Zaštita kukuruza od

7/29/2019 Zatita kukuruza od

1/5

Zatita kukuruza odkorova, bolesti i tetoina

Zatita kukuruza od korova

Korovi u kukuruzu mogu u znatnoj meri uticati na smanjenje prinosa. Svojim prisustvom onikonkuriu kukuruzu u borbi za svetlo, hranu i vodu.

Istovremeno pogoduju razvoju bolesti i tetoina. Zbog toga se intenzivna proizvodnja kukuruzane moe zamisliti bez pravovremenog i efikasnog suzbijanja korova. Kukuruz ima u poetkuvegetacije vrlo spori rast, a to pogoduje razvoju korova. Radi toga je posebno vano zatitikukuruz od korova u poetnim fazama razvoja. Preventivna borba protiv korova poinje vepredsetvenom obradom. Osim obradom zemljita moe se preventivno delovati na razvoj korovaadekvatnim plodoredom, ienjem poljoprivrednih maina kojima je mogue preneti seme ilivegetativne delove korovski biljaka.

Ako se preventivnim merama nije izbeglo zakorovljavanje, tada se mora prii suzbijanju korova.U borbi protiv korova koriste se mehanike i hemijske metode. Mehanike metode borbe koristise pre i posle setve.

Korovne biljke najlake je mehanikim putem unititi dok su u fazi klice. Predsetveno se koriste:tanjirae, setvospremai, drljae, kultivatori, a nakon setve rotacijske kopaice, meurednikultivatori i ostalo. Koriste se razliita hemijska sredstva herbicidi. U praksi se sree velikibrojem korovnih vrsta koje se meusobno razlikuju po grai vegetativnih organa, nainurazlikovanja i fiziologiji. Zato je borba protiv korova hemijskim sredstvima vrlo kompleksna.Svaki preparat deluje samo na jednu vrstu ili grupu korova, dok na ostale korove ne deluje(selektivnost). Zbog toga se u praksi najee koristi kombinacija nekoliko hemijskih preparata

koji zajedniki imaju irok spektar delovanja (pre setve se inkorporiraju u setveni sloj zemljita,sa setvom ili posle setve, ali pre nicanja, te dopunsko tretiranje poslije nicanja sve do razvoja 7-9listova).

Zatita useva kukuruza od bolesti i tetoina

Tokom vegetacije kukuruz je izloen napadu velikog broja bolesti i tetoina, koji u nekimgodinama nanose velike tete.

Pale klijanca klicu i mladu biljicu napadaju parazitske gljivice iz redova Fusarium,Helminthosporium, Aspergillus, Penicillium, Pythium i drugih. Kod jae zaraze dolazi do

propadanja mladih biljaka. Zaraza potie najee iz zemljita ili iz zaraenog semena. Mereborbe su upotreba zdravog i zapraenog semena, plodored, obrada zemljita, ubrenje i ostalo.

Najznaajniji tetoine su injaci. ive u zemljitu 3-4 godine hranei se korenjem biljaka,katkada oteuju seme ili pregrizu klicu, ubuuju se u gomolj krompira i koren mrkve. Najveetete prave larve due od 1 cm, a mogu narasti oko 3 cm. Tokom zime zavlae se dublje uzemljite.


2/5

U periodu, kada se zemljite dovoljno zagrejalo da se moe izvriti pregled parcela i donetiodluka da li je potrebno provesti zatitu kukuruza i kako.

Na parceli manjoj od 1 ha iskopamo 4 - 5 jama 25 x 25 cm dubine jednod aova, na parcelipovrine 1 - 3 ha, 6 - 10 jama, a na parceli vecoj od 3 ha, 10 - 20 jama, zavisno o ujednaenosti

parcele. Iskopana zemlja izbacuje se na foliju, rukama drobi do grudica manjih od 1 cm ipreglda. Posebno brojimo pronaene injake, a posebno druge tetoine.

Sve pronaene tetoine iste vrste zbroje se i pomnoe sa 16 (jer u 1 m2 ima 16 jama veliine 25x 25 cm), podele s brojem iskopanih jama i tako se dobije broj tetoina po kvadratnom metru.

Vaan je temeljan pregled zemljita jer ve jedan pronaeni injak znai zarazu od 16injaka /m2.

Ukoliko smo pronali vie od 3 - 5 injaka/m2 trebamo sprovesti suzbijanje. Ovde zadovoljavasetva semena kukuruza koje je tretirano insekticidom. Ukoliko smo pronali vie od 5 - 20

injaka/m2 zadovoljava tretiranje u red ili traku (za primjenu granuliranih insekticida moramoimati depozitor uvren na sejaici), a ukoliko smo pronali vie od 25 - 30 injaka/m2, trebatretirati itavu povrinu parcele. To treba obaviti neposredno pred setvu prskanjem ilirasipavanjem (zavisno koji smo insekticid odabrali). Insekticid treba nakon primene inkorporisatiu zemljite. Prilikom primene treba se pridravati uputstva priloenih uz svaki pojediniinsekticid.

Siva pegavost lista - opasna bolest kukuruza

Uzronik ove bolesti je gljiva Helminthosporium turcicum. Prve znakove ove bolesti moemonai na donjim listovima kukuruza koji je dosegao visinu od oko 120 do 170 cm. Bolest je vrlo

opasna ako se u jaoj meri razvije kada je kukuruz u stadijumu svilanja i metlianja. Kasnijazaraza nastala est nedelja nakon svilanja ne utie na rod. Bolest se jae razvija u starijem tkivu,pa starenjem tkivo kukuruza posta je osetljivije na napad ove bolesti. Kod pojedinih hibrida upoodmaklom stadiju razvoja potpuno se osui i odumire lisna masa, to se potkraj avgusta i useptembra moe vrlo dobro uoiti. Razvoju ove bolesti pogoduju umereno topli i vlani klimatskiuslovi, s temperaturama od 17C do 30C, a to ujedno pogoduje rastu i razvoju ove gljive. Jak(epifitotini) razvoj ove bolesti moemo oekivati pri umerenim temperaturama, obilnim i estimpadavinama, jakom rosom tokom vegetacije to bi posebice moglo biti opasno za usev kukuruzanamijenjen za silau. Osim neposredne tete, ova bolest uzrokuje i posredne tete koje se oitujuu poveanoj osetljivosti napadnutih biljaka na gljive uzronike trulei stabljike. Medu njima sunajpoznatije one iz roda Fusarium.

Fuzarijske bolesti kukuruza

Obuhvataju fuzarijsku trule semena i pale klijanaca, fuzarijsku trule stabljike i fuzarijskutrule klipa kukuruza. Sve spomenute bolesti uzrokuju gljive iz roda Fusarium. Simptomifuzarijskih bolesti na klijancima i stabljici kukuruza nisu dovoljno specifini da omogue tanudijagnozu samo na osnovi vizualnog pregleda. Simptomi fuzarioza na klipu karakteristini su iprepoznatljivi, no u mnogim sluajevima u polju nije mogue utvrditi koja Fusarium vrsta je


3/5

odgovorna za zarazu. Klipovi zaraeni Fusarium vrstama esto su prekriveni micelijem gljivekoji se razvija ispod komuine. Klipovi zaraeni s F. graminearum najee su prekrivenimicelijem sa ruiastim nijansama. Klipovi zaraeni s F. verticillioides ili F. proliferatumprekriveni su bjeliastim micelijem. Klipovi zaraeni s F. subglutinans najee su prekriveni subijeliastim micelijem itd. Kukuruz zaraen fuzariozom sadri mikotoksine koji su tetni po

zdravlje ivotinja.

Sl.Ogoleli deo parceleusled napada iara.

Sl.Larva iara.

Sl.Lisna pegavost.


4/5

Sl.Fuzarioza kukuruza.

Sl.Fuzarioza kukuruza.

Sl.Kukuruzna zlatica.


5/5

www.hzpss.hr

Documents

Zaštita kukuruza od