Zane Grey - Brdo Konjskog Carstva

8/3/2019 Zane Grey - Brdo Konjskog Carstva

1/56

Zane Grey - Brdo konjskog carstva

Taj sjeverni dio drave Vaington, sa svojim stoarskim farmama, zalazio je u divljinu, na sam rub civilizacije, u prerije sa valovitom kaduljom plavom kao nebo, svedo planine koja se zvala Brdo konjskog carstva. Od kue na rancu Vejd, sa uzvisinekoja je gledala na bogati grad, neizmjeran vidik irio se poput lepeze prema sjev

eru i zapadu. Sivo prostranstvo utapalo se u plavetnilo i irilo sve do breuljaka obraslih umom koji su se pretapali u lanac planina. A tamo negdje iza njih valjaose veliki Oregon, mona rijeka sjeverozapada. Prizor je imao svu onu jednostavnu ljepotu koja je karakteristina za ovu sjevernu oblast, neobraenu i divlju. Juno od malog grada, kadulja je ustupala mjesto penici. Vejdstoun, smjeten na eljeznikom putukoji je iao i na istok i na zapad i oznaavao graninu liniju divljine, bio je najsjevernija predstraa. Daleko na osunanim prostorima, siune crne take i oblaci praine rto su govorili o jahaima. Neiskusan posmatra pomislio bi da gone stoku, ali na ovom irokom prostoru nije bilo goveda. Bila je to oblast divljih konja. Brdo konjskog carstva nadvisivalo je rezervat indijanskog plemena Klespelemi. Divlji mustanzi, vlasnitvo Indijanaca, bili su divljiji od jelena. Hiljade tih konja godinama su mirno lutali prerijom. Obino bi skupine od oko stotinu konja, predvoene pastuhom

, jurile zajedno, sputajui se s planina u jesen i vraajui se sljedeeg ljeta, kada bivrela presuila u niim predjelima. Rijetko su Indijanci gonili te divlje ivotinje, o

sim u izuzetnim prilikama kada bi poeljeli da uhvate nekog od predivnih pastuha.Bili su slobodni kao valovita kadulja. Njihovo carstvo protezalo se preko planina do brzog Oregona. Pasli su i ljenarili, jurcali i borilise, drebili se u miru i ivjeli slobodno kao or Ali, doSlo je i vrijeme kada je ovaj spokojni ivot bio okrutno uzdrman. Eb Vejd, raner kojeg je privukla ogromna potranja za stokom, okupio je veliki dio svog krda i prodao ga. Ovaj neoekivani potez njegovim kaubojima je donio samo besposliarenje. Hard Blending, koji je nedavno doao iz Vajominga, zajedno sa mladim Eleri Vejdom, ranerovim sinom, smislio je potez koji se prouo u cijelom kraju. Sa izabranom druinom snanih i grubih kauboja i Indijanaca uhvatio je trihiljade ovih divljih konja i uz pomo trika, zvanog vezivanje repom - to je jednostavno znailo vezivanje repa jednog konja za glavu drugog - otjerao cijelo krdo na e

ljeznicu i ukrcao ga za Montanu gdje ih je oekivala klanica iz koje su izlazili kao hrana za kokoke. Blending je Indijancima za njihovu pomo prilikom lova i tjeranja platio dolar po grlu; mladom Vejdu je dao jednu hiljadu i istu sumu podijeliokaubojima. Uskoro je procurilo da je dobio tri dolara po grlu i bilo je jasno da je odlino zaradio. * * Ovu nevjerovatnu vijest Lark Barel je saznala istog danakada je stigla u Vejdstaun da bi ivjela kod Vejdovih. Lark je po drugom koljenubila roaka Merigold Vejd, koja je nagovorila oca da ponudi dom njihovoj roaki stoje ostala bez roditelja. Imala je osamnaest godi6 na. Najvei dio ivota proivjela jeu Ajdahu, daleko na jugu, u prostranoj pustinjskoj oblasti koja nije poznavala ograde. Tamo je Barel, njen otac, posjedovao veliki komad zemlje, ali divlje zemlje koju je samo Lark smatrala vrijednom. Ostavio joj je tu zemlju zajedno sa tronom kolibom, uboravim potokom, nekoliko grla stoke i oporom divljih mustanga. Lark

je iskreno zavoljela divlje konje. Odrasla je meu njima. I sama je bila kao nepripitomljeno drijebe. Ali, koliko god da je to eljela, nije vie mogla da ivi na rancukoji nije davao profit i na kome je radio samo jedan stari stoar. I kada su Vejdovi poslali po nju, bila je zahvalna i prihvatila je ponudu da ivi kod njih, osjeajui u srcu da e se jednog dana ipak vratiti u Ajdaho. Lark je dobila sobu koja je gledala na otvorenu preriju i daleku tamnu planinu sa udnim imenom. Ovaj prizor juje odmah privukao. Kraj nije bio ogolio niti dovoljno velik da bi je podsjeao nadom koji je ostavila, ali ju je oarao. Vrlo brzo po dolasku ula je vijest koja juje uznemirila. Tri hiljade divljih konja prodani za hranu kokokama! Njen ok ne bimogla razumjeti veina ljudi. "Pogledajte malu" - odzvanjao je veseli smijeh Merigold. Lark je odjurila u svoju sobu i pogledala se u ogledalo. Bilo je to bijesno lice koje je otkrivalo osjeanje. Brzo se odmakla i skupila pored prozora, nastojei da shvati. "Tri hiljade divljih konja prodani za hranu kokokama!" Lark je ovo

ponavljala sve dok nije shvatila znaenje. Tada su je suze oblile tako da nije mogla vidjeti ni preriju, niti planinu koja ju je pozivala. Ali, suze su brzo i usahnule. Mrzila je tog zgodnog roaka Eleri Vejda, koji ju je poljubio i dosaivao joj


2/56

od samog dolaska. Uznemirila se za veerom, nakon to se raspakovala i obukla jedinu lijepu haljinu koju je imala. Eleri se pojavio divlje ushien, sa depovima nabreklim od novca i panju porodice privukao napadnim glasom i po naanjem. Lark je odmahshvatila da je razmaen jer je bio jedinac. Merigold je kriknula ugledavi novac ipohlepno pruila ruke. Nakon trenutnog iznenaenja, gospodin Vejd je pokazao interesovanje i zadovoljstvo. Mladieva majka je bila zbunjenaiJHB^B^^^^^BF**** ^P^^ - Hard je prodao ono vraje krdo divljih konja - vikao je Eleri. - Moj dio je... pa, ni

je vano. - Gdje... kako ih je prodao? - pitao je njegov otac ra doznalo. - U Montanu, tvornici hrane za kokoke. Telegrafisali su banci. Hard je dobio gotovinu prije nego to je otpre mio konje. Lukav momak taj Hard. Sporazumu) se sa Kle spelimada mu i ubudue pomau. Uzee najbolje ljude s drugih raneva. - Da, Blending je prilinovjet - sloio se njegov otac suho. - Eleri, daj mi taj novac, ako je neka vea sumada ga uloim u neki posao. - Tata, nema toliko - mladi je urno odgovorio. - Slje deiput u insistirati da bude pola-pola. Lark vie nije bila u stanju da se suzdrava. -Nisi... nisi mislio ozbiljno kada si rekao da ste konje prodali za hranu kokokama? - Jesmo, rodako - odgovorio je smijui se. - Od toga B9 emo napraviti pravi posao! & - Uasno! - prasnula je Lark i istrala. Ali jo nije bila a* zatvorila vrata za sobom, pa je ula kada je Eleri rekao: _ - udno. Vjerujete li da ju je to uznemirilo? Lark je sve ovo prevrtala u glavi i na kraju zaalila to nije utala. To se nje nij

e ticalo. Oni nikad ne bi shvatili. Ah, divlji mustanzi! Ubiti ih da se nahranekokoke! Nije li to bilo uasno? Ideja se rodila u bolesnom mozgu nekog kauboja. Hard Blending. Lark e upamtiti to ime. Od dolaska u ovaj novi dom Lark nije moglo doekati nita gore od ove vijesti koju je upravo ula. Shvatila je da je njeno ponaanjesmijeno ovim ljudima iz grada. Veina 8 ranera mrzili su divlje konje jer su pasli travu i pili vodu koja je mogla posluiti ovcama i govedima. Novac je tu igrao glavnu ulogu. Uzalud se Laik trudila da vidi i drugu stranu. Shvatila je da se njenaosjeanja ne smiju upraviti protiv roaka koji su joj pruili dom. Bila je zahvalna ihtjela im je to i dokazati. Nije joj reeno ta e raditi, ali ona sigurno nee biti dokona. Za rad i e svoje izdravanje, ako joj samo budu to dozvolili. Sve njene misli, ipak, bile su protkane nadom i vjerovanjem da e se jednom vratiti u Ajdaho. Bila je suoena sa neoekivanim dogaajima. Nije joj se mnogo dopala ideja da ode ivjeti kod roaka, nije osjeala strah, ni zabrinutost. Lark je bila sigurna da e joj se Vejd

ovi dopasti, da e ih ak i zavoljeti. Uglavnom je ivjela na selu i vie je oblaila pantalone nego haljine. Osim majinih pod u ka nije vie nauila, a nije se plaila pomislida e se druiti sa obrazovanijim ljudima. O tome uopte nije razmiljala. T *-> & Sadasu, pak, poele da je obuzimaju zbunjujue misli. ta e se desiti ako joj se ne svideni ostali Vejdovi, kao to joj se nije svidio Eleri? ta e biti ako je budu gledali kao seljanicu, siromanu roaku koja zavisi od njih? Shvatila je, gotovo sa uasom, da sve nee biti onako kako je sanjala. Razmiljanja joj je prekinulo kucanje na vratima. - U... udji - promucala je obrisavi oi. Ula je Merigold. Presvukla je haljinu. Lark je gotovo ostala bez daha. Merigold je bila visoka, predivna plavua i uz tijelo pripijeni gornji dio iroke suknje otkrivao je savrenu figuru. - Mogu li ui i porazgovarati s tobom? - Merigold je slatko upitala. Imala je svijetloplave enjive oi.- Bilo bi mi zaista drago - odgovorila je Lark. Njena roaka je sjela pored nje. -Volim ovu sobu poela je - bila je moja prije nego to je tata dogradio kuu... Pa, hajde da se malo bolje upoznamo. "T 1 K^ - Potrudiu se - osmjehnula se Lark. Merigold je izgledala ljubazna. - Prije svega, roako, voljela bih da znam ta se oekuje od mene. - Zaboga! Nita osim da se prijatno osjea. - Ali, ja elim i neto da radim. - Mogla bi pomoi majci. I spremaj svoju sobu. Lark, zna li da ije? - Svakako. - Kako sistala sa haljinama? - Pa, da ti pravo kaem, samo ova na meni je kako treba - odvratila je Lark jednostavno. - Jadnice mala. Pa, i to je staro i izblijedjelo. Imam mnogo haljina pa u ti dati da ih prepravi, ako hoe. A trebae ti i neto novo. - Badobra, Merigold. - Uskoro emo otii u grad - nastavila je Merigold veselo. - Moe netokupiti. Lark, kako si ivjela tamo u Ajdahu? - Pa, kako se ivi na rancu. Rad. Konji. Stoka. - A kauboji? - Imam jednog starinu koji je s nama godinama. - Daleko je od grada? - Da. Dan jahanja. -1 kakav je drutveni ivot? - Nikakav. Nema susjeda.Bila sam na nekoliko igranki i vjenanja. - Naravno, u vaem gradu ima i neko mjest

o gdje se plee? - Nema. Koristili smo kolu. Imam i knjiga, ali nita novije. Osiromaili smo otkako je tata umro. - Jesi li imala udvaraa? 10 - Ponekad, nedjeljom. Nepo izboru - odgovorila je Lark stidljivo. - Zaista si bila usamljena. Lark, zna l


3/56

i ti da uopte loe ne izgleda? - Nadam se. - Kladim se da e sviju oboriti s nogu kadase drugaije obue. Morae i da promijeni frizuru... da podigne kosu. - Rodako, kosa mdivlja... a nije ni duga. - Hm... Ima divnu kosu, Lark. Tako je mekana, smea sa crvenim odbljeskom... El kae da dobro izgleda. -KojeEl? - Moj brat Eleri. On nimalonije dobar. Zna, kako je... jedinac. Razmaen. Ne dopusti da ti dosauje, Lark. On zamilja da je otrov za ene. Ne slaemo se. Pazi se Ela. Opsjedae te, a ja se osjeam odgovornom za tebe. Kada nam je tata rekao da si ostala sama, ubijedila sam ga da p

oalje po tebe. Bie jagnje medu vukovima. Ne elim da te moj bratzaplai. - Hvala ti, Merigold. Mogu se ja brinuti o sebi - odgovorila je Lark odluno. - A sada da ti malo opiem i druge lanove porodice nastavila je Merigold. - Mama i tata su slijepi kada je rije o Elu. Misle da se s njim sunce i rada i zalazi, jednostavno ne vide kakav je u stvari. Po mami, nijedna djevojka nije dovoljno dobra za njega. A tataeli da se on smiri. Tata ima veliku trgovinu u gradu. El se tamo vrti, ali nita ne radi. Inae, mama i tata su potpuno u redu kada izuzmemo njihovo miljenje o Elu.5 mamom je lako, jedino tata ponekad povie. A to se deava kada nema dovoljno para.Nedavno je prodao veliko krdo i sada je zadovoljan. Stoga je pravi trenutak damu spomenem odlazak u grad i kupovinu. Hajdemo kod njega. Uzbuena i pomalo iznenaena ovim rijeima, Lark je odskakutala za Merigold. Gospodin Vejd je sjedio 11 ispred ognjita i puckao lulu. Bio je dobro ouvan mukarac, jedva da je preao pedesetu, im

ao je otre plave oi i

ukastosmedu bradu pro

aranu bijelim vlasima. Bilo je jasno od koga je Merigold naslijedila zgodnu glavu. - Oito ste se ve upoznale - primijetio je

sputajui novine. 4@&3&0M0WHfeM* "^^JS**T - Daj nam vremena, tata - odgovorila jeMerigold. - Nije se lako upoznati s L.ark. Prilino samotno je ivjela na rancu. Voljela bih da je povedeni u grad. Prirodno, nema ni mnogo haljina. Moemo li da idemo? - Vjerujem da je to pola tuceta za Lark, a est za tebe, je li? - nasmijao se.- Naravno da moete ii. Lark, doi amo. Izgledao je ljubazan i drag, i kada je prila do njegove fotelje, uzeo ju je za ruku i pogledao je zamiljeno, prodornim pogledom. - Tvoj otac i ja smo se, jo prije nego to si se rodila, bavili stokom. On je volio neogradene prostore, a ja sam naginjao naseljima. Jednom sam vidio i tvoju majku, odmah nakon vjenanja. Bila je tamnooka ljepotica. Imala je indijanske krvi,zar ne? - Moja baka je bila poluindijanka - odgovorila je Lark stidljivo. - Na majku si. Pa, jednog dana e mi priati o sebi i tom rancu u Ajdahu. Mora pokuati da se

navikne na ovu sredinu. Vjerujem da ti u poetku nee biti lako. - Voljela bih da radim, gospodine Vejd. Zar me ne biste mogli zaposliti u svojoj radnji? - Oh! - gospodin Vejd je bio iznenaen. - Nije to loa ideja... ako majka i Meri... - Mama nee htjeti ni da uje o tome - prekinula ga je Merigold. - Keri, ne postoji nita to se moemjeriti sa radom i nazavisnou - odvratio je njen otac blago. - Moda je tvoja roaka navikla na posao. ta kae, Lark? 12 - Bojim se da jesam - odgovorila je Lark iskrenoi ispruila ruke. Bile su lijepo oblikovane, potamnjele od sunca, ali su dlanovi bili puni uljeva. - Zaboga! - Merigold je bila zapanjena. - Jasno mi je. Te ruke nisu bile dokone - rekao je gospodin Vejd i Lark je u njegovom tonu osjetila potovanje.- Samo, draga moja, ne bismo ti mogli dopustiti da sline poslove i ovdje obavlja. - Mogu li dobiti konja? - upitala je Lark eljno. - Shvatio sam da voli konje,posebno divlje. Da, moe sebi izabrati konja. - Volim divlje konje, gospodine. I sama sam ih hvatala i krotila. - Sve si to sama radila? - Merigold nije mogla davjeruje. - Jesam. Nije to nita uhvatiti divljeg ponija. Ali, treba prilino dok gane slomije. - Koliko ti je godina, Lark? - Ula sam u devetnaestu. - Devetnaest, ajo nisi imala momka? - Merigold je upitala brzopleto. Moda joj se nije dopalo oevodranje. - U to drugo sam, bogami, sigurna, roako - odvratila je Lark sa prizvukomsjete. - Djevojko, nas dvoje emo se slagati - primijetio je raner. - Sada pokuaj dase ovdje snae i osjea kao kod kue. Nadi neki posli, pa nee biti besposlena kao Mespremi, itaj, jai koliko ti je volja. Razgovarau s majkom o deparcu. - To je divno... tako ste... tako ste dobri - mrmljala je Lark osjeajui toplinu oko srca. Sviale su joj se ranerove oi. Slutila je da u kui nije sve onako kako bi on elio. - Tata, basi dobar - Merigold ga je poljubila. - Idemo u grad sutra. - U redu, kerko. Poiterano da biste se vratile rano. Proli put si dola iza ponoi. 13 - Zaboravio si, tata, da se slomio toak na kolima prekinula ga je Merigold veselo. - Obeavam da neemo k

asniti. Hajdemo, Lark, u tvoju sobu da napravimo spisak. - Sluaj, dopada se tati -nastavila je Merigold dok su se pele na sprat. - Ne voli povrne djevojke. -1 onse meni svia - odgovorila je Lark brzo. - Ne moe shvatiti kako je biti bez oca. Nek


4/56

ad mi se inilo da nikad neu preboljeti. - Zar nisi imala nikoga da te tjei? - Samostarog Dejka. - Lark, zar zaista nema momka? Budi potena. - Nemam, Merigold - Larkje porumenjela. - Zaista. - Zar nema kauboja u Ajdahu? - Ima, vie nego u Vaingtonu, ini mi se. Sretala sam kauboje na igrankama. Ne drim mnogo do njih. Posljednji put su se potukli zbog mene. Tako su mi ispriali. Nije mi jasno zato. Poslije togasam ih izbjegavala. - Znai, ne dri mnogo do kauboja - rekla je Merigold zamiljeno, sumnjiavo gledajui roaku. - Ni ja. To je uobraena rulja. Sten ne podnosi kad nekog od

njih pogledam. -Koje Sten? - Oh, on je moj vjerenik - odgovorila je Merigold ravnoduno. - Vjereni smo od moje esnaeste. Prije nego to je otiao na koled... Porodicaje to sredila. Pa, draga moja Lark, da napravimo spisak onog to ti je potrebno. II U podne sljedeeg dana stigli su u pranjavi grad koji se mogao pohvaliti velikomtrgovakom radnjom, s nekoliko saluna, hotelom i malim restoranima. Lark je bila oduevljena raznolikou i izborom materijala i robe. Bilo je vie nego to je ikad ranijevidjela. 14 Dok su razgledale i razmiljale koju boju materijala da odaberu, Larkje krajikom oka opazila mukarca koji je iao prema njima. - A, tu ste. Jedva sam vasnaao - rekao je neko prijatnim dubokim glasom. - Zdravo, Stene, drago mi je da si se dovezao - odgovorila je Merigold. - Lark, da te upoznam s mojim vjerenikom.Ovo je Stenli Veston. Stene, ovo je moja rodjaka Lark Barel iz Ajdaha. ivjee kodnas. - Gospodjice Barel, drago mi je to smo se upoznali. Veston se lako naklonio.

-1 meni, gospodine - rekla je Lark srameljivo,

urei u ozbiljne tamne oi. - Merigold, moram se pobrinuti za konja, pa emo se nai kasnije. Otpratiu vas kui - rekao je Ve

ston okrenuvi se Merigold. - Odlino. Biemo spremne u etiri. Neto prije etiri, dok sutavljale svoje pakete u kola, Lark je opazila Merinog vjerenika. Osjetila je drhtavicu kada je priao i skinuo eir. Na suncu, onako gologlav, pruao je prijatnu sliku. Imao je iroka ramena i bio je prilino visok. Nasmijao se. - Meri, i ti jednom dasi spremna na vrijeme! - Ne elim da se tata ljuti. Pogledaj ta smo nakupovale. Idemo - rekla je uhvativi uzde dok se pela u kola. Konji su bili odmorni, pa su kaona krilima poletjeli kui. Merigold je bila zabavljena vonjom, dok je Veston ispitivao Lark o njenom ivotu u Ajdahu. Lark je otkrila da s lakoom odgovara na njegovotoplo prijateljstvo i bilo joj je ao kada su stigli na ran. Veera je za Lark predstavljala muenje, iako joj nije bilo toliko neugodno kao prethodne noi. Merigold jebila raspoloena, za to je gospodin Vejd lako naao razlog. I on je bio izuzetno ras

poloen i postavljao je Lark pecka 15 I va pitanja. Eleri je sjedio pored Lark i dosaivao joj, pokuavajui da je uhvati za ruku. Ali, za djevojku se veera oduila zbog misli o Stenliju. T I M (^ Nakon veere djevojke su pokazale majci ta su kupile. Bila je zadovoljna njihovim izborom. Zaista, Merigold je imala vjernog saveznika umajci. - Mila, to su ipak nepotrebne ekstravagantnosti, mislim na ovo to si sebikupila, poto e se uskoro udati, najkasnije ove jeseni - primijetila je njena majka.Merigold je porumenjela, ali je Lark jasno vidjela da joj je i pred oima sve crveno. - Majko, rekla sam ti da ne elim jo da se udajem - odvratila je. - Vrijeme tije za udaju. Ve ima dvadeset i dvije godine. - Pa ta? To jo ne znai da sam stara. Neelim da se skrasim i raam i ostarim prije vremena. Divno se zabavljam. Osim toga,Sten eli da ivimo na njegovom rancu sa njegovim starim ocem. Ja elim da ivim u gradu. Zbog toga se esto prepiremo. I zato, molim te, ostavi me na miru. Sve me to uznemirava. Zna da u uiniti ono to se meni dopada. - To smo ve primijetili - odvratilaje gospoda Vejd pomirljivo. - Merigold, ovo ipak treba malo drugaije da shvati. Minismo bogati. Tvoj otac je sve rasprodao. Novac e uglavnom otii na plaanje dugova,a neto e biti utroeno na unapreenje oeve trgovine. Stenli Veston je bogat. Stoga senemoj previe igrati da ga ne bi izgubila. < - Oh! - procijedila je Merigold bijesno kada je njena; majka izala iz sobe. - Lark, zaista imam gnjavae s roditeljima.Tata i nije tako lo, osim kada je zabrinut zbog novca. Zlo mi je od mame. Kada mene gnjavi zbog jahanja ili odlaska na igranku, onda me gnjavi zbog udaje. - Merigold, ona samo eli da se smiri i ima sigurnu budunost - rekla je Lark dobroduno. 16- E pa, to je ono to mi i smeta - djevojka se estila. - Ja jednostavno ne elim da se smirim. - Pomislila bih da jedva eka da... da se uda za gospodina Vestona - usudila se Lark da primijeti. - On, meni se Sten dopada. Ali se ne slaemo. Stalno mi neto prigovara. - Meni se uinio fin. Naravno, ja ne poznam mladie. - Ta srea e te usko

ro napustiti - Merigold je bila zajedljiva. - Oblijetae te momci, ukljuujui i Ela.Majka e se pobrinuti da se uda za nekog, ne za Ela, nego za nekog ko ima dobre izglede. - Da se udam? Smijeno! - uzviknula je Lark s mjeavinom veselosti i uenja. - Je


5/56

ste nama smijeno, ali, pogledaj njihovim oima. Starije ene uvijek provodadiu. Ti si mlada, zdrava, zgodna i siromana kao crkveni mi. I zato e se one pobrinuti da kuha, ije, radi i... radja klince za nekog tipa. - Strah me da na ovo posljednje i pomislim- sloila se Lark smijui se. - Posebno kada si ti u pitanju. A ne dolazi u obzir ni u mom sluaju. - Ha! Ha! Vidjee. Dubok, prijatan glas uo se iz prizemlja. - Meri, htio bih da se vidimo na minut prije nego to odem. - Silazim, Stene - doviknula jeMeri listajui. Malo je poravnala suknju i izala. uo se i jedan drugi glas. - Seko,

gdje je Lark? - U svojoj sobi. 1 umorna je - ula je djevojin odgovor. - Hej, Lark- pozvao je jo glasnije. - Da, ta je? - javila se Lark, pomalo uznemirena. Ali, mogla se ona suoiti sa ovom situacijom. - Izadji. - Lark je izala iz sobe i naslonivi se na ogradu stepenita pogledala mladia koji ju je zvap. - Hajdemo na jahanje -predloio joj je. - Jahanje! Za danas mi je dovoljno. - Hajdemo onda u etnju. Larkje eljela da malo izadje, nije joj se izlazilo sa Elerijem. S njim joj se ba nigdje nije izlazilo. - Hvala, gospodine Vejd, ali umorna sam. - Hej, ne budi tako ukoena. Zovi me El... Lark se vratila u sobu. ula je Merigold kako govori: - Ele, rekla sam ti da ostavi Lark na miru. Ona nije za tebe. - Zbog ega se prepirete? - upitala je gospodja Vejd radoznalo. - Eh, seka me grdi to sam pozvao Lark na jahanje. - A zato, Merigold? - upitala je majka. - Mama, Lark ne eli da izlazi sa Elom.Sama mi je to rekla. - Je li? Trebalo bi da bude sretna... i ponosna da izadje s

njim - odvratila je gospodja Vejd naduto. - Pa, grijei, draga mamice. Lark je zatvorila vrata i sjela, tupo buljei u stvari koje je kupila. Razmiljala je o razgovo

ru sa Stenom dok su se vraali kui... o tome kako je ljubazan... i osjetila je kakoje obuzima prijatan osjeaj topline i... zadovoljstva. Zbog njegovog pogleda, dokmu je priala o kroenju konja i jahanju uz rijeku Selmon. Zbog njegove blizine, kada je njena nemirna kosa sluajno dotakla njegovo lice. Otkrila je da joj se obojedopalo i osjetila nelagodnost zbog toga. Nakon prvog talasa zapanjenosti, Larkse potrudila da napravi red u mislima. Znala je da e joj se u novom domu dogaati zamrene stvari. Da e se uzdizati do zvijezda i onda biti sputena na zemlju. Da e bitizbunjena, uznemirena, bijesna i nesretna. Da e biti ljubomorna, zavidna zato to je djevojka i to se tome nee moi oduprijeti. Bila je spremna da joj se dopadnu ili ne dopadnu 18 porodica i prijatelji Merigoid. A veoma joj se dopao gospodin Stenli Veston, vjerenik njene rodjake, i Lark je odluno zakljuila da pokua to zaboraviti

. III Sljedeeg jutra Lark je ekala da je pozovu m doruak. Obino je rano ustajala. Oduilo joj se ekanje, ali je napokon ula zvono. Srela je Merigoid koja je bila u svijetloplavoj haljini, to je posebno isticalo njenu ljepotu. - Zdravo, Lark. Zaboravila sam ti rei da se kod nas dorukuje u svako doba. Tata i El odlaze rano na posao. Mama rijetko silazi, a ja nikad. Kuharica e ti spremiti doruak kad god poeli. - inimi se da sam satima budna - odvratila je Lark. Nisam dobro spavala. Nekoliko puta sam ula konje. - Hajdemo dolje... Sten je sino otiao bijesan. Ja sam ila u grad.Kasno sam se vratila. Same su dorukovale. - Zaboga, Lark, baci tu sivu haljinu. Uasna je. - U redu, ali kasnije... Merigoid, mogu li pogledati konje i otii na jahanje? - Naravno. Moda u i )a poi s tobom. ta ono moram da uradim? Ne, ne mogu... Ali,ja ti nisam ni potrebna. Presvui se i idi u konjunicu. Hard nee biti tamo... sino se napio... Ali, bie neko od momaka. Kai im da sam ti rekla da moe izabrati konja kojeg eli. - Oh, hvala ti, rodjako. Bie to sjajno - Lark je bila uzbudjena. - A kuda ujahati? - Ima vie od hiljadu milja prerije iza ranca - nasmijala se Merigoid. - Lark, drago mi je to te to ini sretnom. Imamo dovoljno i konja i prerije. 1 treba lida te upozorim na kauboje? -Jedva. Mislim da su kauboji svi isti. - Da, i nisudobri, osim... pa, do vienja. Ne jai do Brda konjskog carstva. 19 Lark je ustrala uz stepenice i brzo se presvukla za jahanje. Nasmijala se kada se pogledala u ogledalo. Ponovo je liila na momia u trapericama, izmama, mamuzama. Stari sombrero je navukla preko nemirnih lokni. Zatim je, s rukavicama u rukama, sila postrance pazeida svojim drugim mamuzama ne pocijepa tepih. Na veliko uenje kuharice, izala je nastranji izlaz i krenula stazom koja je vodila do konjunica. Vidjela ih je iz daljine i sada, dok im se pribliavala, shvatila je ta znai veliki ran sa konjunicama i koralima, sjenicima i ambarima, sa irokim zelenim panjacima i. konjima. Prvi put otkako je otila od kue, Lark se osjeala sigurna u sebe i stvarno sretna. Ni najmanje n

ije pokazala ushienje i iznenaenje to vidi ran na zapadu. Uivala je u dobro znanimdragim zvucima i mirisima. Glavna konjunica je bila ogromna, sa irokim prolazom koji je vodio pored brojnih boksova. U jednom uglu sjedila su trojica kauboja zaba


6/56

vljeni nekom igrom. Bili su obueni kao i svi drugi kauboji ali joj, kada ih je bolje pogledala, nisu izgledali neotesani kao kauboji oko Beforda. - Hej, momak, tahoe? - upitao je jedan od njih nemarno, jedva je okrznuvi pogledom. - Hou konja - odgovorila je Lark. - Ma ta mi kae? - odvratio je jaha naginjui se nad kocku koju je bacio njegov drugar. - A to e ti konj? - Da jaem. - Ima li love? - Love?... Ne, nemam. - Onda kidaj - zakljuio je uzimajui kocku. Lark je sjela na iroki ulaz tako da jenjen poloaj samo pojaavao zabunu koju je i ne htijui unijela i sada je poela da se

zabavlja. Posmatrala ih je mimo poto ju je i mladi koji ju je ispitivao oito bio zaboravio. Bacali su kocku, gundjali, psovali. Onaj koji joj se obratio bio je go20 loglavi mladi, izbrijanog glatkog lica, prilino zgodan. Drugi je bio crvenokos,grubljeg izgleda. Trei je bio stariji, odavno je preao dvadesetu, to je znailo zrelost za jednog kauboja. Imao je jake crte lica, usne i brada su mu bili kao izvajani, oi sputene, ali sa jasno ocrtanim podonjacima. - Do vraga, Harde. Ima sree i u kocki i sa enama alio se kauboj do njega. - To nije srea nego pamet - odgovorio je. Na ovo je Lark naulila ui, veoma zainteresovana. Mora da je ovo Hard Blending, kojise udruio sa Eleri Vejdom u poslu s divljini konjima. A i Merigold ga je spomenula. - Pamet ti nee nimalo pomoi ako te Sten Veston otkrije - dobio je odgovor. - Zavei - Blending je bacio kocku na drugara. - Ako jo jednu zine... - Kojle, ko je ono, do avola? - upitao je munuvi gologlavog kauboja i pokazujui na Lark. - Neki mala

c koji je doao ovdje da tra

i konja... Hej, nisam li ti rekao da kida

odavde? - ini mi se da jesi - odgovorila je Lark smijuljei se. Poeljela je da se ova slatka obman

a to vie produi. Blending se osvrnuo oko sebe i onda ispruio ruku, oito traei netoci na Lark. U tom trenutku njegov pogled je opravdao njenu intuiciju - imao je opako lice, to ipak nije umanjivalo njegovu ljepotu. Naao je komad drveta i bacio na Lark prosiktavi: - Napolje! - Drvo je pogodilo Lark u desnu nogu. Prilino ju jezaboljelo. Ustala Je - Bogami, moja rojaka Merigold ima fine kauboje rekla je prezrivo. Tupi pogledi i nijema tiina uslijedili su nakon promjene u njenom glasu. Nisu shvatili da je djevojka, sve dok nije ustala da je jasno mogu vidjeti. Blending se prvi pri 21 brao. Ustao je, otkrivajui izuzetnu figuru i skinuo sombrero.- Gospodjice, kriva je vaa odjea - rekao je prijatno se osmjehujui. - eljeli smo dase malo naalimo vidjevi da izgledate kao momi. Ali, ja sam sve vrijeme znao ko ste.ifprgiim pipi - igfcwi i i Skoili su i drugi kauboji, ne elei da ostanu po strani.

- Zaista mi je ao, gospodjice Barel - izvinjavao se zgodni mladi po imenu Koji. Oni njegov crvenokosi drugar su se naklonili, glupo se cerei. - Svi ste vi laljivci- odgovorila je Lark hladno. - Niste imali pojma ko sam. - Pa, Crveni i ja nismo bacali cjepanice na vas - rekao je Koji znaajno. - Bila je to samo ala, gospodjice Lark - bunio se Hard, ali nije bio nimalo uznemiren. - Ova vaa ala me je gotovoosakatila - odvratila je Ijutito. Poela je da hrama, namjerno pretjerujui. - Modaniste tako snani kako izgledate - primijetio je Blending veselo. - Kladio bih seda ta oprema nije samo jednom nastradala. Lark je morala sebi da prizna da Blending dobro zapaa. Medjutim, nimalo nije marila za izraz u njegovim oima. - Da li u dobiti konja ili moram otii do Merigold i rei joj da ste me vrijedjali? - Auh, gospodjice Barel, nemojte biti tako strogi prema meni i Crvenom - molio je Koji. - Ja vam se zaista izvinjavam. Gospoica Vejd bi nas sigurno otpustila. Lark nije promakao naglasak na "nas", to je oito iskljuivalo Blendinga. Bilo je tu neto, gotovo neprijatno, to je potaklo tok njenih misli. - Onda u, kada ste vi u pitanju, prihvatiti da je sve ono bila ala - odgovorila je Lark ljubazno. 22 - Hvala, gospoice. Moete uzeti kojeg god hoete konja - poeo je Koji ozarivi se, ali je Blending odgurnuoi njega i Crvenog. - Ja sam ovdje ef. Pa, gospoice Laik, kakvog biste eljeli konja? - Svejedno mi je - odvratila je polako dok su dvojica neraspoloenih kauboja izlazili iz konjunice. Koji se osvrnuo da pogleda Blendinga. Bio je namrten. - Znateli da jaete? - upitao je Blending laskavim to nom. Primakao joj se. Bio je izuzetna ivotinja, i to je znao. - Oh, da, prilino. - Kladim se da ste jahali na rodeu.- Ne. Ja sam samo ranerski radnik. - Doite. Pogledajte Meri... to je konj gospoiceVejd - rekao je Blending uhvativi je za lakat i vodei je do bok sa. Ovaj njegov gest je mogao, ali i nije morao, svata da znai. Nije podizao ruku s njene dok joj jepokazivao mi ljenika njene roake, vranca sa bijelim nogama. Otili su do drugog bo

ksa, pa do sljedeeg, sve do kraja niza na toj strani. Lark je cijelog ivota bila navikla da gleda dobre konje. Ovim izuzetnim ivotinjama jedva da je bio potre banBlendingov komentar. On je elio da govori. elio je da nju impresionira. U prvom bo


7/56

ksu na drugoj strani stajao je konj, ija je glava bila potpuno bijela; izvio je glavu iznad preke i zanjitao. Privukao je njen pogled. - Ovo je Njuka - nastavio jeBlending. - Iz Oregona je, a kau da tamo uzgajaju prave konje. - Svi su divni - Lark je bila oduevljena. - Osedlajte Njuku. - Znao sam da ete njega izabrati. Znate ta valja, go spoice Lark... 1 opustiete mi da jaem s vama? - Malo jae je stisnuo njenuruku, povukao je tako da je gotovo bila uz njega i drsko joj se zagledao u lice. Ovo je bilo I, " 23 neto novo za Lark, iako su joj kauboji i ranije dosaivali, i

uzbuivalo ju je, ali i odbijalo. Ali, prisjetivi se rijei Merigold, Lark nije gubila glavu. - Mislim da moram vidjeti kako izgledate - nastavio je bezobrazno i skinuo joj sombrero. - Da li sada izgledam kao momi? - Sluajte, djevojko, zaista steokrutni to ispod stare eirine krijete ovakvu kosu i lice - planuo je, naginjui se prema njoj. - A zato? - upitala je Lark izazovno. - Jer ste, bogami, jako zgodni. -Hvala. Ali, to nije vano. Vratite mi moju staru eirinu. Oito, Blending nije birao nimjesto ni priliku da se udvara nekoj djevojci. Osjeajui neku nejasnu vezu izmeu svoje roake i ovog ka u boj a kojeg je privukla, Lark nije odmah reagovala. Vjerovatno ga je njena popustljivost obmanula; a jo je bilo vjerovatnije da Blending nijemukarac kome je potrebno neko ohrabrenje. Ali kada se jo vie nagnuo, zaarenog lica,bila je sigurna u svoje sumnje i grubo ga je odgurnula. Zatim je zgrabila svojsombrero. - Dri svoje ape dalje od mene, ka u boj u - rekla je tonom koji bi samo

uobraena budala mogla krivo protumaiti. -

....

ta? - Zamucao je, uveliko iznenaen. -no to sam rekla. Gospodine Blending, ako ste navikli da osvajate ovdanje djevojke,

to ne znai da moete osvojiti i seljancicu iz Ajove. Iz njegovog naglo usplamtjelog lica Lark je saznala vie nego ikad ranije. - Sluajte, je li vas to Merigold upozorila? - upitao je pribravi se. Ovo pitanje detinisalo je njegov status, ali i zadalo brigu Lark. Zar je bilo mogue...? Odbacila je tu misao. 24 - Nije. Moja roakavas nije spomenula, ako ste na to mislili - odgovorila je oholo. - Oh... Pa, ja... vi... zaista je zvualo kao da vas je neko nahukao protiv mene - zapinjao je, nastojei da se opravda. Nije imao osjeaj za stid. - Nije bilo potrebno. Svaka potenadjevojka vas moe prokuiti za pet minuta. A jo manje ako je sama s vama! - Sluajte,Lark... - Otkud vam pravo da mi se tako obraate? - prekinula ga je. - Ja sam i zavas i za druge kauboje gospoica Barel. - U redu, gospoice Barel - bio je prisiljen da se suoi i s neim neuobiajenim za njega. - Nisam nita loe mislio. Ja... - Ne, nis

te - odvratila je Lark prezrivi). - Vi ste pravi kauboj dentlmen! Bacili ste cjepanicu na mene... - Nisam znao da ste ensko. - Eto! Uhvatila sam vas u lai... Bacili ste cjepanicu na mene i jo koji minut pa biste me poljubili. - Pa ta je jedan poljubac? - upitao je pomirljivim tonom. - Nekim djevojkama znai mnogo. - Moda, alija to ne vjerujem. - Pa, to je za mene uvreda. Ja... ispriau Merigold. Ovaj sluajnoupuen hitac naao je svoj cilj. Po prvi put na njegovom zgodnom licu pojavili su se zapanjenost i strah. - Molim vas, gospoice Barel, nemojte to uiniti - molio je iznenada iskren. - Zar ne moete shvatiti? Veoma ste zgodni. Kakve rumene usne!...Kada sam ih vidio... tako neoekivano... ja... izgubio sam glavu. Moda je ovo bilaljubav na prvi pogled. - A moda i nije - otegla je Lark uivajui to vidi zajapurenogBlendinga. 25 - Zar ne vjerujete u ljubav na prvi pogled? - Svakako, to se kod kauboja deava sa svakom djevojkom. Ali, gospodine Blending, ja elim konja. Ne moguovdje ostati cijeli dan i sluati samo vas. - Ali, molim vas, nemojte joj rei. Otpustila bi me. - To bi, po vama, bila propast za ran Vejdovih. - Za mene bi bila propast. Neete joj rei? - Sigurno hou ako se ne predomislim - odvratila je, estoko. -Nita sebi ne pomaete ovakvim razgovorom. Zaboga, kakav ste vi mukarac? Ja sam navikla na kauboje [ koji rade ono to im se kae. Ovo je zaista udan ran. Lark je osjeala da je donekle uspjela, to je i bilo logino. Vidjela je da je konano spustila Blendinga na zemlju. Izveo je konja iz boksa. Tada je Lark na sve drugo zaboravila. Njuka je bio pravi ljepotan, svijetli mustang sa bijelim mrljama i bila je sigurna da u sebi ima divlje krvi. Bilo je oito da ne podnosi Blendinga. - Dajte ga meni.Donesite uzde i sedlo... Polako, Njuko... Nije to pravo ime za tebe. Zvau te... ekaj malo... naravno... Putnica. Nije im trebalo dugo da se sprijatelje. Vatrej*ogkonja koji je nervozan s mukarcima ene esto lake smire. Njuku nikad nije povrijedilaneka ena. - Vi oito znate s konjima - primijetio je Blending kada se vratio. - Da.

Ali ne onako kako vi znate sa enama, gospodine Blending... Hvala, ja u ga zauzdati. Lark je stavila uzde, pa ebe, koje je zagladila. Sedlo nije bilo lagano, ali ona ga je lako prebacila samo jednom rukom, na ta je ka u boj zadivljeno zviznuo.


8/56

- Mrzim samo jedan kolan, ali... - govorila je sa sobom. - Na ovom rancu nemamosedla sa dva kolana - objasnio je Blending. 26 Lark nije odgovorila. Upravo tadakauboj je prestao da za nju postoji. Povukla je kolan, u poetku lagano, posmatrajui mustanga, a onda ga uvrstila. Zatim je navukla rukavice i stavila sombrero. Dohvativi uzde, objema rukama se uhvatila za jabuicu sedla. Skoila je u sedlo i ne dodirnuvi stremen. - Idemo, Putnice! - uzviknula je Lark veselo. Vrata konjunice subila irom otvorena. Krenula je stazom do druge kapije gdje su stajala dvojica kau

boja koje je Blending otjerao. Lark je lako mamuznula konja. Iz kasa je preao u galop. Kauboji su mahali eirima. Lark se nala iza ograde, na starom pranjavom putu. Prerija je bila pred njom. Mogla je vriskati od radosti. Ponovo na konju! Pozivala su je crvena prostranstva! Vie joj i nije bilo potrebno. Ostavila je probleme iza sebe i pojurila u preriju. IV Stenli Veston je ivio sa ocem koji je posljednjih godina pobolijevao. Bio je jedan od pionira naseljenika u tom dijelu Verh^tona,kamo je kao mladi doao iz Pensilvanije. Stoga nije bilo udno to je starac volio ranBrdo kadulje i to je gajio nadu da e i Stenli tu ostati. Ranerska kua se nalazila nablagom usponu obraslom kaduljom koji se protezao do uzvisine zvane Brdo kadulje. Nekoliko izvora spajalo se u potok hladne, bistre vode koja je predstavljala pravu dragocjenost za ogromni ran. Veston je davno kupio hiljade ari zemlje kojajesada bila veoma vrijedna. Posjedovao je umu, stotine konja pasli su na ograenom p

anjaku od hiljadu ari, a broj stoke nije se ni znao. Veston je takoe bio vlasnik p

eninih polja juno od Vejdstauna. Te noi Stenli se rano vratio iz grada. Nakon prepir

ke sa Merigold, koja i nije bila prva, ostao je zamiljen i 27 tuan. U posljednje vrijeme sve ee su ga obuzimala takva raspoloenja. Podsjetio je Merigold na obavezu, ito ne prvi put, za koju je vjerovao da je treba ispuniti, i posvaali su se. Nikad vie, zaklinjao se! A onda su mu misli skrenule na njenu roaku. Vazduh je bio hladan i otar. Malo je usporio kako bi ublaio udare vjetra. Brdo kadulje izgledalo jetamno prema zvijezdama obasjanom nebu. Sa obje strane puta prostirala se gotovoravna zemlja, mrana i monotona, avetinjska i miriljava od kadulje. Uskoro je Stenli doao do krivudavog puta izmeu niskih uzvisina odakle nije bilo daleko do ranerske kue. Jo nije bilo kasno, pa je njegov otac bio budan i sjedio je u dnevnoj sobipored kamina. Imao je gustu kudravu kosu i naborano lice. Odmah je bilo jasno odkoga je Stenli naslijedio visok stas. - Zdravo, sine. Nisam te noas oekivao - poz

dravio je raner Stenlija. - Vjeruj mi da mi je drago to sam kod kue - odvratio je Stenli eljno urei do vatre. - Hladno je. U gradu sam sreo Merigold. S njom je bila njena roaka po imenu Barel, iz Ajdaha. Vratio sam se s njima. - Barel. Sjeam se njega. Prije mnogo godina bio je Vejdov ortak. Pravi zapadnjak starog kova. Oenio sesa poluindijankom. Kako djevojka izgleda? - Zgodna je. Stidljiva. Neobino s obzirom na to kakve su ovdanje djevojke. Nee dugo opstati kod Vejdovih. - Auh. Otkud ona kod njih? - Koliko sam shvatio, siroe je i ivjela je na zaputenom rancu na rijeci Selmon u Ajdahu. Da li ti, tata, poznaje taj kraj? - Velika je to zemlja, sine.I jo uvijek divlja. - Volio bih da je vidim... Vejdovi su joj ponudili dom. * Toje sve to znam. 28 - Je li ona poput onih cura iz grada? - upitao je Veston kratko ^^3^^ 0,ft "BOTtDft - Kako to misli, ocef - upitao )e Stenli d(>K su mu oi svjetlucale. - Pa, onako... da li tlertuje... zavodi momke... Stenli se od srca nasmijao. Moderna mlada ena bila je neto nerazumljivo za starevu generaciju. Nisu se slagali po tom pitanju. - Nije, oe. Lark nimalo ne lii na neku od "onih ovdanjih gradskih cura". Pitam se... - Lark? Tako se zove? Pa, vie mi se dopada nego Merigold -gunao je starac. - Mogao bi je dovesti. Osjeam se usamljenije nego ikad. Moda e to njena posjeta promijeniti. Volio bih da ujem togod o tom kraju pored Selmona. - I ja bih volio - rekao je Stenli, iznenaen. - Siguran sam da bi joj bilo drago da doe... Odavno nisi poelio da vidi Merigold. Stenli nije bio svjestan sjete u svom glasu. Starac je utao. Okrenuo se prema vatri. Stenli je uzdahnuo. - Oe, ne odobrava njeno ponaanje. Oh, znam, i to me brine. - Pa, sine, da li ti odobrava? - pitao jeraner. Pitanje je okiralo Stenlija, koji se ponovo oneraspoloio. - Oe, ovjek mora prihvatiti djevojku s kojom e se oeniti. - Auuh... 1 onda postaje slijep za sve. - Hajde da ovo raistimo. Poloimo karte na sto... Postepeno si izgubio simpatije za Merigold. Nekad si je volio. Raner je privukao stolicu blie vatri, irei dlanove da se ug

rije. - Stene, stavi koju cjepanicu... Svakako, volio sam Meri. Prije nego to siotiao n^ koled i prije nego to je 29 odrasla. Tada je i majka bila iva. f ona je voljela Meri. Ali, sine, izgleda da se sve promijenilo. Ne kae^m da Meri vie nije dra


9/56

ga. Jeste. Ali, ako baeli da zna, ne podnosim to kako se sada ponaa, kako se promijenila... - ta hoe da kae, oe? - Stenli je bio ozbiljan. - Sine, ja mogu vidjeti ta jevojci na umu. Mogu da vidim kako se ponaa i mogu uti ta govori... i ta se govori onjoj. - uo si govorkanja o Merigold? - Pa, jesam, sine. - Ah, ti i tvoje stare blebetue!... One ne shvataju Meri, a ne shvata je ni ti. Koliko sam se samo trudio da to sagleda! Vremena se mijenjaju. Sada ene idu na koled i postaju nezavisnije. Stenlijeve rijei su bile pune ara i jedva je ekao da uje odgovor. - Stene - poeo je ran

r - moj ti je savjet da se to prije oeni. Biti supruga i majka je neto sasvim normalno za svaku enu. Ovakvog ludiranja "ranije nije bilo. I to je opasno. Ne krivim djevojke, Stene. Krivim vrijeme koje je dolo. I da sam na tvom mjestu, ja bih obuzdao Meri. - Oe, moram ti priznati - odvratio je Stenli stidei se ja... noas sam seposvaao s njom ba zbog toga. elia sam da se vjenamo u junu. Ona je odbila... rekla je da MI mogla biti spremna tek za juni idue godine. Svaao sam se s njom, ubjeivao je. Nije ilo. Ona eli da jo izvjesno vrijeme bude slobodna. Naravno, to me je razljutilo. estoko smo se posvaali, f ja sam otiao kui prije nego to se oluja stiala. - AuPa, ta e sada? - Ne znam, oe. - Hm... Da li jo voli Meri? - Da li je volim?... Pa,kad drukije nisam ni mislio odgovorio je Stenli zapanjen i na samu pomisao da bimoglo biti drukije. 30 - Ljubav se mijenja, sine. 1 u nekim sluajevima ne tra je vjeno. Ne vidim da te Meri neto posebno voli. Da te voli, ne bi toliko naglaavala ko

liko joj je dragocjena slo boda.eljela bi da

to prije doe ovdje i unese ne

to svojeu ovu kuu i podari ti djecu. - Bogami, oe, u pravu si! I ja sam na to pomislio, sa

mo to nisam mogao u to da povjerujem. ta da radim? - Pa, drago mi je to me pita - odgovorio je starac. Nas dvojica smo uvijek bili bliski. Kada sam te poslao u koled, plaio sam se da e te privui grad i da e moda poeljeti da tamo ivi. Ali, nisije do starog ranca. I to me usreuje. Ne mogu poeljeti nita vie, nego jo sa mo to daovdje dovedeenu. - Oe, sve donedavno bio sam sretan - Stenli je bio za miljen. - Volim prostranstva. Gradski ivot mi nikad ne bi odgovarao. Na ovom rancu treba jo dosta toga uiniti. Ali, nedjeljama nita ne radim. Nema svrhe da laem i da se zavaravam. Sve je to zbog Merigol. - Auh! ena ba moe unititi mukarca - odgovorio je starac nrten, klimajui glavom. - Sluaj sine. Moda je tebi teko da sve sagleda, ali meni nije. Ako osjea da je Meri potena i iskrena, onda joj daj jo malo vremena. Budi dobar prema njoj. Bez gunanja i svaa. - Hvala, oe. Razmisliu o tome - odgovorio je Stenli oz

biljno. - Ne gubi vrijeme, Scene. ivot je kratak... Sada odoli na spavanje. Dragomi je da si mi se povjerio. Laku no, si ne. Stenli je jo dugo sjedio nakon oevog odlaska, sve dok se vatra nije ugasila. Napolju je vjetar jecao, a kojoti zavijali. U to gluho doba Stenli je pomislio da je doao tre nutak odluke. Sljedeeg jutra,nakon doruka, Stenli je odjahao pre tna brdima na zapadu. Obukao je staro odijelo za jahanje i H 3i odabrao konja miljenika. Proljetno jutro je bilo vedro i hladno, nebo je bilo blistavo plavo, a vjetar je donosio uvijek snaan i slatkast miris kadulje. im se naao na krivudavom putu, upravio je konja prema usamljenom brdu,oblom i lijepom, dopola prekrivenom kaduljom, a onda borovinom. Bio je na podjednakoj razdaljini od Brda kadulje i Vejdstauna, otprilike deset milja. Nakon netovie od sata Stenli je doao do ruba uspona i tada je njegov konj usporio. Obiavao je da dojae do borika, da tu vee konja i da kroz durbin osmatra okolinu. Ovu namjeru mu je, meutim, osujetio jaha koji je dolazio putem iz pravca koji je Stenli osmatrao. Vidio je da je i on primijeen u isto vrijeme kada su njegove otre oi opazilekonja. Jaha se upravo pojavio iza uspona i izgledao je kao gologlavi djeak koji jejahao na svijetlom mustangu to je pripadao Merigold. Stenliju je to bilo udno, jer Merigold ne bi dozvolila nijednom djeaku da jae tog konja. Za ovo je sigurno bioodgovoran Hard Blending. Jaha je zastao i onda, natukavi sombrero, okrenuo konjakao da eli to prije da ode. Udaljenost nije bila vea od nekih stotinu jardi i Stenli je prepoznao blistavu kovrdavu glavicu prije nego stoje nestala ispod eira. - Stanite, Lark - snano je povi kao. To ju je zaustavilo i Stenli je, mamuznuvi konja,brzo preao razmak izmeu njih. - Hej, Lark Barel, otkud da ba sretnem vas ovdje! uskliknuo je i iznenaen i zadovoljan. Brzo ju je odmjerio, od starog sombrera do izama. Sjajno je izgledala. - Dobro jutro, gospodine Vestone - pozdravila ga je. - Zar me niste prepoznali? Htjeli ste da se vratite. - Jesam, stidim se... da kaem d

a sam vas prepoznala da sam htjela pobjei. 32 - Zato, zaboga? - Bila sam sigurna da me neete prepoznati... u ovim kr... I ja... pa... u stvari, nemam pravo izvinjenje, osim da sam bila uplaena. - Imali ste i pravo - odvratio je ozbiljno. - Ne b


10/56

iste smjeli da jaete tako daleko od kue. Ima Indijanaca i odmetnika u onim brdima.A isto tako je dobro da niste sreli I ni nekog od naih kauboja. - Gluposti! Ne bi me mogli dostii. - Njuka jeste brz konj, slaem se. Ali, moete li vi tako brzo jahati? - Malo - odgovorila je naginjui se da bolje osmotri Stenlijevog konja. Zatimse uspravila, uzbuena. - Oh, to je pravi konj. Moe li on trati? - Prilino. Najboljije ovdje. - Je li? Ali me ne bi mogao dostii. - Kladim se da bi. Hoete li da pokuamo? - Neu. Ali ne bi mogao. Vi ste preteki. Stenli je odustao od prepirke. Oito se o

va djevojka iz junog Ajdaha razumjela u konje. S kakvom je samo lakoom i gracioznousjedila u sedlu! Bila je gipka kao Indijanac. Stenlijevom otrom pogledu nije promaklo da je njeno odijelo za jahanje ve odsluilo svoje. Meutim, pogled mu se brzo vratio do lica djelimino sakrivenog ispod irokog oboda starog sombrera. Stenli ju jevidio i ranije, gologlavu, ali je danas udesno izgledala. - ta radite ovdje? - upitao je. - Jaem. Razgledam va kraj. Predivno je! ini mi se kao da me je kadulja opila. I mi u Ajdahu imamo kadulje, ali nije ovakva. Nija plava i gusta. - Znai, dopada vam se moj kraj? - Ve sve ovo volim. Nisam mogla ni pretpostaviti da je sve tako divno... tako miomirisno. Merigold mi ni jednom rijeju nije spomenula kaduljuili brda ili neto drugo osim da u doivjeti uzbuenja u gradu. -Pa, jeste li ih imali? - Ma kakvi. Nije to za mene, gospodine Vestone, i to me brine - odgovorila je.- A ta je sa lijepim haljinama? - Pa, dopadaju mi se. Ali, ni one me ne uzbuuju.

Zar bi trebalo? - Neke djevojke tako vjeruju i razmiljaju. I ja sam se upravo tako osjeao... kada sam vas ugledao. Inae sam bio prilino mrzovoljan. Ova primjedba vr

atila je njenu stidljivost i on je zbog toga zaalio. Trebao bi da bude iskren saovom djevojkom. Blago rumenilo se polako povlailo s njenog lica. - Pa, gdje je Merigold? - upitao je, vraajui se u stvarnost iako nerado. - Kod kue. Rekla je da e doi.Ali, nije. Sino je ostala do kasno. Stenli se zagledao u preriju. Znai da je Merigold ipak izala! Krv mu je uzavrela. Odmah se okrenuo prema djevojci i zapazio daje skrenula pogled. - Njuka je prilino zagrijan. Zato ga ne biste pustili da se malo odmori? - Upravo sam htjela malo usporiti kada ste vi naili... A on za mene nije Njuka nego Putnica. - Dobro. To mi se ime vie svia - zakljuio je Stenli, ali nijemogao otkriti da je razlog to to je Blending tako nazvao konja. - A kako se zoveva konj? - upitala je Lark. - Igra. - Isto kao to vas zove Merigold? Ba nije neko ime. - To mi je ostalo iz studentskih dana, kada sam igrao fudbal. - Fudbal. Toli

ko je toga to nikad nisam vidjela - rekla je djevojka enjivo. - Kada ste bili na koledu? ; - Diplomirao sam prije dvije godine. > - Da li vas je Merigold gledala kako igrate? 34 - On, da, esto. - Zatim je, naglo promijenivi temu, rekao: - Lark, sjaimo da se i mi malo odmorimo dok se odmara va konj. - Stvarno ja... treba da sevratim - rekla je, ali je bilo izvjesno da joj se ostaje. - Hajde. Jo ima dosta do ruka. A uostalom, kakve to ima veze? - U redu - sloila se i brzo skoila s konja.I dok je tako stajala, opet je izgledala drukija, via, vitkija, ali prava djevojka. I Stenli je sjahao i uzevi uzde njenog konja predloio: - Hajdemo do borika. Samonekoliko metara. Dopae vam se vidik. Bilo je vie od nekoliko metara, ali ga je pratila bez komentara. Uskoro su doli do grupe borova ije su iglice prekrile tlo. - Ovdje je prijatno... ako vas ne mue uspomene Stenli joj se osmjehivao dok je stajala pred njim nesigurna i stidljiva i opet gologlava. Kakva divna smea kosa sa odsjajima zlata! Sada joj je prvi put jasno vidio i oi - tanine, pune snenih dubina.- Sjedite ovdje, Lark, i pogledajte preko prerije prema Brdu konjskog carstva.Donijeu durbin. Brzo se vratio i zatekao je zagledanu u okolinu. Godilo mu je to je izgledala kao zanesena. Jednom davno se Merigold, sjedei ba ovdje, smijala njegovim rapsodijama ljepoti. I nikad nakon toga nije se opustio da pria o ljepoti bilo ega. Prisjeajui se tog trenutka, bio je radoznao kako e ova djevojka reagovati. ekao je prilino dugo, ne podlijeui elji da gleda nju umjesto prostranstva pred sobom. Ipak, prizor je jo uvijek mogao da ispuni i smiri Stenlijevu duu. A to mu je sada bilo potrebno. Vjetar je sada dolazio sa zapada i izgubio je na otrini, ali je, zato, bio ispunjen mirisom kadulje. Padina ispod njih postepeno se 35 sputala do podnoja i ravnice koja se irila prema zapadu. Punih pedeset milja nepregledne prerije leale su ispresijecane blagim usponima koji su se pretapali u plavu planinu nazvanu carstvom divljih konja. - Oh, kako je divno! - napokon je djevojka promrmlj

ala. - Sve je tako sivo, tako samotno, tako monotono! - Lark, naslutili ste onopravo - odgovorio je Stenli veselo. - Beskrajno sivilo, samotnost, vjena monotonija!... Oh, niste me razoarali. Dobacila mu je brz, iznenaen pogled, ali mu je bio


11/56

ipak dovoljan da se upita ta bi te oi mogle izraavati kada bi morale da odgovore naljubav ili strast. Ova djevojka je imala duu i osjeanja. - Tamo vidim divlje konje - rekla je. - Zaista? Gdje? Ne vidim ni jednog. Sigurno imate so-> kolovo oko.- Moda grijeim. Dajte mi durbin. 1 dok je namjetala durbin gledajui sivo prostranstvo, Stenli se zagledao u kovrdavu kosu, potamnjele obraze, zaobljen vrat i ramena, vrste ruke. Bila je nevjerovatno privlana. - Da, tako sam i mislila. Divlji konji! Ima ih mnogo. - Lark, vi volite divlje konje - ovo nije bilo pitanje nego tvr

dnja. - Vie nego ita. Ima ili mnogo u mom kraju. Kako bih samo voljela kada bi ovidivlji konji mogli doi do Selmona! Onda bi mogli biti slobodni. - Slaem se s vama, Lark. uli ste ta se nedavno dor godilo. Hard Blending i El Vejd su otjerali veliko krdo. Podmitili su Indijance. Grlo mi se steglo. Tri dolara po grlu... za hranu kokokama. - To je zaista uasno! - stresla se Lark. - I sve zbog neto novca! A tidivlji konji nee popasti svu travu. Ovdje ima deset puta vie hrane nego kod nas uAjdahu. 36 - Slaem se s vama. A u tom krdu je bilo i sjajnih ponija. Bilo mi jezlo kada sam vidio kako su vezani... - Oh, mrzim ih... mrzim ih! Kada bi neko odkauboja uinio to u mom kraju, pucala bih u njega! Dok mu je u uima poput zvona odjekivao njen glas, Stenli je shvatio da je preao fazu zainteresovanosti za Lark.Bio je potpuno opinjen. Legavi na borove iglice, zatvorio je oi i pokuao da misli. V- Molim vas, gospodine Vestone, obeajte mi da ete... ubijediti Merigold da utie na

svog brata i onog kauboja Blendinga da vie ne love konje - molila ga je djevojka. Stenli je sjeo i otvorio oi. - Uiniu tu sitnicu, Lark, ali se plaim da e biti uzalu

d. - Hvala vam. Oh, znam da me ovi ljudi ovdje smatraju udnom, gospodine Vestone... - Prestani da mi se obraa sa "gospodine", Lark. Zovi me Sten ili Stenli. Ali nei Igra. Hoe li? - Pa... da... naravno, ako elite... eli... i ako to ne smeta Merigo- odvratila je stidljivo. Stenli se nasmijao, ali ne bez gorine. - Dijete, ta e reina ovo? Moja vjerenica sve druge mukarce - stare prijatelje - naziva "srce" ili "mili"... Naravno, to nita ne znai, ali... -Ja... nisam nita mislila... - Nita se tine brini zbog Merigold. - Ali, moram. Ne znam neke druge vjerenike. Ali... vas dvoje ste sve... sve... - Sasluaj me, Lark - poeo je ozbiljno. - Vjereni smo vie odpet godina. Koled je promijenio Merigold. Moda je promijenio i mene, ali to ne vidim... Hvala bogu, mogu da budem iskren s jednom djevojkom. 37 Nagrada mu je biloljupko zaplaeno lice koje se brzo okrenulo od njegovog zaarenog pogleda. - Ne sek

iraj se, Lark - nastavio je staloeno. - Samo sam htio da zna da nije sve kako treba izmeu nas dvoje. - Ali, ona... te voli - odvratila je Lark sveano. - Otkud zna? Da li ti je to rekla? - Oh, nije, ispriala mi je vrlo malo. Ali, mora da te voli.- Zato? - upitao je kratko. Oito je za Lark ovo bilo zamreno pitanje. - jer ste vjereni i... i sve ostalo. - Sasluaj me, mala moja prijateljice sa rijeke Selmon. Toto je vjerena ne znai mnogo za iMerigold. Ona... Stenli je zakljuio da je ipak bolje da malo obuzda svoju plahost. Ali, Icakvo bi olakanje osjetio kada bi mogao dase rastereti! - Samo si ljut na Merigold - nastavila je Lark blago. A zna kako se onda ovjek osjea. Merigold je vesela, sretna, bezbrina, zgodna djevojka. Veoma sisretan, Stenli. Ona mora da te voli. - U redu. Moda. Dobro je to je brani - odgovorio je Stenli, nastojei da ne misli na Merigold. - Priaj mi o sebi. Naravno, ima dragana. - Zaboga! - Nemoj meni lagati. Ozbiljno te pitam. Ima li mladia? - Nemam, Stenli, niti sam ikad imala nekog udvaraa kojem bi tata dopustio da doe... ili kojeg sam vidjela nakon njegove smrti. - ta je sa tamonjim momcima? - upitao je s nevjericom. - Nema ih. Oh, ne raunam onih nekoliko kauboja oko Betorda. Zna, to je gruba, nenaseljena zemlja, gotovo pustinja. Miljama nema raneva-ili gradova. Tamo samivjela od desete godine. A od petnaeste sam sama, ne 38 raunajui naeg starog kauboja Dejka. Rijetko smo odlazili u Beford, a nikad negdje dalje. Zato i jesam malo zbunjena. Sve je drukije. - Nije udo. Koliko ima zemlje? - Ne znam koliko je to ari,ali se protee miljama. Kada bi bila navodnjavana, bila bi vrijedna. Sve donedavnoimali smo stotinu grla stoke, a onda je sve nestalo. Osiromaili smo. Ipak, nismogladovali. Uzgajali smo kukuruz, pasulj, krompir. Imali smo svinje, krave, kokoke... i vie konja nego goveda. Ali u Ajdahu se konji ne prodaju. - Merigold mi jerekla da si dola kod njih da ivi. - Da. Gospodin Vejd mi je ponudio dom. Na nagovorMerigold. Volim je zbog toga. Ali, ne znam kako u izdrati. Ja elim da radim, ali o

ni mi to ne dozvoljavaju. - Hm. ta si uradila sa ranom, stokom i starim kaubojem?- Ostavila ih. Ne bih ih mogla prodati i da se naao kupac. - Zato ne bi? - Jer...jer vjerujem da u poeljeti da se jednog dana vratim... ako ovdje ne uspijem. - Nad


12/56

am se da hoe. Sada u ti ja priati o svom ocu. Kada je Stenli zavrio priu, ugledao jeuze u oima Lark. Bio je to vrhunac njegove jutarnje avanture. Nita nije uinio da prigui topao, sladak talas emocija koji ga je preplavio. - Tata eli da te upozna. Ispriao sam mu ono malo koliko sam saznao od Merigold. Poznavao je tvog oca. Sjea setvoje majke. Lark, ima li indijanske krvi? - Malo, s bakine strane... Voljela bih da upoznam tvog oca. - Dobro. Dogovoriemo se. Zna, tata je odavno bo i. A ponekad se dobro osjea. 39 - ivot je veoma tuan. Sjeam se kako je moj otac polako kopnio p

red mojim oima. I... oh, kada je umro... sve je bilo drukije! utali su nekoliko trenutaka. Vjetar se prijatno vrpoljio meu borovima i blago pomjerao iglice. Konji su mirovali. Kadulja se mrekala poput sivog jezera. Samotnost i mir obavili su ovopovueno brdo. Bilo je to sneno i spokojno mjesto. - Moram da idem. Dugo smo ostali, zar ne? - upitala - ini mi se da je bilo vrlo kratko. Hoe li da idem s tobom ili bar jedan dio puta? - Oh, ne, hvala ti. Juriu. - U redu, Lark. Posmatrau te. Znada imam durbin tako da se mora pokazati. Ustala je, natukla sombrero i navukla rukavice. Nije bila tako niska, kako je zamiljao. Prelazila je preko njegovog ramena. - Do vienja... Stenli - rekla je ponovo stidljiva. - Drago mi je to sam na tebenaila ovdje u preriji. - Da, bilo je lijepo. Dolazim ovdje skoro svakog dana...Lark, da li e moda doi sutra ili prekosutra? - Ja... mislim da hou - rekla je urno iapustila ga. Stenli ju je posmatrao kako se uspinje u sedlo i galopira stazom, k

ako mamuza konja i potie ga na trku. I ve nakon nekoliko trenutaka bila je samo taka to brzo nestaje u preriji. Kada se izgubila iz vida, legao je na borove iglicei zagledao se kroz zelenilo u plavetnilo neba. Jedno osjeanje, neto za im je udio nausamljenom brdu i to mu je godinama bilo nepoznato, vraalo se njeno i nesvjesno. Podsjealo ga je na djeatvo, ali to nisu bile samo uspomene nego slatkasto, sneno stanje ula. Napokon je sjeo. Durbin mu je bio pored nogu. Da li je on sam tu leao minut ili due? Nije znao, ali je vjerovao da je bilo dugo. Ako Lark nije direktno uticala na ovu 40 aroliju, onda su do toga doveli njena jednostavnost i gotovo djetinjasto oduevljenje. Osjeao je apsurdnu zahvalnost. Jer, osloboditi se tereta u duikoji je mjesecima nosio, bar za kratko, i prepustiti se starom mladalakom zanosu, zaista je bilo neto za to ovjek treba biti zahvalan. ta su njegova ula osjetila tokom ovog intervala? Samo bijeli oblaci koji su plovili preko plavog neba, podrhtavanje i mrekanje borovih iglica, zatita tamnog drvea, toplina sunca na licu i debeo

prostira pod leima, mjeavina mirisa borovine i kadulje - sve ovo zaokupljalo mu jemisli. Upravo to to je prirodu ponovo osjetio, to je kao nekad osjetio njenu slatkou i ljepotu, to ga je podsjetila na daleku prolost, to ga je najvie oaralo. Upravotu je uspostavljena vza izmeu Lark Barel i slatkih snova njegovog djeatva. Ivlerigold Vejd nije nikad pobudila asocijacije koje su ukljuivale njegovu majku ili njegovo bosonogo djetinjstvo, njegovo osmatranje vlastite slike u mirnim, dubokim izvorima, njegove sate na vjetrovitim kaduljinim breuljcima. - Vidim svoj kraj. Akoopet sretnem tu djevojku... glasno je razmiljao i prekinuo se jer nije bilo "ako". On e je sresti. Ako ona ponovo ne odjae u preriju on e je potraiti. Merigold ga je esto izazivala: " Zato se ne zabavlja kao i ja? Brak e trajati predugo." esto se pitao ta bi ona uradila ako bi prihvatio njen izazov. Ali, to ga nije privlailo. Kada se spustio niz padinu, pustio je konja da polako kaska. Kui je doao na ruak. - Stene, zato je doao onaj kauboj Blending? - bile su prve rijei njegovog oca kada ga je ugledao. - Ne znam. je li ovdje? - Vjerovatno. Dojahao je jutros rano i jo nijeotiao. - Je li bio sam? - S njim su dola dvojica ili trojica. 41 - Moda eli da divlje konje potjera preko Brda kadulje. - Pa, ne bi se udio. Ali, ako mu je to namjera, nemoj mu dopustiti. - Svakako, oe. Ali, ta ti ima protiv Harda Blendinga? On dobro stoji kod Vejdovih. - Hm. Ja znam dovoljno - progunao je starac. Stenli je zamiljeno krenuo do spavaonice, dugake, prizemne graevine sa dosta soba. Konji su bili vezani uz preku, a tu su bila i kola Vejdovih, u stvari Merigold. Ili ih je Blending za kratko uzeo, kao to su kauboji imali obiaj, ili mu ih je Merigold posudila. Kako god, Stenliju se nije nimalo dopalo. Ve je bio umoran od mnogo ega. Uao jeu trpezariju gdje su kauboji ruali za dugakim stolom. Nekoliko njih, uz Blendinga,nisu pripadali rancu Veston. Kako je nauio od oca, Stenli se nikad nije previe zbliio sa svojim ljudima. Bio je ljubazan, ali je traio disciplinu i nije volio da p

iju. Nedavno se njegov predradnik Hauard, i pored upozorenja, ogrijeio o naredbei Stenli je zakljuio da je ovo povoljan trenutak da bude otriji, posebno ako je ovaj neto petljao sa Blendingom. - Zdravo - Stenli je odgovorio na njihov pozdrav. t


13/56

a ima? ulo se struganje mamuza. Hauard se nakaljao od zbunjenosti i odgovorio: - Blending trai pomo pri tjeranju divljih konja. Stenli je podigao teku izmu na ivicu klupe i naslonio se laktom na koljeno dok je hladno posmatrao zgodnog Blendinga.Sam pogled na kauboja bio je dovoljan da u Stenliju sve prokljua. - Zdravo. Blending. Jesi li dojahao ovdje? - Ne, mi smo se ovdje dovezli - odvratio je kauboj drsko. 42 - Jesi li ukrao kola? - nastavio je Stenli jedva doekavi ovu priliku. Blendinga je pitanje pogodilo poput groma. Tamno crvenilo oblilo mu je od sunca pot

amnjelo lice, a onda se naglo povuklo. Bio je blijed kao krpa. - Ne, gospodine Vestone, nisam ukrao kola! - odvratio je. - Merigold mi ih je posudila. - Merigold! Otkud kauboju pravo da gospoicu Vejd zove imenom? Munja je sijevnula u hladnimsivim oima Blendinga. U pogledu je otkrivao vie od izreene optube. Osim povrede tatine, imao je razloga za mrnju. - ta se to vas tie? - odvratio je bezobrazno. Nije pokazivao nikakav strah, a izgleda da mu je u glavi bilo neto to mu je doputalo da seovako ponaa. - Blending, jo nisam siguran - rekao je Stenli. - Ali, rei u ti ovo. Odlazi s mog ranca? Da li ti je to jasno? Kauboj je skoio oborivi klupu. Kosa mu senakostrijeila. Oi su mu bile poput usijanog eljeza. - Prokletstvo, da, to je jasno. Ali, nije jasno zato me vrijeate pred svojim ljudima - planuo je Blending. - Shvati to kako god hoe. - U redu, Vestone. Shvatam da si ljut na mene zbog Merigold Vejd... - Zavei! - prekinuo ga je Stenli i krenuo prema kauboju. Znao je vrlo dobr

o da e ga udariti i dalje odstupanje je bilo nemogue. Dovoljno dugo je uspijevao da se kontrolie, ali je provala njegovog gnjeva bila neto novo i neoekivano. - Pa, mislim da neu, Vestone - Blending vie nije vladao sobom. - Ne moe od mene praviti majmuna. ak ni na svojoj zemlji! - Pa, hajde, udari - Stenli mu je prezrivo odvratio. Pokai da nisi potomak praovjeka. 43 - Vestone - reao je Blending - nema nikakvo pravo da me vrijea. - Ne slaemo se, Blending. Pokazavi sav svoj egoizam i mrnju, kaubojje pomodrjelo lice pribliio Stenliju. - Sve mi se ini da si ti ljubomoran! Kolikoje bio u pravu Stenli nije shvatio samo po trijumfu u Blendingovom glasu. Biloje gore nego to se plaio. Za trenutak se zateturao. A onda su se odanost i muevnost, kao i ljubomora, koju je Blending tako jasno sagledao, sjedinili u strahovit impuls. Stenli je zamahnuo i jednim udarcem oborio kauboja. Blending je leao nepomian. Odjednom je u trpezariji nastala buka. - Iznesite ga - grmio je Stenli. Blendingovi drugari su ga ubrzo iznijeli uz pomo drugih. Zatim, kada su se ljudi vrat

ili i zatvorili vrata, Stenli se obratio Hauardu. -1 ta je s divljini konjima? -Nita posebno, gazda - odvratio je predradnik nervozno. - Blending je traio da mu ja i jo neko od naih pomognemo u tom poslu. Izgleda da se sukobio s mladim Vejdom.- jeste li pristali? - Jesmo, gospodine. -1 ne traei dozvolu? - Pa, mislio sam davam nee smetati ako oistimo okolinu od onih tetoina. - Hauarde, tetoina nema u preri. A mislio sam da radi za mene. Sada, pakuj se i odlazi. - Otputate me? - zagrcnuose predradnik uasnuto, ne vjerujui. - Da. I svakog onog ko je pristao d^t ide saBlendingom. :( - Niko od momaka nije pristao. Pitao je nekolicinu;^ oni se nisusloili oko dobiti. ti - Dobro. Pustiemo to za sada. Tebe u isplatiti. v 44 i* Stenli je krenuo prema kui, mrzovoljan Sto je dao materijala za govorkanja u Vejdstaunu. Tua ga je uvijek veselila - to ga je podsjealo na dane kada je igrao fudbal. Nimalo nije alio zbog svog postupka. Onaj uobraeni enskaro doao mu je kao kec na jedanaest. Blending je bio grubijan, bez duha, takta ili nekog slinog osjeaja. Kakva jesamo luda bila Merigold! lako je osjeao gorinu, Stenli je ostao odan. Merigold sesamo igrala s kaubojem, flertovala s njim... izazivala ga da bi se zabavila. - Oh, zar nee pobjesnjeti! - radosno je uzviknuo. Kasnije, dok su sjedili u dnevnojsobi, njegov otac je primijetio: - Sine, maloprije si izaao namrgoenog lica. Sadasi se vratio zviduui i raspoloen. ta se desilo? - Dao sam sebi oduka - nasmijao se Snli. - Hm. Bilo je i vrijeme. Jesi li sprijeio tjeranje konja? - Jesam, to se tie naeg ranca i Brda kadulje. -1 ta jo? - Pa, otpustio sam Hauarda. - Hej, sine, iznenauje me. Budi se. Tu dangubu je trebalo odavno otjerati. I ta jo? - Odalamio sam HardaBlendinga. - Ma ta kae! - Oito starevo zadovoljstvo djelovalo je na Stenlija, potiua da mu ispria pojedinosti susreta. Kada je sve sasluao, njegov otac je planuo nekrijui svoje miljenje o Merigold. - Ona te je unitila, sine. Za sve to je ona kriva. - Ne bih ba tako rekao, oe. - U gradu e biti govorkanja, jo veeras. - Svakako. Ali,

ne mari. - Da li si povjerovao Blendingu? - stari raner je bio smrknut. - Ili jebio pijan, ili lud da se toliko hvali pred drugim ljudima, osim ako... - Oe. Blending nije lagao - prekinuo ga je Stenli. - Ja Sam vjerovatno imao povoda da bud


14/56

em ljubomoran. Znao sam to. I bio sam, iako mi izgleda da je i to zamrlo, ali, ne 45 vidim jasno koliko sam za to imao razloga. On je uobraeni lupe. Ubijeden je da slama enska srca. Vjerujem da su ga ene iskvarile. Zgodan je. Ali, znam da je Merigold s njim flertovala, kao to flertuje i s drugima. - Otkud zna? - Stari Vestonse jo vie smrknuo. - Pa, oe, ne bih mogao u neto drugo povjerovati odvratio je Stenli, iznenada osjetivi da se crveni. - Auh! Pa, mlad si i isti si kao tvoja majka.Nije mogla loe da misli o drugima. To je dobra osobina. Ali, sine, mene niko ne

bi mogao prevariti. VI Sljedeeg jutra, kada je Stenli otiao po svog konja, stari kauboj Morgan, koji je kod Vestonovih godinama radio, obavijestio ga je da su trojica kauboja dali otkaz i otili sa Hauardom. - Nema veze, Henk - odgovorio je Stenli. - Ionako smo imali previe ljudi. - Moda. A sigurno je da imamo previe danguba.- Nisam toliko iznenaen to su otili koliko zbog Hauardovog uticaja na bi u boje, posebno Prajsa. - Stene, nije to Hauardov nego Blendingov uticaj. - Blendingov? Pa, digao je glavu zato to je neto vie zaradio. - Moda zbog toga, ali nisam siguran.Najbolje to si dosad uinio na ovom rancu jeste to si odalamio Blendinga i otjerao Hauarda. Stenli je odjahao s manje zadovoljstva i iekivanja nego prije susreta sa Morganom. Nije mu se dopala primjedba da se neto deava bez njegovog znanja. To je bila injenica. On nije bio gazda koji zaviruje u ivote svojih kauboja. Nije se uplitao ni u to kako predradnik vodi ljude. Oko jedanaest hiljada grla nosilo je Ves

tonovig - nije to bio veliki broj za tako veliki ran, ali nije bio ni zanemarljiv. Stenlijev otac je savjetovao da se stoka dri do je46 seni, iako su Vejd i drugi

raneri rasprodali sve po neobino visokoj cijeni. Stari Veston je rijetko grijeio ipredskazao je da e cijene porasti. Na pola puta do samotnog breuljka, prisjetivSise svojih nadanja i iekivanja, Stenli je odbacio probleme i poeo da razmilja o LarkBarel. Da li e doi? I morao se nasmijati svojoj velikoj elji da ponovo sretne roakuMerigold. Doao je na breuljak i ostavivi konja - ovog puta bijelca - na istini, otiao je do svog omiljenog mjesta. Trudio se da zaboravi Merigold i povrati jueranje raspoloenje. Meutim, nije u tome uspijevao. Lark nije dola. Stenli je ekao nekoliko sati, due nego to je bilo potrebno. Razoarenje je bilo veliko koliko i oekivanje. Pitao se ta ju je zadralo. Pokusae ponovo sljedeeg jutra. Na povratku kui pomislio je daodjae u grad, ali je odustao. Nije bio posebno raspoloen. Meutim, prije nego to jestigao kui, naiao je na jedna kola Vestonovih i nekoliko kauboja. Medu njima je bi

o i Lendi Elm. - Zdravo, Lendi, jahau s tobom. - Dopadao mu se ovaj kauboj koji je bio sin farmera i koji je s njim iao u kolu. Lendi je bio plavokosi din, odlian jaha, vrijedan, ozbiljan mladi koji se nedavno oenio s jednom djevojkom iz Vejdstauna. - Jue te nisam primijetio u trpezariji - nastavio je Stenli. - Iao sam u grad poito. - Jesi li ita uo? - Jesam, Stene. Sino se uveliko prialo u cijelom gradu. - O u? 47 - O tvojoj svai. Hauard, Ros i Bel su sino bjesnjeli po Vejdstaunu. U poetkuje s njima bio i Sem Prajs, ali nije bio pijan. uo sam da ih je napustio i otiao kui. -Jesi li vidio Blendinga? - Jesam. Bio je na stanici. Ispao mu je zub i bio je istinski nesretan. Kau da ga je udario konj. Stenli se nasmijao. - Ja sam taj konj, Lendi. - Prokletstvo! 1 ja sam se udio. Stenli mu je ukratko ispriao ta se desilo. - Hm! To je daleko drukije od onog to se pria po gradu - izjavio je Elm. - Prialo se da je dolo do estoke svae zato to je Blending traio da konje potjera preko ranca, ali nije bilo ni rijei o tome da si ga ti odalamio. Hauard se kleo da je dao otkaz i poveo sa sobom trojicu ljudi. Pokuavali su da i mene nagovore da odem. I kunu se da e proeljati nau zemlju da bi ulovili divlje konje. - Ne vjerujem da postoji neki zakon da ih sprijeimo. - Ne postoji pisani zakon, ali, kaem ti, Stene, proklet da sam ako to budem dozvolio. - Lendi, da li vjeruje da bi mogao voditi nau druinu? - Mislim da bih mogao - odgovorio je kauboj s puno ara. - Vrlo dobro, preuzmi onda Hauardov posao. - Zaboga! Stene, da li to eli da ja budem predradnik? - Da.Doi veeras pa emo o tome razgovarati sa ocem. Mislim da e odobriti, jesi li vidio nekog od Vejdovih? -Jesam. Sino sam na stanici vidio Ela. Pozdravio sam se s njim.Stene, ne vjerujem da od njega ima mnogo koristi. Pria se da se raziao s Blendingom oko posla s konjima... Jue popodne sam vidio i Merigold u salunu. - Sigurno tamo nije bila sama? 48 - Naravno da nije. Ona je... ja... zna, bila je guva i nisamdobro vidio - Elm je brzo zavrio. Stenli nije insistirao. I da mu je Elm otvoren

o rekao da je Blending bio tamo, ne bi bio jasniji. Stenliju se inilo da su naredni sati dugi i nabijeni iekivanjem i strepnjom. ak mu je i spavanje bilo poremeeno snom u kome ga Lark Barel spaava od katastrofe iju prirodu nije znao. Sljedeeg dana


15/56

doao je na mjesto sastanka mnogo prije nego to se Lark mogla pojaviti. S kakvim jesamo arom osmatrao sivu preriju! Na horizontu nije bilo ni jednog jahaa, nikakvepokretne take! Morao je da uzme durbin. Odmah je primijetio svijetlog konja nekihest ili osam milja daleko. Preplavio ga j*?"snaan talas olakanja, ushienja, ali i strepnje. "Stene, neto si izaao iz forme", razmiljao je. Ali nije bilo svrhe da sebeoptuuje zbog suprotnog raspoloenja. Moda se tako osjeao na putu ovamo. Ali ne i sada! Bio je uzbuen kako ga Merigold nije godinama uzbudila. Kako je samo udio da pon

ovo vidi tu curu iz Ajdaha! To ga je muilo, ali kada je stvarno o tome razmislio,odbacio je strepnje i bio je iskren sam pred sobom. Moda mu ovaj dan nee samo reidosta toga o onome to mu se desilo, nego e biti vaan i za budunost. Stenli je pogledao kroz durbin pratei kako svijetli mustang postaje vei i njegov jaha poprima oblik. Zaista je mogao juriti. Stenli je spustio durbin. Jasno je mogao vidjeti konjai jahaa na dvije milje. Prolo je jo nekoliko minuta koje su se Stenliju oduile, iako se mustang brzo pribliavao. Na daljini od pola milje opazio je kako joj neto crveno lepra na vratu. Nosila je crvenu maramu. Njuka je jurio, izvijao se, divan i vitak. Kada je Lark skrenula uz padinu, bilo je jo dobrih dvije stotine jardi uspona do staze. Stenli je stajao naslonjen na jedan bor. Vidjela ga je. Mahnula je.Ali, on joj ni 49 je odmahnuo. Osjeao se kao oduzet, iako je udio da pojuri niz brdo da je doeka. Konano je dola do njegovog konja i sjahala. Olabavila je kolan, po

tapala mustanga, vrtei se jo

koji trenutak, iako za to nije bilo razloga. Bila je gologlava. Novi sivi demper, zakopan do leprave marame, isticao je njene obline. - H

ej, Stenli - veselo je pozvala. - jesi li se pretvorio u drvo? - Hej, Lark - odvratio je, a njegov zvonak glas, ili, pak, neto dublje, natjerao je rumenilo u njene obraze. Stenli nije pamtio da je ikad vidio slino rumenilo. Bio je to ogromantalas skerleta. Moda je to na svoj nain pomoglo Stenliju, ali sve dok nije stala pred njega, nije shvatio istinu. Tada je njegova reakcija bila brza. Kao da je bio osloboen veza. Oklijevala je, zbunjena, bez daha, ali oito radosna, i onda ispruila ruku. Stenli ju je prihvatio i zadrao je dok ju je gledao kao opinjen. - ekao sam jue cijelo jutro. Nisi dola - prigovorio je. - Oh, ja... nisam mogla, izvini, Stenli. ja... - Zato nisi mogla? - ja... bilo je... zbog... pa zbog Merigold - poelaje zamuckujui. - Da li si joj ispriala da smo se prekjue ovdje sreli? - Stenli, htjela sam, ali ja... nisam - rekla je stidljivo. Otila sam s tom namjerom u njenu

sobu. Ali, bila je ljuta... nekako drukija... i jednostavno nisam nita rekla, a jutros je jo spavala. - Oklijevala je za trenutak i onda nastavila kao da eli da bude iskrena pred sobom. - Ali, ne vjerujem da bih joj uopte rekla... je li trebalo,Stenli? - Ne, ako bi ti to bilo nezgodno. Ne mui svoju glavicu s tim, Lark. ja ujoj rei. 50 - Oh, to je onda u redu - odgovorila je sinuvi. Stenli, je li potrebnoda... da mi cijelo vrijeme dri ruku? - Vrlo potrebno - rekao je hladno. - Doi, hajde da sjednemo. -1 ti si jutros drukiji - odvratila je djevojka izvukavi ruku i sumnjiavo ga gledajui. - Jesam li ljut? - Nije to. Ali ne govori i ne lii na onog od neki dan. - To je moda i tano, Lark. Moda sam danas onaj pravi Stenli. -Jo te ne poznam, ali si mi se vie dopadao neki dan. Zamee jahati sa mnom? - Naravno da hou. Sada bih vie volio da sjedimo ovdje i razgovaramo. Nije krenula rado, ali su ta njena nevoljkost i injenica da mu ne moe odoljeti bile neizmjerno drage Stenliju. Sjeli su na mirisne iglice, a sunce im je kroz granje iznad njih slalo zlato. - Eno tvog durbina - rekla je. - Zaboravio si ga? - Da, zaboravio sam ga neki dan. -1 jutros si ga koristio? - Jesam. Otkrio sam te odmah u preriji. Stoga mislim da e mitrebati da te vidim kada opet doe. - Hou... hou li... opet doi? - Zar nee? - Stenlili me zove da... da te opet ovdje vidim... samog? - Da li te zovem? Da. Lark, neki dan sam se osjeao kao djeak. Godinama nisam bio sretniji. - Kako... udno govori!... Oh, drago mi je ako sam ja razlog. Ali, Stenli, ja... ja te ne razumijem. - Lark, ni sam ne razumijem. Ali, to je la. Ja razumijem... Lark, ispriaj mi sve ta tise desilo. - Oh, zaboga! Ne bih mogla - odgovorila je smijui se. - Voljela bih... ali se toliko ne usuujem. 51 - Pa, vidim da te moram pitati. - Moram li odgovoriti? - Apsolutno - rekao je i naslonio se na lakat da bi joj mogao jasnije vidjeti lice. Gledala je prema preriji, nudei mu profil. - Da li ti se svia M eri gol d? - Mislim da je volim. - Da li misli da e je i dalje voljeti? - Kad nekog zavolim,

to je onda zauvijek. - Izvini, Lark. Taj neko je udesno sretan... Jesi li ve prozrela M eri gold? - O emu govori? - upitala je koliko iznenaena toliko i okirana. Nije se mogao obuzdati, neki nemir tjerao je Stenlija dalje. - Pa, slaem se s tobom


16/56

da je Merigold zgodna, plemenita, mila, sretna, vesela i sve tome slino. Ali, jesi li ve otkrila da je svojeglava i umiljena? - Nisam - odgovorila je odluno. - Jesili otkrila da je koketa? - nastavio je hladno, iako je ovo pitanje duboko u njemu izazvalo vatru. - Stenli! Zar te nije stid? - Pa, jeste... ali, jesi li otkrila? - Ne bih ti rekla i da jesam - odgovorila je, a obrazi su joj bili zaareni. -U redu, onda. Jesi li otkrila da je ekstravagantna? - Jeste, zaista. Ali nije sebina. 1 meni je kupila iste haljine kao i sebi i, Stenli, dj se nas dvoje razumi

jemo - bila je odluna. - Danas nisi onaj isti Stenli. Vie lii na one druge mladie...Oh, molim te, nemoj da se vrijea. Ja... ja znam da nisi. Samo sam rekla da lii... Ali, ne izazivaj me. - Daleko od toga, gospoice Barel. Izveu te jednom. - Sa Merigold? - Ne. Samo nas dvoje. - Gdje? 52 - Pa, naravno na ples u subotu uvee. Tamo je prilino ugodno do jedanaest sati. Zatim u te otpratiti kui. Djevojino lice je otkrivalo i oduevljenje i strah. - Merigold me je sino izvela - rekla je. - On, bilo je uzbudljivo. - Jesi li plesala? - Bio je smrknut. - Pokuala sam. Merigold me je uilakod kue. Osjeala sam se tako lako da sam mogla poletjeti. Bilo je lako drati korakuz muziku. Ali, nije bilo lako... biti zagrljen. - E, to sam ekao. Ko te je grlio? - Prvo Eleri Vejd, i to vrlo drsko. Nasmijao se kada sam mu prigovorila. Stoga sam... otila od njega. Ispriala sam Merigold. Izgrdila ga je. - S kim si joi> plesala? - Sa arlijem Ferajldom. Dopao mi se. - arli je fin momak. I s kim jos? - S g

ospodinom Barnsom. On je bio zabavan. Nismo se bauklopili. -1 Barns je u redu. Da li je bio jo neko? - Koji Brus. Srela sam ga na rancu onog jutra kada sam ovdje

dojahala. On je jedan od kauboja. On mi se najvie dopao. - On, je li? Koliko jeto najvie? - Jesi li ti moj stariji brat da me tako ispituje? - Naravno da nisam.Dobro, Brus je ispravan momak. To moram da priznam. S kim ste jo plesali, damo? -S mladiem po imenu Trambel. Visok, zgodan. A tek kakav plesa! - Vik Trambel? - Stenli se namrtio. - Da, zvali su ga Vik. - Auh. 1 kako je bilo s Vikom? - Pa, vrstome je drao sve dok mu nisam rekla: "Sluajte, gospodine Trambel, ako elite da sa mnom pleete, onda mi dopustite i da diem." Nasmijao se, ali se 53 nakon toga fino ponaao. Nikad nisam upoznala nekog ko zanimljivije pria. - Lark, sluaj me dobro. Viknije u redu. Nije za tebe. Zaista u izgrditi Merigold to te je bacila njemu u za Ali, zato, Stenli? On... zamolio me je da doe da me posjeti i ja sam mu rekla da doe. - Nita od toga. Neko se mora pobrinuti za tebe i ako nee Merigold, onda u ja to ui

niti. Da li si me dobro ula, djevojice iz Ajdaha? - Da, ula sam te - odgovorila je edno i postrance ga pogledala. - Hoe li da ti kaem zato Vik Trambel nije u redu? nastavio je prilino hladno. - Ne. Ali, Stenli, ta u uraditi kada me Merigold up


17/56

Blendinga. Brzo sam se trgnula. Skinuo mi je sombrero. Pribliavao mi se. Imao jekrupne, lijepe, tvrde oi. Odjednom se nagnuo prema meni. Stenli, taj luak je htioda me poljubi!... Odgurnula sam ga i rekla da dri svoje ape dalje od mene... To... to je sve. Bio je iznenaen, ali je ostao uporan. Sama sam osedlala konja i izjahala... i srela tebe. - Kada si opet vidjela Blendinga? - jedva je izustio. - Nisam ga vie vidjela. Da li ga zna, Stenli? 55 - Malo. - On nije pravi ka u boj, zarne? ula sam da je doao iz Kalifornije. Je li to tano? - ini mi se - odgovorio je su

zdrano. Djevojka je zurila u njega. - Pa, zato mi ne kae da ne smijem imati nita ni sa Hardom Blendingom? - upitala je nemarno. Koliko god da je bila naivna i neiskusna, iz nje je progovorila ena. To je zbunilo Stenlija. Jednostavno joj nije mogao odgovoriti i osjetio je bolesni strah da i ona zna zato. Ovo je prekinulo aroliju. Pustio joj je ruku zauen da ju je toliko dugo drao i jo zaudeniji to mu je ona toozvolila. - Ne treba ni da mi kae, jer ni sama to ne bih poeljela - dodala je. - Lark, mogu li ti neto rei? - Svakako. Ja... vie bih voljela da mi pria nego da me ispituje. - Ti si divna djevojka. - Zar i ti pjeva tu pjesmu, Stenli? - u glasu joj jebilo i ale i tuge. - Merigold me je upozorila na slatkorjeive momke. - Ne, Lark, ja nisam takav. A nemam ni karaktera - odvratio je nerasploeno. - Oh, povrijedilasam tvoja osjeanja - sinulo joj je. Nisam tako mislila, Stenli. Znala sam da ti nisi kao drugi. Vjerujem ti. elim da mi pomogne u ovom novom ivotu koji sam prihvati

la. Ako nee... ja... ja u propasti. - Hvala, Lark. To je bolje. Nestao je tatas potitenosti. - Znai da me ne svrstava u red sa Blendingom, Trambelom i Eleri Vejdom? N

asmijala se. - Mislim da si divan. - Je li? Pa, ako ti misli da sam divan i ako ja mislim da si divna... onda je sve divno, zar ne? - Dubina osjeaja u Stenlijevomglasu prevazila je banalnost njegovih rijei. 56 - Da - proaputala je spustivi glavu. - Ali, molim te, ne govorimo vie o nama. To... to me uznemiruje. A jo ti nisam sve rekla. - Pa, priaj. - Stenli, dosta toga ujem. Nisam od velike prie, ali imam ui.elim ti rei neto o novom lovu na divlje konje. A moda si ve uo. - Ne mnogo. - Pa, ko sam i pretpostavila, taj Blending, koji sve to vodi, prilino je pametan tip. Privukao je Indijance na svoju stranu. ula sam kada je Eleri Vejd rekao ocu da ga je Blending prevario. Razili su se. Gospodin Vejd je zabranio svojim kaubojima dauestvuju u tom poslu. Blending je dao otkaz u rancu Vejd. Namjerava da organizujepravi posao sa lovom na divlje konje. Oh, odmah se razbjesnim... Pa, Blending i

ma problema da okupi jahae. Stoga je zamolio izvjestan broj gradskih mladia da mupomognu. Idu i mnoge djevojke. Kampovae, jahati i piknikovati. ini mi se da je Merigold poludjela i jedva eka da krene. Prvo sam pomislila da ja ne bih mogla, a onda mi je sinulo...- Naglo se prekinula i zatim upitala: - Hoe li ti ii, Stenli? - Ii! Hou li? Lark, nema mozga... - Kako? - upitala je tupo. - Ne razumije. Ima divnu blistavu glavicu sa loknicama, ali se plaim da je prazna. - Voljela bih da objasni -bila je nestrpljiva. - Lark, bio bih presretan da krenem. Ne znam da bi mi se ita toliko svidjelo. - Ali, Stenli, ti ne bi pomogao Blendingu? - povikala je zaplaena. - Oh, znai, da ne eli da idem? - Da. Ako nee, ja... ja u rei da sam bolesna.ko podje i pomogne Blendingu, onda u se zaista razboljeti. To bi mi slomilo srce, Stenli... Zar ne shvata? Ti si mi jedina pomo u ovoj uasnoj zemlji. 57 I - Pa da seonda rukujemo - rekao je ispruivi ruku. - Zato? - Ja sam tvoja jedina pomo! -OhL. Rukovali su se. Stenli nije znao ta je ona otkrila u njegovim oima, ali on je u njenim, prije nego to su za treptale i stidljivo se spustile, vidio hrabrost, vjeru ine svjesnu enju. - Hajdemo sada - proaputala je izvukavi ruku. Odjahali su do vrhapoumljenog breuljka odakle joj je Stenli pokazao rane Brdo kadulje i onda se spustili na drugu stranu. Jurili su prerijom. Pratio ju je do polovine puta i napokonzauzdao konja da je pozdravi. - Sutra ujutro? - upitao je. U pogledu joj je bilo elje, udjenja, pitanja. - eljela bih, Stenli, ali ne mislim da je to fer prema Merigold. Za trenutak Stenli nije nita rekao. - U pravu si., Lark rekao je tiho. -Posjetiu te sutra uvee. Nita nije rekla. Njene tamne blistave oi rairile su se od iznenadne slutnje. Osjetio je grizu savjesti. Mamuznuo je konja i odjahao prema kui.U jednom trenutku se okre nuo i vidio da ona jo uvijek stoji, nepomina, i gleda za njim. Mahnuvi joj, krenuo je dalje i, kada se ponovo oba zreo, vidio je samo crnu taku koja se kretala kroz kadu Iju Sljedeeg jutra Stenli je rano doao kod Vejdov

ih i potraio Merigold. Neoekivan poljubac dobrodolice ga je malo uzdrmao, ali ga nije odvratio od namjere. - Merigold, veeras izvodim Lark - odmah je rekao. - Ti? Ba je to fino od tebe, Stene - odgovorila je za miljeno ga gledajui. - Ona je drago


18/56

stvorenje... Jesi li je vidjao ovih dana? 58 - Sreo sam je prvog dana kada je izjahala u preriju. Nije trebalo da bude sama. Onda sam je zamolio da dodje opet ividio je. - Veliki brat ili si... - Jesam - prekinuo ju je, hladno se nasmijavi.- Neko mora pomoi Lark da nadje sebe u ovom novom ivotu, a to mogu biti i ja. - Zna da mi je drae da si to ti nego Eleri ili neki drugi momak kojeg znam. Ali, Stene... - oi su joj potamnjele. - Lark je jo uvijek dijete. Mogla bi se zaljubiti u tebe. - Reskirau! - Uskliknuo je s gorinom. - Merigold, moram jo neto da ti priznam.

Jesi li ula za moju tuu s Blendingom? - Tuu? - Poblijedila je. Izgledala je zaplaena. - Nisam... znai, to se desilo... Stene, zato ste se tukli? Stenli joj je ukratkoprepriao sukob s kaubojem, stavljajui naglasak na lov na divlje konje. -1 on ti je rekao da sam mu ja posudila kola? On ih je sam uzeo! - povikala je Iju ti to.- Nisam mu povjerovao... niti u njegovu aluziju da s njim flertuje. - Ti i ne bivjerovao, Stene... Ali, to je istina - odvratila je odvano susrevi njegov pogled.Ipak se zarumenjela. - ta si radila, Merigold? Oduvijek sam znao da voli flertovati, jo od kolskih dana. Ali... - Pa, poelo je... onako - bila je iskrena. - Hard jezgodan. Poigravala sam se s njim... Poljubila ga. Ali nita vie, Stene. - Nita vie? ini mi se da si predaleko otila - odgovorio je hladno, zapanjen to ne osjea bol. - Merigold, kako je do toga dolo? - Dopao mi se. Fascinira me - priznala je. Stenli je poeo da koraa po sobi, provirio je kroz prozor, zatvorio vrata i ponovo stao pre

d nju. 59 - Uvijek si bila hrabra - nastavio je nastojei da bude miran. - Neke djevojke bi me prevarile... Ako je otilo tako daleko... da li bi eljela da raskinemovjeridbu? - Stenli! - povikala je i naglo ga zgrabila. - Ne bi prekinuo sa mnom? - Ako eli... bih. - Ali, ja to ne elim - urno je odvratila. Izgledala je udna, povuna, uopte nije liila na onu staru Merigold. Ali, ipak, davno medju njima nije postojalo neko dublje osjeanje. - Merigold, ja te neu odbaciti - rekao je ozbiljno. Dugo smo vjereni. edva se i sjeam d^ je neko ikad drukije o nama i mislio. Svi nai prijatelji, rodbina, porodice gledaju na nas kao da smo ve u braku... Jesam li u pravu ako traim da se vjenamo uskoro ili barem, ako nee, da prekinemo ovo to radi? - Snli, ti si najbolji... On, stidim se - mrmljala je nepovezano, ovijajui ruke okonjegovog vrata. - Ja... ja te volim... vie nego ikog. Ali, ne elim da se jo veem...da ivim u preriji... da imam djecu... Molim te, ne pouruj me. - Ne bih te pourivao,niti bih insistirao - odgovorio je iznenadjen zbog njene neoekivane topline i uz

nemirenosti. - Ipak... Usta mu je zatvorila poljupcem. - Daj mi jo malo vremena,mili. - Vremena!... Merigold, kada bih te pourivao, bi li se ranije udala za mane? -Da. - Kada? - Sutra!... Ali, Stene, ako eli da... da dam sve od sebe... da zadrimoju ljubav... ne uri - rekla je bolno i zagnjurila lice na njegove grudi. Stenliju je drao svjestan konfliktnih emocija. Nije je mogao razumjeti i zateen u tom trenutku mogao je samo odgovoriti da je nee pourivati. 60 Wm - Saekajmo do jeseni. Ne znam ta elim - rekla je i blago se izvukla iz njegovog zagrljaja. - Samo ne mogupodnijeti nikakva ogranienja. Moe li to jo izvjesno vri jeme izdrati? - Da. Ali, nemislim da je pametno. - Kako neko moe voljeti i biti pametan?... Stene, ti si divan. Voljela bili da sam vie... Idem prije nego to se ra splaem. Poljubila ga je i utekla. Stenli je otiao do prozora i zagledao se preko ranca u preriju. Duboko gaje dirnulo i omekalo to da ga Merigold voli kao nekad. Ali, to je samo povealo njegove probleme. Pomislio je da e neto milo i divno, to mu se sada pojavilo u ivotu, sada izblijedjeti i napustiti ga, ostaviti ga hladnim. Ali nije. Nepokorena to plina ostala mu je u srcu. VII Bilo je rano subotnje popodne i Lark je urila kui. Naulici je vidjela Harda Blendinga i nije eljela da ga sretne. im je izala iz trgovakog dijela grada, ostalo joj je jo milju drveem oivienog puta do ranca Vejd. Nakon toga je dolazila uzbrdica i prilian uspon koji niko od Vejdovih nije prelazio pjeke. Ali, Lark je voljela da pjeaci, posebno ako je mogla da bude sama. Dan je bio sunan i topao. Tog jutra joj je nedostajalo jahanje i pomalo je osjeala grizu savjesti. Jer, koliko god da je voljela da jae, nisu joj samo zbog toga jutra bila vedra i vana. Nastojala je da odbaci pomisao da se zaljubila u Stenlija Vestona. Govorila je sebi da su je samo uzbudili i preplaili dogadjaji otkako je dola na ran Vejd. A ipak je osjetila vrtoglavicu i zebnju pri pomisli da e opet vidjeti Stenlija - tog istog dana - i izai s njim. Uavi u dvorite ugledala je kola koja su oito tek

pristigla poto se praina jo nije bila potpuno slegla. Bila 61 su to potpuno nova kola, ista kao i ona u kojima je vidjela Blendinga u gradu. Lark je pourila. Dnevnasoba je bila prazna. Izgledalo je da u kui nema nikog. Dok je prolazila hodnikom


19/56

, ula je neki nejasan zvuk - komeanje, a onda neto slino dahtanju. Provirila je u biblioteku. Hard Blending je stajao nagnut nad Merigold, koja je ovila ruke oko njegovog vrata. Lark se tiho popela uz stepenice i ula u sobu neujno zarvorivi vrata.Ispustila je paket i bacila kapu osjeajui slabost i obamtiost od oka. Prizor komeje sluajno prisustvovala objasnio joj je udno ponaanje njene rodjake. Lark je bilauasnuta, okamenjena. Istinski je zavoljela Merigold. Sada je shvatila mnoge stvari - zadirkivanja kauboja, aluzije, povezivanje imena Merigold sa Blendingom, oitu

intimnost medju njima koju je Lark ve dvaput zapazila. Zatim se iznenada sjetilaStenlija - da on voli Merigold i da e se njom oeniti. Lark se na to najeila. Tugaje zamijenila bijes i prezir. Zaplakala je, a kada se malo smirila, shvatila jeda je u nezgodnom poloaju. Voljela je Stenlija. Morala je to sebi da prizna, da prizna da je san postao stvarnost. Znala je da Stenli voli Merigold i da eli da seoeni njome. Zar joj rodjaka nije, smijui se, ispriala kako ju je Stenli nagovarao,insistirao, bjesnio da se vjenaju u junu? Ali je Merigold odbila. "Predivno se zabavljam", Merigold je zakljuila to priznanje. Zabavlja! Lark je proganjala slikaMerigold preputene Blendingovom zagrljaju. ta je to znailo? Lark je shvatila kakomalo zna ta su ljubav i ivot. A ovaj novi svijet je za nju bio zagonetka. Nastojala je da dokui tajnu. - Blending ne valja - Lark je proaputala. - Ja sam to osjetila. Ali Merigold, ona je samo tata, luckasta djevojka koja ne razmilja... Zaboga, n

e znamta da radim da pomognem jadnom Stenliju. 62 Lark se dugo preispitivala i razmiljala o Merigold i njenim prijateljima, o Stenlijevoj obavezi. Na kraju je za

kljuila da mora

Documents

Zane Grey - Brdo Konjskog Carstva