Zakon o zatiti ivotne sredine

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 135/2004 i36/2009. Vidi: l. 102. Zakona - 36/2009-115. Vidi: l. 33.

Zakona - 72/2009-164. Vidi: Odluku US RS IUz broj198/2009 - 43/2011-88.

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1.

Ovim zakonom ureuje se integralni sistem zatite ivotne sredine kojim se obezbeuje ostvarivanjeprava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotnesredine u Republici Srbiji.+ Vidi:l. 74. Zakona - 36/2009-144.

Sistem zatite ivotne sredine

lan 2.

Sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za:

1) odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnihvrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia;

2) spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine.

Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ostvaruju se u skladu sa ovimzakonom i posebnim zakonom.

Znaenje izraza

lan 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ineokruenje, odnosno prostor i uslove za ivot;

2) kvalitet ivotne sredine jeste stanje ivotne sredine koje se iskazuje fizikim, hemijskim,biolokim, estetskim i drugim indikatorima;

3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine: vazduh, voda, zemljite, ume, geolokiresursi, biljni i ivotinjski svet;

4) zatieno prirodno dobro jeste ouvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta,biodiverziteta, predela, pejzaa i dr), koji ima trajni ekoloki, nauni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-

rekreativni, turistiki i drugi znaaj, zbog ega kao dobro od opteg interesa uiva posebnu zatitu;

5) javno prirodno dobro jeste ureeni ili neureeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha,vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, umskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupansvima;

6) geodiverzitet (geoloka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnihelemenata i oblika geoloke grae, geolokih struktura i procesa, geohronolokih jedinica, stena iminerala razliitog sastava i naina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru poduticajima unutranjih i spoljanjih geodinamikih inilaca tokom geolokog vremena;

7) biodiverzitet (bioloka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, meuvrstama i meu ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom,nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou;

8) registar izvora zagaivanja ivotne sredine jeste skup sistematizovanih podataka i informacijao vrstama, koliinama, nainu i mestu unoenja, isputanja ili odlaganja zagaujuih materija u gasovitom,tenom i vrstom agregatnom stanju ili isputanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujueg inejonizujueg zraenja) iz takastih, linijskih i povrinskih izvora zagaivanja u ivotnu sredinu;

9) aktivnost koja utie na ivotnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni iliprivremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u ivotnoj sredini, a odnosi se na:korienje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala;isputanje (emisiju) zagaujuih materija u vodu, vazduh ili zemljite; upravljanje otpadom i otpadnimvodama, hemikalijama i tetnim materijama; buku i vibracije; jonizujue i nejonizujue zraenje; udese;

10) postrojenje jeste stacionarna tehnika jedinica u kojoj se izvodi jedna ili vie aktivnosti koje suutvrene posebnim propisom i za iji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postojitehnika povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja moe proizvesti emisije izagaenja;

11) zagaivanje ivotne sredine jeste unoenje zagaujuih materija ili energije u ivotnu sredinu,izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitetivotne sredine i zdravlje ljudi;

12) kapacitet ivotne sredine jeste sposobnost ivotne sredine da prihvati odreenu koliinuzagaujuih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnojsredini;

13) ugroena ivotna sredina jeste odreeni deo prostora gde zagaenje ili rizik od zagaenjaprevazilazi kapacitet ivotne sredine;

14) zagaiva jeste pravno ili fiziko lice koje svojom aktivnou ili neaktivnou zagauje ivotnusredinu;

15) zagaujue materije jesu materije ije isputanje u ivotnu sredinu utie ili moe uticati na njenprirodni sastav, osobine i integritet;

16) optereenje ivotne sredine jeste pojedinani ili zbirni uticaj aktivnosti na ivotnu sredinu kojese moe izraziti kao ukupno (vie srodnih komponenti), zajedniko (vie raznorodnih komponenti),dozvoljeno (u okviru graninih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih graninih vrednosti)optereenje;

17) degradacija ivotne sredine jeste proces naruavanja kvaliteta ivotne sredine koji nastajeprirodnom ili ljudskom aktivnou ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzrokanaruavanja kvaliteta ili tete po ivotnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti;

18) emisija jeste isputanje i isticanje zagaujuih materija u gasovitom, tenom i vrstomagregatnom stanju ili emisije energije iz izvora zagaivanja u ivotnu sredinu;

19) nivo zagaujue materije jeste koncentracija zagaujue materije u ivotnoj sredini, kojom seizraava kvalitet ivotne sredine u odreenom vremenu i prostoru;

20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrenoj klasifikaciji otpada sa kojimvlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju tetne i opasne karakteristike;

22) najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju odreenihaktivnosti i nain njihovog obavljanja koji omoguava pogodniju primenu odreenih tehnika zazadovoljavanje graninih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spree ili gde to nije izvodljivo,smanje emisije i uticaj na ivotnu sredinu u celini;

23) rizik jeste odreeni nivo verovatnoe da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnostpo ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi;

24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj koji nastaje oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjemopasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi, skladitenju, odlaganju ilidugotrajnom neadekvatnom uvanju (u daljem tekstu: hemijski udes);

25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagaenja idalje degradacije ivotne sredine do nivoa koji je bezbedan za budue korienje lokacije ukljuujuiureenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;

26) javnost jeste jedno ili vie fizikih ili pravnih lica, njihova udruenja, organizacije ili grupe.

27) izvori zagaivanja ivotne sredine jesu lokacijski odreeni i prostorno ogranieni takasti,linijski i povrinski izvori zagaujuih materija i energije u ivotnu sredinu;

28) zainteresovana javnost jeste javnost na koju utie ili na koju moe uticati donoenje odlukenadlenog organa ili koja ima interesa u tome, ukljuujui i udruenja graana i drutvene organizacijekoje se bave zatitom ivotne sredine i koje su evidentirane kod nadlenog organa;

29) nadleni organ jeste organ odgovoran za sprovoenje obaveza u okviru ovlaenja utvrenihovim zakonom, i to:

- ministarstvo nadleno za poslove ivotne sredine;

- pokrajinski organ nadlean za poslove ivotne sredine;

- nadleni organ jedinice lokalne samouprave;

30) operater jeste svako fiziko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem,odnosno kompleksom ili ga kontrolie ili je ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblastitehnikog funkcionisanja postrojenja;

31) seveso postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se obavljaju aktivnosti u kojima jeprisutna ili moe biti prisutna opasna materija u jednakim ili veim koliinama od propisanih (udaljem tekstu: seveso postrojenje) jeste tehnika jedinica unutar kompleksa gde se opasne materijeproizvode, koriste, skladite ili se njima rukuje. Postrojenje ukljuuje svu opremu, zgrade, cevovode,maine, alate, interne koloseke i depoe, dokove, istovarna pristanita za postrojenja, pristane, skladitaili sline graevine, na vodi ili kopnu, a koje su nune za funkcionisanje postrojenja;

32) kompleks podrazumeva prostornu celinu pod kontrolom operatera, gde su opasne materijeprisutne u jednom ili vie postrojenja, ukljuujui pojedinanu ili zajedniku infrastrukturu, odnosnopojedinane ili zajednike aktivnosti;

33) zahtevi u pogledu kvaliteta ivotne sredine jesu skup uslova i zahteva koji moraju bitiispunjeni u odreeno vreme i na odreenom prostoru ili u pojedinim medijumima ivotne sredine, uskladu sa posebnim propisima.+ Vidi:l. 1. Zakona - 36/2009-144.

Subjekti sistema zatite ivotne sredine

lan 4.

Sistem zatite ivotne sredine, u okviru svojih ovlaenja, obezbeuju:

1) Republika Srbija;

2) autonomna pokrajina;

3) optina, odnosno grad (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave);

4) preduzea, druga domaa i strana pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne i drugedelatnosti koriste prirodne vrednosti, ugroavaju ili zagauju ivotnu sredinu (u daljem tekstu: pravna ifizika lica);

5) naune i strune organizacije i druge javne slube;

6) graanin, grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije.

Svi subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da uvaju i unapreuju ivotnu sredinu.+ Vidi:l. 74. Zakona - 36/2009-144.

Obaveze subjekata

lan 5.

U ostvarivanju sistema zatite ivotne sredine Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalnesamouprave, pravna i fizika lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promenitistanje i uslove u ivotnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sazakonom.

Pravna i fizika lica duna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno korienjeprirodnih bogatstava; uraunavanje trokova zatite ivotne sredine u okviru investicionih i proizvodnihtrokova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom.+ Vidi:l. 74. Zakona - 36/2009-144.

Jaanje svesti

lan 6.

Dravni organi, naune ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture idruge ustanove, kao i drugi oblici udruivanja, u okviru svojih delatnosti, podstiu, usmeravaju iobezbeuju jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine.

Jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine obezbeuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja,nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja, usavravanja u procesu rada, javnog informisanja ipopularizacije zatite ivotne sredine.

Udruenja graana

lan 7.

Udruenja graana u oblasti zatite ivotne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programezatite, tite svoja prava i interese u oblasti zatite ivotne sredine, predlau aktivnosti i mere zatite,uestvuju u postupku donoenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade nainformisanju o ivotnoj sredini.

Saradnja

lan 8.

Subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da meusobno sarauju, obezbeuju koordinaciju iusklaivanje u donoenju i sprovoenju odluka.

Republika Srbija ostvaruje saradnju u oblasti zatite ivotne sredine sa drugim dravama imeunarodnim organizacijama.+ Vidi:l. 74. Zakona - 36/2009-144.

Naela zatite ivotne sredine

lan 9.

Osnovna naela zatite ivotne sredine jesu:

1) Naelo integralnosti - dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalnesamouprave obezbeuju integraciju zatite i unapreivanja ivotne sredine u sve sektorske politikesprovoenjem meusobno usaglaenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola,tehnikih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zatite ivotnesredine.

2) Naelo prevencije i predostronosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nainda: prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnusredinu i zdravlje ljudi; smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji,distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii uticaj na ivotnu sredinu na samomizvoru zagaivanja.

Naelo predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i korienjem najboljihraspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.

Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera spreavanjadegradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili postojeih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu.

3) Naelo ouvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na nainkojima se obezbeuje ouvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zatienih prirodnih dobara ipredela.

Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu istalno unapreivanje kvaliteta.

Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovo dugoronoekonomino i razumno korienje, ukljuujui ograniavanje korienja stratekih ili retkih prirodnihresursa i supstituciju drugim raspoloivim resursima, kompozitnim ili vetakim materijalima.

4) Naelo odrivog razvoja - odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko-tehnolokih, ekonomskih idrutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonominosti i razumnosti koristeprirodne i stvorene vrednosti Republike Srbije sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredineza sadanje i budue generacije.

Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se obezbeuje usklaenostinteresa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog razvoja.

5) Naelo odgovornosti zagaivaa i njegovog pravnog sledbenika - pravno ili fiziko lice kojesvojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagaenja ivotne sredine odgovorno je uskladu sa zakonom.

Zagaiva je odgovoran za zagaivanje ivotne sredine i u sluaju likvidacije ili steaja preduzea ilidrugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.

Zagaiva ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagaenja i posledice direktnog iliindirektnog zagaenja ivotne sredine.

Promene vlasnitva preduzea i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno ukljuujuprocenu stanja ivotne sredine i odreivanje odgovornosti za zagaenje ivotne sredine, kao i namirenjedugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvreno zagaivanje i/ili tetu nanetu ivotnoj sredini.

6) Naelo "zagaiva plaa" - zagaiva plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine kada

svojim aktivnostima prouzrokuje ili moe prouzrokovati optereenje ivotne sredine, odnosno akoproizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadri tetne materije poivotnu sredinu.

Zagaiva, u skladu sa propisima, snosi ukupne trokove mera za spreavanje i smanjivanjezagaivanja koji ukljuuju trokove rizika po ivotnu sredinu i trokove uklanjanja tete nanete ivotnojsredini.

7) Naelo "korisnik plaa" - svako ko koristi prirodne vrednosti duan je da plati realnu cenu zanjihovo korienje i rekultivaciju prostora.

8) Naelo supsidijarne odgovornosti - dravni organi, u okviru svojih finansijskih mogunosti,otklanjaju posledice zagaivanja ivotne sredine i smanjenja tete u sluajevima kada je zagaivanepoznat, kao i kada teta potie usled zagaivanja ivotne sredine iz izvora van teritorije RepublikeSrbije.

9) Naelo primene podsticajnih mera - dravni organi, odnosno organi autonomne pokrajine,odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere ouvanja i odrivog upravljanjakapacitetom ivotne sredine, posebno smanjenjem korienja sirovina i energije i spreavanjem ilismanjenjem zagaivanja ivotne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izboromnajboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne zahteva prekomerne trokove i izboromproizvoda i usluga.

10) Naelo informisanja i uea javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu ivotnu sredinu svakoima pravo da bude obaveten o stanju ivotne sredine i da uestvuje u postupku donoenja odluka ijebi sprovoenje moglo da utie na ivotnu sredinu.

Podaci o stanju ivotne sredine su javni.

11) Naelo zatite prava na zdravu ivotnu sredinu i pristupa pravosuu - graanin ili grupegraana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu ivotnu sredinuostvaruju pred nadlenim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.+ Vidi:l. 74. Zakona - 36/2009-144.

Posebni zakoni

lan 10.

Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ureuju se ovim zakonom,posebnim zakonima i drugim propisima kojima se ureuje:

1) procena uticaja planova, programa i projekata na ivotnu sredinu;

2) integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja;

3) zatita prirode;

4) zatita vazduha, voda, zemljita, uma, geolokih resursa;

5) upravljanje hemikalijama;

6) upravljanje otpadom;

7) jonizujua i nejonizujua zraenja;

8) zatita od buke i vibracija i dr.

II. UPRAVLjANjE PRIRODNIM VREDNOSTIMA

1. Planiranje i korienje prirodnih vrednosti

Upravljanje prirodnim vrednostima

lan 11.

Upravljanje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem odrivog korienja i ouvanja njihovogkvaliteta i raznovrsnosti, u skladu sa uslovima i merama zatite ivotne sredine utvrenih ovim i posebnimzakonom.

Prirodne vrednosti su:

1) prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geoloke, hidroloke i bioloke vrednosti koji se,direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost;

2) zatiena prirodna dobra;

3) javna prirodna dobra.

Prirodne vrednosti mogu se davati na korienje u skladu sa uslovima i na nain utvren ovim iposebnim zakonom.

Strateki dokumenti

lan 12.

Odrivo korienje i zatita prirodnih vrednosti obezbeuju se u okviru Strategije prostornog razvojaRepublike Srbije i Nacionalne strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara.

Nacionalnu strategiju odrivog korienja prirodnih resursa i dobara (u daljem tekstu: Nacionalnastrategija), za period od najmanje deset godina, donosi Vlada.

Nacionalna strategija sadri, naroito:

1) naela odrivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima;

2) analizu stanja i dosadanjeg stepena istraenosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornomrasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu;

3) bilansne kategorije (prostorne i vremenske funkcije, koliine, kvalitet, ugroenost, obnovljivost,strateke rezerve i sl.) i predvianje trendova promene stanja;

4) nain vrednovanja i uslove odrivog korienja prirodnih resursa i dobara;

5) plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu stratekih prioriteta istraivanja i korienja prirodnihresursa;

6) ekoloko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili dobra;

7) uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa;

8) smernice za dalja istraivanja u oblasti pojedinanih prirodnih resursa i dobara i za potrebeplaniranja, odnosno donoenje planova i programa.

Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedinani prirodniresurs ili dobro koje donosi Vlada.

Na osnovu podataka i evidencija o izvrenju planova, programa i osnova, ministarstvo nadleno zaposlove ivotne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), u saradnji sa drugim nadlenim ministarstvima,jedanput u dve godine priprema izvetaj o realizaciji Nacionalne strategije i podnosi ga Vladi.

Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korienjem prirodnih bogatstavaznaajno ugroava prirodna ravnotea ekosistema Vlada moe, na predlog ministarstva nadlenog zazatitu ivotne sredine ili drugog ministarstava, privremeno ograniiti obim korienja prirodnih vrednostina odreenom podruju.

Nacionalna strategija objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

+ Vidi:l. 2. i 74. Zakona - 36/2009-144.

Planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

lan 13.

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadlenosti utvrenih ovim i posebnimzakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sastratekim dokumentima iz lana 12. ovog zakona i svojim specifinostima.

Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajednike programe iz stava 1. ovog lana.

Kontrola korienja i zatita

lan 14.

Kontrolu korienja i zatitu prirodnih resursa i dobara obezbeuju organi i organizacije RepublikeSrbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonima, anaroito:

1) sprovoenjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova;

2) primenom standarda, normativa i propisa o korienju i zatiti prirodnih resursa i dobara;

3) stratekom procenom uticaja na ivotnu sredinu planova, programa, osnova i drugih akata kojimase ureuje korienje prirodnih vrednosti i zatita ivotne sredine;

4) procenom uticaja projekata na ivotnu sredinu na svim nivoima istraivanja i eksploatacije;

5) integrisanim spreavanjem i kontrolom zagaivanja ivotne sredine;

6) usklaenim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti;

7) voenjem katastra korienja prirodnih bogatstava i dobara;

8) organizovanjem monitoringa korienja prirodnih resursa i dobara, stanja ivotne sredineprikupljanjem, objedinjavanjem i analizom podataka i kvantifikovanjem trendova.+ Vidi:l. 74. Zakona - 36/2009-144.

Saglasnost za korienje

lan 15.

Nadleni organ ne moe izdati odobrenje za korienje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti naprojekat koji sadri mere zatite i sanacije ivotne sredine.

Saglasnost iz stava 1. ovog lana daje Ministarstvo, kojom se utvruje ispunjenost uslova i meraodrivog korienja prirodnih resursa, odnosno dobara i zatite ivotne sredine u toku i posle prestankaobavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadlenih strunih organizacija.+ Vidi:l. 3. Zakona - 36/2009-144.

+ Sudska praksa

Sanacija i remedijacija

+ Vidi:

l. 4. Zakona - 36/2009-144.

lan 16.

Pravno i fiziko lice koje degradira ivotnu sredinu duno je da izvri remedijaciju ili na drugi nainsanira degradiranu ivotnu sredinu, u skladu sa projektima sanacije i remedijacije.

Na projekte iz stava 1. ovog lana Ministarstvo daje saglasnost.

Ministar nadlean za poslove ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje metodologiju zaizradu projekata sanacije i remedijacije, osim za projekte eksploatacije mineralnih sirovina koji suureeni posebnim propisima.+ Vidi:l. 4. Zakona - 36/2009-144.

Zatiena prirodna dobra

lan 17.

Zatiena prirodna dobra koriste se i unapreuju na nain koji omoguava njihovo trajno ouvanje iunapreivanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita prirode.

U zatienom prirodnom dobru ne mogu se obavljati aktivnosti kojima se ugroava kapacitet ivotnesredine, prirodna ravnotea, biodiverzitet, hidrografske, geomorfoloke, geoloke, kulturne i pejzanevrednosti ili na bilo koji nain degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra.

Korienje i zatita javnih prirodnih dobara

lan 18.

Javna prirodna dobra, kao dobra od opteg interesa, koriste se na nain i pod uslovima kojima seomoguava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizikih, zdravstvenih ili estetskih vrednosti u skladu sapropisima.

Korienje prostora

lan 19.

Razvojnim i prostornim planom utvruju se zone izgradnje na odreenim lokacijama zavisno odkapaciteta ivotne sredine i stepena optereenja, kao i ciljeva izgradnje unutar odreenih delova na timlokacijama.

U pojedinim zonama u kojima je utvrena zatitna udaljenost ili podruje, dozvoljeno je obavljanjeaktivnosti na nain utvren posebnim propisima u skladu sa prirodom optereivanja ivotne sredine.

Javne zelene povrine

lan 20.

Javne zelene povrine u naseljenim mestima i predelima obuhvaenim prostornim i urbanistikimplanovima podiu se i odravaju na nain koji omoguava ouvanje i unapreivanje prirodnih i stvorenihvrednosti.

Ako se zbog izgradnje objekta unite javne zelene povrine, one se moraju nadoknaditi pod uslovimai na nain koji odreuje jedinica lokalne samouprave.

Opti uslovi zatite, nain podizanja i odravanja, obnove unitenih javnih zelenih povrina i voenjapodataka o javnim zelenim povrinama ureuju se posebnim zakonom.

2. Zatita prirodnih vrednosti

Integrisana zatita

lan 21.

Zatita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovoenjem mera za ouvanje njihovog kvaliteta, koliina irezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove meuzavisnosti i prirodne ravnotee u celini.

Zatita tla i zemljita

lan 22.

Zatita zemljinog prostora (zemljita) i njegovog odrivog korienja ostvaruje se merama sistemskogpraenja kvaliteta zemljita, praenjem indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljita, kao isprovoenjem remedijacionih programa za otklanjanje posledica kontaminacije i degradacije zemljinogprostora, bilo da se oni deavaju prirodno ili da su uzrokovani ljudskim aktivnostima.

Prilikom promene nosioca prava korienja zemljita, korisnik zemljita ije pravo korienjaprestaje, a ija delatnost je uticala, odnosno mogla da utie ili ometa prirodne funkcije zemljita, duan jeda izradi izvetaj o stanju zemljita.

Program sistemskog praenja kvaliteta zemljita, indikatore za ocenu rizika od degradacije zemljita imetodologiju za izradu remedijacionih programa iz stava 1. ovog lana propisuje Vlada.

Ministar propisuje sadrinu i metodologiju izrade izvetaja o stanju zemljita iz stava 2. ovog lana.+ Vidi:l. 5. Zakona - 36/2009-144.

Zatita voda

lan 23.

Vode se mogu koristiti i optereivati, a otpadne vode isputati u vode uz primenu odgovarajuegtretmana, na nain i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta ikoliine vode i koji ne umanjuje mogunost njihovog vienamenskog korienja.

Zatita i korienje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama preduzimanjem isprovoenjem mera za ouvanje povrinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i koliina, kaoi zatitom u skladu sa posebnim zakonom.

Radi zatite i ouvanja koliina i kvaliteta podzemnih rezervi voda vre se detaljni istrani radovi, kao iizrada bilansa rezervi podzemnih voda.

Zatita voda ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog i kontrolnog praenja kvaliteta voda,smanjivanjem zagaivanja voda zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti ipreduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za njihovo preiavanje, kako bi sespreilo unoenje u vode opasnih, otpadnih i dugih tetnih materija, kao i praenjem uticaja zagaenihvoda na zdravlje ljudi, ivotinjski i biljni svet i ivotnu sredinu. Zatita voda obuhvata i zatitu voda oduticaja prekograninog zagaenja, tako da se obezbeuje ouvanje voda u celini.+ Vidi:l. 6. Zakona - 36/2009-144.

Zatita vazduha

lan 24.

Zatita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja kvaliteta vazduha,smanjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti ipreduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praenjem uticajazagaenog vazduha na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Mere zatite vazduha obezbeuju ouvanjeatmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obelejima.

Zatita i ouvanje uma

lan 25.

Radi zatite i unapreivanja umskih ekosistema umama se gazduje tako da se obezbeujeracionalno upravljanje umama, ouvanje genetskog fonda, poboljanje strukture i ostvarivanjeprioritetnih funkcija uma.

Dravni organi, vlasnici i korisnici uma duni su da preduzimaju potrebne mere za ouvanje i odrivokorienje uma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapreivanja, kao i kontrole i zatite uma usluaju prekograninog zagaivanja.

Ouvanje biosfere i zatita biodiverziteta

lan 26.

Ouvanje biosfere obuhvata zatitu organizama, njihovih zajednica i stanita, ukljuujui i ouvanjeprirodnih procesa i prirodne ravnotee unutar ekosistema, uz obezbeivanje njihove odrivosti.

Biodiverzitet i bioloki resursi tite se i koriste na nain koji omoguava njihov opstanak,raznovrsnost, obnavljanje i unapreivanje u sluaju naruenosti.

Zatita biodiverziteta, korienje biolokih resursa, genetiki modifikovanih organizama ibiotehnologije vri se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona, kao i obaveza preuzetihmeunarodnim ugovorima.

Zatita i korienje flore i faune

lan 27.

Radi zatite biodiverziteta i biolokih resursa, odnosno autohtonih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovorasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadleni organi i organizacije kontroliu unoenje i gajenje biljnih iivotinjskih vrsta stranog porekla.

Zabranjeno je uznemiravati, zlostavljati, ozleivati i unitavati divlju faunu i razarati njena stanita.

Zabranjeno je unitavati, kidati ili na drugi nain pustoiti divlju floru, odnosno unitavati i razaratinjena stanita.

Odreene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu se sakupljati i stavljati upromet na nain i pod uslovima utvrenim u dozvoli koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenommiljenju organizacije nadlene za zatitu prirode.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vri promet vrsta divlje flore i faune duno je da plaanaknadu.

Visina naknade iz stava 5. ovog lana utvruje se aktom o stavljanju pod kontrolu korienja iprometa divlje flore i faune koji donosi Vlada.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 6. ovog lana prihod su budeta Republike i koriste senamenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa ovim zakonom.

Promet ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune

lan 28.

Uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri sepod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena koliina ili broj primerakaugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune nee ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji, kao i poddrugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

Tranzit ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri se poduslovom da je izdata izvozna dozvola.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva prilae:

1) miljenje ovlaene naune i strune organizacije da se izvozom ugroenih i zatienih vrsta divljeflore i faune u traenoj koliini ili broju primeraka nee ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji;

2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe e se koristiti primerak vrste;

3) drugu propisanu dokumentaciju.

Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) odreuje naune istrune organizacije koje daju strune ocene da se izvozom ugroene i zatiene vrste divlje flore i fauneu traenoj koliini ili broju primeraka nee ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji.

Ministar blie propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog lana, sadrinu iizgled dozvole.

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan nain.+ Vidi:l. 74. Zakona - 36/2009-144.

+ Sudska praksa

Opasne materije

lan 29.

Upravljanje opasnim materijama vri se pod uslovima i na nain kojim se obezbeuje smanjenje rizikaod njihovih opasnih svojstava po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i to u procesu proizvodnje, skladitenja,korienja i odlaganja.

Pravno i fiziko lice koje upravlja opasnim materijama duno je da planira, organizuje i preduzima svepotrebne preventivne, zatitne, sigurnosne i sanacione mere kojima se rizik po ivotnu sredinu i zdravljeljudi svodi na najmanju moguu meru.

Ministar, u saradnji sa ministrima nadlenim za zdravlje, bezbednost na radu, rudarstvo i energetiku iunutranje poslove propisuje blie uslove koje moraju da ispunjavaju skladita opasnih materija, kao iuputstvo o uslovima i nainu skladitenja opasnih materija.+ Vidi:l. 7. Zakona - 36/2009-144.

+ Sudska praksa

Upravljanje otpadom

lan 30.

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okvirusistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima ibrigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.

Vlasnik otpada duan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju spreavanja ili smanjenja

nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korienje otpada kaoenergenta, odnosno odlaganje otpada.

Zatita od buke i vibracija

lan 31.

Korisnik izvora buke moe stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uzprimenu propisanih mera zatite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja,ureaja, maina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku.

Zatita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se spreava i otklanja ugroavanjeivotne sredine od dejstva mehanikih, periodinih i pojedinanih potresa izazvanih ljudskom delatnou.

Zatita od zraenja

lan 32.

Zatita od zraenja sprovodi se primenom sistema mera kojima se spreava ugroavanje ivotnesredine i zdravlje ljudi od dejstva zraenja koja potiu iz jonizujuih i nejonizujuih izvora i otklanjajuposledice emisija koje izvori zraenja emituju ili mogu da emituju.

Pravno i fiziko lice moe proizvoditi, vriti promet i koristiti izvore jonizujuih i nejonizujuih zraenjapo propisanim uslovima i na propisan nain.

III. MERE I USLOVI ZATITE IVOTNE SREDINE

1. Preventivne mere

Planiranje i izgradnja

lan 33.

Ureenje prostora, korienje prirodnih resursa i dobara odreeno prostornim i urbanistikimplanovima i drugim planovima (planovi ureenja i osnove korienja poljoprivrednog zemljita, umske,vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapreenja ribarstva na ribarskim podrujima i drugiplanovi) zasniva se na obavezi da se:

1) prirodni resursi i dobra ouvaju i unapreuju i u najveoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi dase racionalno koriste;

1a) obezbedi ouvanje i odravanje znaajnih ili karakteristinih obeleja predela, unapreivanjepredela, njihovo ponovno uspostavljanje i stvaranje, a koja su od velikog znaaja za zatitu divlje flore ifaune i njihovih stanita;

2) obezbedi zatita i nesmetano ostvarivanje funkcija zatienih prirodnih dobara sa njihovomzatienom okolinom i u najveoj moguoj meri ouvaju stanita divljih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovezajednice;

3) obezbedi ouvanje izgraenog prostora;

4) obezbede uslovi za odmor i rekreaciju oveka;

5) odrede mere zatite ivotne sredine;

6) prikae postojee stanje po elementima iz ta. 1), 2), 3) i 4) ovog lana i planirano stanje samerama potrebnim da se planovi ostvare.

Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave uestvuje u postupku

pripreme i donoenja planova iz stava 1. ovog lana, na nain odreen zakonom.+ Vidi:l. 8. Zakona - 36/2009-144.

Prostorno i urbanistiko planiranje

lan 34.

U prostornim i urbanistikim planovima obezbedie se mere i uslovi zatite ivotne sredine, a naroito:

1) utvrivanje posebnih reima ouvanja i korienja podruja zatienih prirodnih dobara, izvoritavodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorita, uma, poljoprivrednog zemljita, javnih zelenihpovrina, rekreacionih podruja i banja;

2) odreivanje podruja ugroenih delova ivotne sredine (zagaena podruja, podruja ugroenaerozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna podruja i sl.) i utvrivanje mera zasanaciju ovih podruja;

2a) utvrivanje mera integrisane zatite i planiranja predela koje obuhvataju podruja izvan zatienihprirodnih dobara, radi ureenja dugorone koncepcije, namene i organizacije predela i usklaivanjavienamenskog korienja prostora koje ugroava predeo (poljoprivreda, umarstvo, vodoprivreda,rudarstvo, energetika, saobraaj, stanovanje, rekreacije i dr.);

2b) utvrivanje podruja u kojima e se dugorono sauvati odgovarajue udaljenosti izmeuobjekata u kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija u koliinama koje suvee od propisanih i stambenih podruja, javnih prostora, kao i podruja od posebnog znaaja, radizatite ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine;

3) utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine prema kojima e se koristiti prostor namenjeneksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vriti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata zapreradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata ijom izgradnjom ili korienjem semoe ugroziti ivotna sredina.

Uslove za obezbeenje mera iz stava 1. ovog lana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine,odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadlenog za pripremu i donoenje plana, a naosnovu uslova i miljenja nadlenih strunih organizacija.+ Vidi:l. 9. Zakona - 36/2009-144.

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu

lan 35.

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu vri se za strategije, planove, programe i osnove u oblastiprostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva,energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma,infrastrukturnih sistema, zatite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i ivotinjskog sveta i njihovih stanita idr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove.

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu mora biti usklaena sa drugim procenama uticaja naivotnu sredinu, kao i sa planovima i programima zatite ivotne sredine i vri se u skladu sa postupkompropisanim posebnim zakonom.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dunosti,odreuje vrste planova i programa za koje se izrauje strateka procena uticaja.+ Vidi:l. 10. Zakona - 36/2009-144.

Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu

lan 36.

Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu vri se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru,ukljuujui promene tehnologije, rekonstrukciju, proirenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogudovesti do znaajnog zagaivanja ivotne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.

Procena uticaja vri se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraaja, turizma,poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede, upravljanja otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za projektekoji se planiraju na zatienom prirodnom dobru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.

Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu je sastavni deo tehnike dokumentacije bez koje se nemoe pristupiti izvoenju projekta i vri se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakononom.+ Vidi:l. 11. Zakona - 36/2009-144.

Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja

lan 37.

Za rad novih i postojeih postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi iivotnu sredinu ili materijalna dobra pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeuje spreavanje ikontrola zagaivanja ivotne sredine.

Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanjaod znaaja za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine ureuju se posebnimzakonom.+ Vidi:l. 12. Zakona - 36/2009-144.

Procena opasnosti od udesa

lan 38.

Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutnaili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija u propisanim koliinama, duan je da preduzme sveneophodne mere za spreavanje hemijskog udesa i ograniavanja uticaja tog udesa na ivot i zdravljeljudi i ivotnu sredinu u cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom, u skladu sa ovim zakonom.+ Vidi:l. 13. Zakona - 36/2009-144.

2. Uslovi zatite ivotne sredine

2.1. Zahtevi u pogledu kvaliteta ivotne sredine i zahtevi u pogledu emisija

+ Vidi:l. 14. Zakona - 36/2009-144.

Granine vrednosti

lan 39.

U Republici Srbiji utvruju se zahtevi u pogledu kvaliteta ivotne sredine, odnosno granine vrednostinivoa zagaujuih materija, buke, zraenja i energije i granine vrednosti njihovih emisija u vazduh, vodui zemljite, ukljuujui i emisiju iz mobilnih izvora zagaivanja.

Jedinstveni normativi utvruju se radi: kontrole kvaliteta vazduha, voda, zemljita, postupanja saotpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom, nivoabuke i vibracija i dr.

Granine vrednosti iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada u skladu sa posebnim propisima.+ Vidi:l. 15. Zakona - 36/2009-144.

Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti

lan 40.

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vri se ako su ispunjeni propisani zahtevi emisije inivoa zagaujuih materija u medijumima ivotne sredine, opreme i ureaja kojima se smanjuje ilispreava emisija zagaujuih materija ili energije i obezbeuje njeno ouvanje, odnosno ako supreduzete druge mere i radnje za obezbeivanje propisanih uslova zatite ivotne sredine.

Zagaujue i opasne materije, otpadne vode ili energija isputaju se u vazduh, vodu i zemljite napropisan nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graninihvrednosti.

Prevozna sredstava koja se proizvode i/ili putaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogleduemisije za mobilne izvore zagaivanja.+ Vidi:l. 16. Zakona - 36/2009-144.

Ogranienje radi postizanja zahteva

+ Vidi:l. 17. Zakona - 36/2009-144.

lan 41.

Radi postepenog ispunjavanja zahteva u pogledu emisija i nivoa zagaujuih materija u medijumimaivotne sredine iz lana 39. ovog zakona i ouvanja prirodnih vrednosti, Vlada moe, na odreenovreme, ograniiti rad postrojenja i obavljanje aktivnosti na odreenom podruju.

Vreme na koje Vlada utvruje ogranienja iz stava 1. ovog lana odreuje se u skladu sa propisanimgraninim vrednostima i Nacionalnim programom zatite ivotne sredine.+ Vidi:l. 17. Zakona - 36/2009-144.

Upozorenje javnosti

lan 42.

Ministarstvo obavetava javnost i donosi akt o uvoenju posebnih mera u sluajevima neposredneopasnosti ili prekoraenja propisanih graninih vrednosti zagaenja.

Ministar propisuje kriterijume za donoenje akta iz stava 1. ovog lana i nain upozorenja javnosti.

Organ jedinice lokalne samouprave donosi akt o uvoenju posebnih mera u sluaju iz stava 1. ovoglana ako je zagaenje ogranieno na teritoriji jedinice lokalne samouprave i nema uticaja na irepodruje.

Status ugroene ivotne sredine

lan 43.

Vlada utvruje kriterijume za odreivanje statusa ugroene ivotne sredine i za utvrivanje prioritetaza sanaciju i remedijaciju.

Na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog lana, status ugroene ivotne sredine i prioritete za sanaciju iremedijaciju za podruje od znaaja za Republiku Srbiju odreuje Ministarstvo, uz pribavljeno miljenjedrugih nadlenih organa, a za podruje od lokalnog znaaja odreuje jedinica lokalne samouprave.

Jedinica lokalne samouprave je duna da pribavi prethodnu saglasnost Ministarstva na predlog aktakojim se odreuje status ugroene ivotne sredine i prioriteti za sanaciju i remedijaciju za podruja odlokalnog znaaja, a za podruja od lokalnog znaaja na teritoriji autonomne pokrajine, saglasnostnadlenog organa autonomne pokrajine.+ Vidi:l. 18. Zakona - 36/2009-144.

2.2. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine

Ukljuivanje u sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine

lan 44.

U Republici Srbiji primenjuju se domai i meunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju iregistraciju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.

Pravno i fiziko lice moe sertifikovati sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema SRPS-ISO14001, u skladu sa zakonom.

Pravno i fiziko lice moe registrovati sertifikovan sistem upravljanja zatitom ivotne sredine radiukljuivanja u sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), uskladu sa ovim zakonom.+ Vidi:l. 19. i 74. Zakona - 36/2009-144.

Zahtev za registraciju u sistem EMAS

lan 45.

U sistem EMAS mogu se ukljuiti pravna i fizika lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahtevesistema upravljanja zatitom ivotne sredine koji se odnose na utvrivanje i voenje politike, planiranje,sprovoenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapreivanje.

Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine i registracije usistem EMAS pravno i fiziko lice duno je da izradi izvetaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga naivotnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglaenosti sistema upravljanja koju vri proveriva.

Registracija u sistem EMAS vri se na osnovu zahteva pravnog i fizikog lica koji se podnosiMinistarstvu.

Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilae se:

1) izjava pravnog i fizikog lica za ukljuivanje u sistem EMAS sa propisanom sadrinom;

2) potvrda akreditovanog EMAS verifikatora o tanosti navoda datih u izjavi pravnog i fizikog lica oispunjenosti uslova zatite ivotne sredine za ukljuivanje u sistem EMAS.

Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovuinspekcijske kontrole o primeni propisa o zatiti ivotne sredine.

Blie uslove za podnoenje zahteva iz stava 4. ovog lana, kao i obrazac zahteva propisuje ministar.

Pravno i fiziko lice plaa naknadu za upis u registar.

Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.

Upis u registar vri se na period od tri godine i moe se produiti na zahtev pravnog i fizikog lica.

Zahtev za produenje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upisizvren.

Provera ispunjenosti uslova pravnog i fizikog lica upisanog u registar vri se jednom godinje.+ Vidi:l. 20. Zakona - 36/2009-144.

Akreditacija

lan 46.

Akreditacija EMAS verifikatora i kontrola njihovih aktivnosti vri se u skladu sa zakonom i drugimpropisima kojima se ureuje akreditacija.

Akreditovani EMAS verifikator proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizika licakoja se ukljuuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.+ Vidi:l. 21. Zakona - 36/2009-144.

Registri sistema EMAS

lan 47.

Ministarstvo vodi registar pravnih i fizikih lica ukljuenih u sistem EMAS.

Podaci iz registra EMAS su javni.

Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih verifikatora sistema EMAS, duno je da najmanjejednom meseno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra, a na zahtev Ministarstva dostavlja i podatkeu vezi sa postupkom akreditacije EMAS verifikatora.

Na zahtev Ministarstva akreditovani EMAS verifikator dostavlja podatke o rezultatima proveravanjasistema EMAS u pravnom i fizikom licu.

Ministarstvo obezbeuje zatitu podataka iz st. 3. i 4. ovog lana koji predstavljaju poslovnu tajnu.

Ministar propisuje sadrinu, izgled i nain voenja registra iz stava 1. ovog lana.+ Vidi:l. 22. Zakona - 36/2009-144.

Odbijanje upisa i brisanje iz registra

lan 48.

Ministarstvo e odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fiziko lice ne ispunjava uslove zaukljuenje u sistem EMAS.

Iz registra sistema EMAS brie se pravno i fiziko lice:

1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produenje registracije sa popunjenom izjavom,obrascem registracije i dokazom o uplaenoj naknadi;

2) ako se utvrdi da pravno i fiziko lice ne ispunjava jedan ili vie uslova za registraciju;

3) ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izvetaj o kontroli rada akreditovanogocenjivaa EMAS.

Ministarstvo moe u sluaju iz stava 2. ovog lana odluiti da registraciju pravnog i fizikog licasuspenduje na odreeno vreme do ispunjenja uslova za registraciju.

Znak EMAS

lan 49.

Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizika lica koja su registrovana u sistem EMAS usluajevima i na nain utvren u skladu sa zakonom.

Ovlaenje za donoenje propisa

lan 50.

Ministar propisuje:

1) zahteve za uspostavljanje i sprovoenje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine;

2) sadrinu izvetaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu sredinu;

3) sadrinu izjave za ukljuivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti;

4) nain provere sistema EMAS unutar pravnog i fizikog lica i sadraj izvetaja ocenjivaa;

5) sadrinu, izgled i upotrebu znaka EMAS.

2.3. Zahtevi kvaliteta za proizvode, procese i usluge

+ Vidi:l. 23. Zakona - 36/2009-144.

Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine

lan 51.

Na teritoriji Republike Srbije moe se primenjivati domaa ili uvezena tehnologija ili proces, odnosnoproizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju zahteve u pogledu ivotne sredine, odnosnozahteve kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjenau zemlji izvozniku.

Ministarstvo moe, u sluaju sumnje, naloiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ilisirovina iz stava 1. ovog lana oceni u odnosu na tetan uticaj na ivotnu sredinu i kada je snabdevenpropisanom ispravom.

Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2. ovog lana daje, u rokuod 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana struna organizacija ili struna lica za pojedineoblasti.

Ureaji koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje nisu propisani domaistandardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlaena strunaorganizacija.

Ministarstvo moe zabraniti proizvodnju i promet odreenih proizvoda i vrenje odreenih aktivnosti,na odreeno vreme ili na delu teritorije Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, odnosnojedinice lokalne samouprave radi spreavanja ugroavanja ivotne sredine ili zdravlja ljudi.+ Vidi:l. 24. i 74. Zakona - 36/2009-144.

Upozorenje na deklaraciji

lan 52.

Proizvoa ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori nazagaenje ivotne sredine i tetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ilimoe uzrokovati.

Upozorenje mora sadrati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sastojcima i njegovimpakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa vaeim standardima i propisima zarukovanje.

Ekoloki znak

lan 53.

Ekoloki znak utvruje se za proizvode namenjene optoj potronji, izuzev proizvoda za ishranu,poljoprivrednih i drugih proizvoda dobijenih u skladu sa propisima kojima se regulie organskaproizvodnja, proizvodnja pia, proizvodnja farmaceutskih proizvoda i medicinske opreme koji uporeenju sa slinim proizvodima manje zagauju ivotnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu, prometu,potronji i odlaganju ili su dobijeni reciklaom otpada.

Ekoloki znak utvruje se i za proizvode i usluge koji manje zagauju ivotnu sredinu.

Za proizvode ili usluge pravno ili fiziko lice moe dobiti pravo na korienje ekolokog znaka ako senjihovom proizvodnjom, odnosno pruanjem smanjuje:

1) potronja energetskih resursa;

2) emisija tetnih i opasnih materija;

3) proizvodnja otpada;

4) potronja prirodnih resursa i dr.

Ministar propisuje blie uslove kriterijume i postupak za dobijanje prava na korienje ekolokogznaka, elemente, izgled i nain upotrebe ekolokog znaka za proizvode i usluge.+ Vidi:l. 25. Zakona - 36/2009-144.

Dodela i oduzimanje ekolokog znaka

lan 54.

Akt o dodeli prava na korienje ekolokog znaka donosi Ministarstvo.

Pravo na korienje ekolokog znaka se dodeljuje za period do tri godine.

Zahtev za dobijanje ekolokog znaka zainteresovano lice podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz lana 53. ovog zakona.

Trokove dodele prava na korienje ekolokog znaka snosi podnosilac zahteva.

Ministar propisuje visinu trokova iz stava 5. ovog lana.

Pravo na korienje ekolokog znaka oduzima se ako proizvod ili usluga prestane da ispunjava jedanod uslova za dodelu znaka.+ Vidi:l. 26. Zakona - 36/2009-144.

Priznanja i nagrade

lan 55.

Priznanja i nagrade za doprinos zatiti ivotne sredine mogu se dodeliti za:

1) spreavanje zagaivanja ivotne sredine;

2) najpovoljnija reenja u proizvodnim postupcima u odnosu na ivotnu sredinu;

3) razvojne i istraivake projekte u zatiti ivotne sredine;

4) razvoj obrazovnih programa za zatitu ivotne sredine;

5) doprinos pojedinaca za razvoj i unapreenje zatite ivotne sredine ili za doprinos u meunarodnojsaradnji;

6) doprinos strunih, drugih udruenja i nevladinih organizacija za razvoj i unapreenje zatite ivotnesredine;

7) doprinos u oblasti zatite prirode.

Ministar blie propisuje postupak i uslove za dodelu priznanja i nagrada.+ Vidi:l. 27. Zakona - 36/2009-144.

3. Mere zatite od opasnih materija

3.1. Promet

+ Vidi:l. 28. Zakona - 36/2009-144.

- naslov brisan -

+ Vidi:l. 28. Zakona - 36/2009-144.

lan 56.

- brisan -

+ Vidi:l. 28. Zakona - 36/2009-144.

Uvoz, izvoz i tranzit otpada

lan 57.

Zabranjen je uvoz opasnog otpada.

Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Pri podnoenju zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit iz stava 1. ovog lana podnosilaczahteva prilae dokumentaciju iju sadrinu propisuje Ministarstvo.

Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada.

Ministar odreuje strune organizacije iz stava 5. ovog lana.+ Vidi:

l. 74. Zakona - 36/2009-144.l. 102. Zakona - 36/2009-105.

+ Sudska praksa

3.2. Zatita od hemijskog udesa

+ Vidi:l. 29. Zakona - 36/2009-144.

Obaveze operatera

+ Vidi:l. 29. Zakona - 36/2009-144.

lan 58.

Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutnaili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija, u jednakim ili veim koliinama od propisanih, duanje da dostavi Obavetenje, odnosno izradi Politiku prevencije udesa ili Izvetaj o bezbednosti i Planzatite od udesa, u zavisnosti od koliina opasnih materija kojima vri te aktivnosti i da preduzme mereza spreavanje hemijskog udesa i ograniavanja uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i ivotnusredinu, utvrene u tim dokumentima.

Ministar propisuje listu opasnih materija i njihove koliine i kriterijume za odreivanje vrstedokumenata koje izrauje operater iz stava 1. ovog lana.+ Vidi:l. 29. Zakona - 36/2009-144.

Sadrina Politike prevencije udesa

+ Vidi:l. 30. Zakona - 36/2009-144.

lan 58a

Politika prevencije udesa sadri ciljeve i principe delovanja operatera, radi kontrole opasnosti odhemijskog udesa.

Politika prevencije udesa iz stava 1. ovog lana mora da sadri dovoljno elemenata proporcionalnihopasnostima od udesa na osnovu kojih operater moe obezbediti visok stepen zatite ljudi i ivotnesredine od hemijskog udesa.

Politiku prevencije udesa operater je duan da izradi najkasnije est meseci po dostavljanjuObavetenja iz lana 59. ovog zakona.

Ministar blie propisuje sadrinu Politike prevencije udesa.+ Vidi:l. 30. Zakona - 36/2009-144.

Obaveza dostavljanja obavetenja

+ Vidi:

l. 31. Zakona - 36/2009-144.

lan 59.

Operater koji je u obavezi da izradi Politiku prevencije udesa duan je da Ministarstvu, pre izradePolitike prevencije udesa, dostavi Obavetenje o:

1) novom seveso postrojenju, odnosno kompleksu najmanje tri meseca pre poetka rada;

2) postojeem seveso postrojenju, odnosno kompleksu najkasnije est meseci od dana stupanja nasnagu ovog zakona;

3) postojeem seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije su aktivnosti bile takve da su opasnematerije bile prisutne u koliinama manjim od propisanih u sluaju poveanja koliina opasnih materijado koliina propisanih u lanu 58. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana promene;

4) o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa, kao i u sluaju modifikacijeseveso postrojenja, odnosno kompleksa odnosno svakoj promeni koja moe uticati na mogunostnastanka hemijskog udesa.

Ministar propisuje sadrinu Obavetenja iz stava 1. ovog lana.+ Vidi:l. 31. Zakona - 36/2009-144.

Sadrina Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa

+ Vidi:l. 32. Zakona - 36/2009-144.

lan 60.

Izvetaj o bezbednosti sadri naroito: informacije o sistemu upravljanja i organizacije operatera u ciljuspreavanja hemijskog udesa; opis lokacije na kojoj se nalazi seveso postrojenje, odnosno kompleks;opis seveso postrojenja, odnosno kompleksa; analizu rizika od hemijskog udesa i nain njegovogspreavanja; mere zatite i interventne mere za ograniavanje posledica hemijskog udesa; popis opasnihmaterija i dr.

Plan zatite od udesa sadri naroito mere koje se preduzimaju u okviru seveso postrojenja, odnosnokompleksa u sluaju hemijskog udesa ili u sluaju nastanka okolnosti koje mogu izazvati hemijski udes.

Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa izrauje operater iz lana 58. ovog zakona.

Za izradu dokumenata iz stava 3. ovog lana moe se angaovati drugo pravno lice ili preduzetnik akoje upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti projektovanja, inenjeringa i izrade studija ianaliza. U sluaju angaovanja drugog pravnog lica ili preduzetnika, u izradi tih dokumenata morauestvovati lice stalno zaposleno kod operatera iz lana 58. ovog zakona.

Operater je duan da razmenjuje informacije i da usklauje Plan zatite od udesa sa Planom zatite odudesa koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije.

Ministar blie propisuje sadrinu i metodologiju izrade Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite odudesa.+ Vidi:l. 32. Zakona - 36/2009-144.

Dostavljanje Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa

lan 60a

Operater iz lana 58. ovog zakona duan je da izradi i dostavi Ministarstvu Izvetaj o bezbednosti i

Plan zatite od udesa:

1) za novo seveso postrojenje, odnosno kompleks najmanje tri meseca pre poetka rada;

2) za postojee seveso postrojenje, odnosno kompleks najkasnije u roku od osamnaest meseci oddana stupanja na snagu ovog zakona;

3) za postojee seveso postrojenje, odnosno kompleks ije su aktivnosti bile takve da su opasnematerije bile prisutne u koliinama manjim od propisanih, u sluaju poveanja koliina opasnih materijado koliina propisanih u lanu 58. ovog zakona, najkasnije est meseci od dana promene.

Operater iz stava 1. ovog lana podnosi zahtev za davanje saglasnosti na Izvetaj o bezbednosti i Planzatite od udesa, zajedno sa tim dokumentima.

Uz zahtev iz stava 1. ovog lana, operater je duan da dostavi dokaz o uplaenoj administrativnojtaksi.

Operater je duan da Izvetaj o bezbednosti periodino pregleda i po potrebi aurira:

1) najmanje svakih pet godina;

2) samoinicijativno ili na zahtev Ministarstva zbog novih injenica do kojih se dolo na osnovu analizedrugih hemijskih udesa ili izbegnutih udesa.

U sluaju modifikacije procesa rada, promene prirode ili koliine opasne materije ili drugih promena,koje mogu uticati na opasnost od nastanka hemijskog udesa, operater mora odmah da izvri promene uIzvetaju o bezbednosti i Planu zatite od udesa i dostavi ih Ministarstvu, a u sluaju da se izmeneodnose na modifikaciju postrojenja ili skladita, pre sprovoenja tih modifikacija.

Plan zatite od udesa operater je duan da pregleda, testira i po potrebi aurira najmanje svake trigodine.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Dostavljanje informacija iz Plana zatite od udesa

lan 60b

Operater iz lana 58. ovog zakona duan je da obezbedi da se informacija o bezbednosnim merama ipostupcima u sluaju hemijskog udesa iz Plana zatite od udesa dostavi svim pravnim licima i javnimustanovama (kole, bolnice i dr.), kao i fizikim licima, koja mogu biti zahvaena posledicama hemijskogudesa.

Informacija iz stava 1. ovog lana obavezno se aurira svake tri godine, a posebno u sluajunastupanja okolnosti iz lana 60a stav 5. ovog zakona.

Aurirana informacija iz stava 1. ovog lana mora biti dostupna javnosti.

Period izmeu dva redovna dostavljanja informacija javnosti ne sme biti dui od pet godina.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Javni uvid, prezentacija i javna rasprava o Izvetaju o bezbednosti

lan 60v

Operater je duan da obezbedi da Izvetaj o bezbednosti i spisak opasnih materija koje su prisutne useveso postrojenju, odnosno kompleksu bude dostupan javnosti.

Nadleni organ obezbeuje javni uvid, organizuje prezentaciju i sprovodi javnu raspravu o Izvetaju obezbednosti u postupku odluivanja o davanju saglasnosti na Izvetaj o bezbednosti.

Podnosilac Izvetaja o bezbednosti moe, po odobrenju nadlenog organa, da ne iznese odreene

delove izvetaja na javni uvid i prezentaciju zbog uvanja industrijske, komercijalne i line tajne, javnebezbednosti ili odbrane zemlje.

Nadleni organ u roku od sedam dana od dana prijema Izvetaja o bezbednosti obavetavapodnosioca izvetaja, zainteresovane organe i organizacije i javnost o vremenu i mestu javnog uvida,javne prezentacije, kao i javne rasprave o Izvetaju o bezbednosti.

Javna rasprava moe se odrati najranije dvadeset dana od dana obavetavanja javnosti.

Podnosilac Izvetaja o bezbednosti uestvuje u prezentaciji i javnoj raspravi.

Na postupak javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o Izvetaju o bezbednosti shodno seprimenjuje propis o postupku javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o studiji procene uticaja naivotnu sredinu.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Dokazi u Izvetaju o bezbednosti

lan 60g

Operater je duan da u Izvetaju o bezbednosti dokae da je:

1) ustanovio odgovarajuu politiku i utvrdio sistem za upravljanje bezbednou radi njene primene;

2) prepoznao opasnost od hemijskog udesa i preduzeo potrebne mere radi prevencije nastankahemijskog udesa, odnosno ograniavanja posledica tog udesa na ljude i ivotnu sredinu;

3) vodio rauna o bezbednosti i pouzdanosti pri projektovanju, izgradnji, upravljanju i odravanju svihpostrojenja i skladinih prostora, opreme i infrastrukture koje su povezane sa opasnostima od hemijskogudesa;

4) prihvatio i u Izvetaj o bezbednosti uneo opravdane primedbe i predloge javnosti.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Dokazi u Planu zatite od udesa

lan 60d

Operater je duan da u Planu zatite od udesa dokae da je:

1) predvideo i obezbedio sprovoenje svih neophodnih mera za ograniavanje i kontrolu hemijskogudesa, radi ublaavanja posledica tog udesa na ljude, ivotnu sredinu i imovinu;

2) predvideo i obezbedio nain dostavljanja informacija nadlenim organima i iroj javnosti;

3) predvideo odgovarajue mere ienja, sanacije i rekultivacije ivotne sredine nakon hemijskogudesa;

4) obradio dovoljno podataka za izradu planova zatite od hemijskog udesa na nivou RepublikeSrbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: eksterni planovi).+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Saglasnost na Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa

lan 60

Ministarstvo daje saglasnost na Izvetaj o bezbednosti, odnosno na Plan zatite od udesa oispunjenosti zahteva iz l. 60g i 60d ovog zakona.

Ministarstvo moe traiti izmene i dopune dokumenata iz stava 1. ovog lana ako utvrdi da ne sadrepotrebne podatke.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Reenje kojim se zabranjuje rad ili putanje u rad seveso postrojenja

lan 60e

U sluaju kada nisu ispunjeni uslovi za saglasnost na dokumenta iz lana 60 ovog zakona, ministardonosi reenje kojim se zabranjuje rad ili putanje u rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa ili delapostrojenja, odnosno kompleksa i skladinog prostora.

Na reenje iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba.

alba ne zadrava izvrenje reenja.

Po albi na prvostepeno reenje odluuje Vlada.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Imenovanje posebne radne grupe

lan 60

Radi ocene Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa ministar u skladu sa propisima kojima seureuje dravna uprava, moe reenjem imenovati posebnu radnu grupu - tehniku komisiju (u daljemtekstu: tehnika komisija).

Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuju se zadaci, sastav i rukovodilac, rok za izvrenje zadataka idruga pitanja koja su znaajna za rad tehnike komisije.

Tehnika komisija bez odlaganja dostavlja Ministarstvu miljenje o ispunjenosti zahteva iz l. 60g i60d ovog zakona.

Predsednik tehnike komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u Ministarstvu.

Za lanove tehnike komisije mogu biti imenovana lica sa visokom strunom spremom odgovarajuestruke, odnosno smera i odgovarajuim strunim rezultatima, a iz reda:

- zaposlenih ili postavljenih lica u Ministarstvu;

- zaposlenih ili postavljenih lica u drugim organima i organizacijama;

- nezavisnih strunjaka.

lanovi komisije ne mogu biti lica koja su:

- uestvovala u izradi Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa;

- osniva pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa ilizaposleni kod tih lica;

- operater ili zaposleni kod operatera.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Obaveza voenja evidencije

lan 60z

Na osnovu Izvetaja o bezbednosti i Obavetenja Ministarstvo utvruje i vodi evidenciju o

operaterima i seveso postrojenjima, odnosno kompleksima sa poveanom verovatnoom nastankahemijskog udesa ili sa poveanim posledicama tog udesa zbog njihove lokacije, blizine slinih postrojenjaili zbog vrste uskladitenih opasnih materija.

Operateri iz stava 1. ovog lana duni su da razmenjuju informacije koje su neophodne pri izradiIzvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa, kako bi se u tim dokumentima vodilo rauna o prirodi iopsegu zajednike opasnosti od hemijskog udesa.

O operateru, odnosno seveso postrojenju, odnosno kompleksu iz stava 1. ovog lana Ministarstvoobavetava nadlene organe u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita i spaavanje, radi izradeeksternih planova.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Registar postrojenja i registar prijavljenih udesa

lan 60i

Na osnovu Izvetaja o bezbednosti i Obavetenja Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registarudesa koji su prijavljeni.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Obavetavanje o udesu

lan 60j

Operater iz lana 58. ovog zakona duan je da odmah o hemijskom udesu obavesti Ministarstvo,jedinicu lokalne samouprave i organe nadlene za postupanje u vanrednim situacijama u skladu sapropisima kojima se ureuje zatita i spaavanje, i to o: okolnostima vezanim za hemijski udes, prisutnimopasnim materijama, raspoloivim podacima za procenu posledica hemijskog udesa za ljude i ivotnusredinu i o preduzetim hitnim merama.

Operater iz stava 1. ovog lana duan je da obavesti nadlene organe o naknadno prikupljenimpodacima koji utiu na ranije utvrene injenice i zakljuke.

Operater iz stava 1. ovog lana duan je da u razumnom roku obavesti nadlene organe o planiranimmerama za otklanjanje srednjoronih i dugoronih posledica hemijskog udesa i za spreavanje nastankaponovnog udesa.

Operater iz stava 1. ovog lana duan je da sprovede hitne, srednjorone i dugorone mereotklanjanja posledica hemijskog udesa, kao i da, nakon izvrene analize svih aspekata hemijskog udesa,dV preporuke za budue preventivne mere.

Ministarstvo vri nadzor i kontrolu izvrenja obaveza operatera iz st. 1 - 4. ovog lana.+ Vidi:l. 33. Zakona - 36/2009-144.

Obaveze nadlenih organa

lan 61.

Dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, na osnovu nadlenosti izpropisa kojima se ureuje zatita i spaavanje, donose eksterne planove, koji su sastavni deo planova zareagovanje u vanrednim situacijama.+ Vidi:l. 34. Zakona - 36/2009-144.

Obavetenje o operaterima, odnosno seveso postrojenjima, odnosno kompleksima ijeaktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa prekograninim efektima

lan 61a

Ministarstvo na osnovu Izvetaja o bezbednosti iz lana 60. ovog zakona utvruje operatere i sevesopostrojenja, odnosno komplekse ije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa prekograninim efektimai o tome obavetava u to kraem roku, a najkasnije kada obavetava domau javnost, nadleni organzemlje koja moe biti pogoena posledicama tog udesa.

Ministarstvo vodi evidenciju o operaterima i seveso postrojenjima, odnosno kompleksima iz stava 1.ovog lana.

Ako nadleni organ druge zemlje smatra da obavetenje iz stava 1. ovog lana ne sadri sva sevesopostrojenja, odnosno komplekse ije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa posledicama u njegovojzemlji traie od Ministarstva dodatne podatke.

Ako Ministarstvo zakljui da je zahtev nadlenog organa druge zemlje neosnovan obavestie ga osvom stavu.

Ako se ne postigne saglasnost sa nadlenim organom zainteresovane zemlje ovo pitanje reie se uskladu sa meunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku Srbiju.

Ministarstvo obavetava nadleni organ druge zemlje o svim bitnim injenicama iz Izvetaja obezbednosti o seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije aktivnosti mogu dovesti do nastankahemijskog udesa sa prekograninim posledicama, kao i o svim bitnim injenicama iz Plana zatite odudesa tog postrojenja, odnosno kompleksa.

Ministar propisuje postupak obavetavanja, odnosno razmene podataka o seveso postrojenju,odnosno kompleksu ije aktivnosti mogu dovesti do nastanka hemijskog udesa sa prekograninimefektima.+ Vidi:l. 35. Zakona - 36/2009-144.

Obaveza dostavljanja obavetenja nadlenog organa druge zemlje

lan 61b

Obavetenje dobijeno od nadlenog organa druge zemlje o seveso postrojenju, odnosno kompleksuije aktivnosti mogu prouzrokovati hemijski udes sa efektima na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvodostavlja domaim organima ija je nadlenost odreena propisima kojima se ureuje zatita ispaavanje radi izrade eksternih planova.

Obavetenje u sluaju hemijskog udesa ili neposredne opasnosti od hemijskog udesa koji moeprouzrokovati prekogranine efekte, kao i eventualna uzajamna pomo ureeni su propisima o zatiti ispaavanju.+ Vidi:l. 35. Zakona - 36/2009-144.

Izuzeci od primene

lan 61v

Odredbe lana 38. i l. 58. do 61b ovog zakona nee se primenjivati na: vojna postrojenja; udeseizazvane jonizujuim zraenjem; transport opasnih materija u drumskom, eleznikom, vodnom,vazdunom i morskom saobraaju, odnosno transport izvan kompleksa obuhvaenih ovim zakonom,ukljuujui utovar i istovar odnosno transport od i do drugih prevoznih sredstava na dokovima,pristanitima ili ranirnim stanicama; transport opasnih materija cevovodima ukljuujui i pumpne stanice,a izvan seveso postrojenja, odnosno kompleksa obuhvaenih ovim zakonom; udese pri istraivanju i

eksploataciji mineralnih sirovina, osim ako se sirovine hemijski i termiki prerauju ili skladite, a sadreopasne materije u propisanim koliinama; lokacije deponija otpadnih materija, izuzev aktivnih otpadnihjalovita ukljuujui vetaka jezera, nasipe i brane, koje sadre opasne materije, a naroito koje potiuod hemijske i termike obrade minerala.+ Vidi:l. 35. Zakona - 36/2009-144.

Proglaavanje stanja ugroenosti

lan 62.

U sluaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje moguizazvati direktnu ili odloenu opasnost po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, proglaava se stanjeugroenosti ivotne sredine i obavetava javnost o preduzetim merama.

Stanje ugroenosti ivotne sredine iz stava 1. ovog lana proglaava Ministarstvo, odnosno organautonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave.

Za udese sa prekograninim efektima stanje ugroenosti ivotne sredine proglaava Vlada.

Preduzimanje sanacionih mera i supsidijarna odgovornost

lan 63.

Radi spreavanja daljeg irenja zagaenja prouzrokovanog udesom, pravno i fiziko lice odmahpreduzima mere sanacije prema planovima zatite o svom troku.

Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za udes, organ koji je snosio trokoveotklanjanja posledica zagaivanja ivotne sredine zahteva naknadu trokova.

4. Programi i planovi

Nacionalni program

lan 64.

Planiranje i upravljanje zatitom ivotne sredine obezbeuje se i ostvaruje sprovoenjem Nacionalnogprograma zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Vlada na period odnajmanje deset godina.

Nacionalni program iz stava 1. ovog lana obezbeuje integralnu zatitu ivotne sredine i sadrinaroito:

1) opis i ocenu stanja ivotne sredine;

2) osnovne ciljeve i kriterijume za sprovoenje zatite ivotne sredine u celini, po oblastima iprostornim celinama sa prioritetnim merama zatite;

3) uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehnikih, tehnolokih, ekonomskih i drugih mera zaodrivi razvoj i upravljanje zatitom ivotne sredine;

4) dugorone i kratkorone mere za spreavanje, ublaavanje i kontrolu zagaivanja;

5) nosioce, nain i dinamiku realizacije;

6) sredstva za realizaciju.

Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje donosi Vlada za period od petgodina.

Ministarstvo jedanput u dve godine, u saradnji sa drugim nadlenim ministarstvima, priprema izvetaj o

realizaciji Nacionalnog programa i podnosi ga Vladi.

Nacionalni program objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".+ Vidi:l. 36. Zakona - 36/2009-144.

Akcioni plan

lan 65.

Akcioni plan je kratkoroni instrument za implementaciju Nacionalnog programa.

Akcionim planom razrauju se regulatorne i institucionalne aktivnosti, aktivnosti monitoringa, studije,izrada projektne dokumentacije, ekonomskih i finansijskih instrumenata, informisanje, obrazovanje,rukovoenje i kapitalne investicije.+ Vidi:l. 37. Zakona - 36/2009-144.

Sanacioni plan

lan 66.

Sanacioni plan donosi se kada zagaenje na odreenom prostoru prevazilazi efekte mera koje sepreduzimaju, odnosno kada je ugroen kapacitet ivotne sredine ili postoji rizik od trajnog naruavanjakvaliteta ili tete u ivotnoj sredini.

Sanacioni plan Vlada donosi u sluaju:

1) kada nivo i obim degradacije ivotne sredine prevazilazi sanacione mogunosti autonomnepokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

2) kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zagaenost ivotne sredine izaziva tetne posledice prekogranica Republike Srbije;

3) kada je odgovorni subjekat van jurisdikcije Republike Srbije, a zagaenost ivotne sredine izazivatetne posledice na njenoj teritoriji;

4) kada zagaenost ivotne sredine ugroava podruje od izuzetnog znaaja za Republiku Srbiju ili nanjemu izaziva tetne posledice;

5) kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim sluajevima.

Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za zagaivanje, organ koji je snosio trokovesanacije ivotne sredine zahteva naknadu trokova.

U sluaju prekoraenja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje su dovele do degradacijeivotne sredine, zagaiva je duan da o svom troku uradi i realizuje sanacioni plan.+ Vidi:l. 74. Zakona - 36/2009-144.

Sadrina planova

lan 67.

Akcioni i sanacioni planovi sadre naroito: stanje, mere, procenu uticaja na zdravlje ljudi u sluajuugroene ivotne sredine, nosioce, nain, dinamiku i sredstva za realizaciju plana.

Akcione i sanacione planove priprema Ministarstvo sa ministarstvima nadlenim za odgovarajuuoblast.

Programi i planovi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

lan 68.

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zatite ivotne sredine na svojojteritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovimaiz l. 65. i 66. ovog zakona i svojim interesima i specifinostima.

Dve ili vie jedinica lokalne samouprave donose zajedniki program zatite ivotne sredine radismanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu ili iz razloga ekonominosti (zajedniko upravljanjeotpadom, otpadnim vodama i sl).

IV. PRAENjE STANjA IVOTNE SREDINE

1. Monitoring

Obezbeenje monitoringa

lan 69.

Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadlenostiutvrene zakonom obezbeuju kontinualnu kontrolu i praenje stanja ivotne sredine (u daljem tekstu:monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

Monitoring je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema ivotne sredine.

Vlada donosi programe monitoringa na osnovu posebnih zakona.

Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojojteritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava 3. ovog lana.

Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju finansijska sredstvaza obavljanje monitoringa.+ Vidi:l. 38. i 74. Zakona - 36/2009-144.

Sadrina i nain vrenja monitoringa

lan 70.

Monitoring se vri sistematskim praenjem vrednosti indikatora, odnosno praenjem negativnih uticajana ivotnu sredinu, stanja ivotne sredine, mera i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju smanjenjanegativnih uticaja i podizanja nivoa kvaliteta ivotne sredine.

Vlada utvruje kriterijume za odreivanje broja i rasporeda mernih mesta, mreu mernih mesta, obim iuestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagaenja ivotnesredine i njihovog praenja, rokove i nain dostavljanja podataka, na osnovu posebnih zakona.+ Vidi:l. 39. Zakona - 36/2009-144.

Ovlaena organizacija

lan 71.

Monitoring moe da obavlja i ovlaena organizacija ako ispunjava uslove u pogledu kadrova,opreme, prostora, akreditacije za merenje datog parametra i SRPS standarda u oblasti uzorkovanja,merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.

+ Vidi:l. 40. Zakona - 36/2009-144.

Monitoring zagaivaa

lan 72.

Operater postrojenja, odnosno kompleksa koje predstavlja izvor emisija i zagaivanja ivotne sredineduan je da, u skladu sa zakonom, preko nadlenog organa, ovlaene organizacije ili samostalno,ukoliko ispunjava uslove propisane zakonom, obavlja monitoring, odnosno da:

1) prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih aktivnosti na ivotnu sredinu, indikatoreefikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa zagaenja;

2) obezbeuje meteoroloka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnoginteresa za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave.

Zagaiva je duan da izradi plan obavljanja monitoringa, da vodi redovnu evidenciju o monitoringu ida dostavlja izvetaje, u skladu sa ovim zakonom.

Vlada utvruje vrste aktivnosti i drugih pojava koje su predmet monitoringa, metodologiju rada,indikatore, nain evidentiranja, rokove dostavljanja i uvanja podataka, na osnovu posebnih zakona.

Zagaiva planira i obezbeuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa, kao i za druga merenjai praenje uticaja svoje aktivnosti na ivotnu sredinu.+ Vidi:l. 41. Zakona - 36/2009-144.

Dostavljanje podataka

lan 73.

Dravni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave,ovlaene organizacije i zagaivai duni su da podatke iz monitoringa iz l. 70. i 72. ovog zakonadostavljaju Agenciji za zatitu ivotne sredine na propisan nain.

2. Informacioni sistem i nain dostavljanja podataka

Informacioni sistem

lan 74.

Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praenja i evidencije prirodnih vrednosti iupravljanja ivotnom sredinom u Republici Srbiji uspostavlja se i vodi informacioni sistem zatite ivotnesredine (u daljem tekstu: informacioni sistem).

Informacioni sistem obezbeuje formiranje, klasifikovanje, odravanje, prezentaciju i distribucijunumerikih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma ivotne sredine, praenju stanja izatiti ivotne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i stratekim merama, nauno-tehnikim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionimsistemima i dr.

Informacioni sistem vodi Agencija za zatitu ivotne sredine.

Informacioni sistem obezbeuje pristup drugim informacionim sistemima i harmonizaciju svihrelevantnih informacija i podataka na nacionalnom i meunarodnom nivou.

Vlada blie propisuje sadrinu i nain voenja informacionog sistema, metodologiju, strukturu,zajednike osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadrinu informacija o kojima se

redovno i obavezno obavetava javnost.+ Vidi:l. 74. Zakona - 36/2009-144.

Registri izvora zagaivanja ivotne sredine

+ Vidi:l. 42. Zakona - 36/2009-144.

lan 75.

Radi praenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u ivotnoj sredini i preduzimanja mera zatite uivotnoj sredini vode se nacionalni i lokalni registri izvora zagaivanja ivotne sredine u skladu sa ovimzakonom.

Nacionalni registar izvora zagaivanja ivotne sredine vodi Agencija za zatitu ivotne sredine.

Lokalni registar izvora zagaivanja ivotne sredine vodi nadleni organ jedinice lokalne samouprave.

Ministar po pribavljenom miljenju ministra nadlenog za poslove vodoprivrede i rudarstva ienergetike, propisuje metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagaivanja, kao imetodologiju za vrste, naine i rokove prikupljanja podataka.

Zagaiva je duan da o svom troku dostavlja propisane podatke na nain i u rokovima utvrenim uskladu sa zakonom.+ Vidi:l. 42. Zakona - 36/2009-144.

3. Izvetaj o stanju ivotne sredine

Izvetaj o stanju ivotne sredine

lan 76.

Vlada jedanput godinje podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o stanju ivotne sredine u RepubliciSrbiji.

Agencija za zatitu ivotne sredine izrauje izvetaj iz stava 1. ovog lana na osnovu prikupljenihpodataka i informacija najkasnije do 31. maja tekue godine za prethodnu godinu.

Nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan jeda Agenciji za zatitu ivotne sredine tromeseno dostavlja podatke za izradu izvetaja iz stava 1. ovoglana i to za prvo, drugo i tree tromeseje najkasnije u roku od dva meseca po isteku tromeseja, a zaposlednje tromeseje do 31. januara.

Izvetaji o stanju ivotne sredine objavljuju se u slubenim glasilima Republike Srbije, autonomnepokrajine i jedinice lokalne samouprave.+ Vidi:l. 43. i 74. Zakona - 36/2009-144.

Sadraj izvetaja o stanju ivotne sredine

lan 77.

Izvetaj iz lana 76. ovog zakona sadri naroito podatke o:

1) stanju i promenama stanja u ivotnoj sredini na osnovu podataka i informacija dobijenih praenjemodgovarajuih indikatora;

2) sprovoenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova;

3) sanacionim planovima i drugim preduzetim merama;

4) finansiranju sistema zatite ivotne sredine;

5) - brisana -

6) drugim podacima znaajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i zatitom ivotne sredine.+ Vidi:l. 44. Zakona - 36/2009-144.

V. INFORMISANjE I UEE JAVNOSTI

Pristup informacijama

lan 78.

Dravni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlaene i drugeorganizacije duni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obavetavaju javnost o stanjuivotne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa nivoa zagaujue materije iemisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagaenja koja mogu predstavljati opasnost za ivot izdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadre informacije i podatke uskladu sa ovim zakonom.+ Vidi:l. 45. Zakona - 36/2009-144.

Dostavljanje informacija na zahtev

lan 79.

Informacije koje se odnose na zatitu ivotne sredine nadleni organ dostavlja podnosiocu zahteva uroku od 30 dana od dana podnoenja zahteva.

Ako su informacije iz stava 1. ovog lana obimne ili bi njihova priprema zahtevala dui vremenskiperiod, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnoenja zahteva.

Trokove dostavljanja informacija iz stava 1. ovog lana snosi podnosilac zahteva.

Ministar propisuje visinu trokova iz stava 3. ovog lana, u zavisnosti od obima i prirode informacija.

Odbijanje zahteva za dostavljanje informacija

lan 80.

Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zatitu ivotne sredine moe biti odbijen ako binjihovo objavljivanje negativno uticalo na:

1) poverljivost rada dravnih organa kada je ona predviena zakonom;

2) meunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost;

3) rad pravosudnih organa;

4) poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva poverljivost predviena zakonom,osim informacija o emisijama koje ugroavaju ivotnu sredinu;

5) prava intelektualne svojine;

6) poverljivost linih podataka, odnosno dosijea kada je ona predviena zakonom;

7) interese treih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih prue, odnosno nisusaglasna sa njihovim objavljivanjem;

8) zatitu ivotne sredine na koju se takva informacija odnosi, kao to je lokacija retkih vrsta divljeflore i faune.+ Vidi:l. 46. Zakona - 36/2009-144.

Uee javnosti u odluivanju

lan 81.

Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, uestvuje u postupku donoenja odluka o:

1) stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu;

2) proceni uticaja projekata ija realizacija moe dovesti do zagaivanja ivotne sredine ili predstavljarizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi;

3) odobravanju rada novih, odnosno postojeih postrojenja.

Uee javnosti u pogledu strateke procene uticaja obezbeuje se u okviru izlaganja prostornog iurbanistikog plana, odnosno drugog plana ili programa iz lana 35. ovog zakona na javni uvid.

Uee javnosti u odluivanju o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu sprovodi se u okvirujavne prezentacije projekta i javne rasprave.

Uee javnosti u odluivanju o putanju u rad novih, odnosno postojeih postrojenja sprovodi se utoku izdavanja dozvole za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja.

Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obavetava o postupku donoenja odluka i uestvujeu postupku dostavljanjem miljenja, komentara i sugestija nadlenom organu i blagovremeno seobavetava o donetoj odluci.

Pravo na pravdu

+ Vidi:l. 47. Zakona - 36/2009-144.

lan 81a

Zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu ivotnu sredinu kao stranka imapravo da pokree postupak preispitivanja odluke pred nadlenim organom, odnosno sudom, u skladu sazakonom.+ Vidi:l. 47. Zakona - 36/2009-144.

Ogranienje uea javnosti u odluivanju

lan 82.

Vlada moe radi zatite interesa odbrane i bezbednosti zemlje ograniiti uee javnosti u donoenjuodluka iz lana 81. ovog zakona.

VI. EKONOMSKI INSTRUMENTI

Finansiranje zatite ivotne sredine

lan 83.

Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okvirusvojih ovlaenja obezbeuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zatite ivotne sredine, u skladu sa ovimzakonom.

Sredstva za zatitu ivotne sredine mogu se obezbeivati i putem donacija, kredita, sredstavameunarodne pomoi, sredstava stranih ulaganja namenjenih za zatitu ivotne sredine, sredstava izinstrumenata, programa i fondova EU, UN i meunarodnih organizacija.+ Vidi:l. 48. i 74. Zakona - 36/2009-144.

1. Vrste ekonomskih instrumenata

1.1. Naknada za korienje prirodnih vrednosti

lan 84.

Korisnik prirodne vrednosti plaa naknadu za korienje prirodnih vrednosti i snosi trokove sanacijei rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana, prihod su budeta Republike i budetaautonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa posebnim zakonom.+ Vidi:l. 49. Zakona - 36/2009-144.

1.2. Naknada za zagaivanje ivotne sredine

lan 85.

Zagaiva je duan da plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine.

Kriterijumi za odreivanje naknade iz stava 1. ovog lana su:

1) vrsta, koliina ili osobine emisija iz pojedinog izvora;

2) vrsta, koliina ili osobine emisija proizvedenog ili odloenog otpada;

3) sadraj materija tetnih po ivotnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu.

Obveznik plaanja naknade iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice kojeuzrokuje zagaenje ivotne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u prometsirovine, poluproizvode ili proizv