Zaposljavanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2011 · MIW je pristupviše baziran na osnovi, odnosno donjem delu sistema. Prikupljanjem lokalnih primera, inovativnih praksi

2

NAPOMENA Materijali objavljeni u serijalu Disability Monitor Initiative (Inicijativa za praćenje tematike invalidnosti) su zvaniĉna izdanja Centra za orijentaciju društva – COD. Izdanja COD-a u sklopu Disability Monitor Initiative su deo regionalne inicijative za izgradnju znanja o invalidnosti u tranziciji. Izveštaji i radovi predstavljaju preliminarne analize koja se prosleĊuju kljuĉnim akterima i ĉiniocima radi podsticanja razmene mišljenja i debate. Nalazi, tumaĉenja i zakljuĉci u ovom izveštaju u potpunosti pripadaju autorima i nikako ih ne treba pripisivati Centru za orijentaciju društva - COD, njegovim donatorima ili partnerima. Za primerke ovog priruĉnika, molimo Vas kontaktirajte kancelariju Centra za orijentaciju društva - COD ili posetite veb stranicu Inicijative za praćenje tematike invalidnosti, www.disabilitymonitor-see.org. © Primerci ovog izdanja su besplatni, ali Centar za orijentaciju društva – COD ima pravo nad publikacijom, zbog ĉega se izvor mora spomenuti. INICIJATIVA ZA PRAĆENJE TEMATIKE INVALIDNOSTI www.disabilitymonitor-see.org [email protected] CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA - COD Bul.Arsenija Ĉarnojevića 17/5 11070 Novi Beograd, Beograd, Srbija www.cod.rs [email protected]

3

ZAHVALNICA

Izdavač:Centar za orijentaciju društva – COD

AutoriGoran LonĉarZoltán MihókNikola GrujićAleksandra Sretenović

UrednicaIvana Kocić

SaradniciRadoš Keravica, Vesna Petrović, Nevena Diĉić-Kostić, Biljana Gvozdenović, Tijana Petrović Dragana Arsenijević, Radovan Radulović, Vojkan Izvonar, Slavica Zorić, Zoja Tmušić,Jovana Zorić, Sonja Tošković i Gordana Stojanović

Logistička i tehnička podrškaBojana GlušacMiloš Banjalić

Izveštaj je realizovan zahvaljujući finansijskoj podršciDelegacije Evropske unije u Republici Srbiji kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR). Autori snose odgovornost za sadrţaj ovog dokumenta, kao i za eventualne propuste ili greške u tekstu

Fotografije sa naslovne strane:1. Obuka za monitoring Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, Uţice, 14 septembar 2011.g.,© Centar za orijentaciju društva – COD2. Obuka za monitoring Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, Vranje, 7 septembar 2011.g., © Centar za orijentaciju društva - COD

3

NAPOMENA Materijali objavljeni u serijalu Disability Monitor Initiative (Inicijativa za praćenje tematike invalidnosti) su zvaniĉna izdanja Centra za orijentaciju društva – COD. Izdanja COD-a u sklopu Disability Monitor Initiative su deo regionalne inicijative za izgradnju znanja o invalidnosti u tranziciji. Izveštaji i radovi predstavljaju preliminarne analize koja se prosleĊuju kljuĉnim akterima i ĉiniocima radi podsticanja razmene mišljenja i debate. Nalazi, tumaĉenja i zakljuĉci u ovom izveštaju u potpunosti pripadaju autorima i nikako ih ne treba pripisivati Centru za orijentaciju društva - COD, njegovim donatorima ili partnerima. Za primerke ovog priruĉnika, molimo Vas kontaktirajte kancelariju Centra za orijentaciju društva - COD ili posetite veb stranicu Inicijative za praćenje tematike invalidnosti, www.disabilitymonitor-see.org. © Primerci ovog izdanja su besplatni, ali Centar za orijentaciju društva – COD ima pravo nad publikacijom, zbog ĉega se izvor mora spomenuti. INICIJATIVA ZA PRAĆENJE TEMATIKE INVALIDNOSTI www.disabilitymonitor-see.org [email protected] CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA - COD Bul.Arsenija Ĉarnojevića 17/5 11070 Novi Beograd, Beograd, Srbija www.cod.rs [email protected]

3

ZAHVALNICA

Izdavač:Centar za orijentaciju društva – COD

AutoriGoran LonĉarZoltán MihókNikola GrujićAleksandra Sretenović

UrednicaIvana Kocić

SaradniciRadoš Keravica, Vesna Petrović, Nevena Diĉić-Kostić, Biljana Gvozdenović, Tijana Petrović Dragana Arsenijević, Radovan Radulović, Vojkan Izvonar, Slavica Zorić, Zoja Tmušić,Jovana Zorić, Sonja Tošković i Gordana Stojanović

Logistička i tehnička podrškaBojana GlušacMiloš Banjalić

Izveštaj je realizovan zahvaljujući finansijskoj podršciDelegacije Evropske unije u Republici Srbiji kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR). Autori snose odgovornost za sadrţaj ovog dokumenta, kao i za eventualne propuste ili greške u tekstu

Fotografije sa naslovne strane:1. Obuka za monitoring Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, Uţice, 14 septembar 2011.g.,© Centar za orijentaciju društva – COD2. Obuka za monitoring Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, Vranje, 7 septembar 2011.g., © Centar za orijentaciju društva - COD

4

SKRAĆENICE I AKRONIMI ..................................................................................

UVOD .......................................................................................................................

DEO I – Pregled monitoring izveštaja lokalnih koalicija organizacija osoba sa invali-ditetom u Republici Srbiji u nadgledanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lo-kalnom nivou .......................................................................................................................

DEO II – Uloga Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u zapošljavanju osoba sa invaliditetom .........................................................................................................

DEO III – Socijalni servisi (usluge) kao podrška zapošljavanju osoba sa invalidi-tetom .........................................................................................................................

DEO IV – Kratak osvrt na izveštavanje medija u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom .............................................................................................................

DEO V – Rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom: standardi ljudskih prava, pravni propisi, politike i prakse ...............................................................................

BIBLIOGRAFIJA ....................................................................................................

ZAKONI I PODZAKONSKI AKTI .........................................................................

................ 6

................ 7

.............. 14

.............. 53

.............. 67

.............. 71

.............. 75

............ 109

............ 111

SADRŽAJ

55

Poštovani čitaoci,

Centar za orijentaciju društva - COD radi na pruţanju podrške organizacijama osoba sa invaliditetom na ukljuĉenju pitanja invalidnosti u lokalne i nacionalne politike, promovišući ukljuĉenje invalidnosti u proces kreiranja politika.

Centar za orijentaciju društva – COD u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava razvio je projekat “Promocija inkluzivnog trţišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji”. Planiranje i realizacija projekta bazirani su na smernicama i preporukama dve globalne inicijative „Uĉini da fukcioniše (eng. Making it Work – MIW)“ i “MeĊunarodnapromocija prava osoba sa invaliditetom (eng. Disability Rights Promotion International –D.R.P.I.”.

MIW je pristup više baziran na osnovi, odnosno donjem delu sistema. Prikupljanjem lokalnih primera, inovativnih praksi koje su pozitivno uticale na ţivote osoba sa invaliditetom, moguće je napraviti pozitivne, konkretne preporuke o tome kako da vlada razvija inkluzivnu politiku. Cilj je dakle da se razviju MIW projekti koji bi imali direktnu vezu izmeĊu Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i ţivota osoba sa invaliditetom. To znaĉi da se sazna šta je raĊeno na terenu – zatim da se to replicira i podigne na viši nivo: od dobre prakse do dobre politike.

D.R.P.I. pristup je baziran na holistiĉkom pristupu praćenja prava osoba sa invaliditetom, fokusirajući se na pronalaţenje ĉinjenica u tri kljuĉne oblasti, Lična iskustava osoba sa invaliditetom, Preduzetih sistemskih mera za zaštitu i unapreĊenje prava osoba sa invaliditetom i Medijska slika invalidnosti i pokrivenost tema o pitanjima invalidnosti.Aktivnosti na polju nadgledanje prava osoba sa invaliditetom obuhvataju i informisanje predstavnika vlasti i ostali akteri sa merama koje preduzimaju oragnizacije osoba sa invaliditetom sa ciljem poboljšanja opšteg stanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom.

U sklopu projekta, a u partnerstvu sa lokalnim organizacijama osoba sa invaliditetom radili smo na podizanju kapaciteta osoba sa invaliditetom na polju monitoringa implementacije zakona, sa fokusom na Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom i organizacije koje ih predstavljaju igraju kljuĉnu ulogu u monitoringu implementacije ovog zakona.

Deo izveštaja koji daje statistiĉke podatke koji su dobijeni od strane Nacionalne sluţbe za zapošljavanje koristi sluţbene termine o osobama sa invaliditetom koji su bazirani na medicinskom modelu invalidnosti i na ţalost još uvek su u upotrebi u zvaniĉnoj statistici. Stara terminologija, je u suprotnosti sa stavovima i principima COD-a, partnerskih organizacija, a i same UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koja je ratifikovana od strane Republike Srbije.

Zoltán MihókIzvršni direktorCentar za orijentaciju društva - COD

66

SKRAĆENICE I AKRONIMI

DRPI MeĊunarodna promocija prava osoba sa invaliditetom, eng. Disability Rights Promotion International

EU Evropska unija

EKLJP Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

EKOSOK Ekonomski i socijalni savet UN

EKSP Evropski komitet za socijalna prava

ESLJP Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

IOSI Izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom

JKP javno komunalno preduzeće

KESK Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN

MIW Uĉini da fukcioniše, eng. Making it Work

MNRO mentalno nedovoljno razvijene osobe

MOR MeĊunarodna organizacija rada

NSZ Nacionalna sluţba za zapošljavanje

OOSI organizacije osoba sa invaliditetom

OSI osobe sa invaliditetom

PIO penzijsko i invalidsko osiguranje

RESP Revidirana evropska socijalna povelja

SE Savet Evrope

sss stepen struĉne spreme

SZO Svetska zdravstvena organizacija

UN Ujedinjene nacije

76

SKRAĆENICE I AKRONIMI

DRPI MeĊunarodna promocija prava osoba sa invaliditetom, eng. Disability Rights Promotion International

EU Evropska unija

EKLJP Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

EKOSOK Ekonomski i socijalni savet UN

EKSP Evropski komitet za socijalna prava

ESLJP Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

IOSI Izveštaj o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom

JKP javno komunalno preduzeće

KESK Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN

MIW Uĉini da fukcioniše, eng. Making it Work

MNRO mentalno nedovoljno razvijene osobe

MOR MeĊunarodna organizacija rada

NSZ Nacionalna sluţba za zapošljavanje

OOSI organizacije osoba sa invaliditetom

OSI osobe sa invaliditetom

PIO penzijsko i invalidsko osiguranje

RESP Revidirana evropska socijalna povelja

SE Savet Evrope

sss stepen struĉne spreme

SZO Svetska zdravstvena organizacija

UN Ujedinjene nacije

7

UVOD

Tradicionalno posmatranje invalidnosti iz perspektive socijalne zaštite i rehabilitacije, medicinskih usluga i ostalih vidova pomoći i zaštite (medicinski model) umnogome je prevaziĊen posmatranjem invalidnosti iz spektra ljudskih prava (model zasnovan na principima ljudskih prava) prihvatanjem i implementacijom usvojenih meĊunarodnih standarda koji su krunisani Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom.1

Osnov razvoja modela baziranog na ljudskim pravima zapoĉeo je sa meĊunarodnim dokumentima koji nisu posebno ukazivali na prava osoba sa invaliditetom ali su se odnosili na njih. Tako prvi ĉlan Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima2 glasi: “Sva ljudska bića raĊaju se slobodna i jednaka udostojanstvu i pravima”. U skladu sa tim svako društvo treba da nastoji da osobama sa invaliditetom omogući ostvarivanje njihovih ljudskih prava: graĊanskih, ekonomskih, politiĉkih, socijalnih, kulturnih. Ova Deklaracija takoĊe istiĉe da svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na praviĉne i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti.Zapošljavanje je jedan od najsnaţnijih mehanizama za postizanje društvene ukljuĉenosti marginalizovanih grupa. Pitanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom je jedno od vaţnijih kada govorimo o njihovom statusu, jer je zaposlenost put ka većem ukljuĉivanju u društvo, izvor prihoda što doprinosi većoj samostalnosti osoba sa invaliditetom. Invalidnost je jedan od faktora koji moţe prouzrokovati socijalnu iskljuĉenost i siromaštvo. Osnovni razlog za pojavu iskljuĉenosti iz socijalnih tokova, kao i pojavu siromaštva, leţi u potcenjivanju osoba sa invaliditetom kao zaposlenih i kao društveno aktivnih uĉesnika. Zbog toga je zapošljavanje veoma vaţan aspekt ukljuĉivanja osoba sa invaliditetom u društvo. Upravo Madridska

1 Tekst Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom dostupan je na srpskom jeziku na sajtu Centra za orijentaciju društva: http://sr.cod.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=51&Itemid=282 Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima, usvojena i proglašena rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 217 (III) od 10. decembra 1948. godine

Konvencija UN-a o pravima osoba sa invaliditetom, izvod iz člana 27

“ (...) države potpisnice će osigurati:(d) omogućavanje efikasnog pristupa osoba sa invaliditetom opštim tehničkim programima, kao i programima profesionalne orijentacije, službama zapošljavanja i profesionalnom i kontinuiranom obrazovanju; Servisi koji olakšavaju zapošljavanje(e) promovisanje mogućnosti zapošljavanja i profesionalnog napredovanja osoba sa invaliditetom na tržištu rada, kao i pružanje pomoći u pronalaženju, dobijanju, zadržavanju posla i povratku na posao(…);(i) prihvatljiva prilagoĎavanja okruženja na radnom mestu za osobe sa invaliditetom“

88

deklaracija3 istiĉe zaposlenje kao kljuĉ socijalnog ukljuĉivanja, gde se zapošljavanje osoba sa invaliditetom u otvorene tokove trţišta rada vidi kao jedan od vaţnijih naĉina borbe protiv društvene izolacije i promocije samostalnog ţivota i dostojanstva.Jedna od vaţnijih oblasti koja je u bliskoj vezi sa procesom zapošljavanja jeste obrazovanje, a kao vaţno nameće se pitanje dispariteta obrazovanja osoba sa invaliditetom i stvarnih potreba na trţištu rada. Interesantan je podatak da osobe sa invaliditetom još uvek stiĉu kvalifikacije za zanimanja za kojima je u praksi odavno prestala potreba. Umesto da se odgovara na potrebe trţišta, kod nas izlaze ĉitave generacije obrazovnih profila koje nikada neće moći da pronaĊu adekvatno zaposlenje na otvorenom trţišu rada. Na primer, osobe sa oštećenjem vida se obiĉno obrazuju za poslove telefonista, fizioterapeuta ili birotehniĉara. Ovo su danas priliĉno prevaziĊena zanimanja sa niskim profilom kompetencija, i veoma ĉesto su ugroţena zbog tehnoloških dostignuća i novih zahteva trţišta.4

Ranije su deca sa invaliditetom ulazila u sistem obrazovanja preko tzv. Komisija za kategorizaciju, ĉiji je cilj bio da uspostave dijagnozu i preporuĉe specijalni program obrazovanja da bi “ispravili” nedostatak, te su deca uglavnom upućivana u specijalne škole. Donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja5 stvoreni su uslovi da se kroz sistemsku i institucionalnu podršku omogući uspešno ukljuĉivanje svakog deteta u proces obrazovanja. Tako je jedna od vaţnijih aktivnosti bilo i donošenje Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku6, ĉijim je donošenjem prestao rad Komisija za razvrstavanje dece ometene u razvoju i formirane nove interresorske komisije. U njihovoj nadleţnosti je procena potreba za dodatnom podrškom koja pojedinaĉnom detetu treba da obezbedi uslove za razvoj, uĉenje i ravnopravno uĉešće u ţivotu zajednice. Socijalne barijere kod nas su:

predrasude i stereotipi – stavovi izgraĊeni bez dovoljno objektivnih i relevantnih po-dataka, bez poznavanja problematike invalidnosti, uz verovanje da su sve osobe sa invaliditetom iste, da su u potpunosti zavisne od drugih, da nemaju ista interesovanja i potrebe;

neprihvatanje invalidnosti – na liĉnom, porodiĉnom i društvenom planu; izbegavanje teme invalidnosti; nepostojanje društvenih uslova za samostalan ţivot osoba sa invali-ditetom (arhitektonske barijere, slaba zaposlenost ...);

nepoštovanje ljudskih prava – ne treba praviti geta osoba sa invaliditetom, nego ih ukljuĉiti u redovne vrtiće, škole i ostale institucije;

jezik invalidnosti – u razliĉitim jezicima koriste se razliĉiti pojmovi koji oznaĉavaju invalidnost, ali zajedniĉko im je to da su uglavnom neadekvatni i u odnosu na osobu sa invaliditetom diskriminatorski, jer u prvi plan stavljaju problem, a ne osobu.

3 The Madrid declaration “Non Discrimination Plus Positive Action Results in Social Inclusion”, European Congress on People with Disabilities, Madrid, 20024 Škola za uĉenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Zemunu je školske 2009/2010. godine upisivala Ċake za sledeća zanimanja: birotehniĉar (IV stepen) - 10 redovnih i 5 vanrednih uĉenika; TTR manipulant (III stepen) - 10 redovnih i 5 vanrednih uĉenika (izvor: Web sajt škole „Veljko Ramadanović“ Zemun http://www.skolaveljkoramadanovic.edu.rs/)5 „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009.6 „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, broj 63/2010.

98

deklaracija3 istiĉe zaposlenje kao kljuĉ socijalnog ukljuĉivanja, gde se zapošljavanje osoba sa invaliditetom u otvorene tokove trţišta rada vidi kao jedan od vaţnijih naĉina borbe protiv društvene izolacije i promocije samostalnog ţivota i dostojanstva.Jedna od vaţnijih oblasti koja je u bliskoj vezi sa procesom zapošljavanja jeste obrazovanje, a kao vaţno nameće se pitanje dispariteta obrazovanja osoba sa invaliditetom i stvarnih potreba na trţištu rada. Interesantan je podatak da osobe sa invaliditetom još uvek stiĉu kvalifikacije za zanimanja za kojima je u praksi odavno prestala potreba. Umesto da se odgovara na potrebe trţišta, kod nas izlaze ĉitave generacije obrazovnih profila koje nikada neće moći da pronaĊu adekvatno zaposlenje na otvorenom trţišu rada. Na primer, osobe sa oštećenjem vida se obiĉno obrazuju za poslove telefonista, fizioterapeuta ili birotehniĉara. Ovo su danas priliĉno prevaziĊena zanimanja sa niskim profilom kompetencija, i veoma ĉesto su ugroţena zbog tehnoloških dostignuća i novih zahteva trţišta.4

Ranije su deca sa invaliditetom ulazila u sistem obrazovanja preko tzv. Komisija za kategorizaciju, ĉiji je cilj bio da uspostave dijagnozu i preporuĉe specijalni program obrazovanja da bi “ispravili” nedostatak, te su deca uglavnom upućivana u specijalne škole. Donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja5 stvoreni su uslovi da se kroz sistemsku i institucionalnu podršku omogući uspešno ukljuĉivanje svakog deteta u proces obrazovanja. Tako je jedna od vaţnijih aktivnosti bilo i donošenje Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku6, ĉijim je donošenjem prestao rad Komisija za razvrstavanje dece ometene u razvoju i formirane nove interresorske komisije. U njihovoj nadleţnosti je procena potreba za dodatnom podrškom koja pojedinaĉnom detetu treba da obezbedi uslove za razvoj, uĉenje i ravnopravno uĉešće u ţivotu zajednice. Socijalne barijere kod nas su:

predrasude i stereotipi – stavovi izgraĊeni bez dovoljno objektivnih i relevantnih po-dataka, bez poznavanja problematike invalidnosti, uz verovanje da su sve osobe sa invaliditetom iste, da su u potpunosti zavisne od drugih, da nemaju ista interesovanja i potrebe;

neprihvatanje invalidnosti – na liĉnom, porodiĉnom i društvenom planu; izbegavanje teme invalidnosti; nepostojanje društvenih uslova za samostalan ţivot osoba sa invali-ditetom (arhitektonske barijere, slaba zaposlenost ...);

nepoštovanje ljudskih prava – ne treba praviti geta osoba sa invaliditetom, nego ih ukljuĉiti u redovne vrtiće, škole i ostale institucije;

jezik invalidnosti – u razliĉitim jezicima koriste se razliĉiti pojmovi koji oznaĉavaju invalidnost, ali zajedniĉko im je to da su uglavnom neadekvatni i u odnosu na osobu sa invaliditetom diskriminatorski, jer u prvi plan stavljaju problem, a ne osobu.

3 The Madrid declaration “Non Discrimination Plus Positive Action Results in Social Inclusion”, European Congress on People with Disabilities, Madrid, 20024 Škola za uĉenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Zemunu je školske 2009/2010. godine upisivala Ċake za sledeća zanimanja: birotehniĉar (IV stepen) - 10 redovnih i 5 vanrednih uĉenika; TTR manipulant (III stepen) - 10 redovnih i 5 vanrednih uĉenika (izvor: Web sajt škole „Veljko Ramadanović“ Zemun http://www.skolaveljkoramadanovic.edu.rs/)5 „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009.6 „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, broj 63/2010.

9

Socijalne barijere su uzrok mnogih nesporazuma u komunikaciji, izolacije osoba sa inva-liditetom i ĉitave porodice u društvenoj zajednici.”7

Ipak, veliki pomak je uĉinjen na polju afirmacije prava i statusa osoba sa invaliditetom, uglavnom kroz raznovrsne projekte meĊunarodnih i domaćih nevladinih organizacija, ali i kroz angaţovanje vladinog sektora. Većina promena i reformi koje su sprovedene u oblasti invalidnosti kod nas uglavnom jesu inicirane od strane domaćeg i civilnog nevladinog sektora, ali treba imati u vidu da su ti projekti u velikoj meri i podrţani od strane republiĉkih i lokalnih organa vlasti. Neki od znaĉajnijih su svakako donošenje Zakona o spreĉavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, zatim reforma Komisija za kategorizaciju dece sa intelektualnim teškoćama, eksperimentalni projekat sluţbe personalnih asistenata kao alternativnog oblika podrške osoba sa invaliditetom, prilagoĊeni prevoz osoba sa invaliditetom u adaptiranim kombi vozilima, kao i mnoge druge inicijative i primeri dobre prakse.

Struktura izveštajaIzveštaj „Zapošljavanje osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou u Republici Srbiji“ nastao je u okviru projekta „Promocija otvorenog trţišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“, koji sprovode Centar za orijentaciju društva – COD u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i saradnji sa koalicijama organizacija osoba sa invaliditetom, a finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji. Ovaj projekat je fokusiran na nadgledanje (monitoring) u oblasti rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom kroz kreiranje nacionalnog mehanizma za nadgledanje prava osoba sa invaliditetom, implementacije nacionalnog zakonodavstva i UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou. Glavni cilj projekta je da doprinese unapreĊenju ljudskih prava osoba sa invaliditetom i kvalitetnijem ukljuĉenju u društvene procese kako bi se povećala šansa za zapošljavanje i inkluziju osoba sa invaliditetom u društvo. Integralni deo ukljuĉivanja osoba sa invaliditetom u društvo, svakako predstavlja i oblast rada i jednakih mogućnosti zapošljavanja ĉije povećanje sa druge strane ukazuje na spremnost društva da se na odgovarajući naĉin odnosi prema problemu marginalizacije koja je u ovoj oblasti bila glavna prepreka ka stvaranju jednakih mogućnosti za sve.

I deo izveštaja je pregled monitoring izveštaja lokalnih koalicija organizacija osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji u nagledanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Izveštaji lokalnih organizacija osoba sa invaliditetom sa teritorije 8 opština koje su obuhvaćene projektom zapravo predstavljaju pregled o tome kako se na lokalnom nivou primenjuje Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Kao bitan segment ovogdela svakako treba izdvojiti liĉne priĉe osoba sa invaliditetom o tome kakva su njihova iskustva prilikom zapošljavanja, kao i preporuke lokalnih organizacija za rešavanje problema u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a koji su identifikovani u samim lokalnim izveštajima.

U II delu izveštaja predstavljena je uloga i znaĉaj Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u procesu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, sa posebnim naglaskom na proces implementacije Zakona o profesionalnoj rehabilitiaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

7 Jovica Trkulja (2003) Prava osoba sa invaliditetom – Zbornik radova sa struĉne konferencije “Pravni aspekti invalidske zaštite”, tekst Adele Dţanefendić “Uklanjanje socijalnih barijera u oblasti invalidnosti”. Beograd:Centar za unapreĊivanje pravnih studija

1010

U ovom delu su predstavljene mere aktivne politike i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom. TakoĊe, ovaj deo sadrţi analizu relevantnih statistiĉkih podataka koje NSZ poseduje u okviru svoje evidencije nezaposlenih i zaposlenih osoba sa invaliditetom. II deo izveštaja sadrţi i veoma vaţne preporuke za dalje funkcionisanje Nacionalne sluţbe u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom i bolju implementaciju Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

III deo daje osvrt na socijalne servise (usluge) kao podrška zapošljavanju osoba sa invaliditetom, ĉiji osnovni cilj jeste samoopredeljenje i uĉešće osoba sa invaliditetom u društvu i mogućnost pristupa regularnim uslugama u u društvu. Ovaj deo takoĊe sadrţi i vaţne preporuke i mere u oblasti servisa podrške kako bi se povećao broj osoba sa invaliditetom koje imaju pristup radu.

IV deo izveštaja je zapravo kratak osvrt na izveštavanje medija u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, gde je naglasak uglavnom stavljen na terminologiju i jezik koju mediji koriste kada se bave problematikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Ovaj deo sadrţi i delove razgovora sa aktivistkinjama organizacija osoba sa invaliditetom, koje su ujedno i autorke emisija koje se iskljuĉivo bave pitanjima od znaĉaja za oblast invalidnosti.

V deo se bavi problematikom rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom kroz prizmu standarda ljudskih prava, pravnih propisa, politike i prakse. Ovaj deo predstavlja detaljnu i sveobuhvatnu analizu relevantnih meĊunarodnih propisa u onom delu u kome se odnose ili imaju implikacije na pravo na rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i nacionalnih normativnih rešenja i politike s aspekta prihvaćenih meĊunarodnih standarda. Ovaj deo takoĊe sadrţi i relevantnu praksu meĊunarodnih i nacionalnih sudova/komiteta, kao i postupanje nadleţnih imaoca javnih ovlašćenja po konkretnim zakonskim obavezama, uzimajući u obzir prihvaćene standarde meĊunarodnog prava.

MetodologijaPredmet ovog izveštaja je izrada pregleda koji se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou u Republici Srbiji. Jedan od vaţnijih segmenata pregleda sulokalni izveštaji opština koje su obuhvaćene projektom „Promocija otvorenog trţišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“, a to su: Novi Kneţevac, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Aleksandrovac, Majdanpek, Uţice i Vranje. Izveštaji koji su predstavljeni u okviru izveštaja pokrivaju period od januara do septembra 2011. godine. Cilj ovog izveštaja je najpre bio da analizira postojeće pravne okvire koji regulišu zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno meĊunarodne instrumente i domaću regulativu u Srbiji. Zatim da na osnovu izveštaja koje su izradile lokalne organizacije osoba sa invaliditetom u 8 opština, pruţi pregled trenutnog stanja u Srbiji po pitanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom, sa posebnim akcentom na primenu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. TakoĊe, na osnovu analize medijskog izveštavanja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom trebalo je napraviti pregled kako je tematika koja se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom tretirana u srpskim medijima.

1110

U ovom delu su predstavljene mere aktivne politike i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom. TakoĊe, ovaj deo sadrţi analizu relevantnih statistiĉkih podataka koje NSZ poseduje u okviru svoje evidencije nezaposlenih i zaposlenih osoba sa invaliditetom. II deo izveštaja sadrţi i veoma vaţne preporuke za dalje funkcionisanje Nacionalne sluţbe u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom i bolju implementaciju Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

III deo daje osvrt na socijalne servise (usluge) kao podrška zapošljavanju osoba sa invaliditetom, ĉiji osnovni cilj jeste samoopredeljenje i uĉešće osoba sa invaliditetom u društvu i mogućnost pristupa regularnim uslugama u u društvu. Ovaj deo takoĊe sadrţi i vaţne preporuke i mere u oblasti servisa podrške kako bi se povećao broj osoba sa invaliditetom koje imaju pristup radu.

IV deo izveštaja je zapravo kratak osvrt na izveštavanje medija u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, gde je naglasak uglavnom stavljen na terminologiju i jezik koju mediji koriste kada se bave problematikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Ovaj deo sadrţi i delove razgovora sa aktivistkinjama organizacija osoba sa invaliditetom, koje su ujedno i autorke emisija koje se iskljuĉivo bave pitanjima od znaĉaja za oblast invalidnosti.

V deo se bavi problematikom rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom kroz prizmu standarda ljudskih prava, pravnih propisa, politike i prakse. Ovaj deo predstavlja detaljnu i sveobuhvatnu analizu relevantnih meĊunarodnih propisa u onom delu u kome se odnose ili imaju implikacije na pravo na rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i nacionalnih normativnih rešenja i politike s aspekta prihvaćenih meĊunarodnih standarda. Ovaj deo takoĊe sadrţi i relevantnu praksu meĊunarodnih i nacionalnih sudova/komiteta, kao i postupanje nadleţnih imaoca javnih ovlašćenja po konkretnim zakonskim obavezama, uzimajući u obzir prihvaćene standarde meĊunarodnog prava.

MetodologijaPredmet ovog izveštaja je izrada pregleda koji se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou u Republici Srbiji. Jedan od vaţnijih segmenata pregleda sulokalni izveštaji opština koje su obuhvaćene projektom „Promocija otvorenog trţišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“, a to su: Novi Kneţevac, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Aleksandrovac, Majdanpek, Uţice i Vranje. Izveštaji koji su predstavljeni u okviru izveštaja pokrivaju period od januara do septembra 2011. godine. Cilj ovog izveštaja je najpre bio da analizira postojeće pravne okvire koji regulišu zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno meĊunarodne instrumente i domaću regulativu u Srbiji. Zatim da na osnovu izveštaja koje su izradile lokalne organizacije osoba sa invaliditetom u 8 opština, pruţi pregled trenutnog stanja u Srbiji po pitanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom, sa posebnim akcentom na primenu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. TakoĊe, na osnovu analize medijskog izveštavanja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom trebalo je napraviti pregled kako je tematika koja se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom tretirana u srpskim medijima.

11

Zadaci istraţivanja su: pregled razvijanja kapaciteta monitoringa organizacija osoba sa invaliditetom,

odnosno praćenja primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou

pregled zakonodavne regulative i usklaĊenost implementacije sa meĊunarodno priznatim standardima;

uloga Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u implementaciji zakonodavnog okvira u Republici Srbiji;

opis problema sa kojima se suoĉavaju osobe sa invaliditetom u sferi zapošljavanja na lokalnom nivou;

prikaz individualnih iskustava osoba sa invaliditetom u procesu rada i zapošljavanja; izazovi i tendencije koji proizlaze iz primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i

zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

U okviru istraţivanja korišćen je metod analize sadrţaja sledećih dokumenata: analiza meĊunarodnih i nacionalnih pravnih dokumenata koji su relevantni za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i analiza medijskog izveštavanja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Srbiji od poĉetka 2011. godine.

U okviru ovog istraţivanja korišćen je holistiĉki pristup monitoringa prava osoba sa invaliditetom. Ovo je pristup koji koristi Disability Rights Promotion International8 i zasniva se na posmatranju pitanja koja su vaţna za osobe sa invaliditetom i koja imaju uticaj na njihova ljudska prava. Ovaj pristup se fokusira na pronalaţenje ĉinjenica u tri kljuĉne oblasti:

1. Pojedinaĉnih iskustava osoba sa invaliditetom;2. Preduzetih sistemskih mera za zaštitu i unapreĊenje prava osoba sa invaliditetom

(zakoni, pravila, programi), kao i to šta se dešava u pravnim sluĉajevima;3. Medijski opisi i pokrivenost tema o invalidnosti.

DRPI monitoring je jedinstven zbog razliĉitih pristupa, jer: Koristi holistički pristup (prati prava osoba sa invaliditetom na nekoliko naĉina, a zatim

objedinjuje informacije); Postavlja osobe sa invaliditetom da vode monitoring; Uzima u obzir principe ljudskih prava kada procenjuje specifiĉna prava; Priznaje da je monitoring ljudskih prava trajan, dugoročan proces.

Praćenje stanja u ovim oblastima je izuzetno vaţno za podizanje svesti o diskriminaciji po osnovu invalidnosti i ublaţavanja negativnog uticaja koji ona ima na ţivote osoba sa invaliditetom. Ĉinjenice u svakoj od ove tri kljuĉne oblasti daju jedan deo priĉe, ali kada se kombinuju, one pruţaju potpuniju sliku o diskriminaciji na osnovu invaliditeta.

8 Disability Rights Promotion International (DRPI) ili MeĊunarodna promocija prava osoba sa invaliditetom je meĊunarodni kooperacioni projekat koji se zalaţe za izgradnju globalnih kapaciteta za monitoring ljudskih prava osoba sa invaliditetom i koji je razvijen i sprovodi se od strane Univerziteta Jork u Torontu (Kanada) i podrţan je od strane Švedske agencije za meĊunarodni razvoj (SIDA).

1212

Svaki od naĉina nadgledanja prava osoba sa invaliditetom – individualna iskustva, sistemi i društveni stavovi – daju vaţne informacije o stanju ljudskih prava sa kojima se suoĉavaju osobe sa invaliditetom. Holistiĉki pristup kojim se nadgledaju sve tri oblasti samostalno, a zatim spajaju sva otkrića, daje bolji uvid u situaciju sa ljudskim pravima osoba sa invaliditetom. On takoĊe omogućava da se sazna kako razliĉiti problemi utiĉu jedni na druge. Holistiĉki pristupom se priznaje da su diskriminacija i izolacija osoba sa invaliditetom komplikovani, široko rasprostranjeni i ĉesto ignorisani. Prilikom istraţivanja nad osobama sa invaliditetom, ne postoji uopšte ili postoji vrlo mala zastupljenost ili ukljuĉenje samih osoba sa invaliditetom. “Ništa o nama bez nas” je više od slogana – to je primarna vodeća snaga i krajnji cilj u svakom monitoringu. Korišćenjem pet opštih principa koji se nalaze u UN Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom obezbeĊuju se smernice o tome kako bi trebalo svako pravo da se razume i implementira. Pet opštih principa ljudskih prava su: dostojanstvo; samostalnost;uĉestvovanje, inkluzija i pristupaĉnost; nediskriminacija i jednakost; poštovanje razliĉitosti Umesto jednostavnog prikupljanja podataka o tome koji su servisi pristupaĉni osobama sa invaliditetom u jednoj zemlji, ili kakva su obećanja od strane drţave data osobama sa invaliditetom, pet principa daju jasan naĉin merenja da li su prava ispoštovana i da li se implementiraju na odgovarajući naĉin. Oni omogućavaju osobama koje vrše monitoring da pribeleţe ne samo da li je usluga pruţena, već i na koji je način pruţena. Na primer, ne beleţiti samo da li osoba ima obezbeĊeno radno mesto, već sagledati dalje kako bi se videlo da li osoba sa invaliditetom moţe samostalno da obavlja radne zadatke u skladu sa opisom radnog mesta (poštujući samostalnost) i da li radna jedinica ispunjava uslove neophodne za obavljanje radnih zadataka (poštovanje dostojanstva). Opšti princip ljudskih prava takoĊe daje opšte mere za uporeĊivanje i kontrast o tome šta se dešava u razliĉitim opštinama u Republici Srbiji.U izveštaju je primenjivan i participatorni pristup prilikom same izrade i prikupljanja podataka. Uĉesnici koji su prikupljali podatke i uĉestvovali u izradi izveštaja jesu zapravo razni akteri sa relevatnim ulogama u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom: osobe sa invaliditetom, organizacije osoba sa invaliditetom, organizacije roditelja, struĉne nevladine organizacije, predstavnici relevatnih drţavnih organa, poslodavci. Ideja je bila da se na objektivan naĉin predstavi problematika u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom iz ugla svakog relevantnog aktera.Lokalne organizacije osoba sa invaliditetom u 8 opština koje su obuhvaćene projektom suimale zadatak da daju pregled razvijanja kapaciteta monitoringa, tj. praćenja primene zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou. Pored toga, u okviru monitoringa je bilo neophodno istaknuti probleme (tj. preporuke u poboljšanju sfere zapošljavanja) sa kojima se suoĉavaju osobe sa invaliditetom u sferi zapošljavanja na lokalnom nivou. Za pripremu izveštaja bilo je neophodno ostvariti saradnju sa relevantnim akterima i institucijama od znaĉaja za oblast zapošljavanja: Nacionalna sluţba za zapošljavanje i filijale ove sluţbe na lokalnom nivou, lokalni centri za socijalni rad, lokalni mediji, lokalna samouprava, organizacije osoba sa invaliditetom, itd.Statistiĉki podaci koji su obraĊivani u ovom izveštaju dobijeni su od Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i lokalnih filijala ove ustanove. To su podaci o broju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou po kriterijumu starosne i kvalifikacione strukture. Lokalne filijale su dostavljale i podatke o broju novo zaposlenih osoba sa invaliditetom od januara 2011. godine (odnosno broj zaposlenih u periodu od poĉetka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom).

1312

Svaki od naĉina nadgledanja prava osoba sa invaliditetom – individualna iskustva, sistemi i društveni stavovi – daju vaţne informacije o stanju ljudskih prava sa kojima se suoĉavaju osobe sa invaliditetom. Holistiĉki pristup kojim se nadgledaju sve tri oblasti samostalno, a zatim spajaju sva otkrića, daje bolji uvid u situaciju sa ljudskim pravima osoba sa invaliditetom. On takoĊe omogućava da se sazna kako razliĉiti problemi utiĉu jedni na druge. Holistiĉki pristupom se priznaje da su diskriminacija i izolacija osoba sa invaliditetom komplikovani, široko rasprostranjeni i ĉesto ignorisani. Prilikom istraţivanja nad osobama sa invaliditetom, ne postoji uopšte ili postoji vrlo mala zastupljenost ili ukljuĉenje samih osoba sa invaliditetom. “Ništa o nama bez nas” je više od slogana – to je primarna vodeća snaga i krajnji cilj u svakom monitoringu. Korišćenjem pet opštih principa koji se nalaze u UN Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom obezbeĊuju se smernice o tome kako bi trebalo svako pravo da se razume i implementira. Pet opštih principa ljudskih prava su: dostojanstvo; samostalnost;uĉestvovanje, inkluzija i pristupaĉnost; nediskriminacija i jednakost; poštovanje razliĉitosti Umesto jednostavnog prikupljanja podataka o tome koji su servisi pristupaĉni osobama sa invaliditetom u jednoj zemlji, ili kakva su obećanja od strane drţave data osobama sa invaliditetom, pet principa daju jasan naĉin merenja da li su prava ispoštovana i da li se implementiraju na odgovarajući naĉin. Oni omogućavaju osobama koje vrše monitoring da pribeleţe ne samo da li je usluga pruţena, već i na koji je način pruţena. Na primer, ne beleţiti samo da li osoba ima obezbeĊeno radno mesto, već sagledati dalje kako bi se videlo da li osoba sa invaliditetom moţe samostalno da obavlja radne zadatke u skladu sa opisom radnog mesta (poštujući samostalnost) i da li radna jedinica ispunjava uslove neophodne za obavljanje radnih zadataka (poštovanje dostojanstva). Opšti princip ljudskih prava takoĊe daje opšte mere za uporeĊivanje i kontrast o tome šta se dešava u razliĉitim opštinama u Republici Srbiji.U izveštaju je primenjivan i participatorni pristup prilikom same izrade i prikupljanja podataka. Uĉesnici koji su prikupljali podatke i uĉestvovali u izradi izveštaja jesu zapravo razni akteri sa relevatnim ulogama u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom: osobe sa invaliditetom, organizacije osoba sa invaliditetom, organizacije roditelja, struĉne nevladine organizacije, predstavnici relevatnih drţavnih organa, poslodavci. Ideja je bila da se na objektivan naĉin predstavi problematika u vezi sa zapošljavanjem osoba sa invaliditetom iz ugla svakog relevantnog aktera.Lokalne organizacije osoba sa invaliditetom u 8 opština koje su obuhvaćene projektom suimale zadatak da daju pregled razvijanja kapaciteta monitoringa, tj. praćenja primene zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou. Pored toga, u okviru monitoringa je bilo neophodno istaknuti probleme (tj. preporuke u poboljšanju sfere zapošljavanja) sa kojima se suoĉavaju osobe sa invaliditetom u sferi zapošljavanja na lokalnom nivou. Za pripremu izveštaja bilo je neophodno ostvariti saradnju sa relevantnim akterima i institucijama od znaĉaja za oblast zapošljavanja: Nacionalna sluţba za zapošljavanje i filijale ove sluţbe na lokalnom nivou, lokalni centri za socijalni rad, lokalni mediji, lokalna samouprava, organizacije osoba sa invaliditetom, itd.Statistiĉki podaci koji su obraĊivani u ovom izveštaju dobijeni su od Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i lokalnih filijala ove ustanove. To su podaci o broju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou po kriterijumu starosne i kvalifikacione strukture. Lokalne filijale su dostavljale i podatke o broju novo zaposlenih osoba sa invaliditetom od januara 2011. godine (odnosno broj zaposlenih u periodu od poĉetka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom).

13

Za prikupljanje podataka o situaciji u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, korišćen je i Zahtev za pristup informacijama od javnog znaĉaja. Ovaj zahtev je uglavnom bio upućivan javnim preduzećima i firmama, kako onima koji su u obavezi da zapošljavaju osobe sa invaliditetom tako i institucijama koje zakonom nisu u obavezi da zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Podaci o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u odreĊenom preduzeću su se uglavnom svodili na to da li preduzeće ispunjava zakonsku obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili plaća penale (koliki je broj zaposlenih u preduzeću, koji je broj zaposlenih osoba sa invaliditetom, o kojoj je vrsti invaliditeta reĉ i/ili kategorije, da li se radi o osobama koje su izašle na procenu radne sposobnosti, da li su osobe već radile u tom preduzeću ranije ili se radi o osobama koje prethodno nisu bile angaţovane uopšte ili u tom preduzeću). Pored preseka i statistiĉkih pokazatelja zaposlenih osoba sa invaliditetom bilo je neophodnoodrediti i probleme koje prate osobe sa invaliditetom u oblasti zapošljavanja i samim tim implementacije Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Podaci o problemima koji prate sferu zapošljavanja dobijeni su od samih osoba sa invaliditetom ali i institucija/preduzeća, u formi konkretnih individualnih priĉa ili mišljenja,koje se nalaze u sklopu izveštaja lokalnih organizacija.Na kraju, lokalne organizacije osoba sa invaliditetom su dale i odreĊene preporuke za rešavanje problema koji su identifikovani u samim izveštajima.

1414

DEO I

PREGLED MONITORING IZVEŠTAJA LOKALNIH KOALICIJA ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM

U REPUBLICI SRBIJI U NADGLEDANJU ZAPOŠLJAVANJAOSOBA SA INVALIDITETOM NA LOKALNOM NIVOU

Predmet ovog dela izveštaja je izrada pregleda koji se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou u Republici Srbiji. Pregled sadrţi lokalne monitoring izveštaje opština koje su obuhvaćene projektom „Promocija otvorenog trţišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“, a to su: Novi Kneţevac, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Aleksandrovac, Majdanpek, Uţice i Vranje. Monitoring izveštaji pokrivaju period od januara do oktobra 2011. godine. Cilj ovog izveštaja je bio da analizira postojeće pravne okvire koji regulišu zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno meĊunarodne instrumente i domaću regulativu u Srbiji. Zatim da na osnovu monitoring izveštaja koje su izradile lokalne organizacije osoba sa invaliditetom u 8 opština, pruţi pregled trenutnog stanja u Srbiji po pitanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom, sa posebnim akcentom na primenu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Statistiĉki podaci koji su obraĊivani u ovom delu izveštaja dobijeni su od Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i lokalnih filijala ove ustanove. To su podaci o broju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou po kriterijumu starosne i kvalifikacione strukture. Lokalne filijale su dostavljale i podatke o broju novo zaposlenih osoba sa invaliditetom od januara 2011. godine (odnosno broj zaposlenih u periodu od poĉetka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom). Podaci o zapošljavanju osoba sa invaliditetom su prikupljani i od javnih preduzeća. Podaci o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u odreĊenom preduzeću su se uglavnom svodili na to da li preduzeće ispunjava zakonsku obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili plaća penale (koliki je broj zaposlenih u preduzeću, koji je broj zaposlenih osoba sa invaliditetom, o kojoj je vrsti invaliditeta reĉ i/ili kategorije, da li se radi o osobama koje su izašle na procenu radne sposobnosti, da li su osobe već radile u tom preduzeću ranije ili se radi o osobama koje prethodno nisu bile angaţovane uopšte ili u tom preduzeću). Pored preseka i statistiĉkih pokazatelja zaposlenih osoba sa invaliditetom bilo je neophodno odrediti i probleme koji prate osobe sa invaliditetom u oblasti zapošljavanja i samim tim implementacije Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Podaci o problemima koji prate sferu zapošljavanja dobijeni su od samih osoba sa invaliditetom ali i institucija/preduzeća, u formi konkretnih individualnih priĉa ili mišljenja, koje se nalaze u sklopu izveštaja lokalnih organizacija.Lokalne organizacije su u procesu prikupljanja podataka upućivale i zahteve o pristupu informacijama od javnog znaĉaja da bi dobile relevantne podatke od institucija i javnih preduzeća.Na kraju, lokalne organizacije osoba sa invaliditetom su dale i odreĊene preporuke zarešavanje problema koji su identifikovani u samim izveštajima.

1514

DEO I

PREGLED MONITORING IZVEŠTAJA LOKALNIH KOALICIJA ORGANIZACIJA OSOBA SA INVALIDITETOM

U REPUBLICI SRBIJI U NADGLEDANJU ZAPOŠLJAVANJAOSOBA SA INVALIDITETOM NA LOKALNOM NIVOU

Predmet ovog dela izveštaja je izrada pregleda koji se odnosi na zapošljavanje osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou u Republici Srbiji. Pregled sadrţi lokalne monitoring izveštaje opština koje su obuhvaćene projektom „Promocija otvorenog trţišta rada za osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji“, a to su: Novi Kneţevac, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Aleksandrovac, Majdanpek, Uţice i Vranje. Monitoring izveštaji pokrivaju period od januara do oktobra 2011. godine. Cilj ovog izveštaja je bio da analizira postojeće pravne okvire koji regulišu zapošljavanje osoba sa invaliditetom, odnosno meĊunarodne instrumente i domaću regulativu u Srbiji. Zatim da na osnovu monitoring izveštaja koje su izradile lokalne organizacije osoba sa invaliditetom u 8 opština, pruţi pregled trenutnog stanja u Srbiji po pitanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom, sa posebnim akcentom na primenu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Statistiĉki podaci koji su obraĊivani u ovom delu izveštaja dobijeni su od Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i lokalnih filijala ove ustanove. To su podaci o broju osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou po kriterijumu starosne i kvalifikacione strukture. Lokalne filijale su dostavljale i podatke o broju novo zaposlenih osoba sa invaliditetom od januara 2011. godine (odnosno broj zaposlenih u periodu od poĉetka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom). Podaci o zapošljavanju osoba sa invaliditetom su prikupljani i od javnih preduzeća. Podaci o broju zaposlenih osoba sa invaliditetom u odreĊenom preduzeću su se uglavnom svodili na to da li preduzeće ispunjava zakonsku obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili plaća penale (koliki je broj zaposlenih u preduzeću, koji je broj zaposlenih osoba sa invaliditetom, o kojoj je vrsti invaliditeta reĉ i/ili kategorije, da li se radi o osobama koje su izašle na procenu radne sposobnosti, da li su osobe već radile u tom preduzeću ranije ili se radi o osobama koje prethodno nisu bile angaţovane uopšte ili u tom preduzeću). Pored preseka i statistiĉkih pokazatelja zaposlenih osoba sa invaliditetom bilo je neophodno odrediti i probleme koji prate osobe sa invaliditetom u oblasti zapošljavanja i samim tim implementacije Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Podaci o problemima koji prate sferu zapošljavanja dobijeni su od samih osoba sa invaliditetom ali i institucija/preduzeća, u formi konkretnih individualnih priĉa ili mišljenja, koje se nalaze u sklopu izveštaja lokalnih organizacija.Lokalne organizacije su u procesu prikupljanja podataka upućivale i zahteve o pristupu informacijama od javnog znaĉaja da bi dobile relevantne podatke od institucija i javnih preduzeća.Na kraju, lokalne organizacije osoba sa invaliditetom su dale i odreĊene preporuke zarešavanje problema koji su identifikovani u samim izveštajima.

15

Monitoring zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou grad Vranje

Udruženje Multiple Skleroze Pčinjski okrug Vranje

Prema zvaniĉnim podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji ţivi oko 700000 osoba sa invaliditetom od kojih oko 80% nije zaposleno, a samo 1% ima fakultetsku diplomu. 9 Više od 70% osoba sa invaliditetom ţivi na granici siromaštva a svega 13% se izdrţava od sopstvenog rada. U Vranju prema podacima dobijenim od organizacija osoba sa invaliditetom, Centra za socijalni rad, Centra za razvoj lokalnih usluga, ukupan broj osoba sa invaliditetom iznosi 1739. MeĊutim, znamo da ih ima mnogo više jer ne postoje udruţenja koja okupljaju osobe sa autizmom, Daunovim sindromom, osobe sa

amputiranim delovima tela, hemiplegijom, a takoĊe zbog predrasuda koje postoje mnoge osobe sa invaliditetom su u ,,kućnom pritvoru“ i nisu ĉlanovi nijedne organizacije. Od ovog broja, 95 osoba je sa usporenim mentalnim razvojem (MeĊuopštinsko društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama), a 1061 su mlaĊi od 18 godina ili stariji od 60 godina pa je broj radno sposobnih 583.10

MeĊutim, da bi osobe s invaliditetom mogle da poĉnu da rade, potrebno im je obezbediti uslove za rad, odnosno omogućiti im pristupaĉno radno mesto i prilagoditi sadrţaj i naĉin obavljanja posla. Tu su i svakodnevne prepreke ukljuĉivanja osoba s invaliditetom u normalan društveni ţivot: od javnog prevoza, javnih zgrada, pešaĉkih zona, trotoara koji im nisu pristupaĉni, do niza predrasuda kojima su ĉesto skloni i sami poslodavci ili drugi zaposleni, što moţe da predstavlja dodatnu psihološku prepreku njihovom zapošljavanju.U cilju obezbeĊivanja podataka o situaciji u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom za 2011. godinu, Udruţenje je dostavilo Zahtev za pristup informacijama od javnog znaĉaja na adrese više javnih preduzeća i firmi, kako onih koji su u obavezi da zapošljavaju osobe sa invaliditetom, tako i institucijama koje zakonom nisu u obavezi da zapošljavaju osobe sa invaliditetom.Direkcija za razvoj i izgradnju grada Vranja zapošljava jednu osobu sa invaliditetom na 57 ukupno zaposlenih, radi se o osobi sa telesnim invaliditetom koja obavlja poslove naplate, video nadzora i kontrole naplate parkiranja (sedeći posao). Obzirom da je Direkcija korisnik budţeta grada Vranja, nije imala obavezu da plaća penale. Iz Telekoma smo putem telefona obavešteni da oni nemaju nikakvih nadleţnosti kad je u pitanju zapošljavanje osoba sa invaliditetom i da o tome odluke donosi Glavna filijala u Beogradu. Isti odgovor nakon 20 dana dobili smo i od Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Privatna firma „SANĈ“ koja se bavi proizvodnjom obuće odbila je da primi zahtev za pristup informacijama od javnog znaĉaja.Zdravstveni centar Vranje ima 1469 radnika u radnom odnosu na neodreĊeno i 113 na odreĊeno vreme. Od 2008. godine u ovoj ustanovi radi jedna osoba sa invaliditetom i pozanimanju je laboratorijski tehniĉar sa ĉetvrtim stepenom struĉne spreme.

9 Ĉasopis Market br. 54 jul/avgust 2010.10 Podatak o broju radno sposobnih osoba sa invaliditetom dobijen iz baze organizacija osoba sa invaliditetom

1616

Republiĉki fond PIO11 filijala Vranje je bez svojstva pravnog lica i ima 51 zaposlenog radnika na neodreĊeno vreme a Centar za socijalni rad ima 45 zaposlenih. Nijedan zaposleni nije osoba sa invaliditetom. Filijala Vranje svakog meseca obaveštava Direkciju Fonda oeventualnoj promeni u strukturi zaposlenih. Meseĉno dostavljaju IOSI obrasce Poreskoj upravi12 radi daljeg redovnog praćenja izvršenja ove obaveze.Javno komunalno preduzeće ,,Komrad“ ima 212 zaposlenih radnika. U skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom rasporeĊeno je 5 lica sa oštećenjem sluha, telesnim invaliditetom i smanjenim senzornim mogućnostima na poslovima ĉišćenja i administrativno finansijskim poslovima. Penale nisu plaćali jer su redovno slali Poreskoj upravi obrazac IOSI.13

U Gradskoj upravi grada Vranja zaposleno je 248 radnika na neodreĊeno vreme, od toga je jedan zaposleni osoba sa invaliditetom. Lice ima status osobe sa invaliditetom na osnovu rešenja NSZ iz 2011. godine, sa telesnim je invaliditetom i srednjom školskom spremom. Navedeno lice sa invaliditetom rasporeĊeno je na radnom mestu poslovi voĊenja komisije i odbora u Odseku za obrazovanje i predškolsko vaspitanje Sekretarijata za obrazovanje, kulturu, sport, omladinu i informisanje. Od dana poĉetka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju nije zaposlena nijedna osoba. Gradska uprava grada Vranja nije u mogućnosti da ispuni zakonsku obavezu i primi u radni odnos lice sa invaliditetom iz razloga što se na nju primenjuje Zakon o odreĊivanju maksimalnog broja zaposlenih u

11 Republiĉki fond PIO (penzijsko i invalidsko osiguranje)12 Obrazac o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom13 Instrukcija o primeni Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, http://www.ipc.rs/

Individualna iskustva 1 – osoba sa telesnim invaliditetom, muškarac, 28 godina:

Ispitanik ima visoku struĉnu spremu, po zanimanju je diplomirani ekonomista. U pitanju je osoba sa telesnim invaliditetom. Ispitanik je bio ukljuĉen u redovan sistem obrazovanja, srednju ekonomsku školu je završio u Vranju a potom i Visoku poslovnu školu primenjenih strukovnih studija takodje u Vranju, a potom nastavio školovanje na Fakultetu za usluţni biznis u Novom Sadu. Nakon sticanja diplome upisao je master studije na Ekonomskom fakultetu Subotica, na Odeljenju u Novom Sadu. Tokom obrazovanja nije nailazio na fiziĉke ili barijere drugog tipa u pomenutim obrazovnim institucijama. Godine 2006. prijavio se na NSZ ali nije evidentiran kao osoba sa invaliditetom. Posao je traţio obraćajući se poslodavcima na sopstvenu inicijativu, na preporuku prijatelja, i pozivanjem od strane NSZ na razgovore za posao. Nije imao uspeha u traţenju posla, a u predrasude poslodavaca mogao je da se uveri kada mu je jedan od njih rekao „ne kriviš mnogo, a obrazovan si“. Pripravniĉki staţ je poĉeo da obavlja preko konkursa NSZ „Prva šansa“ u JP Novi Dom za grejanje i odrţavanje stambenih prostorija u Vranju (nije bio evidentiran kao osoba sa invaliditetom). Nakon 9 meseci pripravniĉkog staţa (u meĊuvremenu stekao novo zvanje) prebacio se na obavljanje volonterskog pripravniĉkog staţa u JKP Komrad u Vranju. Nakon završetka pripravniĉkog staţa nije zadrţan na radnom mestu. Godine 2009. uraĊena mu je procena radne sposobnosti u NSZ i evidentiran je kao radno sposobna osoba sa invaliditetom. U januaru 2010. godine obratio se naĉelniku Gradske uprave i dobio posao u Gradskoj upravi Vranja na obradi poreskih prijava uz ugovor na 6 meseci. Po isteku ugovora dobio je usmeno obećanje da će biti primljen uz ugovor na neodreĊeno vreme, ali ni 15 meseci nakon toga to se nije desilo, uz obrazloţenje da se ĉeka odobrenje Ministarstva za rad i socijalnu politika jer je na snazi zabrana o zapošljavanju radnika u javnoj upravi.

16






1716






17

lokalnoj administraciji14 koji predviĊa da ukupan maksimalan broj zaposlenih na neodreĊeno vreme u lokalnoj administraciji ne moţe biti veći od 4 na 1000 stanovnika (4 promila) prema poslednjem popisu stanovništva. Gradska uprava se u više navrata obraćala Ministarstvu finansija zahtevom za davanje saglasnosti za povećanje mase sredstava za plate kako bi bili u mogućnosti da zaposle lice sa invaliditetom, meĊutim odgovor nisu dobili. Dopisom Ministarstva finansija od 30.12.2010. godine nije moguće novo zapošljavanje.Mišljenja smo da pri odlasku radnika u penziju na njihovo mesto moţe biti zaposleno lice sa invaliditetom.U matiĉnom preduzeću „Simpo“ Vranje zaposleno je 2934 radnika bez zavisnih preduzeća.15

Na dan 18.10.2011. godine ukupno zaposlenih u „Simpu“ a.d. Vranje je 76. Zastupljene su sve vrste invalidnosti a najviše telesna. Struĉna sprema je osnovna, srednja kao i dopunske kvalifikacije. RasporeĊeni su i rade na radnim mestima shodno njihovim radnim sposobnostima. Od 1 .do 5. u mesecu se dostavlja izveštaj IOSI za prethodni mesec poreskoj upravi. Obzirom da ima dovoljno zaposlenih osoba sa invaliditetom Simpo nije plaćao penale. Pored ovih radnika imamo sedam osoba sa telesnim invaliditetom koji ne poseduju rešenje invalidske komisije odnosno nisu išli na procenu radne sposobnosti.Radio televizija Vranje u stalnom radnom odnosu ima 51 zaposlenog. Nemaju u radnom odnosu nijedno lice sa invaliditetom iz razloga što su poslovi u ovom preduzeću specifiĉni. Većina zaposlenih je angaţovana na novinarskim i poslovima TV snimatelja ili pak na terenu radi odrţavanja emisione opreme na celom Pĉinjskom okrugu.Ograniĉavajući faktor za prijem novih radnika je zakljuĉak Vlade Republike Srbije od 10.12.2010. godine o ograniĉenju prijema novih radnika u Javnim preduzećima. U zgradi novog Doma kulture gde se nalaze poslovne prostorije RTV nema lifta tako da bi „razumno“ prilagoĊavanje radnog mesta za osobe sa invaliditetom bilo veoma teško uraditi. Penale nisu plaćali.Odgovore nismo dobili od Fonda za zdravstveno i socijalno osiguranje, Elektrodistribucije Vranje, Višeg suda, Osnovnog suda, JP Vodovod, ,,Yumko“ Vranje, Nutriko, Alfa plam Vranje i Pošte Vranje. Pretpostavka je da one institucije koje nisu odgovorile na Zahtev zapravo i nemaju osobe sa invaliditetom u radnom odnosu pa iz tog razloga nismo dobili nikakav odgovor ili je razlog što se odredbe zakona ne odnose na te institucije. Situacija na lokalnom nivou u Vranju nije zadovoljavajuća iz perspektive organizacija osoba sa invaliditetom. Promene koje bi mogle da poboljšaju sadašnju sliku zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Vranju bi se mogle odslikati kroz tri kljuĉna pravca delovanja:

Zakonskim putem bi trebalo obavezati poslodavce da više zapošljavaju osobe sa invaliditetom kroz pooštravanje kaznenih mera predviĊenih zakonom;

Sopstvenim primerom institucije bi mogle kroz promociju zapošljavanja osoba sa invaliditetom uticati na podizanje nivoa svesti kod poslodavaca koji su u obavezi da zapošljavaju osobe sa invaliditetom;

Lokalni mediji bi trebalo da imaju jaĉu ulogu o podizanju nivoa svesti o mogućnostima i problemima osoba sa invaliditetom kako bi se na nivou lokalne zajednice otklonile ili ublaţile predrasude koje još uvek postoje.

14 “Sluţbeni glasnik Republike Srbije”, br. 104/0915 Gde matiĉno preduzeće ima svoj kapital, ona su posebna pravna lica – formulacija uzeta iz Zakona o privrednim društvima16






18

18

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u gradu Vranju zaposlene su 94 osobe sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju grada Vranja

Kategorija Ukupan broj nezaposlenih lica Ţene

Ratni vojni invalidi 35 0

Mirnodopski vojni invalidi 2 0

Civilni invalidi rata 0 0

Invalidi rada II kategorije 5 2

Invalidi rada III kategorije 25 7

Kategorisana omladina:

- slepa lica 1 0- slabovida lica 0 0- gluva lica 4 1- nagluva lica 0 0- lako mentalno ometena lica 34 11- višestruko ometena lica 1 1- telesna invalidna lica 14 4

Ostali kategorisani invalidi:


Lica sa procenjenom radnom sposobnošću:

- prvi stepen oštećenja (zapošljavanje pod opštim uslovima) 44 25- drugi stepen oštećenja (zapošljavanje pod posebnim uslovima) 3 0- treći stepen oštećenja (radni centar) 1 0

UKUPNO 228 66

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju grada Vranja

KategorijaUkupan broj nezaposlenih

licaŽene







- slepa lica 1 0

- slabovida lica 0 0

- gluva lica 4 1

- nagluva lica 0 0

- lako mentalno ometena lica 34 11

- višestruko ometena lica 1 1

- telesna invalidna lica 14 4


- slepa lica 1 0


- gluva lica 3 2

- nagluva lica 0 0





- prvi stepen oštećenja (zapošljavanje pod opštim uslovima) 44 25

- drugi stepen oštećenja (zapošljavanje pod posebnim uslovima) 3 0

- treći stepen oštećenja (radni centar) 1 0

UKUPNO 228 66

19

19

Starosna strukturaU pogledu starosne strukture, statistika je voĊena podelom na deset grupa, u rasponu od 15 do 65 godina odnosno od sticanja radne sposobnosti zakljuĉno sa godinama kada evidencija nezaposlenih prestaje po sili zakona.

Starosna struktura Ţene Muškarci Ukupno15-19 godina 3 3 620-24 godina 11 19 3025-29 godina 7 21 2830-34 godina 13 27 4035-39 godina 6 36 4240-44 godina 11 20 3145-49 godina 6 11 1750-54 godina 7 11 1855-59 godina 2 12 1460-64 godina 0 2 2

Kvalifikaciona struktura

Grafikon 1: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u gradu Vranju“

Kvalifikaciona struktura Ţene Muškarci Ukupno

I sss 12 47 59II sss 20 29 49III sss 14 68 82IV sss 17 10 27V sss 0 0 0VI sss 3 4 7VII sss 0 4 4

19




Grafikon 1: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u gradu Vranju“



Starosna struktura Žene Muškarci Ukupno15-19 godina 3 3 620-24 godina 11 19 3025-29 godina 7 21 2830-34 godina 13 27 4035-39 godina 6 36 4240-44 godina 11 20 3145-49 godina 6 11 1750-54 godina 7 11 1855-59 godina 2 12 1460-64 godina 0 2 2

Kvalifikaciona struktura Žene Muškarci Ukupno


20

20

Monitoring zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou grad Uţice

Udruženje Distrofičara Zlatiborskog okruga Užice

Premа poslednjem popisu u grаdu Uţicu imа oko 80000 stаnovnikа. Premа nezvаniĉnim podаcimа od tog brojа 8-10% stаnovništvа su osobe sа invаliditetom (osobe sа pаrаplegijom, osobe obolele od distrofije, cerebrаlne i deĉje pаrаlize, osobe sа intelektuаlnim invаliditetom, osobe višestruko ometene u rаzvoju, osobe saoštećenjem vida, osobe sa oštećenjem sluha, invаlidi rаdа, civilni -rаtni vojni invаlidi i osobe sa amputiranim delom/delovima tela.Nemа preciznih i pouzdаnih podаtаkа o osobаmа sа invаliditetom, nаroĉito o njihovom socijalnom statusu, vrstаmа i nivou invaliditeta

nа nivou grаdа Uţicа. Jedini vаlidni podаci o osobаmа sа invаliditetom nаlаze se u bаzama podаtаkа orgаnizаcijа osoba sa invaliditetom u kojima je evidentirаno ĉlаnstvo i u Centru za socijalni rad koji ima podatke o broju korisnika tuĊe nege i pomoći.Kako bi smo dobili preciznije informacije o trenutnom stanju kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa invaliditetom u gradu Uţicu, prikupili smo podatke za period maj 2010. – septembar 2011. god. od: organizacija osoba sa invaliditetom u gradu Uţicu (Udruţenje distrofiĉara Zlatiborskog okruga, Udruţenje invalida cerebralne i deĉje paralize Uţice, MeĊuopštinska organizacija slepih Uţice, Udruţenje multiple skleroze Zlatiborskog okruga, Uţiĉko udruţenje za pomoć osobama sa autizmom, Udruţenje MNRO „AnĊeli“ Uţice), Centra za socijalni rad Uţice, javnih preduzeća (JKP “Vodovod“, JKP „Bioktoš“, JKP „Toplota“, JP„Stan“, JKP „Niskogradnja“, Regionalna sanitarna deponija „Duboko“), Nacionalne sluţbe za zapošljavanje - filijala Uţice i Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Budućnost“ Sevojno. Traţene podatke nismo uspeli da dobijemo od javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju“ Uţice.Iz podataka do kojih smo došli jasno se vidi da javna preduzeća u gradu Uţicu nisu zapošljavala osobe sa invaliditetom sa evidencije Nacionalne sluţbe za zapošljavanje već su svoju zakonsku obavezu ispunili procenom radne sposobnosti već zaposlenih ljudi u svom preduzeću, sklapanjem ugovora o saradnji sa Preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i plaćanjem penala.Poslovi na kojima su angaţovane osobe sa invaliditetom u javnim preduzećima su: NK poslovi, knjigovodstveni poslovi, na mestima portira, magacionera, referenta tehniĉke pripreme odrţavanja, ĉistaĉa ulica, poslovi na odrţavanju zelenih površina, ĉuvarski poslovi.U podacima dobijenim od Nacionalne sluţbe za zapošljavanje filijala Uţice primećen je pomak u zapošljavanju osoba sa invaliditetom koje su zaposlene, angaţovane preko javnih radova i programa struĉne prakse. TakoĊe, od poĉetka rada Komisije za procenu radne sposobnosti predat je veliki broj zahteva, a trenutno mali broj ljudi ĉeka poziv za izlazak na istu što ukazuje na aţurnost komisije. Problemi sa kojima se suoĉavaju osobe sa invaliditetom prilikom zapošljavanja u gradu Uţicu isti su kao i u celoj zemlji. Nizak stepen obrazovanja, predrasude od strane

21

20

Monitoring zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou grad Uţice

Udruženje Distrofičara Zlatiborskog okruga Užice

Premа poslednjem popisu u grаdu Uţicu imа oko 80000 stаnovnikа. Premа nezvаniĉnim podаcimа od tog brojа 8-10% stаnovništvа su osobe sа invаliditetom (osobe sа pаrаplegijom, osobe obolele od distrofije, cerebrаlne i deĉje pаrаlize, osobe sа intelektuаlnim invаliditetom, osobe višestruko ometene u rаzvoju, osobe saoštećenjem vida, osobe sa oštećenjem sluha, invаlidi rаdа, civilni -rаtni vojni invаlidi i osobe sa amputiranim delom/delovima tela.Nemа preciznih i pouzdаnih podаtаkа o osobаmа sа invаliditetom, nаroĉito o njihovom socijalnom statusu, vrstаmа i nivou invaliditeta

nа nivou grаdа Uţicа. Jedini vаlidni podаci o osobаmа sа invаliditetom nаlаze se u bаzama podаtаkа orgаnizаcijа osoba sa invaliditetom u kojima je evidentirаno ĉlаnstvo i u Centru za socijalni rad koji ima podatke o broju korisnika tuĊe nege i pomoći.Kako bi smo dobili preciznije informacije o trenutnom stanju kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa invaliditetom u gradu Uţicu, prikupili smo podatke za period maj 2010. – septembar 2011. god. od: organizacija osoba sa invaliditetom u gradu Uţicu (Udruţenje distrofiĉara Zlatiborskog okruga, Udruţenje invalida cerebralne i deĉje paralize Uţice, MeĊuopštinska organizacija slepih Uţice, Udruţenje multiple skleroze Zlatiborskog okruga, Uţiĉko udruţenje za pomoć osobama sa autizmom, Udruţenje MNRO „AnĊeli“ Uţice), Centra za socijalni rad Uţice, javnih preduzeća (JKP “Vodovod“, JKP „Bioktoš“, JKP „Toplota“, JP„Stan“, JKP „Niskogradnja“, Regionalna sanitarna deponija „Duboko“), Nacionalne sluţbe za zapošljavanje - filijala Uţice i Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Budućnost“ Sevojno. Traţene podatke nismo uspeli da dobijemo od javnog preduzeća „Direkcija za izgradnju“ Uţice.Iz podataka do kojih smo došli jasno se vidi da javna preduzeća u gradu Uţicu nisu zapošljavala osobe sa invaliditetom sa evidencije Nacionalne sluţbe za zapošljavanje već su svoju zakonsku obavezu ispunili procenom radne sposobnosti već zaposlenih ljudi u svom preduzeću, sklapanjem ugovora o saradnji sa Preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i plaćanjem penala.Poslovi na kojima su angaţovane osobe sa invaliditetom u javnim preduzećima su: NK poslovi, knjigovodstveni poslovi, na mestima portira, magacionera, referenta tehniĉke pripreme odrţavanja, ĉistaĉa ulica, poslovi na odrţavanju zelenih površina, ĉuvarski poslovi.U podacima dobijenim od Nacionalne sluţbe za zapošljavanje filijala Uţice primećen je pomak u zapošljavanju osoba sa invaliditetom koje su zaposlene, angaţovane preko javnih radova i programa struĉne prakse. TakoĊe, od poĉetka rada Komisije za procenu radne sposobnosti predat je veliki broj zahteva, a trenutno mali broj ljudi ĉeka poziv za izlazak na istu što ukazuje na aţurnost komisije. Problemi sa kojima se suoĉavaju osobe sa invaliditetom prilikom zapošljavanja u gradu Uţicu isti su kao i u celoj zemlji. Nizak stepen obrazovanja, predrasude od strane

21

poslodavaca, neprilagoĊena radna mesta, nemotivisanost osoba sa invaliditetom za pronalaţenje posla i sticanje novih veština u skladu sa njihovim preostalim mogućnostima.

Na osnovu ovih pokazatelja naše preporuke za rešavanje problema su:- Predlozi da javna preduzeća preduzmu aktivnosti na sistematizaciji i lociranju radnih

mesta za osobe sa invaliditetom gde prioritet treba dati osobama sa oteţanim kretanjem i osobama kojima je umanjena radna sposobnost zbog intelektualnog invaliditeta;

- Da lokalna samouprava kao podršku zapošljavanju osoba sa invaliditetom donese odluku za stimulativnim merama za poslodavce u vidu oslobaĊanja odreĊenih taksi, naknada i komunalnih troškova za poslodavce koji zaposle osobe sa invaliditetom;

- Još jedan oblik podrške koju moţe da pruţi lokalna samouprava u saradnji sa obrazovnim institucijama je finansiranje programa za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju osoba sa invaliditetom za deficitarna zanimanja shodno preostalim mogućnostima osoba sa invaliditetom. U okviru tih programa poseban akcenat treba dati osposobljavanju osoba sa invaliditetom za potrebe poznatog poslodavca.

- UnapreĊenje saradnja medija i organizacija osoba sa invaliditetom kako bi zajedno uticali na javna preduzeća, privrednike, institucije da zaposle osobe sa invaliditetom. Primeri dobre prakse za to je prilog Regionalne televizije „Lav“ i tekstovi u novinama „Blic“, „Kurir“, „Glas javnosti“ u kom su predstavljeni rezultati ovog istraţivanja.

Sve prikupljene podatke koje smo dobili ovim istraţivanjem predstavili smo u tabelama.

Broj osoba sa invaliditetom u gradu UţicuCentar za socijalni rad Uţice:

- 609 korisnika nadoknade za tuđu negu i pomoć

- od tog broja 259 korisnika od 18 do 65 god.

Organizacije osoba sa invaliditetom:- 308 osoba sa invaliditetom (ĉlanova)- od tog broja 164 osobe od 18 do 65 god.- 88 osoba nezaposleno

Javnapreduzeća

JKPVodovod

JKPBioktoš

JKPToplota

JPStan

JKPNiskogradnja

Reg. dep. Duboko

Ukupan broj zaposlenih 195 250 86 60 137 38Broj zaposlenih OSI 4 6 1 2 4 0Broj zaposlenih OSI od maja 2010. do sep. 2011.

Sa evidencije NSZ 0 0 0 0 0 0

Procenom rad. sposobn. 4 1 1 2 4 0

Naĉin ispunjavanja zakonske obaveze

Zapošljavanje OSI*

Zapošljavanje OSI*

Zapošljavanje OSI i

sklapanjem ugovora*

Zapošljavanje OSI*

Zapošljavanje OSI*

Plaćanje penala

Vrste invalidnosti i broj osoba Fiziĉka: 4 Fiziĉka: 6 Fiziĉka: 1 Fiziĉka: 2 Fiziĉka: 4 0

Broj angaţovanih OSI na Javnim radovima 0 5 0 0 0 0

*- Osobe koje su bile u radnom odnosu u tom preduzeću i procenom radne sposobnosti dobile status osobe sa invaliditetom

21

poslodavaca, neprilagoĊena radna mesta, nemotivisanost osoba sa invaliditetom za pronalaţenje posla i sticanje novih veština u skladu sa njihovim preostalim mogućnostima.

Na osnovu ovih pokazatelja naše preporuke za rešavanje problema su:- Predlozi da javna preduzeća preduzmu aktivnosti na sistematizaciji i lociranju radnih

mesta za osobe sa invaliditetom gde prioritet treba dati osobama sa oteţanim kretanjem i osobama kojima je umanjena radna sposobnost zbog intelektualnog invaliditeta;

- Da lokalna samouprava kao podršku zapošljavanju osoba sa invaliditetom donese odluku za stimulativnim merama za poslodavce u vidu oslobaĊanja odreĊenih taksi, naknada i komunalnih troškova za poslodavce koji zaposle osobe sa invaliditetom;

- Još jedan oblik podrške koju moţe da pruţi lokalna samouprava u saradnji sa obrazovnim institucijama je finansiranje programa za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju osoba sa invaliditetom za deficitarna zanimanja shodno preostalim mogućnostima osoba sa invaliditetom. U okviru tih programa poseban akcenat treba dati osposobljavanju osoba sa invaliditetom za potrebe poznatog poslodavca.

- UnapreĊenje saradnja medija i organizacija osoba sa invaliditetom kako bi zajedno uticali na javna preduzeća, privrednike, institucije da zaposle osobe sa invaliditetom. Primeri dobre prakse za to je prilog Regionalne televizije „Lav“ i tekstovi u novinama „Blic“, „Kurir“, „Glas javnosti“ u kom su predstavljeni rezultati ovog istraţivanja.

Sve prikupljene podatke koje smo dobili ovim istraţivanjem predstavili smo u tabelama.

Broj osoba sa invaliditetom u gradu UţicuCentar za socijalni rad Uţice:

- 609 korisnika nadoknade za tuđu negu i pomoć

- od tog broja 259 korisnika od 18 do 65 god.

Organizacije osoba sa invaliditetom:- 308 osoba sa invaliditetom (ĉlanova)- od tog broja 164 osobe od 18 do 65 god.- 88 osoba nezaposleno

Javnapreduzeća

JKPVodovod

JKPBioktoš

JKPToplota

JPStan

JKPNiskogradnja

Reg. dep. Duboko




Naĉin ispunjavanja zakonske obaveze

Zapošljavanje OSI*

Zapošljavanje OSI*

Zapošljavanje OSI i

sklapanjem ugovora*

Zapošljavanje OSI*

Zapošljavanje OSI*

Plaćanje penala

Vrste invalidnosti i broj osoba Fiziĉka: 4 Fiziĉka: 6 Fiziĉka: 1 Fiziĉka: 2 Fiziĉka: 4 0

Broj angaţovanih OSI na Javnim radovima 0 5 0 0 0 0

*- Osobe koje su bile u radnom odnosu u tom preduzeću i procenom radne sposobnosti dobile status osobe sa invaliditetom

Javnapreduzeća

JKPVodovod

JKPBioktoš

JKPToplota

JPStan

JKPNiskogradnja

Reg. dep. Duboko




Način ispunjavanja zakonske obaveze

Zapošljavanje OSI*

Zapošljavanje OSI*

Zapošljavanje OSI i sklapanjem

ugovora*

Zapošljavanje OSI*

Zapošljavanje OSI* Plaćanje penala

Vrste invalidnosti i broj osoba Fizička: 4 Fizička: 6 Fizička: 1 Fizička: 2 Fizička: 4 0

Broj angažovanih OSI naJavnim radovima 0 5 0 0 0 0

Broj osoba sa invaliditetom u gradu Užicu

Centar za socijalni rad Užice:- 609 korisnika nadoknade za tuđu negu

i pomoć- od tog broja 259 korisnika od 18 do 65

god.

Organizacije osoba sa invaliditetom:- 308 osoba sa invaliditetom (članova)- od tog broja 164 osobe od 18 do 65 god.- 88 osoba nezaposleno

22

Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sainvaliditetom „Budućnost“ Sevojno

Rad preduzeća sprovodi se u okviru sledećih delatnosti: šivenje zaštitne odeće, izrada betonskih blokova, sečenje savijanje i oblikovanje limova. Preduzeće zapošljava osobe sa invaliditetom preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Koristilo je sredstva Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja RS za dodelu sredstava preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom za pokrivanje operativnih troškova poslovanja i nabavku repromaterijala. U toku je izrada programa za opremanje kabineta za profesionalnu rehabilitaciju OSI.

Ukupan broj zaposlenih Ukupan broj zaposlenih OSI

Ukupan broj zaposlenih OSI od maja 2010. god. Vrsta invalidnosti i broj

58 36 3 fizička: 2; senzorna: 8;intelektualna: 26

Nacionalna služba za zapošljavanje filijala UžiceNa evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje filijale Užice na teritoriji grada Užica

trenutno ima 102 osobe sa invaliditetom

Kategorija I II III RVI NVI Invalidi rada

Kategorisane OSI

Broj 29 9 2 18 3 37 7- U 2010.god. zaposleno je 3 osobe sa invaliditetom- U 2011.god. zaposleno je 11 osoba sa invaliditetom- Preko programa stručne prakse angažovane su 4 osobe sa invaliditetom

U okviru Javnih radova za osobe sa invaliditetom angažovano je 34 osobe na sledećim poslovima:

- U Istorijskom arhivu na poslovima sređivanja istorijske građe zaposleno je u periodu od 6 meseci 10 lica i to 8 OSI sa srednjom stručnom spremom i 2 osobe bez zanimanja.

- U Ženskom centru na poslovima prikupljanja i reciklaže tekstila angažovane su 4 OSI na period od 6 meseci.

- U Pokretu za omladinski razvoj na administrativnim poslovima u periodu od 6 meseci angažovana je jedna osoba.

- U Narodnoj biblioteci u akciji „Kultura za sve“ u periodu od 6 meseci angažovane su 4 osobe sa invaliditetom sa srenjom stručnom spremom.

- U Bioktošu na poslovima održavanja zelenih površina zaposleno je 5 OSI bez zanimanja u periodu od 6 meseci.

- U OŠ “Nada Matić” u periodu od 3 meseca angažovano je 8 lica sa srednjom stručnom spremom na poslovima pronalaženja i animiranja lica koja nisu završila osnovnu školu.

Procena radne sposobnostiU periodu od maja 2010. do 17.10.2011. predat je 201 zahtev. Od toga je zahtev podnelo 90 iz radnog odnosa, a 111 nezaposlenih osoba. Izlazak na komisiju čeka 35 osoba.

Od ukupnog broja osoba koje su prošle procenu kategorisane su:

Kategorija 0 I II III

Broj 12 122 25 7

23

23

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u gradu Uţicu je zaposleno 88 osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju grada Uţica













UKUPNO 223 62

24

0 10 20 30 40 50 60 70 80

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene

24

Starosna struktura U pogledu starosne strukture, statistika je voĊena podelom na deset grupa, u rasponu od 15 do 65 godina odnosno od sticanja radne sposobnosti zakljuĉno sa godinama kada evidencija nezaposlenih prestaje po sili zakona.

Starosna struktura Ţene Muškarci Ukupno 15-19 godina 1 0 1 20-24 godina 6 8 14 25-29 godina 6 11 17 30-34 godina 5 21 26 35-39 godina 6 26 32 40-44 godina 10 23 33 45-49 godina 11 20 31 50-54 godina 10 23 33 55-59 godina 8 20 28 60-64 godina 0 8 8


II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Grafikon 2: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u gradu Užicu“


I sss 9 39 48 II sss 13 24 37 III sss 11 62 73 IV sss 24 23 47 V sss 1 6 7 VI sss 1 4 5 VII sss 3 3 6

Starosna struktura Žene Muškarci Ukupno

15-19 godina 1 0 1

20-24 godina 6 8 14

25-29 godina 6 11 17

30-34 godina 5 21 26

35-39 godina 6 26 32

40-44 godina 10 23 33

45-49 godina 11 20 31

50-54 godina 10 23 33

55-59 godina 8 20 28

60-64 godina 0 8 8


I sss 9 39 48

II sss 13 24 37

III sss 11 62 73

IV sss 24 23 47

V sss 1 6 7

VI sss 1 4 5

VII sss 3 3 624




II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss





2525

Monitoring zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivougrad Smederevo

Udruženje za pomoć MNRO i Udruženje paraplegičara Smederevo

U grаdu Smederevu postoji 15 orgаnizаcijа osobа sа invаliditetom(OOSI), od kojih 10 okupljа ĉlаnstvo po osnovu vrste (kаtegorije)invаlidnosti, а 5 po odreĊenom pitаnju. Premа evidenciji orgаnizаcijа koje okupljаju ĉlаnstvo nа osnovu vrste invаlidnosti, jer drugа nepostoji, imа 3008 osobа sа invаliditetom (OSI) , а smаtrа se dа 30% nije uĉlаnjeno ni u jednu od orgаnizаcijа pа je gotovo sigurnа procenа dа nа teritoriji Grаdа Smederevа imа oko 4000 osobа sа invаliditetom.Prema mišljenju Nacionalne sluţbe za zapošljavanje jedan od glavnih

razloga što osobe sа invаliditetom teţe dolаze do poslа je njihova nepovoljnа kvаlifikаcionаstruktura. Premа podаcimа NSZ Srbije od oko 22000 prijаvljenih nezаposlenih osobа sа invаliditetom njih 7844, ili 35 odsto, imа sаmo osnovno obrаzovаnje, 7241 imа diplomusrednje škole, 3403 je zаvršilo višu školu, а svegа jedаn odsto, odnosno 236, imа fаkultetskudiplomu.Nа spisku Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje Srbije je 10137 invаlidа rаdа, 4740 mlаdih kojiimаju odreĊeni stepen invаlidnosti, а vojnih invаlidа imа 4282. U toj sluţbi nаvode dа je u2009. godini u аktivne mere zаpošljаvаnjа bilo ukljuĉeno 10198 osobа sа invаliditetom.Tokom 2009. i 2010. godine bez posredovanja Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i lokаlnesаmouprаve, odnosno nа osnovu zаdovoljenjа kriterijumа nаznаĉenih u konkursu zаposlenesu tri osobe sа invаliditetom, jednа nа rаdnom mestu dipl.prаvnikа u Centru zа socijаlni rаdSmederevo, drugа u Jаvnom stаmbenom preduzeću nа rаdnom mestu pomoćnikа mаjstorа zа izvoĊenje rаdovа nа toplifikаciji i grejаnju. Osobа zаposlenа u Jаvnom stаmbenom preduzećumoţe se uzeti kаo primer dobre prаkse, jer je prepoznаt rаd i аngаţovаnje osobe sа invаliditetom poslodаvаc je tokom ove godine uputio rаdnikа nа doškolovаvаnje. Trećа osobа sа invаliditetom zаposlenje je pronаšlа u PP Industriji „Ishrаnа” nа rаdnom mestupomoćnikа pekаrа16. Jаvno komunаlno preduzeće „Komunаlаc” je tаkoĊe pre primeneZаkonа o zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetom zаpošljаvаlo osobe sa invaliditetom, аli su touglаvnom bili pripаdnici romske nаcionаlnosti zаposleni nа rаdnim mestimа ĉistаĉа ulicа, higijeniĉаrа i rаdnikа nа odrţаvаnju grobljа i rаdnikа nа rаzvrstаvаnju sirovinа. MeĊutim,premа podаcimа dobijenim putem pristupа informаcijаmа od jаvnog znаĉаjа uoĉаvа se dа imа i osobа sа invаliditetom koje obаvljаju poslove referentа i poslovoĊа.17

Premа evidenciji i podаcimа kojimа rаspolаţe Nacionalna sluţba za zapošljavanje odsekSmederevo u periodu od stupаnjа nа snаgu odredbi ĉl. 24 i 29 18 pomenutog zаkonа poslodаvci („Agrаr-komerc“, „Metаloprom“, „Zmаj“, „Fruvitа“, „MBS-Smederevo“,

16 Trаţeni podаci dobijeni su od relevаntnih predstаvnikа jаvnih preduzećа, Centrа zа socijаlni rаd i privаtnog preduzećа17 Izvor: relevаntni predstаvnici JKP „Komunаlаc”18 Pomenuti ĉlanovi govore o obavezi zapošljavanja osoba sa invaliditetom odnosno plaćanja „penala“ ukoliko zakonski nije ispunjena obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom. 25

Monitoring zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivougrad Smederevo

Udruženje za pomoć MNRO i Udruženje paraplegičara Smederevo

U grаdu Smederevu postoji 15 orgаnizаcijа osobа sа invаliditetom(OOSI), od kojih 10 okupljа ĉlаnstvo po osnovu vrste (kаtegorije)invаlidnosti, а 5 po odreĊenom pitаnju. Premа evidenciji orgаnizаcijа koje okupljаju ĉlаnstvo nа osnovu vrste invаlidnosti, jer drugа nepostoji, imа 3008 osobа sа invаliditetom (OSI) , а smаtrа se dа 30% nije uĉlаnjeno ni u jednu od orgаnizаcijа pа je gotovo sigurnа procenа dа nа teritoriji Grаdа Smederevа imа oko 4000 osobа sа invаliditetom.Prema mišljenju Nacionalne sluţbe za zapošljavanje jedan od glavnih

razloga što osobe sа invаliditetom teţe dolаze do poslа je njihova nepovoljnа kvаlifikаcionаstruktura. Premа podаcimа NSZ Srbije od oko 22000 prijаvljenih nezаposlenih osobа sа invаliditetom njih 7844, ili 35 odsto, imа sаmo osnovno obrаzovаnje, 7241 imа diplomusrednje škole, 3403 je zаvršilo višu školu, а svegа jedаn odsto, odnosno 236, imа fаkultetskudiplomu.Nа spisku Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje Srbije je 10137 invаlidа rаdа, 4740 mlаdih kojiimаju odreĊeni stepen invаlidnosti, а vojnih invаlidа imа 4282. U toj sluţbi nаvode dа je u2009. godini u аktivne mere zаpošljаvаnjа bilo ukljuĉeno 10198 osobа sа invаliditetom.Tokom 2009. i 2010. godine bez posredovanja Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i lokаlnesаmouprаve, odnosno nа osnovu zаdovoljenjа kriterijumа nаznаĉenih u konkursu zаposlenesu tri osobe sа invаliditetom, jednа nа rаdnom mestu dipl.prаvnikа u Centru zа socijаlni rаdSmederevo, drugа u Jаvnom stаmbenom preduzeću nа rаdnom mestu pomoćnikа mаjstorа zа izvoĊenje rаdovа nа toplifikаciji i grejаnju. Osobа zаposlenа u Jаvnom stаmbenom preduzećumoţe se uzeti kаo primer dobre prаkse, jer je prepoznаt rаd i аngаţovаnje osobe sа invаliditetom poslodаvаc je tokom ove godine uputio rаdnikа nа doškolovаvаnje. Trećа osobа sа invаliditetom zаposlenje je pronаšlа u PP Industriji „Ishrаnа” nа rаdnom mestupomoćnikа pekаrа16. Jаvno komunаlno preduzeće „Komunаlаc” je tаkoĊe pre primeneZаkonа o zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetom zаpošljаvаlo osobe sa invaliditetom, аli su touglаvnom bili pripаdnici romske nаcionаlnosti zаposleni nа rаdnim mestimа ĉistаĉа ulicа, higijeniĉаrа i rаdnikа nа odrţаvаnju grobljа i rаdnikа nа rаzvrstаvаnju sirovinа. MeĊutim,premа podаcimа dobijenim putem pristupа informаcijаmа od jаvnog znаĉаjа uoĉаvа se dа imа i osobа sа invаliditetom koje obаvljаju poslove referentа i poslovoĊа.17

Premа evidenciji i podаcimа kojimа rаspolаţe Nacionalna sluţba za zapošljavanje odsekSmederevo u periodu od stupаnjа nа snаgu odredbi ĉl. 24 i 29 18 pomenutog zаkonа poslodаvci („Agrаr-komerc“, „Metаloprom“, „Zmаj“, „Fruvitа“, „MBS-Smederevo“,

16 Trаţeni podаci dobijeni su od relevаntnih predstаvnikа jаvnih preduzećа, Centrа zа socijаlni rаd i privаtnog preduzećа17 Izvor: relevаntni predstаvnici JKP „Komunаlаc”18 Pomenuti ĉlanovi govore o obavezi zapošljavanja osoba sa invaliditetom odnosno plaćanja „penala“ ukoliko zakonski nije ispunjena obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

24




II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss




24




II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss




2626

„Mitrаšinović“, JP PTT sаobrаćаjа „Srbijа“, „Ţelvoz“, „Ţelvoz zаštitnа rаdionicа“,„Megаpromet“, „Mercаtor“, „Minel-enim“, „Euro M izgrаdnjа“, „Dunаv“) su u 2010. godiniuglаvnom koristili unutrаšnje rezerve, što je podrаzumevаlo upućivаnje zаposlenih licа sа zdrаvstvenim problemimа ili fаktorom oteţаnog zаpošljаvаnjа zа koja nije rаĊenа kаtegorizаcijа (nаjĉešće sluh ili uroĊene аnomаlije ekstremitetа) nа procenu rаdnesposobnosti rаdi utvrĊivаnjа stаtusа osobe sа invаliditetom, ĉime su izvršаvаli zаkonskuobаvezu zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom srаzmerno broju zаposlenih i oslobаĊаli seobаveze plаćаnjа penаlа.U 2011. god. poslodаvci su se intezivnije obrаćаli Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje zа korišćenje usluge posredovаnjа u zаdovoljenju kаdrovskih potrebа zа osobe sа invаliditetom.Od ukupno 24 zаposlene osobe sа invаliditetom sа evidencije Nacionalne sluţbe zazapošljavanje, odsek Smederevo u tekućoj godini uz posredovanje Nacionalne sluţbe zazapošljavanje zаposlilo se 19 osobа. Od tog broja 10 osoba se zaposlilo direktnimposredovаnjem po iskаzаnoj kаdrovskoj potrebi poslodаvcа („Metech“, „Grаpps“, „Zmаj“, „Du integrаl“, Metаling“), 5 posredovаnjem i ukljuĉivаnjem u jаvne rаdove zа osobe sа invаliditetom i 1 u redovne jаvne rаdove, а 3 osobe uz korišćenje merа аktivne politikezаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom (1 uz korišćenje subvencije poslodаvcimа zа otvаrаnjenovih rаdnih mestа zа osobe sа invаliditetom i 2 korišćenjem sredstаvа Nacionalne sluţbe zazapošljavanje zа sаmozаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom). Zаpošljаvаnje je nа odreĊenorаdno vreme, osim kod poslodаvаcа koji koriste mere аktivne politike zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom, uglаvnom subvencije poslodаvcimа zа otvаrаnje novih rаdnih mestа ioslobаĊаnje poslodаvаcа od plаćаnjа doprinosа po ĉl. 45b. Trebа nаpomenuti dа su Jаvnirаdovi zаpoĉeli zаhvаljujući sredstvimа koje su poslodаvci uplаtili jer nisu nа vreme zаposliliosobe sа invаliditetom (kаzneni penаli). Premа podаcimа kojimа rаspolаţe GSSHO (Grаdskisаvez socijаlno humаnitаrnih orgаnizаcijа) do sаdа je premа novom Zаkonu o zаpošljаvanjunа teritoriji grаdа Smederevа zаposleno 5 osobа sа invаliditetom, od ĉegа je jednа osobа oštećenog sluhа, 1 osobа sа intelektuаlnim invаliditetom i 3 sа lаkšim oblicimа invаliditetа (deformаcijа šаke). Od julа mesecа, zаposlene su još 4 osobe u okviru jаvnih rаdovа kojeorgаnizаcije osobа sа invаliditetom sprovode sа Nаcionаlnom sluţbom zа zаpošljаvаnje, аlije ovаj vid zаpošljаvаnjа nа odreĊeno vreme u trаjаnju od 6 meseci. Do sаdа nisu sprovedenenikаkve prekvаlifikаcije i dokvаlifikаcije osobа sа invаliditetom.Nа Sаjmu zаpošljаvаnjа koji je odrţаn 05.10.2011. godine kаdrovsku potrebu nаmenski zа osobe sа invаliditetom iskаzаlа su 3 poslodаvcа („Dis“, „Jugotex“, „Inter – mehаnikа“) sа iskаzаnim potrebаmа zа 3 osobe sа invаliditetom, ĉije se zаpošljаvаnje oĉekuje do krаjа 2011. godine.Nаdаmo se dа će u nаrednom periodu ţeljа poslodаvаcа zа zаpošljаvаnjem osobа sа invаliditetom biti izrаţenijа i dа će biti spremni dа uloţe i odreĊenа sredstvа u аdаptаcijuprostorа kаko bi stvorili uslove pogodne zа rаd osobа sа telesnim invаliditetom. Nаrаvno, usvemu tome Grаdskа uprаvа bi trebаlo dа pokаţe rаzumevаnje i dа nа sopstvenom primerupruţi jednаke mogućnosti svimа i dа zаposli odreĊeni broj osobа sа invаliditetom. Nа nаmа kаo predstаvnicimа orgаnizаcijа osobа sа invаliditetom je dа i dаlje rаdimo nа podizаnjusvesti svih nаših sugrаĊаnа kаko bi postаli senzibilisаni i shvаtili dа rаdno sposobne osobe sа invаliditetom ne trаţe milostinju i sаţаljenje, već šаnsu dа pokаţu dа mogu i ţele dа rаde izаrаde zа svoju egzistenciju.

2726

„Mitrаšinović“, JP PTT sаobrаćаjа „Srbijа“, „Ţelvoz“, „Ţelvoz zаštitnа rаdionicа“,„Megаpromet“, „Mercаtor“, „Minel-enim“, „Euro M izgrаdnjа“, „Dunаv“) su u 2010. godiniuglаvnom koristili unutrаšnje rezerve, što je podrаzumevаlo upućivаnje zаposlenih licа sа zdrаvstvenim problemimа ili fаktorom oteţаnog zаpošljаvаnjа zа koja nije rаĊenа kаtegorizаcijа (nаjĉešće sluh ili uroĊene аnomаlije ekstremitetа) nа procenu rаdnesposobnosti rаdi utvrĊivаnjа stаtusа osobe sа invаliditetom, ĉime su izvršаvаli zаkonskuobаvezu zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom srаzmerno broju zаposlenih i oslobаĊаli seobаveze plаćаnjа penаlа.U 2011. god. poslodаvci su se intezivnije obrаćаli Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje zа korišćenje usluge posredovаnjа u zаdovoljenju kаdrovskih potrebа zа osobe sа invаliditetom.Od ukupno 24 zаposlene osobe sа invаliditetom sа evidencije Nacionalne sluţbe zazapošljavanje, odsek Smederevo u tekućoj godini uz posredovanje Nacionalne sluţbe zazapošljavanje zаposlilo se 19 osobа. Od tog broja 10 osoba se zaposlilo direktnimposredovаnjem po iskаzаnoj kаdrovskoj potrebi poslodаvcа („Metech“, „Grаpps“, „Zmаj“, „Du integrаl“, Metаling“), 5 posredovаnjem i ukljuĉivаnjem u jаvne rаdove zа osobe sа invаliditetom i 1 u redovne jаvne rаdove, а 3 osobe uz korišćenje merа аktivne politikezаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom (1 uz korišćenje subvencije poslodаvcimа zа otvаrаnjenovih rаdnih mestа zа osobe sа invаliditetom i 2 korišćenjem sredstаvа Nacionalne sluţbe zazapošljavanje zа sаmozаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom). Zаpošljаvаnje je nа odreĊenorаdno vreme, osim kod poslodаvаcа koji koriste mere аktivne politike zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom, uglаvnom subvencije poslodаvcimа zа otvаrаnje novih rаdnih mestа ioslobаĊаnje poslodаvаcа od plаćаnjа doprinosа po ĉl. 45b. Trebа nаpomenuti dа su Jаvnirаdovi zаpoĉeli zаhvаljujući sredstvimа koje su poslodаvci uplаtili jer nisu nа vreme zаposliliosobe sа invаliditetom (kаzneni penаli). Premа podаcimа kojimа rаspolаţe GSSHO (Grаdskisаvez socijаlno humаnitаrnih orgаnizаcijа) do sаdа je premа novom Zаkonu o zаpošljаvanjunа teritoriji grаdа Smederevа zаposleno 5 osobа sа invаliditetom, od ĉegа je jednа osobа oštećenog sluhа, 1 osobа sа intelektuаlnim invаliditetom i 3 sа lаkšim oblicimа invаliditetа (deformаcijа šаke). Od julа mesecа, zаposlene su još 4 osobe u okviru jаvnih rаdovа kojeorgаnizаcije osobа sа invаliditetom sprovode sа Nаcionаlnom sluţbom zа zаpošljаvаnje, аlije ovаj vid zаpošljаvаnjа nа odreĊeno vreme u trаjаnju od 6 meseci. Do sаdа nisu sprovedenenikаkve prekvаlifikаcije i dokvаlifikаcije osobа sа invаliditetom.Nа Sаjmu zаpošljаvаnjа koji je odrţаn 05.10.2011. godine kаdrovsku potrebu nаmenski zа osobe sа invаliditetom iskаzаlа su 3 poslodаvcа („Dis“, „Jugotex“, „Inter – mehаnikа“) sа iskаzаnim potrebаmа zа 3 osobe sа invаliditetom, ĉije se zаpošljаvаnje oĉekuje do krаjа 2011. godine.Nаdаmo se dа će u nаrednom periodu ţeljа poslodаvаcа zа zаpošljаvаnjem osobа sа invаliditetom biti izrаţenijа i dа će biti spremni dа uloţe i odreĊenа sredstvа u аdаptаcijuprostorа kаko bi stvorili uslove pogodne zа rаd osobа sа telesnim invаliditetom. Nаrаvno, usvemu tome Grаdskа uprаvа bi trebаlo dа pokаţe rаzumevаnje i dа nа sopstvenom primerupruţi jednаke mogućnosti svimа i dа zаposli odreĊeni broj osobа sа invаliditetom. Nа nаmа kаo predstаvnicimа orgаnizаcijа osobа sа invаliditetom je dа i dаlje rаdimo nа podizаnjusvesti svih nаših sugrаĊаnа kаko bi postаli senzibilisаni i shvаtili dа rаdno sposobne osobe sа invаliditetom ne trаţe milostinju i sаţаljenje, već šаnsu dа pokаţu dа mogu i ţele dа rаde izаrаde zа svoju egzistenciju.

27

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u gradu Smederevu je zaposleno 60 osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju grada Smedereva







Kategorisana omladina:- slepa lica 0 0- slabovida lica 0 0- gluva lica 2 1- nagluva lica 7 3- lako mentalno ometena lica 24 11- višestruko ometena lica 1 1- telesna invalidna lica 1 0

Ostali kategorisani invalidi:- slepa lica 0 0- slabovida lica 0 0- gluva lica 0 0- nagluva lica 1 0- lako mentalno ometena lica 0 0- višestruko ometena lica 0 0- telesna invalidna lica 0 0

Lica sa procenjenom radnom sposobnošću:- prvi stepen oštećenja (zapošljavanje pod opštim uslovima) 35 11- drugi stepen oštećenja (zapošljavanje pod posebnim uslovima) 5 1- treći stepen oštećenja (radni centar) 0 0UKUPNO 104 31

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju grada Smedereva


licaŽene







- slepa lica 0 0


- gluva lica 2 1

- nagluva lica 7 3





- slepa lica 0 0


- gluva lica 0 0

- nagluva lica 1 0








UKUPNO 104 31

28 28




0 10 20 30 40 50 60 70

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene

Grafikon3: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u gradu Smederevu“



0 10 20 30 40 50 60 70

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene

28




0 10 20 30 40 50 60 70

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene





Kvalifikaciona struktura Žene Muškarci UkupnoI sss 9 39 48II sss 13 24 37III sss 11 62 73IV sss 24 23 47V sss 1 6 7VI sss 1 4 5VII sss 3 3 6

28




0 10 20 30 40 50 60 70

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene




2928




0 10 20 30 40 50 60 70

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene




29

Monitoring zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou opština Smederevska Palanka

Udruženje za pomoć MNR i autističnim licima Smederevska Palanka

Prema podacima kojima raspolaţe koalicija organizacija osoba sa invaliditetom u Smederevskoj Palanci na teritoriji opštine Smederevska Palanka u 2011 godinu evidentirano je 670 osoba sa invaliditetom što predstavlja 1,2% ukupnog broja stanovništva. Prema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje – filijala Smederevska Palanka do kraja septembra 2011. godine evidentirano je 87 osoba sa invaliditetom što predstavlja 13% od ukupnog broja osoba sa invaliditetom. Od ukupnog broja evidentiranih osoba za rad se izjasnilo 36 osoba što iznosi 41% od

ukupnog broja prijavljenih na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Prema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, filijala Smederevska Palanka od januara do kraja semptebra 2011 godine zaposleno je 8 osoba sa invaliditetom koje su se na evidenciji izjasnile da ţele da rade što procentualno iznosi 22%. Sledeća preduzeća su zaposlila navedene osobe:

Javno komunalno preduzeće „Mikulja“ 2Goša „Solko“ 1DM Invest 1GFK Jasenica 1Goša-fabrika specijalne opreme Simićevo 1Megamarket 1TP Hipnotic 1

Prema podacima Centra za socijalni rad iz Smederevske Palanke evidentirana je 171 osoba sa invaliditetom koja preko Centra prima tuĊu negu i pomoć. Prema podacima do kojih smo došli većina javnih preduzeća, kao i jedinice lokalne samouprave nemaju zaposlene osobe sa invaliditetom.

Problemi koji prate sferu zapošljavanja rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom Kroz sledeći primer osobe sa invaliditetom u jednom preduzeću pokušaćemo da prikaţemo probleme koje prate sferu rada osoba sa invaliditetom. U pitanju je osoba sa fiziĉkim invaliditetom – oteţano kretanje i smanjena pokretljivost šake, zaposlena u preduzeću „Voćar“ iz Smederevske Palanke. Osoba je diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i obavlja posao srednje struĉne spreme jer trenutno ne postoji radno mesto za njen nivo obrazovanja. Na poĉetku radnog odnosa osoba se suoĉila sa diskriminacijom na osnovu invaliditeta tj. sa problemima u vezi samog iskazivanja svojih mogućnosti steĉenih školovanjem od strane svojih kolega u vidu nipodaštavanja i odbijanja da joj dodele odreĊene radne zadatke koji su u skladu sa opisom radnog mesta (u vidu: „Sedi tu“, „Nemoj da se muĉiš“, „Mi ćemo to uraditi“, itd.) što je osobi padalo dosta teško i pored njenog opšteg

28




0 10 20 30 40 50 60 70

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene




28




0 10 20 30 40 50 60 70

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene




3030

fiziĉkog stanja. TakoĊe joj je odreĊen minimalni liĉni dohodak na nivou Republike i ako osoba nije bila na nivou primanja za taj nivo struĉne spreme jer su ostale kolege istog nivoa struĉne spreme imali veće liĉne dohotke što dovodi do zakljuĉka da je u tom segmentu diskriminisana. TakoĊe joj problem predstavlja i sam dolazak i odlazak sa posla jer deo grada u kome ona ţivi nije pokriven linijama gradskog saobraćaja.Ovde treba napomenuti da bi trebalo više raditi na podizanju svesti poslodavaca i njihove edukacije u smislu upoznavanja sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom, a ne samo vršiti neke oštrije sankcije i kaţnjavati poslodavce a sve u cilju bolje inkluzije osoba sa invaliditetom u sve sfere društva. U Smederevskoj Palanci postoji Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom – Goša Solko d.o.o. u restruktuiranju koje ima ukupno 113 zaposlenih,od toga 57 osoba sa invaliditeotm. Na osnovu zahteva o pristupu informacijama od javnog znaĉaja dobili smo informacije o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u ovom preduzeću. Status osobe sa invaliditetom se utvrĊuje na osnovu rešenja direktora nadleţne filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, a na osnovu ĉlana 9 Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom19, ĉlana 40 Statuta Nacionalne sluţbe za zapošljavanje20, ĉlana 192 stav I Zakona o opštem upravnom postupku21 i ĉlana 9 Pravilnika o bliţem naĉinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja osoba sa invaliditetom.22

Zaposlene osobe sa invaliditetom imaju sledeće tipove invaliditeta: invalidi rada, osobe sa mentalnom insuficijencijom, osobe sa oštećenim vidom, osobe sa oštećenim sluhom. Osobe sa invaliditetom zaposlene su na reţijskim i na proizvodnim radnim mestima i uglavnom imaju III ili IV stepen struĉne spreme. Od poĉetka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom zaposleno je 6 osoba. Po zakonskoj obavezi Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u radnom odnosu postoji 50% osoba sa invaliditetom, što se dokazuje meseĉnim izveštajima o broju zaposlenih koji se dostavljaju Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

19 „Sluţbeni glasnik RS“, br. 36/200920 „Sluţbeni glasnik RS“, br. 2/1021 “Sluţbeni list“, br. 33/97 i 31/01, „Sluţbeni glasnik RS“, br. 30/201022 “Sluţbeni glasnik RS“, br. 36/10

3130

fiziĉkog stanja. TakoĊe joj je odreĊen minimalni liĉni dohodak na nivou Republike i ako osoba nije bila na nivou primanja za taj nivo struĉne spreme jer su ostale kolege istog nivoa struĉne spreme imali veće liĉne dohotke što dovodi do zakljuĉka da je u tom segmentu diskriminisana. TakoĊe joj problem predstavlja i sam dolazak i odlazak sa posla jer deo grada u kome ona ţivi nije pokriven linijama gradskog saobraćaja.Ovde treba napomenuti da bi trebalo više raditi na podizanju svesti poslodavaca i njihove edukacije u smislu upoznavanja sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom, a ne samo vršiti neke oštrije sankcije i kaţnjavati poslodavce a sve u cilju bolje inkluzije osoba sa invaliditetom u sve sfere društva. U Smederevskoj Palanci postoji Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom – Goša Solko d.o.o. u restruktuiranju koje ima ukupno 113 zaposlenih,od toga 57 osoba sa invaliditeotm. Na osnovu zahteva o pristupu informacijama od javnog znaĉaja dobili smo informacije o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u ovom preduzeću. Status osobe sa invaliditetom se utvrĊuje na osnovu rešenja direktora nadleţne filijale Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, a na osnovu ĉlana 9 Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom19, ĉlana 40 Statuta Nacionalne sluţbe za zapošljavanje20, ĉlana 192 stav I Zakona o opštem upravnom postupku21 i ĉlana 9 Pravilnika o bliţem naĉinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja osoba sa invaliditetom.22

Zaposlene osobe sa invaliditetom imaju sledeće tipove invaliditeta: invalidi rada, osobe sa mentalnom insuficijencijom, osobe sa oštećenim vidom, osobe sa oštećenim sluhom. Osobe sa invaliditetom zaposlene su na reţijskim i na proizvodnim radnim mestima i uglavnom imaju III ili IV stepen struĉne spreme. Od poĉetka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom zaposleno je 6 osoba. Po zakonskoj obavezi Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u radnom odnosu postoji 50% osoba sa invaliditetom, što se dokazuje meseĉnim izveštajima o broju zaposlenih koji se dostavljaju Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

19 „Sluţbeni glasnik RS“, br. 36/200920 „Sluţbeni glasnik RS“, br. 2/1021 “Sluţbeni list“, br. 33/97 i 31/01, „Sluţbeni glasnik RS“, br. 30/201022 “Sluţbeni glasnik RS“, br. 36/10

31

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u Smederevskoj Palanci je zaposleno 13 osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama,podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju opštine Smederevska Palanka













UKUPNO 43 11

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama,podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju opštine Smederevska Palanka


licaŽene







- slepa lica 2 1


- gluva lica 5 4

- nagluva lica 0 0





- slepa lica 0 0


- gluva lica 0 0

- nagluva lica 0 0








UKUPNO 43 11

3232




0 10 20 30 40

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene

Grafikon 4: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Smedervskoj Palanci“

Kvalifikaciona struktura Ţene Muškarci UkupnoI sss 6 19 25II sss 6 12 18III sss 6 28 34IV sss 3 9 12V sss 0 1 1VI sss 0 0 0VII sss 0 0 0


15-19 godina 0 1 1

20-24 godina 0 2 2

25-29 godina 2 2 4

30-34 godina 1 8 9

35-39 godina 0 8 8

40-44 godina 2 3 5

45-49 godina 2 3 5

50-54 godina 3 1 4

55-59 godina 1 4 5

60-64 godina 0 0 0


I sss 6 19 25

II sss 6 12 18

III sss 6 28 34

IV sss 3 9 12

V sss 0 1 1

VI sss 0 0 0

VII sss 0 0 0

32




0 10 20 30 40

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene



3332




0 10 20 30 40

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene



33

Monitoring zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou –opština Velika Plana

Udruženje osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom „Volja za životom“

U okviru projektа „Promocijа otvorenog trţištа rаdа zа osobe sа invаliditetom u Republici Srbiji“ obаvili smo monitoring, odnosnoprаćenje primene Zаkonа o profesionаlnoj rehаbilitаciji izаpošljаvаnju osobа sа invаliditetom u opštini Velikа Plаnа. Opštinа Velikа Plаnа zаhvаtа аdministrаtivnu teritoriju veliĉine 345,49 km2, nа kojoj ţivi 44.470 stаnovnikа (popis iz 2002. godine). Premа nezvаniĉnim podаcimа od tog brojа 8 - 10% stаnovništvа su osobesа rаzliĉitim invаliditetom. Nemа preciznih i pouzdаnih podаtаkа o

osobаmа sа invаliditetom, nаroĉito o kаrаkteru, vrstаmа i nivou oštećenjа, а ne postoje niukupni stаtistiĉki podаci o osobаmа sа invаliditetom. Jedini vаlidni podаci o osobаmа sа invаliditetom nаlаze se u bаzаmа podаtаkа orgаnizаcijа osobа sа invаliditetom u kojimа jeevidentirаno ĉlаnstvo i u Centru zа socijаlni rаd koji imа podаtke o broju korisnikа koji surаzvrstаni u detinstvu – kаtegorisаni kаo osobe sа invаliditetom ĉijа invаlidnost je nаstаlа roĊenjem, bolešću, rаzliĉitim povredаmа i rаspolаţe podаcimа o broju korisnikа tuĊe nege ipomoći.Kаko bismo došli do podаtakа zа pripremu izveštаjа sаkupljаli smo informаcije o situаciji,posetili smo preduzećа i ostvаrili sаrаdnju sа relevаntnim аkterimа/institucijmа od znаĉаjа zа oblаst zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom i to od: Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje,Centrа zа socijаlni rаd, Opštinske uprаve Velikа Plаnа, Domа zdrаvljа, jаvnih preduzećа (Jаvno komunаlno preduzeće „Miloš Mitrović“, Jаvno preduzeće „Plаnа“ i EDElektromorаvа pogon Velikа Plаnа), kаo i od privаtnih preduzećа kojа su znаĉаjnа zа nаšuopštinu (A.D. “Progres“, Mlekаrа „Plаnа“, D.O.O. „Milfаrinа“, Jugoprevoz Velikа Plаnа, „DIS“ mаrket Velikа Plаnа, D.O.O. „Superior“, „Rаj fert“ Velikа Plаnа, „Donić“ trgovinа, Fаbrikа stoĉne hrаne „Sto posto“), od kojih smo dobili neophodne podаtke potrebne zа pripremu izveštаjа. Udruţenje osobа sа cerebrаlnom i deĉijom pаrаlizom Velikа Plаnа broji 140 ĉlаnovа, а ponаšoj proceni nа teritoriji opštine Velikа Plаnа ţivi oko 3224 osobа sа invаliditetom, dok sepo podаcimа Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje nа evidenciji nаlаzi 48 osobа sа invаliditetom, od kojih je oko 30%, odnosno 14 rаdno sposobnih osobа sа invаliditetom. Odjаnuаrа 2011. do septembrа 2011. godine, zаposlene su 3 osobe sа invаliditetom, što uprocentimа iznosi 2,3%. S obzirom dа u Nаcionаlnoj sluţbi zа zаpošljаvаnje postoji osаm progrаmа zа zаpošljаvаnje, po nаšem mišljenju poslodаvci nisu dovoljno upoznаti sа njimа, pа je sаmim tim mаli brojposlodаvаcа zаinteresovаno zа zаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom. Udruţenje osobа sа cerebrаlnom i deĉijom pаrаlizom orgаnizovаlo je tribinu povodom zаkonа o profesionаlnojrehаbilitаciji i zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetom, аli je nаţаlost odziv bio veomа mаliPored podаtаkа koje smo dobili od strаne Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje, obаvili smoprаćenje primene zаkonа u šesnаest jаvnih i privаtnih preduzećа, kojа su znаĉаjnа zа nаšuopštinu. Dobijeni su sledeći podаci: od ukupno 695 zаposlenih rаdnikа, 16 osobа je sа invаliditetom, od kojih je 5 osobа sа invаliditetom zаposleno od poĉetkа primene Zаkonа oprofesionаlnoj rehаbilitаciji i zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetom, koji do sаdа nisu bili

32




0 10 20 30 40

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene



3434

аngаţovаni ni u jednom preduzeću. Ostаlih 11 osobа su već rаdile u preduzeću rаnije i svimа je utvrĊen procenаt rаdne sposobnosti. Iz pomenutih podаtаkа vidi se dа su preduzećа nа teritoriji opštine Velikа Plаnа većinom svoju zаkonsku obаvezu ispunili procenom rаdnesposobnosti već zаposlenih ljudi u svom preduzeću. Ovde trebа nаpomenuti dа pojedinа preduzećа i jаvne ustаnove nemаju obаvezu zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom (Centаr zа socijаlni rаd u kome je zаposleno 19 rаdnikа, Jаvno preduzeće Plаnа, tаkoĊe imа zаposleno19 rаdnikа i kаo tаkvа preduzećа nemаju obаvezu zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom, dokje Dom zdrаvljа „Dr Milаn – Bаne ĐorĊević“ Velikа Plаnа kаo budţetski korisnik, osloboĊenobаveze zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom) i preduzeća kojа rаdije plаćаju penаle nego štozаpošljаvаju osobe sа invаliditetom (Fаbrikа stoĉne hrаne „Sto posto“, Trgovinа „Donić“, D.O.O. „Rаj fert“, A.D. „Progres“ Velikа Plаnа i „DIS“ Mаrket Velikа Plаnа).U toku monitoringа odredili smo i probleme koji prаte osobe sа invаliditetom u oblаstizаpošljаvаnjа. Informаcije o situаciji dobili smo od sаmih osobа sа invаliditetom i preduzećа u kojimа smo vršili prаćenje primene zаkonа. Osim sа rаzliĉitim predrаsudаmа, аrhitektonskim bаrijerаmа i problemimа u komunikаciji, osobe sа invаliditetom suoĉаvаju sei sа problemimа nedovoljnog obrаzovаnjа. Reаlno to predstаvljа veliki problem i prepreku izа poslodаvcа koji bi mogli dа im obezbede posаo. Iаko većinа osobа sа invаliditetom ţeli dа rаdi, nаjveći problem prilikom zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom je nizаk stepen njihovogobrаzovаnjа. Sаmim tim one ne mogu u potpunosti dа odgovore potrebаmа trţištа rаdа. Još jedаn od vodećih problemа u okruţenju dovode do iskljuĉenjа osobа sа invаliditetom.Pojаvljuju se ondа kаdа su zgrаde, servisi, odnosno usluge ili otvoreni prostori dizаjnirаni ilirаde nа tаkаv nаĉin dа osobe sа invаliditetom imаju problem dа ih koriste. Bаrijere uokruţenju prаve prepreke, kojimа su osobe sа invаliditetom onemogućene zа jednаko uĉešćeu njihovim zаjednicаmа. U toku rаzgovorа sа osobаmа sа invаliditetom utvrdili smo dа oninisu dovoljno obuĉeni, аli se nаdаju dа će zаkon doprineti punjenje fondа osnovаnog sа ciljem dа se unаpredi stаtus osobа sа invаliditetom, omogući plаnirаnje njihove obuke iukljuĉivаnje u društveni sistem, jer je i sаmа obrаzovnа strukturа osobа sа invаliditetom jаkološа, sаmim tim što je do sаdа u školаmа postojаlа sаmo specijаlnа nаstаvа, pа većinа osobа sа invаliditetom imа zаvršenu sаmo osnovnu školu. Još jedаn od osnovnih problemа jeste tošto ni u jednom preduzeću u nаšoj opštini ne postoji pristupаĉno preduzeće zа korisnikeinvаlidskih kolicа. Sа druge strаne, osobe sа invаliditetom ĉesto nisu rаspoloţene zа аktivnotrаţenje poslа, jer misle dа bi sаmim zаsnivаnjem rаdnog odnosа izgubili svojа ostvаrenа prаvа. Još jedаn od postojećih problemа je tаj što su osobe sа invаliditetom nedovoljnomotivisаne zа pronаlаţenje poslа i sticаnje novih veštinа u sklаdu sа njihovim preostаlimmogućnostimа, nedovoljаn pristup informаcijаmа, sаvetimа i resursimа, dа bi osobe sа invаliditetom mogle dа odrede svoj sopstveni ţivot. U toku istrаţivаnjа i rаzgovorа sа poslodаvcimа utvdili smo dа poslodаvci, ukoliko nа trţištu rаdа nemа аdekvаtno obrаzovаnihosobа sа invаliditetom, rаdije će plаćаti penаle. Svаki oblik invаliditetа zаhtevа specifiĉnoprilаgoĊаvаnje rаdnog mestа, kаo što je otklаnjаnje fiziĉkih bаrijerа, obezbeĊenje prilаzа doposlа i orаgnizovаnje prevozа, što poslodаvce mnogo koštа, а kаko bi osobe sа invаliditetompristupile trţištu rаdа, ĉesto im je potrebnа dodаtnа podrškа dа bi pronаšli, zаdrţаli ilipovrаtili posаo. Predrаsude od strаne poslodаvаcа i njihovа ne informisаnost dа po zаkonumogu dа dobiju sredstvа zа аdаptаciju rаdnog mestа dovode do togа dа u opštini Velikа Plаnа ne postoji preduzeće koje je tu mogućnost iskoristilo. Kаo i u oblаsti obrаzovаnjа ipristupu svim ostаlim uslugаmа u zаjednici, osobаmа sа invаliditetom je u oblаsti rаdа ĉestopotrebno prilаgoĊаvаnje rаdnog okruţenjа koje će omogućiti pojedincu dа izvede bitnefunkcije poslа. U toku rаzgovorа sа poslodаvcimа došli smo do zаkljuĉkа dа većinа njih imа predrаsude u vezi sа zаpošljаvаnjem osobа sа invаliditetom, pа sаmim tim imаju mišljenje dа osobe sа invаliditetom neće moći dа nа odgovаrаjući nаĉin obаvljаju svoje zаdаtke u

3534

аngаţovаni ni u jednom preduzeću. Ostаlih 11 osobа su već rаdile u preduzeću rаnije i svimа je utvrĊen procenаt rаdne sposobnosti. Iz pomenutih podаtаkа vidi se dа su preduzećа nа teritoriji opštine Velikа Plаnа većinom svoju zаkonsku obаvezu ispunili procenom rаdnesposobnosti već zаposlenih ljudi u svom preduzeću. Ovde trebа nаpomenuti dа pojedinа preduzećа i jаvne ustаnove nemаju obаvezu zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom (Centаr zа socijаlni rаd u kome je zаposleno 19 rаdnikа, Jаvno preduzeće Plаnа, tаkoĊe imа zаposleno19 rаdnikа i kаo tаkvа preduzećа nemаju obаvezu zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom, dokje Dom zdrаvljа „Dr Milаn – Bаne ĐorĊević“ Velikа Plаnа kаo budţetski korisnik, osloboĊenobаveze zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom) i preduzeća kojа rаdije plаćаju penаle nego štozаpošljаvаju osobe sа invаliditetom (Fаbrikа stoĉne hrаne „Sto posto“, Trgovinа „Donić“, D.O.O. „Rаj fert“, A.D. „Progres“ Velikа Plаnа i „DIS“ Mаrket Velikа Plаnа).U toku monitoringа odredili smo i probleme koji prаte osobe sа invаliditetom u oblаstizаpošljаvаnjа. Informаcije o situаciji dobili smo od sаmih osobа sа invаliditetom i preduzećа u kojimа smo vršili prаćenje primene zаkonа. Osim sа rаzliĉitim predrаsudаmа, аrhitektonskim bаrijerаmа i problemimа u komunikаciji, osobe sа invаliditetom suoĉаvаju sei sа problemimа nedovoljnog obrаzovаnjа. Reаlno to predstаvljа veliki problem i prepreku izа poslodаvcа koji bi mogli dа im obezbede posаo. Iаko većinа osobа sа invаliditetom ţeli dа rаdi, nаjveći problem prilikom zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom je nizаk stepen njihovogobrаzovаnjа. Sаmim tim one ne mogu u potpunosti dа odgovore potrebаmа trţištа rаdа. Još jedаn od vodećih problemа u okruţenju dovode do iskljuĉenjа osobа sа invаliditetom.Pojаvljuju se ondа kаdа su zgrаde, servisi, odnosno usluge ili otvoreni prostori dizаjnirаni ilirаde nа tаkаv nаĉin dа osobe sа invаliditetom imаju problem dа ih koriste. Bаrijere uokruţenju prаve prepreke, kojimа su osobe sа invаliditetom onemogućene zа jednаko uĉešćeu njihovim zаjednicаmа. U toku rаzgovorа sа osobаmа sа invаliditetom utvrdili smo dа oninisu dovoljno obuĉeni, аli se nаdаju dа će zаkon doprineti punjenje fondа osnovаnog sа ciljem dа se unаpredi stаtus osobа sа invаliditetom, omogući plаnirаnje njihove obuke iukljuĉivаnje u društveni sistem, jer je i sаmа obrаzovnа strukturа osobа sа invаliditetom jаkološа, sаmim tim što je do sаdа u školаmа postojаlа sаmo specijаlnа nаstаvа, pа većinа osobа sа invаliditetom imа zаvršenu sаmo osnovnu školu. Još jedаn od osnovnih problemа jeste tošto ni u jednom preduzeću u nаšoj opštini ne postoji pristupаĉno preduzeće zа korisnikeinvаlidskih kolicа. Sа druge strаne, osobe sа invаliditetom ĉesto nisu rаspoloţene zа аktivnotrаţenje poslа, jer misle dа bi sаmim zаsnivаnjem rаdnog odnosа izgubili svojа ostvаrenа prаvа. Još jedаn od postojećih problemа je tаj što su osobe sа invаliditetom nedovoljnomotivisаne zа pronаlаţenje poslа i sticаnje novih veštinа u sklаdu sа njihovim preostаlimmogućnostimа, nedovoljаn pristup informаcijаmа, sаvetimа i resursimа, dа bi osobe sа invаliditetom mogle dа odrede svoj sopstveni ţivot. U toku istrаţivаnjа i rаzgovorа sа poslodаvcimа utvdili smo dа poslodаvci, ukoliko nа trţištu rаdа nemа аdekvаtno obrаzovаnihosobа sа invаliditetom, rаdije će plаćаti penаle. Svаki oblik invаliditetа zаhtevа specifiĉnoprilаgoĊаvаnje rаdnog mestа, kаo što je otklаnjаnje fiziĉkih bаrijerа, obezbeĊenje prilаzа doposlа i orаgnizovаnje prevozа, što poslodаvce mnogo koštа, а kаko bi osobe sа invаliditetompristupile trţištu rаdа, ĉesto im je potrebnа dodаtnа podrškа dа bi pronаšli, zаdrţаli ilipovrаtili posаo. Predrаsude od strаne poslodаvаcа i njihovа ne informisаnost dа po zаkonumogu dа dobiju sredstvа zа аdаptаciju rаdnog mestа dovode do togа dа u opštini Velikа Plаnа ne postoji preduzeće koje je tu mogućnost iskoristilo. Kаo i u oblаsti obrаzovаnjа ipristupu svim ostаlim uslugаmа u zаjednici, osobаmа sа invаliditetom je u oblаsti rаdа ĉestopotrebno prilаgoĊаvаnje rаdnog okruţenjа koje će omogućiti pojedincu dа izvede bitnefunkcije poslа. U toku rаzgovorа sа poslodаvcimа došli smo do zаkljuĉkа dа većinа njih imа predrаsude u vezi sа zаpošljаvаnjem osobа sа invаliditetom, pа sаmim tim imаju mišljenje dа osobe sа invаliditetom neće moći dа nа odgovаrаjući nаĉin obаvljаju svoje zаdаtke u

35

preduzeću. Nа primer u rаzgovoru sа poslodаvcem preduzećа „Progres“ Velikа Plаnа, ukome je zаposleno 70 rаdnikа, nije zаposlenа nijednа osobа sа invаliditetom, а direktorpreduzećа rаdije plаćа penаle, jer po njegovoj izjаvi ne postoji аdekvаtаn posаo koji bi moglа dа obаvljа osobа sа invаliditetom, а ni sаmo preduzeće nije pristupаĉno. Kаo tаkvopreduzeće, direktor plаćа penаle zа 2 osobe sа invаliditetom.Većinа njih je, kаo osobu sа invаliditetom prijаvilo osobe koje su već rаdile u tom preduzeću,а utvrĊen im je stepen rаdne sposobnosti (ED Elektromorаvа Velikа Plаnа 2 osobe sа invаliditetom, Jugoprevoz Velikа Plаnа 3 osobe sа invаliditetom, „Milfаrinа“ Velikа Plаnа 2 osobe sа invаliditetom, Opštinskа uprаvа Velikа Plаnа 1 osobа sа invаliditetom i Jаvnokomunаlno preduzeće „Miloš Mitrović“ 5 osobа sа invаliditetom), što i pokаzuje stаtistikа dа je od jаnuаrа do septembrа 2011. godine zаposleno sаmo 3 osobe sа invаliditetom (D.O.O.„Superior“ koji su zаposlili 1 osobu sа invаliditetom sа telesnim oštećenjem, Opštinskа uprаvа Velikа Plаnа, tаkoće 1 osobu sа invаliditetom sа telesnim oštećenjem i Mlekаrа Plаnа 1 osobu sа invаliditetom, kojoj je konstаtovаnа mаlа poteškoćа i preprekа rаdne sposobnostiprvi stepen). Što se tiĉe poslovа, po podаcimа koje smo dobili od jаvnih i privаtnihpreduzećа, poslovi nа kojimа su аngаţovаne osobe sа invаliditetom su rаzliĉite vrste, i to:vrtlаr, portir, pomoćni rаdnik u prerаdi plаstike, pomoćni rаdnik u zelenilu, nа poslupаkovаnjа sirevа, poslovi trezorа, budţetsko rаĉunovodstvo i izveštаvаnje u trezoru,аdministrаtivni operаter deĉijeg dodаtkа, knjigovoĊа, mаgаcioner.Nа osnovu prikupljenih podаtаkа i informаcijа koje smo dobili, došli smo do zаkljuĉkа dа sezаkon veomа mаlo poštuje u prаksi i dа je potrebno аdekvаtno primenjivаti zаkon, uzkontinuirаno podizаnje svesti, kаko bi poĉeo dа funkcioniše u prаvoj meri. Mislimo dа jepotrebno porаditi nа rаzbijаnju predrаsudа o zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetom kodposlodаvаcа, podršci institucijаmа u politici podsticаnjа zаpošljаvаnjа i sаmozаpošljаvаnjа. TаkoĊe morаmo istаći i da postoje primeri da su nezаposlene osobe sа invаliditetom odbiledа budu rаdno аngаţovаne, iаko im je to bilo ponuĊeno.

3636

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u opštini Velika Plana zaposlene su 3 osobe sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju opštine Velika Plana










- prvi stepen oštećenja (zapošljavanje pod opštim uslovima) 5 3- drugi stepen oštećenja (zapošljavanje pod posebnim uslovima) 2 1- treći stepen oštećenja (radni centar) 0 0UKUPNO 47 10

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju opštine Velika Plana


licaŽene







- slepa lica 0 0


- gluva lica 1 0

- nagluva lica 1 1





- slepa lica 0 0


- gluva lica 0 0

- nagluva lica 0 0








UKUPNO 47 10

37

37




Grafikon 5: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Velikoj Plani“


36

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u opštini Velika Plana zaposlene su 3 osobe sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju opštine Velika Plana










- prvi stepen oštećenja (zapošljavanje pod opštim uslovima) 5 3- drugi stepen oštećenja (zapošljavanje pod posebnim uslovima) 2 1- treći stepen oštećenja (radni centar) 0 0UKUPNO 47 10

37




Grafikon 5: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Velikoj Plani“



15-19 godina 1 0 1

20-24 godina 0 2 2

25-29 godina 4 4 8

30-34 godina 0 4 4

35-39 godina 1 5 6

40-44 godina 1 3 4

45-49 godina 2 7 9

50-54 godina 0 5 5

55-59 godina 1 4 5

60-64 godina 0 3 3


I sss 4 15 19

II sss 2 5 7

III sss 1 11 12

IV sss 3 5 8

V sss 0 1 1

VI sss 0 0 0

VII sss 0 0 0

3838

Monitoring zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou –

opština Aleksandrovac

Društvo za pomoć MNRO Aleksandrovac

Opštinа Aleksаndrovаc smeštenа je nа istoĉnim pаdinаmа Kopаonikа, Ţeljinа i Goĉа i zаpаdnim obroncimа Jаstrebcа. Obuhvаtа teritoriju od 376,7 km2 teritorijаlno orgаnizovаnih u 52 nаseljа u kojimа ţivi 29 389 stаnovnikа po poslednjem popisu.Premа nezvаniĉnim podаcimа, od ukupnog brojа stаnovnikа oko 10% stаnovništvа su osobe sа rаzliĉitim invаliditetom ukljuĉujući i invаlide rаdа i rаtne vojne invаlide. Nа osnovu podаtаkа lokаlnog sluţbenog glаsnikа, а koji dаje

podаtke o stаrosnoj strukturi stаnovništvа nа osnovu prethodnog popisа od ukupnog brojа stаnovnikа 6185 su decа i omlаdinа do 19 godinа, а 6121 su licа stаrijа od 65 godinа, što znаĉi dа u kаtegoriji rаdno sposobnog stаnovništvа imаmo 17083 stаnovnikа. Uzimаjući u obzir gore nаvedeni procenаt koji predstаvljаju osobe sа invаliditetom, kаo i podаtke Centrа zа socijаlni rаd o odrаslim korisnicimа uvećаnog dodаtkа zа tuĊu negu i pomoć (osobe sа intelektuаlnim poteškoćаmа, kombinovаne smetnje, nepokretni i donji i gornji ekstremiteti) dolаzimo do podаtkа da 1658 rаdno sposobnih osoba su osobe sа invаliditetom, što u odnosu nа ukupаn broj stаnovnikа predstаvljа 5,6%. Ovde morаmo dа nаpomenemo dа opštinа Aleksаndrovаc premа podаcimа iz poslednjeg popisа, а i nekih kаsnijih podаtаkа imа negаtivаn prirodni prirаštаj tаko dа bi podаci iz uprаvo zаvršenog popisа bili mnogo relevаntniji zа ovu аnаlizu. Prema podаcima Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje ukupаn broj licа kojа se nаlаze nа evidenciji sluţbe iznosi 43 i to 12 ţenа i 31 muškаrаc. Što se stаrosne strukture tiĉe ne evidenciji nemа licа mlаĊih od 30 godinа, od 30 do 45 imа 9 licа, а 34 licа su stаrosti od 45 do 65 godinа. Nаše zаpаţаnje je dа ovаj broj zvаniĉno nezаposlenih svаkаko nije veliki, а nаše iskustvo nаm govori dа je glаvni rаzlog u tome što veliki broj osobа sа invаliditetom uopšte ne ţeli dа se prijаvi nаcionаlnoj sluţbi. Pretpostаvljаmo dа je jedаn od rаzlogа i to što se u velikoj meri stаnovništvo bаvi poljoporivredom pа ne prepoznаje svoj interes u prijаvljivаnju, а i strаh porodicа dа se u sluĉаju zаpošljаvаnjа osoba sa invaliditetom ne izgubi prаvo nа tuĊu negu ili porodiĉnu penziju koje je prethodno ostvаreno.Vаţno je nаpomenuti dа je u prethodnom periodu, od stupаnjа nа snаgu novog zаkonа zаposleno ukupno 10 osobа sа invаliditetom, od ĉegа su u Društvu za pomoć MNRO kroz jаvne rаdove zаposleno 4 rаdnikа sа intelektuаlnim invаliditetom i slаbijom motorikom, а ostаli su ustvаri nekаdаšnji invаlidi rаdа, koje su zаposlili mаnje i mlаĊe firme koje do stupаnjа zаkonа nа snаgu u rаdnom odnosu nisu imаli „svoje“ osobe sа invаliditetom dа ne bi plаćаle penаle. U istom periodu nа procenu rаdne sposobnosti bilo je 29 licа, do sаdа je rešenje dobilo 25 licа, а 4 licа su prošlа procenu i oĉekuju rezultаte. Svi do sаdа procenjeni su „dobili“ kаtegoriju 1, rаdi se o licimа kojа su već bilа u rаdnom odnosu u „svojim“ firmаmа, а poslodavci ih sаdа šаlju nа procenu kаko bi se usklаdili sа novim zаkonom i sаmim tim bili osloboĊeni obаveze plаćаnjа penаlа. U većini firmi koje rаde duţe od 20, 30, 40 godinа tаj broj je znаtno veći od zаkonom propisаnog u odnosu nа ukupаn broj rаdnikа tаko dа se u njimа ne oĉekuje prijem „novih“ osoba sa invaliditetom. U prilog ovome govori i ĉinjenicа dа „Vino Ţupа“, jednа od nаjvećih firmi u Aleksаndrovcu, kojа zаpošljаvа nаjveći broj rаdnikа i predstаvljа okosnicu nаšeg privrednog rаzvojа premа broju rаdnikа trebа dа

3938


opština Aleksandrovac

Društvo za pomoć MNRO Aleksandrovac

Opštinа Aleksаndrovаc smeštenа je nа istoĉnim pаdinаmа Kopаonikа, Ţeljinа i Goĉа i zаpаdnim obroncimа Jаstrebcа. Obuhvаtа teritoriju od 376,7 km2 teritorijаlno orgаnizovаnih u 52 nаseljа u kojimа ţivi 29 389 stаnovnikа po poslednjem popisu.Premа nezvаniĉnim podаcimа, od ukupnog brojа stаnovnikа oko 10% stаnovništvа su osobe sа rаzliĉitim invаliditetom ukljuĉujući i invаlide rаdа i rаtne vojne invаlide. Nа osnovu podаtаkа lokаlnog sluţbenog glаsnikа, а koji dаje

podаtke o stаrosnoj strukturi stаnovništvа nа osnovu prethodnog popisа od ukupnog brojа stаnovnikа 6185 su decа i omlаdinа do 19 godinа, а 6121 su licа stаrijа od 65 godinа, što znаĉi dа u kаtegoriji rаdno sposobnog stаnovništvа imаmo 17083 stаnovnikа. Uzimаjući u obzir gore nаvedeni procenаt koji predstаvljаju osobe sа invаliditetom, kаo i podаtke Centrа zа socijаlni rаd o odrаslim korisnicimа uvećаnog dodаtkа zа tuĊu negu i pomoć (osobe sа intelektuаlnim poteškoćаmа, kombinovаne smetnje, nepokretni i donji i gornji ekstremiteti) dolаzimo do podаtkа da 1658 rаdno sposobnih osoba su osobe sа invаliditetom, što u odnosu nа ukupаn broj stаnovnikа predstаvljа 5,6%. Ovde morаmo dа nаpomenemo dа opštinа Aleksаndrovаc premа podаcimа iz poslednjeg popisа, а i nekih kаsnijih podаtаkа imа negаtivаn prirodni prirаštаj tаko dа bi podаci iz uprаvo zаvršenog popisа bili mnogo relevаntniji zа ovu аnаlizu. Prema podаcima Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje ukupаn broj licа kojа se nаlаze nа evidenciji sluţbe iznosi 43 i to 12 ţenа i 31 muškаrаc. Što se stаrosne strukture tiĉe ne evidenciji nemа licа mlаĊih od 30 godinа, od 30 do 45 imа 9 licа, а 34 licа su stаrosti od 45 do 65 godinа. Nаše zаpаţаnje je dа ovаj broj zvаniĉno nezаposlenih svаkаko nije veliki, а nаše iskustvo nаm govori dа je glаvni rаzlog u tome što veliki broj osobа sа invаliditetom uopšte ne ţeli dа se prijаvi nаcionаlnoj sluţbi. Pretpostаvljаmo dа je jedаn od rаzlogа i to što se u velikoj meri stаnovništvo bаvi poljoporivredom pа ne prepoznаje svoj interes u prijаvljivаnju, а i strаh porodicа dа se u sluĉаju zаpošljаvаnjа osoba sa invaliditetom ne izgubi prаvo nа tuĊu negu ili porodiĉnu penziju koje je prethodno ostvаreno.Vаţno je nаpomenuti dа je u prethodnom periodu, od stupаnjа nа snаgu novog zаkonа zаposleno ukupno 10 osobа sа invаliditetom, od ĉegа su u Društvu za pomoć MNRO kroz jаvne rаdove zаposleno 4 rаdnikа sа intelektuаlnim invаliditetom i slаbijom motorikom, а ostаli su ustvаri nekаdаšnji invаlidi rаdа, koje su zаposlili mаnje i mlаĊe firme koje do stupаnjа zаkonа nа snаgu u rаdnom odnosu nisu imаli „svoje“ osobe sа invаliditetom dа ne bi plаćаle penаle. U istom periodu nа procenu rаdne sposobnosti bilo je 29 licа, do sаdа je rešenje dobilo 25 licа, а 4 licа su prošlа procenu i oĉekuju rezultаte. Svi do sаdа procenjeni su „dobili“ kаtegoriju 1, rаdi se o licimа kojа su već bilа u rаdnom odnosu u „svojim“ firmаmа, а poslodavci ih sаdа šаlju nа procenu kаko bi se usklаdili sа novim zаkonom i sаmim tim bili osloboĊeni obаveze plаćаnjа penаlа. U većini firmi koje rаde duţe od 20, 30, 40 godinа tаj broj je znаtno veći od zаkonom propisаnog u odnosu nа ukupаn broj rаdnikа tаko dа se u njimа ne oĉekuje prijem „novih“ osoba sa invaliditetom. U prilog ovome govori i ĉinjenicа dа „Vino Ţupа“, jednа od nаjvećih firmi u Aleksаndrovcu, kojа zаpošljаvа nаjveći broj rаdnikа i predstаvljа okosnicu nаšeg privrednog rаzvojа premа broju rаdnikа trebа dа

39

zаposli 11 osobа sа invаliditetom, а oni trenutno već zаpošljаvаju 14, а zа 6 licа se oĉekuje dа budu upućeni nа procenu. Osim „Vino Ţupe“ osobe sа invаliditetom zаpošljavаju i „Armаture“ koje su do 14.06.2011. godine u rаdnom odnosu imаle 10 osobа sа invаliditetom, u meĊuvremenu su po socijаlnom progrаmu 2 licа nаpustilа firmu, tаko dа trenutno imаju 8 zаposlenih osobа sа invаliditetom, što je i dаlje više nego što su u obаvezi prema zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ovo su dve trenutno nаše nаjjаĉe firme, ostаle imаju mnogo mаnji broj rаdnikа i jedvа preţivljavаju, meĊu njimа je i AD „Ţupljаnkа“ kojа u svom sаstаvu imа i preduzeće zа profesionаlnu rehаbilitаciju i zаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom „Ţupа vez“ i kojа već nekoliko godinа unаzаd zаpošljаvа 24 rаdnikа sа invаliditetom. Celа firmа kаo i većinа nаših firmi koje se bаve tekstilnom proizvodnjom je u vrlo teškoj situаciji, tаko dа su osobe sа invаliditetom koje ovde rаde zаdovoljne sаmo ĉinjenicom dа dobijаju plаtu. Premа reĉimа menаdţmentа firmа je nа putu konsolidаcije i u nаrednom periodu plаnirаju dа zаposle više licа rаĉunаjući i nа podsticаjnа sredstvа kojа drţаvа dаje zа zаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom. Jedino jаvno preduzeće kome je osnivаĉ opštinа, а koje bi po zаkonu bilo u obаvezi dа zаposli osobe sа invаliditetom je Jаvno komunаlno stаmbeno preduzeće koje je oduvek zаpošljаvаlo osobe sа invаliditetom tаko dа im primenа novog zаkonа nije bilа problem. Mišljenjа smo dа je u nаšoj sredini svest sаmih osobа sа invаliditetom jedаn od nаjvećih problemа. Obzirom da se nа evidenciji Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje nаlаze sаmo 43 osobe sa invaliditetom to dovoljno govori u prilog ovoj tvrdnji. Sаme osobe sа invаliditetom ne uspevаju dа prepoznаju svojа prаvа i ne prepoznaju interes da se prijave na evidenciju nezaposlenih. Zа veliki broj poljoprivrednih domаćinstаvа dodаci zа tuĊu negu i pomoć su ĉesto jedinа izvesnа gotovinа nа koju mogu dа rаĉunаju, tаko dа ih i porodice u strаhu dа to ne izgube ne podstiĉu nа zаpošljаvаnje. Osim ovogа jedаn od velikih problemа je i što zаkon ne obаvezuje one poslodаvce koji se finаnsirаju iz budţetа dа zаpošljаvаju osobe sа invаliditetom. Ovаkvа situаcijа kod privrednikа izаzivа „otpor“ tаko dа smаtrаmo dа bi primenа zаkonа bilа mnogo boljа i efikаsnijа kаdа bi drţаvne institucije pruţile dobаr primer i u sklаdu sа mogućnostimа zаposlili osobe sа invаliditetom.TаkoĊe, mislimo i dа bi osim subvencijа i smаnjenja obаvezа nа poreze i doprinose znаĉаjno doprinelo zаpošljаvаnju. Smаtrаmo dа bi trebаlo porаditi nа podizаnju svesti kаko kod poslodаvаcа tаko i kod sаmih osobа sа invаliditetom. Kod pojedinih poslodаvаcа je primećeno dа pokušаvаju dа mаnipulišu i dа im zbog subvencijа osobe sа invаliditetom trebаju sаmo nа pаpiru. TаkoĊe, osobаmа sа invаliditetom trebа pruţiti podršku dа sаgledаju svojа prаvа i sаmi se više аngаţuju nа povećаnju kvаlitetа sopstvenog ţivotа. Na ovom mestu bi istakli da je Društvo za pomoć MNRO kаo poslodаvac zadovoljno zаposlenimа koji su zaposleni kroz jаvne rаdove, pokаzаli su visok stepen odgovornosti i predаnosti premа svojim rаdnim obаvezаmа, а kаko su sаmi istаkli i oni su veomа zаdovoljni. TakoĊe potrebno je istaći da je jedan broj osoba sa invaliditetom odbilo da budu radno angaţovane iako im je bilo ponuĊeno.

4040

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u opštini Aleksandrovac zaposleno je 9osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju opštine Aleksandrovac











UKUPNO 51 15

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju opštine Aleksandrovac


licaŽene







- slepa lica 0 0


- gluva lica 0 0

- nagluva lica 0 0





- slepa lica 0 0


- gluva lica 0 0

- nagluva lica 0 0








UKUPNO 51 15

41

41




Grafikon 6: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Aleksandrovcu“


40

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u opštini Aleksandrovac zaposleno je 9osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju opštine Aleksandrovac











UKUPNO 51 15

41




Grafikon 6: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Aleksandrovcu“



15-19 godina 0 0 0

20-24 godina 3 0 3

25-29 godina 0 0 0

30-34 godina 1 1 2

35-39 godina 1 3 4

40-44 godina 0 2 2

45-49 godina 2 3 5

50-54 godina 4 6 10

55-59 godina 4 14 18

60-64 godina 0 7 7


I sss 3 22 25

II sss 8 7 15

III sss 2 7 9

IV sss 2 0 2

V sss 0 0 0

VI sss 0 0 0

VII sss 0 0 0

4242


opština Novi Kneţevac

Udruženje obolelih od Multiple Skleroze Severnobanatskog okruga Novi Kneževac

Opštinа Novi Kneţevаc broji 12.550 stаnovnikа od togа 58,3% ĉini urbаno stаnovništvo ostаtаk od 42,7% ĉini stаnovništvo poselimа od togа 10-15% su osobe sа invаliditetom i to: oboleli odmultiple skleroze, cerebrаlne i deĉije pаrаlize, osobe obolele oddistrofije, muаstenije grаvis, osobe sa delimiĉnim ili potpunimoštećenjem vida i/ili sluha, osobe sа аmputirаnim delom/delovimа telа, invаlidi rаdа itd.Podаtke koje smo prikupili o zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetomu okviru ovog istrаţivаnjа obuhvаtili su kаko jаvne institucije,

orgаnizаcije osobа sа invаliditetom i preduzećа: Udruţenjа obolelih od multiple sklerozesevernobаnаtskog okrugа Novi Kneţevаc, Orgаnizаcije slepih „Severni Bаnаt“ Kikindа, MeĊuopštinske orgаnizаcije gluvih i nаgluvih Sentа, Centrа zа socijаlni rаd Novi Kneţevаc,jаvnа preduzećа: JKP “7. oktobаr“ Novi Kneţevаc, Domа zdrаvljа Novi Kneţevаc, Bolnicа „Sveti Vrаĉevi“ Novi Kneţevаc, Srednje škole Novi Kneţevаc, Zаbаvištа „Srećno dete“Novi Kneţevаc, Opštine Novi Kneţevаc, Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje, Gimnаzijа Novi Kneţevаc, Osnovnа školа "Zmаj Jovаn Jovаnović“ Novi Kneţevаc, Fаbrike ĉаrаpа „8.mаrt“ Novi Kneţevаc, „Lepenkа“ а.d. Novi Kneţevаc, „Alevа“ а.d. Novi Kneţevаc,„KMM“ d.o.o. Novi Kneţevаc.Opštinа Novi Kneţevаc nije u obаvezi dа zаpošljаvа osobe sа invаliditetom аli u sаrаdnji sа orgаnizаcijаmа osobа sа invаliditetom prаti situаciju u ovoj sferi. Osobe sа invаliditetom nа teritoriji opštine Novi Kneţevаc zаposlene su preko Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje,jedаn broj preduzećа su zаkonsku obаvezu ispunili procenom rаdne sposobnosti već zаposlenih ljudi u svom preduzeću. Poslovi koje izvršаvаju osobe sа invаliditetom upreduzećimа su primereni zаvršenoj školi ili rаdno mesto koje je uprаţnjeno i to: higijeniĉаri,tehniĉko osoblje nа odrţаvаnju, rаd nа mаšinаmа nа pаkovаnju.Mnogi nаm nisu još dostаvili podаtke jer sedište firme nije u Novom Kneţevcu. Tаko dа Nаcionаlnа sluţbа zаpošljаvаnjа trаţi odobrenje Filijаle Kikindа, а filijаlа Kikindа trаţiodobrenje iz Beogrаdа, “Alevа“ а.d. iz Novog Kneţevcа je trаţilа odobrenje iz Kruševcа, „8.mаrt“ iz Subotice.Problemi u oblаsti zаpošljаvаnjа sа kojimа se suoĉаvаju osobe sа invаliditetom u opštiniNovi Kneţevаc ne rаzlikuju se mnogo od ostаlih opštinа u Republici Srbiji. Dostа ĉlаnovа tj.osobа sа invаliditetom zbog svoje invаlidnosti nije išlo u školu ili je zаvršilo sаmoosmogodišnju školu, što govori dа nizаk stepen obrаzovаnjа utiĉe nа stepen konkurentnostinа otvorenom trţištu rаdа. Problem postoji i usled niskog nivoа svesti poslodаvаcа zа ĉijerešenje je potrebnа većа edukаcijа šire populаcije. Postoji i odreĊeni broj osobа sа invаliditetom koje ne ţele dа rаde usled uticаjа sredine kojа nije podsticаjnа kаo i iz strаhа dа se ne izgube odreĊene već ostvаrene mаterijаlne beneficije.

4342


opština Novi Kneţevac

Udruženje obolelih od Multiple Skleroze Severnobanatskog okruga Novi Kneževac

Opštinа Novi Kneţevаc broji 12.550 stаnovnikа od togа 58,3% ĉini urbаno stаnovništvo ostаtаk od 42,7% ĉini stаnovništvo poselimа od togа 10-15% su osobe sа invаliditetom i to: oboleli odmultiple skleroze, cerebrаlne i deĉije pаrаlize, osobe obolele oddistrofije, muаstenije grаvis, osobe sa delimiĉnim ili potpunimoštećenjem vida i/ili sluha, osobe sа аmputirаnim delom/delovimа telа, invаlidi rаdа itd.Podаtke koje smo prikupili o zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetomu okviru ovog istrаţivаnjа obuhvаtili su kаko jаvne institucije,

orgаnizаcije osobа sа invаliditetom i preduzećа: Udruţenjа obolelih od multiple sklerozesevernobаnаtskog okrugа Novi Kneţevаc, Orgаnizаcije slepih „Severni Bаnаt“ Kikindа, MeĊuopštinske orgаnizаcije gluvih i nаgluvih Sentа, Centrа zа socijаlni rаd Novi Kneţevаc,jаvnа preduzećа: JKP “7. oktobаr“ Novi Kneţevаc, Domа zdrаvljа Novi Kneţevаc, Bolnicа „Sveti Vrаĉevi“ Novi Kneţevаc, Srednje škole Novi Kneţevаc, Zаbаvištа „Srećno dete“Novi Kneţevаc, Opštine Novi Kneţevаc, Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje, Gimnаzijа Novi Kneţevаc, Osnovnа školа "Zmаj Jovаn Jovаnović“ Novi Kneţevаc, Fаbrike ĉаrаpа „8.mаrt“ Novi Kneţevаc, „Lepenkа“ а.d. Novi Kneţevаc, „Alevа“ а.d. Novi Kneţevаc,„KMM“ d.o.o. Novi Kneţevаc.Opštinа Novi Kneţevаc nije u obаvezi dа zаpošljаvа osobe sа invаliditetom аli u sаrаdnji sа orgаnizаcijаmа osobа sа invаliditetom prаti situаciju u ovoj sferi. Osobe sа invаliditetom nа teritoriji opštine Novi Kneţevаc zаposlene su preko Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje,jedаn broj preduzećа su zаkonsku obаvezu ispunili procenom rаdne sposobnosti već zаposlenih ljudi u svom preduzeću. Poslovi koje izvršаvаju osobe sа invаliditetom upreduzećimа su primereni zаvršenoj školi ili rаdno mesto koje je uprаţnjeno i to: higijeniĉаri,tehniĉko osoblje nа odrţаvаnju, rаd nа mаšinаmа nа pаkovаnju.Mnogi nаm nisu još dostаvili podаtke jer sedište firme nije u Novom Kneţevcu. Tаko dа Nаcionаlnа sluţbа zаpošljаvаnjа trаţi odobrenje Filijаle Kikindа, а filijаlа Kikindа trаţiodobrenje iz Beogrаdа, “Alevа“ а.d. iz Novog Kneţevcа je trаţilа odobrenje iz Kruševcа, „8.mаrt“ iz Subotice.Problemi u oblаsti zаpošljаvаnjа sа kojimа se suoĉаvаju osobe sа invаliditetom u opštiniNovi Kneţevаc ne rаzlikuju se mnogo od ostаlih opštinа u Republici Srbiji. Dostа ĉlаnovа tj.osobа sа invаliditetom zbog svoje invаlidnosti nije išlo u školu ili je zаvršilo sаmoosmogodišnju školu, što govori dа nizаk stepen obrаzovаnjа utiĉe nа stepen konkurentnostinа otvorenom trţištu rаdа. Problem postoji i usled niskog nivoа svesti poslodаvаcа zа ĉijerešenje je potrebnа većа edukаcijа šire populаcije. Postoji i odreĊeni broj osobа sа invаliditetom koje ne ţele dа rаde usled uticаjа sredine kojа nije podsticаjnа kаo i iz strаhа dа se ne izgube odreĊene već ostvаrene mаterijаlne beneficije.

43

Preporuke zа poboljšаnje sfere zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom nа lokаlnom nivou: Edukаcijа osobа sа invаliditetom, podizаnje nivoа svesti o mogućnostimа poboljšаnjа

kvаlitetа ţivotа, veći podsticаj kа obrаzovаnju i dokvаlifikаciji; Edukаcijа i podizаnje nivoа svesti poslodаvаcа o mogućnostimа zаpošljаvаnjа osobа

sа invаliditetom, beneficijаmа i podsticаjnim merаmа koje zаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom donosi, kаo i smаnjenje predrаsudа dа osobe sа invаliditetom ne mogudа obаvljаju rаdne zаdаtke;

Poštovаnje Zаkonа o zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetom, dopunа zаkonа pooštrаvаnjem kаznene politike premа onim firmаmа koje ne ţele dа zаpošljаvаjuosobe sа invаliditetom;

Preduzimаnje аktivnosti od strаne preduzećа nа sistemаtizаciji i locirаnju rаdnihmestа zа osobe sа invаliditetom i аdаptirаnju rаdnih mestа kаko bi se nesmetаnoobаvljаli rаdni zаdаci;

Podsticаnje zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom od strаne lokаlnih vlаsti u viduodlukа u sferi zаpošljаvаnjа zа firme i poslodаvce kroz oslobаĊаnjа od lokаlnihkomunаlnih tаksi zа poslodаvce koji zаpošljаvаju osobe sа invаliditetom;

Sаrаdnjа opštine sа obrаzovnim ustаnovаmа i finаnsirаnje osposobljаvаnjа osobа sа invаliditetom kroz prekvаlifikаciju i dokvаlifikаciju primereno vrsti invаliditetа.

Prikaz zaposlenih osoba sa invaliditetom na raĊenom uzorku:1. KMM d.o.o. za prevoz robe i posredovanje Novi Kneževac

24 ukupno zaposlenih/ 1 osoba sa invaliditetom/ osoba je bila na evidencijiNacionalne sluţbe za zapošljavanje/ senzorni invaliditet

2. Centar za socijalni rad Novi Kneževac19 ukupno zaposlenih/ meĊu zaposlenima nema osoba sa invaliditetom

3. Dom zdravlja Novi Kneževac115 ukupno zaposlenih osoba/ 4 osobe sa invaliditetom/ procenjena radna sposobnost/ fiziĉki invaliditet

4. Aleva a.d. Novi Kneževac282 ukupno zaposlenih osoba/ 4 osobe sa invaliditetom/ procenjena radna sposobnost/ fiziĉki invaliditet

5. Gimnazija Novi Kneževac40 ukupno zaposlenih osoba/ meĊu zaposlenima nema osoba sa invaliditetom

6. Osnovna škola “J.J. Zmaj” Novi Kneževac119 ukupno zaposlenih osoba/ meĊu zaposlenima nema osoba sa invaliditetom

7. JKP “7.oktobar” Novi Kneževac60 ukupno zaposlenih osoba/ 3 osobe sa invaliditetom/ procenjena radna sposobnost/ senzorni invaliditet

8. Opština Novi Kneževac36 ukupuno zaposlenih osoba meĊu kojima nema osoba sa invaliditetom

4444

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u Novom Kneţevcu zaposlena je 1 osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju opštine Novi Kneţevac











UKUPNO 10 1

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju opštine Novi Kneževac


licaŽene







- slepa lica 0 0


- gluva lica 0 0

- nagluva lica 0 0





- slepa lica 0 0


- gluva lica 0 0

- nagluva lica 0 0








UKUPNO 10 1

4544

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u Novom Kneţevcu zaposlena je 1 osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju opštine Novi Kneţevac











UKUPNO 10 1

45




Grafikon 7: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Novom Kneževcu“



0 1 2 3 4 5 6 7

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene

Kvalifikaciona struktura Žene Muškarci UkupnoI sss 0 2 2II sss 0 0 0III sss 1 5 6IV sss 0 2 2V sss 0 0 0VI sss 0 0 0VII sss 0 0 0


45




Grafikon 7: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Novom Kneževcu“



46 46

Monitoring zapošljavanja osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou

opština Majdanpek

Udruženje graĎana sa hendikepom „Frend“ Majdanpek

Opštinа Mаjdаnpek nalazi se u istoĉnoj Srbiji, u Borskom Okrugu- Timoĉkoj Krаjini. Središte opštine je grаd Mаjdаnpek, premа popisu stаnovništvа iz 2002. godine, nа teritoriji opštine ţivi23.703 osobа. Po poslednjem popisu 2011. godine opštinа Mаjdаnpek imа 24% mаnje stаnovnikа nego pre 9 godinа. Nа osnovu zаkonа o profesionаlnoj rehаbilitаciji i zаpošljаvаnjuosobа sа invаliditetom predviĊа se dа svаki poslodаvаc koji imа nаjmаnje 20 zаposlenih obavezаn je dа imа zаposlenu osobu sа invаliditetom. Poslodаvаc koji imа izmeĊu 20 i 49 zаposlenihduţаn je dа imа zаposlenu jednu osobu sа invаliditetom, а

poslodаvаc koji imа 50 i više zаposlenih duţаn je dа zаposli nаjmаnje dve osobe sа invаliditetom i nа svаkih nаrednih zаpoĉetih 50 zаposlenih po jednu. Zаkon je predvideoosnivаnje budţetskog fond zа profesionаlnu rehаbilitаciju i podsticаnje zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom. U tаj fond novаc će uplаćivаti poslodаvci koji ne zаposle osobe sа invаliditetom. Oni će, nаime, plаćаti penаle u visini trostrukog iznosа minimаlne zаrаde zа svаku osobu sа invаliditetom koju nisu zаposlili. Kontrolu obаveze zаpošljаvаnjа osobа sа invаliditetom i nаplаte penаlа sprovodiće Poreskа uprаvа, nаvodi se u prаvilniku o prаćenjuispunjаvаnjа obаvezа propisаnim zаkonom.Tаj prаvilnik, uz obrаzаc zа izveštаvаnje oizvršenju obаveze, objаvljen je u Sluţbenom glаsniku 18. mаjа 2010. godine. Ukupаn brojnezаposlenih licа koji su nа evidenciji Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje u opštiniMаjdаnpek je 1878 od kojih je 39 osoba sa invaliditetom.U periodu jаnuаr – septembаr 2011. godine zаposleno je 6 osobа sа rаzliĉitim tipovimа invаliditetа, tri osobe ţenskog polа i tri osobe muškog polа. Putem konkursа Nаcionаlnesluţbe zа zаpošljаvаnje u progrаmu jаvnih rаdovа u 2011. godini koje finаnsirа Ministаrstvoekonomije regionаlnog rаzvojа Republike Srbije. Zаposlene osobe sа invаliditetom su:jednа osoba sа oštećenim sluhom ţenskog polа stаrosti 29 godinа, jednа osobа sа potpunimoštećenjem vidа ţenskog polа stаrosti 29 godinа, jednа osobа muškog polа sа delimiĉnimoštećenjem vidа i sа intelektuаlnim invаliditetom stаrosti 29 godinа, jednа osobа ţenskogpolа sа intelektuаlnim invаliditetom stаrosti 25 godinа, jednа osobа muškog polа sа intelektuаlnim invаliditetom stаrosti 25 godinа, i jednа osobа muškog polа sа intelektuаlniminvаliditetom stаrosti 26 godinа.

Oštećenje sluha 29 godina, ţenaPotpuno oštećenje vida 29 godina, ţenaDelimiĉno oštećenje vida / intelektualni invaliditet 29 godina, muškaracIntelektualni invaliditet 25 godina, ţenaIntelektualni invaliditet 25 godina, muškaracIntelektualni invaliditet 26 godina, muškarac

Premа podаcimа Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje filijala Mаjdаnpek od poĉetkа rаdа Komisije zа procenu rаdne sposobnosti predаto je 12 zаhtevа, nа komisiju je izаšlo 6 osoba

46


opština Majdanpek






4746


opština Majdanpek





Premа podаcimа Nаcionаlne sluţbe zа zаpošljаvаnje filijala Mаjdаnpek od poĉetkа rаdа Komisije zа procenu rаdne sposobnosti predаto je 12 zаhtevа, nа komisiju je izаšlo 6 osoba 47

sa evidencije nezaposlenih koje su dobile prvu kаtegoriju stepenа invаlidnosti od kojih je jednа kаsnije zаposlena u Jаvnim rаdovimа а drugа pohаĊа progrаm “Druga šаnsa“ za obrаzovаnje odrаslih koji nisu zаvršili osnovnu školu i koji trenutno reаlizuje OŠ „Velimir Mаrkićević“ nа teritoriji opštine Mаjdаnpek. Pet osobа sа invаliditetom zаposleno je kroz jаvne rаdove, а jednа osobа zаposlenа je kroz progrаm Jаvnih rаdova Svetske Bаnke kаo geronto domаćicа. Sve nаvedene osobe zаposlene su u NVO osobа sа invаliditetom ”FREND” Mаjdаnpek. U opštini Majdanpek u javnim preduzećima nisu zaposlene osobe sa invaliditetom, dok je samo u jednom privatnompreduzeću zaposlena osoba sa invaliditetom. Rudnik Bаkrа Mаjdаnpek kаo nаjveće preduzeće imа u sopstvenoj reţiji invаlide rаdа koji se tаkoĊe tretirаju kаo osobe sа invаliditetom, nа osnovu brojа zаposlenih sаmo im jednа osobа sа invаliditetom nedostаjekаko bi ispunili zаkonsku normu, umesto togа plаćаju se redovno svаkog mesecа zаkonom predviĊeni penаli. Jаvnа preduzećа kаo i lokаlnа sаmouprаvа nemа nijednog zаposlenog а dа imа bilo kаkаv tip invаliditetа ili dа je kаtegorisаn nа bilo koji nаĉin. Jаvno preduzeće zа stаmbene usluge je u toku prošle godine imаo odreĊeni broj zаposlenih ĉijа je proporcijа odgovаrаlа srаzmerno dа se zаposli jednа osobа sа invаliditetom, аli nije zaposlena nijedna osoba sa invaliditetom. Poreskа uprаvа videlа je ovаj nedostаtаk i uputilа Privrednom sudu podnesаk zа pokretаnje kriviĉnog postupkа zа nepoštovаnje Zаkonа o zаpošljаvаnju osobа sа invаliditetom. Nа osnovu lokаlne Strаtegije u oblаsti socijаlne politike jedаn od glаvnih ciljevа lokаlne vlаsti je i zаpošljаvаnje osobа sа invаliditetom koji se nаţаlost ne sprovodi u prаksi. Centаr zа socijаlni rаd u Mаjdаnpeku koji pokrivа ĉitаvo podruĉje tаkoĊe nemа nijednu osobu sа invаliditetom nа svom plаtnom spisku, niti imа аdekvаtаn fiziĉki dostupаn prostor kаko bi osobe sа invаliditetom korisnici kolicа mogli nesmetаno dа doĊu u ovu instituciju i zаtrаţe rešаvаnje postojećih problemа ili posаo. Problemi sа kojimа se suoĉаvаju osobe sа invаliditetom nа teritoriji opštine Mаjdаnpek su: predrаsude poslodаvаcа, neinformisаnost osoba sa invaliditetom, neprilаgoĊenа rаdnа mestа, nizаk nivo obrаzovаnjа osoba sa invaliditetom, slaba motivisаnost sаmih osoba sa invaliditetom zа trаţenjem poslа i sticаnje novih veštinа u sklаdu sа njihovim mogućnostimа. Nаdаmo se dа će u nаrednom periodu ţeljа poslodаvаcа zа zаpošljаvаnjem osobа sа invаliditetom biti izrаţenijа i dа će biti spremni dа uloţe i odreĊenа sredstvа u аdаptаciju prostorа kаko bi stvorili uslove pogodne zа rаd osobа invаliditetom. Nаrаvno, u svemu tome lokаlnа sаmouprаvа bi trebаlo dа pokаţe rаzumevаnje i dа nа sopstvenom primeru pruţi jednаke mogućnosti svimа i dа zаposli odreĊeni broj osobа sа invаliditetom u sklаdu sа primenom Zаkonа. Nаšа orgаnizаcijа osobа sа invаliditetom će i dаlje rаditi nа podizаnju svesti svih nаših sugrаĊаnа kаko bi postigli veću senzibilnost zа osobe sа invаliditetom koje su rаdno sposobne i pruţili šаnsu dа zаsnuju rаdni odnos i stvore egzistenciju zа sebe i svoje porodice kаo rаvnoprаvni ĉlаnovi društvа.

46


opština Majdanpek






48

48

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u opštini Majdanpek zaposleno je 18 osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju opštine Majdanpek











UKUPNO 40 16

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju opštine Majdanpek


licaŽene







- slepa lica 1 1


- gluva lica 5 3

- nagluva lica 1 1





- slepa lica 0 0


- gluva lica 0 0

- nagluva lica 0 0








UKUPNO 40 16

4949




Grafikon 8: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Majdanpeku“


48

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u opštini Majdanpek zaposleno je 18 osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju opštine Majdanpek











UKUPNO 40 16

49




Grafikon 8: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Majdanpeku“



I sss 4 9 13

II sss 0 4 4

III sss 9 8 17

IV sss 2 2 4

V sss 0 1 1

VI sss 1 0 1

VII sss 0 0 0


15-19 godina 0 0 0

20-24 godina 2 2 4

25-29 godina 1 3 4

30-34 godina 0 0 0

35-39 godina 3 1 4

40-44 godina 4 1 5

45-49 godina 2 2 4

50-54 godina 2 5 7

55-59 godina 2 3 5

60-64 godina 0 7 7

50 50


grad Beograd

Beograd je glavni i najveći grad Srbije. godine. Beograd je glavni grad Srbije od 1405. godine i bio je prestonica raznih juţnoslovenskih drţava od 1918. pa do 2003, kao i Srbije i Crne Gore od 2003. do 2006.

Grad leţi na ušću Save u Dunav u centralnom delu Srbije, gde se Panonska nizija spaja sa Balkanskim poluostrvom. Broj stanovnika u Beogradu prema popisu stanovništva iz 2002. je iznosio 1.576.124. Najveći je grad na teritoriji bivše Jugoslavije i po broju stanovnika ĉetvrti u jugoistoĉnoj Evropi posle Istanbula, Atine i Bukurešta.

Grad Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Srbiji sa svojom lokalnom samoupravom. Njegova teritorija je podeljena na 17 gradskih opština, od kojih svaka ima svoje lokalne organe vlasti. To su: barajevo, Voţdovac, Vraĉar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savski venac, Sopot, Stari grad, Surĉin i Ĉukarica. Beograd zauzima preko 3,6% teritorije Republike Srbije, a u njemu ţivi 21% ukupnog broja graĊana dela Srbije na kome je izvršen popis 2002. godine (bez podataka za Kosovo i Metohiju).

Beograd je takoĊe centar civilnog sektora u kome se nalazi veliki broj organizacija osoba sa invaliditetom kao i organizacija koje se bave ljudskim pravima sa fokusom u oblasti invalidnosti. TakoĊe, meĊunarodne organizacije prisutne u Republici Srbiji uglavnom imaju sedište u Beogradu. Zavisno od kategorisanja invaliditeta, u Beogradu je smešteno većinasaveza organizacija osoba sa invaliditetom i Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom NOOIS.

Podatke za grad Beograd prikupili su Centar za orijentaciju društva – COD i Republiĉko udruţenje Srbije za pomoć osobama sa autizmom – RUSPOSA. COD i RUSPOSA su strateški partneri na polju poboljšanja kvaliteta ţivota osoba sa invaliditetom. Tokom 2010.godine COD i RUSPOSA su otvorili u Beogradu Regionalni Centar za nadgledanje prava osoba sa invaliditetom.

Prema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u gradu Beogradu tokom 2011.godine je zaposleno je 645 osoba sa invaliditetom.

5150


grad Beograd

Beograd je glavni i najveći grad Srbije. godine. Beograd je glavni grad Srbije od 1405. godine i bio je prestonica raznih juţnoslovenskih drţava od 1918. pa do 2003, kao i Srbije i Crne Gore od 2003. do 2006.

Grad leţi na ušću Save u Dunav u centralnom delu Srbije, gde se Panonska nizija spaja sa Balkanskim poluostrvom. Broj stanovnika u Beogradu prema popisu stanovništva iz 2002. je iznosio 1.576.124. Najveći je grad na teritoriji bivše Jugoslavije i po broju stanovnika ĉetvrti u jugoistoĉnoj Evropi posle Istanbula, Atine i Bukurešta.

Grad Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Srbiji sa svojom lokalnom samoupravom. Njegova teritorija je podeljena na 17 gradskih opština, od kojih svaka ima svoje lokalne organe vlasti. To su: barajevo, Voţdovac, Vraĉar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savski venac, Sopot, Stari grad, Surĉin i Ĉukarica. Beograd zauzima preko 3,6% teritorije Republike Srbije, a u njemu ţivi 21% ukupnog broja graĊana dela Srbije na kome je izvršen popis 2002. godine (bez podataka za Kosovo i Metohiju).

Beograd je takoĊe centar civilnog sektora u kome se nalazi veliki broj organizacija osoba sa invaliditetom kao i organizacija koje se bave ljudskim pravima sa fokusom u oblasti invalidnosti. TakoĊe, meĊunarodne organizacije prisutne u Republici Srbiji uglavnom imaju sedište u Beogradu. Zavisno od kategorisanja invaliditeta, u Beogradu je smešteno većinasaveza organizacija osoba sa invaliditetom i Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom NOOIS.

Podatke za grad Beograd prikupili su Centar za orijentaciju društva – COD i Republiĉko udruţenje Srbije za pomoć osobama sa autizmom – RUSPOSA. COD i RUSPOSA su strateški partneri na polju poboljšanja kvaliteta ţivota osoba sa invaliditetom. Tokom 2010.godine COD i RUSPOSA su otvorili u Beogradu Regionalni Centar za nadgledanje prava osoba sa invaliditetom.

Prema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u gradu Beogradu tokom 2011.godine je zaposleno je 645 osoba sa invaliditetom.

51

Statistički pokazatelji Nacionalne sluţbe za zapošljavanjePrema podacima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u gradu Beogradu zaposleno je 645 osoba sa invaliditetom.

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju grada Beograda













UKUPNO 3381 1122

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju grada Beograda


licaŽene







- slepa lica 21 14


- gluva lica 38 20

- nagluva lica 24 6





- slepa lica 1 1


- gluva lica 0 0

- nagluva lica 0 0








UKUPNO 3381 1122

5252



0 200 400 600 800 1000 1200

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene

Grafikon 9: „Kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom u Beogradu“



52



0 200 400 600 800 1000 1200

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene




0 200 400 600 800 1000 1200

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene


15-19 godina 12 22 34

20-24 godina 67 91 158

25-29 godina 74 93 167

30-34 godina 64 126 190

35-39 godina 88 232 320

40-44 godina 99 274 373

45-49 godina 135 292 427

50-54 godina 225 383 608

55-59 godina 354 469 823

60-64 godina 4 276 280

5352



0 200 400 600 800 1000 1200

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene




53

DEO II

ULOGA NACIONALNE SLUŢBE ZA ZAPOŠLJAVANJE (NSZ) U ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj nezaposlenosti23 definisan je pojam nezaposlenog lica, nosilaca poslova zapošljavanja i aktivne politike zapošljavanja. Prema ĉl. 2 „nezaposleni, u smislu ovog zakona, jeste lice od 15 godina ţivota do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina ţivota, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi naĉin ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traţi zaposlenje.“Poslove zapošljavanja, osiguranja za sluĉaj nezaposlenosti, ostvarivanja prava iz osiguranja za sluĉaj nezaposlenosti i drugih prava u skladu sa zakonom i voĊenje evidencija u oblasti zapošljavanja obavlja Nacionalna sluţba za zapošljavanje. Pojam „poslovi zapošljavanja“ odnosi se, prvenstveno, na: obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, posredovanje u zapošljavanju i sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja.Mere aktivne politike zapošljavanja su aktivnosti usmerene ka unapreĊenju zaposlenosti, i to:

1. U posredovanju u zapošljavanju lica koja traţe zaposlenje;2. U profesionalnoj orijentaciji i savetovanju o planiranju karijere;3. Subvencije za zapošljavanje;4. Podrška samozapošljavanju;5. Dodatno obrazovanje i obuka;6. Podsticaji za korisnike novĉane naknade;7. Javni radovi;8. Druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traţe zaposlenje.

Na sliĉan naĉin, u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom24 definisani su pojmovi nezaposlenog lica sa invaliditetom, nosilaca poslovazapošljavanja i aktivne politike zapošljavanja.„Nezaposlena osoba sa invaliditetom jeste osoba od 15 do 65 godina ţivota, sposobna i odmah spremna da radi, koja nije u radnom odnosu niti je na drugi naĉin ostvarila pravo na rad, spremna da radi ili prihvati profesionalnu rehabilitaciju radi zapošljavanja i aktivno traţi zaposlenje i vodi se na evidenciji nezaposlenih kod organizacije nadleţne za poslove zapošljavanja.“Poslove zapošljavanja i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom obavlja organizacija nadleţna za poslove zapošljavanja odnosno Nacionalna sluţba za zapošljavanje. Poslovi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom su:

23 „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/200924 „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/2009

52



0 200 400 600 800 1000 1200

I sss

II sss

III sss

IV sss

V sss

VI sss

VII sss

Ukupno

Muškarci

Žene




53

DEO II

ULOGA NACIONALNE SLUŢBE ZA ZAPOŠLJAVANJE (NSZ) U ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za sluĉaj nezaposlenosti23 definisan je pojam nezaposlenog lica, nosilaca poslova zapošljavanja i aktivne politike zapošljavanja. Prema ĉl. 2 „nezaposleni, u smislu ovog zakona, jeste lice od 15 godina ţivota do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina ţivota, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi naĉin ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traţi zaposlenje.“Poslove zapošljavanja, osiguranja za sluĉaj nezaposlenosti, ostvarivanja prava iz osiguranja za sluĉaj nezaposlenosti i drugih prava u skladu sa zakonom i voĊenje evidencija u oblasti zapošljavanja obavlja Nacionalna sluţba za zapošljavanje. Pojam „poslovi zapošljavanja“ odnosi se, prvenstveno, na: obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, posredovanje u zapošljavanju i sprovoĊenje mera aktivne politike zapošljavanja.Mere aktivne politike zapošljavanja su aktivnosti usmerene ka unapreĊenju zaposlenosti, i to:

1. U posredovanju u zapošljavanju lica koja traţe zaposlenje;2. U profesionalnoj orijentaciji i savetovanju o planiranju karijere;3. Subvencije za zapošljavanje;4. Podrška samozapošljavanju;5. Dodatno obrazovanje i obuka;6. Podsticaji za korisnike novĉane naknade;7. Javni radovi;8. Druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traţe zaposlenje.

Na sliĉan naĉin, u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom24 definisani su pojmovi nezaposlenog lica sa invaliditetom, nosilaca poslovazapošljavanja i aktivne politike zapošljavanja.„Nezaposlena osoba sa invaliditetom jeste osoba od 15 do 65 godina ţivota, sposobna i odmah spremna da radi, koja nije u radnom odnosu niti je na drugi naĉin ostvarila pravo na rad, spremna da radi ili prihvati profesionalnu rehabilitaciju radi zapošljavanja i aktivno traţi zaposlenje i vodi se na evidenciji nezaposlenih kod organizacije nadleţne za poslove zapošljavanja.“Poslove zapošljavanja i podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom obavlja organizacija nadleţna za poslove zapošljavanja odnosno Nacionalna sluţba za zapošljavanje. Poslovi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom su:

23 „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/200924 „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/2009

5454

- Afirmacija jednakih mogućnosti osoba sa invaliditetom na trţištu rada;- Organizovanje i sprovoĊenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije;- Ostvarivanje prava na mere aktivne politike zapošljavanja, odnosno mere za

podsticanje samozapošljavanja i zapošljavanja osoba sa invaliditetom;- Obezbedjivanje tehniĉke, struĉne i finansijske podrške za prilagoĊavanje poslova,

radnog mesta ili poslova i radnog mesta, ukljuĉujući i tehniĉka i tehnološka pomagala u cilju povećanja mogućnosti zapošljavanja ili odrţanja zaposlenja osoba sa invaliditetom;

- Praćenje efekata radne i socijalne ukljuĉenosti osoba sa invaliditetom;- Saradnja sa organizacijama i udruţenjima osoba sa invaliditetom, poslodavcima i

drugim organima i organizacijama u cilju podsticanja zapošljavanja i ukljuĉenosti osoba sa invaliditetom;

- Drugi poslovi koji se obavljaju s ciljem povećanja zaposlenosti i ukljuĉivanja osoba sa invaliditetom na trţište rada.

U Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje postoji redovna i evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom. Za prijavljivanje na evidenciju nezaposlenih osoba sa invaliditetom potrebno je priloţiti: liĉnu kartu, overenu radnu knjiţicu, diplomu i rešenje o invalidnosti odnosno diplomu specijalne škole. Nezaposlene osobe sa invaliditetom koje imaju prebivalište na jednoj od gradskih opština prijavljuju se u filijali za grad Beograd, dok se oni koji ţive u nekoj od prigradskih opština prijavljuju po teritorijalnom principu, u sluţbama i ispostavama. U preostalih 29 filijala Nacionalne sluţbe za zapošljavanje na teritoriji Republike Srbije usvojen je teritorijalni princip.U okviru 4 najveće filijale, tj. u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu postoji Odsek odnosno Grupa za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja je sastavni deo Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju odnosno Sektora za planiranje karijere i posredovanje u zapošljavanju. U Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje, kao sastavni deo Sektora za planiranje karijere i posredovanje u zapošljavanju 2010. godine je formiran Centar za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koji se nalazi u Beogradu i tehniĉki je osposobljen za rad sa osobama sa invaliditetom, udruţenjima i poslodavcima. U Kragujevcu je poĉeo sa radom još jedan ovakav centar, 19.09.2011. godine. Planirano je i otvaranje u Novom Sadu i Nišu. U najvećem broju organizacionih jedinica, u kojima nije formirana grupa ili odsek, postoji jedan savetnik za zapošljavanje koji radi iskljuĉivo sa osobama sa invaliditetom. Do 2007. godine uglavnom je kartoteka osoba sa invaliditetom bila pridodavana nekom od savetnika za zapošljavanje, ali je praksa nametnula drugaĉiju organizaciju. U ovom trenutku još uvek postoji nekoliko filijala i sluţbi u kojima nije izdvojen savetnik koji bi radio samo sa osobama sa invaliditetom.U Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom25 obavljaju se struĉno-analitiĉki, organizacioni i operativni poslovi profesionalne rehabilitacije i

25 Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (april 2010. godine)54








25 Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (april 2010. godine)

5554








25 Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (april 2010. godine)55

zapošljavanja osoba sa invaliditetom, razvijaju se standardi i uputstva u oblasti procene radne sposobnosti, individualnog savetovanja i posredovanja u zapošljavanju i radnog osposobljavanja, priprema godišnji program i prati realizacija utvrĊenih mera, uspostavlja se saradnja sa organizacijama osoba sa invaliditetom, zaštitnim radionicama i poslodavcima, uĉestvuje u pripremi akcionih planova za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i na nivou Nacionalne sluţbe koordinira aktivnosti za njihovo sprovoĊenje.Odsek/Grupa za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom obavlja organizacione i struĉno-operativne poslove u vezi sa profesionalnom rehabilitacijom i razvojem karijere osoba sa invaliditetom, uspostavlja saradnju sa specijalnim školama, poslodavcima i zaštitnim radionicama, sagledava probleme u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom i davanjem predloga za njihovo rešavanje, informisanjem i savetovanjem nezaposlenih lica i procenom zapošljivosti. MeĊu pomenute poslove, od poĉetka tekuće godine, dodata je i izrada odluka i ugovora sa poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, objavljenih javnim pozivom, taĉnije: subvencija zarade za zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, refundacija primerenih troškova prilagoĊavanja radnog mesta i refundacija zarade lica angaţovanih na pruţanju struĉne podrške osobama sa invaliditetom na radnom mestu.Od poĉetka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, 23. maja 2010. godine, Nacionalna sluţba za zapošljavanje je kao nosilac poslova zapošljavanja, dobila vaţnu ulogu u procesu ukljuĉivanja nezaposlenih osoba sa invaliditetom na trţište rada. Do primene Zakona, poslodavci su retko traţili posredovanje u zapošljavanju za osobe sa invaliditetom i bilo ih je praktiĉno nemoguće zaposliti. Kljuĉni razlozi za njihovu dosadašnju iskljuĉenost iz procesa rada su: slaba informisanost i predrasude ovdašnjeg stanovništva. Prema reĉima zaposlenih u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje, dešavalo se da prilikom prijavljivanja, lice ima diplomu redovne škole a ne specijalne dok medicinska dokumentacija pokazuje laku mentalnu ometenost. Uglavnom se dolazilo do saznanja da roditelji nisu bili dovoljno informisani o naĉinu školovanja dece ili su imali strah od reakcije sredine.Poslodavci i nezaposlena lica su, od stupanja Zakona na snagu, intenzivno traţili informacije od saradnika u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje - telefonom, e-mailom, liĉno. Organizovani su i razgovori poslodavaca sa nezaposlenim licima u prostorijama sluţbe. Poslodavci su najĉešće traţili informacije o oblicima invaliditeta nezaposlenih, njihovim mogućnostima za rad i postupku procene radne sposobnosti, jer im je zakonska regulativa uglavnom bila poznata. Prilikom podnošenja zahteva za posredovanje uglavnom su traţili pomoćne administrativne radnike ili deklarante u zavisnosti od delatnosti poslodavca. Kasnije, iskazane su potrebe sa zapošljavanjem operatera, prodavaca, kurira i pakera. Vremenom, kako su poslodavci sticali saznanja o oblicima invaliditeta i mogućnostima osoba sa invaliditetom za rad, proširivali su zahteve i, u skladu sa potrebama procesa rada, traţili i inţenjere, ekonomiste, pravnike. MeĊutim, situacija je još uvek daleko od idealne i neophodno je uloţiti još truda kako bi se dostigao zadovoljavajući stepen u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom.Vreme će pokazati da li je na odluke poslodavaca da zaposle osobe sa invaliditetom uticala odredba Zakona po kojoj će, ukoliko ih ne zaposle, plaćati penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade u skladu sa propisima o radu ili intenzivno informisanje i odrţavanje radionica koje su imali za cilj razbijanje predrasuda o ukljuĉivanju osoba sa invaliditetom na trţište rada.

54








25 Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (april 2010. godine)

5656

Iskustva sa „terena“ odnosno iz svakodnevnog rada Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i komunikacija sa poslodavcima i nezaposlenima su razliĉita i mogu pomoći da se stvori realna slika o ukljuĉivanju osoba sa invaliditetom u proces rada, uvide slabosti i pronaĊu najbolja rešenja i metode koja bi podstakla njihovo zapošljavanje u najvećoj mogućoj meri.

Statistički pokazateljiUvidom u statistiĉke podatke kojima raspolaţe Nacionalna sluţba za zapošljavanje utvrĊeno je da se na evidenciji nezaposlenih osoba sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije nalazi 18592 lica (5841 ţena).26

Ovim istraţivanjem obuhvaćeni su podaci sa teritorije Republike Srbije (zbirno), Beograda i opština u kojima su u prethodnom periodu razvijeni Lokalni planovi akcije u oblasti invalidnosti: Novi Kneţevac, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Majdanpek, Uţice, Aleksandrovac i Vranje. U Beogradu ukupan broj nezaposlenih lica na evidenciji je 4727, od ĉega su 1636 ţene. Treba napomenuti da ovaj podatak predstavljaukupan broj traţilaca zaposlenja sa evidencije nezaposlenih lica i lica koja su privremeno ili trajno spreĉena za rad, ali se prijavljuju Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje zbog ostvarivanja nekih drugih prava, najĉešće razliĉitih socijalnih davanja. OdreĊeni broj prijavljenh lica na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje nije u mogućnosti da radi zbog zdravstvenog stanja, a ima i nezainteresovanih.Broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom će se razlikovati ukoliko izdvojimo traţioce zaposlenja. To su lica koja „se vode na evidenciji nezaposlenih i aktivno traţe zaposlenje.“Aktivno traţenje zaposlenja podrazumeva ispunjavanje obaveza nezaposlenog lica koje ima po zakonu i individualnom planu zapošljavanja.Individualni plan zapošljavanja sadrţi mere koje je potrebno preduzeti u cilju zapošljavanja i utvrĊuju ga nezaposleni i Nacionalna sluţba za zapošljavanje odnosno savetnik za zapošljavanje. Ovaj plan je osnov za finansiranje i primenu mera

26 Jedinstveni informacioni sistem NSZ

Individualna iskustva 5, osoba sa senzornim invaliditetom, muškarac, 48 godina:Poseduje višu struĉnu spremu, završio je Pedagošku akademiju Uţice, vaspitaĉki smer. U pitanju je lice sa 100% oštećenjem vida. Osoba je bila ukljuĉena u redovan sistem obrazovanja tokom celokupnog svog školovanja. Tokom školovanja licu nisu bili dostupni odgovarajući servisi podrške kao što je zvuĉna literatura (osim na Višoj pedagoškoj akademiji gde su pojedine knjige snimane na kasete u audio zapis), već se oslanjao na pomoć školskih drugova i porodice koji su mu ĉitali literaturu. Odmah po završetku Više škole poĉeo je da traţi posao javljanjem na konkurse, po preporuci prijatelja, samoinicijativnim obraćanjem poslodavcima. Pri apliciranju za poslove u struci nije mogao da dobije odgovarajuće lekarsko uverenje o radnoj sposobnosti zbog svoje vrste invaliditeta zbog ĉega je bio odbijan pri traţenju posla (npr. vrtić, opština, dom za decu bez roditeljskog staranja), kao i zbog predrasuda poslodavaca koji su smatrali da lice sa tom vrstom invaliditeta nije sposobno za obavljanje predviĊenog posla. Do prvog zaposlenja (lakši fiziĉki poslovi) došao je preko studentske zadruge. Prvo pravo zaposlenje bilo je kao Sekretar Udruţenja slepih i slabovidih lica Uţice gde je radio 15 godina. U Udruţenje se uĉlanio sa 32 godine a poĉeo da radi godinu dana kasnije. Na poslu je bio nezadovoljan zbog loših meĊuljudskih odnosa i razliĉitih ideja o konceptu funkcionisanja udruţenja. Tehniĉki uslovi nisu bili zadovoljavajući u smislu prostora i opreme. Rad Udruţenja i plate zaposlenih finansirane su iz budţeta lokalne samouprave. Godine 2011. dobio je otkaz sa radnog mesta zbog razmimoilaţenja u pogledu koncepta funkcionisanja Udruţenja. Lice nije izlazilo na procenu radne sposobnosti u NSZ od donošenja Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Nije prijavljen na evidenciju NSZ jer vodi radni spor protiv bivšeg poslodavca. Nakon prestanka radnog odnosa pokušao je da dobije posao u Gradskoj upravi grada Uţica kao koordinator rada organizacija osoba sa invaliditetom i poĉeo je da radi na toj poziciji krajem 2011.god.

5756

Iskustva sa „terena“ odnosno iz svakodnevnog rada Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i komunikacija sa poslodavcima i nezaposlenima su razliĉita i mogu pomoći da se stvori realna slika o ukljuĉivanju osoba sa invaliditetom u proces rada, uvide slabosti i pronaĊu najbolja rešenja i metode koja bi podstakla njihovo zapošljavanje u najvećoj mogućoj meri.

Statistički pokazateljiUvidom u statistiĉke podatke kojima raspolaţe Nacionalna sluţba za zapošljavanje utvrĊeno je da se na evidenciji nezaposlenih osoba sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije nalazi 18592 lica (5841 ţena).26

Ovim istraţivanjem obuhvaćeni su podaci sa teritorije Republike Srbije (zbirno), Beograda i opština u kojima su u prethodnom periodu razvijeni Lokalni planovi akcije u oblasti invalidnosti: Novi Kneţevac, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Majdanpek, Uţice, Aleksandrovac i Vranje. U Beogradu ukupan broj nezaposlenih lica na evidenciji je 4727, od ĉega su 1636 ţene. Treba napomenuti da ovaj podatak predstavljaukupan broj traţilaca zaposlenja sa evidencije nezaposlenih lica i lica koja su privremeno ili trajno spreĉena za rad, ali se prijavljuju Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje zbog ostvarivanja nekih drugih prava, najĉešće razliĉitih socijalnih davanja. OdreĊeni broj prijavljenh lica na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje nije u mogućnosti da radi zbog zdravstvenog stanja, a ima i nezainteresovanih.Broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom će se razlikovati ukoliko izdvojimo traţioce zaposlenja. To su lica koja „se vode na evidenciji nezaposlenih i aktivno traţe zaposlenje.“Aktivno traţenje zaposlenja podrazumeva ispunjavanje obaveza nezaposlenog lica koje ima po zakonu i individualnom planu zapošljavanja.Individualni plan zapošljavanja sadrţi mere koje je potrebno preduzeti u cilju zapošljavanja i utvrĊuju ga nezaposleni i Nacionalna sluţba za zapošljavanje odnosno savetnik za zapošljavanje. Ovaj plan je osnov za finansiranje i primenu mera

26 Jedinstveni informacioni sistem NSZ

Individualna iskustva 5, osoba sa senzornim invaliditetom, muškarac, 48 godina:Poseduje višu struĉnu spremu, završio je Pedagošku akademiju Uţice, vaspitaĉki smer. U pitanju je lice sa 100% oštećenjem vida. Osoba je bila ukljuĉena u redovan sistem obrazovanja tokom celokupnog svog školovanja. Tokom školovanja licu nisu bili dostupni odgovarajući servisi podrške kao što je zvuĉna literatura (osim na Višoj pedagoškoj akademiji gde su pojedine knjige snimane na kasete u audio zapis), već se oslanjao na pomoć školskih drugova i porodice koji su mu ĉitali literaturu. Odmah po završetku Više škole poĉeo je da traţi posao javljanjem na konkurse, po preporuci prijatelja, samoinicijativnim obraćanjem poslodavcima. Pri apliciranju za poslove u struci nije mogao da dobije odgovarajuće lekarsko uverenje o radnoj sposobnosti zbog svoje vrste invaliditeta zbog ĉega je bio odbijan pri traţenju posla (npr. vrtić, opština, dom za decu bez roditeljskog staranja), kao i zbog predrasuda poslodavaca koji su smatrali da lice sa tom vrstom invaliditeta nije sposobno za obavljanje predviĊenog posla. Do prvog zaposlenja (lakši fiziĉki poslovi) došao je preko studentske zadruge. Prvo pravo zaposlenje bilo je kao Sekretar Udruţenja slepih i slabovidih lica Uţice gde je radio 15 godina. U Udruţenje se uĉlanio sa 32 godine a poĉeo da radi godinu dana kasnije. Na poslu je bio nezadovoljan zbog loših meĊuljudskih odnosa i razliĉitih ideja o konceptu funkcionisanja udruţenja. Tehniĉki uslovi nisu bili zadovoljavajući u smislu prostora i opreme. Rad Udruţenja i plate zaposlenih finansirane su iz budţeta lokalne samouprave. Godine 2011. dobio je otkaz sa radnog mesta zbog razmimoilaţenja u pogledu koncepta funkcionisanja Udruţenja. Lice nije izlazilo na procenu radne sposobnosti u NSZ od donošenja Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Nije prijavljen na evidenciju NSZ jer vodi radni spor protiv bivšeg poslodavca. Nakon prestanka radnog odnosa pokušao je da dobije posao u Gradskoj upravi grada Uţica kao koordinator rada organizacija osoba sa invaliditetom i poĉeo je da radi na toj poziciji krajem 2011.god.

57

aktivne politike zapošljavanja prema nezaposlenom.27

U skladu sa navedenim, broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom koji aktivno traţe zaposlenje na teritoriji Republike Srbije je 14461 (4534 ţena).

Grafikon 1:„Odnos broja aktivnih tražioca zaposlenja u odnosu na ukupan broj evidentiranih nezaposlenih osoba sa invaliditetom u Beogradu i opštinama uključenim u istraživanje - Nacionalna

služba za zapošljavanje“

U Republici Srbiji broj osoba sa invaliditetom koje se nalaze na evidenciji nezaposlenih je 18592, od tog broja 5841 su žene, a 12751 su muškarci. Od toga, broj aktivnih tražioca zaposlenja je 14467, od tog broja 4534 su žene, a 9927 su muškarci.

Grafikon 1 prikazuje broj ukupno evidentiranih nezaposlenih osoba sa invaliditetom i broj aktivnih traţoca zaposlenja u Beogradu i opštinama na lokalnom nivou. U Beogradu ukupan broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje je 4727, a aktivnih traţioca zaposlenja 3390. U ostalim opštinama podaci su sledeći:

- Novi Kneţevac - 20 osoba je na evidenciji NSZ, od ĉega 10 osoba aktivno traţi zaposlenje,

- Smederevo - 152 lica, od toga 92 osobe su aktivne u traţenju posla,

27 Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl.glasnik RS“ br. 36/2009)

4727

224 155 152 88 49 51 20 40

3390

188 128 92 43 46 51 10 400

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000

Ukupan broj evidentiranih osoba sa invaliditetetom Aktivni tražioci zaposlenja

57










4727

224 155 152 88 49 51 20 40

3390

188 128 92 43 46 51 10 400

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000


57










4727

224 155 152 88 49 51 20 40

3390

188 128 92 43 46 51 10 400

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000


57










4727

224 155 152 88 49 51 20 40

3390

188 128 92 43 46 51 10 400

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000


5858

- Smederevska Palanka - 88 lica, od toga 43 aktivno traţe zaposlenje, - u Velikoj Plani 49 lica, od toga većina tj. 46 osoba aktivno traţi zaposlenje, - Uţice - 155 lica, a 128 aktivno traţe zaposlenje, - Vranje 224 ukupno evidentiranih, a 188 osoba je aktivno u traţenju zaposlenja, - Majdanpek 40 lica i svi aktivno traţe zaposlenje i - u Aleksandrovcu od 51 nezaposlene osobe sa invaliditetom svi aktivno traţe

zaposlenje. Grafikon koji sledi bavi se odnosom broja ţena i muškaraca kako u ukupnom broju tako i broju aktivnih traţioca zaposlenja u Beogradu i u opštinama obuhvaćenim istraţivanjem.

1636

68 53 45 24 9 15 1 16

3091

156 102 107 64 40 36 19 24

1125

53 40 27 11 9 15 1 16

2265

135 88 65 32 37 36 9 240

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

Ukupan broj žena Ukupan broj muškaraca

Broj žena koje aktivno traže posao Broj muškaraca koji aktivno traže posao

Grafikon 2:„Broj žena kao aktivnih tražioca zaposlenja i njihov ukupan broj na evidenciji u odnosu na muškarce - Nacionalna služba za zapošljavanje“

58



1636

68 53 45 24 9 15 1 16

3091

156 102 107 64 40 36 19 24

1125

53 40 27 11 9 15 1 16

2265

135 88 65 32 37 36 9 240

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500




1636

68 53 45 24 9 15 1 16

3091

156 102 107 64 40 36 19 24

1125

53 40 27 11 9 15 1 16

2265

135 88 65 32 37 36 9 240

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500



5958



1636

68 53 45 24 9 15 1 16

3091

156 102 107 64 40 36 19 24

1125

53 40 27 11 9 15 1 16

2265

135 88 65 32 37 36 9 240

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500




59

U Beogradu ukupan broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje je 4727, od ĉega su 1636 ţene a 3091 muškarci. U ostalim opštinama podaci su sledeći:

- Novi Kneţevac - 20 lica od toga jedna ţena i 19 muškaraca, - Smederevo - 152 lica od toga 45 ţena i 107 muškaraca, - Smederevska Palanka - 88 lica od toga 24 su ţene a 64 muškarci, - Velika Plana - 49 lica od toga 9 ţena a 40 osoba su muškarci, - Uţice - 155 lica od ĉega 53 su ţene a 102 su muškarci, - Vranje - 224 lica od ĉega 68 su ţene i 156 muškaraca, - Majdanpek - 40 lica od ĉega 16 ţena i 24 muškarca, - Aleksandrovac - 51 lice od tog broja 15 su ţene a 36 su muškarci.

U Beogradu ukupan broj aktivnih traţioca posla na evidenciji je 3390 od ĉega su 1125 ţene, a 2265 su muškarci. U ostalim opštinama podaci su sledeći: Novi Kneţevac 10 lica od toga jedna ţena i 9 muškaraca, Smederevo 92 lica od toga 27 ţena i 65 muškaraca, Smederevska Palanka 43 lica od ĉega 11 su ţene i 32 muškarca, u Velikoj Plani 46 lica od toga 9 ţena i 37 muškaraca, Uţice 128 lica od ĉega 40 su ţene i 88 muškarci, Vranje 188 lica od ĉega 53 su ţene a 135 su muškarci, Majdanpek 40 osoba od ĉega 16 ţena i 24 muškarca, Aleksandrovac 51 lice od tog broja su 15 ţene i 36 muškaraca.U pogledu starosne strukture, statistika je voĊena podelom na deset grupa, u rasponu od 15 do 65 godina, odnosno od sticanja radne sposobnosti zakljuĉno sa godinama kada evidencijanezaposlenih prestaje po sili zakona. Najbrojnija kategorija su lica od 45 do 59 godina. Ovaj podatak se lako moţe objasniti ĉinjenicom jer se na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u najvećem broju nalaze invalidi rada koji su, upravo, iz ove starosne grupacije.

0 500 1000 1500 2000 2500 3000

15-19 godina20-24 godina25-29 godina30-34 godina35-39 godina40-44 godine45-49 godina50-54 godina55-59 godina60-64 godina

Ukupno

Muškarci

Žene

Grafikon 3: Starosna struktura nezaposlenih osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji

58



1636

68 53 45 24 9 15 1 16

3091

156 102 107 64 40 36 19 24

1125

53 40 27 11 9 15 1 16

2265

135 88 65 32 37 36 9 240

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500




6060

Starosna struktura Ţene Muškarci Ukupno

15-19 godina 84 149 23320-24 godina 362 665 102725-29 godina 403 603 100630-34 godina 381 721 110235-39 godina 404 1131 153540-44 godina 479 1116 159545-49 godina 574 1264 183850-54 godina 852 1510 236255-59 godina 982 1858 284060-64 godina 313 608 921

Kada se uporede podaci sa teritorije Republike Srbije i filijala koje su obuhvaćene istraţivanjem u pogledu kvalifikacione strukture osoba sa invaliditetom, zakljuĉuje se da najviše lica poseduje treći stepen struĉne spreme (zanati), osim u Aleksandrovcu. Nije zanemarljiv ni broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom koji nemaju zanimanje, odnosno imaju završenu samo osnovnu školu.

Grafikon 4: „Kvalifikaciona struktura nezaposlenih osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji“


15-19 godina 84 149 233

20-24 godina 362 665 1027

25-29 godina 403 603 1006

30-34 godina 381 721 1102

35-39 godina 404 1131 1535

40-44 godina 479 1116 1595

45-49 godina 574 1264 1838

50-54 godina 852 1510 2362

55-59 godina 982 1858 2840

60-64 godina 313 608 921

6160

Starosna struktura Ţene Muškarci Ukupno

15-19 godina 84 149 23320-24 godina 362 665 102725-29 godina 403 603 100630-34 godina 381 721 110235-39 godina 404 1131 153540-44 godina 479 1116 159545-49 godina 574 1264 183850-54 godina 852 1510 236255-59 godina 982 1858 284060-64 godina 313 608 921

Kada se uporede podaci sa teritorije Republike Srbije i filijala koje su obuhvaćene istraţivanjem u pogledu kvalifikacione strukture osoba sa invaliditetom, zakljuĉuje se da najviše lica poseduje treći stepen struĉne spreme (zanati), osim u Aleksandrovcu. Nije zanemarljiv ni broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom koji nemaju zanimanje, odnosno imaju završenu samo osnovnu školu.

Grafikon 4: „Kvalifikaciona struktura nezaposlenih osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji“

61



Po Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom status osobe sa invaliditetom ima28:

- Ratni vojni invalid,- Mirnodopski vojni invalid,- Civilni invalid rata,- Lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrĊena invalidnost, u

skladu sa zakonom,- Lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju,utvrĊena

kategorija invalidnosti,odnosno prestala radna sposobnost,- Lice kome se,u skladu sa zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima

mogućnost zaposlenja ili odrţanja zaposlenja,odnosno radnog angaţovanja.

Na identiĉan naĉin vodi se evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom, po kategorijama:

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju Republike Srbije








- slepa lica 70 31


- gluva lica 268 113

- nagluva lica 104 42

28„Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/200961



Po Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom status osobe sa invaliditetom ima28:

- Ratni vojni invalid,- Mirnodopski vojni invalid,- Civilni invalid rata,- Lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrĊena invalidnost, u

skladu sa zakonom,- Lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju,utvrĊena

kategorija invalidnosti,odnosno prestala radna sposobnost,- Lice kome se,u skladu sa zakonom, proceni radna sposobnost saglasno kojoj ima

mogućnost zaposlenja ili odrţanja zaposlenja,odnosno radnog angaţovanja.

Na identiĉan naĉin vodi se evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom, po kategorijama:

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne sluţbe za zapošljavanje za teritoriju Republike Srbije








- slepa lica 70 31




28„Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/2009

Zvanična evidencija nezaposlenih osoba sa invaliditetom po kategorijama, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za teritoriju Republike Srbije


licaŽene







- slepa lica 70 31






I sss 1342 3366 4708

II sss 733 1105 1838

III sss 1287 3312 4599

IV sss 937 1522 2459

V sss 24 256 280

VI sss 115 200 315

VII sss 96 166 262

62 62





- slepa lica 18 14


- gluva lica 59 30

- nagluva lica 12 6






UKUPNO 14461 4534

Najzainteresovaniji za ukljuĉivanje u aktivne mere zapošljavanja su lako mentalno ometena lica i lica sa procenjenom radnom sposobnošću, ĉija rešenja datiraju iz 2010. i 2011. godine.Mnogi su ukljuĉeni u mere aktivne politike zapošljavanja kod Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, najviše u program za lica bez radnog iskustva u trajanju od 12 meseci, jer su uglavnom mladi. TakoĊe je i veliki broj kategorisanih lica zainteresovano za zapošljavanje. Primanja koja oni ostvaruju u ustanovama socijalnog osiguranja su niska i nedovoljna za ţivot. Kada su radno angaţovani ta primanja se ukidaju.Kategorije osoba sa invaliditetom koje su u manjoj meri zainteresovane za rad su invalidi rada i ratni vojni invalidi.Ranija podela na invalide rada II (rad sa skraćenim radnim vremenom) i III (rad sa osmoĉasovnim radnim vremenom ali sa prilagoĊenim uslovima rada) kategorije, prestala je da postoji 2003. godine izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sadašnja pravna regulativa poznaje samo pojam „invalid rada“. Do 2003. godine imali su privremenu naknadu i staţ. Sada imaju delimiĉnu penziju u rasponu od 4.800,00 do 21.000,00 dinara na meseĉnom nivou. Uprkos niskim primanjima, invalidi rada nisu motivisani za ukljuĉivanje na trţište rada. S obzirom da su stariji, većina ĉeka trenutak kada će ispuniti uslove za ostvarivanje prava na starosnu ili potpunu invalidsku penziju. Oni koji su bili zainteresovani za rad, uglavnom su se i zaposlili na mestima administrativnih radnika, prodavaca ili kurira jer ih i poslodavci rado zapošljavaju s obzirom da neki od njih imaju minimalna ograniĉenja za rad. MeĊu ratnim vojnim invalidima, mirnodopskim vojnim invalidima i civilnim ţrtvama rata imamo zanemarljiv broj traţilaca zaposlenja. Oni uglavnom nisu zainteresovani za zapošljavanje i prijavljuju se redovno na evidenciju nezaposlenih lica zbog dokaza (potvrde o statusu nezaposlenog lica) kod nadleţnih opština kod kojih ostvaruju prava na novĉano davanje. Ova lica ĉesto imaju ozbiljnih zdravstvenih problema koji su uzrokovani teškim




- slepa lica 18 14


- gluva lica 59 30

- nagluva lica 12 6








UKUPNO 14461 4534

6362





- slepa lica 18 14


- gluva lica 59 30

- nagluva lica 12 6






UKUPNO 14461 4534

Najzainteresovaniji za ukljuĉivanje u aktivne mere zapošljavanja su lako mentalno ometena lica i lica sa procenjenom radnom sposobnošću, ĉija rešenja datiraju iz 2010. i 2011. godine.Mnogi su ukljuĉeni u mere aktivne politike zapošljavanja kod Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, najviše u program za lica bez radnog iskustva u trajanju od 12 meseci, jer su uglavnom mladi. TakoĊe je i veliki broj kategorisanih lica zainteresovano za zapošljavanje. Primanja koja oni ostvaruju u ustanovama socijalnog osiguranja su niska i nedovoljna za ţivot. Kada su radno angaţovani ta primanja se ukidaju.Kategorije osoba sa invaliditetom koje su u manjoj meri zainteresovane za rad su invalidi rada i ratni vojni invalidi.Ranija podela na invalide rada II (rad sa skraćenim radnim vremenom) i III (rad sa osmoĉasovnim radnim vremenom ali sa prilagoĊenim uslovima rada) kategorije, prestala je da postoji 2003. godine izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sadašnja pravna regulativa poznaje samo pojam „invalid rada“. Do 2003. godine imali su privremenu naknadu i staţ. Sada imaju delimiĉnu penziju u rasponu od 4.800,00 do 21.000,00 dinara na meseĉnom nivou. Uprkos niskim primanjima, invalidi rada nisu motivisani za ukljuĉivanje na trţište rada. S obzirom da su stariji, većina ĉeka trenutak kada će ispuniti uslove za ostvarivanje prava na starosnu ili potpunu invalidsku penziju. Oni koji su bili zainteresovani za rad, uglavnom su se i zaposlili na mestima administrativnih radnika, prodavaca ili kurira jer ih i poslodavci rado zapošljavaju s obzirom da neki od njih imaju minimalna ograniĉenja za rad. MeĊu ratnim vojnim invalidima, mirnodopskim vojnim invalidima i civilnim ţrtvama rata imamo zanemarljiv broj traţilaca zaposlenja. Oni uglavnom nisu zainteresovani za zapošljavanje i prijavljuju se redovno na evidenciju nezaposlenih lica zbog dokaza (potvrde o statusu nezaposlenog lica) kod nadleţnih opština kod kojih ostvaruju prava na novĉano davanje. Ova lica ĉesto imaju ozbiljnih zdravstvenih problema koji su uzrokovani teškim

63

povredama i imaju redovne terapije i rehabilitacije. Veliki broj ratnih vojnih invalida poseduje dokaz o leĉenju kod psihijatra. Navedenom statistikom obuhvaćeni su podaci o broju zaposlenih sa evidencije Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, uz direktno posredovanje ili korišćenje podsticajnih mera za poslodavce (finansijska podrška, olakšice...). Broj zaposlenih osoba sa invaliditetom je povećan kod nekih poslodavaca, iako ta ista lica nisu prethodno bila nezaposlena ili evidentirana u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje, već su bila u radnom odnosu, ali bez rešenja o invalidnosti. Poslodavci su, u ovim sluĉajevima, zaposlene upućivali na procenu radne sposobnosti, koja se obavlja u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Neki zaposleni su otkrili da imaju neku vrstu invaliditeta, koja je bila prikrivana do tog trenutka, jer su smatrali da će im smetati prilikom zasnivanja radnog odnosa i da će naići na predrasude od strane okoline. Ovim su poslodavci automatski dobili na odreĊenim pozicijama osobe sa invaliditetom i time ispunili zakonsku obavezu. Stoga, statistika Nacionalne sluţbe za zapošljavanje nije bila u mogućnosti da evidentira broj ovih lica.

Primeri iz prakseIskustva saradnika Nacionalne sluţbe za zapošljavanje prilikom komunikacije sa mnogobrojnim poslodavcima, iz razliĉitih sektora, veoma su razliĉita. U javnom komunalnom preduzeću „Beograd-put“, prilikom odabira kandidata koji će biti zaposleni, uz posredovanje Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, uzeti su u obzir svi koji su zadovoljili kriterijume u pogledu struĉne spreme i radnog iskustva da bi kasnije bili rasporeĊivani na razliĉita radna mesta ili su prilagoĊeni uslovi rada u skladu sa radnim sposobnostima lica upućenih na razgovor kod poslodavca. Od lica koja su se zaposlila u ovom preduzeću, dobijena je informacija da su zadovoljni statusom, uslovima rada i zaradom. Poslodavac „011Info.com“ iz privatnog sektora zaposlio je lice sa invaliditetom koje ima procenjen prvi stepen oštećenja odnosno zapošljava se pod opštim uslovima i „sposobno je da obavlja posao u svom zanimanju - inţenjera informatike i za sve poslove koji se obavljaju za raĉunarom bez nametnutog ritma rada“. Ovaj poslodavac je korisnik programa za zapošljavanje osobe sa invaliditetom koja nema radno iskustvo u trajanju od 12 meseci. Savetnik za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u filijali za grad Beograd obavio je sluţbenu posetu poslodavcu jer je to obaveza propisana internim dokumentima Nacionalne sluţbe za zapošljavanje. Tom prilikom se obavljaju razgovori sa novozaposlenim licem i predstavnikom poslodavca i vrši se obilazak prostora kako bi se stekla slika o uslovima za rad. Osim što su uslovi za rad dobri, uoĉeno je da je osoba sa invaliditetom u istoj prostoriji i u stalnom kontaktu sa kolegama što pokazuje da zauzima potpuno ravnopravan poloţaj u procesu rada a to je najvaţniji korak u njegovom ukljuĉivanju na trţište rada. U Centru za orijentaciju društva - COD iz Beograda, koji se bavi zaštitom i promovisanjem ljudskih prava i graĊanskih sloboda zaposleno je lice sa evidencije nezaposlenih iz Novog Sada, sa procenjenim I stepenom oštećenja odnosno „sposoban je za poslove u okviru svog zanimanja i stepena struĉne spreme, kao i sve administrativne poslove koji se obavljaju u sedećem poloţaju. Osiguranik nije sposoban za teţi fiziĉki rad, kao ni za rad u lošim klimatskim i mikroklimatskim uslovima. Osiguranik nije sposoban za poslove koji zahtevaju duţe stajanje, hodanje i savladavanje većih kosih prepreka“. Zaposleni obavlja poslove Regionalnog koordinatora u okviru projekta „Regionalni centar za nadgledanje prava osoba

6464

sa invaliditetom u istoĉnoj Evropi – D.R.P.I.“ Takodje, poslodavac je korisnik jedne od mera aktivne politike zapošljavanja - subvencije zarade za lice bez radnog iskustva u trajanju od 12 meseci. Po obavljenom obilasku i razgovoru sa zaposlenima, zakljuĉeno je da je stepen obezbeĊjenih uslova za rad i obostranog zadovoljstva u svakodnevnom radu - poslodavca i zaposlenog lica, na najvišem mogućem nivou. Naţalost, osim pozitivnih primera, u praksi postoje i loši. Tako je predstavnik jedne od banaka, kako je poĉela primena Zakona, dolazio u Nacionalnu sluţbu za zapošljavanje i traţio informacije iskljuĉivo u vezi sa naĉinom plaćanja penala, jer je stav nadleţnih u ovom privrednom sistemu da u procesu rada a priori ne angaţuju osobu sa invaliditetom. Ovom poslodavcu su predstavljene mogućnosti osoba sa invaliditetom i usluge Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u obezbedjivanju kandidata, meĊutim stav je ostao identiĉan. TakoĊe, ovaj poslodavac je više puta pozivan na prezentacije podsticajnih mera za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje je organizovala Nacionalna sluţba za zapošljavanje, ali nikad nije uĉestvovao.Po objavljivanju javnog poziva, organizovano je nekoliko prezentacija razliĉitih olakšica za poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, uz prisustvo velikog broja poslodavaca, udruţenja poslodavaca i sliĉnih organizacionih oblika uz medijsku propraćenost, kao inekoliko sajmova zapošljavanja. U prilog tvrdnji da su nedovoljna informisanost i predrasude na ovim prostorima o osobama sa invaliditetom još uvek prisutne u velikoj meri, govori i sluĉaj devojke prijavljene na redovnu evidenciju Nacionalne sluţbe za zapošljavanje koja ima multipleks sklerozu. U razgovoru se došlo do saznanja da je ostala bez posla u jednoj banci usled tehnoloških i organizacionih promena. Ĉinjenicu da ima multipleks sklerozu je sve vreme sakrivala, uz maksimalne napore, jer je bila sigurna da će naići na nerazumevanje svojih kolega i menadţmenta. Tom prilikom informisana je o stupanju na snagu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i sugerisano joj je da podnese zahtev za utvrĊivanje radne sposobnosti odnosno stepena oštećenja, što je i uĉinila.Nacionalna sluţba za zapošljavanje je od maja 2010. godine do danas postigla dobre rezultate u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom, uz direktno posredovanje ili uz mere aktivne politike odnosno ukljuĉivanjem u programe kao što su: javni radovi, samozapošljavanje osoba sa invaliditetom, otvaranje novih radnih mesta, mere struĉne prakse, obuke za potrebe poznatog poslodavca, subvencija zarade za osobe bez radnog iskustva, refundacija primerenih troškova prilagoĊavanja radnog mesta i refundacija zarade za lica angaţovana na pruţanju struĉne podrške.Neki od ovih programa mogu se koristiti u kumulativu, kao što su subvencija zarade za osobe bez radnog iskustva, refundacija primerenih troškova prilagoĊavanja radnog mesta i refundacija zarade za lica angaţovana na pruţanju struĉne podrške, ukoliko se koristi za lice koje ima procenjen II stepen oštećenja. Jedan od korisnika sva tri programa je i IAN-MeĊunarodna mreţa pomoći, koja se bavi pruţanjem podrške pripadnicima marginalizovanih i ranjivih grupa. Zaposleno je lice koje ima procenjen II stepen oštećenja odnosno zapošljava se pod posebnim uslovima. Za sada je proces prilagoĊavanja radnog mesta za novozaposleno, slabovido lice u toku i oĉekuje se realizacija u skorije vreme nabavkom potrebnih sredstava.

6565

Preporuke:

Pomenuti programi zapošljavanja bi u praksi dali bolje rezultate odnosno bilo bi više zaposlenih osoba sa invaliditetom ukoliko bi procedura podnošenja zahteva bila jednostavnija. TakoĎe, potrebno je pokazati maksimalnu prilagodljivost i širinu prilikom tumačenja i primene javnog konkursa.

Na primer, konkurs iz 2011. godine za subvenciju zarade za osobe bez radnog iskustva iskljuĉivao je Gradsku organizaciju slepih jer svaki fizioterapeut ima obavezu volontiranja u trajanju od 6 meseci. Sa aspekta konkursa, takvo lice ima radno iskustvo u struci i nije u mogućnosti da koristi program. Stoga je Gradska organizacija slepih koristila samo program prilagoĊavanja radnog mesta.U ovakvim sluĉajevima je neophodno doneti pismenu odluku o odobravanju korišćenja mere, u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, za organizacije i udruţenja koji u svojim redovima zapošljavaju preteţno osobe sa invaliditetom.

U rad sa kategorisanim licima potrebno je uključiti i druge nadležne i specijalizovane ustanove zbog profesionalne rehabilitacije. Mišljenje je da bi zajedničko delovanje dalo bolje rezultate, jer je u većini slučajeva za potpuno uključivanje osoba sa invaliditetom u proces rada, neophodno imati i prilagoĎene programe za unapreĎenje radno-socijalne integracije. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje obavljaju se poslovi savetovanja, karijernog voĎenja i motivacionih treninga, ali ne postoje resursi za obavljanje kompletne profesionalne rehabilitacije.

Procena radne sposobnosti, kao novina Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, u praksi nije dala potpuno zadovoljavajuće rezultate. Rešenja koja se donose u Centru za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u priličnom broju slučajeva nisu dovoljno precizna i ne pokazuju realno šta zaista osoba kojoj je izvršena procena može da radi i koja su ograničenja.

U praksi se desilo da je osobi koja ima IQ – 58 , koja gubi svest u toku dana 20-ak puta iz još uvek nepoznatih razloga (lekari za sada pretpostavljaju da je uzrok psihosomatski) i zbog toga uvek ima pratnju, procenjen I stepen oštećenja i „da je sposobna za rad u okviru svog zanimanja, kao i za druge lakše poslove pomoćnog radnika uz navedena ograniĉenja. Nije sposobna za rad na radnim mestima pored mašina u pokretu, za rad na visini niti za rad duţi od osmoĉasovnog radnog vremena i rad noću.“ Ova formulacija je previše apstraktna, naroĉito ako se uzme u obzir naĉin na koji se vrši predselekcija kandidata i upućivanje kod poslodavca. Na pismeni zahtev poslodavca za posredovanje u zapošljavanju potrebno je raspolagati što jasnijim pojedinostima o sposobnosti kandidata kako bi se obezbedio odgovarajući profil.TakoĊe, upućivanje nezaposlenog lica kod poslodavca ĉiji uslovi rada i zahtevi u pogledu sposobnosti nisu odgovarajući, utiĉe u velikoj meri na njegovu motivisanost.

Zakljuĉak je da je od maja 2010. godine do danas, odnosno od zapoĉinjanja primene odredbi Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, napravljen vaţan korak u zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

6666

Dobri primeri iz redova poslodavaca, kojih ima u praksi, osim navedenih, ohrabruju kao i stepen motivisanosti nezaposlenih osoba sa invaliditetom za ukljuĉivanje u proces rada. Nacionalna sluţba za zapošljavanje je kroz razliĉite vidove informisanja, pruţila obaveštenja nezaposlenima i poslodavcima o mogućnostima za zapošljavanje i dovela ih u neposredan kontakt kroz posredovanje, svoju osnovnu delatnost. MeĊutim, u praksi se još uvek srećemo i sa lošim primerima, koji tretiraju osobe sa invaliditetom kao nesposobne i nepouzdane za rad. Naravno, loša informisanost i predrasude na ovim prostorima još uvek su veoma prisutne, a poznato je da su ove pojave najveći neprijatelji korenitih promena i napretka.Procena je da je neophodno da drţavne ustanove i nevladine organizacije, samostalno i zajedniĉkim delovanjem, nastave intenzivan rad na informisanju o vrstama invaliditeta, zapošljavanju, zakonskoj regulativi i ostalim aspektima ukljuĉivanja osoba sa invaliditetom na trţište rada, a kao posledica došlo bi i do otklanjanja ili smanjenja predrasuda, što bi u velikoj meri poboljšalo njihov poloţaj, i u ţivotu i u radu.

Individualna iskustva 3muškarac, 36 godina, osoba sa intelektualnim invaliditetom:

Završio je osmogodišnju osnovnu školu. Ţivi sa roditeljima u ruralnom podruĉju izvan Aleksandrovca, u selu Laćisled. Tokom ţivota komšije koje su imale razliĉite zanatske radionice obuĉavali su ga za te zanate (tapaciranje nameštaja, automehanika) ali nisu sa njim zasnivali radni odnos. Preko lokalne radio stanice je ĉuo da se traţi radnik u konfekcijskoj radionici u Udruţenju MNRO gde se zaposlio preko Javnih radova Nacionalne Sluţbe za zapošljavanje. Na radnom mestu mu je bio obezbeĊen trener koji je radio sa njim dok nije nauĉio da efikasno izvršava radne zadatke (šivenje, porubljivanje, krojenje). Radi puno radno vreme. Pored konfekcijske radionice u prostorijama Udruţenja postoji i prostorija sa raĉunarskom opremu, pa radnici iz konfekcijske radionice jedan deo radnog vremena provode obuĉavajući se za rad na raĉunaru. Pre zasnivanja radnog odnosa u Udruţenju, upućen je od strane Udruţenja na procenu radne sposobnosti u NSZ nakon ĉega je proglašen radno sposobnim. Ispitanik je zadovoljan uslovima na poslu i odnosima sa kolegama, a kao jedini problem istiĉe putovanje autobusom zimi iz Laćisleda na radno mesto u Aleksandrovac jer od kuće do stanice mora da pešaĉi dugu distancu po snegu.


Završio je osmogodišnju osnovnu školu. Živi sa roditeljima u ruralnom području izvan Aleksandrovca, u selu Laćisled. Tokom života komšije koje su imale različite zanatske ra-dionice obučavali su ga za te zanate (tapaciranje nameštaja, automehanika) ali nisu sa njim zasnivali radni odnos. Preko lokalne radio stanice je čuo da se traži radnik u konfekcijskoj radionici u Udruženju MNRO gde se zaposlio preko Javnih radova Nacionalne Službe za zapošljavanje. Na radnom mestu mu je bio obezbeđen trener koji je radio sa njim dok nije naučio da efikasno izvršava radne zadatke (šivenje, porubljivanje, krojenje). Radi puno rad-no vreme. Pored konfekcijske radionice u prostorijama Udruženja postoji i prostorija sa računarskom opremu, pa radnici iz konfekcijske radionice jedan deo radnog vremena pro-vode obučavajući se za rad na računaru. Pre zasnivanja radnog odnosa u Udruženju, upućen je od strane Udruženja na procenu radne sposobnosti u NSZ nakon čega je proglašen radno sposobnim. Ispitanik je zadovoljan uslovima na poslu i odnosima sa kolegama, a kao jedini problem ističe putovanje autobusom zimi iz Laćisleda na radno mesto u Aleksandrovac jer od kuće do stanice mora da pešači dugu distancu po snegu.

6767

DEO III

SOCIJALNI SERVISI (USLUGE) KAO PODRŠKA ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM

Osobe sa invaliditetom su uglavnom viĊene kao pasivni primaoci milostinje i socijalnih davanja. Društvo uglavnom vidi invalidnost, umesto da vidi mogućnosti koje imaju osobe sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom su u većini sluĉaja iskljuĉene iz razvojnih ekonomskih programa. Jedini naĉin da osobe sa invaliditetom budu jednako ukljuĉene u ekonomski razvojkako u Republici Srbiji, tako i šire, je razvoj odrţivih i odgovarajućih socijalnih servisa (usluga) koji su bazirani na potrebama osoba sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom imaju pravo na rad kao i svi ostali graĊani. Kako bi pristupili trţišturada, ĉesto im je potrebna dodatna podrška da bi se pripremili za, pronašli, pristupili, zadrţaliili povratili posao. Kao i u oblasti obrazovanja i pristupanja svih ostalim uslugama uzajednici, osobama sa invaliditetom su u oblasti rada ĉesto potrebne “razumne adaptacije”, što podrazumeva svaku modifikaciju ili prilagoĊavanje radnog okruţenja koje će omogućitipojedincu da izvede bitne funkcije posla. MeĊutim, ni pravni okviri u regionu, ni postojeći

66

Dobri primeri iz redova poslodavaca, kojih ima u praksi, osim navedenih, ohrabruju kao i stepen motivisanosti nezaposlenih osoba sa invaliditetom za ukljuĉivanje u proces rada. Nacionalna sluţba za zapošljavanje je kroz razliĉite vidove informisanja, pruţila obaveštenja nezaposlenima i poslodavcima o mogućnostima za zapošljavanje i dovela ih u neposredan kontakt kroz posredovanje, svoju osnovnu delatnost. MeĊutim, u praksi se još uvek srećemo i sa lošim primerima, koji tretiraju osobe sa invaliditetom kao nesposobne i nepouzdane za rad. Naravno, loša informisanost i predrasude na ovim prostorima još uvek su veoma prisutne, a poznato je da su ove pojave najveći neprijatelji korenitih promena i napretka.Procena je da je neophodno da drţavne ustanove i nevladine organizacije, samostalno i zajedniĉkim delovanjem, nastave intenzivan rad na informisanju o vrstama invaliditeta, zapošljavanju, zakonskoj regulativi i ostalim aspektima ukljuĉivanja osoba sa invaliditetom na trţište rada, a kao posledica došlo bi i do otklanjanja ili smanjenja predrasuda, što bi u velikoj meri poboljšalo njihov poloţaj, i u ţivotu i u radu.


Završio je osmogodišnju osnovnu školu. Ţivi sa roditeljima u ruralnom podruĉju izvan Aleksandrovca, u selu Laćisled. Tokom ţivota komšije koje su imale razliĉite zanatske radionice obuĉavali su ga za te zanate (tapaciranje nameštaja, automehanika) ali nisu sa njim zasnivali radni odnos. Preko lokalne radio stanice je ĉuo da se traţi radnik u konfekcijskoj radionici u Udruţenju MNRO gde se zaposlio preko Javnih radova Nacionalne Sluţbe za zapošljavanje. Na radnom mestu mu je bio obezbeĊen trener koji je radio sa njim dok nije nauĉio da efikasno izvršava radne zadatke (šivenje, porubljivanje, krojenje). Radi puno radno vreme. Pored konfekcijske radionice u prostorijama Udruţenja postoji i prostorija sa raĉunarskom opremu, pa radnici iz konfekcijske radionice jedan deo radnog vremena provode obuĉavajući se za rad na raĉunaru. Pre zasnivanja radnog odnosa u Udruţenju, upućen je od strane Udruţenja na procenu radne sposobnosti u NSZ nakon ĉega je proglašen radno sposobnim. Ispitanik je zadovoljan uslovima na poslu i odnosima sa kolegama, a kao jedini problem istiĉe putovanje autobusom zimi iz Laćisleda na radno mesto u Aleksandrovac jer od kuće do stanice mora da pešaĉi dugu distancu po snegu.

67

DEO III

SOCIJALNI SERVISI (USLUGE) KAO PODRŠKA ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM

Osobe sa invaliditetom su uglavnom viĊene kao pasivni primaoci milostinje i socijalnih davanja. Društvo uglavnom vidi invalidnost, umesto da vidi mogućnosti koje imaju osobe sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom su u većini sluĉaja iskljuĉene iz razvojnih ekonomskih programa. Jedini naĉin da osobe sa invaliditetom budu jednako ukljuĉene u ekonomski razvojkako u Republici Srbiji, tako i šire, je razvoj odrţivih i odgovarajućih socijalnih servisa (usluga) koji su bazirani na potrebama osoba sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom imaju pravo na rad kao i svi ostali graĊani. Kako bi pristupili trţišturada, ĉesto im je potrebna dodatna podrška da bi se pripremili za, pronašli, pristupili, zadrţaliili povratili posao. Kao i u oblasti obrazovanja i pristupanja svih ostalim uslugama uzajednici, osobama sa invaliditetom su u oblasti rada ĉesto potrebne “razumne adaptacije”, što podrazumeva svaku modifikaciju ili prilagoĊavanje radnog okruţenja koje će omogućitipojedincu da izvede bitne funkcije posla. MeĊutim, ni pravni okviri u regionu, ni postojeći

6868

stavovi i prakse poslodavaca nisu oblikovani za prilagoĊavanje radnog okruţenja na jedan“razuman” naĉin za osobe sa invaliditetom.

U jugoistoĉnoj Evropi servisi podrške za zapošljavanje i rad bili su gotovo nepostojeći uprethodnom reţimu. Odrasle osobe sa invaliditetom radile su u zaštićenim radionicama(organizovane unutar rezidencijalnih ustanova, specijalnih škola, “zadruga za invalide” iliposebnih odseka u psihijatrijskim bolnicama). Spektar zanimanja i, shodno tome, programaza radno osposobljavanje organizovanih u drţavnim specijalnim školama, bio je veomaograniĉen: kuvanje, slikanje, obrada drveta, ruĉni rad, proizvodnja ĉetkica, telefonskioperateri, pakovanje, masaţa (obiĉno u sluĉajevima osoba sa oštećenim vidom) itd. Ovekvalifikacije još uvek postoje u nastavnim programima mnogih struĉnih specijalnih škola uregionu. O pristupu radu osoba sa invaliditetom odluĉivala je lekarska komisija (i danaspostoji u mnogim zemljama), procenjujući takozvanu “radnu sposobnost” jedne osobe.Mnoge osobe sa invaliditetom procenjene su kao „nesposobne“ za rad, ili im je reĉeno da jejedina raspoloţiva mogućnost za njih zaštićeni rad. Ĉitav sistem radnog i struĉnogosposobljavanje bio je segregisan: specijalne škole, struĉne specijalne škole i zaštitneradionice.Malobrojne osobe sa invaliditetom koje su imale pristup redovnom zapošljavanju u prošlostinisu bile u mogućnosti da koriste prednosti bilo kakvog servisa podrške u ovom kontekstu;ipak su imali izvesne podsticaje kao što je izuzimanje od poreza na nivou meseĉnih primanja.U poslednje vreme, uprkos brojnim preprekama, osobe sa invaliditetom postepeno ulaze naotvoreno (i veoma konkurentno) trţište rada u regionu. Pored toga, broj ljudi kojima jepotrebna podrška ĉak i na zaštićenim radnim mestima, takoĊe je u porastu. Potreba za servisima podrške postaje stoga kritiĉna i odnosi se na sledeće:

Pomoć u traţenju posla, Medijacija pri zapošljavanju, Trening na poslu tokom radnog perioda, Individualizovana podrška i supervizija na radnom mestu, ali isto tako: tumaĉenje

znakovnog jezika; pomagala i pomoćne tehnologije, Adaptacija radnog mesta, zajedno sa okruţenjem bez barijera (pristupaĉan prevoz,

zgrade i javni prostori, informacije itd.).

Jedan od specifiĉnih aspekata sektora servisa (usluga) u oblasti invalidnosti jeste potreba za pravom ravnoteţom izmeĊu redovnih servisa (usluga) i onih specijalizovanih koje se pruţaju na nivou lokalne zajednice, što bi se moglo nazvati pristupom “dvostrukog koloseka”.Pristup osoba sa invaliditetom redovnim uslugama u zajednici (obrazovanje, zdravstvenanega, zapošljavanje, socijalne usluge i socijalna zaštita) je osnovno pravo kao za bilo kojegdrugog graĊanina.Kako bi se olakšao ovaj proces, razvijena je posebna kategorija socijalnih servisa (usluga) uoblasti invalidnosti pod nazivom servisi podrške koje imaju za cilj da povećajusamoopredeljenje i uĉešće osoba sa invaliditetom u društvu i da pristupe regularnimuslugama u u društvu. One su kljuĉni elementi za prikljuĉivanje invalidnosti u regularnetokove društva i obuhvataju obezbeĊivanje ortopedskih proteza i pomagala, personalneasistente, asistente u nastavi i radne asistente, prevodioce za osobe sa senzorniminvalidnostima, pristupaĉno stanovanje itd.

6968

stavovi i prakse poslodavaca nisu oblikovani za prilagoĊavanje radnog okruţenja na jedan“razuman” naĉin za osobe sa invaliditetom.

U jugoistoĉnoj Evropi servisi podrške za zapošljavanje i rad bili su gotovo nepostojeći uprethodnom reţimu. Odrasle osobe sa invaliditetom radile su u zaštićenim radionicama(organizovane unutar rezidencijalnih ustanova, specijalnih škola, “zadruga za invalide” iliposebnih odseka u psihijatrijskim bolnicama). Spektar zanimanja i, shodno tome, programaza radno osposobljavanje organizovanih u drţavnim specijalnim školama, bio je veomaograniĉen: kuvanje, slikanje, obrada drveta, ruĉni rad, proizvodnja ĉetkica, telefonskioperateri, pakovanje, masaţa (obiĉno u sluĉajevima osoba sa oštećenim vidom) itd. Ovekvalifikacije još uvek postoje u nastavnim programima mnogih struĉnih specijalnih škola uregionu. O pristupu radu osoba sa invaliditetom odluĉivala je lekarska komisija (i danaspostoji u mnogim zemljama), procenjujući takozvanu “radnu sposobnost” jedne osobe.Mnoge osobe sa invaliditetom procenjene su kao „nesposobne“ za rad, ili im je reĉeno da jejedina raspoloţiva mogućnost za njih zaštićeni rad. Ĉitav sistem radnog i struĉnogosposobljavanje bio je segregisan: specijalne škole, struĉne specijalne škole i zaštitneradionice.Malobrojne osobe sa invaliditetom koje su imale pristup redovnom zapošljavanju u prošlostinisu bile u mogućnosti da koriste prednosti bilo kakvog servisa podrške u ovom kontekstu;ipak su imali izvesne podsticaje kao što je izuzimanje od poreza na nivou meseĉnih primanja.U poslednje vreme, uprkos brojnim preprekama, osobe sa invaliditetom postepeno ulaze naotvoreno (i veoma konkurentno) trţište rada u regionu. Pored toga, broj ljudi kojima jepotrebna podrška ĉak i na zaštićenim radnim mestima, takoĊe je u porastu. Potreba za servisima podrške postaje stoga kritiĉna i odnosi se na sledeće:

Pomoć u traţenju posla, Medijacija pri zapošljavanju, Trening na poslu tokom radnog perioda, Individualizovana podrška i supervizija na radnom mestu, ali isto tako: tumaĉenje

znakovnog jezika; pomagala i pomoćne tehnologije, Adaptacija radnog mesta, zajedno sa okruţenjem bez barijera (pristupaĉan prevoz,

zgrade i javni prostori, informacije itd.).

Jedan od specifiĉnih aspekata sektora servisa (usluga) u oblasti invalidnosti jeste potreba za pravom ravnoteţom izmeĊu redovnih servisa (usluga) i onih specijalizovanih koje se pruţaju na nivou lokalne zajednice, što bi se moglo nazvati pristupom “dvostrukog koloseka”.Pristup osoba sa invaliditetom redovnim uslugama u zajednici (obrazovanje, zdravstvenanega, zapošljavanje, socijalne usluge i socijalna zaštita) je osnovno pravo kao za bilo kojegdrugog graĊanina.Kako bi se olakšao ovaj proces, razvijena je posebna kategorija socijalnih servisa (usluga) uoblasti invalidnosti pod nazivom servisi podrške koje imaju za cilj da povećajusamoopredeljenje i uĉešće osoba sa invaliditetom u društvu i da pristupe regularnimuslugama u u društvu. One su kljuĉni elementi za prikljuĉivanje invalidnosti u regularnetokove društva i obuhvataju obezbeĊivanje ortopedskih proteza i pomagala, personalneasistente, asistente u nastavi i radne asistente, prevodioce za osobe sa senzorniminvalidnostima, pristupaĉno stanovanje itd.

69

Specijalizovani servisi (usluge) podrške predstavljaju proširenu kategoriju socijalnihusluga, koje su takoĊe potrebne, kako bi se odgovorilo na ponekad sloţenije potrebe osoba sateškim /višestrukim invaliditetom. I one moraju da budu podjednako obezbeĊene na nivoulokalne zajednice, zasnovane na pristupu koji je usmeren na osobu, poštujući izbor i interesekorisnika i njihovih porodica. Posebne rehabilitacione usluge, rezidencijelna nega uokruţenju koje nalikuje porodici, jedinice za produţenu negu (predah), zaštićene radionice zaosobe sa teškim invaliditetom, specijalizovani dnevni centri za osobe sa veoma sloţenimpotrebama i zavisnošću od asistencije druge osobe, su samo neki od primera usluga koje bitrebalo razvijati na nivou lokalne zajednice, kako bi se odgovorilo na ove specifiĉne potrebeosoba sa invaliditetom.Naţalost, praznine su znaĉajne u ovom sektoru. Problem poĉinje kod zastarelog zakonodavstva i nastavlja se preko starih kriterijuma evaluacije za odrasle osobe sa invaliditetom, koji ih spreĉavaju da budu proglašeni “sposobnima za rad”, neadekvatnih

podsticajnih mera za preduzeća da zapošljavaju osobe sa invaliditetom, pa do zastarelog sistema radnog osposobljavanja, nedostatka struĉnjaka koji bi osiguravali servise podrške za zapošljavanje i rad.Pomagala i pomoćne tehnologije, koja su od presudne vaţnosti za uspešnu inkluziju nekoliko kategorija osoba sa invaliditetom, tek su se nedavno pojavile. Tumaĉi znakovnog jezika i personalni asistenti nisu još uvek regulisane profesije na drţavnom nivou, a njihov broj je nedovoljan u većini zemalja. Sistemi kvote, koji postoje u većini zemalja jugoistoĉne Evrope, ne daju znaĉajne promene u stavovima i navikama poslodavaca. Preduzeća ĉesto više vole da

7070

plate kaznu nego da zaposle osobe sa invaliditetom u procentu koji je propisan zakonom. Nekoliko pozitivnih primera su samo malobrojne inicijative koje mahom promovišu nevladine organizacije.Novi Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom omogućava poĉetak reforme u vezi sistema klasifikacije u oblasti invalidnosti, kao i u vezi komisija koje ocenjuju radnu sposobnost osoba sa invaliditetom. Servisi podrške za olakšavanje zapošljavanja i rada (edukacija iz radnog osposobljavanja, radna rehabilitacija i trening na poslu) takoĊe su obuhvaćeni ovim pravnim okvirom. Zakon o spreĉavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2007.) i generalni Zakon o zabrani diskriminacije (2009.) su takoĊe znaĉajna alatka za sluĉajeve zloupotrebe ili lošeg postupanja u radnom okruţenju.

Pogled unapred po pitanju servisa koji olakšavaju zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Kako bi se povećao broj osoba sa invaliditetom koje imaju pristup radu, nekoliko mera je od prioritetne vaţnosti kako za region jugoistoĉne Evrope, tako i za Republiku Srbiju:

izmena definicije invalidnosti u zakonodavstvu koje se odnosi na rad, kao i reforma komisija (i metodologija) za profesionalno usmeravanje;

promocija i implementacija zakona o zaštiti od diskriminacije, spreĉavanje zloupotreba i lošeg postupanja prema osobama sa invaliditetom na poslu ili prilikom pristupanja nekom poslu;

koherentan sistem podsticajnih mera za poslodavce koji angaţuju osobe sa invaliditetom kako bi se izbegle protivreĉne mere;

monitoring implementacije zakona, strategija, akcionih planova i meĊunarodnih dokumenta ĉiji je potpisnik Republika Srbija na polju rada i zapošljavanja, a koje se odnose na osobe sa invaliditetom;

pogodnosti za poslodavce koji obezbede “razumna prilagoĊavanja“ za osobe sa invaliditetom;

razvoj sektora pomagala i pomoćnih tehnologija za poslovne situacije. priznavanje i finansijsko pokriće za struĉnjake (kadrovi koji traţe poslove za osobe sa

invaliditetom, treneri na poslu, personalni asistenti, medijatori itd.) u vezi sa servisima zapošljavanja uz podršku;

reforma radnog osposobljavanja za osobe sa invaliditetom, u novom kontekstu razvoja trţišta rada;

razvoj novih edukacionih programa i dodatnog obrazovanja koji prate trţište rada

7170

plate kaznu nego da zaposle osobe sa invaliditetom u procentu koji je propisan zakonom. Nekoliko pozitivnih primera su samo malobrojne inicijative koje mahom promovišu nevladine organizacije.Novi Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom omogućava poĉetak reforme u vezi sistema klasifikacije u oblasti invalidnosti, kao i u vezi komisija koje ocenjuju radnu sposobnost osoba sa invaliditetom. Servisi podrške za olakšavanje zapošljavanja i rada (edukacija iz radnog osposobljavanja, radna rehabilitacija i trening na poslu) takoĊe su obuhvaćeni ovim pravnim okvirom. Zakon o spreĉavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2007.) i generalni Zakon o zabrani diskriminacije (2009.) su takoĊe znaĉajna alatka za sluĉajeve zloupotrebe ili lošeg postupanja u radnom okruţenju.

Pogled unapred po pitanju servisa koji olakšavaju zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Kako bi se povećao broj osoba sa invaliditetom koje imaju pristup radu, nekoliko mera je od prioritetne vaţnosti kako za region jugoistoĉne Evrope, tako i za Republiku Srbiju:

izmena definicije invalidnosti u zakonodavstvu koje se odnosi na rad, kao i reforma komisija (i metodologija) za profesionalno usmeravanje;

promocija i implementacija zakona o zaštiti od diskriminacije, spreĉavanje zloupotreba i lošeg postupanja prema osobama sa invaliditetom na poslu ili prilikom pristupanja nekom poslu;

koherentan sistem podsticajnih mera za poslodavce koji angaţuju osobe sa invaliditetom kako bi se izbegle protivreĉne mere;

monitoring implementacije zakona, strategija, akcionih planova i meĊunarodnih dokumenta ĉiji je potpisnik Republika Srbija na polju rada i zapošljavanja, a koje se odnose na osobe sa invaliditetom;

pogodnosti za poslodavce koji obezbede “razumna prilagoĊavanja“ za osobe sa invaliditetom;

razvoj sektora pomagala i pomoćnih tehnologija za poslovne situacije. priznavanje i finansijsko pokriće za struĉnjake (kadrovi koji traţe poslove za osobe sa

invaliditetom, treneri na poslu, personalni asistenti, medijatori itd.) u vezi sa servisima zapošljavanja uz podršku;

reforma radnog osposobljavanja za osobe sa invaliditetom, u novom kontekstu razvoja trţišta rada;

razvoj novih edukacionih programa i dodatnog obrazovanja koji prate trţište rada

71

DEO IV

KRATAK OSVRT NA IZVEŠTAVANJE MEDIJA U OBLASTIZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM

Mediji imaju kljuĉnu ulogu u razvoju demokratske kulture savremenog društva, puteminformisanja oblikuje se javno mnjenje, utiĉe na stavove ljudi i ostvarivanje ljudskih pravakako onih koji su sadrţaj informacija koje se prenose tako i one koji su usko vezane zamedijske slobode kao što je sloboda izraţavanja i informisanja29. Znaĉaj medija upromovisanju i objektivnom izveštavanju pitanja od znaĉaja za zapošljavanje osoba sainvaliditetom je od kljuĉne vaţnosti, zato je meĊusobna saradnja civilnog sektora i medijaneophodan segment otklanjanja negativnih elemenata izveštavanja kako bi se unaprediopristup koji promoviše jednako uĉešće osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenogţivota.Putem medija javnost prihvata stavove i terminologiju, koja ĉesto nije prhvatljiva jerprikazuje osobe sa invaliditetom na nejednak naĉin sa ostalim graĊanima u društvu. Jedan odnajĉešćih terminoloških greški koje se kroz sve vrste medija provlaĉi jeste sam naziv osoba sainvaliditetom koji se ĉesto stereotipno nazivaju “invalidi” što je već uveliko prevaziĊenaterminologija. Sve do nedavno oblast invalidnosti je posmatrana kroz medicinski model,danas prihvaćen socijalni model posmatra osobe sa invaliditetom i sve aspekte njihovogţivota kroz socijalni model koji odreĊuje osobe sa invaliditetom kao jednake i ravnopravneuĉesnike u svim sferama ţivota.Skoro da nema medija koji je kroz svoje izveštavanje zaobišao prevaziĊenu terminologiju.Metodološki posmatrano, baza podataka koja je korišćena za praćenje medijskog izveštavanjaje Ebart arhiva medijske dokumentacije, pored toga praćena su odvojeno dva dnevna lista“Veĉernje novosti” i “Danas” kao i elektronski mediji kako bi mogli da uporedimo razliĉitevidove medijskog izveštavanja u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom.Kada se uporede razliĉite agencije koje prenose istu vest putem elektronskih medija primetna je razlika u terminologiji ali je stereotipni naĉin medijskog izveštavanja ĉesto dominantan:

EMG30 (Beta), 03.06.2011. NSZ: Odobreni projekti koji upošljavaju 1.321 invalida Danas (Beta), 06.06.2011. Posao za 1.321 osobe sa invaliditetom RTS, 04.06.2011. Javni radovi za invalide Kurir (Beta), 03.06.2011. Projekti koji upošljavaju 1.321 invalida

Kada se uporede štampani mediji i rezultati ranijih istraţivanja31 primetna je mala razlika u terminologiji:

29 Vidi: Ĉlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i ĉlan 9. Revidirane Evropske konvencije o prekograniĉnoj televiziji.30 Ekonom:east Media Group (www.emg.rs)31 Invalidnost u štampi: istraţivanje o tome kako su invalidnost i osobe sa invaliditetom prikazani u štampanim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u 2006 godini, Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe

71

DEO IV

KRATAK OSVRT NA IZVEŠTAVANJE MEDIJA U OBLASTIZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM

Mediji imaju kljuĉnu ulogu u razvoju demokratske kulture savremenog društva, puteminformisanja oblikuje se javno mnjenje, utiĉe na stavove ljudi i ostvarivanje ljudskih pravakako onih koji su sadrţaj informacija koje se prenose tako i one koji su usko vezane zamedijske slobode kao što je sloboda izraţavanja i informisanja29. Znaĉaj medija upromovisanju i objektivnom izveštavanju pitanja od znaĉaja za zapošljavanje osoba sainvaliditetom je od kljuĉne vaţnosti, zato je meĊusobna saradnja civilnog sektora i medijaneophodan segment otklanjanja negativnih elemenata izveštavanja kako bi se unaprediopristup koji promoviše jednako uĉešće osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenogţivota.Putem medija javnost prihvata stavove i terminologiju, koja ĉesto nije prhvatljiva jerprikazuje osobe sa invaliditetom na nejednak naĉin sa ostalim graĊanima u društvu. Jedan odnajĉešćih terminoloških greški koje se kroz sve vrste medija provlaĉi jeste sam naziv osoba sainvaliditetom koji se ĉesto stereotipno nazivaju “invalidi” što je već uveliko prevaziĊenaterminologija. Sve do nedavno oblast invalidnosti je posmatrana kroz medicinski model,danas prihvaćen socijalni model posmatra osobe sa invaliditetom i sve aspekte njihovogţivota kroz socijalni model koji odreĊuje osobe sa invaliditetom kao jednake i ravnopravneuĉesnike u svim sferama ţivota.Skoro da nema medija koji je kroz svoje izveštavanje zaobišao prevaziĊenu terminologiju.Metodološki posmatrano, baza podataka koja je korišćena za praćenje medijskog izveštavanjaje Ebart arhiva medijske dokumentacije, pored toga praćena su odvojeno dva dnevna lista“Veĉernje novosti” i “Danas” kao i elektronski mediji kako bi mogli da uporedimo razliĉitevidove medijskog izveštavanja u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom.Kada se uporede razliĉite agencije koje prenose istu vest putem elektronskih medija primetna je razlika u terminologiji ali je stereotipni naĉin medijskog izveštavanja ĉesto dominantan:

EMG30 (Beta), 03.06.2011. NSZ: Odobreni projekti koji upošljavaju 1.321 invalida Danas (Beta), 06.06.2011. Posao za 1.321 osobe sa invaliditetom RTS, 04.06.2011. Javni radovi za invalide Kurir (Beta), 03.06.2011. Projekti koji upošljavaju 1.321 invalida

Kada se uporede štampani mediji i rezultati ranijih istraţivanja31 primetna je mala razlika u terminologiji:

29 Vidi: Ĉlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i ĉlan 9. Revidirane Evropske konvencije o prekograniĉnoj televiziji.30 Ekonom:east Media Group (www.emg.rs)31 Invalidnost u štampi: istraţivanje o tome kako su invalidnost i osobe sa invaliditetom prikazani u štampanim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u 2006 godini, Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe

7272

Razgovor o budućoj konvenciji: Beograd domaćin skupa o invalidima, Politika, 21.03.2006.

Sajam zapošljavanja invalida, Danas, 21.10.2006. Grad zaposlio 111 osoba sa posebnim potrebama, Danas, 18.02.2011. Invalidi lakše do zaposlenja, Blic, 13.02.2011. Invalide muĉi siromaštvo, Veĉernje novosti, 13.02.2011.

TakoĊe ĉest je sluĉaj da naslov odreĊenog ĉlanka bude diskriminatoran u odnosu na ostatak teksta ili obratno:

“Više od 22000 osoba sa invaliditetom ĉeka posao…”, “Samo 6000 hendikepiranih dobilo knjiţice od uvoĊenja obaveze”, 13.04.2011., Veĉernje Novosti

“Za invalide 800 miliona dinara”. Direktor Nacionalne sluţbe za zapošljavanje Dejan Jovanović najavio je nove programe za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. 09.09.2011., Blic

Takav naĉin medijskog izveštavanja prisutan je i u elektronskim medijima.32 Primetno je da kada organizacije osoba sa invaliditetom putem medija obaveštavaju o svojim aktivnostima greške u terminologiji se ne pojavljuju:

„Projekat zapošljavanja mladih sa invaliditetom u Zemunu“, Blic (Tanjug), 04.07.2011.

„Promovisanje razliĉitosti, poĉelo prijavljivanje za Drugi beogradski filmski festival osoba sa invaliditetom “BOSI FEST 2011“, Danas, 10.03.2011.

Udruţenja osoba sa invaliditetom nezadovoljne gradskim konkursom „Projekti puni sumnje“, Veĉernje novosti, 09.09.2011.

Glavni pravac medijskog izveštavanja se oslanjao na napore koje vrše drţavne institucije kako bi se povećao broj zaposlenih osoba sa invaliditetom. Malo ili skoro uopšte nije bilo izveštavano o iskustvima osoba sa invaliditetom u procesu rada ili po dobijanju radnog mesta:

„Posao za invalide u Paraćinu i Jagodini“, Mondo (Tanjug), 25.06.2011. „Invalidima posao na šest meseci“, Dnevnik, 12.07.2011. “Obuka hendikepiranih za stolare u Dragocvetu”, Kurir, 06.10.2011.

32 http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=10&nav_id=530923

7372

Razgovor o budućoj konvenciji: Beograd domaćin skupa o invalidima, Politika, 21.03.2006.

Sajam zapošljavanja invalida, Danas, 21.10.2006. Grad zaposlio 111 osoba sa posebnim potrebama, Danas, 18.02.2011. Invalidi lakše do zaposlenja, Blic, 13.02.2011. Invalide muĉi siromaštvo, Veĉernje novosti, 13.02.2011.

TakoĊe ĉest je sluĉaj da naslov odreĊenog ĉlanka bude diskriminatoran u odnosu na ostatak teksta ili obratno:

“Više od 22000 osoba sa invaliditetom ĉeka posao…”, “Samo 6000 hendikepiranih dobilo knjiţice od uvoĊenja obaveze”, 13.04.2011., Veĉernje Novosti

“Za invalide 800 miliona dinara”. Direktor Nacionalne sluţbe za zapošljavanje Dejan Jovanović najavio je nove programe za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. 09.09.2011., Blic

Takav naĉin medijskog izveštavanja prisutan je i u elektronskim medijima.32 Primetno je da kada organizacije osoba sa invaliditetom putem medija obaveštavaju o svojim aktivnostima greške u terminologiji se ne pojavljuju:

„Projekat zapošljavanja mladih sa invaliditetom u Zemunu“, Blic (Tanjug), 04.07.2011.

„Promovisanje razliĉitosti, poĉelo prijavljivanje za Drugi beogradski filmski festival osoba sa invaliditetom “BOSI FEST 2011“, Danas, 10.03.2011.

Udruţenja osoba sa invaliditetom nezadovoljne gradskim konkursom „Projekti puni sumnje“, Veĉernje novosti, 09.09.2011.

Glavni pravac medijskog izveštavanja se oslanjao na napore koje vrše drţavne institucije kako bi se povećao broj zaposlenih osoba sa invaliditetom. Malo ili skoro uopšte nije bilo izveštavano o iskustvima osoba sa invaliditetom u procesu rada ili po dobijanju radnog mesta:

„Posao za invalide u Paraćinu i Jagodini“, Mondo (Tanjug), 25.06.2011. „Invalidima posao na šest meseci“, Dnevnik, 12.07.2011. “Obuka hendikepiranih za stolare u Dragocvetu”, Kurir, 06.10.2011.

32 http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=10&nav_id=53092373

Ipak, da sam proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom nije lak i da problemi postoje u oblasti rada nije izostala kao tema medija tokom ove godine. Dnevne novine “Pravda” izveštavale su o protestima zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom “DES” koji su u julu mesecu zapoĉeli proteste zbog teškog poloţaja, neisplaćenih zarada i nerešenog statusa firme. TakoĊe, organizacije civilnog društva su se bavile propustima novog Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom i putem medija informisale graĊane o problemima diskriminacije pri zapošljavanju.33 Pored problema koje nosi diskriminacija34, mediji su informisali i o postojanju fiziĉkih barijera koje onemogućavaju osobe sa invaliditetom da obavljaju svoje poslove.35

Razgovarali smo sa Vesnom Nestorović, osnivaĉem i predsednicomUdruţenja slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“, koja je autor i voditelj TV emisije „Upoznajte nas bolje“, Studio B.36 Projekat „Integrisanje i edukacija šire društvene zajedinice putem TV emislija“ u saradnji sa TV „Jasta“ iz Lazarevca iznedrio je u to vreme jedinstvenu emisiju koja se bavila radom organizacija osoba sa invaliditetom, liĉnim priĉama kao i radom drţavnih ustanova koje se bave ovom oblašću. Danas pored ove emisije, od aprila 2011. godine postoji emisija „Mesto za nas“ koja se emituje na RTS-u. Emisija „Pogledajmo istini u oĉi“ je lokalna emisija TV Smedereva i emituje se od januara 2004. godine ĉiji je autor Jelena Stojanović takoĊe osoba sa invaliditetom. U pomenutim TV emisijama tema zapošljavanja osoba sa invaliditetom zastupljena je u velikoj meri. Kako navodi Vesna Nestorović, problem koji se obraĊuje u odreĊenoj emisiji postaje otvoreniji za

33 „Diskriminacija pri zapošljavanju“, B92. Opširnije: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=13&nav_id=52520734 Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, „Najviše problema u oblasti rada i zapošljavanja...na meti diskriminacije u većini sluĉajeva su pojedinci i grupe koje su najranjivije kao što su osobe sa invaliditetom“, Danas, 19-20.11.2011.35 Obrazovanje i fiziĉka (ne)mobilnost takoĊe su uzrok nedovoljne samostalnost osoba sa invaliditetom. „Fiziĉke barijere za osobe sa invaliditetom“, Glas javnosti (Beta), 02.08.2011. Opširnije: http://www.glas-javnosti.rs/clanak/srbija/glas-javnosti-02-08-2011/fizicke-barijere-za-osobe-sa-invaliditetom 36 U okviru istraţivanja „Invalidnost u štampi“ raĊenog 2006. godine Vesna Nestorović je predstavila medijsku sliku u Srbiji.

Individualna iskustva 4, osoba sa telesnim invaliditetom, muškarac, 27 godina:Poseduje visoku struĉnu spremu, završio je Pravni fakultet u Beogradu. Ispitanik je tokom celog svog obrazovanja bio ukljuĉen u redovan sistem školovanja. Ispitanik ima telesni invaliditet koji mu nije stvarao barijere tokom školovanja u smislu pristupaĉnosti obrazovnih objekata. Ispitanik potiĉe iz ruralnog podruĉja. Nakon završene gimnazije u Uţicu, upisao je Pravni fakultet u Beogradu i bio smešten u domu za smeštaj studenata gde je dobio mesto kao student sa invaliditetom. Nakon završetka fakulteta 2010. godine, prijavio se na evidenciju NSZ i poĉeo da volontira i obavlja pripravniĉki staţ u Osnovnom sudu u Uţicu. Do volonterskog angaţmana je došao na sopstvenu inicijativu obraćanjem poslodavcu. Ispitaniku nije vršena procena radne sposobnosti u NSZ niti je upućen na istu iako je prijavljen na evidenciju kao osoba sa invaliditetom. Ispitanik nije siguran ĉija je nadleţnost upućivanje osobe na procenu radne sposobnosti. Nakon raspisanog konkursa za sudijskog pripravnika u Višem sudu u Uţicu, ispitanik se prijavio i izabran je na mesto sudijskog pripravnika i zasnovao je radni odnos u decembru 2010. godine. Ugovor o zasnivanju radnog odnosa glasi na neodreĊeno vreme. Ispitanik nije zaposlen sa statusom osobe sa invaliditetom. Zadovoljan je odnosom poslodavca, kolegama na poslu kao i fiziĉkom pristupaĉnošću i finansijskim uslovima posla.

74 74

rešavanje kod samih donosioca odluka, što znaĉi da efekti ovakvih TV emisija postoje ne samo u smislu rešavanja konkretnog problema nego i kroz razvijanje odnosa sa donosiocima odluka koji posmatraju ostale aktere kao ravnopravne partnere, te se sama saradnja sa medijima razvija u dobrom smeru. Da bi se pojaĉao medijski uticaj neophodno je i podići ulogu samih osoba sa invaliditetom kroz razvoj kapaciteta i njihovih kompetencija da se bave medijskim poslom. Uticaj emisija koje se iskljuĉivo bave pitanjima od znaĉaja za oblast invalidnosti je vidljiv na redovne informativne emisije koje informišu o ovim temama na profesionalniji naĉin nego što je to bio sluĉaj ranije. Ipak ĉest je sluĉaj da razliĉite emisije vole da prikazuju ili jako uspešnu priĉu u oblasti zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili nešto sasvim suprotno traţeći sadrţaj koji na izvestan naĉin „šokira“ javnost. VesnaNestorović je istakla da mediji stvaraju sliku u ovoj oblasti onako kako ih same osobe sa invaliditetom predstavljaju i u toj taĉki pronalazi kljuĉ za rešenje, veće kompetencije u medijskom ţivotu samih osoba sa invaliditetom sa pojaĉanim medijskim uticajem koji se ne bazira samo na projektne aktivnosti civilnog sektora.Jelena Stojanović u osvrtu na temu zapošljavanja osoba sa invaliditetom istiĉe da je ova tema aktuelna u emisiji „Mesto za nas“, ne samo kao promocija aktivne politike zapošljavanja i Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom nego i putem emitovanja priloga kojima su obuhvaćeni pojedini poslodavci, a predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom su takoĊe ukazivali na probleme u oblasti zapošljavanja i o lošim stranama koje nosi primena zakona u praksi. Kada govorimo o emisiji „Pogledajmo istini u oĉi“ koja se emituje na lokalnoj televiziji koja pokriva Podunavski i Braniĉevski okrug, ova tema se godinama unazad kontinuirano obraĊuje.Gosti su u više navrata bili su predstavnici resornog ministarstva, Nacionalne sluţbe za zapošljavanje i predstavnik filijale u Smederevu, predstavnici lokalne samouprave. „Još dok je zakon bio u fazi nacrta govorili smo o njemu i to sa više razliĉitih aspekata. Predstavnici organizacija su govorili o njegovim dobrim i lošim stranama, problemima koji će se u praksi pojaviti nakon usvajanja zakona. Nakon donošenja zakona i formiranja Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje u više navrata je bila gost gospoĊa Vanja Zlatković, naĉelnik Centra. TakoĊe snimali smo i priloge sa poslodavcima, ali je do poslodavaca koji su bili raspoloţeni da o ovoj temi priĉaju pred kamerama teţe bilo doći“ –istakla je Jelena. Potrebno je povećati u redovnim programima prisutnost teme ali je takoĊe dobro podstaći poslodavce da više govore o iskustvu u zapošljavanju osoba sa invaliditetom i iskustvu samih osoba koje su u radnom odnosu.37

Na kraju ovog kratkog osvrta na medije zanimalo nas je koliko su sadrţaji elektronskih medija dostupni osobama sa oštećenjem vida, kao i sajtovi koji se bave zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Putem softvera koji se bave dostupnošću elektronskog sadrţaja kao što je Wai3 i Wave moţe se lako utvrditi njihova dostupnost, ali obzirom da nijedan od istraţenih sajtova38 nije ovom kvantitavnom proverom bio u potpunosti dostupan upitali smo Jelenu Stojanović o dostupnosti njihovog sadrţaja. Uglavnom sajtovi su u dovoljnoj meri dostupni kako bi se elektronskim putem osobe mogle informisati ali ne u potpunosti. Svi bi trebalo da poštuju standarde pristupaĉnosti web stranica, a više o tome moţete pogledati na linku: http://www.slikom.org/access/index.html.

37 Emisije u kojima se govori o poloţaju osoba sa invaliditetom se emituju još na: Radio Panĉevu, Beogradu 202, Radio Zrenjaninu, Radio Staroj Pazovi, TV Kragujevcu, povremeno na Kanalu M iz Paraćina. 38B92 (www.b92.net), Danas (www.danas.rs), Veĉernje novosti (www.novosti.rs), Blic (www.blic.rs). Ali takoĊe i sajtovi koji su od znaĉaja za pronalazak posla, Infostud (www.infostud.com), Lako do posla (www.lakodoposla.com), sajt Nacionalne sluţbe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs) kao i sajt Medija centra (www.mc.rs).

74




7574




75

DEO V

RAD I ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM:STANDARDI LJUDSKIH PRAVA, PRAVNI PROPISI, POLITIKE I

PRAKSA

Prava na rad i zapošljavanje39, jedna od osnovnih ljudskih prava iz grupe ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava utvrĊena su dokumentima na najširem meĊunarodnom nivou. Brojne meĊunarodne konvencije, direktive i preporuke, kao i praksa meĊunarodnih sudova, komiteta i drugih tela obavezujući su, deo su unutrašnjeg pravnog poretka i nose odreĊenu formalnopravnu, ili pak moralnu i politiĉku odgovornost za drţavu koja je ĉlanica meĊunarodne i regionalnih zajednica. Jedno od osnovih naĉela meĊunarodnog prava ljudskih prava koje je vremenom u normativnoj praksi postalo utuţivo i kao posebno ljudsko pravo je naĉelo ravnopravnosti, odnosno zabrane diskriminacije. Kada govorimo o pravima osoba sa invaliditetom još uvek „ostajemo na terenu“ spreĉavanja diskriminacije, a ovo naĉelo, odnosno pravo posebno je znaĉajno u oblasti rada i zapošljavanja. Prava na poštovanje integriteta liĉnosti, ĉasti i ugleda osobe sa invaliditetom treba da ostvaruju ravnopravno sa svima i u svakoj prilici, a znaĉaj njihovog ostvarivanja je posebno izraţen u procesu rada i zapošljavanja. Predmet ove analize su relevantni meĊunarodni propisi u onom obimu u kom se odnose ili imaju implikacije na pravo na rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i nacionalna normativna rešenja i politike u ovoj

39 Ona se mogu posmatrati i kao jedno pravo s obzirom da su suštinski povezana. MeĊunarodnopravni dokumenti garantuju ili pravo na rad obuhvatanjem onoga što se moţe smatrati pravom na zapošljavanje ili integralno pravo na rad i zapošljavanje (npr. Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom), ali ima i dokumenata u kojima se ova dva prava odvojeno, odn. posebno regulišu. Pravo na zapošljavanje, ako se ova prava posmatraju kao dva odvojena ili bar kao „dva dela jednog istog prava”, podrazumeva pravo na jednake mogućnosti pri zapošljavanju, ali i pozitivnu obavezu drţava da pruţaju (besplatne) usluge u vidu podrške za vreme nezaposlenosti (npr. pravo na besplatnu podršku pri zapošljavanju i za sluĉaj nezaposlenosti, pravo na struĉnu i tehniĉku obuku) i da raspoloţivim merama teţe punoj zaposlenosti. Pravo na rad se najĉešće definiše kao pravo da se zaraĊuje za ţivot na slobodno odabranom radnom mestu i obuhvata pravo na praviĉne, zdrave i bezbedene uslove rada, pravo na praviĉnu naknadu, zaštitu od nezakonitog otkaza, dostojanstvo na radu, napredovanje u poslu, pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje i pravo na štrajk. Ako se kao vremenska odrednica postavi trenutak zasnivanja radnog odnosa moţe se napraviti ova distinkcija, a treba imati u vidu da su radni odnos i zapošljavanje ĉesto regulisani posebnim zakonima u nacionalnim zakonodavstvima.

Individualna iskustva 5: osoba sa senzornim invaliditetom, muškarac, 30 godina

Ispitanik ima visoku struĉnu spremu, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Ima senzorni invaliditet, 80% oštećenje sluha. Osoba je imala uraĊenu kategorizaciju po starom sistemu utvrĊivanja telesnog oštećenja u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Tokom studiranja na Ekonomskom fakultetu u Nišu doţiveo je diskriminaciju od strane profesora koji ga je optuţio da vara na ispitu jer je nosio slušni aparat. Nakon završetka fakulteta za poslom je tragao samoinicijativno obraćajući se poslodavcima ali bez uspeha. Nakon više meseci bezuspešnog traţenja posla, preko programa Nacionalne sluţbe za zapošljavanje „Prva šansa“ poĉeo je da radi kao pripravnik u JKP Komrad u Vranju.

75

DEO V

RAD I ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM:STANDARDI LJUDSKIH PRAVA, PRAVNI PROPISI, POLITIKE I

PRAKSA

Prava na rad i zapošljavanje39, jedna od osnovnih ljudskih prava iz grupe ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava utvrĊena su dokumentima na najširem meĊunarodnom nivou. Brojne meĊunarodne konvencije, direktive i preporuke, kao i praksa meĊunarodnih sudova, komiteta i drugih tela obavezujući su, deo su unutrašnjeg pravnog poretka i nose odreĊenu formalnopravnu, ili pak moralnu i politiĉku odgovornost za drţavu koja je ĉlanica meĊunarodne i regionalnih zajednica. Jedno od osnovih naĉela meĊunarodnog prava ljudskih prava koje je vremenom u normativnoj praksi postalo utuţivo i kao posebno ljudsko pravo je naĉelo ravnopravnosti, odnosno zabrane diskriminacije. Kada govorimo o pravima osoba sa invaliditetom još uvek „ostajemo na terenu“ spreĉavanja diskriminacije, a ovo naĉelo, odnosno pravo posebno je znaĉajno u oblasti rada i zapošljavanja. Prava na poštovanje integriteta liĉnosti, ĉasti i ugleda osobe sa invaliditetom treba da ostvaruju ravnopravno sa svima i u svakoj prilici, a znaĉaj njihovog ostvarivanja je posebno izraţen u procesu rada i zapošljavanja. Predmet ove analize su relevantni meĊunarodni propisi u onom obimu u kom se odnose ili imaju implikacije na pravo na rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i nacionalna normativna rešenja i politike u ovoj

39 Ona se mogu posmatrati i kao jedno pravo s obzirom da su suštinski povezana. MeĊunarodnopravni dokumenti garantuju ili pravo na rad obuhvatanjem onoga što se moţe smatrati pravom na zapošljavanje ili integralno pravo na rad i zapošljavanje (npr. Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom), ali ima i dokumenata u kojima se ova dva prava odvojeno, odn. posebno regulišu. Pravo na zapošljavanje, ako se ova prava posmatraju kao dva odvojena ili bar kao „dva dela jednog istog prava”, podrazumeva pravo na jednake mogućnosti pri zapošljavanju, ali i pozitivnu obavezu drţava da pruţaju (besplatne) usluge u vidu podrške za vreme nezaposlenosti (npr. pravo na besplatnu podršku pri zapošljavanju i za sluĉaj nezaposlenosti, pravo na struĉnu i tehniĉku obuku) i da raspoloţivim merama teţe punoj zaposlenosti. Pravo na rad se najĉešće definiše kao pravo da se zaraĊuje za ţivot na slobodno odabranom radnom mestu i obuhvata pravo na praviĉne, zdrave i bezbedene uslove rada, pravo na praviĉnu naknadu, zaštitu od nezakonitog otkaza, dostojanstvo na radu, napredovanje u poslu, pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje i pravo na štrajk. Ako se kao vremenska odrednica postavi trenutak zasnivanja radnog odnosa moţe se napraviti ova distinkcija, a treba imati u vidu da su radni odnos i zapošljavanje ĉesto regulisani posebnim zakonima u nacionalnim zakonodavstvima.

Individualna iskustva 5: osoba sa senzornim invaliditetom, muškarac, 30 godina

Ispitanik ima visoku struĉnu spremu, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Ima senzorni invaliditet, 80% oštećenje sluha. Osoba je imala uraĊenu kategorizaciju po starom sistemu utvrĊivanja telesnog oštećenja u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Tokom studiranja na Ekonomskom fakultetu u Nišu doţiveo je diskriminaciju od strane profesora koji ga je optuţio da vara na ispitu jer je nosio slušni aparat. Nakon završetka fakulteta za poslom je tragao samoinicijativno obraćajući se poslodavcima ali bez uspeha. Nakon više meseci bezuspešnog traţenja posla, preko programa Nacionalne sluţbe za zapošljavanje „Prva šansa“ poĉeo je da radi kao pripravnik u JKP Komrad u Vranju.

74




7676

oblasti s aspekta prihvaćenih meĊunarodnih standarda. Ukljuĉena je relevantna praksa meĊunarodnih i nacionalnih sudova/komiteta, kao i postupanje nadleţnih imaoca javnih ovlašćenja po konkretnim zakonskim obavezama, uzimajući u obzir prihvaćene standarde meĊunarodnog prava ljudskih prava.

MEĐUNARODNI PROPISI I PRAKSAOsnov primene međunarodnopravnih pravilaPrema Ustavu Republike Srbije (ĉlan 16) opšteprihvaćena pravila meĊunarodnog prava i potvrĊeni meĊunarodni ugovori sastavni su deo unutrašnjeg pravnog poretka i treba ih neposredno primenjivati. Ljudska i manjinska prava zajemĉena Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima meĊunarodnog prava, potvrĊenim meĊunarodnim ugovorima i zakonima neposredno se primenjuju, a odredbe o ljudskim i manjinskim pravima se tumaĉe u korist unapreĊenja vrednosti demokratskog društva, saglasno vaţećim meĊunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meĊunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoĊenje (ĉl. 18).

Sistem Ujedinjenih nacija Drţavu Srbiju, kao potpisnicu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima40, obavezuju svi dokumenti Ujedinjenih nacija (u nastavku teksta UN) koji proklamuju naĉela ljudskih prava, propisuju osnovna ljudska prava i slobode i garantuju njihovu zaštitu. Od naroĉitog znaĉaja za osobe sa invaliditetom u oblasti rada i zapošljavanja su Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, odreĊene konvencije MeĊunarodne organizacije rada, Standardna pravila za izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, kao „kruna“ višegodišnjeg zalaganja za posebno ali sveobuhvatno regulisanje osnovnih prava osoba sa invaliditetom. Konvencije koje regulišu specifiĉne oblasti ljudskih prava ili garantuju prava drugih ranjivih grupa (npr. Konvencija o pravima deteta i Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena) u odreĊenoj meri takoĊe garantuju prava osoba sa invaliditetom.

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravimaPakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK) reguliše, kao jedno od osnovnih ekonomskih prava, pravo na rad (i u okviru njega pravo na zapošljavanje) i praviĉne i povoljne uslove rada (ĉlanovi 6. i 7. pakta) i zabranjuje diskriminaciju u ostvarivanju svih prava paktom garantovanih po nizu osnova izriĉito navedenim, ali i po “nekom drugom poloţaju” (ĉlan 2.), pri ĉemu se invalidnost u praksi Komiteta, i drugih tela u meĊunarodnom pravu ljudskih prava uvek ubraja u ovaj široko postavljeni standard, s tim što bi se u nekim sluĉajevima ona mogla podvesti i pod jedan od eksplicitno navedenih osnova po kojima je diskriminacija zabranjena – “roĊenje”. Pakt predviĊa da Ekonomski i Socijalni savet (EKOSOK) – jedan od šest osnovnih organa UN41 prima i razmatra izveštaje drţava potpisnica i skreće paznju drugim organima UN i specijalizovanim agencijama na pitanja koja „otvaraju“ ovi izveštaji.

40 Usvojena od strane Generalne Skupstine UN 10. decembra 1948. godine. Tekst na engleskom jeziku dostupan na: http://www.un.org/en/documents/udhr/41 On koordinira radom ĉetrnaest specijalizovanih agencija u ekonomskim i socijalnim poslovima.

7776

oblasti s aspekta prihvaćenih meĊunarodnih standarda. Ukljuĉena je relevantna praksa meĊunarodnih i nacionalnih sudova/komiteta, kao i postupanje nadleţnih imaoca javnih ovlašćenja po konkretnim zakonskim obavezama, uzimajući u obzir prihvaćene standarde meĊunarodnog prava ljudskih prava.

MEĐUNARODNI PROPISI I PRAKSAOsnov primene međunarodnopravnih pravilaPrema Ustavu Republike Srbije (ĉlan 16) opšteprihvaćena pravila meĊunarodnog prava i potvrĊeni meĊunarodni ugovori sastavni su deo unutrašnjeg pravnog poretka i treba ih neposredno primenjivati. Ljudska i manjinska prava zajemĉena Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima meĊunarodnog prava, potvrĊenim meĊunarodnim ugovorima i zakonima neposredno se primenjuju, a odredbe o ljudskim i manjinskim pravima se tumaĉe u korist unapreĊenja vrednosti demokratskog društva, saglasno vaţećim meĊunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meĊunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoĊenje (ĉl. 18).

Sistem Ujedinjenih nacija Drţavu Srbiju, kao potpisnicu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima40, obavezuju svi dokumenti Ujedinjenih nacija (u nastavku teksta UN) koji proklamuju naĉela ljudskih prava, propisuju osnovna ljudska prava i slobode i garantuju njihovu zaštitu. Od naroĉitog znaĉaja za osobe sa invaliditetom u oblasti rada i zapošljavanja su Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, odreĊene konvencije MeĊunarodne organizacije rada, Standardna pravila za izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, kao „kruna“ višegodišnjeg zalaganja za posebno ali sveobuhvatno regulisanje osnovnih prava osoba sa invaliditetom. Konvencije koje regulišu specifiĉne oblasti ljudskih prava ili garantuju prava drugih ranjivih grupa (npr. Konvencija o pravima deteta i Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena) u odreĊenoj meri takoĊe garantuju prava osoba sa invaliditetom.

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravimaPakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK) reguliše, kao jedno od osnovnih ekonomskih prava, pravo na rad (i u okviru njega pravo na zapošljavanje) i praviĉne i povoljne uslove rada (ĉlanovi 6. i 7. pakta) i zabranjuje diskriminaciju u ostvarivanju svih prava paktom garantovanih po nizu osnova izriĉito navedenim, ali i po “nekom drugom poloţaju” (ĉlan 2.), pri ĉemu se invalidnost u praksi Komiteta, i drugih tela u meĊunarodnom pravu ljudskih prava uvek ubraja u ovaj široko postavljeni standard, s tim što bi se u nekim sluĉajevima ona mogla podvesti i pod jedan od eksplicitno navedenih osnova po kojima je diskriminacija zabranjena – “roĊenje”. Pakt predviĊa da Ekonomski i Socijalni savet (EKOSOK) – jedan od šest osnovnih organa UN41 prima i razmatra izveštaje drţava potpisnica i skreće paznju drugim organima UN i specijalizovanim agencijama na pitanja koja „otvaraju“ ovi izveštaji.

40 Usvojena od strane Generalne Skupstine UN 10. decembra 1948. godine. Tekst na engleskom jeziku dostupan na: http://www.un.org/en/documents/udhr/41 On koordinira radom ĉetrnaest specijalizovanih agencija u ekonomskim i socijalnim poslovima.

77

MeĊutim, ovako zamišljen sistem nadzora nije se razvio, jer EKOSOK zbog brojnih drugih nadleţnosti nije mogao uspešno da obavlja ovaj posao. Zato je 1985. godine ustanovljen42

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava (KESK), koji ima 18 ĉlanova, i koji od tada funkcioniše kao glavno nadzorno telo PESK. Drţave su obavezne da šalju periodiĉne izveštaje Komitetu o ispunjavanju svojih obaveza koje nameće tekst pakta. Ovakvo izveštavanje je posebno vaţno kod praćenja sprovoĊenja odredbi o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, ĉija je priroda takva da uglavnom neizostavno zahteva od drţave ulaganje materijalnih sredstava43, što najĉešće povlaĉi za sobom i izvestan vremenski period, i progresivno tumaĉenje obaveze drţave u garantovanju uţivanja ovih prava.KESK je u svojoj dosadašnjoj praksi konstatovao da se diskriminacija osoba sa invaliditetom javlja u razliĉitim formama i donekle je specifiĉna u poreĊenju sa diskriminacijom nekih drugih marginalizovanih grupa. Ona se manifestuje u njihovoj segregaciji i izolaciji i pojavljuje se u mnogim oblastima, naroĉito u obrazovanju, zapošljavanju i ostvarivanju prava na stanovanje. O specifiĉnostima u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom Komitet je 1994. godine dao svoj Opšti komentar br.5.44 Prema KESK, osnovna i neposredno primenjiva obaveza drţave iz Pakta jeste da obezbedi da nema diskriminacije pri zapošljavanju, bilo direktne, indirektne ili sistematske, kao i jednaku zaštitu u vezi sa zapošljavanjem, u svim ţivotnim dobima od osnovnog obrazovanja do penzije. U Opštem komentaru br. 1845 iz oktobra 2005. koji je posvećen pravu na rad Komitet ponavlja potrebu za garantovanjem nediskriminacije u pristupaĉnosti zapošljavanju za osobe sa invaliditetom, a pristupaĉnost radnog mesta navodi kao jedan od osnovnih preduslova uţivanja prava na rad. Tu se apostrofira fiziĉka pristupaĉnost koja je vaţna za osobe sa invaliditetom, ali i pristupaĉne baze podataka koje pruţaju informacije od znaĉaja za zaposlenje. Ovaj komentar se poziva i na odredbe Konvencije 159 MeĊunarodne organizacije rada46 u delu koji drţavama ugovornicama nalaţe obavezu da preduzmu mere koje će osobama sa invaliditetom omogućiti adekvatno i trajno zaposlenje i napredovanje na poslu kako bi postigle ţeljenu integraciju ili reintegraciju u društvo.Republika Srbija je svoj drugi periodiĉni izveštaj o primeni Pakta dostavila Komitetu 2011. godine. Komitet je prilikom razmatranja inicijalnog izveštaja (tada) Drţavne zajednice Srbije i Crne gore najpre izrazio zabrinutost47 u pogledu visoke stope nezaposlenosti, posebno meĊu ţenama, pripadnicima romske zajednice, interno raseljenim osobama i osobama sa invaliditetom, a zatim zahteva od drţavne zajednice napore da se stope nezaposlenosti smanje promovisanjem zapošljavanja osoba koje pripadaju ranjivim grupama i kao primer navodi posebnu obuku i uklanjanje fiziĉkih barijera koje onemogućavaju osobama sa invaliditetom pristup radnom mestu i subvencije poslodavcima i zahteva zajednicu da izvesti o preduzetim merama u ovom cilju. U drugom nacionalnom izveštaju (prvom koji drţava podnosi kao Srbija)48, koji Komitet, prema sadašnjem planu odrţavanja zasedanja (sesija), neće razmatrati

42 Rezolucijom 1985/17 Ekonomskog i socijalnog saveta, dostupno na engleskom jeziku na: http://www2.ohchr.org/english/bodies/cescr/

43 MeĎunarodno pravo ljudskih prava, Dimitrijević, Popović, Papić, Petrović, Begradski Centar za ljudskaprava, Beograd, 2007. 44 Dostupno na engleskom jeziku na: http://www.unhchr.ch/tbs/doc.nsf/(Symbol)/4b0c449a9ab4ff72c12563ed0054f17d?Opendocument45 Dostupno na engleskom jeziku na: http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G06/403/13/PDF/G0640313.pdf?OpenElement46 Više o ovom dokumentu u nastavku teksta47 Godišnji izveštaj Komiteta od 6.6.2006. godine, strane 41-48 (Serbia and Montenegro), dostupno na engleskom jeziku na: http://tb.ohchr.org/default.aspx?ConvType=18&docType=3648 Tekst dotupan na engleskom jeziku na: http://www2.ohchr.org/english/bodies/cescr/future.htm

7878

pre druge polovine 2012 godine49, drţava50, odgovarajući na završne napomene, (eng. –concluding observations) Komiteta u odnosu na inicijalni izveštaj, uz neusaglašene pretpostavke o broju osoba sa invaliditetom u Srbiji (na jednom mestu to je pribliţno 800.000, a na dva mesta u tekstu pribliţno 500.000), istiĉe Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom51 i Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2010. godinu kao najznaĉajnije instrumente kojima se teţi ukljuĉivanju osoba sa invaliditetom u otvoreno trţište rada i kao konkretne mere koje je drţava preuzela nakon prvobitnih preporuka Komiteta. Na istom mestu se istiĉe i veliki procenat nezaposlenosti osoba sa invaliditetom (13,6%) kao posledica velikog procenta neaktivnosti ovog stanovništva (69%). U delu izveštaja o ranjivim grupama opisan je poloţaj osoba sa invaliditetom u zemlji gde drţava relativno samokritiĉno daje objašnjenjenje preduzetih mera ka poboljšanju njihovog poloţaja, bez posebnog osvrta na prava relevantna za ovo istraţivanje.Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima još uvek nije razvio sistem indivdualnih predstavki Komitetu52, ali je zanimljivo da su pred Komitetom za ljudska prava UN, telom koje na osnovu Prvog opcionog protokola uz Pakt o graĊanskim i politiĉkim pravima53

razmatra pojednaĉne predstavke osoba koje smatraju da su im ugroţena ljudska prava propisana Paktom o graĊanskim i politiĉkim pravima54(u nastavku teksta PGPP) voĊeni postupci u vezi sa diskriminacijom na osnovu invaliditeta, a u vezi sa pravom na rad i zapošljavanje.55 U svojoj praksi, naime, Komitet je bio stanovišta da se zabrana diskriminacije propisana ĉlanom 26 PGPP odnosi na sva prava garantovana nacionalnim zaknodavstvima zemalja potpisnica pakta, pa tako i prava ĉije uţivanje ulazi u sferu ekonomskih, socijalnih i kulturnih odnosa.56

49 Committee on Economic, Social and Cultural Rights – Sessions, dostupno na:http://www2.ohchr.org/english/bodies/cescr/sessions.htm50 Uprava za ljudska i manjinska prava, organ u sastavu Ministarstva za i ljudska i manjinska prava, drţavnuupravu i lokalnu samoupravu, nadleţna je za praćenje primene i izradu izveštaja o primeni najvaţnijihratifikovanih meĊunarodnih ugovora u oblasti ljudskih prava. Ovaj organ koordinira procesom u kojemuĉestvuje i vlada i resorna ministarstva, a u praksi su poĉele da u ovaj proces bivaju ukljuĉene i organizacijecivilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava.51 Više o ovom dokumentu u nastavku teksta52 U decembru 2008. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Opcioni protokol uz Pakt oekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (Rezolucija A/RES/63/117 od 10. decembra 2008, dostupno na:http://www2.ohchr.org/english/law/docs/A.RES.63.117_en.pdf) koji Komitetu (KESK) daje mandate darazmatra pojedinaĉne predstavke. Opcioni protokol će stupiti na snagu ako ga ratifikuje najmanje deset drţava.Do sada je to uĉinilo pet drţava – Ekvador, Mongolija, Španija, El Salvador i Argentina (status ratifikacija dostupan na: http://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&mtdsg_no=IV-3-a&chapter=4&lang=en)53 Tekst dostupan na engleskom jeziku na: http://www2.ohchr.org/english/law/ccpr.htm54 Tekst dostupan na engleskom jeziku na: http://www2.ohchr.org/english/law/ccpr-one.htm55 Videti, na primer, sluĉaj Pham protiv Kanade (Communication No. 1534/2006, Pham v. Canada , Decision adopted on 22 July 2008, ninety-third session), godišnji izveštaj Komiteta za ljudska prava za 2008. (deo II), strana 477, dostupno na engleskom jeziku na: http://tb.ohchr.org/default.aspx?ConvType=12&docType=3656 Videti, na primer, sluĉaj Zvan – de Fris protiv Holandije (Communication No. 182/1984, F. H. Zwaan-de Vries v. The Netherlands, Views adopted on 9 April 1987, twenty-ninth session), godišnji izveštaj Komiteta za ljudska prava za 1987, strana160, dostupno na engleskom jeziku na http://tb.ohchr.org/default.aspx?ConvType=12&docType=36 (saţetak na srpskom jeziku dostupan na internet sajtu Beogradskog centra za ljudska prava, na adresi: http://www.bgcentar.org.rs/images/stories/Datoteke/zvan%20-%20de%20fris%20protiv%20holandije.pdf)

78




7978




79

Sistem Međunarodne organizacije rada Srbija je ratifikovala sedamdeset dve Konvencije MeĊunarodne organizacija rada (u nastavku teksta MOR) – specijalizovane agencije UN koja promoviše socijalnu pravdu i meĊunarodno priznata radniĉka prava. Ova organizacija, osnovana 1919. godine, a dobitnica Nobelove nagrade za mir 1969. godine57, oblikuje programe i politiku za promovisanje ljudskih prava, poboljšanje uslova ţivota i povećanje prilika za zaposlenje, utvrĊuje meĊunarodne standarde i sprovodi programe tehniĉke saradnje sa drţavama ugovornicama na polju rada i zapošljavanja. Drţave ugovornice Konvencija MOR-a periodiĉno podnose izveštaje koje analizira i tumaĉi Komisija struĉnjaka (eksperata) za primenu konvencija i preporuka. Izveštaji ove komisije se potom podnose MeĊunarodnoj konferenciji rada. Ovaj postupak se pokazao veoma delotvornim za drţave, jer je od 1967. primeceno oko 2.000 promena u radnim i socijalnim zakonodavstvima u više od 130 zemalja.58

Konvencija MOR-a broj 159 iz 1983. godine (Srbija ju je ratifikovala 2000. godine) koja se odnosi na profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom obavezuje drţave ugovornice da formulišu, realizuju i periodiĉno revidiraju nacionalnu politiku u oblasti profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Takva politika se zasniva na jednakim mogućnostima za radnike sa invaliditetom i bez invaliditeta, a njen cilj je da se svim kategorijama osoba sa invaliditetom obezbede adekvatne usluge profesionalne rehabilitacije i mogućnosti za zapošljavanje. U tom smislu ova konvencija preporuĉuje donošenje zakona kojim se ureĊuje oblast zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom. Komitet struĉnjaka (eksperata) MOR za primenu konvencija i preporuka neposrednim obraćanjem (eng. – direct request) drţavi Srbiji 2007. godine koji se odnosi na primenu Konvencije br. 15959 izraţava zabrinutost zbog posebno lošeg poloţaja osoba sa invaliditetom u ruralnim podruĉijima zemlje. Komitet je konstatovao na osnovu izveštaja Vlade da ne postoje posebne usluge profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom u ruralnim podruĉjima. Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva iz marta 2011. godine60 konstatuje da u ruralnim podruĉjima Srbije postoji niska obrazovna stuktura, nizak nivo dodatnih znanja i veština i nedovoljna ukljuĉenost u mere aktivne politike zapošljavanja, ĉime se smanjuju šanse populacije u ruralnim podruĉjima na trţištu rada i njihova koknuretnost, posebno za ţene, mlade i osobe sa invaliditetom. Komitet je naglasio potrebu za donošenjem posebnog zakona koje ce se baviti profesionlanom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, što je i uĉinjeno u maju 2009. usvajanjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom61. Ovo „sa interesovanjem“ primećuje Komitet eksperata u narednom pojedinaĉnom neposrednom obraćanju Srbiji iz 2011. godine po osnovu iste konvencije, u svetlu ĉlana 2 (SprovoĊenje i preispitivanje nacionalne politike o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom).62

57 Razumevanje ljudskih prava – Priručnik o obrazovanju za ljudska prava, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne gore, Beogradski centar za ljudska prava, 2005, strana 239, dostupno na: http://www.etc-graz.at/typo3/fileadmin/user_upload/ETCHauptseite/manual/versionen/serbisch/Razumevanje%20ljudskih%20prava.pdf58 Ibid, strana 24559 Dostupno na engleskom na: http://www.ilo.org/ilolex/english/index.htm60Tekst dostupan na: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2011/03/Prvi-nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva1.pdf61 Sl. glasnik RS 36/09. Više o ovom dokumentu u nastavku teksta62 Komitet primećuje da je definicija osoba sa invaliditetom ovog zakona saglasna ĉlanu 1 konvencije, kao i dasu u procesu izrade zakona uĉestvovali socijalni partneri (predstavnici drţave, poslodavaca i radnika). Ono što

78




8080

Standardna pravila UNStandardna pravila za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju za osobe sa invaliditetom,kako glasi pun naziv ovog dokumenta, usvojila je Generalna skupština UN u decembru 1993. godine63, a 1995. prihvatila i Vlada SRJ. Ovaj dokument deklariše osnovna ljudska prava u kontekstu osoba sa invaliditetom i nastao je kao plod iskustava steĉenih tokom Decenije osoba sa invaliditetom Ujedinjenih Nacija (1983-1992)64. Pravila navedena u ovom dokumentu nemaju obavezujuću pravnu snagu za drţave, ali moţe se polemisati o tome da li su vremenom postale deo meĊunarodnog obiĉajnog prava65 s obzirom da ih je veliki broj zemalja uneo u svoja zakonodavstva. Ispunjenost suštinskog uslova za to – da ih drţave primenjuju s namerom da ih poštuju kao deo meĊunarodnog prava moţe se dovesti u pitanje. Standardna pravila se sastoje od 22 pravila/naĉela koja sumiraju poruku Svetskog programa akcije koji se odnosi na osobe sa invaliditetom.66 Ona su podeljena u nekoliko oblasti – uslovi za jednako uĉešće, ciljne oblasti za jednako uĉešće, mere za sprovoĊenje i mehanizam za nadgledanje. Teţnja je bila da se obuhvate svi aspekti ţivota osoba sa invaliditetom. U delu Ciljne oblasti za jednako uĉešće nalazi se i Pravilo 7 koje se odnosi na zapošljavanje. Ono uvodi standarde koje kasnije koristi i „razraĊuje“ Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, a izmeĊu ostalog propisuje da drţave prepoznaju znaĉaj pravila da osobe sa invaliditetom moraju biti osnaţene (ohrabrene i podrţane) da uţivaju svoja ljudska prava, posebno na polju zapošljavanja i da im se moraju obezbediti jednake šanse za produktivno i „plodonosno“ zapošljavanje na otvorenom trţištu rada67. Zakoni koji regulišu zapošljavanje ne smeju diskriminisati osobe sa invaliditetom, niti im stvarati prepreke (poteškoće) u njihovom zapošljavanju. Uz to pravilo 7 kaţe da drţave treba da stvaraju podsticajne uslove za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u javnom sektoru, ali i da pokreću i podrţavaju kampanje za „podizanje svesti“ kako bi se prevazišli negativni stavovi i predrasude o radnicima s invaliditetom.Standardna pravila ustanovljuju poseban inokosni organ – Specijalnog izvestioca za invalidnost (tj. za prava osoba sa invaliditetom)68 koji ima misiju i duţnost da prati i izveštava o sprovoĊenju Standardnih pravila u zemljama ĉlanicama. Specijalni izvestilac ima mandat od 3 godine (koji se moţe dva puta produţiti) i svake godine Komisiji za društveni

Komitet zahteva od drţave je da u sledeći izveštaj ukljuĉi praktiĉne informacije o uticaju koje mere aktivnepolitike zapošljavanja usvojene od Nacionalne sluţbe za zapošljavanje imaju na osiguranje efektivno jednakihmogućnosti i tretmana kako radnika, tako i radnica sa invaliditetom, ali i informacije o sprovoĊenju i rezultatimasveobuhvatne nacionalne politike o poboljšanju poloţaja osoba sa invaliditetom s aspekta zapošljavanja.63 Rezolucija Generalne skupštine UN broj 48/96 iz marta 1994. godine, dostupno na engleskom jeziku na http://www.un.org/disabilities/default.asp?id=2664 Proglašene u Generalnoj skupštini UN rezolucijom 37/53, tekst na engleskom jeziku dostupan na:http://daccess-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/425/31/IMG/NR042531.pdf?OpenElement65 O ovome videti u publikaciji Ključ za jednakost, Centar za samostalni ţivot invalida Srbije, Beograd 2003.66 Ovaj dokument, kao kruna MeĊunarodne godine osoba sa invaliditetom 1982. usvojen je od Generalneskupštine UN decembra iste godine rezolucijom 37/52. On predstavlja globalnu strategiju za prevencijuinvaliditeta, rehabilitaciju i izjednaĉavanje mogućnosti koje je ideja vodilja ovog programa akcije. Programposebno naglašava da je pristup invalidnosti sa aspekta ljudskih prava postao neophodan u savremenom društvu.(izvor UN enable, dotupno na engleskom jeziku na: http://www.un.org/disabilities/default.asp?id=23).67 Za ukljuĉivanje na otvoreno trţište rada su predloţene konkretne mere kao profesionalno usavršavanje, podsticajne „kvotne“ metode, poreske olakšice i tehniĉka i finansijska podrška za poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i podrška ovim poslodavcima u razumnim prilagoĊavanjima radnog mesta za osobe sa invaliditetom.68eng. Special Rapporteur on Disability

80



8180



81

(socijalni) razvoj69 dostavlja izveštaj o primeni Standardnih pravila. U cilju izrade izveštaja ovaj organ uspostavlja neposrednu komunikaciju sa zemljama ĉlanicama kojima moţe slati i liste pitanja (koje moţe uputiti i lokalnim ekspertima i nevladinim organizacijama) i traţi mišljenja i komentare ili bilo koju drugu informaciju koja bi bila od znaĉaja za godišnji izveštaj. Izveštaj sadrţi i opšte preporuke drţavama po zahtevu Komisije o daljem razvijanju Standardnih pravila i njihove implementacije. Komisija zaseda jednom godišnje i tada razmatra i pitanje sprovoĊenja Standardnih pravila i uopšte ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom na globalnom nivou. Većinu prava koja ova pravila samo deklarišu i ne stvaraju formalnu obavezu za drţavu da ih sprovodi, utvrĊuje i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, koja stvara i formalnuobavezu za drţave koje je ratifikuju da je sprovode i predstavlja krunu višegodišnje borbe za garantovanje osnovnih ljudskih prava osoba sa invaliditetom na svetskom nivou. O odnosu Standardnih pravila i Konvencije u svom godišnjem izveštaju Komisiji za društveni razvoj iz 2007. godine70, Specijalna reporterka za period 2003. – 2009. godine Hissa al Thani (Sheikha Hissa Khalifa bin Ahmed al-Thani) navodi da oderedbe Konvencije preslikavaju one iz Standardnih pravila i ureĊuju iste oblasti od znaĉaja za ţivote osoba sa invaliditetom. Pri tome Standardna pravila sluţe kao detaljna lista mera i koraka koje treba preduzeti radi zaštite Konvencijom propisanih prava. Tako se Standardna pravila nameću kao smernice i instrukcije za implementaciju prava garantovanih Konvencijom i tako ostaju vaţan instrument za pozitivne promene u ţivotima osoba sa invaliditetom. Ona nameću moralnu i politiĉku obavezu meĊunarodnoj zajednici prema osobama sa invaliditetom, dok Konvencija sa sobom nosi legalnu odgovornost. Samo korišćenje oba ova instrumenta moţe naš rad na unapreĊenju kvaliteta ţivota osoba sa invaliditetom uĉiniti koherentnijim, navodi Specijalna reporterka u ovom izveštaju.Aktuelni Specijalni reporter Šuaib Ĉalklen (Shuaib Chalklen) u godišnjem izveštaju za 2010. godinu71, predstavljenom februara 2011. u Njujorku, nakon devetomeseĉnog rada na nadgledanju primene Standardnih pravila u 2010. godini iznosi konkretne preporuke drţavama potpisnicama rezolucije koja uvodi Standardna pravila.72 U ovom izveštaju istaknut je znaĉaj „novih“ smernica Svetske zdravstvene organizacije za osnaţivanje osoba sa invaliditetom i njihovih zajednica73. Specijalni reporter izraţava rešenost da zajedno sa ovim zajednicama zagovara višesektorski pristup za društveno ukljuĉivanje osoba sa invaliditetom u oblastima zdravlja, obrazovanja i zapošljavanja. Svetska zdravstvena organizacija je 2011. godine objavila, uz podršku Svetske banke „prvi ikada“ Svetski izveštaj o invalidnosti, za koga autori smatraju74 da će imati znaĉajan doprinos sprovoĊenju Konvencije o pravima

69 Bivša Socijalna komisija, telo koje funkcioniše pod okriljem Ekonomskog i socijalnog saveta UN, u oblastisocijalne politike i razvoja.70 Tekst dostupan na engleskom jeziku na: http://www.un.org/esa/socdev/enable/rapporteur.htm71 Tekst dostupan na engleskom jeziku na: http://www.un.org/disabilities/default.asp?navid=9&pid=151372 Ovde se preporuĉuje sistemu Ujedinjenih nacija i drţavama ĉlanicama da urgentno konstatuju problemnedostatka statistiĉkih podataka o invalidnosti i analizu situacije osoba sa invaliditetom u ekonomskom isocijalnom razvoju, kao i da preduzmu mere u cilju osnaţivanja statistiĉkih kapaciteta. Dalje, Specijalni reporterpreporuĉuje razmenu primera dobre prakse i promovisanja ukljuĉivog (inkluzivnog) razvoja meĊu drţavamaĉlanicama (drţavama koje su prihvatile Standardna pravila) i osnivanje fonda pod okriljem UN sa ciljempromocije prava osoba sa invaliditetom u oblasti razvoja i podrške drţavama u sprovoĊenju meĊunarodnodogovorenih razvojnih ciljeva, ali i osnivanje posebnih koordinacionih tela (eng. focal points) za pitanjainvalidnosti u svim agencijama Ujedinjenih nacija.73 Publikacija CBR guidelines (Community-based rehabilitation), World Health Organization 2010, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.who.int/disabilities/cbr/guidelines/en/74 World report on disability, http://www.who.int/disabilities/world_report/2011/en/index.html

80



82 82

osoba sa invaliditetom. Osnovni zakljuĉci izveštaja75 su da osobe sa invaliditetom76 imaju generalno lošije zdravlje, niţa dostignuća u obrazovanju, manje ekonomske mogućnosti i viši stepen siromaštva nego osobe bez invaliditeta. Izveštaj u poglavlju 8 koje nosi naziv Rad i zapošljavanje uz dosta konkretnih primera i znaĉajan broj referenci obraĊuje temu ukljuĉivanja osoba sa invaliditetom na trţišta rada i barijera koje se na tom putu javljaju.

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetomUsvojen 13. decembra 2006. godine77, ovaj multilateralni meĊunarodni ugovor predstavlja „krunu“ jednog procesa koji je doveo do posebnog regulisanja već postojećih ljudskih prava u sistemu meĊunarodnog prava u odnosu na specifiĉnu grupu uţivaoca „uroĊenih“ prava i sloboda. Titulari prava ove konvencije su osobe sa invaliditetom, osobe koje su dugo marginalizovane i diskriminisane u ostvarivanju osnovnih prava garantovanih meĊunarodnim dokumentima. Nakon neophodnog broja ratifikacija Konvencija je stupila na snagu 3. maja 2008. godine. Republika Srbija ju je ratifikovala u maju 2009. godine, kada i Opcioni protokol uz ovu konvenciju koji uvodi mogućnost pokretanja postupka zaštite konvencijom propisanih prava podnošenjemindividualnih predstavki posebnom telu koje Konvencija ustanovljava – Komitetu za prava osoba sa invaliditetom.Konvencija koja koristi adekvatnu i meĊunarodno usaglašenu terminologiju i definiciju invalidnosti i osoba sa invailditetom zasnovana je na opštim naĉelima poštovanja dostojanstva, zabrane diskriminacije, punog ukljuĉivanja u društvo (inkluzije), uvaţavanja razliĉitosti i prihvatanja osoba sa invaliditetom i invalidnosti kao izraza ljudske raznolikosti, jednakih mogućnosti, pristupaĉnosti, jednakog poloţaja ţena i muškaraca i uvaţavanja razvojnih prava dece sa invaliditetom i poštovanja njihovih prava na oĉuvanje identiteta.Ĉlan 27 Konvencije ureĊuje rad i zapošljavanje, te su njegove odredbe i primena u samom fokusu ovog istraţivanja. Ovaj ĉlan najpre, u prvom stavu, garantuje osobama sa invaliditetom, na ravnopravnim osnovama sa drugima, pravo na rad78 . Drţave moraju štititi i promovisati pravo na rad osoba sa invaliditetom, ukljuĉujući i one osobe koje invalidnost steknu u procesu rada, preduzimanjem primerenih mera, ukljuĉujući i donošenje novih, odnosno izmene postojećih propisa. Ciljevi koji se trebaju postići ovim koracima navedeni su u 12 taĉaka koje propisuju mere neophodne da drţava preduzme kako bi osigurala: zabranu diskriminacije na osnovu invalidnosti u procesu zapošljavanja, kao i u procesu rada, razumna prilagoĊavanja radnog mesta za osobe sa invaliditetom79, mere za podsticanje zapošljavanja i

75 World report on disability, World Health Organization 2011, strane 233- 257, dostupno na engleskom jeziku na: http://whqlibdoc.who.int/publications/2011/9789240685215_eng.pdf76 Prema podacima autora u svetu se više od milijardu osoba suoĉava sa invaliditetom77 Rezolucijom Generalne skupštine UN 61/106, tekst rezolucije na engleskom jeziku dostupan na: http://www.un.org/disabilities/default.asp?id=61, a tekst konvencije na:http://www.un.org/disabilities/default.asp?id=19978 koje ukljuĉuje pravo na priliku da se zaraĊuje za ţivot na poslu koji je slobodno izabran ili prihvaćen natrţištu rada i radnu sredinu koja je otvorena, ukljuĉiva i pristupaĉna za osobe sa invaliditetom.79 Ovaj koncept, razvijen u sistemu Evropske unije i Saveta Evrope Konvencija „podiţe na viši nivo“ propisujući (u ĉlanu 2.) da je odbijanje razumnog prilagoĊavanja jedan od pojavnih oblika diskriminacije po osnovu invalidnosti (pod ovim pojmom konvencija podrazumeva svako pravljenje razlike, iskljuĉivanje ili ograniĉavanje ili onemogućavanje priznavanja, uţivanja ili ostvarivanja na jednakim osnovama sa drugima svih ljudskih prava i osnovnih sloboda na politiĉkom, ekonomskom, socijalnom, graĊanskom i bilo kom drugom polju). Razumno prilagoĊavanje znaĉi (prema ĉlanu 2 konvencije) neophodne i prikladne izmene i podešavanja koje ne izlaţu nesrazmernom teretu kada su neophodne u konkretnom sluĉaju da bi osigurale osobama sa invaliditetom uţivanje i ostvarivanje na jednakim osnovama sa drugima svih ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakvo rešenje preuzima Zakon o spreĉavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Republike Srbije, o ĉemu više u nastavku teksta.

82




8382




83

samozapošljavanja osoba sa invaliditetom, podsticanje mera profesionale rehabilitacije i struĉnog usavršavanja kao i dostupnost i pristupaĉnost svih programa i mera u ovoj oblasti, podsticanje rada osoba sa invaliditetom na otvorenom trţištu rada, zapošljavanje osoba sa invaliditetom u javnom sektoru i podsticanje poslodavaca da zapošljavaju osobe sa invaliditetom u privatnom sektoru. Stav 2 ĉlana 27 se osvrće na zabranu prinudnog rada i zabranu ropstva i nalaţe drţavama da garantuju zaštitu osobama sa invaliditetom od ovog, naţalost još uvek prisutnog poloţaja, ponašanja prema radnicima i radnicama u svetu.Profesionalnu rehabilitaciju kao vrlo vaţan proces u unapreĊivanju radnih kompetencija i mogućnosti u odreĊenoj meri ureĊuje i ĉlan 26 koji reguliše rehabilitaciju osoba sa invaliditetom. Ovaj ĉlan istiĉe oblast zapošljavanja kao jednu od onih u kojima je rehabilitacija posebno znaĉajna za osobe sa invaliditetom, pa u tom smislu nalaţe drţavama koje pristupaju Konvenciji da omoguće da programi i usluge rehabilitacije budu zasnovani na multidisciplinarnoj proceni potreba i prednosti (eng. – strenghts)80, osoba sa invaliditetom, da budu dostupni za osobe sa invaliditetom na mestima najbliţim njihovim zajednicama, ukljuĉujući ruralnu sredinu. Drţave strane ugovornice se obavezuju da se zalaţu za raspoloţivost, poznavanje i upotrebu asistivnih ureĊaja i tehnologija dizajniranih premapotrebama osoba sa invaliditetom za sprovoĊenje rehabilitacije. Komitet za prava osoba sa invailditetom je telo koje ĉini 18 nezavisnih eksperata iz oblasti prava osoba sa invaliditetom koje predlaţu i biraju drţave ĉlanice Konvencije. Mandat Komiteta je da razmatra izveštaje koje drţave podnose prema ĉlanu 35 Konvencije, prihvata i postupa po individualnim predstavkama protiv drţava koje su ratifikovale Opcioni protokol i da sprovodi istrage zasnovane na pouzdanim informacijama koje ukazuju na teška i sistematska kršenja prava zagarantovanih Konvencijom od strane drţava koje su ratifikovale navedeni protokol. Drţave imaju obavezu da dostave Komitetu inicijalni izveštaj o sprovoĊenju Konvencije dve godine nakon ratifikacije Konvencije. Pored zvaniĉnog nacionalnog izveštaja postoji mogućnost za organizacije osoba sa invaliditetom i druge organizacije civilnog društva da sastave sopstveni, takozvani alternativni, paralelni ili izveštaj „iz senke“ i dostave ga Komitetu. Ovo je naĉin da organizacije iznesu pred Komitet sve one podatke za koje smatraju da su vaţni za primenu Konvencije, a iz nekog razloga se nisu našli u nacionalnom izveštaju. Komitet je na drugom zasedanju u novembru 2009. godine usvojio smernice za deo izveštaja drţava koji se direktno odnosi na konvenciju81, a koje pojašnjavaju kako sam postupak, tako i odredbe pojednaĉnih ĉlanova u svetlu nadgledanja njihovog sprovoĊenja.

80 Ovde na osnovu izbora terminologije vidimo priliĉno afirmativni pristup u pogledu prevazilaţenja stresnih ţivotnih situacija koje sa sobom nose procedure utvrĊivanja invalidnosti i procena u vezi sa ostvarivanjem prava po osnovu invaliditeta, i usmerenje izvršioca ovakvih procena sa medicinskog ka socijalnom pristupu invalidnosti.81 Dokument CRPD/C/2/ 3 Guidelines on treaty-specific document to be submitted by the states parties under article 35, paragraph 1, of the Convention on the Rights of Persons with disabilities, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.ohchr.org/Documents/HRBodies/CRPD/CRPD-C-2-3.pdf

Iako je Republika Srbija trebalo da dostavi svoj prvi inicijalni izveštaj tokom avgusta 2011.g. to nije učinjeno do zaključivanja ovog izveštaja.Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu nadležno je za koordinaciju procesa izrade nacionalnog izveštaja UN Komitetu za prava osoba sa invaliditetom.

82




8484

Za pripremu alternativnog izveštaja od znaĉaja mogu biti publikacije Kancelarije visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija82, metodologija i smernice razvijene u sklopu globalne inicijative „MeĊunarodna promocija prava osoba sa invaliditetom D.R.P.I.“83 ismernice MeĊunarodne alijanse za prava osoba sa invaliditetom84. Naredni periodiĉni izveštaji se šalju svake ĉetiri godine ili ranije ako zahteva Komitet. Komitet razmatra izveštaje po prijemu i moţe zahtevati od drţave dodatne informacije dostavljajući joj listu pitanja na koju ona u odreĊenom roku treba da da odgovore, odnosno komentare. Na sledećoj plenarnoj sednici se razmatraju izveštaj i lista pitanja sa odgovorima da bi Komitet dao konaĉne preporuke i zakljuĉke. U svim fazama organizacije osoba sa invaliditetom i druge organizacije civilnog društva su pozvane da uĉestvuju, dakle od sastavljanja nacionalnog izveštaja, preko predlaganja liste pitanja za drţavu Komitetu do aktivnog uĉestvovanja na plenarnim sednicama i podnošenja paralelnog izveštaja.85

Praksa pokazuje da je potrebno da proĊe bar godinu dana od podnošenja izveštaja do njegovog razmatranja od strane Komiteta. Do sada je Komitet razmatrao inicijalne izveštaje drţava Tunis, Kina, Peru, Španija i dao svoje preporuke i zakljuĉke na izveštaje Tunisa i Španije. U sluĉaju Tunisa, u vezi sa ĉlanom 27 konvencije, komitet zapaţa napore drţave da podrţi zapošljavanje osoba sa invaliditetom u javnom sektoru, ali je zabrinut niskim nivoom njihovog ukljuĉivanja u privatni radni sektor, te preporuĉuje osiguravanje sprovoĊenja mera „afirmativne akcije“ predviĊenih u zakonu o zapošljavanju muškaraca i ţena sa invaliditetom. TakoĊe komitet preporuĉuje povećenje opsega mogućnosti izbora u zapošljavanju i profesionalnom usavršavanju i uĉešće osoba sa invaliditetom i organizacija njihovih zastupnika u Kancelariji inspekcije rada i Komitetima za mirno rešavanje radnih sporova (eng. – Conciliation Committees). U sluĉaju Španije komitet izraţava, uprkos brojnim podsticajnim odredbama u cilju odrţavanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, zabrinutost zbog ukupnog niskog nivoa zaposlenosti osoba sa invaliditetom i

82 Publikacije: Monitoring the Convention on the Rights of Persons with disabilities – Guidance for Human Rights Monitors, dostupno na: http://www.ohchr.org/Documents/Publications/Disabilities_training_17EN.pdf, i From Exclusion to Equality – Realizing the Rights of Persons with Disabilities (Handbook for Parliamentarians on the Convention on the Rights of Persons with Disabilities), dostupno na: http://www.un.org/disabilities/documents/toolaction/ipuhb.pdf83 Disability Rights Promotion Interantional – www.drpi-europe.cod.rs i www. http://drpi.research.yorku.ca/84 Smernice za praćenje primene Konvencije UN dostupno na http://www.cilsrbija.org/ebib/201102271221590.Smernice_za_pracenje_Konvencije_UN.pdf85 Ibid.

Individualna iskustva 6: osoba sa intelektualnim invaliditetom, ţena, 21 godina

Završila srednju specijanu školu u Kruševcu, zanimanje - konfekcijski šivaĉ. Po završetku srednje škole godinu dana je ĉekala na posao. Zaposlenje je pronašla preko Javnih radova Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u Udruţenju MNRO Aleksandrovac koje ima konfekcijsku radionicu. Zaposlena je puno radno vreme i iskazuje veliko zadovoljstvo poslom i odnosom sa kolegama kojih ima još sedmoro. U Aleksandrovcu je prisutna svest meĊu ljudima o znaĉaju ove radionice i ljudima koji su tu zaposleni, tako da postoji mreţa redovnih kupaca usluga ove radionice. S obzirom da je dete bez roditeljskog staranja, bila je štićenica Doma za nezbrinutu decu a sada je izmeštena iz te institucije i ţivi uz podršku u stanu sa još dve ţenske osobe, bivše štićenice Doma.

8584

Za pripremu alternativnog izveštaja od znaĉaja mogu biti publikacije Kancelarije visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija82, metodologija i smernice razvijene u sklopu globalne inicijative „MeĊunarodna promocija prava osoba sa invaliditetom D.R.P.I.“83 ismernice MeĊunarodne alijanse za prava osoba sa invaliditetom84. Naredni periodiĉni izveštaji se šalju svake ĉetiri godine ili ranije ako zahteva Komitet. Komitet razmatra izveštaje po prijemu i moţe zahtevati od drţave dodatne informacije dostavljajući joj listu pitanja na koju ona u odreĊenom roku treba da da odgovore, odnosno komentare. Na sledećoj plenarnoj sednici se razmatraju izveštaj i lista pitanja sa odgovorima da bi Komitet dao konaĉne preporuke i zakljuĉke. U svim fazama organizacije osoba sa invaliditetom i druge organizacije civilnog društva su pozvane da uĉestvuju, dakle od sastavljanja nacionalnog izveštaja, preko predlaganja liste pitanja za drţavu Komitetu do aktivnog uĉestvovanja na plenarnim sednicama i podnošenja paralelnog izveštaja.85

Praksa pokazuje da je potrebno da proĊe bar godinu dana od podnošenja izveštaja do njegovog razmatranja od strane Komiteta. Do sada je Komitet razmatrao inicijalne izveštaje drţava Tunis, Kina, Peru, Španija i dao svoje preporuke i zakljuĉke na izveštaje Tunisa i Španije. U sluĉaju Tunisa, u vezi sa ĉlanom 27 konvencije, komitet zapaţa napore drţave da podrţi zapošljavanje osoba sa invaliditetom u javnom sektoru, ali je zabrinut niskim nivoom njihovog ukljuĉivanja u privatni radni sektor, te preporuĉuje osiguravanje sprovoĊenja mera „afirmativne akcije“ predviĊenih u zakonu o zapošljavanju muškaraca i ţena sa invaliditetom. TakoĊe komitet preporuĉuje povećenje opsega mogućnosti izbora u zapošljavanju i profesionalnom usavršavanju i uĉešće osoba sa invaliditetom i organizacija njihovih zastupnika u Kancelariji inspekcije rada i Komitetima za mirno rešavanje radnih sporova (eng. – Conciliation Committees). U sluĉaju Španije komitet izraţava, uprkos brojnim podsticajnim odredbama u cilju odrţavanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, zabrinutost zbog ukupnog niskog nivoa zaposlenosti osoba sa invaliditetom i

82 Publikacije: Monitoring the Convention on the Rights of Persons with disabilities – Guidance for Human Rights Monitors, dostupno na: http://www.ohchr.org/Documents/Publications/Disabilities_training_17EN.pdf, i From Exclusion to Equality – Realizing the Rights of Persons with Disabilities (Handbook for Parliamentarians on the Convention on the Rights of Persons with Disabilities), dostupno na: http://www.un.org/disabilities/documents/toolaction/ipuhb.pdf83 Disability Rights Promotion Interantional – www.drpi-europe.cod.rs i www. http://drpi.research.yorku.ca/84 Smernice za praćenje primene Konvencije UN dostupno na http://www.cilsrbija.org/ebib/201102271221590.Smernice_za_pracenje_Konvencije_UN.pdf85 Ibid.

Individualna iskustva 6: osoba sa intelektualnim invaliditetom, ţena, 21 godina

Završila srednju specijanu školu u Kruševcu, zanimanje - konfekcijski šivaĉ. Po završetku srednje škole godinu dana je ĉekala na posao. Zaposlenje je pronašla preko Javnih radova Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u Udruţenju MNRO Aleksandrovac koje ima konfekcijsku radionicu. Zaposlena je puno radno vreme i iskazuje veliko zadovoljstvo poslom i odnosom sa kolegama kojih ima još sedmoro. U Aleksandrovcu je prisutna svest meĊu ljudima o znaĉaju ove radionice i ljudima koji su tu zaposleni, tako da postoji mreţa redovnih kupaca usluga ove radionice. S obzirom da je dete bez roditeljskog staranja, bila je štićenica Doma za nezbrinutu decu a sada je izmeštena iz te institucije i ţivi uz podršku u stanu sa još dve ţenske osobe, bivše štićenice Doma.

85

predlaţe drţavi da razvije napredne programe koji bi povećali zaposlenost muškaraca i ţena sa invaliditetomPojedinaĉne predstavke utvrĊene Opcionim protokolom uz konvenciju Komitet nije do sad razmatrao. Komitet svake dve godine podnosi izveštaj Generalnoj skupštini UN i Ekonomskom i socijalnom savetu o svojim aktivnostima i moţe da daje predloge i opšte preporuke koje se zasnivaju na izveštajima drţava ugovornica i informacijama koje je dobio od njih.

Sistem Saveta Evrope Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u nastavku teksta EKLJP) proklamuje prvenstveno i u najvećoj meri takozvana ljudska prava prve generacije –graĊanska i politiĉka prava. Od socijalnih prava ovom konvencijom je zaštićeno pravo na zabranu prinudnog rada (ĉl. 4 zabrana ropstva i prinudnog rada) i sloboda sindikalnog udruţivanja u okviru slobode udruţivanja (ĉl. 11 sloboda okupljanja i udruţivanja).86 Sud ustanovljen ovom konvencijom da štiti prava njom utvrĊena, sud sa bogatom praksom u ovoj oblasti, je Evropski sud za ljudska prava (u nastavku teksta ESLJP) sa sedištem u Strazburu, Francuska.Iako EKLJP ne spominje izriĉito pravo na rad i zapošljavanje, odredbe ĉlana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodiĉnog ţivota), ali i ĉlanova 6 (pravo na praviĉno suĊenje) i 10 (sloboda izraţavanja) su pod odreĊenim okolnostima bile tako tumaĉene od strane Evropskog suda za ljudska prava da je domet njihove primene proširen i na sferu rada i zapošljavanja. Ovde se radi o nekoliko znaĉajnih presuda koje su indirektno relevantne za prava osoba sa invaliditetom.87

Dalje, ĉlan 14 (zabrana diskriminacije) zabranjuje diskriminaciju po nekoliko eksplicitno navedenih osnova, ne spominjući invalidnost, ali se ona u ovom svetlu tumaĉi pod odrednicom “neki drugi osnov”, s obzirom da je ovim standardom lista osnova uĉinjena “otvorenom”. Ĉlan 14 štiti pravo na ravnopravnost u ostvarivanju prava predviĊenih konvencijom. To je dugo bio znaĉajan nedostatak koji je kasnije otklonjen usvajanjem Protokola br. 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda88

(2000. godine, poĉeo da se primenjuje 2005.) kojim se uvodi opšta zabrana diskriminacije.

86 Publikacija Revidirana evropska socijalna povelja, Prof. Dr Branko Lubarda, Socijalno – ekonomski savet Republike Srbije i Swiss Labour Assistence, 2009, dostupno na: http://solidarsuisse-serbia.org/index.php?r=publication/index&category=1587 Publikacija Handbook on European non-discrimination law, European Union Agency for Fundamental RightsEuropean Court of Human Rights - Council of Europe, 2011, dostupno na engleskom jeziku na: http://fra.europa.eu/fraWebsite/research/publications/publications_per_year/pub_handbook_caselaw_en.htm#Interesantno je da je Sud razmatrao pruţanje indirektne zaštite pravu na rad širokim tumaĉenjem prava naprivatan ţivot – ĉl. 8, prava na praviĉno suĊenje – ĉl. 6, slobode izraţavanja – ĉl. 10. Vidi npr. presude u sluĉajevima Niemietz v. Germany (predstavka br. 13710/88), Vogt v. Germany (predstavka br. 17851/91), Pellegrin v. France (predstavka br. 28541/95). Pretraga baze sudskih postupaka moguća na: http://cmiskp.echr.coe.int/tkp197/search.asp?skin=hudoc-en88 Sud je ipak pronalazio naĉin da sankcioniše diskriminaciju u vezi s nekim aspektima prava na rad i pre stupanja na snagu Protokola br. 12. Vidi npr. presude u sluĉajevima: Thlimmenos v. Greece (predstavka br. 34369/97), Lusting-Prean and Beckett v. UK (predstavke br. 31417/96 i 32377/96), Sidabras and Džiautas v. Lithuania (predstavke br. 55480/00 i 59330/00), tekstovi/saţeci ovih presuda dostupni su na sajtu Beogradskog centra za ljudska prava na srpskom jeziku na adresi: http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=680:zabrana-diskriminacije&catid=83

8686

Stupanje na snagu Protokola 12 pruţa mogućnost Sudu da ustanovi postojanje diskriminacije po bilo kom osnovu, u odnosu na uţivanje svakog prava predviĊenog zakonima drţava potpisnica, bez obzira na to da li je ono predviĊeno Konvencijom ili ne. Do sada je sud na osnovu Protokola 12 presudio samo u dva sluĉaja koji nisu neposredno relevantna za ovo istraţivanje.89

Zanimljiv je sluĉaj pred ESLJP koji je okonĉan „prijateljskim poravnanjem“ Wintersberger v. Austria90, gde je sud presudio u korist osoba sa invaliditetom i odbacio optuţbu kao neosnovanu.91 Presuda pred Evropskim sudom za ljudska prava koja je imala veliki uticaj na naredne postupke i koja moţe sluţiti kao znaĉajna referenca i u sluĉaju zaštite od diskriminacije po osnovu invalidnosti je presuda u sluĉaju Thlimmenos v. Greece92. Sudijsko veće je bilo stanovišta da drţava moţe imati i pozitivnih obaveza u smislu ĉlana 14 da bi garantovala jednakost, pored obaveza da se uzdrţava od diskriminicije i da je spreĉava i diskriminacija moţe postojati i ukoliko drţave bez objektivnog i razumnog opravdanja ne tretiraju razliĉito osobe koje su znaĉajno razliĉitim pozicijama od ostalih (to su u znaĉajnom broju situacija osobe sa invaliditetom).93

Bogatiju praksu u ovom smislu je imao Evropski sud pravde (ESP) koji je utvrdio standard da se diskriminacija u vidu „specifiĉnih mera“ moţe opravdati ako je to proporcionalno, odnosno ako prioritet osoba sa „zaštićenim svojstvom“ u ostvarivanju odreĊenih prava/mogućnosti nije utvrĊen bezuslovno i automatski.

Revidirana evropska socijalna povelja Ovaj znaĉajni dokument Saveta Evrope usvojen 1996. godine94, Srbija je ratifikovala 2009. godine. Pri tom je Srbija preuzela obavezujući karakter gotovo svih 9 osnovnih socijalnih prava („prava ĉvrstog jezgra“) uz izuzetke nekoliko stavova (paragrafa) pojedinih ĉlanova. Ovaj meĊunarodni ugovor svojevrsna je „nadgradnja“ Evropske socijalne povelje iz 1961. godine95 Ona ostaje na snazi, s tim što je „u konkurenciji“ sa Revidiranom evropskom

89 EctHR, Sejdić and Finci v. Bosnia and Herzegovina (No. 57448/00), 22 December 2009; EctHR, Savez crkava „Rijec zivota“ and others v. Croatia (No. 7798/08), 9 December 200990 EctHR, Wintersberger v. Austria (friendly setlement) (No. 27996/06), 5 Febuary 200491 Naime osobe sa invaliditetom su austrijskim zakonodavstvom zaštićene posebnom merom u oblasti rada – za otkaz dat zaposlenoj osobi sa invaliditetom potrebna je dozvola (rešenje) posebne komisije, a u sluĉaju da poslodavac nije znao da osoba ima hendikep, ova dozvola mora bi biti pribavljena naknadno i ima retroaktivno dejstvo. S obzirom da se ova zaštitna mera odnosi samo na zaposlene osobe sa invaliditetom, ne i na ostale zaposlene, podnosilac predstavke se pozvao na diskriminatornu prirodu ovih odredbi. Sud je stao na stanovište da se ovde radi o tzv. afirmativnoj (pozitivnoj) akciji („reverse discrimination“) koja moţe izgledati kao diskriminacija, ali je njena suština davanje prednosti odreĊenim kategorijama graĊana koji su/ili su u prošlosti bili generalno izloţeni diskriminaciji kako bi se omogućila upravo ravnopravnost sa ostalim ĉlanovima društva. Sud je bio stanovišta da su ove mere u interesu osoba sa invaliditetom i njihove bolje „inkluzije“.92 EctHR, Thlimmenos v. Greece (No. 27996/06), 6 April 200093 U ovom sluĉaju diskriminacija se ogledala u propustu drţave da ipuni svoju pozitivnu obavezu da tretira drugaĉije podnosioca predstavke (u odnosu na osuĊene za ozbiljne zloĉine) iako je njegov “prestup” koji mu je onemogućio da bude imenovan u zvanje ovlašćenog raĉunovoĊe (odbijanje da nosi vojnu uniformu) bio iskljuĉivo stvar verskog ubeĊenja. Stoga je diskriminacija bila u tome što drţava nije ispunila svoju pozitivnu obavezu da prilagodi uslove oĉiglednoj razlici aplikanta (podnosioca predstavke). Izvor: Publikacija Non-discrimination in international law, Interights London, January 2005, dostupno na engleskom na: http://socialtransitions.kdid.org/sites/socialtransitions/files/resource/files/NonDiscrimLaw_Handbook.pdf94 European Social Charter (revised), CETS No.: 163, dostupno na engleskom jeziku na: http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=163&CL=ENG95 European Social Charter, CETS No.: 035, dostupno na engleskom jeziku na: http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=035&CL=ENG

8786

Stupanje na snagu Protokola 12 pruţa mogućnost Sudu da ustanovi postojanje diskriminacije po bilo kom osnovu, u odnosu na uţivanje svakog prava predviĊenog zakonima drţava potpisnica, bez obzira na to da li je ono predviĊeno Konvencijom ili ne. Do sada je sud na osnovu Protokola 12 presudio samo u dva sluĉaja koji nisu neposredno relevantna za ovo istraţivanje.89

Zanimljiv je sluĉaj pred ESLJP koji je okonĉan „prijateljskim poravnanjem“ Wintersberger v. Austria90, gde je sud presudio u korist osoba sa invaliditetom i odbacio optuţbu kao neosnovanu.91 Presuda pred Evropskim sudom za ljudska prava koja je imala veliki uticaj na naredne postupke i koja moţe sluţiti kao znaĉajna referenca i u sluĉaju zaštite od diskriminacije po osnovu invalidnosti je presuda u sluĉaju Thlimmenos v. Greece92. Sudijsko veće je bilo stanovišta da drţava moţe imati i pozitivnih obaveza u smislu ĉlana 14 da bi garantovala jednakost, pored obaveza da se uzdrţava od diskriminicije i da je spreĉava i diskriminacija moţe postojati i ukoliko drţave bez objektivnog i razumnog opravdanja ne tretiraju razliĉito osobe koje su znaĉajno razliĉitim pozicijama od ostalih (to su u znaĉajnom broju situacija osobe sa invaliditetom).93

Bogatiju praksu u ovom smislu je imao Evropski sud pravde (ESP) koji je utvrdio standard da se diskriminacija u vidu „specifiĉnih mera“ moţe opravdati ako je to proporcionalno, odnosno ako prioritet osoba sa „zaštićenim svojstvom“ u ostvarivanju odreĊenih prava/mogućnosti nije utvrĊen bezuslovno i automatski.

Revidirana evropska socijalna povelja Ovaj znaĉajni dokument Saveta Evrope usvojen 1996. godine94, Srbija je ratifikovala 2009. godine. Pri tom je Srbija preuzela obavezujući karakter gotovo svih 9 osnovnih socijalnih prava („prava ĉvrstog jezgra“) uz izuzetke nekoliko stavova (paragrafa) pojedinih ĉlanova. Ovaj meĊunarodni ugovor svojevrsna je „nadgradnja“ Evropske socijalne povelje iz 1961. godine95 Ona ostaje na snazi, s tim što je „u konkurenciji“ sa Revidiranom evropskom

89 EctHR, Sejdić and Finci v. Bosnia and Herzegovina (No. 57448/00), 22 December 2009; EctHR, Savez crkava „Rijec zivota“ and others v. Croatia (No. 7798/08), 9 December 200990 EctHR, Wintersberger v. Austria (friendly setlement) (No. 27996/06), 5 Febuary 200491 Naime osobe sa invaliditetom su austrijskim zakonodavstvom zaštićene posebnom merom u oblasti rada – za otkaz dat zaposlenoj osobi sa invaliditetom potrebna je dozvola (rešenje) posebne komisije, a u sluĉaju da poslodavac nije znao da osoba ima hendikep, ova dozvola mora bi biti pribavljena naknadno i ima retroaktivno dejstvo. S obzirom da se ova zaštitna mera odnosi samo na zaposlene osobe sa invaliditetom, ne i na ostale zaposlene, podnosilac predstavke se pozvao na diskriminatornu prirodu ovih odredbi. Sud je stao na stanovište da se ovde radi o tzv. afirmativnoj (pozitivnoj) akciji („reverse discrimination“) koja moţe izgledati kao diskriminacija, ali je njena suština davanje prednosti odreĊenim kategorijama graĊana koji su/ili su u prošlosti bili generalno izloţeni diskriminaciji kako bi se omogućila upravo ravnopravnost sa ostalim ĉlanovima društva. Sud je bio stanovišta da su ove mere u interesu osoba sa invaliditetom i njihove bolje „inkluzije“.92 EctHR, Thlimmenos v. Greece (No. 27996/06), 6 April 200093 U ovom sluĉaju diskriminacija se ogledala u propustu drţave da ipuni svoju pozitivnu obavezu da tretira drugaĉije podnosioca predstavke (u odnosu na osuĊene za ozbiljne zloĉine) iako je njegov “prestup” koji mu je onemogućio da bude imenovan u zvanje ovlašćenog raĉunovoĊe (odbijanje da nosi vojnu uniformu) bio iskljuĉivo stvar verskog ubeĊenja. Stoga je diskriminacija bila u tome što drţava nije ispunila svoju pozitivnu obavezu da prilagodi uslove oĉiglednoj razlici aplikanta (podnosioca predstavke). Izvor: Publikacija Non-discrimination in international law, Interights London, January 2005, dostupno na engleskom na: http://socialtransitions.kdid.org/sites/socialtransitions/files/resource/files/NonDiscrimLaw_Handbook.pdf94 European Social Charter (revised), CETS No.: 163, dostupno na engleskom jeziku na: http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=163&CL=ENG95 European Social Charter, CETS No.: 035, dostupno na engleskom jeziku na: http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=035&CL=ENG

87

socijalnom poveljom (u sluĉaju „sukoba“ pravila ova dva akta primenjuje se pravilo o primeni kasnijeg ugovora u istoj materiji).96

Ĉlan 15 propisuje prava svih osoba sa invaliditetom bez obzira na uzrast (godine ţivota) i prirodu invaliditeta na nezavisnost, socijalnu integraciju i uĉešće u ţivotu zajednice.97 Ĉlan E. sadrţi odredbu o obavezi poštovanja principa nediskriminacije u pogledu prava predviĊenih ovom Poveljom (nešto sliĉno odredbi iz ĉl. 12 EKLJP, što je Evropski komitet za socijalna prava – Komitet nezavisnih eksperata, organ zaduţen za nadzor nad sprovoĊenjem Revidirane evropske socijalne povelje, u jednoj od svojih odluka konstatovao)98, a iako ova odredba eksplicitno kao osnov, odnosno zaštićeno dobro (eng. – protected ground) ne navodi invalidnost ona se tumaĉi (kao i kod drugih meĊunarodnih dokumenata) kao osnov u okviru standarda „neki drugi osnov“.99 Još neke odredbe Revidirane povelje se odnose na osobe sa invaliditetom a tiĉu se prava na rad i zapošljavanje. U okviru ĉlana 1 – Pravo na rad koji obavezuje drţave da obezbede i oĉuvaju što veći i stabilniji nivo zaposlenosti, da efikasno štite pravo radnika da zaraĊuje za ţivot na poslu koji je slobodno odabrao (ovde Komitet kroz praksu podrazumeva i zabranu diskriminacije pri zapošljavanju po bilo kom osnovu i dovodi u vezu sa ĉl. 15)100 i obezbede besplatne usluge zapošljavanja za sve radnike nalazi se iodredba (stav 4) koja utvrĊuje obavezu drţava da unapreĊuju odgovarajuću profesionalnu orijentaciju, obuku i rehabilitaciju (što je u praksi Komiteta interpretirano posebno kao pravo osoba sa invaliditetom i dovedeno u vezu sa ĉl. 15)101. U ĉlanu 10 – Pravo na profesionalnu obuku pravo na ovaj vid obuke imaju sve osobe, ukljuĉujući i osobe sa invaliditetom („ukljuĉujući hendikepirane“) što je eksplicitno navedeno. Ovde je zadrţana jedna zastarela, peţorativna formulacija iz prvobitne Povelje („including the handicapped“). Komitet je u praksi ovu odredbu cenio u okviru ĉl. 15.102

Sudska zaštita socijalnih prava sadrţanih u Revidiranoj povelji nije predviĊena, a u nadleţnosti ESLJP se nalaze samo dva osnovna socijalna prava utvrĊena EKLJP (zabrana prinudnog rada iz ĉl. 4 i sloboda sindikalnog udruţivanja) s tim što domet zabrane diskriminacije iz ĉl. 14 proširen Protokolom 12 omogućava da se nadleţnost ovog suda javi u pogledu diskriminacije u vezi sa socijalnim pravima utvrĊenim nacionalnim

96 Publikacija Revidirana evropska socijalna povelja, Prof. Dr Branko Lubarda, Socijalno – ekonomski savet Republike Srbije i Swiss Labour Assistence, 2009, dostupno na: http://solidarsuisse-serbia.org/index.php?r=publication/index&category=1597 Stav 2 ovog ĉlana obavezuje drţave da unaprede osobama sa invaliditetom pristup zapošljavanju putem svih mera kojima se poslodavci podstiĉu da zaposle i da zadrţe u radnom odnosu osobe sa invaliditetom u redovnoj radnoj sredini i da prilagode radne uslove potrebama osoba sa invaliditetom ili, kada tako nešto nije moguće zbog teţine invaliditeta, organizovanjem ili stvaranjem posebne vrste zapošljavanja prilagoĊene teţini invalidnosti. U odreĊenim situacijama takve mere mogu obuhvatiti poseban raspored i sluţbe podrške. Stav 1 obavezuje drţave i na preduzimanje neophodnih mera za obezbeĊivanje potrebnog usmerenja, obrazovanja i profesionalne obuke osoba sa invaliditetom kad god je to moguće u redovnim tokovima. Upravo ova dva stava treba da doprinesu nezavisnosti, odnosno samostalnosti osoba sa invaliditetom. Stav 3 (koji je novina u odnosu na Evropsku socijalnu povelju iz 1961. goodine) obavezuje drţave da unaprede punu društvenu integraciju i uĉešće u ţivotu zajednice i to merama kojima je cilj da se prevaziĊu barijere u sporazumevanju i pokretljivosti i da omoguće pristup prevozu, stambenom smeštaju, kulturnim aktivnostima i razonodi (ukljuĉujući i mere tehniĉke podrške).98 Association internationale Autisme-Europe (AIAE) v. France, Complaint No. 13/2000, decision on themerits of 4 November 2003, §51.99 Ibid. “Although disability is not explicitly listed as a prohibited ground of discrimination under Article E, the Committee considers that it is adequately covered by the reference to “other status”.”100 Publikacija Digest of the case law of the European Committee of Social Rights, Councile of Europe 2008, dostupno na engleskom na: http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/socialcharter/digest/digestindex_EN.asp101 Ibid.102 Ibid.

8888

zakonodavstvom.103 Prava utvrĊena ovim meĊunarodnim dokumentom ipak su u izvesnoj meri zaštićena posebnim mehanizmima nadzora.Sistem nadzora nad primenom povelje podrazumeva dva mehanizma – postupak ispitivanja periodiĉnih nacionalnih izveštaja u pogledu primene odredbi povelje koje su drţave ratifikacijom prihvatile (prvi izveštaj drţava potpisnica povelje obavezna je da pošalje u roku od tri godine od ratifikacije) i postupak na osnovu kolektivnih ţalbi (predviĊen Dodatnim protokolom iz 1995. uz Evropsku socijalnu povelju104). Evropski komitet za socijalna prava (Komitet eksperata) – organ koga ĉini 15 nezavisnih struĉnjaka izabranih od Komiteta ministara Saveta Evrope, je razvio odreĊenu praksu u ovoj sferi. Od stupanja Protokola na snagu 1998. godine Komitet ministara je odluĉivao u znaĉajnom broju postupaka po kolektivnim ţalbama i donosio rezolucije105 i preporuke. Komitet je do sada usvojio dve preporuke, odluke za koje je neophodna dvotrećinska većina predstavnika drţava potpisnica Revidirane povelje i Protokola, i koje imaju karatkter moralne sankcijeu odnosu na drţavu u pitanju. Dve rezolucije ovog komiteta su usvojene do sada ĉiji su predmet prava osoba sa invaliditetom.106

Kontrola nacionalnih izveštaja podrazumeva relativno sloţen proces koji poĉinje dostavljanjem izveštaja Generalnom sekretaru Saveta Evrope koji ga odmah prosleĊuje Evropskom komitetu za socijalna prava (u daljem tekstu EKSP) radi odluĉivanja o usaglašenosti nacionalnog zakonodavstva sa preuzetim obavezama iz Povelje.107 EKSP donosi zakljuĉke (u okviru kojih i izjave o tumaĉenju) koji podrazumevaju izjavu o usklaĊenosti/neusklaĊenosti (eng. – in conformity/not in conformity) situacije u odreĊenoj zemlji u odnosu sa konkretnim ĉlanovima RESP. NeusklaĊenost će postojati ako zakonodavstvo drţave nije u saglasnosti sa RESP (odreĊenim ĉlanom).108 Zakljuĉci su deo izveštaja koji se podnosi Komitetu vladinih predstavnika i Parlamentarnoj skupštini. Svaki od ovih organa potom izraĊuje sopstveni dokument nakon razmatranja izveštaja EKSP (Komitet vladinih predstavnika izveštaj, a Parlamentarna skupština mišljenje sa zakljuĉcima) koji dostavlja Komitetu ministara. Ovaj izvršni organ Saveta Evrope, sastavljen od predstavnika

103 Publikacija Revidirana evropska socijalna povelja, Prof. Dr Branko Lubarda, Socijalno – ekonomski savet Republike Srbije i Swiss Labour Assistence, 2009, dostupno na: http://solidarsuisse-serbia.org/index.php?r=publication/index&category=15104 Ovaj dokument Srbija nije ratifikovala, tako da je ova mogućnost za sada iskljuĉena za predstavnike nacionalnih organizacija poslodavaca i radnika, kao i nacionalne nevladine organizacije koje bi prema Protokolu mogle da pokreću postupke pred Evropskim komitetom za socijalna prava105 Rezolucije (resolutions) koje Komitet ministara Saveta Evrope donosi na osnovu odluke o meritumu ţalbe (decision on the merits) i izveštaja (sa zakljuĉcima) Komiteta (nezavisnih eksperata) za socijalna prava, a koje utvrĊuju prihvatljivost kolektivne ţalbe i osnovanost navoda obavezuje drţavu da u sledećem redovnom izveštaju pruţi dokaze da su nedostaci u pogledu ostvarivanja navedenih prava graĊana otklonjeni.106 U sluĉajevima Autisme Europe v. France iz 2002. (2004.) i MDAC v. Bulgaria iz 2007. tj. prava na obrazovanje dece/osoba sa intelektualnim invaliditetom gde je Komitet eksperata konstatovao povrede ĉlanova 15. (Pravo osoba sa invaliditetom na nezavisnost, socijalnu integraciju i uĉešće u ţivotu zajednice) i 17. (Pravo dece i omladine na socijalnu, zakonsku i ekonomsku zaštitu) u vezi sa ĉlanom E (nediskriminacija).107 Reprezentativni socijalni partneri (organizacije poslodavaca i radnika) mogu da zahtevaju da se njihovi komentari na vladin izveštaj dostave, odnosno priloţe ovom izveštaju, a Generalni sekretar je duţan da nacionalne izveštaje dostavi i reprezentativnim meĊunarodnim organizacijama koje imaju konsultativni status u okviru Saveta Evrope.108 Tako, na primer, u 2008, poslednjoj godini u kojoj je razmatrao ĉlanove RESP koji pripadaju grupi Zapošljavanje, obuke i jednake mogućnosti (od 2007. godine nacionalni izveštaji o primeni povelje se podnose svake godine za odreĊenu tematsku grupu ĉlanova: Zapošljavanje, obuka i jednake mogućnosti; Zdravlje, socijalno osiguranje i socijalna zaštita; Radno pravo i Zaštita dece, porodice i migranata, tako da se na osnovu ovako formulisanog izveštavanja o svakom ĉlanu povelje izveštava jednom u ĉetiri godine) Komitet eksperata donosi zakljuĉak o neusklaĊenosti situacije u Litvaniji sa ĉlanom 15, stavom 2 Revidirane povelje zato što zakonodavstvo u ovoj zemlji ne predviĊa kao obavezu razumno prilagoĊavanje za osobe sa invaliditetom na radnom mestu.

8988

zakonodavstvom.103 Prava utvrĊena ovim meĊunarodnim dokumentom ipak su u izvesnoj meri zaštićena posebnim mehanizmima nadzora.Sistem nadzora nad primenom povelje podrazumeva dva mehanizma – postupak ispitivanja periodiĉnih nacionalnih izveštaja u pogledu primene odredbi povelje koje su drţave ratifikacijom prihvatile (prvi izveštaj drţava potpisnica povelje obavezna je da pošalje u roku od tri godine od ratifikacije) i postupak na osnovu kolektivnih ţalbi (predviĊen Dodatnim protokolom iz 1995. uz Evropsku socijalnu povelju104). Evropski komitet za socijalna prava (Komitet eksperata) – organ koga ĉini 15 nezavisnih struĉnjaka izabranih od Komiteta ministara Saveta Evrope, je razvio odreĊenu praksu u ovoj sferi. Od stupanja Protokola na snagu 1998. godine Komitet ministara je odluĉivao u znaĉajnom broju postupaka po kolektivnim ţalbama i donosio rezolucije105 i preporuke. Komitet je do sada usvojio dve preporuke, odluke za koje je neophodna dvotrećinska većina predstavnika drţava potpisnica Revidirane povelje i Protokola, i koje imaju karatkter moralne sankcijeu odnosu na drţavu u pitanju. Dve rezolucije ovog komiteta su usvojene do sada ĉiji su predmet prava osoba sa invaliditetom.106

Kontrola nacionalnih izveštaja podrazumeva relativno sloţen proces koji poĉinje dostavljanjem izveštaja Generalnom sekretaru Saveta Evrope koji ga odmah prosleĊuje Evropskom komitetu za socijalna prava (u daljem tekstu EKSP) radi odluĉivanja o usaglašenosti nacionalnog zakonodavstva sa preuzetim obavezama iz Povelje.107 EKSP donosi zakljuĉke (u okviru kojih i izjave o tumaĉenju) koji podrazumevaju izjavu o usklaĊenosti/neusklaĊenosti (eng. – in conformity/not in conformity) situacije u odreĊenoj zemlji u odnosu sa konkretnim ĉlanovima RESP. NeusklaĊenost će postojati ako zakonodavstvo drţave nije u saglasnosti sa RESP (odreĊenim ĉlanom).108 Zakljuĉci su deo izveštaja koji se podnosi Komitetu vladinih predstavnika i Parlamentarnoj skupštini. Svaki od ovih organa potom izraĊuje sopstveni dokument nakon razmatranja izveštaja EKSP (Komitet vladinih predstavnika izveštaj, a Parlamentarna skupština mišljenje sa zakljuĉcima) koji dostavlja Komitetu ministara. Ovaj izvršni organ Saveta Evrope, sastavljen od predstavnika

103 Publikacija Revidirana evropska socijalna povelja, Prof. Dr Branko Lubarda, Socijalno – ekonomski savet Republike Srbije i Swiss Labour Assistence, 2009, dostupno na: http://solidarsuisse-serbia.org/index.php?r=publication/index&category=15104 Ovaj dokument Srbija nije ratifikovala, tako da je ova mogućnost za sada iskljuĉena za predstavnike nacionalnih organizacija poslodavaca i radnika, kao i nacionalne nevladine organizacije koje bi prema Protokolu mogle da pokreću postupke pred Evropskim komitetom za socijalna prava105 Rezolucije (resolutions) koje Komitet ministara Saveta Evrope donosi na osnovu odluke o meritumu ţalbe (decision on the merits) i izveštaja (sa zakljuĉcima) Komiteta (nezavisnih eksperata) za socijalna prava, a koje utvrĊuju prihvatljivost kolektivne ţalbe i osnovanost navoda obavezuje drţavu da u sledećem redovnom izveštaju pruţi dokaze da su nedostaci u pogledu ostvarivanja navedenih prava graĊana otklonjeni.106 U sluĉajevima Autisme Europe v. France iz 2002. (2004.) i MDAC v. Bulgaria iz 2007. tj. prava na obrazovanje dece/osoba sa intelektualnim invaliditetom gde je Komitet eksperata konstatovao povrede ĉlanova 15. (Pravo osoba sa invaliditetom na nezavisnost, socijalnu integraciju i uĉešće u ţivotu zajednice) i 17. (Pravo dece i omladine na socijalnu, zakonsku i ekonomsku zaštitu) u vezi sa ĉlanom E (nediskriminacija).107 Reprezentativni socijalni partneri (organizacije poslodavaca i radnika) mogu da zahtevaju da se njihovi komentari na vladin izveštaj dostave, odnosno priloţe ovom izveštaju, a Generalni sekretar je duţan da nacionalne izveštaje dostavi i reprezentativnim meĊunarodnim organizacijama koje imaju konsultativni status u okviru Saveta Evrope.108 Tako, na primer, u 2008, poslednjoj godini u kojoj je razmatrao ĉlanove RESP koji pripadaju grupi Zapošljavanje, obuke i jednake mogućnosti (od 2007. godine nacionalni izveštaji o primeni povelje se podnose svake godine za odreĊenu tematsku grupu ĉlanova: Zapošljavanje, obuka i jednake mogućnosti; Zdravlje, socijalno osiguranje i socijalna zaštita; Radno pravo i Zaštita dece, porodice i migranata, tako da se na osnovu ovako formulisanog izveštavanja o svakom ĉlanu povelje izveštava jednom u ĉetiri godine) Komitet eksperata donosi zakljuĉak o neusklaĊenosti situacije u Litvaniji sa ĉlanom 15, stavom 2 Revidirane povelje zato što zakonodavstvo u ovoj zemlji ne predviĊa kao obavezu razumno prilagoĊavanje za osobe sa invaliditetom na radnom mestu.

89

svih drţava ĉlanica Saveta Evrope je ovlašćen da u ovom postupku donosi rezolucije, kojima „zatvara“ svaki krug nadgledanja izveštaja drţava i izdaje preporuke drţavama ĉlanicama da usklade zakonodavstvo i praksu sa Poveljom. S obzirom da je prilikom izglasavanja ovih preporuka neophodna podrška dve trećine svih drţava ĉlanica Saveta Evrope, dakle i onihkoje nisu ratifikovale Povelju, postoji izvestan otpor za njihovo izglasavanje jer kritika drţave koja je ratifikovala Povelju za navedene drţave nije u duhu dobre diplomatije.109

Rok za dostavljanje nacionalnih izveštaja o primeni prve tematske grupe ĉlanova povelje (Zapošljavanje, obuka i jednake mogućnosti) u periodu 2007-2010 bio je 31. oktobar 2011. godine je bio, a Srbija110 je u predviĊenom roku podnela svoj prvi izveštaj o primeni Revidirane evropske socijalne povelje. Izveštaj se (koji Komitet neće razmatrati pre decembra 2012. godine111) u znaĉajnoj meri osvrće na poloţaj osoba sa invaliditetom u Srbiji i ostvarivanju njihovih prava u oblasti rada i zapošljavanja. Definišući pravni okvir u oblasti zapošljavanja u izveštaju se istiĉe usvajanje Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kao odgovor na ranije uoĉen regulatorni nedostatak i obavezu drţave koju joj nameće Konvencija MOR-a broj 159. Odredbe ovog zakona se navode na nekoliko mesta u izveštaju, posebno u odgovoru o primeni ĉlana 15 (Pravo osoba sa invaliditetom na nezavisnost, socijalnu integraciju i uĉešće u ţivotu zajednice).112

U odgovoru o primeni ĉlana 9 povelje koji se odnosi na profesionalnu orijentaciju (usmeravanje) istiĉe se da je u program „Zapošljavanje i migracije mladih“ u toku 2010. godine bilo ukljuĉeno i 73 osobe sa invaliditetom.

Akcioni plan Saveta Evrope 2006-2015Komitet ministara Saveta Evrope 5. aprila 2006. usvojio je Preporuku113 drţavama ĉlanicama o Akcionom planu za promovisanje prava i puno učešće osoba sa invaliditetom u društvu: unapreĎivanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom u Evropi 2006-2015 u kojoj istiĉe izmeĊu ostalog, da je procenat graĊana sa invaliditetom 10-15%, da neuspeh u promovisanju prava graĊana sa invaliditetom i osuguranje njihovih jednakih šansi predstavlja povredu ljudskog dostojanstva, da je neophodno uvoĊenje tema koje se tiĉu invaliditeta u redovne tokove odluĉivanja u svim sektorima kroz jasne politike i koordiniranu akciju.114 Osnovni

109 više o ovome u publikaciji Revidirana evropska socijalna povelja, Prof. Dr Branko Lubarda, Socijalno –ekonomski savet Republike Srbije i Swiss Labour Assistence, 2009, dostupno na: http://solidarsuisse-serbia.org/index.php?r=publication/index&category=15110 Odeljenje za meĊunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte, uţa unutrašnja jedinica u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike je nadleţna za koordinaciju izrade periodiĉnih izveštaja u ovoj oblasti111 Calendar of reporting system, dostupno na veb sajtu Saveta evrope, na: http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/socialcharter/ReportCalendar/CalendarNRS_en.asp112 Ovde su vrlo detaljno navedene odredbe ne samo zakona, već i podzakonskih akata koje preciziraju njegove odredbe, mere aktivne politike zapošljavanja koje je sprovodila Nacionalna sluţba za zapošljavanje i podaci o osnivanju i statistiĉki podaci u vezi sa radom Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom zakljuĉno sa krajem 2010. godine.Prema ovim podacima, od poĉetka rada Centra, do kraja 2010. godine njegovim posredstvom je zaposlena 3.681 osoba sa invaliditetom, dok ih je u mere aktivne politike zapošljavanja bilo ukljuĉeno 2.850. Ostvareno je 1.850 kontakata sa poslodavcima i doneto 4.011 rešenja o proceni radne sposobnosti.113Recommendation Rec(2006)5 of the Committee of Ministers to member states on the Council of Europe Action Plan to promote the rights and full participation of people with disabilities in society: improving the quality of life of people with disabilities in Europe 2006-2015, dostupno na: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=986865114 Akcioni plan u uvodu nalazi da smo „mi“ (graĊani Evrope) napredovali sa pogleda na osobu sa invaliditetom kao na pacijenta kome je potrebna pomoć na osobu kojoj je neophodno da izvesne barijere (koje ukljuĉuju stavove – predrasude, kao i društvene, zakonske i barijere u okruţenju) budu ukinute kako bi zauzela mesto koje joj pripada, mesto punopravnog ĉlana društva. To bi znaĉilo dalje promovisanje promene pristupa invalidnosti

9090

strateški cilj ovog dokumenta – doprinos punoj participaciji osoba sa invaliditetom u društvu, pre svega promovisanjem tema o invalidnosti u svim oblastima politiĉkog odluĉivanja teţi se postići konkretnim merama preporuĉenim 15 oblasti („sfera delovanja“) od kojih je u fokusu ovog istraţivanja Zapošljavanje, struĉno osposobljavanje i obuka (Action line No. 5).115 Na ovom mestu se preporuĉuje ratifikacija Revidirane evropske socijalne povelje, posebno ĉlana 15 (što je naša zemlja uĉinila 2009. godine) ali i sprovoĊenje (implementacija) Rezolucije ResAP(95)3 o Povelji o proceni profesionalnih mogućnosti osoba sa invaliditetom116.Akcioni plan poseban znaĉaj daje upravo proceni profesionalnih mogućnosti, jer već u drugoj od 17 navedenih mera istiĉe da je neophodno obezbediti osobama sa invaliditetom pristup objektivnoj i individualizovanoj proceni koja bi idetifikovala njihove mogućnosti izbora u okviru potencijalnih zanimanja, zatim da se procena preusmeri od procene nesposobnosti ka proceni sposobnosti koje treba dovesti u vezu sa zahtevima specifiĉnog radnog mesta, ali i da ovakva procena predstavlja osnovu za program profesionalne obuke i pomaţe osobi da pronaĊe adekvatno zaposlenje ili vraćanje na radno mesto. U okviru iste „sfere delovanja“ naglašava se znaĉaj ohrabrivanja poslodavaca da zapošljavaju osobe sa invaliditetom (propisivanjem procedura kod prijavljivanja za slobodna radna mesta koje bi uĉinile prilike za zaposlenje osobama sa invaliditetom dostupnim, razumnim prilagoĊavanjima radnog okruţenja ili naĉina /uslova rada osoba sa invaliditetom i podizanjem svesti o invalidnosti obukama za poslodavce), kao i podrška osobama sa invaliditetom u napretku od zaštitnih radionica i rada uz podršku ka otvorenom trţištu rada.

Sistem Evropske Unije Standardi prava Evropske Unije (u nastavku teksta EU) nisu pravno obavezujući za „treće drţave“, odnosno drţave koje nisu ĉlanice ove regionalne organizacije. Tako ni graĊani pripadnici “trećih nacija“ ne mogu uţivati ĉitav korpus prava koja uţivaju graĊani zemalja ĉlanica EU na njenoj teritoriji. Tako je u preambuli Direktive br. 78 iz 2000. godine koja utvrĊuje opšti okvir za jednako postupanje pri zapošljavanju i radu117 istaknuto da bi zabrana diskriminacije trebalo da se odnosi i na pripadnike „trećih nacija“, ali da ona ne obuhvata razliĉit tretman zasnovan na nacionalnoj pripadnosti, niti se „meša“ u odredbe koje regulišu ulazak i boravak pripadnika „trećih drţava“ i njihovog pristupa zapošljavanju i zanimanju.

od zastarelog medicinskog modela ka socijalnom i modelu zasnovanom na ljudskim pravima – dakle uz poštovanje ljudskih prava, osnovnih sloboda i ljudskog dostojanstva svih osoba sa invaliditetom („promena paradigme od pacijenta ka graĊaninu“ – naslov odeljka koji preuzima Strategija unapreĎenja položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji). Akcioni plan napominje da je u okviru Saveta Evrope ovaj proces unapreĊenja poloţaja osoba sa invaliditetom zvaniĉno poĉeo 1992. Preporukom R(92)6 Komiteta ministara državama članicama o koherentnoj politici za osobe sa invaliditetom, a nastavio se Deklaracijom za osobe sa invaliditetom „Napredak ka punom učešću kao graĎana“ usvojenom na konferenciji ministara u Malagi maja 2003.115 Ova oblast delovanja podrazumeva 17 razliĉitih konkretnih i vrlo afirmativnih mera u ovoj oblasti koje drţave treba da primenjuju, uz uvodnu konstataciju da je zapošljavanje kljuĉni element u društvenom ukljuĉivanju i ekonomskoj nezavisnosti svih graĊana radnog uzrasta. Osnovni ciljevi u ovoj oblasti su promovisanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom na otvorenom trţištu rada i borba protiv diskriminacije i promovisanje uĉešća osoba sa invaliditetom u proceni profesionalnih mogućnosti, usmeravanju (orijentaciji), obuci i uslugama u vezi sa zapošljavanjem.116 Rezolucija usvojena od Komiteta Ministara Saveta Evrope 12. oktobra 1995. godine – Resolution AP(95)3 on a Charter on the Vocational Assessment of People With Disabilities, kao deo Parcijalnog sporazuma u oblasti socijalnih pitanja i javnog zdravlja. Dostupno na engleskom jeziku na: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=539045&Site=CM&BackColorInternet=9999CC&BackColorIntranet=FFBB55&BackColorLogged=FFAC75117 Councile Directive 2000/78/EC of 27 November 2000 establishing a general framework for equal treatment in employment and occupation, dostupno na engleskom jeziku nahttp://europa.eu/legislation_summaries/employment_and_social_policy/employment_rights_and_work_organisation/c10823_en.htm

9190

strateški cilj ovog dokumenta – doprinos punoj participaciji osoba sa invaliditetom u društvu, pre svega promovisanjem tema o invalidnosti u svim oblastima politiĉkog odluĉivanja teţi se postići konkretnim merama preporuĉenim 15 oblasti („sfera delovanja“) od kojih je u fokusu ovog istraţivanja Zapošljavanje, struĉno osposobljavanje i obuka (Action line No. 5).115 Na ovom mestu se preporuĉuje ratifikacija Revidirane evropske socijalne povelje, posebno ĉlana 15 (što je naša zemlja uĉinila 2009. godine) ali i sprovoĊenje (implementacija) Rezolucije ResAP(95)3 o Povelji o proceni profesionalnih mogućnosti osoba sa invaliditetom116.Akcioni plan poseban znaĉaj daje upravo proceni profesionalnih mogućnosti, jer već u drugoj od 17 navedenih mera istiĉe da je neophodno obezbediti osobama sa invaliditetom pristup objektivnoj i individualizovanoj proceni koja bi idetifikovala njihove mogućnosti izbora u okviru potencijalnih zanimanja, zatim da se procena preusmeri od procene nesposobnosti ka proceni sposobnosti koje treba dovesti u vezu sa zahtevima specifiĉnog radnog mesta, ali i da ovakva procena predstavlja osnovu za program profesionalne obuke i pomaţe osobi da pronaĊe adekvatno zaposlenje ili vraćanje na radno mesto. U okviru iste „sfere delovanja“ naglašava se znaĉaj ohrabrivanja poslodavaca da zapošljavaju osobe sa invaliditetom (propisivanjem procedura kod prijavljivanja za slobodna radna mesta koje bi uĉinile prilike za zaposlenje osobama sa invaliditetom dostupnim, razumnim prilagoĊavanjima radnog okruţenja ili naĉina /uslova rada osoba sa invaliditetom i podizanjem svesti o invalidnosti obukama za poslodavce), kao i podrška osobama sa invaliditetom u napretku od zaštitnih radionica i rada uz podršku ka otvorenom trţištu rada.

Sistem Evropske Unije Standardi prava Evropske Unije (u nastavku teksta EU) nisu pravno obavezujući za „treće drţave“, odnosno drţave koje nisu ĉlanice ove regionalne organizacije. Tako ni graĊani pripadnici “trećih nacija“ ne mogu uţivati ĉitav korpus prava koja uţivaju graĊani zemalja ĉlanica EU na njenoj teritoriji. Tako je u preambuli Direktive br. 78 iz 2000. godine koja utvrĊuje opšti okvir za jednako postupanje pri zapošljavanju i radu117 istaknuto da bi zabrana diskriminacije trebalo da se odnosi i na pripadnike „trećih nacija“, ali da ona ne obuhvata razliĉit tretman zasnovan na nacionalnoj pripadnosti, niti se „meša“ u odredbe koje regulišu ulazak i boravak pripadnika „trećih drţava“ i njihovog pristupa zapošljavanju i zanimanju.

od zastarelog medicinskog modela ka socijalnom i modelu zasnovanom na ljudskim pravima – dakle uz poštovanje ljudskih prava, osnovnih sloboda i ljudskog dostojanstva svih osoba sa invaliditetom („promena paradigme od pacijenta ka graĊaninu“ – naslov odeljka koji preuzima Strategija unapreĎenja položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji). Akcioni plan napominje da je u okviru Saveta Evrope ovaj proces unapreĊenja poloţaja osoba sa invaliditetom zvaniĉno poĉeo 1992. Preporukom R(92)6 Komiteta ministara državama članicama o koherentnoj politici za osobe sa invaliditetom, a nastavio se Deklaracijom za osobe sa invaliditetom „Napredak ka punom učešću kao graĎana“ usvojenom na konferenciji ministara u Malagi maja 2003.115 Ova oblast delovanja podrazumeva 17 razliĉitih konkretnih i vrlo afirmativnih mera u ovoj oblasti koje drţave treba da primenjuju, uz uvodnu konstataciju da je zapošljavanje kljuĉni element u društvenom ukljuĉivanju i ekonomskoj nezavisnosti svih graĊana radnog uzrasta. Osnovni ciljevi u ovoj oblasti su promovisanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom na otvorenom trţištu rada i borba protiv diskriminacije i promovisanje uĉešća osoba sa invaliditetom u proceni profesionalnih mogućnosti, usmeravanju (orijentaciji), obuci i uslugama u vezi sa zapošljavanjem.116 Rezolucija usvojena od Komiteta Ministara Saveta Evrope 12. oktobra 1995. godine – Resolution AP(95)3 on a Charter on the Vocational Assessment of People With Disabilities, kao deo Parcijalnog sporazuma u oblasti socijalnih pitanja i javnog zdravlja. Dostupno na engleskom jeziku na: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=539045&Site=CM&BackColorInternet=9999CC&BackColorIntranet=FFBB55&BackColorLogged=FFAC75117 Councile Directive 2000/78/EC of 27 November 2000 establishing a general framework for equal treatment in employment and occupation, dostupno na engleskom jeziku nahttp://europa.eu/legislation_summaries/employment_and_social_policy/employment_rights_and_work_organisation/c10823_en.htm

91

Ovo meĊutim ne spreĉava same drţave ĉlanice da u okviru svog zakonodavstva ustanove liberalnije propise. Bez obzira na ovaj smanjeni opseg uţivanja svih prava regulisanih aktima EU za graĊane zemalja neĉlanica, s obzirom da je Srbija u procesu pridruţivanja EU trebalo bi ne samo biti u toku sa pravnim standardima utvrĊenim dokumentima EU, već se njihovo poštovanje nameće i kao politiĉka neminovnost za drţavu.

Povelja o osnovnim pravima Evropske unije iz 2000. godine118 istiĉe da pripadnici trećih zemalja koji imaju dozvolu da rade u zemljama ĉlanicama imaju prava na uslove za rad ekvivalentne onim koje imaju graĊani EU. Ovde se podrazumeva pravo na rad na poslu koji je odabran ili prihvaćen, zapošljavanje, pravo na osnovanje preduzeća i pruţanje usluga na teritoriji EU. Invalidnost je jedan od izriĉito navedenih osnova po kojima je diskriminacija zabranjena u ĉlanu 21 ove povelje, a u ĉlanu 26 „Unija“ prepoznaje i poštuje pravo osoba sa invaliditetom da uţivaju mere koje su namenjene da osiguraju njihovu nezavisnost, socijalnu i profesionalnu integraciju i uĉestvovanje u ţivotu zajednice. Tako je svim radnicima garantovano i pravo na zaštitu od neopravdanog otkaza, kao i pravo na praviĉne i povoljne uslove rada.Pomenuta Direktiva Saveta br. 78 iz 2000. godine koja se odnosi na jednako postupanje pri zapošljavanju i radu već u prvom ĉlanu navodi kao smisao njenog usvajanja stvaranje okvira za borbu protiv diskriminacije na teritoriji EU zbog nekoliko osnova, meĊu kojima je i invalidnost. Nijedan meĊunarodnopravni dokument ne bavi na tako direktan naĉin „razumnom prilagoĊavanju“ kao ova direktiva EU. Već u njenoj preambuli stoji da vaţnu ulogu u borbi protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom predstavlja predviĊanje mera za prilagoĊavanje radnog mesta osobama sa invaliditetom i da takve mere mogu biti npr. prilagoĊavanje prostorija i opreme, radnog vremena ili adekvatno dodeljivanje radnih zadataka, kao i omogućavanje usavršavanja ili resursa za integraciju. U ĉlanu 5. koji se odnosi na razumno prilagoĊavanje za osobe sa invaliditetom navodi se da je u smislu ispunjavanja principa jednakog postupanja neophodno izvršiti razumna prilagoĊavanja radnog mesta koja podrazumevaju neophodne mere koje će u konkretnom sluĉaju omogućiti osobi sa invaliditetom da priĊe radnom okruţenju, da uĉestvuje u radnom procesu i da napreduje na poslu kao i da pohaĊa kurseve usavršavanja.119 Upravo na principe iz stava 5 se poziva ĉlan 2 koji definiše diskriminaciju.120

Poseban znaĉaj za unapreĊenje poloţaja osoba sa invaliditetom u Evropskoj uniji ima Evropska strategija za osobe sa invaliditetom 2010-2020121 iz novembra 2010. godine. Opšti cilj ovog strateškog akta je da osnaţi osobe sa invaliditetom, koje ĉine oko jedne šestine stanovništva EU, tako da u potpunosti mogu ostvarivati svoja prava i uţivati punu korist od uĉešća u društvu i ekonomiji Evrope. Strategija je, kako je u tekstu istaknuto, usmerena na

118 Charter of Fundamental Rights of the European Union (2000/C 364/01), dostupno na engleskom jeziku na: http://www.europarl.europa.eu/charter/pdf/text_en.pdf119 Razumno znaĉi da ne stvara nesrazmerne troškove poslodavcu. Ova nesrazmera se ne moţe uzeti u obzir ako poslodavac koristi posebne pogodnosti za ove namene koje pruţa drţava120 Tu se radi spreĉavanja indirektne (posredne) diskriminacije poslodavci obavezuju da preduzmu neophodne mere kako bi spreĉili da odreĊena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa ima diskriminatorne efekte, tj. da stavi osobu sa invaliditetom u nepovoljniji poloţaj zbog njene invalidnosti. U ĉlanu 7 koji promoviše pozitivnu (afirmativnu) akciju navodi se da princip ravnopravnosti (jednakog postupanja) neće biti ugroţen ako drţave ĉlanice sprovode i usvajaju odredbe koje se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu osoba sa invaliditetom ili kreiranje i sprovoĊenje mera zaštite ili promovisanja njihove integracije u radnu sredinu.121 European Disability Strategy 2010-2020: A Renewed Commitment to a Barrier-Free Europe, dostupno na engleskom jeziku na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=SEC:2010:1323:FIN:EN:PDF

9292

uklanjanje prepreka, a Evropska komisija je identifikovala osam kljuĉnih oblasti delovanja: pristupaĉnost, participaciju (sudelovanje), jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i obuku, socijalnu zaštitu, zdravstvo i meĊunarodne aktivnosti. U delu koji se odnosi na zapošljavanje istaknuto je da je neophodno da veći broj osoba sa invaliditetom bude zaposleno na plaćenim poslovima na otvorenom trţištu rada (zaposlenost osoba sa invaliditetom u EU je prema podacima iz 2002. oko 50%). Komisija se obavezuje da će posebnu paţnju posvetiti mladima sa invaliditetom pri njihovom prelasku iz obrazovanja na posao i da će se baviti pitanjima mobilnosti izmeĊu radnih mesta na otvorenom trţištu rada i u zaštićenim radionicama. Implementacija ove strategije, kao i Konvencije UN biće predmet redovnog razmatranja, a Evropska komisija se obavezuje da Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom podnese izveštaj o napretku i ostvarivanju ove strategije do kraja 2013. godine u kome će biti naveden status implementacije aktivnosti, napredak koji su zemlje ostvarile i izveštaj EU. Statistiĉki i drugi prikupljeni podaci koristiće se za definisanje indikatora koji se odnose na invalidnost u skladu sa ciljevima Strategije Evropa 2020122 u oblastima obrazovanja, zapošljavanja i smanjenja siromaštva. Sredinom jula 2011. u Evropskom komitetu za zapošljavanje i socijalna pitanja usvojen je „Izveštaj o pokretljivosti i inkluziji osoba sa invaliditetom i nove Strategije invalidnosti EU 2010-2020“123, a izglasan je u Evropskom parlamentu na zasedanju 25. oktobra 2011. godine.124 Ovaj izveštaj je, uz konsultacije sa politiĉkim grupama, evropskim nevladinim organizacijama i Evropskom komisijom sastavio i predstavio Komitetu Adam Kosa, prvi poslanik Evropskog parlamenta oštećenog sluha, maĊarski predstavnik parlamentarne grupe Evropske narodne partije, ujedno i predsednik parlamentarnog Odbora za invalidnost.125 upotpuniti sve zahteve i preporuke njegovog izveštaja i time pruţiti mogućnost za ukljuĉivanje osoba sa invaliditetom i revitalizovati evropsko trţište rada.126

122 Europe 2020 – A strategy for smart, sustainable and inclusive growth dostuno na: http://europa.eu/press_room/pdf/complet_en_barroso___007_-_europe_2020_-_en_version.pdfOvo je strateški akt Evropske komisije iz marta 2010. godine – plan aktivnosti za narednu dekadu kojim se opredeljuju mere neophodne za izlazak iz ekonomske i finansijske krize, ali i dostizanje odrţive budućnosti kroz pametan, odrţiv i inkluzivan rast kako bi se ustanovio put za stvaranje novih poslova i ponudio osećaj usmerenja za evropsko društvo. Jedna od osnovnih oblasti na koje je stavljen akcenat za unapreĊenje uslova je zapošljavanje. 123Dostupno na engleskom jeziku na: http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2009_2014/documents/empl/pr/861/861632/861632en.pdf124 Step towards more inclusive society, saopštenje za javnost Evropskog parlamenta, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.europarl.europa.eu/en/headlines/content/20111014FCS29306/2/html/Steps-towards-more-inclusive-society125 On istiĉe da je „inkluzija osoba sa invaliditetom na trţištu rada suštinski korak za suprotstavljanje izazovima sve starijeg stanovništva EU i neophodan alat za stvaranje odrţive evropske ekonomije“. Ovo stoga što su desetine miliona osoba sa invaliditetom evropljana potencijalni radnici i „poreski obveznici budućnosti“ koji bi znaĉajno doprineli sve neizvesnijoj sudbini evropskog trţišta rada ĉija će radna snaga biti znatno oslabljena zbog velikog broja starijeg stanovništva. Zato je neophodno pametno ulaganje u osobe sa invaliditetom, pre svega u stvaranje radnih mesta bez barijera, u usluge i okruţenje dostupne svima. Ovaj izveštaj daje tri osnovna komentara na Evropsku strategiju invalidnosti od kojih je jedan znaĉaj zapošljavanja i potreba za primenom inkluzivnog rada. U izveštaju je istaknuto da se ciljevi Strategije Evropa 2020 koji se tiĉu ekonomskog rasta (ukupna projektovana zaposlenost od 75%) mogu dostići samo većim zapošljavanjem osoba sa invaliditetom ĉija je stopa zaposlenosti u istoĉnoj Evropi samo 10-15%. Adam Kosa oĉekuje da će do kraja 2012 najavljivani Evropski zakon o pristupaĉnosti Izvori: Disability Strategy: inclusion of people with disabilities will tackle employment challenges. Ádám Kósa MEP, saopštenje za javnost Evropske narodne partije, dostupno na engleskom jeziku na: www.eppgroup.eu; Disability: EU promises “Accessibility Act” in 2012, medijski tekst, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.euractiv.com/socialeurope/disability-eu-promises-accessibility-act-2012-news-501294126 Disability: people with disabilities as sustainable investments - revolutionary steps for handling challenges of ageing Europe. Ádám Kósa MEP, saopštenje za javnost Evropske narodne partije, dostupno na engleskom

9392

uklanjanje prepreka, a Evropska komisija je identifikovala osam kljuĉnih oblasti delovanja: pristupaĉnost, participaciju (sudelovanje), jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i obuku, socijalnu zaštitu, zdravstvo i meĊunarodne aktivnosti. U delu koji se odnosi na zapošljavanje istaknuto je da je neophodno da veći broj osoba sa invaliditetom bude zaposleno na plaćenim poslovima na otvorenom trţištu rada (zaposlenost osoba sa invaliditetom u EU je prema podacima iz 2002. oko 50%). Komisija se obavezuje da će posebnu paţnju posvetiti mladima sa invaliditetom pri njihovom prelasku iz obrazovanja na posao i da će se baviti pitanjima mobilnosti izmeĊu radnih mesta na otvorenom trţištu rada i u zaštićenim radionicama. Implementacija ove strategije, kao i Konvencije UN biće predmet redovnog razmatranja, a Evropska komisija se obavezuje da Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom podnese izveštaj o napretku i ostvarivanju ove strategije do kraja 2013. godine u kome će biti naveden status implementacije aktivnosti, napredak koji su zemlje ostvarile i izveštaj EU. Statistiĉki i drugi prikupljeni podaci koristiće se za definisanje indikatora koji se odnose na invalidnost u skladu sa ciljevima Strategije Evropa 2020122 u oblastima obrazovanja, zapošljavanja i smanjenja siromaštva. Sredinom jula 2011. u Evropskom komitetu za zapošljavanje i socijalna pitanja usvojen je „Izveštaj o pokretljivosti i inkluziji osoba sa invaliditetom i nove Strategije invalidnosti EU 2010-2020“123, a izglasan je u Evropskom parlamentu na zasedanju 25. oktobra 2011. godine.124 Ovaj izveštaj je, uz konsultacije sa politiĉkim grupama, evropskim nevladinim organizacijama i Evropskom komisijom sastavio i predstavio Komitetu Adam Kosa, prvi poslanik Evropskog parlamenta oštećenog sluha, maĊarski predstavnik parlamentarne grupe Evropske narodne partije, ujedno i predsednik parlamentarnog Odbora za invalidnost.125 upotpuniti sve zahteve i preporuke njegovog izveštaja i time pruţiti mogućnost za ukljuĉivanje osoba sa invaliditetom i revitalizovati evropsko trţište rada.126

122 Europe 2020 – A strategy for smart, sustainable and inclusive growth dostuno na: http://europa.eu/press_room/pdf/complet_en_barroso___007_-_europe_2020_-_en_version.pdfOvo je strateški akt Evropske komisije iz marta 2010. godine – plan aktivnosti za narednu dekadu kojim se opredeljuju mere neophodne za izlazak iz ekonomske i finansijske krize, ali i dostizanje odrţive budućnosti kroz pametan, odrţiv i inkluzivan rast kako bi se ustanovio put za stvaranje novih poslova i ponudio osećaj usmerenja za evropsko društvo. Jedna od osnovnih oblasti na koje je stavljen akcenat za unapreĊenje uslova je zapošljavanje. 123Dostupno na engleskom jeziku na: http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2009_2014/documents/empl/pr/861/861632/861632en.pdf124 Step towards more inclusive society, saopštenje za javnost Evropskog parlamenta, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.europarl.europa.eu/en/headlines/content/20111014FCS29306/2/html/Steps-towards-more-inclusive-society125 On istiĉe da je „inkluzija osoba sa invaliditetom na trţištu rada suštinski korak za suprotstavljanje izazovima sve starijeg stanovništva EU i neophodan alat za stvaranje odrţive evropske ekonomije“. Ovo stoga što su desetine miliona osoba sa invaliditetom evropljana potencijalni radnici i „poreski obveznici budućnosti“ koji bi znaĉajno doprineli sve neizvesnijoj sudbini evropskog trţišta rada ĉija će radna snaga biti znatno oslabljena zbog velikog broja starijeg stanovništva. Zato je neophodno pametno ulaganje u osobe sa invaliditetom, pre svega u stvaranje radnih mesta bez barijera, u usluge i okruţenje dostupne svima. Ovaj izveštaj daje tri osnovna komentara na Evropsku strategiju invalidnosti od kojih je jedan znaĉaj zapošljavanja i potreba za primenom inkluzivnog rada. U izveštaju je istaknuto da se ciljevi Strategije Evropa 2020 koji se tiĉu ekonomskog rasta (ukupna projektovana zaposlenost od 75%) mogu dostići samo većim zapošljavanjem osoba sa invaliditetom ĉija je stopa zaposlenosti u istoĉnoj Evropi samo 10-15%. Adam Kosa oĉekuje da će do kraja 2012 najavljivani Evropski zakon o pristupaĉnosti Izvori: Disability Strategy: inclusion of people with disabilities will tackle employment challenges. Ádám Kósa MEP, saopštenje za javnost Evropske narodne partije, dostupno na engleskom jeziku na: www.eppgroup.eu; Disability: EU promises “Accessibility Act” in 2012, medijski tekst, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.euractiv.com/socialeurope/disability-eu-promises-accessibility-act-2012-news-501294126 Disability: people with disabilities as sustainable investments - revolutionary steps for handling challenges of ageing Europe. Ádám Kósa MEP, saopštenje za javnost Evropske narodne partije, dostupno na engleskom

93

Praksa Evropskog suda pravde je izuzetno bogata, a odreĊeni sluĉajevi su posebno znaĉajni za osobe sa invaliditetom u oblasti rada i zapošljavanja. Znaĉajan postupak voĊen pred ovim sudom odnosi se na institut koji se naziva „diskriminacija zbog odnosa povezanosti“ (eng. –discrimination by assosiation), koji prihvata i domaći Zakon o zabrani diskriminacije127, a koji osobe koje su u odnosu povezanosti sa osobom koja je zaštićena od diskriminacije po odreĊenom osnovu (npr. invalidnost), kao što je npr. liĉni asistent osobe sa invaliditetom, štiti od neravnopravnog tretmana uzrokovanog baš tom „vezom“ koju osoba u pitanju ima sa osobom koja poseduje „zaštićeno svojstvo“ („protected characteristic“ – npr. invalidnost). U sluĉaju Coleman128 podnosilac predstavke, majka deteta sa invaliditetom je teretila poslodavce za pretnju otkazom i uvredljive komentare kao posledicu njenog zahteva da joj se radno vreme uskladi sa obavezama koje ima prema sinu, a sve zbog njegovog specifiĉnog stanja koje zahteva prisustvo i pomoć majke u ovom sluĉaju. Sud je bio stanovišta da je optuţba osnovana i utvrdio postojanje diskriminacije, ali i uznemiravanje („mobing“) – kao oblik direktne diskriminacije, na osnovu invaliditeta deteta tuţiteljke.Pravo na rad, kao i pravo na porodiĉni ţivot ili obrazovanje najĉešće ne mogu biti garantovane osobama sa invaliditetom ako uslovi nisu prilagoĊeni njihovim potrebama. Evropski sud pravde se kroz svoju praksu dosta bavio pitanjem razumnog prilagoĊavanja (eng. – reasonable accomodation). To je svako prilagoĊavanje posla, radnih zadataka, radnog okruţenja ili naĉina i okolnosti u kojima se ta pozicija na poslu obiĉno vrši koje omogućava kvalifikovanom pojedincu da obavlja osnovne funkcije i uţiva jednake pogodnosti i privilegije svog zaposlenja.129

U prvom sluĉaju iz oblasti diskriminacije osoba sa invaliditetom koji je razmatrao Evropski sud pravde, sluĉaju Sonia Chacon Navas vs. Eurest Colectivitades sud je bio stanovišta da otkaz samo zbog bolesti nije propisan kao diskriminacija zbog invalidnosti Direktivom 2000/78. Ali, zabrana diskriminacije prilikom otkaza sadrţana u ĉlanovima 2(1) i 3(1)(c) Direktive 2000/78 zabranjuje otkaz zbog invalidnosti koji u smislu obaveze da se obezbedi razumno prilagoĊavanje za osobe sa invaliditetom ne moţe biti opravdan ĉinjenicom da osoba u pitanju nije kompetentna, sposobna i spremna da vrši osnovne funkcije svoje pozicije. Samo apsolutna nekompetentnost osobe sa invaliditetom moţe opravdati njen otkaz. S druge strane, Evropski sud za ljudska prava je doneo nekoliko presuda relevantnih za odreĊenje prava na razumno prilagoĊavanje. Iako u ovim sluĉajevima optuţbe podnosioca predstavki nisu prihvaćene (okolnosti sluĉaja nisu suštinski bile u direktnoj vezi sa pravima propisanim konvencijom – uglavnom pravom na poštovanje privatnog i porodiĉnog ţivota) sud je prepoznao obavezu drţava da preduzmu efektivne mere za osobe sa invaliditetom, koju ako ne ispune mogu povrediti prava propisana konvencijom.130

jeziku na: http://www.eppgroup.eu/press/showpr.asp?prcontroldoctypeid=1&prcontrolid=10723&prcontentid=18046&prcontentlg=en127 Više o ovom dokumentu u nastavku teksta128 Publikacija Non-discrimination in international law, Interights London, January 2005, dostupno na engleskom na: http://socialtransitions.kdid.org/sites/socialtransitions/files/resource/files/NonDiscrimLaw_Handbook.pdf129 Pri tome prilagoĊavanje ima isto opravdanje kao i mere afirmativne akcije jer uklanja diskriminatorne efekte za „zaštićenog“ pojedinca ili grupu kao što su osobe sa invaliditetom, ţene ili verske zajednice i blisko je povezano sa obavezom da se osobe u razliĉitim pozicijama moraju razliĉito tretirati. Uslov koji iskljuĉuje neophodnost prilagoĊavanja je da bi ono za poslodavca bilo nesrazmerni teret. 130 Nauĉni ĉlanak Reasonable accommodation in EU equality law in a broader perspective, Jenny E. Goldschmidt, ERA Forum (2007), dostupno na engleskom jeziku na: http://www.springerlink.com/content/l7w4p235x5743844/fulltext.pdf

9494

NACIONALNI PROPISI I PRAKSA

Prava osoba sa invaliditetom na rad i zapošljavanje zajemĉena su Ustavom Republike Srbije i pojedinim zakonima (i podzakonskim aktima) koji ureĊuju oblast rada, zapošljavanja i zabrane diskriminacije. Pregled strateških dokumenata koji opredeljuju politiku drţave u ovoj oblasti takoĊe je znaĉajan za stvaranje celokupnog uvida u ostvarivanje ovih osnovnih ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Mehanizmima nadgledanja (monitoringa) sprovoĊenja zakona i politika – zahtevima za pristup informacijama od javnog znaĉaja, razgovorima i sastancima sa relevantnim subjektima i pregledom izveštaja, presuda, odluka i drugih akata prikupljeni su u prethodnom periodu podaci koji pribliţavaju uvid u faktiĉko ostvarivanje propisanih prava i obaveza.

Ustav Republike Srbije Najviši pravni akt Republike Srbije u ĉlanu 21. zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naroĉito po nekoliko njih koje posebno navodi. MeĊu njima je i psihiĉki ili fiziĉki invaliditet. Iako uz terminološke manjkavosti131, ustav prvi put eksplicitno navodi invalidnost kao jedan od osnova po kojima se ravnopravnost ne sme povrediti.Drugi ĉlan ustava relevantan za ovu oblast je ĉlan 60. (Pravo na rad) koji propisuje da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima pod istim uslovima dostupna sva radna mesta, i da svako ima osnovna prava iz radnog odnosa: poštovanje dostojanstva svoje liĉnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograniĉeno radno vreme, plaćeni godišnji odmor, praviĉnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za sluĉaj prestanka radnog odnosa. Osobe sa invaliditetom su u narednoj odredbi istog ĉlana (koja proklamuje posebnu zaštitu na radu i posebne uslove rada za ţene, omladinu i invalide132) pravilno prepoznate kao jedna od posebno ranjivih kategorija radnika ĉime je omogućeno zakonsko bliţe ureĊivanje njihovog najĉešće delikatnog poloţaja na radnom mestu.

Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji Ovaj strateški akt Vlade Srbije promoviše standarde ljudskih prava i smernice politike u oblasti poboljšanja kvaliteta ţivota osoba sa invaliditetom u periodu od 2007. do 2015. godine. Definicije i rešenja ove strategije133 direktno su primenjeni u odredbama kasnije donetih zakona koji su znaĉajni za oblast rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Njen strateški cilj je unapreĊenje poloţaja osoba sa invaliditetom do pozicije ravnopravnih graĊana koji uţivaju sva prava i odgovornosti, a jedan od opštih strateških ciljeva (opšti cilj 4) je „razvijanje politika mera i primena programa, naroĉito u oblastima obrazovanja,zapošljavanja, rada i stanovanja koji osobama sa invaliditetom pruţaju jednake mogućnosti i podstiĉu samostalnost, liĉni razvoj i aktivan ţivot u svim oblastima“ pri ĉemu se obrazovanje i zapošljavanje „prepoznaju kao kljuĉni faktori za samostalan ţivot osoba sa invaliditetom.“

131 Ustav, naime, ne usvaja opšteprihvaćenu tipologiju fiziĉkog, senzornog i intelektualno-mentalnog invaliditeta, odnosno ne prepoznaje razliku izmeĊu fiziĉkog i senzornog invaliditeta. MeĊutim, iako senzorni invaliditet (slepe/slabovide, gluve/nagluve osobe) nije izriĉito naveden nema smetnje da osobe sa ovom vrstom invalidnosti u potpunosti ostvaruju svoja prava.132 Promena termina u samom tekstu Ustava i prihvatanje meĊunarodno priznate formulacije – osobe sa invaliditetom znaĉajno bi doprinela napuštanju i izopštavanju terminologije koja oslikava odnos prema osobama sa invaliditetom koji ih nedovoljno uvaţava kao dostojanstvene liĉnosti.133 Koji su uglavnom preuzeti iz osnovnih meĊunarodnih pravnih i strateških dokumenata u ovoj oblasti

9594

NACIONALNI PROPISI I PRAKSA

Prava osoba sa invaliditetom na rad i zapošljavanje zajemĉena su Ustavom Republike Srbije i pojedinim zakonima (i podzakonskim aktima) koji ureĊuju oblast rada, zapošljavanja i zabrane diskriminacije. Pregled strateških dokumenata koji opredeljuju politiku drţave u ovoj oblasti takoĊe je znaĉajan za stvaranje celokupnog uvida u ostvarivanje ovih osnovnih ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Mehanizmima nadgledanja (monitoringa) sprovoĊenja zakona i politika – zahtevima za pristup informacijama od javnog znaĉaja, razgovorima i sastancima sa relevantnim subjektima i pregledom izveštaja, presuda, odluka i drugih akata prikupljeni su u prethodnom periodu podaci koji pribliţavaju uvid u faktiĉko ostvarivanje propisanih prava i obaveza.

Ustav Republike Srbije Najviši pravni akt Republike Srbije u ĉlanu 21. zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naroĉito po nekoliko njih koje posebno navodi. MeĊu njima je i psihiĉki ili fiziĉki invaliditet. Iako uz terminološke manjkavosti131, ustav prvi put eksplicitno navodi invalidnost kao jedan od osnova po kojima se ravnopravnost ne sme povrediti.Drugi ĉlan ustava relevantan za ovu oblast je ĉlan 60. (Pravo na rad) koji propisuje da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima pod istim uslovima dostupna sva radna mesta, i da svako ima osnovna prava iz radnog odnosa: poštovanje dostojanstva svoje liĉnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograniĉeno radno vreme, plaćeni godišnji odmor, praviĉnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za sluĉaj prestanka radnog odnosa. Osobe sa invaliditetom su u narednoj odredbi istog ĉlana (koja proklamuje posebnu zaštitu na radu i posebne uslove rada za ţene, omladinu i invalide132) pravilno prepoznate kao jedna od posebno ranjivih kategorija radnika ĉime je omogućeno zakonsko bliţe ureĊivanje njihovog najĉešće delikatnog poloţaja na radnom mestu.

Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji Ovaj strateški akt Vlade Srbije promoviše standarde ljudskih prava i smernice politike u oblasti poboljšanja kvaliteta ţivota osoba sa invaliditetom u periodu od 2007. do 2015. godine. Definicije i rešenja ove strategije133 direktno su primenjeni u odredbama kasnije donetih zakona koji su znaĉajni za oblast rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Njen strateški cilj je unapreĊenje poloţaja osoba sa invaliditetom do pozicije ravnopravnih graĊana koji uţivaju sva prava i odgovornosti, a jedan od opštih strateških ciljeva (opšti cilj 4) je „razvijanje politika mera i primena programa, naroĉito u oblastima obrazovanja,zapošljavanja, rada i stanovanja koji osobama sa invaliditetom pruţaju jednake mogućnosti i podstiĉu samostalnost, liĉni razvoj i aktivan ţivot u svim oblastima“ pri ĉemu se obrazovanje i zapošljavanje „prepoznaju kao kljuĉni faktori za samostalan ţivot osoba sa invaliditetom.“

131 Ustav, naime, ne usvaja opšteprihvaćenu tipologiju fiziĉkog, senzornog i intelektualno-mentalnog invaliditeta, odnosno ne prepoznaje razliku izmeĊu fiziĉkog i senzornog invaliditeta. MeĊutim, iako senzorni invaliditet (slepe/slabovide, gluve/nagluve osobe) nije izriĉito naveden nema smetnje da osobe sa ovom vrstom invalidnosti u potpunosti ostvaruju svoja prava.132 Promena termina u samom tekstu Ustava i prihvatanje meĊunarodno priznate formulacije – osobe sa invaliditetom znaĉajno bi doprinela napuštanju i izopštavanju terminologije koja oslikava odnos prema osobama sa invaliditetom koji ih nedovoljno uvaţava kao dostojanstvene liĉnosti.133 Koji su uglavnom preuzeti iz osnovnih meĊunarodnih pravnih i strateških dokumenata u ovoj oblasti

95

Ciljevi strategije su visoko postavljeni i u skladu sa modernim pristupom invalidnosti koji strategija promoviše („socijalni model i pristup zasnovan na ljudskim pravima“). Korišćena su direktna rešenja iz Akcionog plana u oblasti invalidnosti Saveta Evrope 2006-2015.Strategija gotovo u potpunosti preuzima i naĉela iz ovog Akcionog plana, a koristi koncept invalidnosti i definiciju osoba sa invaliditetom iz Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.U okviru navedenog opšteg cilja 4, istaknut je i veoma precizno i detaljno deklarisan posebni cilj 9 – „Obezbediti jednake mogućnosti za rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom uz razvoj i primenu sistemskih rešenja baziranih na potrebama i sposobnostima.“ U okviru ovog posebnog cilja istaknuto je ĉak 18 mera koje je neophodno uĉiniti za njegovo ostvarivanje, a koje se mogu smatrati vrlo afirmativnim za osobe sa invaliditetom. One se odnose na „jaĉanje motivacije osoba sa invaliditetom radi njihovog ukljuĉivanja u radni proces, povećavanje nivoa zapošljivosti osoba sa invaliditetom, odrţanja zaposlenja i napredovanja u poslu, razvijanje i uspostavljanje sistema informisanja osoba sa invaliditetom o mogućnostima zapošljavanja, razvijanje mehanizma procene radne sposobnosti baziranog na usvojenim meĊunarodnim standardima, postavljanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom na otvorenom trţištu rada kao apsolutnog prioriteta, a za osobe sa invaliditetom ĉije potrebe se ne mogu zadovoljiti u otvorenom zapošljavanju omogućavanje alternativa – zapošljavanje uz podršku i male jedinice zaštićenog zapošljavanja. Tu su i znaĉajne mere o pristupaĉnim radnim mestima, profesionalnoj rehabilitaciji i razvijanju sluţbi podrške.

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020Ovaj akt Vlade ima za cilj (kako je navedeno u tekstu) da pruţi podršku razvoju Republike Srbije u okviru koga će zapošljavanje i smanjenje relativnog siromaštva zauzimati centralno mesto.134 Strategija navodi nalaze Studije o položaju ranjivih grupa na tržištu rada Republike Srbije135 u kojoj je ocenjeno da je poloţaj osoba sa invaliditetom kao jedne od posebno ranjivih grupa na trţištu rada ostao nepromenjen ili malo poboljšan u prethodnom periodu, budući da se efekti primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom136 mogu oĉekivati u narednim godinama. Strategija navodi usvajanje Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kao prvi korak u stvaranju potrebnih uslova za radno – aktivacionu integraciju osoba sa invaliditetom na trţište rada, a da se dalja senzibilizacija trţišta rada u cilju konkurentnog, funkcionalnog, kvalitetnog i efikasnog ukljuĉivanja osoba sa invaliditetom nameće kao neophodnost u narednom periodu. TakoĊe, konstatovano je da preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom još uvek nemaju razvijenu preduzetniĉku poslovnu filozofiju i da je jedan od ciljeva jaĉanje kapaciteta137 ovih preduzeća kako bi postali glavni nosioci poslova profesionalne rehabilitacije koja mora biti zasnovana na potrebama trţišta rada.

134 U periodu 2005-2010. godine došlo je do pada zaposlenosti i rasta nezaposlenosti, a koristi ekonomskog rasta prenosili su se na stanovništvo kroz rast zarada, a ne kroz rast zaposlenosti.135 Krstić, G., Arandarenko, M., Nojković, A., Vladisavljević, M. i Petrović, M. (2010), Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije, Fond za razvoj ekonomske nauke.136 Sl. glasnik RS, 36/09137 Kao mere koje treba preduzeti u ovom cilju strategija navodi organizovanje seminara, pruţanje struĉne pomoći, obezbeĊivanje sredstava za poboljšanje uslova rada i drugo.

9696

Ĉini se da su u Strategiji pravilno prepoznati prioriteti koji ulaze u sferu nadleţnosti Nacionalne sluţbe za zapošljavanje (u nastavku teksta NSZ). Institucionalno jaĉanje i osnaţivanje kapaciteta Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom (koji je osnovan u okviru NSZ kao centralni nosilac mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije) koje bi vodilo ka ispunjenosti organizacionih, prostorno-tehniĉkih, operativnih i programskih standarda navedeno je kao poseban izazov, kao i formiranje ovakvih centara na regionalnom nivou radi obezbeĊivanja dostupnosti usluga znatno većem broju osoba sa invaliditetom138. Jaĉanje kapaciteta i unapreĊivanje procedura rada komisija koje vrše procenu radnih sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili odrţanja zaposlenja se navodi kao veoma vaţan aspekt rada u narednom periodu.139 Pored ovih mera, naglašeno je i da je pri NSZ 2009.godine osnovan fond za mlade ĉiji je cilj pruţanje pomoći u sticanju znanja i veština i zapošljavanju onim mladim ljudima kojima je potrebna posebna podrška, meĊu kojima i mladih sa invaliditetom.Strategija na više mesta istiĉe znaĉaj obrazovanja odraslih i poziva se na Akcioni plan Evropske komisije za uĉenje odraslih koji zahteva od drţava ĉlanica da preduzmu mere u cilju uklanjanja prepreka za ukljuĉivanje sa posebnim naglaskom na osobe sa najniţim stepenom poĉetnog obrazovanja, starije osobe, osobe u ruralnim podruĉjima i osobe sa invaliditetom.Na kraju teksta, u tabeli indikatora uspeha u primeni strategije ova kao poseban cilj navedeno je veće zapošljavanje osoba sa invaliditetom i njihovo veće ukljuĉivanje u mere aktivne politike zapošljavanja.140

138 U Kragujevcu je u septembru 2011. godine poĉeo sa radom još jedan ovakav centar (izvor NSZ)139 Kako je primećeno, samo na osnovu sveobuhvatne prethodne procene poslova koje osoba moţe da obavlja, moguće je planirati mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, kao i mere aktivne politike zapošljavanja zasnovane na potrebama pojedinca.140 Ovaj cilj meĊutim spada u one kod kojih nisu precizriani oĉekivani rezultati iako je polazno stanje brojĉano izraţeno. Tako je kao oĉekivani rezultat samo opšte naznaĉeno povećanje broja osoba sa invaliditetom ukljuĉenih u mere aktivne politike zapošljavanja (2.264 osobe sa invaliditetom ukljuĉene su u ove mere u 2009.

Individualna iskustva 7: osoba sa telesnim invaliditetom, ţena, 24 godine

Poseduje srednju struĉnu spremu, III stepen, završila je srednju ekonomsku školu, smer trgovac (redovan sistem školovanja). Ispitanica ima telesni invaliditet i ţivi u ruralnom podruĉju. Ispitanica nije imala problema tokom školovanja. Posle završetka srednje škole prijavila se na evidenciju NSZ i poĉela da traţi posao. Nije joj raĊena procena radne sposobnosti niti je evidentirana kao osoba sa invaliditetom, a nije bila ni ĉlan udruţenja zbog neinformisanosti. Ĉlan udruţenja je postala nakon što je obaveštena o njegovom postojanju preko prijatelja, 2011. godine. Nakon neuspeha u traţenju posla upisala je Višu poslovno-tehniĉku školu u Uţicu, smer ekonomista turizma. U meĊuvremenu ponuĊen joj je posao u knjiţari preko NSZ ali je odbila zbog ţelje za daljim školovanjem. Zbog nastavka školovanja skinuta je sa evidencije NSZ. Na Višoj školi je diplomirala 2011. godine nakon ĉega se opet prijavila na evidenciju NSZ. Zaposleni u NSZ su je uputili u proces procene radne sposobnosti koji je u toku. Pokušavala je na sopstvenu inicijativu da stupi u kontakt sa poslodavcima, obraćanjem nizu turistiĉkih organizacija i institucija sa Zlatibora (npr. u hotelima za posao recepcionera). Ispitanica je doţivela diskriminaciju po rodnom osnovu sa obrazloţenjem da ne ţele da zaposle ţensku osobu jer ţene idu na porodiljsko odsustvo i ne mogu da obavljaju teţe fiziĉke poslove. TakoĊe je pokušala da se zaposli kao pripravnik u hotelima ali je odbijena sa obrazloţenjem da im pripravnici nisu potrebni. TakoĊe, ispitanica je išla na razgovor za posao dispeĉera u lokalnom taksi udruţenju, usmeno je dobila uverenje da je dobila posao ali se poslodavac nakon toga nije javio. Ni na jednom razgovoru za posao poslodavac nije pokretao pitanje invaliditeta, već je ispitanica tretirana kao osoba bez invaliditeta. Ispitanica trenutno volontira u lokalnom udruţenju osoba sa invaliditetom.

9796

Ĉini se da su u Strategiji pravilno prepoznati prioriteti koji ulaze u sferu nadleţnosti Nacionalne sluţbe za zapošljavanje (u nastavku teksta NSZ). Institucionalno jaĉanje i osnaţivanje kapaciteta Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom (koji je osnovan u okviru NSZ kao centralni nosilac mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije) koje bi vodilo ka ispunjenosti organizacionih, prostorno-tehniĉkih, operativnih i programskih standarda navedeno je kao poseban izazov, kao i formiranje ovakvih centara na regionalnom nivou radi obezbeĊivanja dostupnosti usluga znatno većem broju osoba sa invaliditetom138. Jaĉanje kapaciteta i unapreĊivanje procedura rada komisija koje vrše procenu radnih sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili odrţanja zaposlenja se navodi kao veoma vaţan aspekt rada u narednom periodu.139 Pored ovih mera, naglašeno je i da je pri NSZ 2009.godine osnovan fond za mlade ĉiji je cilj pruţanje pomoći u sticanju znanja i veština i zapošljavanju onim mladim ljudima kojima je potrebna posebna podrška, meĊu kojima i mladih sa invaliditetom.Strategija na više mesta istiĉe znaĉaj obrazovanja odraslih i poziva se na Akcioni plan Evropske komisije za uĉenje odraslih koji zahteva od drţava ĉlanica da preduzmu mere u cilju uklanjanja prepreka za ukljuĉivanje sa posebnim naglaskom na osobe sa najniţim stepenom poĉetnog obrazovanja, starije osobe, osobe u ruralnim podruĉjima i osobe sa invaliditetom.Na kraju teksta, u tabeli indikatora uspeha u primeni strategije ova kao poseban cilj navedeno je veće zapošljavanje osoba sa invaliditetom i njihovo veće ukljuĉivanje u mere aktivne politike zapošljavanja.140

138 U Kragujevcu je u septembru 2011. godine poĉeo sa radom još jedan ovakav centar (izvor NSZ)139 Kako je primećeno, samo na osnovu sveobuhvatne prethodne procene poslova koje osoba moţe da obavlja, moguće je planirati mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije, kao i mere aktivne politike zapošljavanja zasnovane na potrebama pojedinca.140 Ovaj cilj meĊutim spada u one kod kojih nisu precizriani oĉekivani rezultati iako je polazno stanje brojĉano izraţeno. Tako je kao oĉekivani rezultat samo opšte naznaĉeno povećanje broja osoba sa invaliditetom ukljuĉenih u mere aktivne politike zapošljavanja (2.264 osobe sa invaliditetom ukljuĉene su u ove mere u 2009.

Individualna iskustva 7: osoba sa telesnim invaliditetom, ţena, 24 godine

Poseduje srednju struĉnu spremu, III stepen, završila je srednju ekonomsku školu, smer trgovac (redovan sistem školovanja). Ispitanica ima telesni invaliditet i ţivi u ruralnom podruĉju. Ispitanica nije imala problema tokom školovanja. Posle završetka srednje škole prijavila se na evidenciju NSZ i poĉela da traţi posao. Nije joj raĊena procena radne sposobnosti niti je evidentirana kao osoba sa invaliditetom, a nije bila ni ĉlan udruţenja zbog neinformisanosti. Ĉlan udruţenja je postala nakon što je obaveštena o njegovom postojanju preko prijatelja, 2011. godine. Nakon neuspeha u traţenju posla upisala je Višu poslovno-tehniĉku školu u Uţicu, smer ekonomista turizma. U meĊuvremenu ponuĊen joj je posao u knjiţari preko NSZ ali je odbila zbog ţelje za daljim školovanjem. Zbog nastavka školovanja skinuta je sa evidencije NSZ. Na Višoj školi je diplomirala 2011. godine nakon ĉega se opet prijavila na evidenciju NSZ. Zaposleni u NSZ su je uputili u proces procene radne sposobnosti koji je u toku. Pokušavala je na sopstvenu inicijativu da stupi u kontakt sa poslodavcima, obraćanjem nizu turistiĉkih organizacija i institucija sa Zlatibora (npr. u hotelima za posao recepcionera). Ispitanica je doţivela diskriminaciju po rodnom osnovu sa obrazloţenjem da ne ţele da zaposle ţensku osobu jer ţene idu na porodiljsko odsustvo i ne mogu da obavljaju teţe fiziĉke poslove. TakoĊe je pokušala da se zaposli kao pripravnik u hotelima ali je odbijena sa obrazloţenjem da im pripravnici nisu potrebni. TakoĊe, ispitanica je išla na razgovor za posao dispeĉera u lokalnom taksi udruţenju, usmeno je dobila uverenje da je dobila posao ali se poslodavac nakon toga nije javio. Ni na jednom razgovoru za posao poslodavac nije pokretao pitanje invaliditeta, već je ispitanica tretirana kao osoba bez invaliditeta. Ispitanica trenutno volontira u lokalnom udruţenju osoba sa invaliditetom.

97

Zakon o raduU ĉlanovima 18 – 23 (glava I Osnovne odredbe, taĉka 5.) ovaj zakon reguliše zabranu diskriminacije (posredne i neposredne) u odnosu na osobe koje traţe zaposlenje i zaposlene u odnosu na nekoliko navedenih situacija: postavljanje uslova za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreĊenog posla, uslova rada i sva prava iz radnog odnosa, obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu. Jedan od eksplicitno navedenih osnova je i invalidnost, i to je novina. Znaĉajna novina je i to što je diskriminatorno ponašanje predviĊeno kao poseban osnov za pokretanje parniĉnog postupka za naknadu štete.141 Iako predstavlja napredak po pitanju ostvarenja prava zaposlenih osoba sa invaliditetom ova mogućnost nije u velikoj meri delotvorna jer ne sadrţi ni jednu drugu opciju za tuţbeni zahtev osim naknade štete. Znatno više mogućnosti u ovom smislu donosi prvi srpski zakon koji posebno ureĊuje ljudska prava osoba sa invaliditetom Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Još jedna mogućnost za zaposlenu osobu sa invaliditetom, odnosno onu koja traţi zaposlenje je prijavljivanje diskriminatorskog ponašanja/akta Inspekciji rada, koja moţe pokrenuti prekršajni ili kriviĉni postupak protiv poslodavca.Treba imati u vidu da se do usvajanja novih propisa krug zaposlenih osoba sa invaliditetom u velikoj meri svodio samo na „invalide rada“. Zato i zakon u odredbama koje se odnose iskljuĉivo na osobe sa invaliditetom (ĉl. 101 i 102, oblast 7 Zaštita invalida u okviru glave VII Zaštita zaposlenih) štiti prava samo „invalida rada“ i to iskljuĉivo onih koji su zaposleni. Pored napuštene terminologije i obraćanja samo jednom broju osoba sa invaliditetom, ove odredbe se odnose na institut preostale radne sposobnosti i upućuju na prava koja nisu više deo pravnog sistema.142 Tek Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je usvojen u 2009. godini, a u najvećoj meri poĉeo da se primenjuje u 2010. godini, donosi mogućnost za zapošljavanje i samim tim ostvarivanje prava iz radnog odnosa širem krugu osoba sa invaliditetom.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Ovaj zakon, koji je prvi akt koji štiti osnovna ljudska prava osoba sa invaliditetom, posluţio je kao osnova za odredbe tri godine kasnije usvojenog opšteg antidiskriminacionog zakona u delu koji se odnosi na osobe sa invaliditetom.Zakon koristi modernu definiciju osoba sa invaliditetom identiĉnu onoj koja je deo Strategije unapreĎenja položaja osoba sa invaliditetom. Najveći znaĉaj za praksu je mogućnost da se odreĊeni dogaĊaji i povrede prava sada mogu zaštititi tuţbom koja taĉno govori o tome da je reĉ o diskriminaciji po osnovu invalidnosti.143

Znaĉajna prava iz oblasti rada i zapošljavanja osoba sa invaliditetom su propisana odredbama ĉl. 21 – 26 Diskriminacija u vezi sa zapošljavanjem i radnim odnosom. One inkriminišu (predviĊaju kao kaţnjivo delo) diskriminaciju osobe sa invaliditetom koja traţi zaposlenje ili je zaposlena, ali i pratioca osobe sa invaliditetom u oba sluĉaja, ĉime ovaj zakon prepoznaje

godini), kao i povećano zapošljavanje (1.604 osobe sa invaliditetom sa evidencije NSZ zaposlene su u 2010. godini).141 Invalidnost je naznaĉena kao jedan od posebno znaĉajnih osnova po kojima je moguća povreda ravnopravnosti, a diskriminatorno ponašanje predviĊeno kao poseban osnov za pokretanje parniĉnog postupka za naknadu štete.142 Reformom penzionog zakonodavstva do 2003. godine su ukinuta ranija prava po osnovu „preostale radne sposobnosti“ (rad sa skraćenim radnim vremenom ili rad na drugom odgovarajućem poslu) do donošenja posebnog zakona.143 Bilten...Iz Kruga, mart 2007., br. 7

9898

znaĉaj zaštite i osoba koje su zbog odnosa povezanosti sa osobom koja poseduje zaštićeno svojstvo same izloţene diskriminatornom ponašanju. Nedozvoljena povreda ravnopravnosti u ovoj oblasti se odnosi na poslodavce kao potencijalne „diskriminatore“ i podrazumeva: neprimanje u radni odnos zbog svojstva osobe sa invaliditetom/pratioca, postavljanje posebnih zdravstvenih uslova radi prijema u radni odnos ili prethodna provera psihofiziĉkih sposobnosti od strane poslodavca koje nisu u neposrednoj vezi sa poslovima za koje se konkuriše, pa ĉak i odbijanje prilagoĊavanja radnog mesta ako to ne podrazumeva nesrazmerno visoke troškove za poslodavca. OdreĊivanje manje zarade zbog statusa osobe sa invaliditetom, kao i postavljanje posebnih uslova za rad ili ostvarivanje drugih prava iz radnog odnosa takoĊe su osnovi za podizanje tuţbe i zaštitu pred sudom u parniĉnom postupku u kome se moţe zahtevati: zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija/zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije/zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; utvrĊenje da je tuţeni prema tuţiocu diskriminatorski postupao, kao i naknada materijalne i nematerijalne štete. Posebno teţak oblik diskriminacije zbog invalidnosti jeste uznemiravanje, vreĊanje i omalovaţavanje zaposlenog sa invaliditetom od strane poslodavca, odnosno neposredno nadreĊenog lica u radnom procesu, zbog njegove invalidnosti.

Zakon o zabrani diskriminacije Opšti antidiskriminacioni akt u definisanju pojma diskriminacije (ĉl. 2.) eksplicitno navodi invaliditet kao jedan od osnova (liĉnih svojstava) po kojima je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje/propuštanje (iskljuĉivanje, ograniĉavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na osobe, grupe ljudi ili ĉlanove njihovih porodica ili bliskih lica zabranjeno. Bez obzira na liĉna svojstva (pa tako i invalidnost), svi su jednaki i uţivaju jednaku pravnu zaštitu, a ovo naĉelo moraju da poštuju svi bez izuzetka (ĉl. 4.). Diskriminacija u oblasti rada je zabranjena ĉlanom 16. zakona i odnosi se na narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa (tj. za zapošljavanje) kao i za uţivanje svih prava u oblasti rada. Od ovih prava zakon eksplicitno nabraja nekoliko (što ne ĉini ovu listu konaĉnom), a pored opštih prava na rad i zaštitu od nezaposlenosti kao i prava na slobodan izbor zaposlenja, jedno pravo je specifiĉno i „rezervisano“ za osobe sa invaliditetom – pravo na profesionalnu rehabilitaciju.144 U trećem stavu ovog ĉlana zakon promoviše takozvanu „afirmativnu akciju“ jer predviĊa da se neće smatrati diskriminacijom preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama, meĊu kojima i osobama sa invaliditetom.Ĉlan 26. (Diskriminacija osoba sa invaliditetom) je „rezervisan“ za osobe sa invaliditetom i on zabranjuje postupanje protivno naĉelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u nekoliko sfera – politiĉkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodiĉnog ţivota. Pri tome zakon upućuje na dva vida praktiĉnog ostvarenja prava za osobe sa invaliditetom – pokretanjem postupka za zaštitu prava pred sudom predviĊenom ĉlanovima 41. – 46. ovog zakona, ali i na naĉin predviĊen posebnim zakonom (zakon ovde upućuje na „lex specialis“, tj. poseban zakon – Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom). Novina u odnosu na Zakon o spreĉavanju

144 Vaţno je napomenuti da se zaštita navedenih prava ne odnosi samo na osobe u radnom odnosu (tj. koje su radno angaţovane po osnovu ugovora o radu), već i na one koje obavljaju privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu/drugom ugovoru, one koje su na dopunskom radu, osobe koje traţe posao, studente i uĉenike na praksi, volontere i što je posebno znaĉajno – osobe na struĉnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa (tu spada i profesionalna rehabilitacija kao proces unapreĊenja radnih sposobnosti nezaposlenih osoba sa invaliditetom).

98




9998




99

diskriminacije osoba sa invaliditetom u pogledu tuţbenog zahteva je zahtev za objavljivanjepresude, ali i odredba ĉl. 45. koja znatno olakšava diskriminisanoj osobi postupak za dokazivanje povrede prava ravnopravnosti: ukoliko uĉini verovatnim da je tuţeni uĉinio akt diskriminacije teret dokazivanja će u ovom sluĉaju snositi upravo tuţeni. U stavu 1 ĉlana 13. predviĊen je jedan od teških oblika diskriminacije koji kao mogući osnov navodi i invalidnost – izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrţnje i netrpeljivosti.Znaĉajan doprinos ostvarenju prava na ravnopravnost osoba sa invaliditetom je odredba kojom se daje mogućnost ne samo Povereniku za ravnopravnost (posebnom organu koga ustanovljava ovaj zakon radi zaštite graĊana od diskriminacije), već i organizacijima koje se bave zaštitom ljudskih prava, odnosno prava odreĊene grupe ljudi da u ime oštećenog/oštećene, uz njegovu/njenu saglasnost, podignu tuţbu. Ukoliko nije pokrenula sudski postupak, diskriminisana osoba ima mogućnost obraćanja Povereniku prituţbom, koji osim što moţe pokrenuti spor, moţe doneti mišljenje o tome da li postoji povreda prava, preporuku o naĉinu otklanjanja ove povrede i rešenje o meri opomene onome ko ne postupi po preporuci (osobi na koju se prituţba odnosi). Ukoliko se ne otkloni utvrĊena povreda u roku od 30 dana od izricanja opomene, Poverenik o tome moţe obavestiti javnost. Dakle ovde se radi o jednom specifiĉnom postupku koji izlaţe poĉinioca diskriminatorne radnje osudi javnosti kao posebnoj „moralnoj sankciji“. U dosadašnjem postupanju od poĉetka svog rada 2010. godine ova institucija je primila ĉetiri prituţbe koje su se odnosile na diskrikminaciju osoba sa invaliditetom na radu i pri zapošljavanju, u ovim postupcima donela dva mišljenja s preporukom, bez izricanja mera opomene i pokretanja sudkih postupaka145. U jednom od dva do sada doneta mišljenja konstatovano je da je izvršen akt diskriminacije u oblasti rada na osnovu invaliditeta146 rešenjem Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, Filijale za Beograd u postupku procene radne sposobnosti.147

Krivični zakonik Kriviĉni zakonik (KZ) propisuje nekoliko kriviĉnih dela koja mogu biti poĉinjena prema osobama sa invaliditetom u oblasti rada i zapošljavanja. Povreda ravnopravnosti iz ĉl. 128. ne spominje osobe sa invaliditetom, ali tumaĉenjem pojma neko drugo svojstvo invalidnost se moţe ubrojati u osnove za vršenje diskriminacije. To će uĉiniti onaj ko drugom uskrati ili ograniĉi neko od osnovnih ljudskih prava (predviĊenih Ustavom, zakonima i ratifikovanim meĊunarodnim konvencijama) po nekom od nabrojanih osnova. Povredu prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja iz ĉl. 163. uĉiniće onaj ko se svesno ne pridrţava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, ţena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i timedrugom uskrati ili ograniĉi pravo koje mu pripada. Povredu prava pri zapošljavanju i za slučaj nezaposlenosti iz ĉl. 164. će poĉiniti onaj ko uskrati ili ograniĉi pravo graĊana (dakle i svake osobe sa invaliditetom) na slobodno zapošljavanje pod jednakim uslovima, kao i onaj ko se svesno ne pridrţava zakona ili drugih propisa ili opštih akata o pravima za vreme nezaposlenosti i time nezaposlenoj osobi uskrati ili ograniĉi pravo koje joj pripada.

145 Informacije dobijene u komunikaciji sa predstavnicima ove institucije146 J.C. protiv NSZ, odluka od 15.6.2011. dostupna na http://www.ravnopravnost.gov.rs/lat/invaliditet.php?idKat=21147 Više o ovom sluĉaju i o konceptu procene radne sposobnosti u nastavku teksta, u analizi Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom

98




99

diskriminacije osoba sa invaliditetom u pogledu tuţbenog zahteva je zahtev za objavljivanjepresude, ali i odredba ĉl. 45. koja znatno olakšava diskriminisanoj osobi postupak za dokazivanje povrede prava ravnopravnosti: ukoliko uĉini verovatnim da je tuţeni uĉinio akt diskriminacije teret dokazivanja će u ovom sluĉaju snositi upravo tuţeni. U stavu 1 ĉlana 13. predviĊen je jedan od teških oblika diskriminacije koji kao mogući osnov navodi i invalidnost – izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrţnje i netrpeljivosti.Znaĉajan doprinos ostvarenju prava na ravnopravnost osoba sa invaliditetom je odredba kojom se daje mogućnost ne samo Povereniku za ravnopravnost (posebnom organu koga ustanovljava ovaj zakon radi zaštite graĊana od diskriminacije), već i organizacijima koje se bave zaštitom ljudskih prava, odnosno prava odreĊene grupe ljudi da u ime oštećenog/oštećene, uz njegovu/njenu saglasnost, podignu tuţbu. Ukoliko nije pokrenula sudski postupak, diskriminisana osoba ima mogućnost obraćanja Povereniku prituţbom, koji osim što moţe pokrenuti spor, moţe doneti mišljenje o tome da li postoji povreda prava, preporuku o naĉinu otklanjanja ove povrede i rešenje o meri opomene onome ko ne postupi po preporuci (osobi na koju se prituţba odnosi). Ukoliko se ne otkloni utvrĊena povreda u roku od 30 dana od izricanja opomene, Poverenik o tome moţe obavestiti javnost. Dakle ovde se radi o jednom specifiĉnom postupku koji izlaţe poĉinioca diskriminatorne radnje osudi javnosti kao posebnoj „moralnoj sankciji“. U dosadašnjem postupanju od poĉetka svog rada 2010. godine ova institucija je primila ĉetiri prituţbe koje su se odnosile na diskrikminaciju osoba sa invaliditetom na radu i pri zapošljavanju, u ovim postupcima donela dva mišljenja s preporukom, bez izricanja mera opomene i pokretanja sudkih postupaka145. U jednom od dva do sada doneta mišljenja konstatovano je da je izvršen akt diskriminacije u oblasti rada na osnovu invaliditeta146 rešenjem Nacionalne sluţbe za zapošljavanje, Filijale za Beograd u postupku procene radne sposobnosti.147

Krivični zakonik Kriviĉni zakonik (KZ) propisuje nekoliko kriviĉnih dela koja mogu biti poĉinjena prema osobama sa invaliditetom u oblasti rada i zapošljavanja. Povreda ravnopravnosti iz ĉl. 128. ne spominje osobe sa invaliditetom, ali tumaĉenjem pojma neko drugo svojstvo invalidnost se moţe ubrojati u osnove za vršenje diskriminacije. To će uĉiniti onaj ko drugom uskrati ili ograniĉi neko od osnovnih ljudskih prava (predviĊenih Ustavom, zakonima i ratifikovanim meĊunarodnim konvencijama) po nekom od nabrojanih osnova. Povredu prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja iz ĉl. 163. uĉiniće onaj ko se svesno ne pridrţava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, ţena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i timedrugom uskrati ili ograniĉi pravo koje mu pripada. Povredu prava pri zapošljavanju i za slučaj nezaposlenosti iz ĉl. 164. će poĉiniti onaj ko uskrati ili ograniĉi pravo graĊana (dakle i svake osobe sa invaliditetom) na slobodno zapošljavanje pod jednakim uslovima, kao i onaj ko se svesno ne pridrţava zakona ili drugih propisa ili opštih akata o pravima za vreme nezaposlenosti i time nezaposlenoj osobi uskrati ili ograniĉi pravo koje joj pripada.

145 Informacije dobijene u komunikaciji sa predstavnicima ove institucije146 J.C. protiv NSZ, odluka od 15.6.2011. dostupna na http://www.ravnopravnost.gov.rs/lat/invaliditet.php?idKat=21147 Više o ovom sluĉaju i o konceptu procene radne sposobnosti u nastavku teksta, u analizi Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom

100100

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu2010. godine je usvojen zakon koji je neophodan instrument za zaštitu prava na poštovanje liĉnog integriteta, prava na poštovanje ĉasti i ugleda na radu ĉime se stvaraju dostojanstveni uslovi za rad svakog pojedinca. Iako zakon ne spominje eksplicitno osobe sa invaliditetom,one osobe koje ostvaruju prava iz procesa rada dobijaju novu mogućnost u zaštiti svojih prava. Tzv. „mobing“ predstavlja svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Ovakva situacija stvara mogućnost za zaposlenog da pokrene postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca ili da direktno ostvaruje svoja prava u parniĉnom postupku u sluĉaju da je “mober” sam poslodavac/odgovorno lice u pravnom licu.148 Novim sistemskim rešenjima veći broj osoba sa invaliditetom bi trebalo da bude zaposlen u otvorenom trţištu. S obzirom na predrasude prema radnicima i radnicama sa invaliditetom i osobama sa invaliditetom uopšte, u velikom obimu, prisutne u ovom društvu, kao i na mere koje obavezuju poslodavce da zapošljavaju osobe sa invaliditetom u doba sveopšteg pada zaposlenosti i potraţnje za radnom snagom nadleţni nadzorni organi moraju posebnu paţnju posvetiti specifiĉnom poloţaju radnika i radnica sa invaliditetom u okolnostima koje mogu biti pretnja za mobing.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom Nacrt ovog zakona, nakon nekoliko godina „prostora“ za raspravu doĉekao je odluĉivanje u parlamentu i usvajanje otprilike u isto vreme kad i Zakon o ratifikaciji Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom149, maja 2009. godine.Zakon svojim rešenjima u dobroj meri „prati“ odredbe propisane ĉlanom 27 Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom koje se odnose na rad i zapošljavanje. Ovo je prvi zakon koji sveobuhvatno reguliše oblast zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a suštinska novina koju donosi je preokret ka inkluzivnom pristupu u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, davanjem prvenstva zapošljavanju na otvorenom trţištu rada u odnosu na alternativne modele zapošljavanja (koji su do sada bili uglavnom njihova jedina opcija kod izbora zapošljavanja).150 Ovo je postignuto najpre uvoĊenjem „kvota“ kod obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koje su mera afirmativne (pozitivne) akcije poznata u komparativnom pravu. Ovaj zakon sjedinjuje materiju zapošljavanja osoba sa invaliditetom i reguliše oblast ranije regulisanu u nekoliko propisa, pre svega ranijeg Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti151 koji je u svega dva ĉlana regulisao zapošljavanje i profesionalnu

148 Tuţbeni zahtev moţe obuhvatiti utvrĊenje da je pretrpljeno zlostavljanje, zabranu vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, zabranu daljeg vršenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja zlostavljanja, izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja, naknadu materijalne i nematerijalne štete i objavljivanje presude. Zaposleni/zaposlena ţrtva zlostavljanja moţe prijaviti ovakav sluĉaj Inspektoratu za rad koji je nadleţan za vršenje nadzora i koji moţe pokrenuti prekršajnu ili kriviĉnu odgovornost “mobera” pred sudom.149 Sl. glasnik RS 42/09150 Preduzeća za profesionalnu rehablilitaciju ili tzv. zaštitne radionice (zaštićeni uslovi rada koji se u svetlu „razvoja svesti“ o ljudskim pravima sada uglavnom smatraju za prezaštićene i segregisane radne zajednice, gde su radnici sa invaliditetom izdvojeni iz spontano formiranog radnog okruţenja u kome su i radnici bez invaliditeta, gde su „daleko od oĉiju“ ostalih i gde ĉine neprirodnu većinu radne snage koja ne prati realan odnos brojnosti osoba sa i bez invaliditeta u društvu). Ova preduzeća i u sistemu inkluzivnog rada ostaju legitimna alternativa za osobe koje ne mogu da zadovolje svoje potrebe na otvorenom trţištu, ali fokus njihovog delovanja sa zapošljavanja prelazi na obuku i rehabilitaciju, odnosno pripremu za ukljuĉivanje u otvoreno trţište rada.151 Sl. glasnik RS 71/03

101101

rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, i Zakona o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida152 koji se bavio radom „preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida“. On uvodi mere aktivne politike zapošljavanja posebno predviĊene za osobe sa invaliditetom153 i posebne odgovornosti Nacionalne sluţbe za zapošljavanje (u nastavku teksta NSZ) u vezi sa profesionalnom rehabilitacijom i podrškom pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Zakon se ovde javlja i kao „lex specialis“ (posebni zakon) u odnosu na Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti154, koji generalno ureĊuje aktivnu politiku zapošljavanja. Zakon postavlja nove uslove za delatnost preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i uvodi dva nova vida uvoĊenja osoba sa invaliditetom u radnu aktivnost155 – zapošljavanje u socijalnom preduzeću/organizaciji i radno angaţovanje u radnim centrima156.

U poĉetnim odredbama ovog zakona utvrĊuje se njegova zasnovanost na visoko rangiranim naĉelima poštovanja ljudskih prava osoba sa invaliditetom157 a pojamosobe sa invaliditetom definiše u skladu sa pristupom invalidnosti koji prihvataju Strategija unapreĎenja položaja osoba sa invaliditetom i Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom. Zakon propisuje da prava predviĊena ovim zakonom mogu uţivati samo osobe sa invaliditetom koje imaju utvrĊen takav status (ĉlan 4.), a mogućnost za sticanje ovog statusa je šire postavljena u odnosu na do tad postojeći normativni okvir jer podrazumeva osobe koje imaju utvrĊen status na osnovu nekog od drugih propisa – rešenja razliĉitih komisija i organa, ali i (taĉka 6 pomenutog ĉlana) osobe kojima se u skladu sa ovim zakonom, proceni radna sposobnost

152 Sl. glasnik RS 25/96 i 101/05153 Evidentirane kod organizacije nadleţne za poslove zapošljavanja (Nacionalne sluţbe za zapošljavanje). 154 Sl. glasnik RS 36/09155 ili „radno-terapijsku“ aktivnost, o ĉemu više u nastavku teksta156 o ovoj vrsti institucije više u nastavku teksta157 …dostojanstva i njihove ukljuĉenosti u sve sfere društvenog ţivota na ravnopravnoj osnovi – u skladu sa profesionalnim sposobnostima, podsticanja zaposlenosti na odgovarajućim radnim mestima i u odgovarajućim uslovima rada, zabrane diskriminacije u skladu sa zakonom, jednakih prava i obaveza i rodne ravnopravnosti osoba sa invaliditetom

Individualna iskustva 8, osoba sa fizičkim invaliditetom, muškarac, 42 godine:

Ispitanik je završio osnovnu školu u Oromu, opština Kanjiţa. Nije išao u srednju školu usled nemogućnosti putovanja u srednju školu u Kanjiţi. Tokom ţivota radio je sezonske poslove u periodu 1991 – 1993. godine, u društvenom poljoprivrednom preduzeću „Doline“, na skupljanju uzoraka pšenice i izveštavanju, inaĉe firmi u kojoj radi njegov otac. Bio je zadovoljan uslovima na poslu, odnosom sa kolegama kao i pristupaĉnošću firme. Nakon 1993. godine zbog nastale krize u firmi nije više pozivan na sezonske poslove. U još nekoliko navrata bio je angaţovan u porodiĉnim firmama na sezonskimpoljoprivrednim poslovima i u striĉevoj trgovinskoj firmi kao dispeĉer. Godine 2009. postao je ĉlan Udruţenja osoba sa invaliditetom „S tobom za njih“ iz Kanjiţe za koje je saznao preko interneta. Tada je upućen u Nacionalnu sluţbu za zapošljavanje na procenu radne sposobnosti gde je proglašen radno sposobnim. Nakon toga primljen je u Udruţenje kao administrativni radnik preko konkursa NSZ za javne radove.Pre toga u Udruţenju je na istim poslovima radio volonterski, što mu je omogućilo lakše snalaţenje pri zasnivanju radnog odnosa.

102102

saglasno kojoj imaju mogućnost zaposlenja ili odrţanja zaposlenja, odnosno radnog angaţovanja158. Time je pruţena mogućnost osobama kojima po dosadašnjim propisima nije bio utvrĊen status da im se status utvrdi procenom radne sposobnosti po ovom zakonu i tako omogući niz prava iz oblasti zapošljavanja. Ovde dolazimo i do prvih ozbiljnih primedbi koje bi se s aspekta ljudskih prava mogle uputiti prevaziĊenom institutu ocenjivanja sposobnosti –nesposobnosti za rad i propuštanju prilike da se programi profesionalnog usavršavanja i neophodne podrške u procesu rada kao segmenti ljudskog prava na zapošljavanje koje drţava mora da garantuje regulišu na progresivniji naĉin.159 Zakon ovde uz opredeljivanje za procenu sposobnosti nagoveštava mogućnost ocenjivanja neke osobe kao radno nesposobne160 koja je utemeljena neadekvatnim podzakonskim regulisanjem.161 Naime predmetni Pravilnik162 propisuje da organ veštaĉenja utvrĊuje ocenu bolesti i oštećenja od uticaja na radnu sposobnost i dobija diskreciono pravo da na osnovu vrlo neodreĊenog ili teško odredivog standarda163 osobi utvrdi status (3. stepen „bolesti i oštećenja“)164 koji joj onemogućava da bude ukljuĉena u mere zapošljavanja ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima.165 Time se komisiji, kojom predsedava i konaĉnu odluku donosi lekar,166 koja utvrĊuje teţinu oštećenja daje mogućnost da faktiĉki odluĉuje o ostvarivanju osnovnih ljudskih prava.167

To faktiĉkine znaĉi da osoba dobija jedino mogućnost da uĉestvuje u „radno-terapijskoj“ aktivnosti „dugotrajne“ profesionalne rehabilitacije, odnosno da uţiva pravo na radno angaţovanje u radnom centru168 što (sudeći po naĉinu regulisanja u zakonu i daljeg regulisanja ovih instituta podzakonskim aktima koje zakon propisuje) ne rešava već „produbljuje“postojeći problem „institucionalizacije“ i segregacije osoba sa invaliditetom.169

Jasno razilaţenje od sistema procene koji je prilagoĊen potrebama ostvarivanja prava na

158 o ovom institutu više u nastavku teksta159 U vezi sa ovim pogledati amandmane na nacrt Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom iz marta 2009. godine na : http://www.ldp.rs/ldp_u_parlamentu/zakoni_i_amandmani/2009/zakon_o_profesionalnoj_rehabilitaciji_i_zaposljavanju_osoba_sa_invaliditetom.856.html160 Formulacijom da procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili odrţavanja zaposlenja (pretpostavljena upotreba pogrešnog prevoda sa engleskog jezika, jer se kao stanje pre zaposlenost moţe odrţavati nego zaposlenje kao momenat ili radnja) koje su neophodne za ukljuĉivanje na trţište rada...161Istini za volju, ni zakon ni predmetni pravilnik ne koriste eksplicitno odrednicu „nesposoban/nesposobna“ ili „nesposobnost“, ali je to upavo suština ovakve ocene162 Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS 36/10)163 „radni uĉinak manji od jedne trećine radnog uĉinka zaposlenog na uobiĉajenom radnom mestu“164Stepeni procenjene radne sposobnosti (taĉan tekst pravilnika – dodatak): 0 – NE POSTOJE TEŠKOĆE I PREPREKE; 1 – TEŠKOĆE I PREPREKE MALE (zapošljavanje pod opštim uslovima); 2 – TEŠKOĆE I PREPREKE UMERENE ILI ZNATNE (zapošljavanje pod posebnim uslovima); 3 – TEŠKOĆE I PREPREKE POTPUNE ILI VIŠESTRUKE (radni uĉinak manji od 1/3). Dakle, osobe kojima se procenom radne sposobnosti po ovom zakonu utvrdi prvi ili drugi ili treći stepen „bolesti i oštećenja stiĉu status osobe sa invaliditetom i odreĊena prava propisana zakonom.165 Ĉlanovi 22. i 23. zakona i ĉlan 16 pravilnika166 Dakle nema govora o napuštanju tzv. medicinskog modela, odnosno pristupa invaliditetu.167 Tumaĉenjem ĉlana 16 pravilnika moţe se zakljuĉiti da najteţi, ili treći stepen bolesti i oštećenja (ili teškoća iprepreka) automatski pretpostavlja da osoba ne moţe zasnovati radni odnos: “ako su teškoće i prepreke potpuneili višestruke, odnosno lice se ne moţe zaposliti ili odrţati zaposlenje ni pod opštim, ni pod posebnimuslovima…”168 Ĉlan 43 stav 1 zakona 169 Radno angaţovanje kao radno terapijska aktivnost osoba sa invaliditetom moţe se obezbediti i u ustanovisocijalne zaštite za smeštaj korisnika posredstvom radnog centra (ĉlan 43 stav 6 zakona). Više o ovoj temi upublikaciji Informator o zapošljavanju osoba sa invaliditetom kroz socijalno preduzetništvo, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, Beograd 2011, dostupno na http://mdri-s.org/files/Informator.pdf

103102

saglasno kojoj imaju mogućnost zaposlenja ili odrţanja zaposlenja, odnosno radnog angaţovanja158. Time je pruţena mogućnost osobama kojima po dosadašnjim propisima nije bio utvrĊen status da im se status utvrdi procenom radne sposobnosti po ovom zakonu i tako omogući niz prava iz oblasti zapošljavanja. Ovde dolazimo i do prvih ozbiljnih primedbi koje bi se s aspekta ljudskih prava mogle uputiti prevaziĊenom institutu ocenjivanja sposobnosti –nesposobnosti za rad i propuštanju prilike da se programi profesionalnog usavršavanja i neophodne podrške u procesu rada kao segmenti ljudskog prava na zapošljavanje koje drţava mora da garantuje regulišu na progresivniji naĉin.159 Zakon ovde uz opredeljivanje za procenu sposobnosti nagoveštava mogućnost ocenjivanja neke osobe kao radno nesposobne160 koja je utemeljena neadekvatnim podzakonskim regulisanjem.161 Naime predmetni Pravilnik162 propisuje da organ veštaĉenja utvrĊuje ocenu bolesti i oštećenja od uticaja na radnu sposobnost i dobija diskreciono pravo da na osnovu vrlo neodreĊenog ili teško odredivog standarda163 osobi utvrdi status (3. stepen „bolesti i oštećenja“)164 koji joj onemogućava da bude ukljuĉena u mere zapošljavanja ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima.165 Time se komisiji, kojom predsedava i konaĉnu odluku donosi lekar,166 koja utvrĊuje teţinu oštećenja daje mogućnost da faktiĉki odluĉuje o ostvarivanju osnovnih ljudskih prava.167

To faktiĉkine znaĉi da osoba dobija jedino mogućnost da uĉestvuje u „radno-terapijskoj“ aktivnosti „dugotrajne“ profesionalne rehabilitacije, odnosno da uţiva pravo na radno angaţovanje u radnom centru168 što (sudeći po naĉinu regulisanja u zakonu i daljeg regulisanja ovih instituta podzakonskim aktima koje zakon propisuje) ne rešava već „produbljuje“postojeći problem „institucionalizacije“ i segregacije osoba sa invaliditetom.169

Jasno razilaţenje od sistema procene koji je prilagoĊen potrebama ostvarivanja prava na

158 o ovom institutu više u nastavku teksta159 U vezi sa ovim pogledati amandmane na nacrt Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom iz marta 2009. godine na : http://www.ldp.rs/ldp_u_parlamentu/zakoni_i_amandmani/2009/zakon_o_profesionalnoj_rehabilitaciji_i_zaposljavanju_osoba_sa_invaliditetom.856.html160 Formulacijom da procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili odrţavanja zaposlenja (pretpostavljena upotreba pogrešnog prevoda sa engleskog jezika, jer se kao stanje pre zaposlenost moţe odrţavati nego zaposlenje kao momenat ili radnja) koje su neophodne za ukljuĉivanje na trţište rada...161Istini za volju, ni zakon ni predmetni pravilnik ne koriste eksplicitno odrednicu „nesposoban/nesposobna“ ili „nesposobnost“, ali je to upavo suština ovakve ocene162 Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS 36/10)163 „radni uĉinak manji od jedne trećine radnog uĉinka zaposlenog na uobiĉajenom radnom mestu“164Stepeni procenjene radne sposobnosti (taĉan tekst pravilnika – dodatak): 0 – NE POSTOJE TEŠKOĆE I PREPREKE; 1 – TEŠKOĆE I PREPREKE MALE (zapošljavanje pod opštim uslovima); 2 – TEŠKOĆE I PREPREKE UMERENE ILI ZNATNE (zapošljavanje pod posebnim uslovima); 3 – TEŠKOĆE I PREPREKE POTPUNE ILI VIŠESTRUKE (radni uĉinak manji od 1/3). Dakle, osobe kojima se procenom radne sposobnosti po ovom zakonu utvrdi prvi ili drugi ili treći stepen „bolesti i oštećenja stiĉu status osobe sa invaliditetom i odreĊena prava propisana zakonom.165 Ĉlanovi 22. i 23. zakona i ĉlan 16 pravilnika166 Dakle nema govora o napuštanju tzv. medicinskog modela, odnosno pristupa invaliditetu.167 Tumaĉenjem ĉlana 16 pravilnika moţe se zakljuĉiti da najteţi, ili treći stepen bolesti i oštećenja (ili teškoća iprepreka) automatski pretpostavlja da osoba ne moţe zasnovati radni odnos: “ako su teškoće i prepreke potpuneili višestruke, odnosno lice se ne moţe zaposliti ili odrţati zaposlenje ni pod opštim, ni pod posebnimuslovima…”168 Ĉlan 43 stav 1 zakona 169 Radno angaţovanje kao radno terapijska aktivnost osoba sa invaliditetom moţe se obezbediti i u ustanovisocijalne zaštite za smeštaj korisnika posredstvom radnog centra (ĉlan 43 stav 6 zakona). Više o ovoj temi upublikaciji Informator o zapošljavanju osoba sa invaliditetom kroz socijalno preduzetništvo, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, Beograd 2011, dostupno na http://mdri-s.org/files/Informator.pdf

103

socijalnu pomoć ili penziju i prezaštitniĉkih stavova i medicinskog pristupa invalidnosti u oblasti rada (koji sa sobom „nosi“ potpuno drugaĉiju vrstu motivacije) i progres ka proceni adekvatne podrške u okviru profesionalnog planiranja i usavršavanja spreĉilo bi mogućnosti ozbiljnog zadiranja i kršenja ne samo nekih od osnovnih ljudskih prava (prava na rad i zapošljavanje) nego i pravnih principa (nediskriminacije i jednakih mogućnosti). U postojećem postupku rešenje o stepenu radne sposobnosti donosi NSZ u prvostepenom postupku na osnovu nalaza i mišljenja komisije za veštaĉenje unapreĊene (kroz deklarativno multidisciplinarni sastav ĉlanova170) u odnosu na raniji sistem ocene koji se primenjivao u „prvom stepenu“(a koji se aktuelno se primenjuje u postupku za ostvarivanje drugih prava po osnovu invalidnosti), i u drugostepenom postupku veštaĉenja po ţalbi na rešenje o proceni radne sposobnosti171. Ovde medicinski pristup nije napušten iako je u pravilniku o proceni radne sposobnosti odreĊeno da se procena vrši u skladu sa MeĎunarodnom klasifikacijom funkcionalnosti, invaliditeta i zdravlja172 koja se opredeljuje za, kako je navedeno, biopsihosocijalni model (kombinacija medicinskog i socijalnog modela)173 ĉiju skalu „kvantifikatora teţine i uticaja“174 pravilnik uz manju intervenciju preuzima i primenjuje u najneadekvatnijem smislu izjednaĉavajući najveći stepen poteškoće po proceni sa „nesposobnošću za rad“, što ni jedan meĊunarodni dokument ne predlaţe. Veliki procesni nedostatak u postojećem sistemu procene je što u drugostepenom postupku Ministar ekonomije po ţalbi odluĉuje (ĉlan 9 stav 5 zakona)175 najĉešće na osnovu ponovljenog procesa veštaĉenja od strane (drugostepene) komisije (koju ĉine tri lekara176) koja se ne mora susresti sa osobom već moţe samo na osnovu medicinske dokumentacije odluĉiti o njenim mogućnostima za zaposlenje i odrţanje zaposlenja177. Tako, da bi osoba ostvarila svoje pravo na zapošljavanje koje joj je potencijalno uskraćeno u prvostepenom postupku u „drugom stepenu“ mora se uzdati u odluku lekara koji će po svemu sudeći, bez prilike da je

170Komisiju obrazuje Fond penzionog i invalidskog osiguranja (Fond PIO). Nju (treba da) ĉini tim sastavljen od lekara veštaka specijaliste za uţu struĉnu oblast prema vrsti osnovnog oštećenja/bolesti, zatim specijalistemedicine rada, psihologa i struĉnog radnika po predlogu Nacionalne sluţbe za zapošljavanje (specijalni edukator – defektolog/socijalni radnik). U praksi se u prvoj godini postupanja po pravilniku ĉesto dešavalo dakomisije ne nastupaju u punom sastavu, a vrlo ĉesto da procenu vrši samo jedan lekar (informacije dobijene odosoba sa invaliditetom, aktivista i polaznika seminara o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, odrţanih u 8lokalnih zajednica u 2011. godini).171 Veštačenje potpune nesposobnosti za rad, odnosno nesposobnosti za samostalan ţivot i rad - ĉlanovi 45. i 46. Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Sl. glasnik RS 59/08 i 75/08) na primenu ĉijih pravila o veštaĉenju se „poziva“ Pravilnik o proceni radne sposobnosti (u ĉlanu 4 stav 1).172 Usvojena od Svetske zdravstvene organizacije kao revizija MeĊunarodne klasifikacije oštećenja, invalidnosti i hendikepa rezolucijom WHA54.21 iz 2001. godine, tekst publikacije sa pojmovima i objašnjenjima dostupan na engleskom jeziku na: http://www.handicapincifre.it/documenti/ICF_18.pdf173 Ibid, strana 20174 Ibid, strana 22175 U 2011. godini je po ovom osnovu doneto 151 rešenje od ĉega 52 rešenja kojim su ţalbe prihvaćene i poništeno prvostepeno rešenje, 94 rešenja kojim su ţalbe odbijene, 3 rešenja kojim su ţalbe odbaĉene i 2 rešenja kojima je meritorno odluĉeno (informacije dobijene u komunikaciji sa predstavnicima nadleţnog ministarstva)176 Ĉlan 6 Pravilnika o veštaĉenju177 Ĉlan 39 stav 2 Pravilnika o veštaĉenju: “Organ veštaĉenja u drugostepenom postupku ostvarivanja pravamoţe izvršiti pregled osiguranika, korisnika prava, odnosno drugog lica, ako na osnovu prethodnog razmatranjamedicinske dokumentacije oceni da je to neophodno“.U procesu monitoringa nismo uspeli da doĊemo do podataka o broju upravnih postupaka koji se vode ili su voĊeni „protiv“ drugostepenih rešenja Ministra o procenjenoj radnoj sposobnosti što bi omogućilo analizu ovih postupaka. U odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog znaĉaja od Upravnog suda u Beogradu smo dobili odgovor da ovaj sud nije u mogućnosti da udovolji zahtevu jer se ne vode posebne evidencije za ovu vrstu predmeta spora i da nisu u mogućnosti da pregledaju pojedinaĉno svaki predmet od više stotina njih u kojima se spor vodi zbog „invalidnine“!?!

104104

upoznaju178, o njenoj/njegovoj mogućnosti zaposlenja odluĉivati u kontekstu potpune nesposobnosti za rad i samostalan ţivot. Praksa komisija za procenu radne sposobnosti je „udarila u zid“ zaštite od diskriminacije u junu 2011. godine odlukom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u sluĉaju J.Č. protiv NSZ179.Slepa osoba koja je već imala radno iskustvo, koja je apsolventkinja na višoj školi i koja je pohaĊala razliĉite kurseve profesionalnog i obrazovnog usavršavanja procenjena je od komisije kao neko ko ne moţe da se zaposli na otvorenom trţištu rada. U odgovoru na prituţbu J. Ĉ. Nacionalna sluţba istiĉe da su odluku doneli zajedniĉki svi ĉlanovi komisije uinteresu osobe o čijim se pravima odlučivalo. Još više poraţavajuć je odgovor na tvrdnju J. Ĉ. da psihološki test koji je radila nije bio prilagoĊen osobama sa oštećenjem vida. Odgovor na ovu „optuţbu“ je da su primenjeni standardni testovi i da se u Beogradu ne moţe ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi obaviti testiranje prilagođeno osobama sa oštećenim vidom. Diskriminatoru u ovom sluĉaju (Filijali Beograd NSZ) je preporuĉeno uklanjanje posledica predmetnog rešenja kojim je uskraćeno pravo na rad osobi sa invaliditetom i naloţeno mu da osigura da se ubuduće procena radne sposobnosti vrši tako da se osobama sa invaliditetom olakša ostvarivanje prava na rad, rukovodeći se njihovim najboljim interesima, uz uvaţavanje njihovih potreba, ţelja i mišljenja, saglasno opštem principu pune socijalne ukljuĉenosti osoba sa invaliditetom.Oni koji „dobro proĊu“ na proceni radne sposobnosti imaju priliku da koriste benefite „kvotnog sistema“, potencijalno najprogresivnijeg rešenja normativnog delovanja u okviru nove politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom. PredviĊen ĉlanom 24. zakona (Obaveza zapošljavanja) ovaj sistem podrazumeva da svaki poslodavac u zemlji koji zapošljava preko 20 ljudi ima obavezu da zaposli odreĊeni broj osoba sa invaliditetom.180 Ovakav sistem, u razliĉitim modelima, postoji u zemljama u najbliţem okruţenju (zakoni u Hrvatskoj, Crnoj gori, Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj), ali i u Nemaĉkoj, Juţnoj Africi, Kini i Turskoj181 i kvote se uglavnom izraţavaju procentualno i odnose na privatni ili drţavni sektor ili na oba sektora. Kvote izazivaju kontroverze. One su sistemska mera afirmativne akcije kojom se teţi davanje prednosti odreĊenoj grupi (u ovom sluĉaju radnika i radnica sa invaliditetom) radi uklanjanja posledica diskriminacije, odnosno nejednakih šansi u prošlosti. Iako ovakva mera moţe navesti na stvaranje slike o osobama sa invaliditetom kao manje produktivnom radnom snagom koja se ne moţe se takmiĉiti u istinski otvorenom trţištu rada182, ona je upravo jedan korak ka dostizanju stanja kada posebne mere neće biti neophodne da bi osobe sa invaliditetom u jednakoj meri i na ravnopravnim osnovama sa osobama bez invaliditeta ostvarile pravo na rad i zapošljavanje u punom obimu. Iskustva nekih zemalja pokazuju da su nakon jakog otpora poslodavaca ovakve mere ukidane, ali treba uzeti u obzir da je to ĉinjeno u stanjima kada je svest o zapošljavanju i radnim mogućnostima osoba sa invaliditetom bila unapreĊena, a praksa njihovog ravnopravnog zapošljavanja

178 Ĉlan 12 Pravilnika o veštaĉenju: Lekar veštak koji je vršio veštaĉenje u prvostepenom postupku ostvarivanja prava ne moţe, u vezi sa istim zahtevom, vršiti veštaĉenje u drugostepenom postupku ostvarivanja prava.179 Dostupno na: http://www.ravnopravnost.gov.rs/lat/invaliditet.php?idKat=21180 Poslodavac koji zapošljava izmeĊu 20 i 49 ljudi mora zaposliti jednu osobu sa invaliditetom, izmeĊu 50 i 99 – dve osobe sa invaliditetom i po jednu osobu sa invaliditetom na svakih narednih 50 zaposlenih. Kategoriju poslodavca zakon postavlja vrlo široko i njom su obuhvaćena sva domaća ili strana pravna ili fiziĉka lica koja zapošljavaju jedno ili više lica, odnosno Republika Srbija za zaposlene u drţavnim organima, autonomna pokrajina za zaposlene u pokrajinskim organima i jedinica lokalne samouprave za zaposlene u organima jedinice lokalne samouprave (ĉlan 3. stav 3 zakona).181 World report on disability, World Health Organization 2011, strana 242, dostupno na engleskom jeziku na: http://whqlibdoc.who.int/publications/2011/9789240685215_eng.pdf182 Publikacija Non-discrimination in international law, edition 2011, strana 89, Interights London, 2011, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.interights.org/document/153/index.html

105104

upoznaju178, o njenoj/njegovoj mogućnosti zaposlenja odluĉivati u kontekstu potpune nesposobnosti za rad i samostalan ţivot. Praksa komisija za procenu radne sposobnosti je „udarila u zid“ zaštite od diskriminacije u junu 2011. godine odlukom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u sluĉaju J.Č. protiv NSZ179.Slepa osoba koja je već imala radno iskustvo, koja je apsolventkinja na višoj školi i koja je pohaĊala razliĉite kurseve profesionalnog i obrazovnog usavršavanja procenjena je od komisije kao neko ko ne moţe da se zaposli na otvorenom trţištu rada. U odgovoru na prituţbu J. Ĉ. Nacionalna sluţba istiĉe da su odluku doneli zajedniĉki svi ĉlanovi komisije uinteresu osobe o čijim se pravima odlučivalo. Još više poraţavajuć je odgovor na tvrdnju J. Ĉ. da psihološki test koji je radila nije bio prilagoĊen osobama sa oštećenjem vida. Odgovor na ovu „optuţbu“ je da su primenjeni standardni testovi i da se u Beogradu ne moţe ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi obaviti testiranje prilagođeno osobama sa oštećenim vidom. Diskriminatoru u ovom sluĉaju (Filijali Beograd NSZ) je preporuĉeno uklanjanje posledica predmetnog rešenja kojim je uskraćeno pravo na rad osobi sa invaliditetom i naloţeno mu da osigura da se ubuduće procena radne sposobnosti vrši tako da se osobama sa invaliditetom olakša ostvarivanje prava na rad, rukovodeći se njihovim najboljim interesima, uz uvaţavanje njihovih potreba, ţelja i mišljenja, saglasno opštem principu pune socijalne ukljuĉenosti osoba sa invaliditetom.Oni koji „dobro proĊu“ na proceni radne sposobnosti imaju priliku da koriste benefite „kvotnog sistema“, potencijalno najprogresivnijeg rešenja normativnog delovanja u okviru nove politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom. PredviĊen ĉlanom 24. zakona (Obaveza zapošljavanja) ovaj sistem podrazumeva da svaki poslodavac u zemlji koji zapošljava preko 20 ljudi ima obavezu da zaposli odreĊeni broj osoba sa invaliditetom.180 Ovakav sistem, u razliĉitim modelima, postoji u zemljama u najbliţem okruţenju (zakoni u Hrvatskoj, Crnoj gori, Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj), ali i u Nemaĉkoj, Juţnoj Africi, Kini i Turskoj181 i kvote se uglavnom izraţavaju procentualno i odnose na privatni ili drţavni sektor ili na oba sektora. Kvote izazivaju kontroverze. One su sistemska mera afirmativne akcije kojom se teţi davanje prednosti odreĊenoj grupi (u ovom sluĉaju radnika i radnica sa invaliditetom) radi uklanjanja posledica diskriminacije, odnosno nejednakih šansi u prošlosti. Iako ovakva mera moţe navesti na stvaranje slike o osobama sa invaliditetom kao manje produktivnom radnom snagom koja se ne moţe se takmiĉiti u istinski otvorenom trţištu rada182, ona je upravo jedan korak ka dostizanju stanja kada posebne mere neće biti neophodne da bi osobe sa invaliditetom u jednakoj meri i na ravnopravnim osnovama sa osobama bez invaliditeta ostvarile pravo na rad i zapošljavanje u punom obimu. Iskustva nekih zemalja pokazuju da su nakon jakog otpora poslodavaca ovakve mere ukidane, ali treba uzeti u obzir da je to ĉinjeno u stanjima kada je svest o zapošljavanju i radnim mogućnostima osoba sa invaliditetom bila unapreĊena, a praksa njihovog ravnopravnog zapošljavanja

178 Ĉlan 12 Pravilnika o veštaĉenju: Lekar veštak koji je vršio veštaĉenje u prvostepenom postupku ostvarivanja prava ne moţe, u vezi sa istim zahtevom, vršiti veštaĉenje u drugostepenom postupku ostvarivanja prava.179 Dostupno na: http://www.ravnopravnost.gov.rs/lat/invaliditet.php?idKat=21180 Poslodavac koji zapošljava izmeĊu 20 i 49 ljudi mora zaposliti jednu osobu sa invaliditetom, izmeĊu 50 i 99 – dve osobe sa invaliditetom i po jednu osobu sa invaliditetom na svakih narednih 50 zaposlenih. Kategoriju poslodavca zakon postavlja vrlo široko i njom su obuhvaćena sva domaća ili strana pravna ili fiziĉka lica koja zapošljavaju jedno ili više lica, odnosno Republika Srbija za zaposlene u drţavnim organima, autonomna pokrajina za zaposlene u pokrajinskim organima i jedinica lokalne samouprave za zaposlene u organima jedinice lokalne samouprave (ĉlan 3. stav 3 zakona).181 World report on disability, World Health Organization 2011, strana 242, dostupno na engleskom jeziku na: http://whqlibdoc.who.int/publications/2011/9789240685215_eng.pdf182 Publikacija Non-discrimination in international law, edition 2011, strana 89, Interights London, 2011, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.interights.org/document/153/index.html

105

uobiĉajena. Nalazi razliĉitih istraţivanja na globalnom nivou o efikasnosti rada osoba sa invaliditetom i njihovoj posvećenosti radu, neodsustvovanja sa rada , efektivnim doprinosima ispunjenju radnih zadataka i doprinosu opštoj radnoj atmosferi u radnoj sredini u Srbiji su potkrepljeni istraţivanjem183 koje je pokazalo da su poslodavci u najvećem broju zadovoljni uĉinkom osoba sa invaliditetom na radnom mestu i da se one brzo prilagoĊavaju na radno okruţenje.MeĊu poslodavcima su kvote nepopularne i oni se ĉesto odluĉuju da radije plate naknadu u novĉani fond nego da ispune zahtevanu kvotu.184 Zakon upravo u tom smislu uvodi i alternativne naĉine ispunjavanja obaveze zapošljavanja185koji bi trebalo da omoguće poslodavcima koji nemaju mogućnosti da zaposle osobu sa invaliditetom da doprinesu njihovom ukljuĉivanju na trţište rada na drugi naĉin. Poslodavac koji ne izvrši obavezu na jedan od ovih naĉina duţan je da plati “penale“ u visini trostrukog iznosa minimalne zarade u Republici Srbiji za svaku osobu sa invaliditetom koju je duţan da zaposli. Ova finansijska sredstva, koja se „slivaju“ u poseban budţetski fond koji osniva186 i kojim upravlja Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, propisano je da sluţe za podsticanje zapošljavanja, profesionalnu rehabilitaciju i posebne oblike zapošljavanja i radnog angaţovanja osoba sa invaliditetom (zakonska odredba iz ĉl. 29.)187 Prema Pravilniku o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze188 koji bliţe ureĊuje obavezu zapošljavanja i Instrukciji poreske uprave broj 43-00589-1/2010-18 iz jula 2010. godine189 poslodavac koji ni na ovaj naĉin (uplatom penala) ne izvrši svoju zakonsku obavezu, osim što mu se utvrĊuje i prinudno naplaćuje iznos penala, pokreće se i prekršajni postupak protiv njega uz mogućnost da plati novĉanu kaznu od 200.000 do 1.000.000 dinara (ĉlan 50, glava X Kaznene odredbe). Poreska uprava, kojoj je dodeljena nadleţnost nadzora nad ovim delom zakona (ĉlan 47.), to jest nad obavezom zapošljavanja ima vaţnu ulogu u zapošljavanju osoba sa invaliditetom jer prima

183Dobre prakse u zapošljavanju OSI, nalazi istraţivanja Centra za samostalni ţivot osoba sa invaliditetomSrbije iz 2011. godine, dostupno na http://www.cilsrbija.org/ebib/201108100952040.istrazivanje-dobre_prakse_u_zaposljavanju_osi.pdf184 World report on disability, World Health Organization 2011, strana 242, dostupno na engleskom jeziku na: http://whqlibdoc.who.int/publications/2011/9789240685215_eng.pdf185 Jedan od njih je uĉešće u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzećima za profesionalnu rehabiltaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Finansiranje se mora izvršiti svakog meseca za koji poslodvac ne zaposli osobu sa invaliditetom prema kvotnom sistemu (uĉešće ne moţe biti manje od 50% proseĉne zarade u Republici Srbiji po osobi sa invaliditetom, za onaj broj osoba sa invaliditetom koje bi po kvotnom sistemu poslodavac morao da zaposli). Druga alternativa za poslodavca je zakljuĉivanje ugovora sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju o poslovno – tehniĉkoj saradnji/kupovini proizvoda ili vršenju usluga tog preduzeća, izuzev ugovora iz oblasti trgovine na veliko, a izvršenje finansijske obaveze iz tog ugovora u odreĊenoj vrednosti (20 proseĉnih zarada u privredi Republike Srbije) oslobaĊa poslodavca obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom u roku od jedne godine.186 Odlukom o osnivanju Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS 36/10187 Ovo podrazumeva refundaciju zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje, poboljšanje uslova rada, unapreĊenje proizvodnih programa, uvoĊenja standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruţenih usluga, prilagoĊavanja radnih mesta, posebne oblike zapošljavanja i radnog angaţovanja osoba sa invaliditetom. Postupak revizije Budţetskog fonda bio je u toku u momentu finaliziranja teksta ovog izveštaja (informacije dobijene od vrhovnog drţavmog revizora za reviziju budţeta i budţetskih fondova Republike Srbije). Od nadleţnog ministarstva smo dobili informaciju da je u 2011. godini ukupan iznos od 2.120.000.000,00 dinara ovog fonda opredeljen za namene refundacije zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i za poboljšanje uslova njihovog rada u iznosu od 1.320.000.000,00 dinara, dok je za mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije koje sprovodi NSZ opredeljeno 800.000.000,00 dinara.188 Sl. glasnik RS 33/10 i 48/10189 Dostupno na: http://www.ipc.rs/Arhiva/Arhiva2010/jul/Instrukcija%20PU.pdf

106106

posebne obrasce (Izveštaje o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom190) koje svi poslodavci moraju da pošalju do svakog 5. u mesecu kako bi dokazali ispunjenje ove zakonske obaveze na meseĉnom nivou i izbegli plaćanje penala i prekršajnu odgovornost. MeĊutim, ovaj podzakonski akt relativizuje opštost obaveze zapošljavanja (svi poslodavci koji zapošljavaju najmanje dvadeset zaposlenih) propisivanjem da direktni i indirektni korisnici budţeta Republike Srbije (najviši drţavni organi, organi u sastavu ministarstava, nezavisna regulatorna tela, ustanove sistema obrazovanja, muzeji)191 obavezu zapošljavanja po kvotnom sistemu ispunjavaju na drugaĉiji naĉin – Republika Srbija kao poslodavac njihovu obavezu izmiruje opredeljivanjem potrebnih sredstava u budţetu za svaku godinu.192

Ukidanjem faktiĉke obaveze drţavnih organa da zapošljavaju osobe sa invaliditetom po kvotnom sistemu193 drţava je preduzela meru suprotnu taĉki (g) stava 1 ĉlana 27 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koja nalaţe preduzimanje konkretnih mera radi zapošljavanja osoba sa invaliditetom u javnom sektoru. Time se obistinjuje argument privrednika da se na njih „prevaljuje“ odgovornost koju nosi prihvatanje obaveze garantovanja ekonomskih i socijalnih prava, u izostanku pozitivnog primera društvenih subjekata koji uz navedenu, nose i odgovornost podizanja svesti o unapreĊenju poloţaja u društvu marginalizovanih grupa. Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom (glava VII zakona) podrazumevaju posebne finansijske mere, ali i profesionalnu rehabilitaciju regulisanu u posebnoj glavi zakona194. Osnovni instrument sprovoĊenja aktivne politike zapošljavanja na godišnjem nivou je nacionalni akcioni plan zapošljavanja195. Jedna od posebno vaţnih mera aktivne politike zapošljavanja predviĊena je u ĉlanu 31 zakona i odnosi se na razumno prilagoĊavanje radnog mesta196. Ova mera podrške polodavcima u ispunjavanju obaveze omogućavanja radnicima i radnicima sa invaliditetom adekvatnih uslova rada197 nije u prvom krugu dodele novĉanih subvencija od strane NSZ iz Budţetskog fonda za profesionalnu

190 U ovom obrascu (ĉiji je model sastavni deo navedenog pravilnika) poslodavci moraju da se opredele za naĉin izvršenja obaveze i navedu ukupan broj zaposlenih i broj zaposlenih osoba sa invaliditetom, a inspektori Poreske uprave mogu u svakom trenutku utvrditi verodostojnost odnosno posedovanje relevantne dokumentacije uvidom ili zahtevom za dostavljanje.191 Naredba o Spisku direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, Sl. Glasnik RS 103/10192 Opredeljivanje sredstava vrši Ministarstvo finansija na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Podaci na osnovu kojih se odreĊuje visina sredstava koje treba opredeliti za ove namene dobijaju se od Poreske uprave, iz njenih periodiĉnih izveštaja. Iako su ovi organi/institucije faktiĉki osloboĊeni obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom, obaveza slanja izveštaja o ukupnom broju zaposlenih i broju zaposlenih osoba sa invaliditetom se odnosi i na njih.193 U monitoring fazi smo došli do informacije da se u kontroli ispunjenja obaveze organi lokalne samouprave, iako nisu korisnici sredstava Budţeta Republike Srbije prema navedenoj Naredbi o spisku budţetskih korisnika tretiraju kao koriosnici Budţeta Republike Srbije 194 Od stupanja zakona na snagu nadleţno ministarstvo je izdalo 56 odobrenja legitimnim nosiocima poslova profesionalne rehabilitacije za sprovoĊenje razliĉitih vrsta obuka osoba sa invaliditetom (na osnovu izdatih odobrenja moguće je sprovoditi preko 90 vrsta obuka). Informacije su dobijene u komunikaciji sa predstavnicima ovog ministarstva.195 Tekstovi Nacionalnih akcionih planova za 2011. i 2012. godinu dostupni na:http://www.merr.gov.rs/sr/c/sektor-za-zapo%C5%A1ljavanje196 Poslodavac koji zaposli osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima moţe da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova prilagoĊavanja radnog mesta za zapošljavanje tih lica.197Znaĉaj ove obaveze poslodavca uviĊa Strategija razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine koja u delu 1.4 (radna okolina) istiĉe da se „posle poĉetka primene Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom oĉekuje da će se kompanije, koje budu zapošljavale osobe sa invaliditetom, više angaţovati na prilagoĊavanju radnih mesta, poslova i procesa rada za ove zaposlene“. Tekst dostupan na http://www.minrzs.gov.rs/cms/

106




107106




107

rehabilitaciju u 2011. godini naišla na znaĉajan odziv poslodavaca198 jer su svega dve osobe u zemlji dobile mogućnost da uţivaju svoja radna prava u prilagoĊenom okruţenju. To moţe ukazati na posledicu slabe obaveštenosti, slabe osvešćenosti o potrebama radnika sa invaliditetom ili prosto nemara poslodavaca, ali i na moguću praksu da se u nalaze i mišljenja komisije, odnosno u rešenja o procenjenoj radnoj sposobnosti ne unose preporuke za prilagoĊavanje radnog mesta što bi bilo potpuno suprotno svrsi procene stepena podrške osobi u njenom punom ostvarenju prava na zapošljavanje i rad. Finansijske olakšice za poslodavce (i za samozapošljavanje osoba sa invaliditetom) bliţe su ureĊene Pravilnikom o kriterijumima i načinu sprovoĎenja mera aktivne politike zapošljavanja199, a znaĉajne olakšice za poslodavce predviĊaju i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje200 i Zakonom o porezu na dohodak graĎana.201

Nadzor nad sprovoĊenjem zakona (ĉlanovi 46. i 47. zakona) vrše: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (Ministarstvo nadleţno za poslove zapošljavanja) koje ima ovlašćenja nadzora nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poslova drţavne uprave poverenih ovim zakonom i inspekcijskog nadzora preko inspektora koji stupaju na duţnost kada dobiju posebnu legitimaciju202, zatim Inspektorat za rad u pogledu ostvarivanja prava, poloţaja i zaštite osoba sa invaliditetom koje su u radnom odnosu203 i Poreska uprava koja vrši kontrolu ispunjavanja obaveze zapošljavanja i naplatu penala204.Zakon predviĊa donošenje ukupno osam podzakonskih akata od kojih je do sada usvojeno šest205. Izrada dva podzakonska akta je „u proceduri“206 iako je rok za usvajanje svih

198 Podaci s kraja maja 2011. godine dobijeni u komunikaciji sa NSZ199 Sl. glasnik RS 7/10, 3/11, 6/11200 Sl. glasnik RS 84/04, 61/05 i 62/06201 Sl. glasnik RS 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 i 65/06 Naime, poslodavac koji na neodreĊeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom oslobaĊa se obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje/odnosno poreza iz zarade za osobu sa invaliditetom na period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa.202 Pravilnik o načinu izdavanja, sadržini i izgledu legitimacije inspektora za vršenje nadzora nad sprovoĎenjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom Sl. Glasnik RS, 97/09). Poslove inspekcijskog nadzora nad ispunjavanjem uslova za sprovoĊenje mera profesionalne rehabilitacije i za delatnost preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom zvaniĉno obavlja jedna osoba, iako je broj preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju negde oko 50. Ova osoba je stoga vršila kancelarijsku kontrolu (u okviru koje je prvenstveno vršeno usklaĊivanje statusa, organizacije i opštih akata ovih preduzeća sa predmetnim zakonom. TakoĊe utvrĊen je udeo drţavne imovine u imovini većine ovih preduzeća i „postavljeni“ organi upravljanja). Informacije su dobijene u komunikaciji sa predstavnicima navedenog ministarstva.203 Ovaj nadzor se svodi na kontrolu ostvarivanja prava utvrĊenih ĉlanom 20 zakona, koji reguliše pravazaposlene osobe na odsustvo sa rada za vreme trajanja profesionalne rehabliitacije, zaštitu od otkaza zbogovakvog odsustva sa rada i pravo na punu naknadu zarade u ovom periodu. U komunikaciji sa predstavnicima Inspektorata za rad nismo dobili informacije o broju sudskih postupaka koje su sluţbe ovog organa pokretale u vezi sa navedenim ĉlanom, ali i u vezi sa ostavarivanjem drugih prava osoba sa invaliditetom u oblasti rada „iz tehniĉkih razloga“ (odnosno neraspolaganja Inspektorata adekvatnim informacionim sistemom).204 Sluţbe Poreske uprave su od poĉetka sprovoĊenja zakona sprovele 3080 kontrola u kojima je doneto 2507 rešenja na iznos penala od 953.739.237 dinara i podneto 965 obaveštenja o pokretanju prekršajnog postupka(informacija dobijena u komunikaciji sa predstavnicima Poreske uprave).205 Pravilnik o bližim uslovima, kriterijumima i standardima za sprovoĎenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije (Sl. glasnik RS 112/09), Pravilnik o načinu izdavanja, sadržini i izgledu legitimacije inspektora za vršenje nadzora nad sprovoĎenjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (Sl. Glasnik RS, 97/09), Pravilnik o kriterijumima i načinu sprovoĎenja mera aktivne politike zapošljavanja (Sl. glasnik RS 7/10, 3/11, 6/11), Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom („Sl. Glasnik RS“ 36/10), Odluka o osnivanju Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS 36/10), Pravilnik o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze (Sl. glasnik RS 33/10 i 48/10)

106




108 108

podzakonskih akata utvrĊen zakonom šest meseci od poĉetka primene zakona, dakle istekao je u novembru 2009. godine.Ozbiljan nedostatak u zakonodavstvu i praksi nosioca javne vlasti ĉijem rešavanju ne doprinosi predmetni zakon za posledicu ima situaciju da znaĉajan broj punoletnih osoba sa invaliditetom u zemlji ne moţe da ostvaruje prava iz radnog odnosa jer su potpuno lišeni poslovne sposobnosti (uglavnom su to osobe sa intelektualnim/mentalnim invaliditetom)207,što znaĉi da ĉak ni uz pristanak staratelja i odobrenje organa starateljstva ne mogu zakljuĉiti ugovor o radu i tako ostvariti sva prava iz radnog odnosa, meĊu kojima i praviĉnu naknadu koja bi vodila ekonomskoj nezavisnosti i osamostaljivanju. Direktna neusaglašenost našeg zakonodavstva208 i prakse sudova u postupcima lišavanja poslovne sposobnosti sa ĉlanom 12 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom209 vodi ka nemogućnosti ostvarivanja mnogih drugih ljudskih prava predviĊenih konvencijom za ove osobe. Do potpune reforme sistema starateljstva u Srbiji će tako znaĉajan broj ljudi koji su ĉesto motivisani da uz odreĊen stepen podrške i na odreĊenim radnim zadacima ostvaruju sebe u ekonomskom i društvenom smislu i dalje biti uskraćen za uţivanje i ostvarivanje prava na rad i zapošljavanje, pored drugih restrikcija koje sa sobom nosi lišavanje poslovne sposobnosti.210

206 Odgovor dobijen iz nadleţnog ministarstva. Radi se o aktima koji treba da urede „prostorno tehniĉke uslove, struĉnu osposobljenost zaposlenih i druge uslove za rad radnog centra“ i „uslove i naĉin radnog angaţovanja kao radno terapijske aktivnosti korisnika u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika.“207 Ekvivalentne efekte ima i institut produţenja roditeljskog prava (staranja). Više o ovome u nalazima Istraživanja o poslovnoj sposobnosti u Srbiji sprovedenog od Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i Beogradskog centra za ljudska prava u 2011. godini, tekst dostupan na: http://www.mc.rs/poslovna-sposobnost-kao-ljudsko-pravo-u-srbiji.4.html?eventId=8202208 Pre svih odredbe Porodičnog zakona (Sl. glasnik RS 18/05, 72/11) i Zakona o vanparničnom postupku(Sl.glasnik SRS 25/82 i 48/88) koje se odnose na poslovnu sposobnost, produţenje roditeljskog prava i starateljstvo.209 Stav 1: ...da osobe sa invaliditetom imaju pravo da budu svugde priznate kao osobe pred pravom (kao subjekti prava); Stav 2: ...da osobe sa invaliditetom uţivaju poslovnu sposobnost na jednakim osnovama sa drugima u svim sferama ţivota 210 Detaljno o ovoj temi u publikaciji Pravo da donesem odluku, Inicijativa za inkluzijuVelikiMali, Panĉevo 2010, dostupno na: http://www.velikimali.org/doc/Publikacija.pdf

108



109108



109

BIBLIOGRAFIJA

Charlotte Axelsson, Pascal Granier i Lisa Adams, Izvan deinstitucionalizacije, Nestabilna tranzicija ka sistemu koji pruža mogućnosti u jugoistočnoj Evropi, Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe 2004.

Adams, L., Invalidnost u štampi: istraživanje o tome kako su invalidnost i osobe sa invaliditetom prikazani u štampanim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u 2006. godini, Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe, 2007.

Chiriacescu Diana, Promena paradigmi u oblasti pružanja socijalnih usluga: Da kvalitetne usluge postanu pristupačne za osobe sa invaliditetom u jugoistočnoj Evropi, Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe 2008.

Adams Lisa, The Right to Live in the Community: Making it happen for people with intellectual disabilities in Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Serbia and Kosovo,Handicap International, Disability Monitor Initiative South East Europe 2008

Policy Paper, Support to Organizations Representative of Persons with Disabilities, Technical Resources Division, July 2011, Handicap International

Smernice za nadgledanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom, DRPI, York University, Toronto, Canada, 2011

MIW - Making it Work Od dobre prakse do dobre politike Vodiĉ za razvoj “Making it Work” projekata, 2009

Beogradski centar za ljudska prava, Istraživanja o poslovnoj sposobnosti u Srbiji, Inicijativaza prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, Beograd, 2011.Beogradski centar za ljudska prava, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crnegore, Razumevanje ljudskih prava – Priručnik o obrazovanju za ljudska prava, Beograd,2005.

Centar za samostalni ţivot osoba sa invaliditetom Srbije, Dobre prakse u zapošljavanju OSI,Beograd, 2011.Dimitrijević, V., Popović, D., Papić, T., Petrović, V., MeĎunarodno pravo ljudskih prava,Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2007.

European Commission, Europe 2020 – A strategy for smart, sustainable and inclusive growth, 2010

European Commission, European Disability Strategy 2010-2020: A Renewed Commitment to a Barrier-Free Europe, 2010.

Evropski parlament, Izveštaj o pokretljivosti i inkluziji osoba sa invaliditetom i nove Strategije invalidnosti EU 2010-2010, 2011.

108



110110

Evropska unija, Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, Charter of Fundamental Rights of the European Union (2000/C 364/01), 2000.

Krstić, G., Arandarenko, M., Nojković, A., Vladisavljević, M. i Petrović, M., Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije, Fond za razvoj ekonomske nauke, Beograd, 2010.

Madridska deklaracija, The Madrid declaration “Non Discrimination Plus Positive Action Results in Social Inclusion”, European Congress on People with Disabilities, Madrid, 2002MeĊunarodna organizacija rada (MOR), Konvencija broj 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, 1983.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Vlada Republike Srbije, Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2010. godinu

Savet Evrope, Akcioni plan za promovisanje prava i puno učešće osoba sa invaliditetom u društvu: unapreĎivanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom u Evropi 2006-2015, 2006.

Savet Evrope, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,1950.

Savet Evrope, Evropska socijalna povelja, 1961.

Savet Evrope, Revidirana evropska socijalna povelja, 1996.

Savet Evrope, Rezolucija ResAP(95)3 o Povelji o proceni profesionalnih mogućnosti osoba sa invaliditetom, 1995.

Svetska zdravstvena organizacija, MeĎunarodna klasifikacija funkcionalnosti, invaliditeta i zdravlja,

Trkulja, J., Prava osoba sa invaliditetom – Zbornik radova sa struĉne konferencije “Pravni aspekti invalidske zaštite”, Centar za unapreĊivanje pravnih studija, Beograd, 2003.

Ujedinjene nacije, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, 2006.

Ujedinjene nacije, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK), 1966.

Ujedinjene nacije, Standardna pravila za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju za osobe sa invaliditetom, 1993.

Ujedinjene nacije, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, 10. decembar 1948.Ustav Republike Srbije, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 98/06

Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine,„Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 37/11

Vlada Republike Srbije, Prvi Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, Pregled i stanje socijalne isključenosti i siromaštva za period 2008-2010. godine sa prioritetima za naredni period, mart 2011.

Vlada Republike Srbije, Strategija unapreĎenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 1/07

World Health Organization, World report on disability, 2011

111110

Evropska unija, Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, Charter of Fundamental Rights of the European Union (2000/C 364/01), 2000.

Krstić, G., Arandarenko, M., Nojković, A., Vladisavljević, M. i Petrović, M., Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije, Fond za razvoj ekonomske nauke, Beograd, 2010.

Madridska deklaracija, The Madrid declaration “Non Discrimination Plus Positive Action Results in Social Inclusion”, European Congress on People with Disabilities, Madrid, 2002MeĊunarodna organizacija rada (MOR), Konvencija broj 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, 1983.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Vlada Republike Srbije, Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2010. godinu

Savet Evrope, Akcioni plan za promovisanje prava i puno učešće osoba sa invaliditetom u društvu: unapreĎivanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom u Evropi 2006-2015, 2006.

Savet Evrope, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,1950.

Savet Evrope, Evropska socijalna povelja, 1961.

Savet Evrope, Revidirana evropska socijalna povelja, 1996.

Savet Evrope, Rezolucija ResAP(95)3 o Povelji o proceni profesionalnih mogućnosti osoba sa invaliditetom, 1995.

Svetska zdravstvena organizacija, MeĎunarodna klasifikacija funkcionalnosti, invaliditeta i zdravlja,

Trkulja, J., Prava osoba sa invaliditetom – Zbornik radova sa struĉne konferencije “Pravni aspekti invalidske zaštite”, Centar za unapreĊivanje pravnih studija, Beograd, 2003.

Ujedinjene nacije, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, 2006.

Ujedinjene nacije, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK), 1966.

Ujedinjene nacije, Standardna pravila za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju za osobe sa invaliditetom, 1993.

Ujedinjene nacije, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, 10. decembar 1948.Ustav Republike Srbije, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 98/06

Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine,„Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 37/11

Vlada Republike Srbije, Prvi Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, Pregled i stanje socijalne isključenosti i siromaštva za period 2008-2010. godine sa prioritetima za naredni period, mart 2011.

Vlada Republike Srbije, Strategija unapreĎenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 1/07

World Health Organization, World report on disability, 2011

111

ZAKONI I PODZAKONSKI AKTI:

Krivični zakonik, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 84/04, 61/05 i 62/06Zakon o odreĎivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 104/09

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br.72/2009.Zakon o porezu na dohodak graĎana, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 i 65/06

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/09.

Zakon o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalida, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 25/96 i 101/05

Zakon o radu, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/05, 61/05, 54/09

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 33/06

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/10

Zakon o zabrani diskriminacije, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 22/09

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 71/03

Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja i održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/10Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, broj 63/2010.Pravilnik o kriterijumima i načinu sprovoĎenja mera aktivne politike zapošljavanja,„Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 7/10, 3/11, 6/11Pravilnik o načinu izdavanja, sadržini i izgledu legitimacije inspektora za vršenje nadzora nad sprovoĎenjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 97/09

Pravilnik o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 33/10 i 48/10

112112

Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 59/08 i 75/08Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (april2010. godine)

Odluka o osnivanju Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, „Sluţbeni glasnik Republike Srbije“, br. 36/10

CIP

ISBN 978-86-88669-00-9