DO OSMANSKOG CARSTVA

HALIL INALDZIK

OD STEFANA DO OSMANSKOG CARSTVA

Hrillanske spohije u Rumeliji u XV uijeku i njihouo porijeklo

Jasno se vidi da su dokumenti koji se nalaze u turskim arhivima takvi damogu rz osnova izmjeniti neke poglede na Sirenje osmanske drZavs na Balkanu.Znamo da su pretjerani i pristrasni pogledi koji su bili na cijeni u posljednjemvijeku Osmanskoga carstva, za vrijeme pobuna i pokreta za oslobodenje bal-kanskih naroda polako olabavili, iak da su od nekih smionijih pisaca potpunoodbadeni.t Napokon nijedan ozbiljan istoridar ne tvrdi da je osmanska vlast likvi-dirala domade upravne i vojnidke klase, plemiCe time Sto bi ih pogubila ili silomprevela na islam i da su na njihovo mjesto dolazili muslimanski Tr-rrci kao povla-Stena vladaju6a feudalna klasa.s Ipak je potrebno sa insistiranjem se zaustavitina gledi5tu da je Osmansko carstvo imalo sasvim drugi karal<ter tr XV vijektr, Ll

periodu svoga uspostavljar-rja.Jedarn dio istraZivaia lioji slr se pobliZe baviii osmansliom istorijorn utvr-

clio je izvjesne dinjenice vrijedne paZnje. Prvo je istaknuta tolerantna politikaosmanske drZave u pogledu vjere, dinjenica da se ona nije interesovala vjerskimstvarima nemuslimanske raje, ponavljano je da je zahvaljuju6i kupljenju u janji-dare (devSirme) i sistemu robova (gulam sistemi) omogu6avala svojim hri5danskimpodanicima na Balkanu da ulaze u vladaju6u kLasu, a pominjano je u obliku po-jedinainih dinjenica da se dak, uz hri5fanske vojnidke grupe koje su se poput voj-nuka i martolosa kroz duge vijekove saduvale, s vremena na vrijeme direktno slu-Zilo hriStanskim podanicima radi vojnidke sluZbe.3

' D"brovadki dokr"rmenti iz 15 vijeka mnogo su pomogli u tom plavcu istraZivadima(Jorga, Truhelka).

'2 N. Stanef, Blgarija pod igo, Sofija 1935, a pogledaj bilj. 128.3 Naprimjer pogledaj Hammer, Hist. de I' empire ottoman, VII, 356; samo je on rijed

>raja< u svome izvoru prokomentarisao prema svom mi5ljenju. Tekst u Pedevija (II, 320) je

ovaj: 7tY (*t, af tr.l) +1-fe1l.;l.eilc; =bl:^(:a,

Vlf s.;"ll\irl.r.t.ri,',-r.L.L!b2,-r--[i,. )l)* ec2)r:-a,: .)1 ,\rlg Hammer se prevario, govore6i u jednom svom djelu (Staatsverfassung undStaatsverwaltung, Wien 1915, str. 276) da su hri56ani nalazeCi se kao jolda5i dobivali timar.U svakom sludaju on je uzeo rijed >raja< kod Ajni Atija samo u znadenju hri5ianskog poda-nika.- D' Ohsson (Tableau g6n6ral de I' Empire ottoman, VII, 276), po5to je rekao >le Sultanne prends point des soldats parmi ses sujets tributaireso, piSe da je Ibrahim-paSa prihvatioprilizak 600 francuskih vojnika iz tvrdave Pape njegovoj vojsci (Za ovaj dogadaj pogledaji Pedevija, fI, 228-229). - Finlay, (The History of Greece under Othoman and Venetiandomination, London 1856, str. 55-56) ukazuje da su osmanski sultani podev5i joi od vremenaOrhan-Gazija davali mjesta u svako vrijeme hriS6anskim vojnim snagama u svojimkadrovima. - Gibbons (The Foundation of the Ottoman Empire, London 1916) tvrdi da suTurci i domafi elementi zajednidkom vjerom, islamskom vjerom doveli do stvaranja jednognaroda, osmanskog naroda i kaZe da su osmanski sultani vodili s tim ciljem istinsku i svjesnupolitiku islamizacije. Ustanova dev5irme jeste jedno sretstvo toga. Uza sve to oni su ostalivezanizaprincipvjerskeslobode.osmanskadrZavajesteklaosnovnuSnaguisiluRumeliji i zatrvaljuju6i tome mogla je da pobijedi svoje protivnike u Anadoliii. HriS6ani Bal-kanskog Poluostrva pomogli su uspostavljanju Carstva. Protiv njegove osnovne tvrdnjepogledaj: M. F. Kcipri.ili,i, Les origines de , l' empire ottoman, Paris, 1935.

Z*

DUSANA

26 Halil InaldZik

Dolje 6emo poku5ati da prema timarskim i popisnirn defterima koji pripa-daju vremenu Murada II i sultanu Mehmeda Osvajadals pokaZemo brojevima idokazima da je osmansko Sirenje na Balkanu nosilo potpuno korrzervativankarakter, da ne6e mo6i biti govora o iznenadnom osvajanju i smjeitanju, da sustare grdke, srpske i albanske plemi6ke klase i vojnidki slojevi ostavljeni na svommjestu, da je vaZan njihov dio uvr5ten u okvir osmanskog timara, ka.o hriS6anitimarnici, da u XV vijeku nije osmanska drZava ni u kakvom obliku rzodila poli-tihu islamizacije' Ali prije nego Sto pridemo tome, treba da kaZemo ovdje da izabilje5ke i ukazivanja dostojna paZnje koja se nalaze u dodanas poznatim izvo-rima dobivaju sada jasnije znadenje. Ustvari, ove stare zabilje5ke, zato Sto dozvo-ljavaju da predmet na5ega istraZivanja dovedemo do podetka drZave, imaju po-sebnu vrijednost.

Zna&nje ovakvih zabiljeZaka u najstarijoj osmanskoj tradiciji koju su pri-kupili anonimni Tevdrih-i Al-i Osman,ll ASik Pa5azade i Ne5ri: ,Tekfur nevjer-nika If arman-kaje (Chirmenkia) n Koze Mihael koji je j o5 od prvihr vremenasaradivao sa Osmanom Gazijem nije bio jedini hri5tanski doma6i velika5 koji jetako postupio. Na primjer, pominje se i ovaj dogadaj pri jednom upadu koji jenapravio Osman u Tarakli-JenidZesi: rrrrl-lt,,1t Ui.l::tt ^4+4 ,-lS(ru::,-- ):Jy- Jrl<,t tf =j:l

dl OLa ,6>it S(^:j:l s. ,s;Jl2l ,-rJ,-sl J!t-l yrr,-l .:rUl jr* : atl =ssf ,s):2;rt

'orrrt.J,-l Jr.r 1il .--r: ;"i-ltt ^.a.>1a "flst ;Ut, Saradnju sa domafim hri$6anskim feu-

dalcima (beyler) nije sc sastojala pro.sto iz odnosa savezniStva. Opet 1 prvo vri-ieme aktivnosti Osmana Gazija: c:d; lsls "iJL- .r-.r! ts_ri-rL ,7r,.1

"[r; ...i- J-r](- c

.Crt :)s.LJ i,Jl .-.tl J:,il ,ssis "!"-ll

:. b4{; J-ll :J! rri. o\J ** ={l

c-"Ul =G rS

t'>r1rt-rl fr; 6t; ;v J:K yr-l .1fj &j<l-. *,-r,l .:-ottl v*l Jf-l u' , cs{;;l::t3 {r-CtAIi nema nijednog znaka da je ovaj tekfur koji je uni5ao u sluZbu Osmano\,/u postaomusliman. S druge strane i obavje5tenje koje daje Pahimer o tome da je opet uOsmanovo vrijeme, joS 1305, do5lo jedno katalansko odjeljenje i pridruZilo se

Osmanima, privladi paZnju.s:U staroj osmanskoj tradiciji ima drugih biljeZaka o prilaZenju Osmanima

tekfura i >nevjernidkih spahija< u vrijeme Orhana Gazija. On, dol< rnr- je otacjoS bio u zdravlju, u jednom pohodu koji je napravio na granici kod Iznika: s{ ,

,;jJll e ji"1,

,'-.r,-l t{l o-rf .2t,- & {i- ss K. ,sstn- ,(rsttsf 6 bF ..:J) +ij .l 6tV- aF .j -fttrr.rr,-, -2rij:l 7J i oV Gospodar tvrclave nije se predao. Ali su5tina ove ponudekoja pokazuje osvajadki metod osmanski, zasluZuje paZnju. Orhan, iim j e postao

r" Za takvu vrstu deftera pogl. O. L. Barkan, Tiirkiyede Imparatorluk devirlerinin nti

fus ve arazi tahrirleli ve hakana mahsus istatistik defterleri, Iktisat Faktiltesi Mecrnuasi, sv.

II (1939-1942), i H. Kun, Avrupadaki Osmanh yer adlan, Ti.irk dili ve Tarihi hakktndaaragtrrmalar, Ankara 1951, str. 83 i dr.

'o Anonimni Tevdrih-i Al-i Osman (Die altosmanischen anonyrrlen Chroniken, Izd, F.

Giese, Breslau 1922, opet od njega, MOG, I str. 49. P. Wittek, Zum Quellenproblem der altosm.

Chron. Isto mjesto, 77) Oruc, Tevdrih-i Al-i Osman (Die frtih. osmanischen Jahrbiicher des

Urudsch, izd. F. Babingera, Hannover 1925), predgovor izdavata.'o Ne;sri, Gihanntima (Die altosmanische Chronik des Mevlana Mehemmed Neschri).

Izdavad F. Taeschner prema pripremnim radovima Th. Menzela, I, uvod i tekst lVlenzelovaprimjerka, LeiPzig 1951, str. 28.

. " Ne$ri-Taeschner, str. 36.

'e Pogl. P. Wittek, The rise. . . , str. 42.

' Arsik Pagazade, izdanje Alija, 27,

Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva

vladar (bey) ostavio je na njihovom mj estu tekfure vi5e tvrdava koji su se

pokazali poslu5nim.2a Tako >vezir tekfura Bruseo iije je djelo predaja brusanske

tvr6lave, ostao je uz Osmana.25 Za vrijeme osvajanja lznika: Jrr:-. -r!r Jr5-t 6tf;.tu, -/{l Jl.i:-I *" dt.;'r:l Jil; r: .--f d"t* J51 ,-,.rf d +i-l 113I; -ft U ovoj posljednjojbiljeici narodito Zelim da svratim paZnju na neujernztke spahije. Ono Sto je bilo

. u Izniku prirodno ponavljalo se na drugim stranama. Sin Orhana-Gazija, Sulej-

man-paia dim je pre5ao na poluostrvo Galipolje v-Jll 6it J-lj!e2,sJ;( 3UL, d.^r (

" r -l-ts-ls'-Pisma Palamasa Gregorija"', solunskog arhiepiskopa koji je 1355 pao kao

zarobljenik u ruke Osmana jasno pokazuje koliko su Orhan i njegova okolina

postupali tolerantno prema hri56anima. On je svagdje vidio hri5tane u

punoj slobodi. Orhanov sin Ismail slobodno mu je postavljao neka pitanja o hri-S6anskoj vjeri. Poslije .ie sam car Orhan priredio jednu op5tu diskusiju izmedu

Palamasa i uleme (muslimanski vjerski udenjaci). Tu je diskusiju zabiljeZio

Orhanov doktor Grk Taronites.so Balaban (Palapanis) koji je pretsjedavao skupu

postavio je hri56anskom duhovniku ovo pitanje: >>Mi vjerujemo u vaSega posla-

nika, za5to vi ne vjerujete u na5ega?o Tu je pomirljivi akcenat odevidan. Jednu

drugu diskusiju Palamasovu neko je ovako zakljudio ,Do6i 6e vrijeme kade

6emo biti svj jedinstveni u na5im mi5ljenjima.n Momenat koji naroiito privladipaZnju jest to da je Palamas na5ao u osmanskom gradu Bigi (Pegae) vizantiskoghetaeriarcha (generalal Mavrozoumisa l<ao najuticajniju lidnost (suba5u?) mjesta.'r1

Poznato je da sr.. se u vojsci Murada I. nalazile u znatnom broju hriicanskepomocne snage koje slr slale kneZevine koje su pla6ale harad."' Nisu se samo ubitci kod Ankare, nego i u Kosovskoj bitci (1389) nalazile vazalne hri56anske snag<:

u redovima Osmana:13",Jrlrl ;V o.Ji- .blr. -r J-i-f rlYll ;V J'ly- d,S)(tt.rl 611 6))tj :( ,sr;,

Prema Timurovom istoridaru Nizamuddin Sami-ju, Jildirim Bajezid je izveo protiv

svoga protivnika >6itage i nevjerniken.3r U ankarskoj su bitci udestvovali nesamo

srpski vojnici, nego poput aibanskog feudalca Coia Zacarie"'', i ostali balkanslii fe-udalci.

:.:, 6*F )-.b ,i1-^.. j;-t*.r-r,-l 6i.f\fl:l r.l\-trl (Ne;r'i-Taeschner, 46); o tome da jeisto ostavljena goJpodarica Kilmastija i -nien brat na svojim mjestima Ne5ri-Taeschner, 4?.

3o A;ik Pa,sazade, stt'. 30; Ne$ri-Taeschner, 39.

*o Ne.,sri-Taeschner, 45 4-. JjiU.- .'(r.2-119t J.5-. 6:)-2.*t lllj e:Ai -,1t-'- Otr i;:ft, .5:.2) Dl t &\ tv (Asik Pszd. 41).

" A5ik pa;azade, str. 48; Ne$ri-Taeschner, 50.,' C. Arnakis, Gregory Palamas among the Turks and Documcnts of his captivity as

historical sources, Speculum, vol. XXVI, No 1 (1951).,o ova biljeska izostala u originalu (primiedba prevodioca).tu Arnakis, Pom. dlan. str. 108.

' 3" Pom. Elan., str. 106.r:'] Pogl. Nelri-Taeschner, 63-64.B3 Ne$ri-Taeschner, 66, ?3. Upor. Gibbons (turski prevod: Ragip Hulusi) str. 151.

\., o*-fl.,*Y ,{ 4-!^ y. rlr ,*jj l: L-Sl s Lq: .slo ,3 (Jr-l .-}iU. :ti *.y-!;:.r $-d

,rf $.i t2i2^ ,esf J ttaiV;cL- 6ril 6Lo -{:Jl (Zafernama, ed. F- Tauer, MonoB-

Arch. Orient., vol. V, Praha 193?, str. 255). Cuveni Marko Kraljevi6 umro je u osmanskoj

sluZbi u VlaSkoj (poel. M6langes H. Gr6goire, Brisel '1949, 'str.

568).uo Jorga, GOR, I 331' -: '

27

28 Halil InaldZil<

Dolje 6emo vidjeti direktno iz isprava Arhiva koliko su vaZno mjesto imalihri56anski timarnici, vojnuci i druge vojniike grupe u osmanskoj vojsci. poslijeBajezida Jildirima. Ali ne6emo propustiti da ovdje navedemo paZnje vrijednasvjedoEanstva jednoga Francuza koji je 1432-1433 godine posjetio osmanskuzemlju. Ovaj Francuz, Bertranclon de La Broquiere, govori o tom da se u vojsciMurata II. nalazilo osim 3.000 spahija koje je poslao srpski despot i vi5e hri56an-skih vojnika iz Albanije i Bugarske.so I Jean Torzelo koji je 1439. na konsilu nFlorenci podnio izvje5taj o mogu6nostima jednog krsta5l<og pohoda protiv Turaka,biljeZi, govore6i o 50.000 hri56ana carskih vazala, da su spremni na ustanak.s? Bezsumnje da on s time nije mislio na sve hri5danske podanike careve. On u pot-punosti nile snage podloZene caru. Po nama, ovih 50.000 hri56ana su krri3canskivojnici koji su podanici cara i ovaj broj, makoliiio bio pretjeran, daje narn misao orelativnoj vaZnosti hriS6anskih vojnika u osmanskoj drZavi.ss

*,',*

U Arhivu se nalaze defteri XV vijeka koji se odnose gotovo ni'r sve l<ra.jcvckoji su nekad bili uniSli Ll granice srpskog Du5anova carstrza.

Sa svojim ispitivanjima pode6emo od Tesalije. Imalno Ll ruci dva defterakoji se odnose na livu Tirhalu. Prvi je napisan 859 po llidZri (1454-5n. e.),t' a drugi 871 po HidZri (1466-? n. e.)."t Na taj naiin najstariji def ter kojipripada ovom kraju pokazuje vrijeme samo oko 60 godina poslije osvojenja. Ovajdefter je napisan u vriieme sandZak-begovanja Omer-bega sina Turhan-begova izauzima zajedno sa Tirhalom >vilajete< Fener (Phenarion) i Agrufr-r, Ovdje su

timari ovako raspodjeljeni: t has mirlive, u vilajetr-r (nahiji) Tirhali ?9 eskindZi-to ,et de I' armf6e qui fu dernierment en Grcce, une glant paltie estoit Crestiens; c'est

assavoir qLte qr"tant il mande le dispot de Servie, il envoye I' un de ses fils accornpagnie de

IIIm chevaulx de service et aussi d'autres ass6s d'Albanie et de Vor,rlgtrilie qui sont

Cr6stiens lesqueiz n'osent dire le contraire et sont pluseurs esclaves qui vont ir la gltct'r'e quisont Crestiens. ..< (9. de La Broquiere, Voyage d'outremer', izd. Ch. Schefer, Paris 1892,

strana 185).

" oen oultre ccs seignettrs cy, ilya plus de cinquante mil hommcs chlestiens qui sontsubjectz au Tut'c et incontinent qu'ilz verroyent la puisance cles chrcsticns se rebclleloycntcontre le Turc et seroyent ceulx qui plus le destt'oyent, et oultre tons ceulx cy, ilya unegrande multitudedecrestienssubjectzauTurcpar tribut...o (Kod B. de La Broquiere-a dodatah,strana 265).

'" Opet po Torzelu careve sve vojne snage su 100 hiljada konjanika i 20 hiljadapjeSal<a. (Isto djelo, str. 262-263). Prema Broquidre-u (str'. 185) ,s'il veult fait grant arm6e,tel qui le scet bien m'a dit qu'il trouvera bien XXVI mil hommes en la Glece, mais qu'il lespaye de leurs gaiges, c'est assavoir VIII aspres pour homme a cheval et V pour hornrne de pi6;et de ceulx cy, m'a l'en dit que les LX mil seront bien en point.<

'" Arhiv Genet'alne direkcije PretsjedniStva vlade, defteri preneseni iz Mali;re, privre-meni klasifikacioni bloj 16?, 230 lista, potpun, dimenzije lI/ZS. To je popisni opSirni defter'

l<oji zajedno sa timarima saopStava imena raje, pojedinosti daZbina. Njegov uvod: ji) J.19o<t....{ JtlL)tt gr.l {rlr^ j;\'. 3':{ tf .. jL:lra crl dL -vf .lttUt ...,t3r1- a(r. f.tE;'*FoiGt" , q-r e {,j erU -J

'o Arhiv PretsjedniStva vlade, defter prenesen iz Maliye, privr. klasifik. broj 66. Napodetku deftera stranice su pomijeSane, dimenzije 11/2g, timarski sumat'ni defter. LJ njegovompredgovoru koii je oti5ao do sedmog lista u sadaSnjem njegovom povezu:J9l;"_Y9 J4-nrrui.:J ui.tsl ,;. diJo .-/. 4+1 ;J:tr. ... ;l; rlr^ q dE .rg attLll ... .br\ jL,n .t45l;j

,iUtis4re,sr-l

.:'

Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva

timara, 24 timara iuvara tvrdava, u vilajetu Feneru t has suba5e, 60 eSkindZi-

timara, 9 timara tvrdavskih posada, u vilajetu Agrafi t has suba5e, 7 e5kindZi-

timara.Od ukupno IB2 timara 36 ih pripada hri56anskim .spahijama. Da6emo neke

tipidne primjere: >Timar Dimitrija sina Mihaljeva, sin spahije od starine...41 Opet

u Tirhali >Timar Mustafe i Petrosa, njegova brata, sinovi Mikre .ri- ja5u zajed-

didki po redu<.42 U Tirhali >Timar Iglave cJy;l i Dominika i Muzeraka:ll-,ysinovaMikre<. ,Timar Pavla, sin je Mikre, njegov brat PaSa-jigit iskopao mu je oko,

bez oka je, godi5nje daje jednog konjanika,,.43 U tri posljednja primjera vidimotimare sinova Mikre. Kraj koji se imenuje u defteru rz B?1 po HidZri kao zemlja

Mikre treba da je pripisivana ovom Mikri. Pretpostavljamo da ce Mikra biti starigospodar kraja koji je pripao Osmanima kada su oni osvojili zemlju.'n Ostali timariosim ovih 36 koje smo vidjeli u ovom sandZaku 859 po HidZri dati su licima koja su

do5la zajedno sa Evrenuz-begom ili Turahan-begom'r ili guiamima zapovjednika(robovi begova) i kapu-kulovima).nu

Sto se tide idZmal-deftera (sumarni defter) rz 871 po FIidZri (1466-146? n. e,,

prema rezimeu sa njegove posljednje stranice, stan-je timara je slijede6e: >Liva

Tirhala: zeima 22, kadija 6, spahija 343, dizdara sa. tvrdavskim posadama 191, voj-nuka 103, jamaka 203n. Posebno u Livadiji 24 arnautska. katuna, Ll nahiji Istifaima 34 arnautslca katuna.{? U ovo vrijemme nabrajaju se 23 nahije u sandZaku [me-dr-r ovima sLl zemlje Mikre, na sjeveru Platamona (danas Platamon), na jugu Livar-cli.ia (danas Lebadea), Lodoril< (danas Loidorikan), u centru Domeke (Domolis),

eataldZa Phersala)1. Omer-beg se joS pojavljuje kao sandZak-beg.'t" Od 343 spahiiel<oji se gore pojavljuju u cijelom sandZalru dvadesetorica su hri5dani a i oni posje-

duju tek detiri timara. Samo Ilandari koji je u tvrdavi Izdin (,-'-:-rl - Zeytuni?)s1uZio l<ao topnik uZiva sam jedan timar .{s Ranije je Dimitri sin Todora uZivaosam jedan timar."" Jedan timar koji je ranije pripadao Petru u Tirhali uZivajur

. List 1?9.

" List 234.

"' List 236.

" Pogl. niZc bitieske 91 n.zj.rrLt--ri.-}tr+l 4:l .4t, sl ,t), rJ, .iL. ,Hun' +! cl+Kc.Y: t dr JYtrL.J..l jxJ".l :Jry .r!! .J-l .+5-.-ir. -J, .-Ul !s:f tV"

rJ,il Jfrbl of 7s*..1l.,-1 ',11-r!y-;,1.;,..--[Jl t7{s. f : ri-Y (Isti defter, str. 134).

'" Medu njima privladi paZnjr-r jedan timarnik hri56anin koji nosi tursko ime. BiljeSka

ie tekstuelno ova:6)sJJ.-itL tti lVrL-(list 105b)..' NalaZenje arbanaskih kolonija u Tesaliji jest rezultat arnautske seobe koja je podclzr

plema jugr"r nakon osvajanja Albaniie od strane Stefana Du5ana oko 1330 godine (pogl. A. A-Vasiljev, Hist. de l'Empire byzantin, Paris 1932, II str. 295). Iz defteri Tirhale mogude jeprilidno tadno odrediti broj arnautskog stanovni5tva u Tesaliji u XV vijeku. Oni su, organi-zovani Lr katune, imali poseban status. Poriieklo armatola koji se poslije vide u istoj oblastii 6iji se veliki dio sastojao od hri56anskih Arnauta mora da su ovi arnautski katuni (Zztarmatole vidi R. Anhegger, Martoloslar hakktnda, Ttirkiyat mecmuasl, sv. VII-VIII (1942),297 i dr. Za katun vidi B. Durdev, Eflak kanunu hakktnda ktiqtik bir izah, THIM (1939), str'-18G. Upotrebljavanje za Arnaute istoga izraza bi6e da je do5lo od toga Sto stt i oni bili nomadi-AIi su u gradovima Teslije jo5 u XV viieku postojale posebne arnautske detvrti.) - Prem:1,Kavanin-u Ayni Alijevu (izdanje Tasvir-i Efkar-a. str. 40) u poiecima XVII vijeka u Tirhalije bilo 36 zeameta i 439 timara.

' .8 14?g pao je u ropstvo Uzun Hasan-begu (Nesri: Taeschner, 210) Omer-beg je 1489joi bio u Zivotu (Alik Pagazade, str. 237).

tn List 63a.oo List 63a.

r

29

30 Halil InaldZik

zajedno njegova tri sina i idu po redu u rat.51 Tako vidimo kako se timari dijelena male dijelove u generacijama koje slijede jedna iza druge, Sto je bila op5ta po-java. Osim ovih dvadeset hriS6anskih spahija jo5 19 timara pripada novirn musli-manirna, diii su odevi hri56ani spahije.s2 Ovaj broj pokazuje da je ve6 u ovo vri-jeme ovdje prilidno uznapredovala islamizacija medu hriS6anskim spahijarna (nismo

unijeli u gornju sumu dvojicu novih muslimana, o dijim odevima nema posebnebilje5ke). Najzad narodito zasluZuju paZnju biljeske koje se odnose na jedan timardat jednom >franadkom< pribjeglici B?3 po HidZri. Ove bilje5ke napisane su kao

derkenar (margina) na timar koji pripada Baraku: I - >>Zato Sto nije doiao r-r sluZbu,

dat je Gilbertusu Cancelariusu vt'-F "j4tf koji je pribjegao od Franaka. JaSe urat, 15 rerebiulahira 873 u IndZigizu. JaSe u Pa5a-sandZak<. II -

>Ovaj pomenutije postao musliman i dato mu je ime Ahmed. Ostavljeno je po starom. IVapisanosredinom muharrema 875 godine u Agrribozuo.tt

Sto se tide nove situacije hriS6ana spahija, u B?1 po HidZri, iija srno imenavidjeli u defteru iz 859 po HidZri, u tom pogledu zaustaviCemo se samo na nekimtipidnim primjerima: 859 po HidZri uZivali su jedan timar djeca Bogoslava po imenu

Boga. i Pelegrin (Cr-;\ -r t'r: ). Prema defteru iz 871 po HidZri, ovaj timar je jedno

vrijeme preSao Aliji sintt Bogosiavovom koji je postao musliman, a poslije je pre5ao

njegovom. bratu Mustafi. Mustafa uZiva polovinu toga. timara, a drugu polovinuuZivaju Gcjn i Grgor (-rr;+ r J-{) sinovi Pelegrinovi. (Ova posljednja dvojica idupo rcclu u rat). Sto se tiie sinova Milire koga smo gore upoznali prije 859 po

HidZri l<a'ro vaZnu licnost (kao mjesnog senjora?), od njih susrecemo Isa-a sina Meh-meda sina Mikre. Ovaj Mehmed treba da bude jedan od sinova Mikre koje srno 859

po HidZri vidjeli sa hri5danskim imenima. Ostoja i Mira5 (,-14.-rL st)l) sinorzi Mihe

sina Klazinosa (?'"ra)>[i ) l.,oji 859 po HidZri uZiva timar u Tirhali, sa jo5 jednim, s

novo-muslimanom Ahmedom sinom Ginovim drZe zajedno jedan timar.''a Susre-6emo jo5 jednog krupnog spahiju koji je poput Mikre dao ime vilajetu l(ravaldi(?,s.rl9lr;;. Njegov sin Halil koji je postao musliman uZiva jedan veliki timar u na-

hiji Kravaldi. eim je on B?2 po HidZri umro, njegov timar dat je bratu mu Jusufu.U isto doba suba5a Fenera Hasan-beg sin Zenebi5ev:'; u svakom slulaju treba da

je sin duvenog Zenebissijar(t jednog od senjora JuZne Albanije. I beg jurukaTirhale bio je Il'jas-beg sin Efendran;. Jakub-beg sin A5tina drZi u ruci zeamet

Suvalak (;yb:- ), a i njegov brat Mustafa-beg uZiva u Tirhali jedan timar. Njihov

o' List 13a.

" Na primjer: >Timar-i Mehmed vc Ali, ncv-miisliman, veledan-i

?ba). ,Timar'-i Mttstafa, nev-mtisliman, veled-i Filatrino 91-tl Jt' < (List

(+-t) Oer tast't't-tf-i H'tz.:r' bey bin Vulkayin e13til.29,,.r" List 41a.6' List 15?a.

5' List 36a.n" Za porodicu Zenebissi pogl. A. Gegaj, L' Albanie et I'invasion turque au X\lze si6cle,

Paris 193?, str. 28-29. Jorga, GOR, I 1303.

, 5' Efendre oglu lJmur-beg, prema jednoj zabilje5ki u defteru Arvanid-ili (32O timar),

nalazio se u opsadi Akdahisara u vrijeme Mehmeda I. Jako ie mogu6e da ie on u to rzrijeme

bio beg sandZaka Arvanid-ili. Hizii-beg sin Efendre oglu Umur-bega u doba Murata If posje-

clovao je timar u Krdevu'

Kul<ra ,j-r-,u (List

?Bb), zeamet-i Istir

Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva 31

otac A3tin bio je veliki albanski senjor koji je dao ime kraju

primjeri pretstavljaju drugo pokolenje, hri56anskih spahija kojeA5tin.r's Gornj ise islamiziralo,

tj: koje se u punom znadenju poosmanilo'I nalaZenje vojnuka u znatnonr broju (103

Tirhala Privla6i PaZnju.

vojnuka, 203 jamaka) u sandZakrr

Sada sa j ednim idZmal defterom koji pada potkraj vremena Murada IIprelazimo prerna sjeveru, prema Makedoniji.s$ Dijelovi Lz ovoga defteia kome

nedostaje podetak i kraj, koji su nam do5li u ruke, sadrZavaju dijelove vilajetcr

Timur-hisar (sjeverno od Sereza), nahije Istefanije ({ti:-l), nahije Kalojan iNevrekop, nahije Kopriili,i, vilajeta Kastorije (1-li-11. Kasaba Timur-hisar je zeamet

Zaganos-pa$e >kralja vezirao. U ovim krajevima koji su poput Nevrekopa, Kdprti-Itija (Ve1es) i l{astorije (Kesriye, Kastoria) prilidno daleko jedni od drugih ima r-svemu 14 timara u ruci hriScana spahija. Sest od njih nosi naznaku >stari<. Jedan

dio timara uZivaju medusobno odevi i sinovi zajednidki i oni idu po redu u rat. Na-primjer, Kubrin i Prbo ( ta t tt-t -{, sinovi Dimitrija uZivaju jedan timar. Duka injegov brat l{alojan jedan timar, Dukagin i brat mu Pal (J! ,"4f;e, ) jedan

timar, Milko i njegovi sinovi jedan timar. Iznos timara nije veiik (opcnito manje

od 2.000). Jasno je da se i ovdje smanjuje broj hri56ana spahija uslijed prelaza naislam. U vrijeme pisanja deftera tri timara (timari Musa-a sina Petkova, Bajezida

sina Agustusova i Umura sina Todorosova) su u ruci spahija }<oji su pre5li naislam.

U vilajetu Kalojan ima vojnukaU Arhivu se nalazi i jedan sumarni defter iz 859 po HidZri koii priprda

oblasti Stare Srbije koja je kolijevka srpske drZave sjeverno od ovoga kraja.{t" IJovoj oblasti koja obuhvata nahije Jelei (d-), Zvedan (,r:rjl;, Hodidide ( c:rdr-1r),

Senica ( + ), Ras (,-l-r ), Usktip (Skoplje) i Kalakandelen (Tetovo) i njihova.podrudja ima 50 timara u rukama hri56ana spahija. Od hri56ana spahija sr-l

trojica oznadeni kao >stari timarnicin, osmorica kao ,Isabegovi hizmedari<.(itLidno Isa-beg sin Ishak-begov poticao 1e iz velike hri36anske porodice": i svakaliomu je poloZaj bio viSi od poloZaja sandZak-bega: izuzimajudi Tetovo u ostalirnnahijama od 1Bg timara oko 160 ih je u rukama njegovih pripadnika (njegovirobovi i sluge). Ali su ovi timari opdenito vrlo mali i pripadaju u njegove hasove.

o" IJ defteru sandZaka Arvanid iz 835 po H. (pogl. niZe biljeSku 88) prolazi A5tin-ili-AStinoglu Jakub postao je vaspitad princa DZema.

oo U Arh. Pretsj. vlade defteri preneseni iz Malije, privrem. klasifik. br. 525 i 250. -Sada posebno povezana, ova dva deftera u osnovi su dijelovi iednog istog deftera. Prvi dio jc

defter pod brojem 525. Defter je jedan sumarni timarski defter. Podetak i svrSetak mu nedo-stajtr. Razabire se iz rubnih biljeZaka iz 849 po H. da pripada vremenu Murad II (na str. 25ima jedna takva marginaliia).

oo U Arh. Pretsj. vlade defteri preneseni iz Malije, privr. klas. br. 544, 317 stranica,

kraj mu nedostaje, razmjere LL/zg, timarski sumarni defter. Predgovor, 2 )': Jl i, jt)-<<

... jL rlr. glU-i.iLAf jUJ- ,lV.rL, tely g,r.,r!.rr,lU$ J5-l lrrlt t..*.2-.Jr,s)tb r..l::i\,.J1^ r,.r{ dt ti, q-+ ; a.j c,- JeYl .951fi i'rf i ... y9q cl:L q J' u.r}l i..bl

P.o' Na primjer: >Timar-i Dimitri, hizmetkir-i Isa bey< >Timar-i Branislav, hizmetkir-iIsabey< >Timar-i Branilo, hizmetkAr-i Isa beyo.

u' C. Truhelka, Die geschichtliche Grundlage der bosnischen Agrarfrage (Sarajevo1911), turski prevod Kcipriiltizade A. Cemal, THIM, I, 58. Gl. Elezovi6, Skopski Isakovi6ii PaSa-jigit beg, GSND, XI (1932).

32 Halit InaldZik

Posebno u Tetovu 41 timar od njegovih hasova opet je u ruci njegoviLr slugu.asIznos Isabegovih hasova, ne radunajudi Skoplje, penjao se godi5nje na ?63.000akdi. eak je u XVI vijeku malo sandZak-bega imalo pla6u koliko ovaj rno6ni begvojne krajine (uc) koji je od oca Ishak-bega naslijedio ovu oblast, diji je stra-te5ki poloZaj bio vrlo vaZan., ZasluLu1e paZnju momenat da hri56ani timarske spahijekoje pripadaju Isa-begu ne nose atribut gulama (roba) ve6 atribut sluge (hizmet-kar). Ne dolazi u obzir da bi oni po porijeklu bili raja ili robovi. U svakorn sludajuoni treba da su hri5iani vojnici koji su, zato Sto nisu mogli da nadu tirnar, uniSliu Isa-begovu sluZbu s nadom na dirlik (sredstva za izdrZavanje, renta). Znamoda je bilo rodaka jednog dijela hri56ana spahija koji nisu mogli da dobiju timar,ali da su, zato Sto su pripadali vojnidkoj klasi, bili u mogu6nosti da. u svako vrijemedobiju timar.6a

Pola vijeka poslije osvojenja hri5iani spahije u ovoj oblasti joS uvijek zadr-Zavaju prilidno veliki znacaj. Zato Sto je medu njima s vremenom bilo prelaZenjana islam, bez sumnje je da je taj znadaj bio ranije jo5 ve6i. Ipak nema rrrnogo udefterima biljeZaka koje se odnose na prelaZenje na islam.';; U ovoj oblasti opce-nito timari hri5dana spahija su mali. Medu njima se susre6u i timari, ciji se

godiSnji prihod sastoji od 250 akdi.c(tJedan dio idZmal-deftera koji se odnosni na okolinu Kideva (I{rrQeva) i

Prilepa. (Pirlipe)67 upotpunjuju ovu oblast koju smo gore pror-rdavali. Prerna dijelukojr posjedujemc, u ovoj oblasti od 90 timara njih je 26 u hri5cana spahija. Jeda-

nacstorica. od njih nose naznaku nstariu. Ovdje narodito ova bilje5ka zash-rZujc

paZnjLl"s: ,5e-,rl.ll; J-tt-ll gt+-l lf ,; ' p o)?t'r.:-[. Ol,o pokazuje da je .jedan'hri-56anin zaim naslijedio $arapdar Hamza-bega poznatog kao suba5a Kideva

(KrrQeva).Jedan potpuni. op5irni defter koji se odnosi na vilajet Vrlk (Vulk, Vuk) iz

859 po HidZri (1454-1455 n. €.)"tb daje nam o ovoj oblasti jasna obarzje5tenja.

Defter sadrZi nahije Trgovi5te (c:r;j), Vuditrn (Vulqitrin), Morava (u-rl-re. ), Topol-

nica ( ^:d:r; ), Pri5tina i Lab. U ,cijeloj ovoj oblasti od 1?0 timara 2? ih pripada,nevjernicima spahijamao. Iznad desetorice ima zabilje5ka >stari<. Jedan od njihje pisar vlaha Brano5 ( '-yl-, ), a dvojica su vojnudki lagatori. U istoj oblasti od

"r )).1-r st il:Y-:.-r- .rr-j 2:,fg!: iGJti ;l): 1, 29{s, d\,.r}".t1-L 'oa

(str'. lBB).n'U deftelu Tirhale iz 859 po H.(pogl.biljeSku 39) ova zabiljeSka zasluZr-rje painju:

-.u-,r$Inl5 g-r-.rl-.rr ,SlF !e),212-.,fu Jlg.,r\.,! ,4f ,r{L l-ru: jl 6tY ,}:r4 t;o(str. 348) i Pogl. str. 28.

u' Ova zabilieSka na timaru Il'jasa loba Sagt'akova t {st s j ,t ,Se ,f q,.>t-l 64iord;:t .rr A1! c- )e- ,.-ltl i,S"lJt-1.

uu nTimar-i Oliver ve Aleksi ve Todor: ...hasil 252< - I ovaj timal uZivatju tli lica

zajednidki. Ali zato timar Nikole, sluge Isa-begova je od 2296 akdi.u' U Arh. Pretsj. vlade defteri preneseni iz Nlalije, privr. klasif. br'. 303, timarski

strmarni defter. U na5oj ruci ima samo 85 niegovih stranica. Mnogo o5te6en, t'azrnjere 12/35

cm. - Kako se razabire iz jedne marginalije iz 849 po H. pisanje deftera pada u posljednja

vlemena Murada II. lz jedne zabiljeSke se vidi da je emin koii je popisivao ovu oblast u

isto vrijeme popisivao i Prespanski vilajet (str. 64).o'a Peharnik (Sarapdar) Hamza-beg spadao je u bliZu okolinu Murada II (pogl. Negri-

Taeschner, 1?2). On je 14?3 u svojstvu begler-bega Ruma stolovao u Tokatu (Tursrrrr beg t+0).

Za vakufe pogl. T. Gtikbilgin; Edirne ve Paga livasi...; 52, 77,234,318, 479.

u'b Arh. Pretsj.. vlade, deft. br. 2 ponovljen.

qvjii:{-

:1i'-


11 topdija, pu5kara i zemberekdija u tvrclavi Novo Brdo (Novaberda) samoje jedan musliman. Velidina timara varira izmedu 500 i0.000. Naprimjertopdija Bogoslav i lagator Radoslav uZivaju velike timare od 6288 i od ?b0b akdi(ceri-ba5a Novoga Brda od 8950, kadija od 8927 akdi).

Vidi se iz deftera pisanog poslije 23 godine koji se odnosi na istu oblastda se situacija nije mnogo izmjenila.

' Sumarni defter live Vuditrn pokazuje stanje timara u suba5ilucima Vuditrn,Lab, Gornji Obrovac (Gorne Obrafca), Pri5tina, Morava, Topolnica."c U ovoj jeoblasti 21 timar u ruei hri56ana spahija. Posebno je istaknuto da su dva timarnikanovi muslimani.To

Jedan defter Vuditrna?l dija podetna strana nedostaje pokazuie neSto malosjevernije oblasti. Ovaj defter koji treba da pripada posijednjim vremenima sui-tana Mehmeda Osvajaca obuhvata oblast Vuditrn i okolinu sa Bihoromi zemiju Altin(Ibalea izmedu Debra i Prizrena). I ovdje susre6emo spahije hriSeane koji posje-duju timar.Tr

Iako defteri koji se odnose na oblasti Srbije i Bosne i Hercegovine koje sr-r

osvojene u doba sultana Mehmeda Osvajada, nisu stariji, zato Sto su b1izi vremenll

osvojenja, imaju posebnu vrijednost.

U defterr-r sandZaka zemlje Hercega od BB2 po HidZri (1477-14?B;;'| slrsrc-6cmo izvjestan broj timarnil<a hri5cana. Od 214 timara 14 ih pripada hri5danima.Neki od njih trZivair-r priliino velike timare (npr. timar Vr-rkde 5956), ncki pak

vrlo malene (npr. timar Radivoja 430 akdi). BiIjeZi se da jedan od ovih posiednika ti-mara posjeduje od starine,ba5tinu<. Osimstarih spahija koji sr-r u I{ercegovini uglo-bljeni u okvir timara, jedan njihov dio takode podvrgnut je carsl<om zapovje56u

vlaSkom statusu. Oni koji sll stavljeni u ovu drugu grupu opcenito su na dehr

jednog >dZemata< (skupine), t. j. jedne polunomadske grupe. Prema ovome def -teru, u Hercegovini ima svega 107 vla3kih dZemaata. Prema zakonima u ovorn

defteru odim bude rat od svakih deset kuca izlazt jedan e5kindZija (opremljen

konjanik), jase zajednidki u rat.< Ovim konjanicima vlasima kaZe se vojnuli.T'-

Skupine koje su razlidite velidine, od B-10 porodica do 100 porodica, pominju se

imenom kneza kome su podredene: kao skupina Radida sina Bogote, skupina

33

oir-ritl .t .ItlI tr 9

o' Arh. pretsj. vlade, deft. prenesen iz Malije, privr. klasif . br. 16. U predgovolu:

,ralu- .rrfi J3Il -rf es.r-1l\r6l ;lLt...itr :lrr r-/. -r? stLl- .JL-.'. "'s-4t.lrJ Jt.r.!r..

*ti , ;i c- t{^1-.1 J:l Jit, SandZak-beg je Sinan-beg.

'" Timar-i Yusuf mtisliman-i nev; timar-i Atmaca mtisliman-i nev.

" Tapiski defteri Pretsj., br. 5 m. treba da pripada posljednjim vremenima Mehmcda

Osvajada po tome Sto se nalaze marginalne biljeSke iz BB3 po H. U redZepu BB3 Ahmed-begje bio sandZak-beg. Ali u muharremu 883 joS je bio sandZak-beg Sinan-beg (str. B i 1?).

" Timar-i Vuk (str. 15), Timar-i Mihayil veled-i Dimitri (str. 15); Hasanov je timar datu rebiulahiru 883 po H. Andriji (*-;jl) i Duri (s.,s{) (str. 1?).

" Hersek (herceg, Herzog) jest titula koju je nosio gospodar

sancaii je po obliku poput Karli-ili sancafi, a odatle je izi3ao lztazMedutim poslije je prosto rijed Hersek podela da oznaduje zemlju.

.o' Arh. Pretsj. Vl., deft. br. 5. U predgovoru: . , . ;i1, f,cLl

g\.orr.Ju-lrl .9.,. gl-rly.JrcXil o.;hot UyJ' ,.. i-iLr.-r3 ct'; ... il;,dUt^' , +t^' t ;i;l e- :J;[Jl

ove zemije. Hersek - ili>vilayet-i Hersek sancagi<<-

;l): ;a.- ,.Ut -rtir <

rlr^ g\LL ,i.1 r+ iLl-

34 Halil InaldZik

Jarosava sina Kute. LjetiSta i zimovaliSta ovih skupina su odredena. Vrlo rijetkosu koje smje5tene u selima. Ali u defterima XVI vijeka ve6ina skupina javlja se

naseljena u selima.?6

Kao Sto pokazuje jedan smederevski defter koji pripada vremenu MehmedaOsvajada,TT ovo je oblast gdje veCinu pretstavljaju hri56anske spahije s timarom iostale hriS6anske vojne grupe poput vlaha, vojnuka, martolosa. Ovdje se u isto vri-jeme nalaze velike hri56anske spahije koje posjeduju zeamet. Prema defteru Bia-nideva 1,t7ltt) tz 872 po H. (146?-1468 n. €.),tt u istoj oblasti na 32 e5kindZi

timara u muslimanskoj ruci ima 59 timara u ruci spahija hri56ana. Ali od 34

iuvara tvrdave-posjednika timara samo su trojica hri56ani. U tvritavanaa velikuve6inu vojnih snaga opet dine hri56ani. U tvrdavi Golubac svih 15 pu5kara su hri-S6anski vojnici, (u defteru iz 872 p H. njih je 10 lica). Prema ovom posljednjemdefteru ima jo5 40 zember'ekiija i 6 kovada hri36ana. U istoj tvrdavi irna 52 mart-losa koji su rasporedeni u odjelima od 10-15 lica koja sluZe za platu od 2 akde

dnevno,'" posebno tesara, graditelja majstoraza lukove i ostalihhri5danskih grupaoslobodenih poreza koje se nalaze u tvrdavskoj s1uZbi. 76 lica od hri36anskogstanovni5tva grada oslobodena su nekih davanja pod uslovom da budu >>na obranigrada i latla<. Oni koji su u topdiskoj i pu5karskoj sluZbi u tvrdavama op6enitosu hriSiani timarnici ili s platom u novcu.^t smederevo je jedna oblast gdje naroditove6inu saiinjavaju vlasi. U defteru je 151 strana potpuno posvedena popisu ovih

vlaha. Na podetku se nalazi ova biljeSka: illr*lyJ,ij -rl1 +;.1)'. -{ er*, 'lj .-rt:trl .-F*rll jroi-,tj,:l**rl{l L,:l .ljlj. ts}i- oTat }itA-J#JVlaSki knezovi koji su u po}oZaju

ba5e kod jaja, deri-ba5e kod vojnuka, dobili su timar radunajudi se u spahiskired.8r Pod knezovima dolaze primi6uri koji su njima podredeni. Poslije toga ima

''' lJ istom defteru vta5ki zakon je ovo f; dt:J..slf\, e\-ro ;:!l rrbyrl ;rlx-<r

,r.fgl ,-lit: i:: :L-):ir. s ,g.2 Ji,..-ll ,Jrrl ,4 r,o ,irf iy tl Jt:^^ o.Kc-: r.i3f r-tJl tb- l.l;:l-.,

, ^?'t ;-:li.r-te ,J;! 1*rt 6_l L1r.rl .,il ,o 5 )s:-, *i,l u:l .r-tg ,:;! gsi r.-t ".rl 1f1' rlrl

o7s{l ;7. d^-)t- u.rel g sl } O4:l si- c* rlr} g. e )ts-: *i .ry-,s,h rr! {ra r. 'Jl .5lll

Drr-l!-: -jL, r,-\'L:r.rl3,c r-l- ,;L g-ri-r:l3t trl ,)ulrl -$ L';l 4. .J^- JqZa jedan kasniji oblik ovog zakona pogl. Kanun-namu Sultana Sulejmana (Dodatak TOEMu)

str. 63-64; jedan smederevski zakon iz 1527: O. L. Barkan, Kanunlar,324-3e-5;za, vlahe pogl.

Br. Durdev, NeSto o vla5kim starje5inama pod turskom upravom, Gl. Zem. muz., Sarajcvo 1940.

Da bi se bolje shvatila vla5ka organizacija, potrebno ju je uporediti sa slitnitn grupillllrl u

Osmanskom carstvu, npr. sa organizacijom juruka.

'" Hercegovadl<i defter iz 925 po H.

" Tapu defteri br. 16 Arh. Pretsj. vl.

" Arh. Pretsj. vl., op5irni timarski defter sa privremenim klasifik. br. 5, prcn. iz

Maliie. U predgovoru: Jo... il;.llr,.ilU- J.)+ cJILI-...'J.l ,s..Stls,;:ir t-rA Jt;t lrc

,.iuH: da- J q-'l *- 3i i . .. Jtt' i,l 4.lo J.ir'r. Jlqi I J^-rd,'o U defteru iz 872 po H. ima ova

,vaZna bilje5ka koja pokazuje porijeklo martolosa

tvrdave Golupca: J. "r:i

.r^? ,f l;g ,*-:t*t:4.t lt-t J ^fl t elf lgLe).,>V,)13-'r

' 6",ri{ .'"b- -r-L .rr )rrY;:.tfdr-t 1i (30 lica)., )t4l .ar-u 3'o Timar-i Niko]a ve Istepan ve Marko, topciyAn-i kal'a-i Resava... hisil 3068; Timar-i

Istepan ve Marko, topcty6n-i kal'a-i Resava . . . hasil 2547.81 ,Suba$rlar ve ceribar.,rlar. .. sipAhi ktsmtndandrr.< O. L. Barkan, XV ve XVI astr-

larda Osmanh Impartorlugunda zirfli el<onominin hukuki ve mali esaslart, I cilt, I{anuniar,

Istanbul 1945, str. 260).


vlaha. einjenica koja zasluZuje paZnju jest to da se ovdje u ovo vrijeme javljajuvlasi nastanjeni u selima. Ovi vlasi daju sandZak-begu od svakog katuna jednogkomornicu (slugu) i od svakih pet ku6a (porodica) jednog vojnuka..ss Jedan diovlaha stekao je poseban poloZaj: na prim jer vlasi Levia postali su hasa padi5a-hova, a to treba razumjeti tako da se vlaSki porezi daju caru. I 35 vlah a, zato Sto vr5esluZbu u tvrdavama Zvorniku, Srebrenici i Avali (Havale), oslobodeni su od vla5kihporeza.

U livi Srnederevo nalazi se i Siroka vojnudka organizacija. Oni su skupljeniu nahijama Pek, Zvi\d, i narodito Branidevo. U jednom drugom defteru imenakoji pripada vilajetu (nahiji) Branidevo iz 872 po H. vojnuci su op5irno ovakoutvrdeni:

1. U selima kraja Resave: 1 lagator 42 vojnuka 10? jarnaka2. U selima kraja Ravanice: 1 lagator 5 vojnuka 11 jamaka3. U selima kraja Lomnice: 1 lagator 29 vojnuka 59 jamaka4. U selima kraja Zvtrd: - Iagator 2 vojnuka 4 jamaka5. U selima kraja Homolj: 1 lagator 56 vojnr-rka I24 jamaka6. U selima kraja Zdrelo: 1 lagator 26 vojnr-rka 65 iarnaka7. U selima kraja Pel<: I lagator 57 vojnuka 133 iarnaka

Ukupno: 6

35

2r7 503

U ovom defteru vidimo jasno vojnudku organizaciju. U svakorn kraju glavapostojeiih voinuka je iedan lagator. Ovima direktno podrecleni iamaci izlaze na

B-10 lica. U razliditim pak selirna jamaci vojnuka ko.ii slr podreCieni largatorima

variraju izmedu 1-3 lica.s"I iz docnijih deftera se razabire da su tropSte u Srbiji vojnuci zauzimaii

vaZno mjesto. Prema defteru KruSevca (Alacahisar) rz 922 po H. (1516 n. e.),**

u ovoj oblasti bilo je 1.000 vojnuka oklopnika. Isto tako na jugu Custendil (Kostan-din-ili) je bio oblast u kojoj su se vojnuci u velikom broju nalazili.ss Nema sum-nje da su ovi oklopnici vojnuci bili stvarni ratnici.s0

Jedan defter Vidinskog kraja i njemu podrudne okoline'? upotpunjuje povr-Sinu koju ispitujemo prema zapadu. Def ter obuhvata osim Vidina i njegove okolice

kraj Beograd (bez sumnje danaSnji Bjelograddik), tvrdave Filoridin (Florentin) iBanju (sjeverno od Aleksinca Banja). Prema iznosima na posljednoj strani u ovoj

oblasti broj vojnih snaga je slijede6i: u cijeloj oblasti ima 114 spahiskih timara, 7-1

duvara tvrdava, 193 musellema sa novianom platom, 56 martolosa s novdanorn

,, VlaSki zakon koji se nalazi ovdje vaZan je zbog svoje starosti: ut-:tLi -r. .-3)ti jibo

iE.rrl ?l erl t g,u)\ t.t dt:.ii;b ro .;rgv\.i r. dti r-fi- : clfrt ts:. t r!-j-ri tst.\ t' \ .'s.,rt!

or2l 0,-9,Jt jl I )i.:-s q-! ur.r-) f t-t J\ )t:- s is: .jAtt r. , a!.1.,\, ,. e tl!!- -,-1 Jl ," Dosada o vojnucima nije nadinjena jedna potpuna studija. Za bugarske vojnulie

(vrijeme poslije XVI vijeka) pogl. G. D. Galabov, Osmano-turski izvori za blgarskata istorija,Universitet Sv. Klimenta Ohridskog (Sofija) GodiSnjak Fakulteta za istoriju i filologijtt, sv-

XXIX lg41/4J, broj III. opet od njega. Osmano-turski izvori . . . , Godi5nial< Sofisliog universi-

teta, Fakultet istorisko-filolo5ki XXXIV, 2 (1938). A. Refik, Ti.irk idaresinde Bulagaristan, Istan-

bul 1933 i O. L. Barkan, pom. di.' 255-266'

'n Tapu defteri Arh. Pretsj. vl., br. 55.

'o Tap. deft. Pretsj. vl', br. 916. Defter imena(Alacahisar), datum 892.

'u Pogl. bilj. 151'

" Arh. Pretsj. vl, deft. Pren.

vojnuka live Custendila i live Kru5evca

iz Malije, privr. klasifik. br. 18, podetal< nedostaje.

,':'

36 Halil InaldZik

platom, 150 musellema martolosa, 231 vojnuk kopljanik, 34 sokola.ra. U ovomdefteru, diji poEetak nedostaje, nabrojali smo 7 timara u ruci hri56ana ,spahija.ZasluLuje paZnju da je ?0-80 godina poslije osvojenja u ovoj obtasti ve6ina vojnihsnaga ostala jo5 hri5tanska, jer prema neznatnosti hri56anskih spahij a dostojna jepaZnje mnoZina vojnuka i martolosa (od sedam hri56anskih timara <lva su u ruciI{arnze sina BalSina i brata mu Jakuba. Jedan od spahija hriSdana je Lazar (-r-rYl)

"vodi6 hri56anin".)Sada ako se vratimo iz Srbije u Albaniju, tamo 6emo uz neke istoriske i

dru5tvene posebnosti specifidne ovoj zemlji, vidjeti gotovo isto stanje. Sludajnonajstariji defteri u Arhivu pripadaju ovoj oblasti.

Prema defteru Arvanidove zemlje (Arvanid-ili) iz 835 po tI- (1431-1432n. e.)ssnekako u to vrijeme postojao je sandZak Arvanidove zemlje pod upravomAli-bega sina Evrenuzova (Evranos), a to je sredi5nji Ergeri Kasre (Argikastro.Ginokastre). Ovaj sandZak obuhvata5e ove krajeve (nahije): osim Argirokasta kra-jeve Kaninu, Beograd, Skrapar, Pavlo, Kurtik, eartalos, Kroju (Akqahisar). Okoistog vremena Premedi, Juvan-ili, kraj oko Prespe pretstavljali su oblasti tiji jepopis izvrSen za svaku u posebno vrijeme. Relativno male, ove oblasti gdjekada subile vezane za sandlak-bega Ergirikasra. N aprimjer Premedi je u Sevvalu 844 po H.(1441 februar-mart) data sandZak-begu Arnavuda (Arvanida) Jakub-begu sinrtTodora Muzaka.s!) IJ oblasti Premedi uspostava turske vlasti i primjena timarskogsistema svakako dopire do vremena Bajazida Jildirima. U defteru Promedija imavi5e zabilje5ki koje pripadaju vremenu Bajazida Jitidirima. Prema Halkokondi-lasu,l'o Osmani su u vrijerne Bajazida Jilidirirna protjerali sa njitrovih mjestafeudalce iz oblasti Ergirikastra i zemlje im zauzeh. Ali orzdje, premat,imarskim zabilje5kama u defteru iz 835 po H., timarski je sistem stvarno usta-novljen tek u vrijeme eetebi Sultan Mehmeda. I drugo irne oblasti Olclast ZenebiSrnoZe se radunati kao dokaz koji to po"vrduje. Senjor ove oblasti Gin (Gion)Zenebissi umro je 1418 kao vazal carev."' U svakom sludaju, prema defteru kojinarn je u ruci, ovdje se susredemo sa stanjem tek 20-25 godina poslije osvojenja,t. j.sa prvitn rezultatima osvojenja. U ovo vrijeme u sandZaku Arvandi-ili od335 timara 56 ih pripada hri5danima spahijama. To pokazuje odnos od I6i[,.Osimovih spahija dat je timar jednom mitropolitu i trojici episkopa. 30 2() od 335timara pripada muslimanima Turcima potjeranim iz Anadolije, a ve6i.na preostalihtimara muslimanima gulamima (robovima). Izgled raspodjele hriSianskih timara

" Arh. Pretsj. vl., tap. deft. br. 1 m, 141 list, razmjere Il/2g cm. Podew5i od 10 listanedostaje nekoliko lista. U predgovoru:,eL.;_t'\ jrSt^r ;:f ,;. . . jl; t? s.l jl*:l*. lltul .. . o[3)\, &. ef-r-11.,1 eta i\t is)-\,,riUli r U:[' : rr*. L- a-r[ J . . . t:1, ^alsVL,:l Ovaj defter bi6e uskoro objavljen.

'n Arh. Pretsj. vl., deft. pren. iz Malije, privr. klasifik. br. 231, defter Premedija.ni2slss iUG J ul+.rl r (-rl 4:r Jl:: J;lJl .i .srlr: n{ Vr;^: Ji:l !lr^ 1:y 4ssl61- r5t,-;lc

oo Chalcoconndylas, izdanje Darko, Budimpe5ta 1923, tom II, str. 29.n' Osmani su davali zemlji s kojom su prvi put dolazili u dodir, ime ili titulu tamo-

Snjeg gospodara. Tako su stvorene sloZenice l{onstandin-ili, $i$man-ili (Bugarska), Laz-ili(Srbija), Krral-ili (Bosna), Hersek-ili, Lukag-ili (u Bosni), Karli-ili. Ova imena. nam opCenitosaopStavanju imena prvih gospodara ovih zemalja koji su piadali harad. Imena oblasti uAlbaniji ovu pretpostavku jako potkrepljuju: Bal$a-ili, nahiyet-i Bogdan Ripe d..2 L,1ri4 'vilayet-i Pavlo Kurtik, nahiyet-i l(ondo Miho, Yuvan-ili. - Ova zadnja jest obiast Jovana,Skenderbegova oca. Za Gina Zenebissi pogl. Gegaj,28. Njegov sin Hamza podigao se do polo-Laja sandZak-bela.

flii:r';1-i lr

Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva 3?

prema oblastima ovakav je: u vilajetu Beograda 17, u vilajetu Pavlo I{urtik (juZno

od dana5nje Tirane) 11, u vilajetu eartolos (izmedu Elbasana i Berata i Timo-rindZa) ?, u vilajetu Akdahisar 7, u Iskarpari 5, u vilajetu Ergirikhsri 4, ! Kanini 4,

u klisuri 3, u TirnorindZi (Timorric€) 2. - Od ovih 19 timara nosi naznaku >stari<.

Jedan im pak dio sadrZi bilje5ku >ima berat od umrlog cara(. Od ovih 60 timarakoji pripadaju hri56anima 24 komada su ispod 2.000 akdi. Najmanji je timar 2I2akdi (timar Todora Bardida u Akdahisaru), najve6i timar je u JenidZekale 15.128

akdi (zajednidki tirnar tri lica). Kako 2.000 akdi pretstavlja prosjek, razmjer velikihtimara raduna se visokim

Sada da uzmemo joi uZe podrudje, h. pr.vilajet Pavlo Kurtik gdje hri56anispahije pretstavljaju vedinu i da ispitamo pobliZe stanje.

U vilajetu Pavlo Kurtil< ({tbsc- -,tlU,) od 20 postojedih tirnara devet ih pri-pada hri56anima. Od nrttsiimanskih timara jedan je dodijeljen kadiji JenidZe-kale

(Bratuie5 d:jlr. ), a jedan njegovom dizdaru. Pet od njih je dato ,guiamimaemira.. (bey-kulu), jedan spahi-oglanu, .jedan bratu 'Ajas Hamza-bego, jedan Karlioglu A1iji. Posebno treba dodati timar.subaie Isaa sina Pavla Kurtika. Vidi se dasvakako i od ovih devetorica nisu bili muslimani_ priie jedno-dva koljena. Medr"r

niima ima dva sina kn-rpnih senjora koji su postali muslimarri, Al i sin I(arlija(Karlo) i Isa sin Pavla I{urtika.

Timar l<oji pripada .subaSi Isa-begu obuh'u'ata u 10? sela 1225 ktrci,r (porodica)a izr-ros mu jc 81.306 akii. 36 sela od toga j.. od vilujeta BalSe, dr,'a od vilajeta

Korrclo Miho, 1t] od zernlic Gonomajmo (A.t-{ Gonoma),"' a tek je 26 sela sa tahvilit(prcrrosa) njegovar ocil (..-r+ J-ri jl). Ova zadnja bilje$ka pokazuje da ie PavloKurtik lidno uZivao kao timar ovih 26 sela (imena sela su zapisana). Izraz ,tahvilnukazuje na prenos jednog postoje6eg timara. Ali izraz ,vilajet Pavla I{urtika( saop-Stava da je Pavle Kurtik i od ranije senjor ove oblasti. PoloZaj Isabega, njegova sinakoji je postao musliman i koji je odreden za subaiu ovoj oblasti, rnnogo je viSi.

Drugi jedan sin Pavla Kurtika, Mustafa, uZiva u isto vrijeme u vilajetu Belgradiedan veliki timar od 9.142 akie. U defteru Avlone iz 912 po H. vidimo Mustafina

sina (Flr-rseyin veledi Kurtik Mustafa ,*-. JS rl:.{*) kao duvara tvrdave.ss Djeca

Isa-begova Ibrahim i Jusuf (Jt-{ i-r! ,l-r { ,* r!-rl .-l-rl J 1-ot-;t-,H ) uZivaju uTirhali zajednidki jedan veliki timar od 42.399 akdi. Tako vidimo kako se jedna

domada senjorska porodica, islamiziraju6i s€, rastaka i nestaje u timarskom si-stemu. Samo ovdje ima jedna stvar dostojna paZnje, a to je da Isa-begove timarene inspicira emin na licu mjesta i ne popisuje, ve6 da se oni popisuju njegovonr

sopstvenom ,izjavom<. Nlislimo da ovo stanje koje pretstavlja izuzetak pokazuje

da je i on do izvjesnog stepena povlaSten. Ista je stvar napravljena i za timar Alijesina Karlijeva.

BiljeSka koja se u defteru odnosi na sina Karlijeva je ovo: &ti -rJr J-o-rL-,.'"

yJ+l ),.a)o,r;l: jytrllj r;Yti tri--2,-J l,bZ{ijttt ,u:IJ? ,c-rs-&G ,rJl,iittL r .rtLt- lt-.f>>-rrrlJ jl, ;ittl- o!1 ,&st t:) ;-f + Ovaj veliki timar koji se sastoji od 30 sela

proratunat je >otprilike< 30.000 akdi. Vidimo ovu biljeSku sadinjenu poslije deset

godina o ovom timaru: r:- J-rYl 6r-r .!1-rl i(t--* rl o:1.: $ti:Yel *yVis qf! oi^ ^ltllnu' O porodici Gonoma ili Yonima

" Tapu defteri Arh. Pretsi. Vl.,

(Berata).

pogl. Gegaj, 23-24.br. 34. Spada medu tvrdavske Euvare Belgrada

3B Halil InaldZik

>o)r.lj ft; l.t o Vidi se da je ovaj timar dodijeljen poslije sinovimri Karlija koji su

ostali hi66ani. Drugi jedan sin Karlija, Muzak, jo5 je u doba Celebi MehrnedauZivao jedan mali timar u vilajetu Pavlo Kurtik.t){ Hamza veled-i Karli koji ie u

vrijeme Osvajadevo bio gospodar jednoga timara u Altun-ili (Ibalea) treba uz

veliku vjerovatnost da bude njegov sin.cs

Jedan od hri5iana spahija gospodara velikih timara u vilajetu Pavle l(urtikjeste Dirnitri izPrespe (t--;l siqr) (njegov,timar j 9.031 akia).0G On je poslije uZ

lidni pristanak prepustio svoj timar svome zetu Ozguru (t;st1 Sguras). U

defteru sandZaka Avlonile iz 912 po H.0; sin ovoga Ozgura Murad-beg pojarzljuiese u istoj oblasti kao posjednik jednog velikog timara od 64.729 akdi.

Vidimo da nisu samo senjorske porodice koje su od podetka pokazivale 1>oslu-Snost i vjernost Osmanima, nego da je i porodica Araniti')s dobila timar. llnukAranitijev (Ali bey bin Mahmud bey bin Aranid) posjedovao je 912 po H. jedanzeamet od 29.000 akdi.O0 Skrecemo paZnju na dinjenicu da se unuci biv5ih senjorakoji su postali muslimani u timarskorn reZimu nalaze se u klasi begova. Gore stno

pomenuli Zenebi5 oglu Hasanbega, A5tin ogh-r Jakub-bega. Mnogi od ove senjorsl<edjece, po5to su odgojeni na carskom dvoru kao id-oglani, slati su u svoiu zenrliu.Pobunjenik Skenderbeg najcuveniji je primier za to.rtr() Krupni albanslii senjtlrTodor Muzaktttt j€ otac licnosti l<ao Sto su Todor iVluzali oglu Jal<r-rb-bcg,"'' TodorMuzak oglu N{ehmedr("} i Muzak oglu Kasim pa5a.r"{

Prema jednorn def teru sandZaka Ar'lonije iz 912 po H.1'; koji pripada orzoi ob-

Iasti koju stno tni u Arhivu ispitivalio u ovo doba upravno r-tstrojstvo Aibaniie l:ilo ic

nanovo uredeno i bio je uspostavljen jedan sandZal< Avlonije koji je obuhvatao sa

Avlonijorn kao srediStem Belgrad, Isl<arpar, I{anintt, Ergiriliasri, Dclvinu, Tcpc-delen i Premedi. Mi cemo ovdje napraviti porecienje samo u vilajetu Belgrad. I(ao

Sto smo gore vidjeli, vilaiet (nahiia) Belgrad je icdna od oblasti u ltoiima sc naj-gu$ce nalaze spahije hri5cani (od 61 tir-nara r-riih i?).U dcfleru pali iz 912 po H.

ovdje je od 138 timara sailo niih sedam ostalo u ruci hriicana. Ali ntcdu r-rrusli-

manskim timarnicima moZerno poznati porijeklo Alije sina Lasl<arija, Aliie sina Mu-

ratbega sina Ozgurova i Matranil< Jusufa. Otac Matranika Jusufa Pavli Matranili( iXLL J-r'1t drZao je u defteru od 835 po-H. u Beigradu timar. Po5to rrru je

timar 857 po H. bio dodijeljen nekorr licu po imenu Hoil<adem, dat je tr)onovosinovima N{atranikovim Hiziru i Jusufu.1"" U sandZaku Arvanid ima i rzoinul<a

"' Defter sandZalia Alvanid, 249. timar.n' Alh. Pretsj. vl., Tapu deft. br. 5 m, strana 24.

'" Defter sandZaka Arvanid, 257. timar'."' Pogl. bilj. 93, nreCli-r zearletirna Muzal<iye (I\{yzcl<c).o^ Za Aranite. koji sr"r prije Skender-bega svojirn pobunama mnogo zadali posler osman-

skoj drZavi Pogl. Gegaj, 48-58.oo Pogl. biljeiku 93, n-redu zeametima Avlonije.1oo Njegov identitet sada bolje poznajemo. Pogl. moj >Isl<ender-begn, Islam Ansililo-

Pedisi, ciz 52.7oL Za Muzakite pogi. Gegaj, 25-27.103 Jaku-beg sin Todora Muzaka koga vidimo podetkom 1441 godine kao sandZak-bega

Arnavut-ili (pogl. gore biljeSl<a Bg) pao je u pohodu u Madarskoi 1442 god. Jal<utr>-beg se

raEunao u komandante ljubimce Muradove (Oruc, 53).

'n' (JZivao je u livi Karli jedan zeamet. Ar"h. Pretsj. vl., tapu deft. br'. 140.

'n' Atik Paqazade (izdanje Aiija, Carigrad 1332) str. 191.1" Pogl. biljeiku 93.

"'o Deft. sandZal<a Arvanid. 160. strana.


u malom broju. Prema defteru iz 835 po H., u vilajetu Belgrad u selu GeradZidZe

( €lt I zabiljey'.en a su ietiri vo-jnuka (sve detvorica bra6a) i pet jamaka njihovih

rodaka, u selu Vi5ani ( iQ-r) jedan vojnuk i pet jamaka sastavljenih od njihovih

sinova i rodaka, u selu Visadko t-rqtar ) jedan vojnuk i tri jamaka. U defteru rz

gg1 po H. (1583 n. e.) rridimo da su vojnuci Visadkoga ( r.t:-l-r ) dokinuti.lo?

U istom vremenu i u Albaniji, kao Sto je bilo i na dnrgim stranama Rumelije, Lt

nekim tvrdavarna ili derbendima (prolazirna) od nameta i tereta oslobodeno (muaf

ve mrisellem) stanovni5tvo, iako se u osnovi raduna kao >rajao, najvi5e je vr5ilo

vojnu s1-rZbu, sluZbu duvanja. Na taj nadin, u Ergirikasru od hri5tanskog stanov-

ni5tva B porodica, u Belgradu 12 osoba, Lr Iskapardi 40 lica, u tvrdavi Akdahisar

12b poroclica, u utvrdi Kodl.adlik 48 lica dobile su berat o oslobodenju od namela

( fl.e jL). Iako se u defterima XVI vijeka njihov poloZaj Stiti novim beratima,

sr_rsrecemo i neke promjene. Na primjer, dok sr-r oni u Isl<arparu priie davali samo

d,Ltzju,, prema defteru iz 9I2 po H., )nal'edeno je da sada bez zaostatka dadr-r harad,

u5ur i obidajne pristojbe, da samo br-rdlr opro5teni od avariza i da t'r5e sluZbu

tvrdavi Iskarpar.< AIi se sada i njihov broj krajnje povedao (192 hri5canslie

porodice, b0 neoZenjenih i 15 muslimansl<ih porodica). Ova politil<a osmanske

clrZave lioja ie upotrcbljavala sistem oslobodcnia (muafijeta) l<ao praktidno nacelo

da bi tv1clave dr1zla pocl:;traZom i cla bi i-.arcrn osigr-trala njihovr'r vjernost, bila je

bez sr_rmnjc fal<tor ./,1\ sl<r-rpl.jarrjc .stanovrri,il,vir u tvrcl:rvi Iskiirpar i z:a rasprost.i-

ranjc islitma.r"tSterpje rr sjcverno.i Albani.ii koja .ic pol<orctrrt posli.ic clugih borbi protiv

Iskcnder'-bega zasluZr-rjc paZnju.pr.ema defteru Debra i njegove okoline lioji jc uapisan 871 po FI.,"'' u to

vrijeme ovctje je 18 timara jo3 bilo u rttci hri5iana spahija (ocl ovih je jedan pop).

Svega ima -gB-timur".

Posebno imajr-r detiri gospodara timara koii nose naznaku

,rro,ri musliman<. Jedan od novih muslimana jest osoba koj a je uhvatilajednog od najenergidnijih komandanata Skender-begovih Mois Dibru (u tekstu

Moysa --J. t tn).

U ovoj oblasti i vojnr-rci se penju do znatne cifre. Ima iedna vaZna zabilje5ka

o tom da su oni, kada se dao opSti oprost, sadnvali staro stanjc sa svoiinr ba5tillamei

Ti vojnuci se ovako rasprostirlr u ovoj oblasti:U vilajetu Gornji Debar: B jahada 24 nefera

U vilajetu Donji Debar: 3 jahada 14 nefera

U vilajetu Dulgobrdo:U vilajetu Rijeka:

7 jahaca 23 nefera10 jahada 31 nefer5 jahada 15 neferaU vilajet.t M"L lVlutiu),

Ukupno: 33 jahaia 107 nefera

'o' Tapu ve Kadastro Umum mi.idtirltigti (Ankara), Kttyttd-i kadime (stare registracije),br. 62. Op5irni defter Avlonije: >Voynugan-i kat'ye-i Visoqka<. Privladi paZnju fakat da sejedan dio vojnuka posjednika ba5tina Ll ovo vrijeme pojavljuje kao muslimani.

108 Na podetlcu XVI vijeka islam se u Albaniji bio tek malo raSirio. U defterusandaka Avlonije iz 912 po H. (pogl. biljeSku 93) bilo ie u iednoj kasabi i u 82 sela koji su

pripadali zeametima samo ?0 muslimanskih porodica naprama 3623 hriS6anske porodice.

Kasaba fskar-apar sa 15 porodica nosila je medu njima najvedu cifru. U cijeloj nahiji Avlonijinaprama 14304 hri$6anske porodice bilo je 1206 muslimanskih porodica, u nahiji Ergirikasrinaprama IZZST hriS6anskih porodica bilo ie samo 53 mttslimanske porodice.

'ou Arh. pretsj. vl., deft. pren. iz Malije, privr. klasifik. br. 50E. Uvod:

itrU'.! 4.:- , c-vl r\c c,\: JrJi, fh^tl ,Jf.3 _r*!. J fb4':1f,-l: s ^b-.t ).)J.11o r.,;i1,9: jt- ,l i ^4t^i jtl-' ?t6"-o

39

.r.Lt rts ilgoatil;, S 1g-..r .)-)1

rt- rjl *-,rir!l

3*

:"

40 Halil InaldZik

Ime mjesta Vlasi Mart,olozi

16 s 1>latorn150 oslobo-

nihr M.

SandZakTrikala

ProkupljeVeles,Kastorijai dr.

H. 859 potpun

nepotpun

jakonepotpun

182

343spahije

1?0

2t4

91 eSkrun-dZija

34 duvaratvrdave

103203

vojn.j attr.

JeledZvetan,SkopIje,Tetovoi dr.

lI l\{ura

H. 859 potpuu

ima

lrna

6 lagati21? vojn.503 jarti.

231 vojn.

6 vojn.13 jam.

23 vojn,10? nef.

I{r'dcvo,PriIcp

Sar-rdZak,Het'cegovina

tI N{ulal ncpotpun

H. 859 potpun

H. 882 nepotpun

Fatih nepolpLln

H. BB2 potpun

Fatih

H. 872 potpun

Fatih potpun

SandZak,Vttditrn

SandZak,Smederevo

BraniEevo

Vidin

SandZakzemljeArvanid

H. 835nekoliko1;.stanedostaje

HriS- |6anski I Vojnucitimari

Iznostimara

Stanjedeftera

20spahija

l0? dZe-rna-ata

Debar H. 871 potpun

335


Ukratko, vidi se, da su doma6e albanske spahije i senjori iza osvojenja preuzetiu okvire osmanskog timara i uprave, a da za to, kao Sto je to bilo na drugim stra-nama, nije postavljen nikakav uslov osim posluSnosti i vjernosti, i vremenom pri-miv5i islam saiinj avali su u pravom smislu osmanske spahiske i begovske porodice.

Gore smo, sluZe6i se koliko je mogu6e, starim defterima t. j. defterimakoji pripadaju vrernenima bliskim osvojenju, prikupili obavje$tenja o hris6anskimejsletskim vojnieima u okvirima osmanske drZave i ukazali smo na neke tipidneprimjere i vaZne zabilje5ke koji obja5njavaju njihovo porijeklo i status. Radidetaljnih i jasnijih uporedenja potrebno je sistematsko sredivanje i svrstavanjegrade u svim defterima. Mi smo se zasada prihvatili toga posla samo u podrudjuAlbanije kojoj pripadaju najstariji defteri.

Po5to je ve6ina starih deftera, kao Sto smo za svaki posebno pokazali, zamr-Sena i nepotpuna, to je, uz oprezno uporedivanje njihovih brojeva i odnosa, situ-acija rezimirana u gornjoj tabeli.

\,,:^-:tr )l(-

Otsjedno se moZe potvrditi da su hri56ani spahije podvrgnuti istom postupkusa gledi5ta dodjeljivanja, prelaZenja i ostalih ustaljenih svakovrsnih pravila kojase odnose na timar, kao i njihovi muslimanski drugovi. U preno5eniu timaral<oii pripadajr-r hri5canima spahijama sigurno je da razlika vjere nije doveia ni dol<alive cliskriminacije. Prema razliditim primjerima moZemo da utvrdimo ovakvesittracije. Sinovi jednog hri5canskog spahije koji su o.stali hri5cani naslijedivalist-t timnr svogn oca. I u defteru iz 912 po H. (Avlonija) vidimo hri3cane spahije kojipos.jcdr"rju timar.r I ' Timar jednog hriS6anina spahije, makar presao njegovu sinul<oji je musliman ili bilo kakvu muslimanu, moZe poslije, ako traZe opSta timarskapravila, preci drugom njegovom sinu koji je hri5canin. Iii pak sinovi mr-rslimani ihri5cani mogll da zajednidki uZivaju timar svoga oca. Ni u kakvom sludaju ne vidisc nikakva prednost sinova l<oji su muslimani.

Ako je potrebno da se dodijeli jedan novi timar jednom hri5caninu iz spa-hisl<c loze, sasvim je mogute da ovaj timar prethodno br-rde pripadao nekonr

muslirnanu. Na primjer, vidimo da je u oblasti Belgrada (danas Berat) dat jedan

timar lioji se Ll vrijeme Mehmeda I nalazio Ll ruci jednoga mitropolita, imamutvrdave u doba Murata II, a poslije da je, poSto je i od njega oduzet, carskimberatom dodijeljen jednom hri5daninu spahiji po imenu Angelosu.llr f ovaj primjerje narodito vrijedan paZnje: >Dio pomenutog Mehmeda dat je, po5to je sandZak-beg

izvjestio da je mevkuf, hri56anin po imenu Vradku (;p:b-rl ) koji je po porijekluspahija, a usto se pokazao ispravnim prema caru, prvog redZepa BB3 g.n."' Ovdje se

pokazuje kao dovoljan razlog za dodjeljivanje timara: 1) biti po porijeklr-r spahija,

2) pokazati vjernost caru.Prirodno ne moZe biti rijeti o jednoj st'u'ari kao Sto je odredivanje timara

lastalno hri5canima. Samo se deiava da jedan te isti timar na taj nadin Sto

prelazi shodno timarskim pravilima s oca na sina ostaje nekoliko koljena u ruciiste hri56anske porodice. Ali najde5ce usljed prenosa, zbog promjena koje je

'1r Istina, njihov broj u ovo vrijeme sastojao se

Sopotino (u' nahiii Belgrad), timar-i Kniska ( +i-yf I(zajednidki sa Hizirom u tvrdavi Belgrad), Matranik isa Ejnebegom), Giorgi (u tvrdavi Avloniia).

t" Defter sandZaka Arvanid, 148. timar."' Defter Vuditrna (pogl. bilje5ku 69), str. 16.

samo iz nel<oliko komada: timar-i Dimo(u Kanini), timar-i Gin velsd-i AndriyaNika (u tvrdavi Belgradu zajednidki

41

42 Halil InaldZik

potrebno izvr3iti u ve6oj mjeri, sastav toga timara moZe se stalno mijenjati time

Sto iz njega izlaze sela ili dijelovi ili Sto u njega ulaze novi dijelovi. Na taj naiinusljed svrgavanja, preno5enja ili ponovnog dodjeljivanja timari hri36ana spahijase mijenjaju. Premda su ovi opdenito ostajali u svojim vilajetima, katkada je tirnarkoji su iznova dobivali mogao biti u drugom sandZal<u. Na taj nadin govoritio hriS6anskim spahiskim porodicama koje su vezane za jedno odredeno zernlji5temogu6e je samo za neke oblasti koje se nalaze u izuzetnom poloZaju (Bosna),Nije da nema u timarskom sistemu nekih primjera o tome da su odretleni timarikoji se dajr-r nosiocima sluZbi l<ao Sto su mitropolit, episkop, trajno vezani za tu

sluZbu.Ne znamo jasan primjer o tome da jedan spahija hri5danin koji je postao

musliman dobiva posebnu nagradu. Jedino ova bilje5ka zasluZuje paZnju: -tfn ,,uAvc r-:- &Ylsite -L-lrl d ,irl-rl i "f

u r'.aao dLl-n. )-{i..-. -,l,ri tli.srT,-jrl 9[-. ( 1e:-11)r r-jLlU:r Aii ovaj dodatak ovdje rnoZe da bude bez ikakve veze sa prelaskomna islam.tla

U svakom sludaju i u vrijeme Bajazida II svjedoci smo da se premaop5tim timarskim pravilima dodjeljuje timar spahijama hriStanima.rr:' Nismomogli naci ni jedan dokaz da drZava, pa bilo to posredno, potstide spahije trri5daneda predu na islam.

Uza sve to dinjenica je da su se hri5canski timarnici u sredini tirnarnikamalo po malo islamizirali i potpuno nestaii.lr(iOvo se potpuno ostvarilo sarno od

sebe kao jedan socijalni fenomen. Nema ovdje Sta viSe da se doda svemrl onomeSto su rekli Arnold i Fuad Kopnihi' 17 o psiho-socijalnim faktorima koii su poisti-cali uopSte nemuslimane u Osmansl<om carstvu da prelaze na islam. Sigurno je

da je l<lasa timarnil<a odvojena od rajinsl<e rrase i u l<oioi su vedinu sa-injavalimuslirnani, pretstavljala, narodito u ratnar vremena, jednu sredinu l<oia je snaZnopotsticala ntr prelaZenie na islam. Ovd.ie trcbu uJ<tizati na to do j" r-r isla'riziran,iui osrnaniziranju stare balkansl<e aristol<racije poscbno veiiku ulogu igr:ao sistcmgulama (robova).rts Kao Sto smo gode pokazali, u Albaniji liojar je do5la u poloZajjedne od oblasti u l<ojima se islam najvi5e raiirio prvi prelasci na islam desili su

se medu starim hriSdanima spahijama koji su uni5li u okvir tirnarskog sistema.U XV vijeku odnos hri5dansl<ih tirnara prema op5tem iznosu timara rnijenja

se prema oblasti izmedu 50ii' (Branidevo, 872 po H.) i 3,50/o (Vidin, doba Osvaja-devo). Zato Sto znamo da se u svim oblastima u obliku op5teg kretanj a. malo

pomalo islamizacijom umanjuje broj spahija hri5cana, nema sumnje da j e ovaj

odnos jo5 vedi u godinama osvojenja. Isto tako je sigurno da se u isto 'izrijeme

Eol_ rgl":ku ra5irenih na svim stranama- Rumelije rnnogo povisio i zauzeo va7no

"o Deftel Tirhale iz 871 po H. (pogi. biljeSl<u 40).

"' Pogl. bilje5ku 111.

'1c Islamizit'ani tirnalnici saduvali su itnc svojil-r hliScansliih oicva nit dcl ur svojihimena: kao A4[atranik Jnsuf, Kultik Mustufa.

"' Th. W. Arnold, Preaching of Islam, London 1913, i M. Fuat Kyprtihi, Les originesde I'Empire ottoman, Paris 1935, str. 96 i dr.

1'8 Ovdje pod izrazom >sistem gulaman podrazumijevamo nadin uiaZenja Ll sluZbudvora i velikaSa i prikljudivanja vojnoj l<iasi putem ropstva, dev5irme ili traZenjern zaStite.

VaZnost ovoga sistema istaknuta je Lr knjizi Lybyer-a: The government of the Ottomanempire in the time of Suleiman The Magnificient, Cambridge 1913. Za pitanje porijeklapogl. M. Fuat Koprulii, Bizans miiesseselerinin Osmanli muesseseleline tesiri.,., :flIIM I,

str. 241-248,


'mjesto u vojnirn formacijama Carstva. Ako ovima dodamo druge hri56anske grupe(u tvrdavama graditelji, kovaii, lukari, pu5kari, zenberekdije, diji se broj sa mar-tolosima znatno penjao i najzad od nameta oslobodenu (muaf ve mtisellem) raju,sigurno je da su u nekim oblastima hri56anske snage pretstavljale ve6inu. Car-

. stvo je sa ovakvim svojim stanjem pruZalo potpuno drukdiji izgled i karakter negoSto je izgled koji vidimo tamo prema XVII vijeku. AIi kakvo li je poreklo ovihhri56anskih vojnih grupa koje su poslije nestale?

Prije nego udemo u to pitanje potrebno je utvrditi tu dinjenicu da suOsmani primili u okvire svoje timarske organizacije samo lica koja su po svomporijeklu posiedovala vojne atribute, a da su briZljivo drZali daleko od tih okviraraju, t. j. radne podanike zaduZene pla6anjem poreza. Kada bi r-rslijed nekihpotreba bile na raju navaljene op5te sluZbe, i to novo stanje nije moglo da izmjeninjen status raje po porijeklu. Princip ,sin raje je raja< stalno je ostao jedan odosnovnih pravnih principa Carstva.rle

ObjaSnjenja koja se dine izrazima ,spahiski sinn, >spahiskog roda<, ili >sinstaroga spahije kad se hri56anske timarske spahije biljeZe Ll defter, proizlaze Lz

detaljiziranja koje se zasniva na ovom principu.lr" Nai5li smo i na bilje5ku o tornda se tz ruke posjednika timara, za koga se pokaZe da nije spahiskog roda, uzimanazad njegov timar.''' Priviaci paZnju dinjenica da se hri56anski spahiski sinovipiStr r-r clcftcrima rastavljcno od rajc. Naroi'ito s posebltolrr bilje5konr obja5njava dasLr oni spahisl<i sinovi. ''- Da bi sc uniSlo r-r jednu vojnr-r grllpLr, pa bio to tirnarnik, biovojnuli, potrebno je dar sc potiie iz vojne klasc,ri'i potrcbno je biti Ll srodstvu sncl<om spahisliom porodicom.t'r lzraz ,stari spahija< koji se upotrebljava zahriScane treba da ponajvi5e ukazuje na njihovo stanje prije osvojenja. U najmanjr-ruktt, prema defteru Arvanid-ili iz 835 po H., moZemo biti sigurni o ispravnosti ovogisudir Lr pogledu >st:rrih spahija<, iiji sinovi 20-25 godina poslije osvojenja uZivajr'timar.

rru 6:. : ,s!.tL J rJ-:l J3-, ".rkl nl.o.-'L t. ,;t,f- y-r:l-ll g:;[r;:!rl -]\ ,ri- rT..,o!,o, )t-.-) w,-)\c, p-; r;-r,-l elr;l u:iir J'--lrl sst o:;--.4 ,-,,\- l(l.rL 1[l-.1 ,-,r)l- rJJie.r atil9l(Kanunnamc, r'r-rl<opisi I. Saipa na anl<at'skom Iraltultctu za jezil<, istolijtr i geografiju br'. 5l2Oi 143a). Osmansl<i politidlii pisci obiaSn.iavajtr propadanje Carevine naptrStanjem ovoga pr.in-cipa, pogl.Raspravtt Kodi bega, izd. A. K. Aksiit, Carigrad 1939, str. 31, 38, 42-48.

"" nTimat'-i Dimitri veled-i Miharl, kadimi sipahi oghlymu;< (def[el pod brojem 1G?,pogl. gore biljeSku 40). Got'e smo polcazali da je viSe timara ovako naznadeno.

l:jr ,\Y 29-- l);) J.,Jl ur9:-.91 dl-J).;: tgr^J, )f-.,t-: )27-s ,{ OrK )\Y J,Slrl ,r)V*

.\V d6't|:-s G: *:lt ^-!rt +\l c;*.r in31 4; "(31 -. g1$; .g-\!,) ,a j,9-tli 6r e ::i : elri v,-t97a,s

oj[i 3 tt Aty +:- {=ll-oi r-l O T:-,i n:t +r(:l f^ t o:4 .srl..r, f^ {:l C.T Ima owamalginalna biljcslia koia je l<asnije nadinjena: qg-r.i> i^r16J:JJI f-.-l -.rf (Arhiv Pretsj.vl., deft. pren. iz Malije, br. 231, deft. Premedija, str. 42).

r':": lJ' Tirhali u seltt LuSa 1E-.1 ) posebno je mecln lajorn zabiljeZena jedna grLlpa>mezl<ullar sipahi ofludurn (defter . pod brojem 167, str. 321). ll vilajetu Agraf a u selu Balta-ogltr zapisana su tri hriSdana pod zabiljeSkom (sr-ivari ogullari< (defterpod br. 16?, str. 449a).

r:3oJ;. ni)ri* 9,u.f etJ^rr 6;.119l ),"lr,r^L- y-r:[:l .-..k -r J:rl *-{ }*V2L a9;9(-x^c

>1-,.11.1 +-t O;Kll u9i-*5(,.1.,Jt ^C:1 +\.-? ca-'. (defter Vr.rditrna pod brojem 16, list ZrJia,

za defter pogl. bilje5ktt 69).

'"^ , JJ- t\; ,slP Ll .1-rKr ;f ,b; }V tt{t, ,stl: -\J: ,-)V.r:i ;)Y )\;( (defter podbr. 167, str. 105a)

43

44

-

Halil InaldZik

S druge strane, dinjenica da hri56anska raja nije rnogla da unide u okvir'timara dovela je do jo5 jednog vaZnog rezultata. Zbog toga Sto su spahije hri5danipretstavljali prosto jedan zatvoren sloj koji nije uzimao snagu iz rajinske mase,125

ta je dinjenica uslijed islamizacije olak5ala njihovo postepeno nestajanje. Zasiu-

Zuje paZnju prevodenje u rajinsku klasu nekih lica kojima je dat timar u nekimposebnim situacijama.l2o Nije zabiljeZeno porijeklo ovakvih lica. Ali tr svakomsludaju kao Sto je nemogu6e da raja postane direktno spahija, u svako vrijeme jeuodeno da i spahije bivaju uslijed vaZnih razloga svedeni u poloZaj raje.l2 7

Prema svim dokazima, spahije hri5dani ne mogu biti uzeti od strane C)srnanskedrZave iz sredine hri56anske raje. Ali u svakom sludaju ima dokaza koji pokazujuda ovi pripadaju vojnoj klasi drZave koja je nestala.

Tvrdnja da su Turci na Balkanu ,posjekli ne samo vladare, ved i klasu

koja je igrala u drZavi osnovnu ulogu, t. j. plemstvo, a da su one koje su ostavilisilom prevodili na islamu138 odavno je odbadena.l2c

Ostavljanje klase domadih hri5danskih spahija na njenom mjestu nije izu-zetna politika koja je od strane osvajaike drZave primjenjivana samo Lr Bosni.

Gore smo primjerima pokazali kako je u Albaniji uzeta u okvir timara klasa

starih senjora i spahija. Sto se tide spahija hriSdana u Aibaniji, oni se ni po iemune razlil<uju od spahija hriS6ana na koje srno ukazali u defterima u Mal<edoniji,Srbiji i Tesaliji. Iako su se ove spahije u Bosni oduvali moZda do dvadesetog vijeka,a na drugoj strani nestale u XVI vijeku,za to ima razloga.

Time Sto 6emo ovdje krenuti od pojma >baStina< mislim da temo u pogledumnogih pitanja dodi do jasnog stava. Prema objaSnjenju Truhelke, ba5tina je u

Bosni prije osmanskog osvojenja komad zemlje koje su davali vladari jednoj

lidnosti u naknadu za vaZnu uslugu kao nasljedno i trajno apsolutno imanje. Ova

se zemlja mogla prodati, ostaviti i ustupiti. Bila je oslobodena od svih tlaka iporeza. Biti posjednik ba5tine, to je u sebi sadrZavalo atribut plernstva.t"" LI takvotnstanju ba5tina, uzer,Si uopSte, nije niSta razlicito od carsl<ih ten-rlika (darzanja u

mulk)'kod Osntanar3s i nije stran pojam osmanskom zemlji5nom zalionlr. Alitemlici (davan ja u mulk) kod Osmana , zato Sto su suZavali timarsku p ovr5inu,Sto su u re_zultatu bili na Stetu Blagajne, davani su u izvanrednim situacijama i

podvrgavani su s vremna na vrijeme op5toj reviziji, a jedan njihov dio vraden je----;{p"f. timarnici nikako ne sadinjavaju jednu zatvorenu klasu. Kao Sto su uzimaniu spahisku klasu junaci, dobrovoljci-tudinci nepoznata porijekla koji su svojlr hrabt'ost potvr-dili na granicama i u ratovima tako su i spahishi sinovi koji su se sedam godina bavilistvarima van vojnog poziva gubiii ta svoja svojstva. Tako je u formir-anju klase tirnarnikaosnova postala sluZba a ne krv. (pogl.bilieSku 12:l).

"n Pogl. biijeSku 72I.

"'!b, tli e< J.b2lr'e:.:J[--ln-J;! J:t.t,i\:';ij Lir- jLl3l dll-:^ a:.(l- ]:{ 4.:-,6-b-(

oltlrl -r,^,i.,91t.1 sssl:;tr.,-rtt [i,.t- ,.*_l .r^\- r:. ,l29lr\ (Kanunname, MTM, I, 310).

Jrt ,Uft ,jrrort );,'. S: ,s-ht.,l .r-b 6)ttV d-yr y,',J?:r tl::bi .;il )t:V ro[^-l Jjy,o

ry-r-l Y 614 i-if- U+ (Deftel Arvanid,-ili, 11. timar).' r:rs K. Kadlec, Introduction A I' rStude comparative de I' histoire du droit purlclic des

peuples slaves, Paris 1933, str. 97).

"'Pogl. C Truhelka, prev. Kiipriiliizade A. DZemala, THIM, I 57 i dr.

"o Isti dlanak, str. 53, 57.13r Najstarija osmanska temlikndma koju posjedujemo pripada jednom temliku Orha-

novom iz 749 po H., pogl. Arpiv Ktlavuzu, I, Carigrad 1938, 1 br. sa faksimilom.

a


u stanje miriske zemlje.lse Ako je tako, ostavljanje u Bosni baStina, diji 1e brgjznatan, u rukarna njihovih gospodara izralava doista znatnu tolerantnost odstrane Osmanske drZave prema ustano\..'ama starih vremena.

ZasluZuje paZnju ova vaZna zabiljq5ka u defteru Hercegovadkog sandZaka

rz BB2 po H.: J,rtci:\ oUlyiJll .!-r,.1-;eEr!,-ilfr;-rrJ,.F,,rriJdJ,jyjt-.grl;l g.rir,c

t )sa-) r,rtc +j)tit Jlr5t .:.r.rl i:t" +rrlOvdje su baStine (dim predr-r u ruke njihovih muslimanskih sinova >difluci<)

>njihove vlastite zemlje koje posjeduju od Hercegova vremena(. Njihovi gospo-

dari daju samo >po obidaju desetinu i pristojbe< od njih. Posjednici timara koji uBosni i Hercegovini zadrlavaju mulk, t. j. svoje ba5tine u istom su poloZaju ujednom pogledu sa gospodarima mulk-timara u Anadoliji koji su svoja zemlji5tar

saduvali kao nasljedno porodidno dobro.133 Na taj nadin istina je da su Osmani,kao Sto je to sludaj u islamskom prostoru u Anadoliji, i u ba1l<anskim hriS6anskimzemljama vodili raduna o zemlji5nom pravu prije njih.ts{ Tako bivamo svjedocizadrZavanja klase timarnika hri5cana u Bosni koji su se vijekovima odrZali nasvojim zemljama.

Ako predemo na prostor Srbije i Makedonije, vidjedemo da sll tu spalii.le

prije osmanskog osvojenja bile u poloZaju drukdijem od poloZaja spahija Ll llosni.Dok u Bosni snaga i ugled plcmic;r ko';i su sebi prisvojili

. zemljiste l<ao traStinu

stalno rasli, u Srbiji je mo6 krupnih plemida stalno padala u l<orist no\/e iinov-nitkc l<lase.1:r; U osmansl<im popisnim ciefterima l<oji se odnose na Srbijr-r i Ma'kc-

donijr-r ne snsre6ctno, l<ao Sto je to slr:eaj u Bosni, stare spahije ostavljenc sa

svojim baitinama na svojim mjestims.. Tamo 6emo nadi ba5tinu kao zenrljisitc

vojnuka. Dok je gotovo nemogute zarnisliti u Bosni plemiCe bez, baStine,r:'(i ,.iol,le

u Srbiji stanje nije isto. Znamo da je ovclje ve6ina spahija bjla bez ba5tine, ali da

slr za to uZivali pronije.ts? Prema Du5anovom zakoniku, 'pronija se nije mogia

prodati, l<upiti, zavjeStati.r:r.i Te lenske doznake vrlo su bliske osmanskom timaru,i vrlo je mogude da su Osmani ostavljali srpsl<e spahije na njihovim starim pro-niiamil l<ao osmanske timarnil(e, ne postavljaju6i nikakav drugi uslov osim vjernostidrZavi, t. j. naroiito ih ne primoravajuii da predu na islam. Samo su Lr sval<orn

sludaju sa novim popisima postojedu situacijr-r dovodili tr sklad sa timarskim siste-

mom. einjenica da su u nekim oblastima spahijama hri5danima dati neznatni timaripol<azuie da su i ranije bili siroma5ne spahije. Meelutim smo gore vidjeli da su

',' pogl. Fermani sultana Mehmeda Osvajada prema Serijatskim sidZilima Bt'use,

Belleten, br. 44 (194?)' str. 695.

"'' Truhelka govori o uticaju na stanjc n Bosni uslijed uspostavljanja nasljednih timara

i uticaju pojma >ba3tinan na 6iste osmansko-islainske ustanove (pom. dlanak, str. 16 i dr.).

Ali izgleda da je zaboravio dinjenicu da su joS prije primjeniivani mulk-timari Lt Anadoliji

<-rd strane Osmana.'"r f to je narodito vrijedno paZnje da zemlji5no pravo Ll Srbiji i Bosni koje nije

priznavalo seljaku pravo vlasniStva. i koie ga je vezalo za zemlju na kojoj je radio (pogl.

Kadlec, 10S i dr. i Truhelka, 46-52) nije bilo u suprotnosti sa osmanskim zemljiSnim sistemom

(sada pogl. o osmanskom zemlji5nom pravu: O. L. Barkan, Osmanli imparatorluiunda ciftgi

srnrflarrnrn hukukl stattisti, Ulkii dergisi, br. 49, 50, 53, 58, i Tiirkiyede toprak meselesinin

tarihi esaslari, Ulkii, br. 60, 63, 64; i od istoga pisca: XV ve XVI astrlarda Osmanlt rmparatot'-

lu['unda zirai ekonomnin hukuki ve mali esalart, I, Kanunlar, Carigrad 1945).1tt Kadlec, 100-101.tto Truheika, 56.

' 137 Kadlec, 98.

"' Kadlec, 98-99.

45

46 Halil InaldZik

hri5danski velika5i i velika5ki sinovi uZivali krupne timare. Ipak ne treba ovdjeizvu6i pravilo kao da su gospodari ba5tina proizvodeni vojnucima, a oni bezba5tina spahijama. Makar i rjede, vidimo da je u izvjesnim situacijama vojnuk '

timarnik.lsc Na taj nadin srpski plemidi time Sto su stjerani pod opiti reZirn timarai Sto su raznim razlozima bili primorani da mijenjaju svoja mjesta bilo j e predu-predeno da, kao Sto je to bilo u Bosni, ostanu u poloZaju spahiskih porodica vezanihza odredene zemlje. Ali u Srbiji i Makedoniji sitni plemiCi

- posjedniei ba5tina

pokazuju da su se odrZali kao vojnuci. Ovdje ba5tina treba da je razlidita od

baStine u Bosni. Vojini ili vojnici prestavljali su u Du5anovom srpskorn carstvusuprotno vlasteli (krupnim plemidima) klasu vrlo brojnih sitnih plemida koji nrsu

imali ekonomske vaZnosti.rao SnaZno se moZe tvrditi da vojnuci diji je lcroj kaostvarnih ratnika u osmanskoj vojsci bio znatan, poticu od sitnih plemi6a posiecl-nika baStina koje se nalaze na prostorima na kojima se prostiralo Du5anovo carstvo.Prostori koje smo gore ispitivali jesu mjesta koja su nekada uniSla u granice ovogacarstva i u Osmanskom carstvu vojnucl<a baStina pokazuje da je saduvala svojstari karakter. U osmansko vrijeme pod imenom ba5tina podrazumijevaju se dvijeglavne vrste zemlje razliiite jedna od druge: 1) rajinska ba5tina, 2) ba5tina ltojase dodjeljuje licima u vojnidkoj sluZbi (vojnudka ba5tina, sokolarska ba5tina,akindZiska ba5tina i dr.). Rajinska se ba5tina u osnovi ne razliliuje od diftova(difluka) u rajinskoj ruci koji su podvrgnuti op5tem miriskour sistemu- Jedinarazlika jest u tome Sto su ove u ruci hri56ana i Sto su podvrgnute hara6u- Stogase njima kaZe ,haradka baStina,,.t'1 eak kad bi ovakve ba5tine poslije 1>relazileu muslimanske ruke, gospodar im je bio duZan da plati haradl<u pristojbu na

nju.t" Vojnidke ba5tin€, p& medu njima i vojnudke ba5tine, razlidne su od rajin-skih difluka (baStina). Vojnudka se ba3tina u Ali-eavuSevoj kanunamil'r 3 ovakodefini5e: >a jedan njihov dio su obradive zernlje (mezari') l<oje su liao baStine odrc-dene vojnr-rikom redu, a ba5tina u terminologiji ljr-rdi s divana znaci iiflul<. A oniih siju i obraduju i oproSteni su i oslobodeni od Serijatsliih desetina, obicajnihporeza, harada i ispendZe od njih, od divanskih nameta i svih obicajnih tereta. U

granicama kojeg god sela im bile ba5tine, u njih se ne rrlogu mijeSati gospodarzemlje i drugi, desetine i pristojbe pripa-daju njima.u

Stvar koja se ovome moZe dodati jest to da se vojnudke baitine zadrZavajuu rul<ama sinova, bra6e i rodaka. Na ba5tinama se pi5u kao jamaci vojnuka po

pravilu njihovi sinovi, njihova bra6a i drugi rodaci. Kad on umre, vojnuklul< se dajejednom od njih. Ovaj poloZaj osmanske baStine, t. j. 1) da su se one sastojale rz

dijelova zemijiSta s granicarna u odredenoj velicini, 2) Sto je do jednog stepenanasljedno porodicno zemlji5te, 3) njeno oslobodenje od poreza, pol<azuje da je

13t' (rb l:-lri o 4i,t= ;\tl , ),-sa t2{-v "i-r-l

,is--s 6j^r ty{-t^ ein: lg-):y.rHo,,-?ls-:.r9li Jji a-;s) t2(-t^ urflrJrl (Deftel Tlhale pod brojem 16?, str, 126a),

"" Kadlec, 9?-98.141 >Efer voynuklardan biri haraqlu raiyyet baytinasin tasat'r'uf etse hem ha.r'ac alina

ve hem ispence alina ve hem 05iir a!na.< (Kanunnama Bosausl<og deftera lz 1516, Barkan,Kanunlar, str. 398). U carigradskim hasovima i ortakdiska ba5tina pruZa posebrru situa-

ciju, pogl. Barkan, poffi. djelo, 94.

'n' Pogl. Ohridsku kanunnamuz 1022 Po H., Barkan, pom. djelo, str. 295.

'o' Ali Cavug kanunu, izd. HadZibegovi6, Glasnik Zemali. muz. Sarajevo, II (1- 947), str

158. Upor. I" H. Uzuncarsili, Belleten 59 (1951), str' 398.

Od Stcfana Duiana do Osmanskog carstva

saduvala karakter srpske ba5tine prije osvojenja.l'r4 Postoje i neke isprave kojcpokazuju da su Osmani oduvali vojnudku ba5tinu prije osvojenja. S tog gledi5ta

privlatin"ul';;;i,:l;l:"-:,,:'HlTi;:ilI j,,,if';,,f,'?Tjil',*;;,I ova stara bilje5ka koja se odnosi' na vilajet Prespu vaZna ja sa glediSta

ul<azivanja porijekla vojnuka i njihovih zemalja:..f.r.;rl\ O+y artirl1ll url\'31 ,Jt;-,-r!i tlts( i./ rt-ri-.r; g)1.-. s q-(:;tr JJ:1: -rliYri.; i jjr-1<

r{Gr"i-rrlJ) AoA & fJJ,-!-l-ll o Cl-,!l JtJj! jr:-l ^;rlV;t;

dJ;\;rK

I ova bilje5ka r-r vilajetr-r Kalojan zasluZuje paZnju:, .r-ily J .tr,. J j4S : .-rl:: )5 i. .rbrl_r. ..1t: - J-t-,t -rJ1 jl.i :*: n

Iznad ovoga ima ova marginalija: uf" ^f ,r;j\ J:ir.. { ;.Jr fr( -);:l ei JL!*>..i;:lJ) oA c- r.lVl ,g!t.: J:l O )-l -)* 6y. orL-Jr)jt iAt

U jednom pgsebnom voinuikom def tru rz 892 po H. koj i se odnosi navojnulie AladZa-hisara (I',ruievac) i Kiistendila (Konstandin-iii)11; saznajemo da je

sval<i vojnr-rk imao ,b;rStinu< ( <:::t, ) liao i sr-rStinr-r ovih ba5tina. Da bi o tom dalijcdnu misao, prcnosimo ic'clnu od njih doslovno: Ol<lopnili vojnuk Jovan sin Oli-vL\rov ( t-isl rtl ,-rlr ), ltestirra: (j n.jiva, jc-clrru livada, iedan vrt,,. Baitine sll po

ltrilici tc vclii'inc. Na rtcliitn bli!tinamir izr-racl toga irna i mlin, r'ocl<e.

Oiuvanost srpslie baStinc u osnovi ,icst dinicr-rica l<oja sc podr-rdara sa op5tonpolitikom Osmanar: liako sLr Osmani ostavljali kaluclcre, mitropolitc i episkopc ntrnjihovim starim miestima sa starim njihovim privilegijama,rr" niSta nije moglobiti toliko prirodno liolil<o ztidrZavanje starih vojnih klasa koje bi mogle da zado'volje vojnidlie potrebc- lioic ,sLl se talio osje6ale.

Sto se tidc samih vojnr-rl<a, bez sltnttrie njihovo najvaZnije svojstvo jcstc. toclu sr,r vojnici.rr" Otti nistt raja. Nc ttlazc' tt sttrttts raje. Kao Sto se vidi iz primjcralio.ii smo gorc navcli, naroiito jc spolnenlrto da stt neki od niih sterre spahije. eal<r-rsljed ovog njihovzr svojstva jcdan ie vojntrl< mogao lal<o dar uniCe u lilasu timar-nika spahija.ti" Nema sr,rmnje da su oni LI istom vremenLl stvarni ratnici i dar

vojujLr.l;r Bar oklopnici vojnltci ( o!-J* e ["r:J ) iija se itnena pominju u voj-nudliom clefteru l(tistendila i AladZa-hisar, (Kru5evac) izBg2 po H. i u defteru Avlo-

"'Uoplte o ba3tini u Slbiji i Bosni pogl. Kadlec,98, 102-105; Tluhell<a,53 i dr'.

"'' Defter Dcbla iz B7l Fo H., pogl. bilj. 109.

"" Defter Kldeva koji pripada vrcmenLr Mtrrada II. (pogi. bilj. 67), stt'. 6:.

"' TapLr defteri Alh. Pretsj. V1., br'. 2l: Deftel imena vojnuka live eustendila i livc:AludZahisara (KrttScvitc).

1rs ,)\( 9-r. ..1-r-1.2 -,K *-l':ri -u---.! ( -"- ),:! , )Ly" -{ s g{s, (Kalabaka) lj clW it-*J*e rl .rl9 6JK.l-^ o)-,- d -.4 r.,i.Jrl -r'o , r)irJ9l J u-!,L"f.l; uijr! f,rl , -,\.,. .,dLJJ-

-. :jJlL:rtj.D!. lril jtX$f(.r-.Jr..-'-.n a:-i .--,lJ-.l |* r.jl..(Deft. Tirhale pod br. 16?, str'. l24a).

"u ,, . . . Ytirtik ve tatal ve voynutli taifeleri dahi askeridir< (Kannnname sultan aStrlcjrnana, TOEM, stl'. 40) i Galabov, Osmano-turski izvori ...,27,

150 Pogl. gore biij. 139.151 f u XVI. vijeku vojnuci PoZege jahali su na granidnu sluZbu i u akin >atlarr ve

tonlart ve gcinderleri ve kalkanlart ile< (pogl. Zakon PoZege iz 952 Fo H., Barkan, -pom. djelo,303). U Bosni je prepuSteno vojnucima duvanje tvrdava Broda, Neretve, Akhisara i Sinj a(Bosanska kanunama iz 922 po H., Barlran, 395). Upor. Broquidre, 208.

ANlia

48 Halil InaldZik

nije 991 po H.t ut po porijeklu su takvi.153 Dok su se vojnuci Bugarske koj i su

vezani za carsku konju5nicu (.r"lc,-IrL,"l) saduvali duZe vremena; vidimo da su se

u drugim oblastima vojnuci umanjiii ili su bili potpuno dokinuti. Po (voj prilicii oni su poput jaja i musellema uzeti iz aktivne ratne,sluZbe u pozadinske sluZbe.Poslije uslijed dokidanja gtind€ra zbog tqg" Sto se vojnudki j amaci nisu upotpu-njavali na vrijeme,rba uslijed toga Sto su se ba5tine mijeSale sa rajinskom zernljomi gubile,155 zato Sto centar nije mogao da preduzima mjere na vrijeme,156 - orga-nizacija se kvarila i rasula ili je sama vlast na dosta mjesta s vremenana vrijemedokidala ova svojstva vojnukal5i i prihod njihovih ba5tina vezivala za has ili tirnar.

Sigurno je da je osmanska drZava, iako je ostavila stare vojnuke, i njikr kaoSto je to bilo i na hri5danskim timarima, ustrojila prema slidnim kadrovirna usvom vlastitom organizmu. Slidnost izmedu organizacije jaja i musellema za kojese zna kao za najstariju vojnu organizaciju Osmanarss i vojnudke organizacije na

prvi pogled upada u oii. Tako mislimo da izrazt u vojnuckoj organizacij i kaovojnuk, lagator, ba5tina pokazuju koji su osnovi pre5li iz srpskog vrelnena, a izrazikao tursko ieri-ba5a, (ser-asker), gtinder (grinder), jamak, e5kindZi Sta su Osrnanrdonijeli ovoj organizaciji. U osnovi iifluk musellema mnogo je blizak baStini- I na

diflul<u su prava naslijeda Siroka. eifluk prelazi onome >ko god ostane iza rrrusel-lema od sinova mu, ili bra6e ili drugih mu rodaka.nl;!' Ali se i na ba5tinu, kao

Sto je to sludaj na musellemskom difluku, trpani su ljudi svana di bi se po1:uni,rbroj jamaka. Ba5tina, kao i difluci, pominje se imenom osobe kojoj je nel<ad pri-padala.loo U organizaciji jaja i musellema su jaja-ba5e, a kod vojnuka deri-baSci lagatori komandanti i dobivaju tirnar. Ispod njih na jednoj strani dolaze jaje,

a na drugoj strani vojnuci. Bilo u organizaciji jaja i musellema, bilo u vojnuikojorganizaciji, na niZem stepenu zauzimaju mjesto pomoinici-kandidati, 6i j a jc

duZnost ista i koji se zovu jamaci. Njihov broj je na obje strane odrcden (2-[]jamal<a). Skupu jamaka podrdenih sval<om jaji, musellemu ili voinul<u ur obic

organizacije daje se ime giinder (gonder). Na krajr-r obje organizacije podvrgnutcsuistom postupku i po5to su odredene za neke pozadinslie sluZbe u vecini oblarsti su

doirinute, a njihovi cifluci ili ba5tine dati su timarirna.f ir Tvrdnja da su rzojnucir-rspostavljeni od strane rumeliskog begler-bega Timurta5a 77g po H. (13?"-lJ?Sn.e.)162 moZe da samo ima veze sa jednom aktivno5iu ponovne organizacije-

Dok smo gore obja5njavali porijeklo vojnih grupa razliditih jednih od drugihpoput hriSdanskih timarnika spahija i vojnuka, nastojali smo da idudi nazad od

naj.starijih osmanskih dokumenata pokaZemo njihovu vezu sa slojevima prij e osvo-

'." Vojnitl<i defter Custendila i AladZahisara, pogl.bilj. 14?; opSirni defter Arzlonijc iz991 po H., pogl. bilj. 107.

"" Suprotno tome postoje kara-voynuklar (prvar polovica XVL vijel<a, Galabov, 20).

"r Pogl. Vojnudku kanunnamu, Barkan, pom. dj., str. 266.

'5r Primjer za to, pogl. Galabov, bb.t'o Pogl. Galabor', 58, 62.r'-'? lI defteru Avlonije iz ggl po H. (pogl. bilj. 10?); voynugan-i mcnsuh-i liaryc-i

Visoclia, karye-i Graboqka ma' voynugan-i mensuh-i karye-i Grabova, voynugan-i rnensuh-il<arye-i Pothom; za dokinute vojnuke u Bugarskoj pogl. Galabov, b9.

r58 Pogl. Agik-pagazade, 40, g7; NeSri-Taeschner,45.'50 Kanun Galipolja iz g24 po H. o mtisellemima i pje5acirna (piyade), pogl- Barkan,

pom. di., 242.160 Poput Dimitrijeve ba5tine ili diftlika jaje Ogulbega'01 Pogl. bilj. lb7.

'o' HodZa Sadeddiir, Tac i.it-tevdrih, I, 94.

ffi': - i i ':;ii ; 'i iii 'r.{

'l!:ltrl


jenja i ukazali smo da je osmanska drZava njihovu staru zemlju i klasni statusu osnovnim linijama saiuvala. Bez sumnje je na taj nadin viSe vizantisko-slaven-skih ustanova preSlo Osmanskom carstvu. Nije vjerovatno da su stare hri$(anskespahije, po5to su ostavljene na svojim mjestima, barem u nizu ustaljenih obidaja itradicija presjekli svoju vezu sa starim odjednom i potpuno. Bolje poznavanjeosmanskog timara u Rumeliji pomo6i 6e nam da odredimo ove lokalne tragove kojidolaze s vana u timarskom sistemu. Ovdje 6emo raspravijati o jednom lokalnornporezu na prihod koji je uni5ao samo u timarski organizam, da bi pokazali ovajr-rticaj i djelovanje.

Prema zabilje5ci jedne kanuname koja dopire do na podetak XVI vijeka,r'i'BLr okolini Sofije gospodari timara, po5to uzmu desetinska davanja od raje, uzimajueposlije po vrhu od baStine dvije mjerice p5enice i dvije mjerice jedma pod imenon-rharman resmi (pristojba na gumno). (Posebno je naznadeno da se to uzima takodemjesnom mjericom). Ovo davanje je jedno davanje koje odudara od opStih osman-skilr zakona.to+ Zbog toga je sultan Sulejman Zakonodavac idu6i na beogradskurvojnn, ukinuo ovo davanje da bi zadovoljio raju ovoga kraja koji je blizu ratneoblasti.r'i; AIi su spahije uspjele da tvrdedi uz svjedodanstva staraca "da je doL<

ie ovai viiajet bio u nevjerstvu i zablr-rdi, od raje po obidaju uzimana pristoiba nargumno (adet-i harman)<, povrate ovo davanje (932 po H.;.tt;';

Znarno da je joi u vrijeme cara Samuila (976-1014) bugarski seljak davaol<:to porez na proizvodc godi3nie jednr-r mjeru prosa i posebno jcdar-r cup vina. eirn.ic Brrgarsl<a prcSla pod vizantisl<u upravu, ovi porezi sll onaln'i kakvi sll ostrv-l.ic.ni.r'i;

Eto davanjc otsjekom na proizvoclc koje vidimo u osmansl<o cloba kao nestorazliiito od desetine nije niSta drugo nego ovo davanje. Isti porez susre6emo LrXIX. vijeku pod imenom gospodarlik u Vidinu i njegovoj okolici. U ovo dobarseljak, da ne bi placao >agama( po diftu pristojbu koja se sastojala od odredenekolicine (50 oka) p5enice, jedma i mje5anca, tzazvao je 1850 godine veliku pobunu.l6sTako se ovo staro davanje koje se uprkos poku5aja Sulejmana Zakonodavca nij ernoglo ukinuti, uvrstilo u timarski organizam i odrZalo se do posljednjih vremera€r

Carstva. Dodajmo ovdje da se lokalna clavanja iz vremena prije osvojenja koja sr.trniSla u organizam osmanskog timara ne sastoje iz toga.'""

'"" Zakon Sofije (932 po H.), Barkan, pom. dj'' 252.I'jr lJ' istodnim pokrajinama Anadolije ukinuta ie takva jedna stara daZbina pod

imenom resm-i qahnegi u vetini mjesta. (Barkan, pom. dj., materija ,resm-i ;ahnegin). Upor-W. Hinz, Das Steuerwesen Ostanatoliens im 15. und 16. Jahrh., ZDMG, Bd. 100-1, str. 18 1.

'"' Stanovni5tvo ovoga kraja, pridruZivSi se madarskoj vojsci koja je 1443 g. napredo-vala, pobunilo se (Halil Inalcik-Mevlut Ofuz, Yeni bulunmu; bir Gazavat-i Sr-rltan MurardI{an, DTCF Dergisi VII, br. 2, str. 488).

t"u Barkan, 252.

'"' C. Jireiek, Geschichte der Bulgaren, Prag 18?6, str. 410.

'"* Halil Inalcik, Tanzimat ve Bulgar meselesi, Ankara 1943, str. 45-105.100 IJ Delvinu Ll selu Sopote t"iSf) oZenjena raja davala je godi5nje spahiji jednu

mjericu pSenice, jednu mjericu jedma (defter Avloniie iz 9L2 po H.). U Bosni novdana daZbina

poljadina ( tlfl ) koja je uzimana od ku6e zadrlana je uz modifikaciju. Pola te daibirreuzimao je goipodar timara, a pola sandZak-beg(Bosanski zakon iz 1516 po H., Barkan, 397 'Bgg). O tome da je daZbina na vino koja se uzimala od grdkih sela u livi Galipolie ostala izstaroga vremgna ima u kanunnami ovo obja5nienje: >Zikrolunan kabakulak adeti ve monapolya kadimi kanunlardrru (Zakon Galipolia, iz 1519 po II., Barkan, 236). O tome kako sr-l

ostaie stare daZbine posebno pogl. Zakon Kipra, Barkan, 349.

49

50 Halil InaldZik

Gore smo ukazali na martolose (.:Lrbt) koje smo sreli u defterirna vre-

mena Osvajada. Prema tim zabilje5kama: 1) martolose vidimo u tvrdavama Golupcui Vidinu na Dunavu; 2) objaSnjava se da su oni u Golupcu hri56ani spahiskog roda;

3) Ovi se dijele na dvije grupe: l<ao martolosi koji primaju platu t. j. dnerznicu imartolosi koji su musellem, t. j. oslobodeni od davanja; 4) golubaiki martolosisa platom nalaze se u odjeljenjima od 10-15 lica pod upravom jednog starje5inei svako se odjeljenje pominje imenom svoga starje5ine. Dnevnica svahog rnarto-losa je dvije akde. Odevidno je da su se ovi martolosi pril<tjucivali akinima. Sinovii bra6a martolosa zapisani su s njima zajedno posebce.

Tvrdnja da su odjeli martolosa ustanovljeni od Murada 11t io bez sr-mnjenije dovoljna za obja5njenje porijekla rn:rrtolosa. Iz gornjih primjera vidi se da su

oni podrudni vojnoj organizaciji koja u drugoj polovini XV vijeka sluZe na. gra-

rrici, u tvrdavarna na Dunavu. einlenica da su tnartolosi kasnije op6enito srnatranigranidnim, tvrdavskim vojnicima i akindZijamarit bi6e da je u vezi sa ovirn nji-hovim porijekiom. Donado da Lezze (Angiolello) smatrao ih je u dobu sultanaMehmeda isto Sto akindZije (simili a questi aganzi).l?i Dol< u defterima unutra-Snje Rurnelije koje smo gore ispitivali susrcieltto t-nitrtolosc, oni se Ll ovint

oblastirna tek Ll slijede6irn vijekovin-ra vidc.rT'l

Osrnani su u tvrClavama upotreblirvali ruju dir bi z.auzcla nrjcsto obraur-benih snaga potrebnih u velil<om broiu. Ovai postupali, oclrcdili raju za dr-rwanjctvrdava na taj nadin Sto se udini oslobotlerra poreza i tratneta (muaf ve mtisellcm)primjenjivan je u unutra5njoj Rumeliji od prvih vremena osvojenja. Dol< se istra-Zuje porijeklo martolosa s tim da Ii su oni u osnovi raia ili pak vojnici, ima jednastvar na kojoj se treba zanstaviti.l?{ I{ao liod ostalih r-rosiiaca sluZbe lioji spadajuu raju, npr. kod derbendilja, i kod njih sc u dcfterima liatl<ada oznadava opro-Stenost od poreza (rnr.isellem martoloslar': od poreza oslobodeni martolosi).'itStvarno irna dokumenata o totne da su od derbcndZisl<e raje pravljeni martolosi.Ne rnislimo da je, kao Sto je to sludaj l<od voinuka, baStina posebne prirodeelemenat nrartoloske organizacije. Ako se katkada nade rnartolosa sa ba5tinorrt,rT"ovdje treba shvatiti ba5tinu. kao rajinski difiuk.'?7 Isto tako podetkom XVI rzijekazapisano je izmedu raje hiljadu akindZija i ,njihove ba5tine< su oslobodene od

bilo kakvog davanja.r?s Ipak svaka od raznih grupa koje vidimo u ovoj klasi pod

imenima crnih martolosa (kara tnartolos), od davanja osloboclenih martolosa(mtisellemmartolos), martolosa sa pla6om (ulufeli martolos) moZe biti posebnog porijekla. U

svakom slucaju pravi martolosi treba da su po svoln porijeklu odredena i sarno-

"" Prema Barbaru (pogl. Anhegger, Martoloslar hal<l<inda, Ttirl<iyat mecmuasi, SV,

VII-VIII (1910-1942), str. 285).

"' Anhegger, pom. dj. 283 i dr.

"' Kod Anheggera str. 286, 308. Mihajlo Konstantinovie, jedan Srbin koji je sluZioizmedu 1455-1463 u janjidarskom odZaku, govoredi u svojirn uspomenama o martolosirna, kaZe

da ovi vojnici koii se sastoje od nekoliko stotina lica vrSe straZarsku sluZbu u pogranidnimobrambenim oblastima. (Jiretek, Gresch. der Bulgaren, str. 456).

"' Anhegger, 286 i dr.

"o Pogl. str. 27. Znamo da je obe6an timar jednom martolosu l<ao nagrada za iz,wan-rednu uslugu (Dursun bey, TOEM ilavesi, str. 130).

"n Pogl. Anhegger, dodaci, br. 19.tto Anhegger, 293.

"' Pogl. gore biij. 141.ttt Pogl. Bosansl<u kanunnamu iz 922 po H., Barl<an, pom. dj. str. 397.


stalna organizacija, razlidita od raje oprostene i oslobodene od davanja. Samo imemartolos pokazuje porijeklo strano Osmanima. Pitanje je da li njega treba traiitiu Vizantiji, kao Sto misli 'Anhegg€r,l?o ili ' pak u organizaciji srpsko-madarskegranice. MoZe se energidno tvrditi da su Osmani pod pritiskom potreba ovu klasuvojnika pro5irili pripajaju6i im od . davanja opro5tenu i oslobotlenu raju i da suje, kao Sto to pokazuju neke organizacione osobenosti (organizacija odjeljenja)ponovo ustrojili. eak da bude pretjqrana izjava Donalda da Lezze da se u vojsciMehmeda Osvajada nalazilo u pohodima protiv Karamana i Uzun Hasana 6,000

hri56ana martoloso,ttt' nesumnjivo je da su oni u ovo doba zauzimali vaZno mjestomedu hriS6anima vojnicima u Rumeliji. Poslije osvojenja Madarske pak martolosisrpskog porijekla koji su se upotrebljavali u ovoj zemlji, narodito u tvrdavama,zauzete vrlo vaZno mjesto.lsl

Ovi redovi koje je nekada napisao Truhelka za Bosnu nadahnuvSi se savre-menim dubrovadkim ispravama, mogu se bez oklijevanja primjeniti na Sirokeoblasti Rumelije. On je rekao: >Ove isprave potvrduju da Osmani nisu nikakouni5tavali doma6e ustanove, nego da su naprotiv prilagodavajudi se tim ustano-vama dak i sluZili tim ustanovama. Uostalom to da su bogomili, zato Sto nisu htjelida izgube svoja imanja, primali u masama islam sastoji se od legende. Istoriskinema iedne iedine dinjenice l<oia bi mogla da potvrdi prisilnu islamizaciju. Ai zatoima vrlo mnogo dokaza da su muslimani u mjestima u l<oja su uniSli ostavljalihri5cane u njihovoj vieri ne uznemiravajudi ih.or*'l

Odevidno ie iz izudavanja starih osmanskih deftera da se osmansko osva-

ianje ostvarivalo prosto u jednom sistematskom obliku prolaze6i kroz odredenefaze: prvo etapa zaduZenosti haradem (haradZgtizarlik), pretstavlja vrijeme navi-kavanja; iz.a foga katkad potpuno mirnim sredstvima ul<lania se domaca dinastiia.Ali su zadrLani elcmcti ]<oii pripadaiu staroj drZavi i prilagoclavani su osmansl<omporetl<u iedninr izvrSenitn popisom. Iza toga je novi poredak davao svemu svoi

l<alup. Ali se ni iednom rraiSlo na jednu stvar kao Sto je ukidanie staroga poretl<a

odjednom i u cielini i primienjivanje silom osmanskih zakona i uredaba. MoZe se

redi da su se Osmani smiestili u oblastima l<oje su osvojili konzervativnom poli-tikom: vjerske ustanove, statusi klasa, upravna podjela,l*'| daZbine,ls{ doma6i

obidajils; i najzad vojni slojevi u osnovi su sacuvani. Najvecu i najzama5nijunovost sadinjavao ie tirnarski sistem, bolje re6i osmanska upravna i vojna stabili-zacija na njega se oslanjala. Ali, kao Sto je to gore dodirnuto, i on se zato Sto

"o Anhegger, 285'

"o pogl. Anhegger, dodatal< br. 3 i str. 286. - Gore upor. bilj. 1?2 sa brojem koji dajcI(onstantinovie .

"' pogl. Anhegger' 287 i dr. - O martolosima nisam mogao vidjeti ovaj rad: D. Popovic

O martolosima u turskoj vojsci, Prilozi, sv. 8 (1928), str. 213-229.

"' Pom. dlanak, turski Prevod, 5?-58.

"3 Doline i kotline rastavljene jedna od druge bregovima u Albaniji, ogranidavale su

prostore vlasti starih velikaSa. Ove su Zupe i dalje pod osmanskom upravom pretstavliale

osnov upravnih jedinica (veiinom suba5iluka). Isto stanje vidimo u Makedoniii i Srbiji. Osmani

su i kad su Madarsku osvojili, saiuvali stare upravne granice (Predgovor defteru sandZaka

Segedina od H. Kuna, koji se upravo izdaje od T. T. K. (Tursko istorisko dru5tvo).

"' Pogl. gore bilj. 169, i Hinz, pom. dlanak.185 IJ sandZadkim kanunnamama koje je objavio Barkan lako je vidjeti l<olilro su

Osmani pokazivali obzila svagdje prema adet-i kadime (starom obidaju).

51

\'r1:

52 Halil InaldZik

nije u suprotnosti sa zemlji5nim pravomstarb hri56anske spahije uzete u timarskeput velikim borbama.l86

i sa stanjem klase spahija i zato Sto su

okvire, lako stabilizovao i nije otvorio

Ukratko; Osmani su se isprva zadovoljili, bito uslijed nuZnosti, bilo pak da

ne bi tzazvali u novo osvojenim oblastima otpor naglim promjenama suprotnimnavikama i osje6ajima naroda, da na postoje6i poredak prosto nabace 1>okrovsvoje vladavine. Poslije je drZava da bi prosto produZila stalne borbe u Anadolijii Rumeliji imala potrebu za velikim vojnidkim snagama. Narodito uslijed toga Sto

je trebalo postaviti vojsku u stotinama tvrdava, ona se sudeljavala sa opasnoSiuda na taj nadin rastodi u ovim Sirokim oblastima osnovne aktivne vojne snage i

da joj se iz ruke ne izmaknu. Meclutim u zemljama koje smo gore razgledali samou tvrdavi Novo Brdo (Novaberda) susre6emo 10 pu5kara janjidara.ls? Na taj nadinnalaZenje medu snagama za duvanje tvrclava u velikom broju domaiih hri56anskihsnaga koje pripadaju raznim formacijama, timarnika, pla6enika ili prosto opro-Stenih od daZbine, rezultat je jedne takve nuZde. Najzad, drZava je time Sto je sadaostavljala na njihovim mjestima hri56anske vojnike koji su se u doba haradZarstvanavikli na sluZbu u osmanskoj vojsci kao pomo6na vojska pod upravom svojevlastele, narodito hri5danske spahije, zadovoljavala je stalno rastude potrel:e , za

vojnim snagama. Ovo je bio jedan faktora koji su osigurali premo6 osrn:rnsl<ogbeilika nad njegovim protivnicima u Anadoliji.

Za osmansku drZavu, iako 1e zadrlavanje doma6ih vojnih klasa proizlazilo s

jedne strane iz vojne potrebe, s druge je to strane s gledi5ta dru5tvene politil<e trc-balo biti shva6eno kao najpogodniji postupak. Ukidanjem stare drZave ili dinastijekoja je tu drZavu pretstavljala ostalo je pred osvajadkom drZavom niz vojnih i vjer-skih slojeva. Njih je trebalo ili posje6i, ili ih je trebalo stjerati meclu raju,'*s ili ietrebalo da nastave svoju duZnost pod upravom nove drZave. Nije bilo uzroka. ko.iibi Osmane silili na ova dva prva puta ili su se takvi uzroci rijetko javljali. Ali sa

primjenom tre6ega puta drZava je osiguravala velike dobitke i njih je vezaia za. sebe.S ove strane ovi doma6i vojnici i ljudi iz uprave i vjerski ljudi znali su vrlo dobroda, ako se ostrrari najezda katoliikih hrr5danskih snaga koje doiaze sa Zapada., svece se silom izmjeniti, i oni 6e kao jeretici biti izloZeni progonu i pritisku i bi6eprimorani

-da svoja mjesta prepuste njima.Stoga oni nisu pokazali protiv osmanske najezde beznadeZni otpor, a poslije

su se za nju vezali u pravom smislu.lssa eak je vi5e elemenata aktivno pornoglostabilizaciji ove vlasti. Poslije osvojenja bilo spahije, bilo kaluderi i episkopi osje-6ali su da su sada njihov poloZaj i veCina privilegija osigurani i zagarantovaniu regularnim i sredenim okvirima jedne snaZne i centralistidke drZave narnjestonesigurne vladavine jednog slabog i haradZarskog princa. Ova atmosfera sigurnostikoju je davala.drZava pretstavljala je najbolju propagandu za njena buduia Sirenja.

r8o U Albaniji uslijed pomo6i i potstreka od strane italijanskih drZava i osobenostizemlje domata feudalna gospoda nisu propu5tala da se bune i da pruZaju otpor. Pogl. H.Inalcrk, Iskender bey, IA, suz 52. I

1'7 Defter oblasti Brankovi6a iz 859 Fo H., pogl. 68b.188 U' Novom Brdu jedan dio >hri56ana spahija< preuzeli su na sebe oko 864 po H. da

izvlade vodu iz rudnidkih jama. (Kanuname-i Sultani ber muceb-i orf-i osmiini, Paris, Bibl.Nation., man. turc 39).

. 188a >(le Grand Turc) le plus obbey de ses subjectz que seigneur que je cognoisse<< (8.de La Broqidre, 273).


Zalto je trebalo da osmanski vladari napuste ovu pomirljivu politiku kojaje pomagala Sirenju njihove i ukorenjavanju vlasti? Naprotiv, sredina u koju su

do5li i tradicija olak5avali su potpuno takvu jednu politiku i Osmani su sigurnood podetka dugovali blistavu sre6u svoje drZave upravo toj politici.

Stvarno, ovaj karakter drZave, kao Sto su to pokazali F. Koprtilti i P. Wittek,u vezi je s jedne strane s time Sto je ona rodena ka6 drZava na krajini (marche),

s druge strane vezan je za uticaj i aktivnost uleme koja je donosila jednu tradi-ciju upravljanja sa Sirokim shvatanjem. Da su u doba uspostavljanja drZave ljudina najvi5im poloZajima bili kadije, to je dinjenica koja zash-rZuje paZnju. Zahva-ljujudi torne udvrstiii su se i postali osnova uprave Carstva stari vjersl<i principisno5ljivosti i za5tite rz islamske tradicijelssb Ll pogiedu na nemuslimanske poda-

nike. Ideologija ratnih upada i borbe za viern ove icrajinske drZave nije joj srne-

tala da usvoji realisticke sklonosti do krajnje mjere tolerantnog i pomirljivogkrajinskog dru5tva.rsl Ukratko osnovni iiaraktei same osmanske drZave nije kodio

izmirenje sa doma6im ustanovarna i l<lasama, ve6 ga je naprotiv potsticao.rr)r)

I{arakter osmanske drZave kao carstva clinastije l<oja nema drurgog cilja osim

cla Siri svoju vlast ovdje se snaZno mlrnifestnje.'r'

53

li\l\

(1943), str'.| 5U

I ull

Za o'u'o 1logl. P. Wittel<, I)c. lr clc[aitc cl' Anlilr':t..., tttt'sl<i J]l'i'\r., Bt'lleten, bt'. 27

559-5ri0.1)ogl. M. F. Itiipt'lilti, Les <-rt'igit-tes..., str'. {}il i clr'.

()stir',zl.ian.ic stlrrog':r l)()r'(.tl.ii.r i l<lirsa ni.ic siln)o tin.icnica lio.il .ic lialal<telisticnu zlobl:rsti lco.ic'spro ispitivlrli, ntgo.ic rt'z-ttllat.icdrrc olritc politilic. Itrtlttrto ruttrt.iet'tt clit tt bttdutc-

nosti objlvimo jcdnr-r titlivu sLtrcli.iu i z.a drttgc oblusti ltumcli.ic. Osmuni str i tr Anadolijipr.imjenili istr"r politil<tr dali Ll iiroj rnjeli. U bejlicinra l<o.ii str pripajuui svakovt'sni elementi

koji str obnaSali javne sllrZbc ostarvljani su na svojirn mjestimu timc Sto st-t irn plosto izm.ie-

njivani berati na ime osmanslii cal'eval. Sami pripadnici doma6ih polodica premjeStani su na

vaZne duZnosti, na poloZa.ic sandZak-bega Lt oblastima gdje nisr-r mogli izazvati nelede. I\'Iulii-

timari, divani-malikane sistem jesu rezultat mirenja sa starim poretkom (Za ovo pogl. 0.Barkan, Malil<ane-divani sistemi, THIM, II (1932-1939), str'. 119-184). - U Anadoliji se nalaze

hrijcanski gospodali timara. U livi Baibttrd bilieZi se 63 spahiska nevjet'nidka sitra. (At'h.

Pletsj. vl., tapn deft., br'. 3U7, str'. 925). Postoian.ic hliScann l<o.ii sLt uZivali fer-icialnr"t t'entu

(dirlik) u tvrdavi Kutahijl 990 po H. postalo jc plcdmet Zalbc cctrtt'alno.i vlasti, i r-rtvldeno jc

,da su neki od njih uZivali dirlili s ocr na situt od vrcmcna .sultitrut Nlcltmcda Osvajafa a neki

da su imenovani od stlanc bivSih cal'eva zapor,.ie!6tt< i ostavl.ieni sLr na sr,'ojim mjcstima.

Njihove izjave da imaju u rtrliama fetve o tonre ,da je sada desetina pravo hriS6anan pokazuje

koliko se najzad izmjenio mentalitet u ovo doba (Original ove zapovjesti, Nitihimme defteri,

br. 48, str. 30, datum 18 redZep 990).

+ Ovaj rad je poslao naSem tasopisu D-r Halil InaldZik, prof. Fal<r-rlteta za jeziko-

slovlje, istorijr-r i geografi.iu u Anl<ari. Rad je sa tulsl<og jez.ika pl'eveo Nedirr ffilipovid,

54 Halil InaldZik

RESUME /

En se basant sur de pr6cieux mat6riaux qu'il a trouv6s dans les Archivesde la Pr6sidence du Conseil des Ministres A Istanbul et dans d'autres archivesturques ainsi que sur de riches documents d6je publi6s et en corroborant tout cela

par les r6sultats auquels sont parvenus les 6minents historiens contempo-rains de I' Empire ottoman I'e professeur H. Inalcik traite dans cette 6tude la que-

stion de l'expansion de la puissance ottomane dans les Balkans.La raison principale de la prompte propagation de ce pouvoir et de sa con-

solidation rapide dans les Balkans, Ie professeur Inalcik la voit pr6mibrerrrent dans

I'aptitude de l'Etat ottoman a concilier les inter6ts de la classe feodale musul-mane avec ceux des classes f6odales des Etats chretiens liquid6s par les Ottomans,secondement a etendre et A fortifier graduellement ses institutions fondamen-tales, sa pussance economique et _militaire par I'adoption de quelques-Llnes des

institutions trouv6es dans I'organisation des Etats balkaniques.I1 fonde sa thdse en premier lieu sur I'6tude de docurnent relatifs aux terri-

toires d'Albanie, de Mac6doine, de Serbie et en partie A ceux de Bosnie et Herce-govine et de Bulgarie.

Par cette etude le professeur Inalcik projette une vive lumie\re sur lcdeveloppement du systeme des timars comrne aussi sur celtri dc quelqucs institu-lions que les Otomans ont empruntees ri I'organisation dcs Et.ats de Scrl:ic et clc

Grece.

I

SADRZAJ _ TABLE DES MATIERESSt ra na

D-r Fehirn Bajraktareui|, Jedan savremeni perziski izvor o bici na Kosovu - La batailiede Kosovo d' aprds une source persane contemporaine s

D-r Hal"il Inal"cik, Od Stefana Dtt5ana do Osrn anskog carstva - De Stephane Douchanejusqu' a I'EmPire ottoman 23

Homid, Dodlibegit, Dlizja ili harad - Le cizya ou harac bs

Nluhamed A. Muji6, PoloZaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osriranskom vla56u

- L'€tat social des tziganes dans les pays yougoslaves sous la domination ottomane 13?

Hamd"ijo Kreieuljakouit, eefilema sarajevskih krSiana iz 1?88 godine La caution(garantie) collective des chr6tiens de Sarajevo en 1?88 195

Nluhatned Hacl\ijtthii, Hamzevije r"r svjetlu poslanice uZidkog Sejha - Les Hamz6vitesd la lumidre de Ia missive du cheikh d'UZice 2ls

Alija Bejti6, Spomenici osmanlijslie arhitekture u Bosni i Hercegovini - Les construc-tions d'architecture turque en Bosnie et en Herz6govine 2Zg'

Muhamed KantardZit, HidZretski kalendar i ostali kalendari kod islamskih naroda - Le

calendrier de I'H6gire et les.autres calendriers chez les peuples musulmans 29g'

,Q-p BpanHcraB Eypfiee,.llerbrepH 3;'1, ttpHoropcKH caHuaK rr3 BpeMeHa CxeHnep-6era llpnoje.suha - Les defters (registre-s) cadastra,ux pour le sandjak de Mont6n6gro du tempsde Skender-beY Crnoievii 349

Hazim Sabanouil, Najstarije vakufname u Bosni Les plus anciens vakf-namds en

Bosnie . . 403

Adem HandZit, Pisma Ahmed-paSe Dugalida dubrovadkom kne2u i vlasteli - Les lettresd'Ahmed-pacha Dugalid au recteur et aux nobles de Raguse . 415

Nedim Fil,ipouit, Sedam dokumenata iz kodeksa br. l Orijentalnog instituta u SarajevuSept documents historiques d'un re cueil de documents d I'Institut Oriental

deSarajevo .,. I ..437Mehmed

Y!'iix3i,;';#:'*'Ji":T ilHJ'J":l '1ff:"lt:,rt:11 i"i:;i"IT;;'""""'::Bosnie et Herz6gPvine 45t

Hamid HadZibegii, Odnos Crne Gore prema osmanskoj drZavi polovinom XVIII vijeka

- Les relations entre le Mont6n6gro et I'Empire ottoman vers la rno,iti6 duXVIIIe sidcle . .r.,. . : 485

Teulik Muftii, Trilitere u arapskom jeziku -

Les racines trilittdres dans la langue arabe . 509

D-r Satir Stkirit, Sintaktidke funkcije arapskih prijedloga - Les fonctions syntactiquesdes pr6positions en arabe .' . , , . 553 -' '

i,rr*,qr'.,

Muhamed A. Muii6, Prilog proudavanju pro5losti Vitine - Un apport i l' 6tude du pass6'deVitina ,. 622

KRITIKA, OCJENE I PRIKAZI - CRITIQUES, COMPTES RENDUS

Dr. Annemarie Schimmel: Die Bildersprache DschelAladdin Rumis (F. Bajraktaret>i|)Le Diwan de Ka'b ibn Zuhair, edition critique par Tadeusz Kowalski, (tr'. Bajraktarevil)L. A. Mayer, Mamluk C,ostume (7. I\IuftLt) : . . . :

H. R. Roemer, Staatsschreiben der Tumuridenzeit (A. Hand\i6) .

C. A. Nallino; Raccolta di scritti editi e inediti, Vol. II 1940 @. Bajraktareui|) .A. R. Nykl, Gonzalo de Argote y de Molina's Discurso sobre la . Poesia Castellana

iontenida en este libro etc. (F. Bajraktoreuil)Najnovija izdanja Portae linguarum orientalium (F. Bajraktareuit) .

Besim I{orkut, Gramatika arapskog jezika z^ I i II razred kiasidne gimnazije 1F. Ba,i-raktareui|) .

P.Wittek,TurkishReaderiVocabularytotheTurkishReader(F.Bajraktarevit)Journal As'atique, Tome CCXXXVIII-:-CCXL (T. Muffie)Oriens. Vol. 1-5 (7. Nlutti6) . .

Zeitschrift der Deutschen Mogenllndischen Ge sellschaf t, Band 99-102 (A. HandEi6)BulletinoftheSclro.cloforientalandAfricanStudies,Vol.xIVG.Muftit)Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and lreland, Parts L-4 (7. Mu;fie),-,t-iyt itJ .]LJr- , SV. 1, Kairo, 19bt (o. Mu1it) :

I

.irJl .,-Ul jil {r, sv. 27, I-II, Damasli, 1952 (O. MuEi6)

Bulietin de I'Institut d'ligypte, Tome XXXIII (7. X[utti6)NaSe starine, f, Sarajevo, 1953 (H. Hadiib.zgi6) .

Journal of the Gypsy Lcrre Society, Vol. XIV-XXXIII (R. Uhlik)

l'

629

630

632

632

634

635

636

640

643

644

648

665

659

661

662

664

666

66?

6?0

'E:-&'*\t,

*oRIJE,NTALNI INSTTTUT li L'U SARAJEVU II

INSTITUT ORIENTAL,A SARAJEVO

PRILOZIZA ORIJENTALNU FILOLOGIJU I ISTORIJU JUGOSLOVENSKIH

NARODA POD TURSI(OM VLADAVINOM

REVDE PHILOLOGIE ORIENTALE ET D'HISTOIRE

SOUS LA DOMINATIONDES PEUPLES YOLJGOSLAVES

TURQUE

III-IV1952-53

REDAKCIJA: - REDACTION:

D.T BRANISLAV DURDEV, NEDIM FILIPOVIC,

HAMID HADZIBEGIC, D-r SACIR SIKIRIC;

HAZIM SABANOVIC

Documents

DO OSMANSKOG CARSTVA