako

postupanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona kojim se lice kojetrai zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga licau istoj ili slinoj situaciji.

Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada odreenanaizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljnijipoloaj u odnosu na druga lica - lice koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, zbogodreenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz lana 18. ovog zakona.

lan 20.

Diskriminacija izlana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na:

1) uslove za zapoljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreenogposla;

2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;3) obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje;4) napredovanje na poslu;

5) otkaz ugovora o radu.


6/71

- 6 -

Odredbe ugovora o radu kojima se utvr uje diskriminacija po nekomod osnova iz lana 18. ovog zakona nitave su.

lan 21.

Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neeljeno

ponaanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona koje ima za cilj ilipredstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, a kojeizaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.

Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svakoverbalno, neverbalno ili fiziko ponaanje koje ima za cilj ili predstavlja povredudostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog ivota, a kojeizaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.

lan 22.

Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, iskljuenje ili davanjeprvenstva u odnosu na odre eni posao kada je priroda posla takva ili se posaoobavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz lana18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odluuju i uslov obavljanja posla, i da je svrhakoja se time eli posti i opravdana.

Odredbe zakona, opteg akta i ugovora o radu koje se odnose naposebnu zatitu i pomo odreenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zatitiinvalidnih lica, ena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege

deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna pravaroditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom.

lan 23.

U sluajevima diskriminacije u smislu odredaba l. 18 - 21. ovogzakona lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, moe da pokrene pred nadlenimsudom postupak za naknadu tete, u skladu sa zakonom.

II. ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

lan 24.

Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15godina ivota i ispunjava druge uslove za rad na odreenim poslovima, utvr enezakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljemtekstu: pravilnik).


7/71

- 7 -

Pravilnikom se utvr uju organizacioni delovi kod poslodavca, vrstaposlova, vrsta i stepen strune spreme i drugi posebni uslovi za rad na timposlovima.

Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik.

Obaveza donoenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji imapet i manje zaposlenih.

lan 25.

Radni odnos sa licem mla im od 18 godina ivota moe da se zasnujeuz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroavanjegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjenzakonom.

Lice mlae od 18 godina ivota moe da zasnuje radni odnos samona osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvr uje da je sposobnoza obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu tetni zanjegovo zdravlje.

Trokove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog lana koja su naevidenciji nezaposlenih koju vodi republika organizacija nadlena za zapoljavanje -snosi ta organizacija.

lan 26.

Kandidat je duan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcudostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za kojezasniva radni odnos, utvr enih pravilnikom.

Poslodavac ne moe od kandidata da zahteva podatke o porodi nom,odnosno bra nom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugihdokaza koji nisu od neposrednog zna aja za obavljanje poslova za koje zasnivaradni odnos.

Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testomtrudnoe, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje enei deteta utvr en od strane nadlenog zdravstvenog organa.

Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosaprethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

lan 27.

Poslodavac je duan da pre zaklju ivanja ugovora o radu kandidataobavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilimaiz lana 15. taka 2) ovog zakona.

lan 28.

Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na nain utvr

enovim zakonom, ako posebnim zakonom nije druk ije odreeno.


8/71

- 8 -

lan 29.

Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe da zasnuje radniodnos pod uslovima utvr enim ovim zakonom i posebnim zakonom.

2. Ugovor o radulan 30.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu smatra se zakljuenim kad ga potpiu zaposleni idirektor, odnosno preduzetnik.

Ugovor o radu moe da potpie i zaposleni koga ovlasti direktor,

odnosno preduzetnik, u skladu sa lanom 192. ovog zakona.

lan 31.

Ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvr eno vreme na koje se zakljuujesmatra se ugovorom o radu na neodre eno vreme.

lan 32.

Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad, upisanom obliku.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaklju i ugovor o radu u skladu sastavom 1. ovog lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos naneodre eno vreme danom stupanja na rad.

lan 33.

Ugovor o radu sadri:

1) naziv i sedite poslodavca;2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita

zaposlenog;3) vrstu i stepen strune spreme zaposlenog;4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;5) mesto rada;6) nain zasnivanja radnog odnosa (na neodre eno ili odreeno

vreme);7) trajanje ugovora o radu na odre eno vreme;

8) dan poetka rada;9) radno vreme (puno, nepuno ili skraeno);


9/71

- 9 -

10) novani iznos osnovne zarade i elemente za utvr ivanje radnogu inka, naknade zarade, uve ane zarade i druga primanja zaposlenog;

11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni imapravo;

12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je nasnazi;

13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.

Na prava i obaveze koja nisu utvr ena ugovorom o radu primenjuju seodgovarajue odredbe zakona i opteg akta.

3. Stupanje na rad

lan 34.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danomstupanja na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr enim ugovorom o radu,smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre en da stupi na rad izopravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni druk ije dogovore.

lan 35.

Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave naobavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanjazaposlenog na rad.

4. Probni rad

lan 36.

Ugovorom o radu moe da se ugovori probni rad.

Probni rad moe da traje najdue est meseci.

Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkauugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moe biti kra i od pet radnih dana.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajueradne i strune sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka odre enogugovorom o radu.

5. Radni odnos na odre eno vreme

lan 37.

Radni odnos zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreenokada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na odre enom projektu, poveanje obima


10/71

- 10 -

posla koji traje odreeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim to takozasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne moe trajati due od 12 meseci.

Pod prekidom iz stava 1. ovog lana ne smatra se prekid rada kra i od30 radnih dana.

Radni odnos na odre eno vreme, radi zamene privremeno odsutnogzaposlenog, moe se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.

Radni odnos zasnovan na odre eno vreme postaje radni odnos naneodre eno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po istekuroka za koji je zasnovan radni odnos.

6. Radni odnos za obavljanje poslova sa pove anim rizikom

lan 38.

Ugovor o radu moe da se zaklju i za poslove za koje su propisaniposebni uslovi rada samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.

Zaposleni moe da radi na poslovima iz stava 1. ovog lana samo naosnovu prethodno utvr ene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima odstrane nadlenog zdravstvenog organa.

7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

lan 39.

Radni odnos moe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnimvremenom, na neodre eno ili odreeno vreme.

lan 40.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava izradnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedinaprava zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije druk ije odreeno.

lan 41.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednogposlodavca moe za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugogposlodavca i da na taj na in ostvari puno radno vreme.

8. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorijaposlodavca

lan 42.

Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorijaposlodavca, odnosno kod kue.

Ugovor o radu koji se zakljuuje u smislu stava 1. ovog lana, poredodredaba iz lana 33. ovog zakona, sadri i:


11/71

- 11 -

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;2) vrstu poslova i na in organizovanja rada;3) uslove rada i na in vrenja nadzora nad radom zaposlenog;4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate;5) korienje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za

njihovu upotrebu;6) naknadu drugih trokova rada i nain njihovog utvr ivanja;7) druga prava i obaveze.

lan 43.

Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod kue, zaposleni obavljasam ili sa lanovima svoje ue porodice, u ime i za raun poslodavca.

lanovima ue porodice u smislu stava 1. ovog lana smatraju sebrani drug i deca, roditelji, braa i sestre zaposlenog ili njegovog bra nog druga.

lan 44.

Poslodavac moe da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisuopasni ili tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroavaju ivotnu sredinu.

9. Radni odnos sa ku nim pomonim osobljem

lan 45.

Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova ku nogpomonog osoblja.

Ugovorom o radu iz stava 1. ovog lana moe da se ugovori isplatadela zarade i u naturi.

Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbe ivanje stanovanja iishrane, odnosno samo obezbe ivanje stanovanja ili ishrane.

Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu.

Najmanji procenat zarade koji se obavezno obra unava i isplauje unovcu utvr uje se ugovorom o radu i ne moe biti nii od 50% od zarade zaposlenog.

Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vremeodsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je duan da zaposlenomnaknadu zarade ispla uje u novcu.

lan 46.

Ugovor izl. 42. i 45. ovog zakona registruje se kod nadlenog organalokalne samouprave.


12/71

- 12 -

Na in i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslovavan prostorija poslodavca i poslova kunog pomonog osoblja propisuje ministar nadlean za rad (u daljem tekstu: ministar).

10. Pripravnici

lan 47.

Poslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi putzasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice stekloodreenu vrstu i stepen stru ne spreme, ako je to kao uslov za rad na odre enimposlovima utvr eno zakonom ili pravilnikom.

Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lice koje je radilo krae odvremena utvr enog za pripravniki sta u stepenu stru ne spreme koja je uslov zarad na tim poslovima.

Pripravniki sta traje najdue godinu dana, ako zakonom nije druk ijeodreeno.

Za vreme pripravnikog staa, pripravnik ima pravo na zaradu i svadruga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom oradu.

III. UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA

lan 48.

Direktor moe da zasnuje radni odnos na neodre eno ili odreenovreme.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Radni odnos na odre eno vreme moe da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razreenja.

Meusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovaoradni odnos i poslodavca ureuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog lana ima pravona naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti uskladu sa ugovorom.

Ugovor iz st. 2. i 4. ovog lana sa direktorom zakljuuje u imeposlodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - organ koji je odreen aktom poslodavca.


13/71

- 13 -

IV. OBRAZOVANJE, STRUNO OSPOSOBLJAVANJE IUSAVRAVANJE

lan 49.

Poslodavac je duan da zaposlenom omogu i obrazovanje, strunoosposobljavanje i usavravanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvo enjenovog naina i organizacije rada.

Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje, stru no osposobljava iusavrava za rad.

Trokovi obrazovanja, strunog osposobljavanja i usavravanjaobezbe uju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i optimaktom.

U sluaju da zaposleni prekine obrazovanje, stru

no osposobljavanjeili usavravanje, duan je da poslodavcu naknadi trokove, osim ako je to u inio iz

opravdanih razloga.

V. RADNO VREME

1. Puno radno vreme

lan 50.

Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno, ako ovim zakonom nijedruk ije odreeno.

Optim aktom moe da se utvrdi radno vreme krae od 40 asovanedeljno, ali ne krae od 36 asova nedeljno.

Zaposleni iz stava 2. ovog lana ostvaruje sva prava iz radnog odnosakao da radi sa punim radnim vremenom.

2. Nepuno radno vreme

lan 51.

Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kra eod punog radnog vremena.

3. Skra eno radno vreme

lan 52.

Zaposlenom koji radi na naro ito tekim, napornim i za zdravljetetnim poslovima, utvr enim zakonom ili optim aktom, na kojima i pored primeneodgovaraju ih mera bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, sredstava iopreme za linu zatitu na radu postoji poveano tetno dejstvo na zdravljezaposlenog - skra uje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na


14/71


15/71

- 15 -

racionalnije korienje radnog vremena i izvrenje odre enog posla u utvr enimrokovima.

Preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vremezaposlenog u periodu od est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne budedue od punog radnog vremena.

U sluaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moe datraje due od 60 asova nedeljno.

lan 58.

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

lan 59.

Zaposlenom koji radi u smislu lana 57. ovog zakona, korienjednevnog i nedeljnog odmora moe se odrediti na drugi na in i u drugom periodu, poduslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvr enom zakonom uroku koji ne moe da bude dui od 30 dana.

U sluajevima iz stava 1. ovog lana zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva radna dana u trajanju od najmanje 10 asova neprekidno.

lan 60.

Preraspodela radnog vremena ne moe se vriti na poslovima nakojima je uvedeno skraeno radno vreme, u skladu sa lanom 52. ovog zakona.

lan 61.

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje sevri preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se asovi prekovremenog radapreraunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta ili da mu se raunaju kaoasovi rada dueg od punog radnog vremena.

7. No ni rad i rad u smenama

lan 62.

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 asa do 6,00 asovanarednog dana smatra se radom no u.

Zaposlenom koji radi nou najmanje tri asa svakog radnog dana ilitre inu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je duan daobezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po miljenju nadlenogzdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoranja njegovog zdravstvenog stanja.

Poslodavac je duan da pre uvo enja nonog rada zatrai miljenjeministarstva nadlenog za poslove rada, ministarstva nadlenog za poslove zdravlja isindikata o merama bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu zaposlenih koji radobavljaju nou.


16/71

- 16 -

lan 63.

Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duan da obezbediizmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne radne nedeljenou.

Zaposleni moe da radi nou due od jedne radne nedelje, samo uznjegovu pisanu saglasnost.

VI. ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada

lan 64.

Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u tokudnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji radi due od etiri, a krae od est asova dnevno imapravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

Zaposleni koji radi due od punog radnog vremena, a najmanje 10asova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koristi na po etku i nakraju radnog vremena.

Vreme odmora iz st. 1-3. ovoglana ura

unava se u radno vreme.

lan 65.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na na in kojim seobezbe uje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao iako se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu korienja odmora u toku dnevnog rada donosiposlodavac.

2. Dnevni odmor lan 66.

Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastopna radna dana utrajanju od najmanje 12 asova neprekidno, ako ovim zakonom nije druk ijeodreeno.

3. Nedeljni odmor

lan 67.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 asaneprekidno.


17/71

- 17 -

Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.

Poslodavac moe da odredi drugi dan za kori enje nedeljnog odmoraako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora,poslodavac je duan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 asaneprekidno u toku naredne nedelje.

4. Godinji odmor

1) Sticanje prava na godinji odmor

lan 68.

Zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa ovim zakonom.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnogodnosa dui od 30 radnih dana sti e pravo da koristi godinji odmor posle estmeseci neprekidnog rada.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spre enosti zarad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknaduzarade.

Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor, niti mu seto pravo moe uskratiti.

2) Duina godinjeg odmora

lan 69.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor utrajanju utvr enom optim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.

Duina godinjeg odmora utvr uje se tako to se zakonski minimumod 20 radnih dana uve ava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnogiskustva, strune spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvr enih optim aktom iliugovorom o radu.

lan 70.Pri utvr ivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se kao

pet radnih dana.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa radauz naknadu zarade i privremena spre enost za rad u skladu sa propisima ozdravstvenom osiguranju ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korienja godinjeg odmora privremenospreen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po istekute spre enosti za rad nastavi kori enje godinjeg odmora.


18/71

- 18 -

3) Godinji odmor u slu aju prestanka radnog odnosa

lan 71.

Poslodavac je duan da zaposlenom u slu aju prestanka radnogodnosa izda potvrdu o iskorienom broju dana godinjeg odmora.

4) Srazmerni deo godinjeg odmora

lan 72.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godinjeg odmora (srazmerandeo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnosnema est meseci neprekidnog rada;

2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godinji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu lana 68. stav 2. ovog zakona.

5) Kori enje godinjeg odmora u delovima

lan 73.

Godinji odmor moe da se koristi u dva dela.

Ako zaposleni koristi godinji odmor u delovima, prvi deo koristi utrajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deonajkasnije do 30. juna naredne godine.

Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korienjegodinjeg odmora u smislu lana 68. stav 2. ovog zakona, a nije u celini ili deliminoiskoristio godinji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radikorienja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne negedeteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

6) Godinji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja

lan 74.

Duina godinjeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim ustanovama utvr uje se u skladu sa zakonom.

7) Raspored kori enja godinjeg odmora

lan 75.

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odluuje o vremenukorienja godinjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

Reenje o korienju godinjeg odmora zaposlenom se dostavljanajkasnije 15 dana pre datuma odre enog za po etak korienja godinjeg odmora.

Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom reenje, smatra se da jezaposlenom uskratio pravo na godinji odmor.


19/71

- 19 -

Poslodavac moe da izmeni vreme odre eno za korienje godinjegodmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre danaodreenog za korienje godinjeg odmora.

8) Naknada tete

lan 76.

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor, imapravo na naknadu tete u visini prose ne zarade u prethodna tri meseca, utvr eneoptim aktom i ugovorom o radu.

5. Odsustvo uz naknadu zarade (pla eno odsustvo)

lan 77.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (pla enoodsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, usluaju sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti lana ue porodice i u drugimsluajevima utvr enim optim aktom i ugovorom o radu.

Vreme trajanja plaenog odsustva iz stava 1. ovog lana utvr uje seoptim aktom i ugovorom o radu.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog lana zaposleni ima pravona plaeno odsustvo jo:

1) pet radnih dana zbog smrti lana ue porodice;

2) dva dana za svaki slu aj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimaju idan davanja krvi. lanovima ue porodice u smislu st. 1. i 3. ovog lana smatraju se

brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga licakoja ive u zajednikom porodinom domainstvu sa zaposlenim.

Optim aktom i ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na plaenoodsustvo u trajanju duem od pet radnih dana, u smislu st. 1. i 3. ovog lana.

6. Neplaeno odsustvo

lan 78.

Poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknadezarade (nepla eno odsustvo).

Za vreme neplaenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze izradnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktom i ugovoromo radu nije drukije odreeno.


20/71

- 20 -

7. Mirovanje radnog odnosa

lan 79.

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovurada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, optim aktom, odnosno ugovorom oradu druk ije odreeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1) odlaska na odsluenje, odnosno dosluenje vojnog roka;2) upu ivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru

meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna idruga predstavnitva;

3) privremenog upu ivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu lana 174. ovog zakona;

4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu,sindikatu, politikoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva daprivremeno prestane da radi kod poslodavca;

5) izdravanja kazne zatvora, odnosno izre ene mere bezbednosti,vaspitne ili zatitne mere, u trajanju do est meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog lana imapravo da se u roku od 15 dana od dana odsluenja, odnosno dosluenja vojnog roka,prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije,povratka sa izdravanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ilizatitne mere - vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. 1. i 2. ovog lana ima i brani drug zaposlenog koji jeupuen na rad u inostranstvo u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturnesaradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva.

VII. ZATITA ZAPOSLENIH

1. Opta zatita

lan 80.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu,u skladu sa zakonom.

Zaposleni je duan da potuje propise o bezbednosti i zatiti ivota izdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost izdravlje zaposlenih i drugih lica.

Zaposleni je duan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalneopasnosti koja bi mogla da utie na bezbednost i zdravlje na radu.

lan 81.

Zaposleni ne moe da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadlenog

zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje.


21/71

- 21 -

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvr enim od stranenadlenog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne moe da obavlja poslovekoji bi izazvali pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne zanjegovu okolinu.

lan 82.Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povre ivanja,

profesionalnih ili drugih oboljenja moe da radi samo zaposleni koji, pored posebnihuslova utvr enih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenogstanja, psihofizikih sposobnosti i doba ivota, u skladu sa zakonom.

2. Zatita linih podataka

lan 83.

Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadre line podatke kojise uvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu odneposrednog zna aja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netanih podataka.

Lini podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupnitreem licu, osim u sluajevima i pod uslovima utvr enim zakonom ili ako je topotrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

Line podatke zaposlenih moe da prikuplja, obra uje, koristi idostavlja tre im licima samo zaposleni ovlaen od strane direktora.

3. Zatita omladine

lan 84.

Zaposleni mla i od 18 godina ivota ne moe da radi na poslovima:

1) na kojima se obavlja naro ito teak fiziki rad, rad pod zemljom,pod vodom ili na velikoj visini;

2) koji ukljuuju izlaganje tetnom zraenju ili sredstvima koja suotrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravljezbog hladnoe, toplote, buke ili vibracije;

3) koji bi, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa, moglitetno i sa pove anim rizikom da utiu na njegovo zdravlje i ivot s obzirom nanjegove psihofizike sposobnosti.

lan 85.

Zaposleni izmeu navrene 18. i 21. godine ivota moe da radi naposlovima iz lana 84. ta . 1) i 2) ovog zakona samo na osnovu nalaza nadlenogzdravstvenog organa kojim se utvr uje da takav rad nije tetan za njegovo zdravlje.

lan 86.

Trokove lekarskog pregleda iz lana 84. taka 3) i lana 85. snosiposlodavac.


22/71

- 22 -

lan 87.

Puno radno vreme zaposlenog mla eg od 18 godina ivota ne moeda se utvrdi u trajanju duem od 35 asova nedeljno, niti duem od osam asovadnevno.

lan 88.

Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremenazaposlenog koji je mla i od 18 godina ivota.

Zaposleni mla i od 18 godina ivota ne moe da radi nou, osim:

1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamnedelatnosti;

2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vie sile, poduslovom da takav rad traje odreeno vreme i da mora da se zavri bez odlaganja, aposlodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.

Poslodavac je duan da u slu aju iz stava 2. ovog lana obezbedinadzor nad radom zaposlenog mla eg od 18 godina ivota od strane punoletnogzaposlenog.

4. Zatita materinstva

lan 89.

Zaposlena ena za vreme trudno e ne moe da radi na poslovima koji

su, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa, tetni za njeno zdravlje i zdravljedeteta, a naro ito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postojitetno zraenje ili izloenost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

lan 90.

Zaposlena ena za vreme prve 32 nedelje trudno e ne moe da radiprekovremeno i nou, ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta,na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa.

Zaposlena ena za vreme poslednjih osam nedelja trudno e ne moeda radi prekovremeno i nou.

lan 91.

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota moe da radiprekovremeno, odnosno no u, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ivota ili dete koje jeteak invalid moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanusaglasnost.


23/71

- 23 -

lan 92.

Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenojeni za vreme trudnoe i zaposlenom roditelju sa detetom mla im od tri godine ivotaili detetom sa teim stepenom psihofizike ometenosti - samo uz pisanu saglasnostzaposlenog.

lan 93.

Prava iz l. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosnostaratelj deteta.

5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

lan 94.

Zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno e iporoaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi negedeteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine zatree i etvrto dete.

Zaposlena ena ima pravo da otpo ne porodiljsko odsustvo naosnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28dana pre vremena odre enog za poro aj.

Porodiljsko odsustvo traje do navrena tri meseca od dana poro aja.

Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na

odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosnodve godine za tre e i etvrto dete, od dana otpo injanja porodiljskog odsustva izstava 2. ovog lana.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta uukupnom trajanju do dve godine ima i zaposlena ena koja u prvom poroaju roditroje ili vie dece, kao i zaposlena ena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi jo dvojeili vie dece.

Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 3. ovog lana u sluaju kadmajka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi topravo (izdravanje kazne zatvora, tea bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada

majka nije u radnom odnosu.Otac deteta moe da koristi pravo iz st. 4. i 5. ovog lana.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege detetazaposlena ena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sazakonom.

lan 95.

Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvr enom u lanu 94.stav 3. ovog zakona ima i zaposlena ena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre istekaporodiljskog odsustva.


24/71

- 24 -

6. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe

lan 96.

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbogtekog stepena psihofizike ometenosti, osim za sluajeve predviene propisima ozdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustvasa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnogvremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta.

Pravo u smislu stava 1. ovog lana ostvaruje se na osnovu miljenjanadlenog organa za ocenu stepena psihofizi ke ometenosti deteta, u skladu sazakonom.

Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog lana,zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava1. ovog lana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, optim aktom iugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena - naknadu zarade uskladu sa zakonom.

Uslove, postupak i na in ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radiposebne nege deteta blie ure uje ministar nadlean za drutvenu brigu o deci.

lan 97.

Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od pet godina ivota imapravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od danasmetaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najdue donavrenih pet godina ivota deteta.

Ako je smetaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupiopre navrena tri meseca ivota deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravoda, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci ivota deteta.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog lana ima i lice kome je, u skladu sa propisimao usvojenju, upueno dete na prilago avanje pre zasnivanja usvojenja, a pozasnivanju usvojenja - i jedan od usvojilaca.

Za vreme odsustva sa rada radi nege detata, lice koje koristi pravo izst. 1-3. ovog lana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

lan 98.

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oteenojcerebralnom paralizom, de jom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj odmiine distrofije i ostalih tekih oboljenja, na osnovu miljenja nadlenogzdravstvenog organa, moe na svoj zahtev da radi sa skra enim radnim vremenom,ali ne kra im od polovine punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa skraenim radnim vremenom u smislu stava 1.

ovog lana ima pravo na odgovarajuu zaradu, srazmerno vremenu provedenom naradu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.


25/71

- 25 -

lan 99.

Prava iz lana 96. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj,odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizi ke ometenosti,potrebna posebna nega.

lan 100.

Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo daodsustvuje sa rada dok dete ne navri tri godine ivota.

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog lana prava iobaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, optim aktom iugovorom o radu nije druk ije odreeno.

7. Zatita invalida

lan 101.

Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duan da obezbediobavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom iinvalidskom osiguranju, utvr eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti naodreenim poslovima - poslodavac je duan da obezbedi obavljanje drugogodgovarajueg posla.

lan 102.

Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji odbije daprihvati posao u smislu lana 101. ovog zakona.

8. Obavetenje o privremenoj spre enosti za rad

lan 103.

Zaposleni je duan da, najkasnije u roku od tri dana od dananastupanja privremene spre enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenomosiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadri i vreme oekivane

spreenosti za rad.

U sluaju tee bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcudostavljaju lanovi ue porodice ili druga lica sa kojima ivi u porodinomdoma instvu.

Ako zaposleni ivi sam, potvrdu je duan da dostavi u roku od tri danaod dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Lekar je duan da izda potvrdu iz stava 1. ovog lana.

Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa

rada u smislu stava 1. ovoglana, moe da podnese zahtev nadlenom


26/71

- 26 -

zdravstvenom organu radi utvr ivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladusa zakonom.

Na in izdavanja i sadraj potvrde o nastupanju privremenespreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumnopropisuju ministar i ministar nadlean za zdravlje.

VIII. ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA

1. Zarada

lan 104.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvr uje uskladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad istevrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.

Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva ististepen stru ne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizi ki i intelektualnirad.

Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sastavom 2. ovog lana - nitavi su.

U sluaju povrede prava iz stava 2. ovog lana zaposleni ima pravo

na naknadu tete.lan 105.

Zarada iz lana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade zaobavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenogposlovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovuradnog odnosa, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog lana smatra se zarada kojasadri porez i doprinose koji se plaaju iz zarade.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog lana smatraju se sva primanja izradnog odnosa, osim naknada trokova zaposlenog u vezi sa radom iz lana 118.ta . 1) - 4) i drugih primanja iz lana 119. i lana 120. taka 1) ovog zakona.

2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

lan 106.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se odosnovne zarade, dela zarade za radni u inak i uveane zarade.


27/71

- 27 -

lan 107.

Osnovna zarada odre uje se na osnovu uslova, utvr enih pravilnikom,potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju io ugovor o radu i vremenaprovedenog na radu.

Radni u inak odreuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenogposla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Optim aktom utvr uju se elementi za obra un i isplatu osnovnezarade i zarade po osnovu radnog u inka iz st. 1. i 2. ovog lana.

Ugovorom o radu moe da se utvrdi osnovna zarada u ve em iznosuod osnovne zarade utvr ene na osnovu elemenata iz opteg akta.

lan 108.

Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvr enoj optimaktom i ugovorom o radu, i to:

1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% odosnovice;

2) za rad nou i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan priutvr ivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;

3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu

rada ostvarenu u radnom odnosu - 0,5% od osnovice.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova utvr enih u stavu1. ovog lana, procenat uve ane zarade ne moe biti nii od zbira procenata posvakom od osnova uve anja.

Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi ukojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu.

Osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvr ena uskladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

lan 109.

Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zaradeza poslove za koje je zaklju io ugovor o radu, kao i na naknadu trokova i drugaprimanja, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.

lan 110.

Zarada se ispla uje u rokovima utvr enim optim aktom i ugovorom oradu, najmanje jedanput mese no, a najkasnije do kraja tekueg meseca zaprethodni mesec.

Zarada se ispla uje samo u novcu, ako zakonom nije druk ijeodreeno.


28/71

- 28 -

3. Minimalna zarada

lan 111.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak i punoradno vreme, odnosno radno vreme koje se izjedna ava sa punim radnimvremenom.

Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1.ovog lana, poslodavac je duan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvr enojodlukom izlana 113. ovog zakona za mesec u kojem se vri isplata.

Optim kolektivnim ugovorom utvr uju se uslovi pod kojimaposlodavac i zaposleni mogu ugovoriti minimalnu zaradu.

lan 112.

Minimalna zarada utvr uje se odlukom socijalno-ekonomskog savetaosnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomskisavet).

Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 danaod dana po etka pregovora, odluku o visini minimalne zarade donosi VladaRepublike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).

Pri utvr ivanju minimalne zarade polazi se naroito od: trokovaivota, kretanja prosene zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnihpotreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenostina tritu rada i opteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije.

Minimalna zarada utvr uje se po radnom asu, za period od najmanjeest meseci i ne moe biti nia od minimalne zarade utvr ene odlukom iz st. 1. i 2.ovog lana za period koji prethodi periodu za koji se utvr uje minimalna zarada.

lan 113.

Odluka o visini minimalne zarade iz lana 112. ovog zakona objavljujese u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

4. Naknada zarade

lan 114.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prose ne zarade uprethodna tri meseca, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, za vremeodsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godinjeg odmora,plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa.

Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade izstava 1. ovog lana u sluaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vebe iliodazivanja na poziv dravnog organa, od organa na iji se poziv zaposleni odazvao,ako zakonom nije druk ije odreeno.


29/71

- 29 -

lan 115.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sarada zbog privremene spre enosti za rad do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% prosene zarade u prethodna tri mesecapre meseca u kojem je nastupila privremena spre enost za rad, s tim da ne moe bitinia od minimalne zarade utvr ene u skladu sa ovim zakonom, ako je spre enost zarad prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukijeodreeno;

2) u visini 100% prosene zarade u prethodna tri meseca premeseca u kojem je nastupila privremena spre enost za rad, s tim da ne moe bitinia od minimalne zarade utvr ene u skladu sa ovim zakonom, ako je spre enost zarad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nijedruk ije odreeno.

lan 116.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60%prosene zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne moe biti manja od minimalnezarade utvr ene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je dolobez krivice zaposlenog, najdue 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

lan 117.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvr enoj optimaktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je dolo naredbomnadlenog dravnog organa ili nadlenog organa poslodavca zbog neobezbe ivanja

bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja radabez ugroavanja ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim sluajevima, uskladu sa zakonom.

Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi ukojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

5. Naknada trokova

lan 118.

Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim aktom iugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobra aju;

2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji;3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu, najmanje

u visini utvr enoj posebnim propisima;4) smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije

zaposlenom obezbedio smetaj i ishranu bez naknade;5) za ishranu u toku rada;6) za regres za kori enje godinjeg odmora.


30/71

- 30 -

6. Druga primanja

lan 119.

Poslodavac je duan da isplati, u skladu sa optim aktom:

1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini triprosene zarade;

2) zaposlenom naknadu trokova pogrebnih usluga u slu aju smrti lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog;

3) zaposlenom naknadu tete zbog povrede na radu iliprofesionalnog oboljenja.

Poslodavac moe deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota daobezbedi poklon za Boi i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji jepredvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak gra ana.

Pod prose nom zaradom iz stava 1. ta ka 1) ovog lana smatra seprosena zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatkurepublikog organa nadlenog za statistiku.

lanovima ue porodice, u smislu stava 1. taka 2) ovog lana,smatraju se bra ni drug i deca zaposlenog.

Poslodavac moe zaposlenima upla ivati premiju za dobrovoljnododatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda ikolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija, a u ciljusprovoenja kvalitetne dodatne socijalne zatite.

lan 120.

Optim aktom, odnosno ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na:

1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomo ;2) naknadu za ishranu u toku rada;3) regres za kori enje godinjeg odmora i4) druga primanja.

7. Obra un zarade i naknade zarade

lan 121.

Poslodavac je duan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade inaknade zarade dostavi obra un.

Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi obra un i za mesec zakoji nije izvrio isplatu zarade, odnosno naknade zarade.

Uz obraun iz stava 2. ovog lana poslodavac je duan dazaposlenom dostavi i obavetenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nijeizvrena i razloge zbog kojih nije izvrena isplata.


31/71

- 31 -

Obraun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog lanaposlodavac je duan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca zaprethodni mesec.

8. Evidencija zarade i naknade zarade

lan 122.

Poslodavac je duan da vodi mese nu evidenciju o zaradi i naknadizarade.

Evidencija sadri podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza idoprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog.

Evidencija ne moe da sadri nepopunjena i brisana mesta inaknadno upisane podatke.

Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni kogaoni ovlaste.

Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrena isplata zarade,odnosno naknade zarade.

9. Zatita zarade i naknade zarade

lan 123.

Poslodavac moe nov ano potraivanje prema zaposlenom naplatiti

obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnane odluke suda, usluajevima utvr enim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.

Na osnovu pravnosnane odluke suda i u slu ajevima utvr enimzakonom poslodavac moe zaposlenom da obustavi od zarade najvie do jednetre ine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije druk ije odreeno.

ID. POTRAIVANJA ZAPOSLENIH U SLUAJUSTEAJNOG POSTUPKA

lan 124.Pravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod poslodavca nad kojim

je pokrenut steajni postupak (u daljem tekstu: potraivanje), u skladu sa ovimzakonom, ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja ste ajnogpostupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju pravautvr ena ovim zakonom.

Prava iz stava 1. ovog lana ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom,ako nisu isplaena u skladu sa zakonom kojim se ure uje steajni postupak.

Ako su prava iz stava 1. ovog lana delimino isplaena u skladu sa

zakonom kojim se ureuje steajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razlikudo nivoa prava utvr enih po ovom zakonu.


32/71

- 32 -

lan 125.

Zaposleni ima pravo na isplatu :

1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbogprivremene spreenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bioduan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet mesecipre pokretanja ste ajnog postupka;

2) naknade tete za neiskori eni godinji odmor krivicomposlodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je pokrenut steajni postupak, ako je topravo imao pre pokretanja steajnog postupka;

3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj jepokrenut steajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre pokretanja steajnogpostupka;

4) naknade tete na osnovu odluke suda donete u kalendarskojgodini u kojoj je pokrenut steajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnogoboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnana pre pokretanja ste ajnog postupka.

Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje za isplate iz stava 1. ta ka 1) ovog lana, u skladu sa propisima oobaveznom socijalnom osiguranju.

lan 126.

Zarada i naknada zarade iz lana 125. stav 1. ta ka 1) ovog zakonaisplauje se u visini minimalne zarade.

Naknada tete za neiskori eni godinji odmor iz lana 125. stav 1.taka 2) ovog zakona isplauje se u visini minimalne zarade.

Otpremnina zbog odlaska u penziju iz lana 125. stav 1. ta ka 3) ovogzakona isplauje se u visini tri prosene zarade u privredi Republike.

Naknada tete iz lana 125. stav 1. ta ka 4) ovog zakona isplauje seu visini naknade utvr ene odlukom suda.

Osnivanje Fonda solidarnosti

lan 127.

Za ostvarivanje prava iz lana 125. ovog zakona osniva se Fondsolidarnosti (u daljem tekstu: Fond).

Delatnost Fonda je obezbe ivanje i isplata potraivanja u skladu saovim zakonom.

Fond ima svojstvo pravnog lica i posluje kao javna sluba.

Sedite Fonda je u Beogradu.


33/71

- 33 -

lan 128.

Sredstva za osnivanje i po etak rada Fonda obezbe uju se u budetuRepublike Srbije.

Fond poinje sa radom danom upisa u registar, u skladu sa zakonom.

Organi Fonda

lan 129.

Organi Fonda su:

1) upravni odbor;2) nadzorni odbor;3) direktor.

lan 130.

Upravni odbor Fonda ima est lanova, i to: dva predstavnika Vlade,dva predstavnika reprezentativnih sindikata i dva predstavnika reprezentativnihudruenja poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije.

Svaki lan upravnog odbora Fonda ima svog zamenika koji gazamenjuje u sluaju odsutnosti.

lanove upravnog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada naperiod od etiri godine, i to:

1) predstavnike Vlade na predlog ministra;2) predstavnike sindikata i udruenja poslodavaca, na predlog

reprezentativnih sindikata, odnosno reprezentativnih udruenja poslodavaca, lanovaSocijalno-ekonomskog saveta.

Upravni odbor iz reda svojih lanova bira predsednika i zamenikapredsednika upravnog odbora.

lan 131.

Na in rada, kao i druga pitanja od znaaja za rad upravnog odbora,ureuju se statutom i optim aktom Fonda.

lan 132.

Upravni odbor:

1) donosi statut i druge opte akte Fonda, ako ovim zakonom nijedruk ije odreeno;

2) donosi finansijski plan i usvaja godinji obraun Fonda;3) imenuje direktora Fonda;4) obavlja druge poslove utvr ene ovim zakonom i statutom Fonda.


34/71

- 34 -

Vlada daje saglasnost na statut Fonda, finansijski plan i godinjiobraun Fonda i odluku o imenovanju direktora Fonda.

Upravni odbor podnosi izvetaj o poslovanju Fonda Vladi najkasnijedo 31. marta tekue godine za prethodnu godinu.

lan 133.

Nadzorni odbor Fonda ima tri lana, i to: jednog predstavnika Vlade, jednog predstavnika reprezentativnih sindikata i jednog predstavnika reprezentativnihudruenja poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije.

Svaki lan nadzornog odbora Fonda ima svog zamenika, koji gazamenjuje u sluaju odsutnosti.

lanove nadzornog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vladana period od etiri godine, i to:

1) predstavnika Vlade na predlog ministra;2) predstavnike sindikata i udruenja poslodavaca, na predlog

reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruenja poslodavaca, lanovaSocijalno-ekonomskog saveta.

Nadzorni odbor iz reda svojih lanova bira predsednika i zamenikapredsednika nadzornog odbora.

lan 134.

Nadzorni odbor:

1) vri nadzor nad finansijskim poslovanjem Fonda;2) vri uvid u sprovoenje zakona i drugih propisa u vezi sa

finansijskim poslovanjem Fonda;3) vri uvid u sprovoenje odluka upravnog odbora;4) obavlja i druge poslove utvr ene ovim zakonom i statutom Fonda.Nadzorni odbor podnosi izvetaj o finansijskom poslovanju Fonda

Vladi najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu.

lan 135.Direktor Fonda:

1) organizuje rad i poslovanje u Fondu i odgovara za zakonitost radau Fondu;

2) predstavlja i zastupa Fond;3) izvrava odluke upravnog odbora Fonda;4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Fondu, uz

saglasnost Vlade;

5) rukovodi radom zaposlenih u Fondu;6) vri i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom Fonda.


35/71

- 35 -

lan 136.

Administrativno-strune poslove za Fond obavljaju zaposleni u Fondu.

Na zaposlene iz stava 1. ovog lana primenjuju se propisi o radnimodnosima u dravnim organima.

Finansiranje Fonda

lan 137.

Prihodi Fonda su sredstva iz budeta Republike Srbije i drugih izvorau skladu sa zakonom.

Sredstva Fonda koriste se u skladu sa ovim zakonom.

lan 138.

Ako se godinjim obraunom prihoda i rashoda Fonda utvrdi da suukupno ostvareni prihodi Fonda ve i od ostvarenih rashoda, razlika sredstavauplauje se na ra un budeta Republike Srbije i rasporeuje za sprovoenjeprograma aktivne politike zapoljavanja.

Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih

lan 139.

Postupak za ostvarivanje prava iz lana 125. ovog zakona pokre e sena zahtev zaposlenog (u daljem tekstu: zahtev).

Zahtev se podnosi Fondu u roku od 15 dana od dana dostavljanjapravnosnane odluke kojom je utvr eno pravo na potraivanje, u skladu sa zakonomkojim se ureuje steajni postupak.

lan 140.

Zahtev se podnosi na posebnom obrascu.

Uz zahtev zaposleni dostavlja:

1) ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, alice kome je prestao radni odnos - akt kojim je prestao radni odnos;

2) akt kojim je utvr eno pravo na potraivanje iz lana 125. stav 1.taka 1) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se ure uje steajni postupak;

3) dokaze o postojanju potraivanja iz lana 125. stav 1. ta . 2) - 4)ovog zakona.

Sadraj obrasca iz stava 1. ovog lana i ostalu dokumentaciju kojuzaposleni treba da dostavi propisuje ministar.


36/71

- 36 -

lan 141.

Steajni upravnik, poslodavac i zaposleni duni su da na zahtevFonda, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave sve podatke koji su odznaaja za donoenje reenja iz lana 142. ovog zakona.

lan 142.

Upravni odbor Fonda odluuje o zahtevu reenjem.

Protiv reenja moe se podneti alba u roku od osam dana od danadostavljanja reenja.

O albi protiv reenja odluuje ministar, u roku od 30 dana od danapodnoenja albe.

Reenje ministra je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni

spor.

lan 143.

Prava zaposlenog na potraivanja utvr ena u lanu 125. ovog zakonaneotu iva su, lina i materijalna.

lan 144.

Zaposleni gubi pravo iz lana 125. ovog zakona:

1) ako mu je potraivanje iz lana 125. ovog zakona ispla enonajmanje u visini i za vreme odreeno ovim zakonom, pre izvrenja reenja iz lana142. ovog zakona;

2) ako je dao neistinite podatke u vezi sa ispunjavanjem uslova zaostvarivanje prava;

3) ako nije podneo zahtev u roku iz lana 139. st. 2. i 3. ovog zakona.

Povraaj neopravdano dobijenih sredstava

lan 145.

Fond je duan da od zaposlenog zahteva povra aj sredstava,isplaenih u skladu sa l. 125. i 126. ovog zakona, uveanih za zakonsku zateznukamatu i trokove postupka, ako su prava ste ena na osnovu neistinitih i netanihpodataka, odnosno ako zaposleni nije obavestio Fond o injenicama koje utiu nasticanje i ostvarivanje prava utvr enih ovim zakonom - u roku od godinu dana oddana saznanja o injenicama koje su osnov za povraaj sredstava.

Zaposleni je duan da u roku od 30 dana od dana dostavljanjazahteva za povra aj sredstava izvri povraaj na iro raun Fonda.


37/71

- 37 -

Nadzor nad zakonito u rada

lan 146.

Nadzor nad zakonitou rada Fonda vri ministarstvo nadleno za rad(u daljem tekstu: ministarstvo).

D. PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA

lan 147.

U sluaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladusa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opti akt isve ugovore o radu koji vae na dan promene poslodavca.

lan 148.Poslodavac prethodnik duan je da poslodavca sledbenika potpuno i

istinito obavesti o pravima i obavezama iz opteg akta i ugovora o radu koji seprenose.

lan 149.

Poslodavac prethodnik duan je da o prenoenju ugovora o radu naposlodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene iji se ugovor o raduprenosi.

Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku odpet radnih dana od dana dostavljanja obavetenja iz stava 1. ovog lana, poslodavacprethodnik moe zaposlenom da otkae ugovor o radu.

lan 150.

Poslodavac sledbenik duan je da primenjuje opti akt poslodavcaprethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako preisteka tog roka:

1) istekne vreme na koje je zakljuen kolektivni ugovor kodposlodavca prethodnika;

2) kod poslodavca sledbenika bude zakljuen novi kolektivni ugovor.

lan 151.

Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik duni su da najmanje15 dana pre promene poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavcao:

1) datumu ili predloenom datumu promene poslodavca;2) razlozima za promenu poslodavca;3) pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene

poslodavca na poloaj zaposlenih i merama za njihovo ublaavanje.


38/71

- 38 -

Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik duni su da, najmanje15 dana pre promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom,preduzmu mere u cilju ublaavanja socijalno-ekonomskih posledica na poloajzaposlenih .

Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleniimaju pravo da budu neposredno obaveteni o okolnostima iz stava 1. ovog lana.

lan 152.

Odredbe l. 147-151. ovog zakona primenjuju se i u sluaju promenevlasnitva nad kapitalom privrednog drutva ili drugog pravnog lica.

DI. VIAK ZAPOSLENIH

lan 153.Poslodavac je duan da donese program reavanja vika zaposlenih

(u daljem tekstu: program), ako utvrdi da e zbog tehnolokih, ekonomskih iliorganizacionih promena u okviru perioda od 30 dana do i do prestanka potrebe zaradom zaposlenih na neodre eno vreme, i to za najmanje:

1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu vie od20, a manje od 100 zaposlenih na neodre eno vreme;

2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosunajmanje 100, a najvie 300 zaposlenih na neodre eno vreme;

3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko300 zaposlenih na neodre eno vreme.Program je duan da donese i poslodavac koji utvrdi da e do i do

prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, izrazloga navedenih u stavu 1. ovog lana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kodposlodavca.

lan 154.

Poslodavac je duan da, pre donoenja programa, u saradnji sareprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republikom organizacijom nadlenomza zapoljavanje, preduzme odgovaraju e mere za novo zapoljavanje vikazaposlenih.

lan 155.

Program naro ito sadri:

1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta osiguranja

zaposlenih koji su viak i poslove koje obavljaju;4) kriterijume za utvr ivanje vika zaposlenih;


39/71

- 39 -

5) mere za zapoljavanje: premetaj na druge poslove, rad koddrugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali nekrae od polovine punog radnog vremena i druge mere;

6) sredstva za reavanje socijalno-ekonomskog poloaja vikazaposlenih;

7) rok u kome e biti otkazan ugovor o radu.Poslodavac je duan da predlog programa dostavi sindikatu iz lana

154. ovog zakona i republikoj organizaciji nadlenoj za zapoljavanje, najkasnijeosam dana od dana utvr ivanja predloga programa, radi davanja miljenja.

Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nijeobrazovan upravni odbor - direktor, odnosno preduzetnik.

lan 156.

Sindikat iz lana 154. ovog zakona duan je da dostavi miljenje napredlog programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa.

Republika organizacija nadlena za zapoljavanje duna je da, uroku iz stava 1. ovog lana, dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spre e ilina najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbediprekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapoljavanje i druge mere za novozapoljavanje vika zaposlenih.

Poslodavac je duan da razmotri i uzme u obzir predloge republikeorganizacije nadlene za zapoljavanje i miljenje sindikata, i da ih obavesti o svomstavu u roku od osam dana.

lan 157.

Kriterijum za utvr ivanje vika zaposlenih ne moe da budeodsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene spre enosti za rad, trudnoe,porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

lan 158.

Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu lana179. taka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvr enoj optim

aktom ili ugovorom o radu.Otpremnina ne moe biti nia od tre ine zarade zaposlenog za svaku

navrenu godinu rada u radnom odnosu.

lan 159.

Zaradom u smislu lana 158. ovog zakona smatra se prose namese na zarada zaposlenog ispla ena za poslednja tri meseca koja prethodemesecu u kojem se ispla uje otpremnina.


40/71

- 40 -

lan 160.

Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz lana 158.ovog zakona otkae ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radomostvaruje pravo na novanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje izdravstvenu zatitu, u skladu sa propisima o zapoljavanju.

DII. KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE

lan 161.

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moeda radi u svoje ime i za svoj raun, kao i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikoglica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu:zabrana konkurencije).

Zabrana konkurencije moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi dazaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno vana tehnoloka znanja,irok krug poslovnih partnera ili da doe do saznanja vanih poslovnih informacija itajni.

Optim aktom i ugovorom o radu utvr uje se i teritorijalno vaenjezabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi.

Ako zaposleni prekri zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo daod zaposlenog zahteva naknadu tete.

lan 162.Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove

zabrane konkurencije u smislu lana 161. ovog zakona po prestanku radnog odnosa,u roku koji ne moe da bude dui od dve godine po prestanku radnog odnosa.

Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog lana moe se ugovoriti ako seposlodavac ugovorom o radu obavee da e zaposlenom isplatiti novanu naknadu uugovorenoj visini.

DIII. NAKNADA TETE

lan 163.

Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi s radom,namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoranza deo tete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi deotete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni itetu nakna uju u jednakim delovima.


41/71

- 41 -

Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom saumiljajem, za tetu odgovaraju solidarno.

Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko jetetu prouzrokovao i kako se naknauje - utvr uje poslodavac, u skladu sa optimaktom, odnosno ugovorom o radu.

Ako se naknada tete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog lana, o naknadi tete odlu uje nadleni sud.

Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjomnepanjom prouzrokovao tetu treem licu, a koju je naknadio poslodavac, duan jeda poslodavcu naknadi iznos ispla ene tete.

lan 164.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom,poslodavac je duan da mu naknadi tetu, u skladu sa zakonom i optim aktom.

DIV. UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA

lan 165.

Zaposleni moe da bude privremeno udaljen sa rada:

1) ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog delau injenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je u inio povredu radne obaveze kojaugroava imovinu vee vrednosti utvr ene optim aktom ili ugovorom o radu;

2) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno krenja radnediscipline, ili ponaanje zaposlenog takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavcapre isteka roka iz lana 180. stav 1. i lana 181. stav 2. ovog zakona.

lan 166.

Zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje se sa rada od prvog danapritvora, dok pritvor traje.

lan 167.

Udaljenje iz lana 165. ovog zakona moe da traje najdue trimeseca, a po isteku tog perioda poslodavac je duan da zaposlenog vrati na rad ilida mu otkae ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz lana 179. ta . 2) -4) ovog zakona.

lan 168.

Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu l. 165.i 166. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne etvrtine, aako izdrava porodicu u visini jedne tre ine osnovne zarade.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislulana 166. ovog zakona ispla uje se na teret organa koji je odredio pritvor.


42/71


43/71

- 43 -

lan 172.

Uz ponudu za zaklju ivanje aneksa ugovora poslodavac je duan dazaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposlenitreba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjemponude.

Zaposleni je duan da se izjasni o ponudi za zaklju ivanje aneksaugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne moe biti kra i od osam radnih dana.

Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaklju ivanje aneksaugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog lana.

Ako zaposleni prihvati ponudu za zaklju ivanje aneksa ugovora,zadrava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

2. Premetaj u drugo mesto rada

lan 173.

Zaposleni moe da bude premeten u drugo mesto rada:

1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja umestima van sedita poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;

2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u kojese premeta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz kojiomoguava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbe ena naknadatrokova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju.

Zaposleni moe da bude premeten u drugo mesto rada vansluajeva iz stava 1. ovog lana samo uz svoj pristanak.

3. Upu ivanje na rad kod drugog poslodavca

lan 174.

Zaposleni moe da bude privremeno upu en na rad kod drugogposlodavca na odgovaraju i posao ako je privremeno prestala potreba za njegovimradom, dat u zakup poslovni prostor ili zakljuen ugovor o poslovnoj saradnji, doktraju razlozi za njegovo upu ivanje, a najdue godinu dana.

Zaposleni moe, uz svoju saglasnost, u slu ajevima iz stava 1. ovog lana i u drugim sluajevima utvr enim optim aktom ili ugovorom o radu, da budeprivremeno upuen na rad kod drugog poslodavca i due od godinu dana, dok trajurazlozi za njegovo upu ivanje.

Zaposleni moe da bude privremeno upu en u smislu stava 1. ovoglana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz lana 173. stav 1. ta ka 2) ovogzakona.

Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upu en na rad zakljuujeugovor o radu na odreeno vreme.


44/71

- 44 -

Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava odprava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Po isteku roka na koji je upuen na rad kod drugog poslodavcazaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

DVI. PRESTANAK RADNOG ODNOSA

1. Razlozi za prestanak radnog odnosa

lan 175.

Radni odnos prestaje:

1) istekom roka za koji je zasnovan;

2) kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staaosiguranja, ako se poslodavac i zaposleni druk ije ne sporazumeju;3) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca;4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina

ivota;6) smr u zaposlenog;7) u drugim sluajevima utvr enim zakonom.

lan 176.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i voljeposlodavca:

1) ako je na na in propisan zakonom utvr eno da je kod zaposlenogdolo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnanog reenja outvr ivanju gubitka radne sposobnosti;

2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnanoj odlucisuda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja odre ene poslove, a ne moe da muse obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnane odluke;

3) ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sarada u trajanju duem od est meseci - danom stupanja na izdravanje kazne;4) ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u

trajanju duem od est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danompoetka primenjivanja te mere;

5) u sluaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

2. Sporazumni prestanak radnog odnosa

lan 177.

Radni odnos moe da prestane na osnovu pisanog sporazumaposlodavca i zaposlenog.


45/71

- 45 -

Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je duan da zaposlenogpisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za sluajnezaposlenosti.

3. Otkaz od strane zaposlenog

lan 178.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanomobliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnogodnosa.

Ako zaposleni otkae ugovor o radu zbog, od strane poslodavcau injene povrede obaveza utvr enih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu,zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slu aju da mu je nezakonitoprestao radni odnos.

4. Otkaz od strane poslodavca

lan 179.

Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za topostoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovoponaanje i potrebe poslodavca, i to:

1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema

potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;2) ako zaposleni svojom krivicom u ini povredu radne obaveze

utvr ene optim aktom ili ugovorom o radu;3) ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom

poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kodposlodavca;

4) ako zaposleni u ini krivino delo na radu ili u vezi sa radom;5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15

dana od dana isteka roka za nepla eno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa usmislu ovog zakona;

6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremenespreenosti za rad;

7) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u smislu lana 171. stav 1. ta . 1) - 4) ovog zakona;

8) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u vezi sa lanom 33. stav 1. taka 10) ovog zakona;

9) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promenaprestane potreba za obavljanjem odre enog posla ili doe do smanjenja obimaposla.


46/71


47/71

- 47 -

5. Postupak u slu aju otkaza

1) Rok zastarelosti

lan 184.

Otkaz ugovora o radu iz lana 179. ta . 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakonaposlodavac moe dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od est meseci od dananastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz lana 179. taka 4) ovog zakona poslodavacmoe dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvr enog zakonom zakrivino delo.

2) Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

lan 185.Ugovor o radu otkazuje se reenjem, u pisanom obliku, i obavezno

sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku.

Reenje mora da se dostavi zaposlenom li no, u prostorijamaposlodavca, odnosno na adresu prebivalita ili boravita zaposlenog.

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi reenje u smislustava 2. ovog lana, duan je da o tome sa ini pismenu beleku.

U sluaju iz stava 3. ovog lana reenje se objavljuje na oglasnoj tabliposlodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja reenja osimako ovim zakonom ili reenjem nije odreen drugi rok.

Zaposleni je duan da narednog dana od dana prijema reenja upisanom obliku obavesti poslodavca ako eli da spor reava pred arbitrom u smislulana 194. ovog zakona.

3) Obaveza isplate zarade i naknade zarade

lan 186.

Poslodavac je duan da zaposlenom, u slu aju prestanka radnogodnosa, isplati sve neispla ene zarade, naknade zarade i druga primanja koja jezaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa optim aktom iugovorom o radu.

Isplatu obaveza iz stava 1. ovog lana, poslodavac je duan da izvrinajkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.


48/71

- 48 -

6. Posebna zatita od otkaza ugovora o radu

lan 187.

Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi negedeteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne moezaposlenom da otkae ugovor o radu.

Zaposlenom iz stava 1. ovog lana koji je zasnovao radni odnos naodreeno vreme moe da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan.

lan 188.

Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi na in dastavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije igodinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sazakonom, optim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) lanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom inadzornom odboru poslodavca;

2) predsedniku sindikata kod poslodavca;3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog lana ne postupa u

skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, poslodavac moe da muotkae ugovor o radu.

Broj sindikalnih predstavnika koji uivaju zatitu u smislu stava 1.

taka 3) ovog

lana utvr

uje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumomsindikata sa poslodavcem, zavisno od broja lanova sindikata kod poslodavca.

Poslodavac moe uz saglasnost ministarstva da otkae ugovor o radupredstavniku zaposlenih iz stava 1. ovog lana, ako odbije ponueni posao u smislu lana 171. stav 1. ta ka 4) ovog zakona.

7. Otkazni rok i novana naknada

lan 189.

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato to ne ostvarujepotrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu lana179. taka 1) ovog zakona, ima pravo i dunost da ostane na radu u trajanju do 30dana, (u daljem tekstu: otkazni rok).

Otkazni rok po inje da tee narednog dana od dana dostavljanjareenja o otkazu ugovora o radu.

Trajanje otkaznog roka utvr uje se optim aktom i ugovorom o radu.

Zaposleni moe, u sporazumu sa nadlenim organom iz lana 192.ovog zakona, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim to mu se za tovreme obezbe uje naknada zarade u visini utvr enoj optim aktom i ugovorom oradu.


49/71

- 49 -

Ako je zaposleni pozvan na vojnu vebu, odnosno dosluenje vojnogroka do 30 dana, ili ako je postao privremeno spreen za rad u toku vremena za koje je duan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja inastavlja da tee po povratku sa vebe, odnosno vojnog roka ili po prestankuprivremene spreenosti za rad.

lan 190.

U sluaju otkaza iz lana 179. taka 1) ovog zakona, zaposlenomprestaje radni odnos isplatom novane naknade i to:

1) u visini jedne zarade - do dve godine neprekidnog rada kodposlodavca;

2) u visini dve zarade - od dve do 10 godina neprekidnog rada kodposlodavca;

3) u visini tri zarade - od 10 do 20 godina neprekidnog rada kodposlodavca;

4) u visini etiri zarade preko 20 godina neprekidnog rada kodposlodavca.

8. Nezakoniti otkaz

lan 191.

Ako sud donese pravnosnanu odluku kojom je utvr eno da je

zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad,ako to zahteva.

Pored vraanja na rad, poslodavac je duan da zaposlenom isplatinaknadu tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju pozakonu, optem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalnoosiguranje.

Naknada tete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvariopo osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

DVII. OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH

lan 192.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odluuje:

1) u pravnom licu - direktor ili zaposleni koga on ovlasti;2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili

zaposleni koga on ovlasti.Ovlaenje iz stava 1. ovog lana daje se u pisanom obliku.


50/71


51/71

- 51 -

DVIII. POSEBNE ODREDBE

1. Rad van radnog odnosa

1) Privremeni i povremeni poslovi

lan 197.

Poslodavac moe za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvida ne traju due od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaklju i ugovor oobavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

1) nezaposlenim licem;2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog

vremena;3)

korisnikom starosne penzije.Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

lan 198.

Poslodavac moe za obavljanje privremenih i povremenih poslova dazaklju i ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge i koje nijestarije od 30 godina.

2) Ugovor o delu

lan 199.Poslodavac moe sa odre enim licem da zaklju i ugovor o delu, radi

obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmetsamostalnu izradu ili opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odre enogfizikog ili intelektualnog posla.

Ugovor o delu moe da se zakljui i sa licem koje obavlja umetniku ilidrugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom.

Ugovor iz stava 2.

Documents

zakon-o-radu rs