Dejvid MorelZAŠTITNIK

Henriju Morisonu, koji je moj agent od 1968, skoro ceojedan život.Svim srcem za hva lju jem ti na pri ja telj stvu i savetima.

Izjave zahvalnosti

O većem broju veština pomenutih u Za štit ni ku dosad nije bilo reči ube le tri sti ci. One su opisane ovde, a učio sam ih od ljudi koji su imaliiskustvo iz prve ruke u akcijama koje su u sebi nosile visok rizik i kojisu bili dovoljno ljubazni da me pouče. Taktička upotreba sa mo le plji- vih traka, ri bo lo vač kog olova, krpa od jelenske kožice koje koriste upe ri o ni ca ma au to mo bi la i upotreba zasečenih patrona, samo suneke od stvari kojima su me naučili. Za hva lju jem se sledećima:Lintonu Džordalu, bivšem maršalu SAD. Služba maršala SAD je

rangirana, zajedno sa Tajnom službom i Službom di plo mat ske be- zbed no sti, kao jedan od vodećih odseka be zbed no sti Vlade SAD.Donu Rosu i Brusu Rajhelu sa obuke za vozače u uslovima an ti te-

ro ri stič kog delovanja, sa trkačke staze ‘Bil Skot’ noge agencije VladeSAD, uklju ču ju ći Službu di plo mat ske be zbed no sti, šalju svoje osobljena ovakvu vrstu obuke, kako bi naučili od bram be ne i ofanzivnetehnike vožnje koje bi pri me nji va li u an ti te ro ri stič kim akcijama. Dabih izbegao kaznu za težak zakonski prekršaj, ovom prilikom samizostavio mali ali važan deo vezan za ozvučenje vozila.Pukovniku Dejvu Spoldingu iz šerifove kan ce la ri je okruga Mont go-

me ri u Ohaju. Odeljenje pukovnika Spoldinga doprinelo je or ga ni zo- va nju obez be đe nja visokog stepena tokom mirovnih pregovora zaBosnu u Dejtonu 1995. On je jedan od naj i stak nu ti jih američkih in- struk to ra za rukovanje vatrenim oružjem. Pre po ru ču jem njegoveknjige Borba pištoljem i Od bram be no življenje; dru go na ve de nuknjigu je objavio zajedno sa pen zi o ni sa nim ope ra tiv nim oficirom CIAEdom Lovetom.Karlu Sokolu, oružaru. Brojni članovi vojnog osoblja i osoblja za

spro vo de nje zakona duguju svoje živote po u zda no sti vatrenogoružja koje je mo di fi ko vao Sokol. Čišćenje za štit ni ko vog ‘Sig zauera225’, je jedna od njegovih uo bi ča je nih veština.Ernestu Emersonu. Pored toga što je jedan od najboljih iz ra đi va ča

taktičkih noževa (njegov CQC-7 je opisan u ovom romanu), gospodin

Emerson je takođe in struk tor vrhunskog ranga za spe ci jal nuupotrebu noževa, koji radi sa ra zli či tim elitnim vojnim je di ni ca ma i je- di ni ca ma za spro vo de nje zakona.Markusu Vejnu, bivšem pa do bran cu u okviru Osamdeset druge va-

zdu ho plov ne jedinice, bivšem saveznom va zdu ho plov nom maršalu ipr vo kla sa nom piscu trilera. Pro či taj te njegove knjige Bez druge mo- guć no sti i Ratnik u senci. Kao mladić, Markus je bio jedan od mojihstudenata knji žev no sti, dok sam radio kao profesor na Uni ver zi te tu uAjovi. Posle mnogo godina, uzvratio mi je uslugu I naučio me brojnimaspektima vi so ko ri zič nih operacija.Denu ‘Rok’ Majersu, bivšem članu Spe ci jal ne ope ra tiv no-vojne

službe i bivšem oficiru u okviru Službe di plo mat ske be zbed no sti.Zaštitnik takođe opisuje načine praćenja drugih ljudi, pri čemu život

tih ljudi ne biva doveden u opasnost i zbog toga sam zahvalanDžejku Iglu i osoblju Odeljenja ne u ro lin gvi stič kog pro gra mi ra nja uSanta Feu, koji poseduju dozvolu za pružanje obuke iz ne u ro lin gvi- stič kog pro gra mi ra nja. Pre više godina, kada sam shvatio da CIA iostale oba ve štaj ne službe, kao i neke elitne vojne jedinice, u okvirusvoje obuke obu hva ta ju i ne u ro lin gvi stič ko pro gra mi ra nje, uzeo samčasove iz istog i dobio ser ti fi kat na kraju.U svim ovim slu ča je vi ma, ako sam dobro shvatio detalje, to

dugujem svojim uči te lji ma. Ako su detalji pogrešni uvek imajte naumu da sam rekao da ne bih voleo da budem kažnjen za počinjenokrivično delo, onda sam ja taj kojeg treba kriviti.

Dejvid MorelSanta Fe, Novi Meksiko

„Nijedan osećaj tako de lo tvor no ne osvaja um svim svojimsnagama, u delanju i ra su đi va nju, kao strah.”

Edmund Burke, O uzvišenom i lepom

UVOD

VANREDNO STANJE

Glava 1.

RAZ GNE VLJE NA POLICIJA RASTERUJE DE MON STRAN TE

Sent Luis, Misuri, 14. april AP – Ono čega su se zva nič ni ci plašili,bio je treći dan de mon stra ci ja, koji se okončao ovog jutra, kada jedve hiljade na o ru ža nih po li ca ja ca upo tre bi lo pendreke, biber-sprej isuzavac kako bi rasterali deset hiljada de mon stra na ta. Protesti kojisu prekidali kon fe ren ci ju Svetske tr go vin ske or ga ni za ci je pre tvo ri li sucentar Sent Luisa u nešto što se može porediti sa ratnom zonom,nanevši štetu požarima i vandaskim po na ša njem koja se pro ce nju jena 15 miliona dolara.De mon stran ti tvrde da STO ignoriše na ru ša va nje prirodne okoline i

uslova rada u ne ra zvi je nim zemljama. Iako su slične de mon stra ci je uSijetlu od pre četiri godine upozorile vlasti Sent Luisa na to šta moguda očekuju, policija je još uvek nemoćna. „Pri pre ma li smo se šestmeseci,” izjavio je na kon fe ren ci ji za novinare šef policije EdvardGejns. „Ali ovi anarhisti su or ga ni zo va ni ji nego što su bili u Sijetlu.Hvala Bogu, najzad smo ih savladali.”

Glava 2.

„Anarhisti,” načelnik Službe za pla ni ra nje operacija je razmatraoreč. „Lepo izabrano.”„Al je pre dlo ži la da šef policije uključi tu reč u svoju izjavu,” reče

vojni general.„Ali šef policije nema pojma šta se tamo dogodilo. Savršeno

uspešna operacija,” rekao je vojni ana li ti čar.Pot pu kov ni ci i visoka, snažna žena su se pri klju či li grupi. ‘Al’

skraćeno od Ališa kojoj je general podnosio izveštaj nosila je ženskoodelo braon boje koje je ličilo na uniformu. Sela je sa ostalima uzamračenu sobu za sastanke. Stolice sa visokim naslonima nakojima su sedeli bile su po sta vlje ne ispred velikog ekrana, na kojemje video-bim koji se nalazio iznad njihovih glava emitovao snimljenedra ma tič ne scene.Glavne vesti iz uvodne špice NBC-ija su se upravo završile. Počela

je sažeta verzija CNN-a. Uvodne sekvence su pokazale prvi danprotesta. De mon stran ti su se raširili od stadiona ‘Bus’ preko zgradeSaveznog suda, sve do velikog Centra Amerika, gde je Svetska tr go- vin ska or ga ni za ci ja održavala svoju kon fe ren ci ju. Do večeri, centarSent Luisa je bio pa ra li zo van. Na ekranu, de mon stran ti su lomilisvaki izlog na koji su naišli. Prevrtali su au to mo bi le i podmetalipožare u njima. Na tro to a ri ma, koji su bili pre kri ve ni slo mlje nimstaklom, video se odsjaj plamena.Scene drugog dana protesta prikazale su kako sve više de mon stra-

na ta ispunjava ulice, uni šta va ju ći sve pred sobom. Na kon fe ren ci ji zanovinare, gra do na čel nik je proglasio vanredno stanje, na re đu ju ćisvim građanima da iz be ga va ju centar grada.Ali trećeg dana, brojne snage policije, kojima su se pri dru ži le

državne trupe i Na ci o nal na garda, or ga ni zo va le su kon tra na pad. Naekranu se videlo da koriste suzavac kako bi rasterale de mon stran teširom tržnog dela Čestnat i duž ulica u centru, prema parku

Memorijal. U zelenilu oko visokih zgrada Gejtvej Arča, de mon stran tisu, povlačeći se, pregazili čitav kamp sa šatorima koje su bili podigli.Reporter je vrlo uzbuđeno govorio, dok je kamera koja se nalazila u

he li kop te ru pri ka zi va la de mon stran te, suzbijene iza zgrada GejtvejArča. De mon stran ti su bacali kamenje i boce na policajce koji su sene u mo lji vo pri bli ža va li. Jedna od boca bila je napunjena tečnošću i iznje je virila umetnuta krpa. Kada ju je mladić zapalio i bacio, kamerase podigla da bi prikazala kako se boca razbija i pretvara u plamen.Gas-maske, kacige, štitovi i panciri učinili su da policajci izgledajukao „vojska Robokapa„ kako je, bez daha, izgovorio reporter. Neobra ća ju ći pažnju na zapaljeni gas i na kamenje, policija je ispa lji va lakanistere sa suzavcem. Oko de mon stra na ta se podigao takav oblakdima da su se jedva mogli i videti. Kamera koja se nalazila na broduna Mi si si pi ju je pri ka zi va la akciju. De mon stran ti su izleteli izizmaglice. Savijeni, kašljući, izgledali su isto toliko pre pla še ni kolikosu samo pre nekoliko trenutaka bili gnevni. Policija se pojavila sagas-maskama, udarajući ih pen dre ci ma i gurajući ih štitovima.Kašljući sve jače, de mon stran ti su se us pa ni či li i te tu ra ju ći se uputili

ka jedinom pravcu koji im je ostao ne pre pre čen: Misisipi. Hiljade njihje ušlo u reku, boreći se da ostanu na površini, kada su se tamnesiluete po li ca ja ca pri bli ži le obali i ostale da stoje tamo kao straža.„Siguran sam da ste primetili čoveka koji je bacio Mo lo to vljev

koktel,” reče general. „Neki liberalni ko men ta to ri tvrde da je on članagi ta tor skih grupa. Postoji teorija da su kor po ra ci je, čije su politikena udaru, platile pljač ka ši ma da izazovu nasilje. Policija je uzvratila,a pravi de mon stran ti su morali da se brane, postavši na krajurazuzdani i dis kre di tu ju ći tako same de mon stra ci je.”„Teorija zavere.” Načelnik Službe za pla ni ra nje operacija uzdahnu.

„Uvek mora da postoji teorija zavere. Ali u ovom slučaju, bili su upravu. Samo to nije zavera kakvu su za mi šlja li.”General klimnu glavom. „I to je na te le vi zi ji mogao svako da vidi. Na

svakoj te le vi zij skoj mreži. Jasno kao dan. Ali to niko nije primetio.”„Kao šta sam rekao,” vojni ana li ti čar načini gest kao da čestita

četvorici muškaraca i ženi koji su sedeli kraj njega, „savršenouspešna operacija.”

Glava 3.

VOJNI RENDŽERI NA STRA DA LI NA OBUCI

Kamp RADER, Florida, 24. april AP – Komandir kampa Rader,glavnog štaba Armije šestog ren džer skog betaljona za obu ča va nje,potvrdio je da se petnaest vojnih rendžera udavilo u močvari pre dvenoći dok su bili na obuci. Sa op šte nje kasni, rekao je, da bi se oba ve- sti le porodice poginulih.„Još uvek po ku ša va mo da raz ja sni mo šta se dogodilo,” rekao je

pot pu kov nik Robert Boland. „Obuka se uvek vrši u ovoj oblasti iskoro nikada nemamo problema. Istina, prethodna noć je bila ne u o- bi ča je no hladna za ovo doba godine, a nedavne kiše su podigle nivovode. Ali ovi ljudi su bili rendžeri. Na ovom nivou obuke, oni suobučeni da podnesu mnogo teže uslove. Svi znaju da je trebalo dauspostave radio-kontakt kada se za to ukazala potreba.”

Glava 4.

Močvara je moj prijatelj, ponavljao je u sebi Bredok.Držeći svoj M-16 iznad glave, dok je gazio kroz hladnu vodu koja

mu je dosezala do grudi izvlačeći svoje čizme iz mulja, ponavljao jemantru koju su mu in struk to ri za pre ži vlja va nje u divljini usadili uglavu kada se davno pridružio ren dže ri ma. „Močvara je moj prijatelj.”Od tada se mnogo toga dogodilo. Bredok je uče stvo vao u borbama

na Grenadi, u Panami, Iraku, Av ga ni sta nu i u brojnim tajnimmisijama, često u džunglama. Sada je on bio in struk tor i dok seprobijao kroz tamu, lako se naginjući napred kako bi olakšao teretsvog ranca od tri de se tak kilograma, nadao se da svaki čovek iznjegovog voda izgovara mantru „močvara je moj prijatelj”.Aligatori su moji pri ja te lji.Zmije su moji pri ja te lji.Ne raz mi šljaj.Samo ponavljaj i veruj u to.Praveći se da ne primećuje nešto što je ličilo na nasukani panj koji

se pokrenuo pod njim, a zbog čega je zamalo izgubio ravnotežu,Bredok se usred sre dio na reči od kojih je zavisio, nadajući se da toisto rade i njegovi ljudi.Bili su u močvari već tri sata, a još dva sata hoda su bila pred njima.

Prešli ste više od pola puta, Bredok je želeo da ih ohrabri, ali nijemogao. Ovu vežbu je sprovodio u strogoj tišini. Čak su i njihovajavljanja drugom odredu, koji je bio udaljen oko kilometar i po od njih,bila bezglasna i sastojala su se od slanja radio-impulsa. Uz to jesvakom od njih bilo za bra nje no da nose naočare za noćno osma tra- nje, prema teoriji po kojoj je so fi sti ci ra na oprema bila luksuz na kojise ne bi trebalo oslanjati.Tama je moj prijatelj.Ova noć je izabrana zato što je bila bez meseca. Uz to, gusti oblaci

od ju če ra šnje oluje su pokrivali nebo, sa kri va ju ći zvezde. Truplamrtvog drveća nazirala su se u tami, siva naspram crnila mraka i

samo je fina promena na najnižem opsegu spektra svetlosti pružalasliku Bre do ko vog okruženja. U uslovima slabe vi dlji vo sti, crno-zelenešare od masnoće za kamuflažu na njihovim licima mogle su izgledatine po treb ne, ali Bredok ih je upozorio da ih nose za svaki slučaj,govoreći im da je čak i u noćnim misijama masnoća za kamuflažuobavezna.Njegova na to plje na i hladna uniforma prilepila mu se za noge, struk

i grudi. Video je slabu svetlost ispred sebe, kao da je izviđač vodapro ve ra vao svetleći kompas i menjao pravac, a ostali su ga sledili.Trebalo bi da kazni izviđača zbog toga, da ga ograniči na boravak ukasarni i da ga natera da trči više od ostalih. Nije smelo da se desida ugledam svetlost kompasa, pomislio je. Snaj pe ri sta bi je takođeugledao.Uprkos sredstvu za odbijanje insekata koje je Bredok imao, komarci

su mu sletali na lice, sišući mu krv, što je izazivalo svrab. Pravio seda ih ne primećuje. Insekti su moji pri ja te lji.Slušao je mreškanje vode dok je njegov vod gazio napred pored

jedva vidljivih mrtvih stabala. M-16 koji je nosio podignut iznad glavegrčio mu je ruke. Smrdljiva močvara mu je porasla do ramena. Saleve strane, pod vodom, nešto ga je gurnulo. Osećao je miris ve ge ta- ci je koja je trulila.Drhtao je.To ga je brinulo. Naviknut na mnogo gore uslove, Bredok je krivio

sebe zbog toga što mu se smanjio prag iz dr žlji vo sti.Siva izmaglica je lebdela iznad njega, oštar zadah je počeo da mu

nadražuje nozdrve. Dok je voda postajala hladnija, sve je višedrhtao. Ukočenost u njegovim nogama i napetost u grudima nisu mubili važni. Brinule su ga važnije stvari.Za koji sekund, raz mi šljao je Bredok.Njegov osećaj za vreme je bio savršen. Iznad njegove glave su se

raspršile svetleće rakete. Okružena dimom, njihova slaba svetlost jeprobila tamu. Bredokovi ljudi su zurili, iz ne na đe ni, u sve slabijusvetlost koja se ogledala u prljavoj vodi. Iako je Bredok znao za ovusvetlost, naređenja koja je dobio mu nisu dopuštala da to kažesvojim ljudima.Očekuj.Ne dozvoli da te bilo šta iznenadi.

Deo vežbe je trebalo da dovede do toga da se Bredokova jedinica,koja je ionako bila pod stresom, oseti ne o če ki va no ugroženom.Odjednom, tri borbena aviona su nadletela ogoljeno drveće, prišavšitako brzo da su se mogli čuti tek kada su prošli, u za glu šu ju ćoj gr- mlja vi ni. Bredok je nosio vo do ot por ni elek tron ski lokacioni obe le ži- vač, tako da su piloti znali gde da lete. Ispred njih, avioni su ispa lji va- li rakete i pe de set mi li me tar ske svetleće metke u močvaru. Na dvestametara od njih, noć je oživela u ek splo zi ja ma i plamenu.„Gospode,” neko je rekao.Ne! povika Bredok u sebi. Ne bi trebalo da govorite!„Šta je...” oglasio se još neko. „Zar oni ne znaju da smo ovde?”Bredok se provuče kroz vodu do drugog čoveka koji je govorio i

zagleda se u njega. Umukni, govorio je Bredokov pogled.Dim od ek splo zi ja koji je lebdeo nad njima, osećao se na kordit i

crkotinu i skoro je onemeo Bredoka.„Isuse, te rakete su nas skoro pogodile,” reče treći.Bredok brzo pojuri ka njemu s namerom da ga ućutka. Dođavola,

kon tro li ši se. Poštuj naređenja, želeo je da vikne.Voda se činila izuzetno hladnom. Kad ga je nešto meko dodirnulo

sa leve strane, Bredok se stresao. Srce mu je snažno udaralo.Disanje mu se ubrzalo.„Niko nije ništa rekao o raketama,” reče četvrti čovek uz drh ta lim

glasom.Besan, Bredok se uputi ka njemu, onda se zaustavi jer su svetleće

kugle fijučući pale u vodu, stva ra ju ći još više dima, a nakon toga jesve potonulo u tamu. Bredok je toliko drhtao da su mu zubi cvokotali.U isto vreme, imao je osećaj da mu u stomaku gori. Ne o če ki va ni

strah je razdirao gornji deo njegovog tela, grčio mu mišiće, širio mutoplotu oko srca. Disanje mu je postalo tako brzo da ga nije mogaokon tro li sa ti. Udahni, jedan, dva, tri. Zadrži dah, jedan, dva, tri.Izdahni, jedan, dva, tri. Udahini, jedan, dva, tri. Zadrži dah, jedan,dva, tri.Ali njegove grudi su nastavile da se nadimaju, od bi ja ju ći da ga

poslušaju. Nije razumeo. Nakon brojnih borbenih misija kroz koje jeprošao, ovo nije bilo ništa. Močvara je moj prijatelj. Tama je mojprijatelj. Šta mi se događa? hteo je da vikne.

Jedan od njegovih ljudi – najčvršći od onih koje je obučavao –vrisnuo je. „Nešto me je ujelo!”Ne! Zvučao je kao da je van kontrole, kao što bi bio svaki civil. Nije

imalo smisla.„Zmija!”Panj – ili nešto drugo – udarilo je o Bredokov bok.„Aligator!”„Nešto je ispod mojih...”Iznenada, jedan od Bre do ko vih ljudi je ispalio ceo okvir u tamu,

kratki odblesci su se osli ka va li u na mre ška noj vodi, meci su pogađalimrtvo drveće, ljudi su vikali dok su pucali u noć. Jedan metak okrznuBredokovu desnu ruku. Izgubio je ravnotežu i pao na leđa dok mu jemasna voda ulazila u usta i nos.Pucnjava au to mat skih pušaka je zvučala muklo ispod površine.

Držeći čvrsto oružje, Bredok se borio protiv težine svog ranca ipokušavao da izađe na površinu. Kada je izašao na vazduh,očajnički želeći da diše, vi še stru ka pucnjava iz pušaka je iznenadapostala toliko glasna da mu je zazvonilo u ušima. Dim i smradkordita kovitlali su se oko njega.Kratki odblesci su ga za sle plji va li, vikao je: „Obustavi vatru!

Obustavi vatru!”Jedva da je pre po zna vao svoj glas, strah mu je jako stegao grlo,

pre tva ra ju ći njegov prirodno grub glas skoro u krik. Metak ga jepogodio u levo rame, bacivši ga nazad u vodu. Izgledalo je kao damu se očnjaci zarivaju u vrat. Ne! Močvara je moj prijatelj! Aligatorisu...Kada je izbio na površinu, ponovo se su o ča va ju ći sa panikom,

kricima i pucnjavom iz automata, metak mu je razneo potiljak.

PRVI DEO

PROCENA OPASNOSTI

Glava 1.

Obuća i satovi. Kavano je odavno naučio da je jedna od tajnisposobnog agenta zaduženog za pružanje zaštite da obrati pažnjuna obuću i satove. Mokasine, na primer. Neko ko ih nosi teško damože biti obučeni kidnaper ili ubica, jer iskusan kri mi na lac zna kakoje lako izgubiti mokasinu u slučaju borbe. U obzir dolaze samo čizmeili cipele sa pertlama. Tanki đonovi su bili još jedan po ka za te lj da taosoba ne pred sta vlja ozbiljnu opasnost, a debeli đonovi su biliobavezni u borbi. Naravno, neko ko je nosio mokasine ili cipele satankim đonom još uvek je mogao pred sta vlja ti opasnost, ali biKavano ipak znao da ima posla sa amaterom.Slično obući, Kavanou su mnogo govorili i satovi. Mnogi agenti,

obučavani tokom se dam de se tih i osam de se tih godina nosili su ilironilačke ili pilotske ‘roleks’satove. Za to su postojala dva razloga.Prvo, ti satovi su bili čuveni po tome što mogu da funk ci o ni šu u lošimuslovima, što je bio osnovni zahtev za nekoga iz ove branše. Drugo,u opasnosti, ‘roleks’je postajao pravo malo blago, jer se lakoprodavao za gotov novac.Nisu baš svi koji su nosili ‘roleks’po bu đi va li sumnju kod Kavanoa.

Morali bi da budu u če tr de se tim godinama ili stariji, da od go va ra justarosnom dobu nekoga ko je obučavan tokom se dam de se tih iosam de se tih godina. Takođe, agenti iz tog doba su uglavnom nosilipatike, džins, majice kratkih rukava i vetrovke (često kožne) kaosvoju uo bi ča je nu garderobu za ulicu. Vetrovke bi bile široke,pogodne da se u njima sakrije pištolj. Ne u pu će nom oku, neko koodgovara tom opisu ne bi izgledao neobično, ali kod Kavanoa takvaosoba je izazivala za bri nu tost.Agenti obučavani de ve de se tih godina i nakon toga su izgledali

drukčije. Bili su mlađi, naravno, i satovi koje su nosili bili su jeftini ine po zna tih marki, ali su mogli da izdrže udarac: to su bili ronilačkisatovi pre svu če ni gumom, koji su imali funkciju štoperice i tajmera imogli su se kupiti u bilo kojoj pri stoj noj pro dav ni ci sportske opreme.

Više su voleli čizme za pešačenje uprkos tankim đonovima, širokekamperske pantalone sa vrećastim džepovima (da sakriju oružje),široki pulover (da sakriju oružje) i džepove na zadnjici (da sakrijuoružje). Iz gle da ju ći obučeno sa ne baš previše ukusa, poput većineljudi na ulicama, svako ko bi odgovaro ovom opisu nije posebnoštrčao, ali agent za pružanje zaštite, kakav je bio Kavano, odmah ihje pro gla ša vao sum nji vi ma.Satovi. Mnogo toga se može otkriti pomoću njih. Kavano je jednom

prilikom bio na zadatku u Istanbulu. Trebalo je je da obezbediameričkog mi li jar de ra koji je išao u Istanbul da pregovara o me đu- sob noj in te gra ci ji kompanija, uprkos pretnjama po život zbog togašto je uživao previše jaku fi nan sij sku podršku Izraela. Pre nego što jemi li jar de rov avion stigao na is tan bul ski aerodrom, Kavano je pro ve- ra vao kakva je struktura oku plje nih ljudi na aerodromu i okruženjeaerodroma. Vrsta odeće koju su ljudi nosili – tra di ci o nal na arapskaodeća kao i razne vrste za pad njač ke odeće – otežavala mu je ot kri- va nje za jed nič kog imenioca. Ali satovi su, Kavano je to znao, retkolagali. Kada je uočio šest muškaraca tri de se tih godina, koji su nosilirazličitu, široku odeću i koji nisu izgledali kao da imaju veze jedan sadrugim, ali koji su svi nosili cipele sa debelim đonovima i istu vrstuvelikog, crnog, gumom pre svu če nog sportskog sata, u njemu jezazvonilo na uzbunu, upo zo ra va ju ći da će morati da nađe druginačin da izvede svog klijenta sa aerodroma.To nije bilo nešto što je Kavano radio svesno. Bio je to refleksni

način na koji je on sa gle da vao svet, slično Kolu, le gen dar nomekspertu za be zbed nost. Džef Kuper je svakoga savetovao dasačuva opreznost, što je Kuper nazivao ‘stanje Žuto’ (‘Belo’ seobično koristilo u odsustvu opasnosti, ‘Na ran dža sto’ je bilo snažnoupo zo re nje, sa sprem no šću da se odgovori na opasnost, a ‘Crveno’je pred sta vlja lo borbu za nečiji život.)U stanju ‘Žuto’ je, stoga, po sma tra ju ći cipele, satove i ostale in di ka-

to re, Kavano izašao iz taksija na Kolambus Sirklu i ušao u Centralpark. Bilo je oko dva po podne. Izabrao je put između drveća, iz be- ga va ju ći staze, s namerom da tako sazna da li ga neko prati. Izašaoje na Zapadnu se dam na e stu ulicu i nasumice unakrst prošaoblokove, idući ka jugu, povremeno se penjući ste pe ni ca ma iz Avenije

Kolambus i prešavši preko velikog, otvorenog prostora ispred Linkolncentra.Dobra strana ovolike oba zri vo sti bila je ta što ga je činila ra zbo ri tim

u trenutku, sposobnog za ra zu me va nje svakog sekunda, svesnog nesamo gomile ljudi koja je obično bila ispred Linkoln centra nego i ne- u o bi čaj no čistog neba, prijatnog osećaja sunca ovog majskogpopodneva. Prešao je prostor do čuvene fontane, seo okrenutleđima njoj i posmatrao šta se događa oko njega. Dva mladića subacala frizbi jedan drugom. Studenti, po svoj prilici sa obližnjeg Uni- ver zi te ta Džulijard, sedeli su na klupama, čitajući svoje zabeleške sapre da va nja. Ljudi koji su izgledali zauzeti prolazili su tamo-ovamo izokolnih zgrada. Parovi su raz go va ra li. Okrenuvši se, Kavano jeugledao bi zni sme na kako sedi iza njega na ivici fontane. Čovek jeimao akten-tašnu u krilu i letimično mu je uzvratio pogled.Iako to inače nije činio, Kavano se okrenuo, kako bi mogao pa žlji vi-

je da ga osmotri. Čovek je bio tri de se tih godina, prosečne visine itežine, kratke tamne kose. Bilo koji biznismen je mogao ovako daizgleda. Njegovo crno odelo je bilo skupo i savršeno mu je pri sta ja lo.Nije bilo mesta na kojem je mogao sakriti oružje. Izgledalo je da je icrna akten-tašna skupa i bila je dovoljno sjajna da bi se videlo da jepotpuno nova. Kada je čovek prekrstio noge, Kavano je mogao daprouči njegove cipele. Čvrsti, crni ‘oksford’,tako nov da je đon jedvamogao biti ogreban. A što se tiče sata...Kavanou nije smetalo što je to jedan od onih sjajnih modela satova

sa svim vrstama broj ča ni ka i dugmića. Istina, bi zni sme ni određenognivoa su voleli da budu ne na me tlji vi, dok su ostali voleli da sebi udo- vo lja va ju sličnim na pra vi ca ma, a sat koji je mogao biti i tajmer, dok jeu isti mah pokazivao sate, minute i sekunde u dve različitevremenske zone, pojedine ljude bi mogao i zbuniti. Ne, ono što jezasmetalo Kavanou bilo je to što je sat bio suviše veliki, rukav okonjega je morao biti otkopčan, što je izgledalo nemarno s obzirom načovekovu, inače, bes pre kor nu pojavu.Čovek je ponovo pogledao na svoj sat, onda je usmerio svoju

pažnju nalevo, prema ulazu u Ejveri Fišer Hol, koji je bio jedna odzgrada u kompleksu.U tom trenutku, Kavano je osetio da mu se neko pri bli ža va i

ugledao visokog, vitkog čoveka, koji je imao tanke brkove i šešir sa

širokim obodom, koji je, Kavano je to znao, krio proređenu, sedukosu. Iako je čovek bio pedesetih godina, sticao se jak utisak da seradi o nekome mnogo mlađem. Cipele su mu bile tako uglancane dase u njima mogao videti odraz ljudi koji su prolazili pored njega.Njegovo sivo, uglađeno odelo ličilo je na uniformu. Njegova belakošulja je bila jako uštirkana. Jedine boje bile su crvena i plava nanjegovoj kravati, a one nisu oži vlja va le njegovo bledilo.„Dankane.” Kavano se nasmešio i rukovao se sa njim. „Bled si.

Trebalo bi malo više da izlaziš.”„To ne prija mom zdravlju.” Obod Dan ka no vog šešira skrivao mu je

lice bacajući senku. Njegovo prezime je bilo Ventvort, a pošto je većideo svog života proveo na terenu kao član Spe ci jal nih snaga, akasnije kao in struk tor Delta snaga, imao je tri operacije zbog rakakože. „Ti si suviše crn. Koristi malo više sredstava za zaštitu odsunca.”„Da, ozonski omotač je sve tanji. Još jedna stvar o kojoj treba raz-

mi šlja ti.” Kavano je ponovo pogledao prema čoveku u crnom odelukoji je sedeo iza njega na ivici fontane. „U svakom slučaju, previše jelep dan da bi se ostalo unutra. Računao sam, pošto nadgledašugradnju novog sistema zaštite u Linkoln centru, da bismo se moglisresti ovde umesto u tvojoj kan ce la ri ji.” Mislio je na glavne kan ce la ri- je Službe globalne zaštite na Medison aveniji gde je Dankan otvorioagenciju za pružanje zaštite, kada je napustio Delta snage. Nakonsamo pet godina rada, agencija je imala ogranke u Londonu, Parizu,Rimu i Hong Kongu, a uskoro se očekivalo otvaranje još jednogogranka u Tokiju. Ugled agencije je rastao zbog kvaliteta agenatakoje je Dankan zaposlio – svi su bili osoblje obučeno za spe ci jal nesituacije, uglavnom Dankanovi bivši učenici.„Kako tvoje povrede?” upita Dankan.„Zalečene su.”„Ambasador te po zdra vlja.”„Imao je sreće.”„Da. Imao je nekoga tako dobrog kao što si ti, ko se u sve uplitao

umesto njega.”Kavano nije mogao a da se ne nasmeši. „Svaki put kada počneš da

mi podilaziš, to znači da nešto želiš.”

Dankan mu uputi pogled koji je govorio ‘kriv sam’. „Misliš li da sispreman da se vratiš u posao?”Bacajući još jedan pogled preko svoga ramena, Kavano je primetio

da je čovek u crnom odelu izgledao mnogo napetije kad je ponovopogledao na sat i nastavio da zuri u Ejveri Fišer Hol. Kavano jepočeo da oseća neku ne la god nost zbog njegove otkopčane manšetena ruci na kojoj je nosio veliki sat.Odjednom, čovek je ugledao nešto što ga je nateralo da sedne

ukočeno. Držeći akten-tašnu u krilu, postavio je svoje ruke nadugmad kako bi je otvorio.„Izvini me za trenutak,” reče Kavano Dankanu. Ustao je i obišao

oko fontane, prateći čovekov pogled usmeren ka Ejveri Fišer Holu icr ve no ko soj ženi koja je upravo izašla. Tri de se tih godina, lepoodevena i pri stoj nog izgleda, bila je sa muškarcem kojeg je narastanku poljubila u obraz poljupcem koji je govorio ‘vidimo sekasnije’. Onda je krenula preko otvorenog prostora. Za desetaksekundi će proći kroz gužvu i biti blizu mesta na kojem je čovek ucrnom odelu sedeo zureći u nju.Kavano je stao u mrtvi ugao dok je čovek otvarao akten-tašnu kako

bi mogao da izvuče ono što mu je trebalo iz nje.Žena se pri bli ža va la i pogledala u pravcu čoveka, što je zbunilo

Kavanoa, budući da većina ljudi nije primetila da se bilo šta događa.Zastala je kada je čovek bacio akten-tašnu, ot kri va ju ći pištolj u ruci.Nekoliko stvari se dogodilo skoro u istom trenutku. Žena je vrisnula,

čovek je krenuo ka njoj, a Kavano se bacio iza njega, podižući muruku u vazduh. Izbio je pištolj čoveku iz ruke, odvukao ga unazad,bacio ga u fontanu i zagnjurio mu glavu u vodu.Dankan mu je prišao. „Da, sasvim sigurno se osećaš bolje.”„Hoćeš li samo da stojiš tu i da uživaš ili ti neće pred sta vlja ti

problem da pozoveš policajca?”Dankan je izvadio mobilni telefon. „Zar ne misliš da bi trebalo da ga

pustiš da diše?”„Ne sasvim, ali pret po sta vljam da drugačije nećemo čuti njegovu

priču.”„Rekla mu je da želi razvod – ili nešto slično – a on naravno, nije

mogao da podnese da bude odbijen,” reče Dankan.

„Naravno. Ali želim da znam zašto se ovako obukao. On obično nenosi odelo. To se može reći zato što mu je sat prevelik za manšetuna košulji.”„Ako ga uskoro ne pustiš da udahne, nikada nećeš saznati.”„Kvariš mi provod.” Kavano izvuče čovekovu glavu iz vode i,

gledajući ga kako kašlje, upita ga za odelo.Još nekoliko uranjanja nateralo je čoveka da objasni. Nakon što bi

ubio svoju ženu, koja je zaista tražila razvod i koja je trebalo da senađe sa njim u kan ce la ri ji advokata kog je an ga žo va la, planirao je daubije i sebe. Crno odelo, baš kao i cipele, bilo je novo. Ostavio jeuputstvo da to treba da bude odelo u kom će biti sahranjen.„A taman pomisliš da si čuo sve,” reče Kavano. Ali to nije bilo sve.

Čovek je stalno gledao u svoj sat zato što je znao kada može daočekuje da mu žena izađe sa posla i da krene na sastanak sa svojimadvokatom. Jedan od tri broj ča ni ka na njegovom satu je pokazivaotačno vreme. Drugi brojčanik je pokazivao vreme koje je prošlo odkada mu je saopštila da želi razvod; treći je od bro ja vao sekunde kojesu joj preostale u životu.Kavano je ponovo zagnjurio čovekovu glavu u vodu.„Pa šta misliš?” upita Dankan.„O čemu?”„Jesi li spreman za još jedan zadatak?”

Glava 2.

Hotel ‘Vorvik’ je nedavno bio obnovljen, ali je njegovo predvorje umermeru i tamnom drvetu još uvek podsećalo na tradiciju i karakterMenhetna. Kavano je skrenuo levo i ušao u tihi hotelski bar, gde jeprivlačna žena zelenih očiju i sa ta jan stve nim izrazom lica sedela zastolom u uglu bara. Svideo mu se njen izbor mesta za sedenje –leđa su joj bila okrenuta zidu, a ne ka brojnim prozorima bara – iakojoj ne bi dozvolio da se javno po ja vlju je kada bi samo i pomislio dajoj preti opasnost.Zvala se Džejmi Travers i sve donedavno njih dvoje su živeli

izolovano na njegovom ranču u planinama, blizu Džekson Hola uVajomingu, odakle je on povremeno odlazio na zadatke u kojima jeobez be đi vao druge, vodeći računa da nju upozna sa novimtehnikama u rukovanju oružjem i da joj njegove kolege, na koje semogao osloniti, budu pri ruci kada je morao da otputuje. Dve godinepre toga, svedočila je o ubistvu koje je izvelo gang ster skopodzemlje, kojem je bila svedok. Šef bande koji je otišao u zatvorosudio ju je na smrt. Dva puta je, uprkos po li cij skoj zaštiti, zamalonisu ubili, što je navelo Kavanoa, koji se divio njenoj odluč no sti, dase umeša i da joj pomogne da nestane. Smrtna presuda je konačnoprestala da važi kada se čovek koji je naložio da je ubiju ugušio dokje jeo špagete i ćufte u saveznom zatvoru. Uprkos tome što se činiloda Kavano nije imao veze sa smrću gang ster skog šefa, Džejmi jebila ubeđena da je morao imati udela u tome, a on je do krajadosledno poricao bilo kakvu umešanost, iako joj je sam jednomrekao da je jedini način da šef bande prestane da bude pretnja bioda se on ubije. ‘Kismet’ 1 je bila jedina reč koju bi Kavano izgovorio onavodnoj nesreći. Ubrzo nakon toga su se venčali. I dalje su živeli uVajomingu, pre svega zbog lepote predela, a ne zbog toga da bi seosamili.Blistava smeđa kosa, koja joj je bila do ramena, činila je bež odelo i

bluzu boje smaragda savršenim izborom. Diveći se svojoj ženi,

pomerio je stolicu tako da je mogao da sedi u uglu zajedno sa njom.Mesto mu je do zvo lja va lo da ima pogled na oba ulaza u pro sto ri ju,kao i na pešake koji su prolazili pored prozora duž 54. ulice i AvenijeAmerika.„Šta piješ?” upitao je.„‘Perije’ sa zelenim limunom.”Probao je njeno piće, osetivši ukus limuna. „Kako si provela po sle-

pod ne? Jesi li uživala u tome što si turista?”„Dopalo mi se. Dugo nisam bila u Muzeju savremene umetnosti.

Bilo je kao da se srećem sa starim pri ja te ljem. A kako si ti proveo po- sle pod ne?”Ispričao joj je.„Očekivao si novi zadatak?” Džejmi je izgledala iz ne na đe no.„Planirali smo da se vratimo kući pre ko su tra, tako da nas ovo neće

mnogo po re me ti ti, pogotovo što ćeš se ponovo sutra videti sasvojom majkom. Nisam imao utisak da će ti smetati da se vratiš kućipre mene. Pri dru ži ću ti se za nedelju dana.”„Ali jedva da si se oporavio od po sled njeg posla koji si imao.”„Ovaj je lak.”„To isto si rekao i prošli put.”„Posao je dobro plaćen.”„Dobila sam više novca nego što je i meni i tebi potrebno,” rekla je

Džejmi.Kavano je klimnuo glavom. Prihod koji je imao kao agent za

pružanje zaštite do zvo lja vao im je da ostanu u Vorviku, gde su živeliudobno i bez raskoši. A da su is ko ri sti li novac koji je Džejmi dobilaod prodaje kom pju ter ske kompanije pred kojom je bila budućnost ikoju je osnovala kada je de ve de se tih u svetu zavladala pomama zaIn ter ne tom, ostali bi u kra ljev skom apartmanu u hotelu ‘Placa’ ili, unajmanju ruku, u ‘Sent Ridžisu’.„Zašto mi ne dozvoliš da brinem o tebi?” upitala je.„Budalasti muški ponos.”„To si ti rekao. Ne ja.”Slegnuo je ramenima. „Ljudima je potrebna zaštita.”„To je ono što ti radiš. Uopšte nije trebalo da se zamaram

pitanjima.”Obavila je ruku oko njegove. „Šta onda čini taj posao toliko lakim?”

„Klijent ne želi da ga iko štiti.”„Oh?” Džejmi je ponovo izgledala iz ne na đe no. „A šta hoće?”„Isto što i ti. Da nestane.”

Glava 3.

Kavano je izašao iz au to mo bi la, dve godine starog ‘fordataurusa’kojim ga je snabdela Služba globalne zaštite. Osim posebnihmo di fi ka ci ja, koje su uklju či va le motor trkačkog au to mo bi la i od go va- ra ju će amor ti ze re, izabran je jer su ga njegova pe pe lja sto-siva boja ioblik au to mo bi la koji se svuda mogao videti činili nemogućim zaopis; bio je skoro nevidljiv među ostalim sedanima. Nedeljompopodne, štaviše, to je bilo jedino vozilo u na pu šte noj in du strij skojoblasti Njuvarka u Nju Džersiju. Pogledao je grafitima išaranoskladište: bila je to široka tro sprat na zgrada na kojoj je većinaprozora bila po lo mlje na. Vrata od zarđale žice visila su otvorena, ot- kri va ju ći ono što se na prvi pogled činilo đubrištem, ali se is po sta vi loda pred sta vlja dom za bes kuć ni ke. Dokle god se moglo videti u unu- tra šnjost zgrade, pohabane kartonske kutije su služile kao skloništa.U crnim pla stič nim vrećama se nalazilo sve što su njihovi vlasnici po- se do va li.Tamni oblaci su bacali hladnu senku. Na reci iza skladišta brujali su

brodski motori. Čula se sirena jednog od tegljača. Grmelo je. Kavanoje, da bi se smirio, naslonio desni lakat na pištolj kalibra 9 mm koji jebio zadenut za kaiš ispod njegove jakne. ‘Sig zauer 225’ je imaoosam metaka u okviru i još jedan u cevi. Nije to bila velika vatrenamoć, niti je mogao da ima mogućnost punjenja sa šesnaest metakakao ‘bereta’, ali je po njegovom mišljenju, pištolj koji je imao višemetaka, bio prevelik za njegovu ruku, što je uticalo na pre ci znostpogađanja cilja, a devet dobro usmerenih pogodaka bilo je boljenego šesnaest koji bi zalutali zbog slabog držanja oružja. Uz to, poodluci saveznih va zdu ho plov nih maršala krajem osam de se tihgodina, smanjena težina ‘Sig zauera 225’ i to što je bio tanak činili suga idealnim oružjem za pri kri va nje. Ali za svaki slučaj, on je imao jošdva okvira sa po osam metaka u futroli na levoj strani kaiša, ispodjakne.

Hladni vetar se pojačao, noseći miris kiše koja se spremala dapadne. Kroz otvorena vrata skladišta, pro vi ri va lo je nekoliko sivihlica.Kavano je uzeo svoj mobilni telefon iz jakne i ukucao brojeve koje

mu je Dankan dao, a koji su važili ‘samo za danas’.Dok je telefon na drugoj strani zvonio, pojavila se grupa sumornih

ljudi, među kojima su neki izgledali pre pla še no, a drugi su ga od me- ra va li.Na drugoj strani, telefon je zazvonio drugi put.„Da?” upitao je muškarac uz drh ta lim glasom, koji je odjekivao kao

da se nalazio u praznoj pro sto ri ji.Kavano je izgovorio svoju polovinu do go vo re nog razgovora pri zna-

ju ći: „Nisam znao da je skladište zatvoreno.”„Pre deset godina,” došao je kao odgovor drugi deo odgovora, dok

je glas i dalje zvučao nesigurno. „Vaše ime je...”„Kavano. A Vaše je...”„Danijel Preskot. Danijel. Ne Dan.”Ova razmena imena je takođe bila deo dogovora.Broj osoba koje su ga pro u ča va le postajao je sve veći, bila je to

čitava vojska odrpanaca, koja je po ku ša va la da odredi da li je no vo- pri sti gli ne pri ja te lj, do bro či ni te lj ili meta.Nekoliko kapi kiše palo je na mastan asfalt.„Služba globalne zaštite ima re pu ta ci ju najbolje,” reče glas,

„očekivao sam moderniji automobil.”„Jedan od razloga zbog kojih smo najbolji je što ne pri vla či mo

pažnju na sebe i, što je još važnije, na svoje klijente.” Još nekolikokrupnih kapi kiše pade na asfalt. „Pret po sta vljam da možete da mevidite,” reče Kavano. „Kao što ste zahtevali, došao sam sam.”„Otvorite vrata au to mo bi la.”Kavano učini kako mu je rečeno.„Otvorite pr tlja žnik.”Kavano učini i to. Čovek je, očigledno, stajao na povoljnom mestu

sa kojeg je mogao da vidi unu tra šnjost au to mo bi la.Tamni oblaci su se zgu šnja va li. Nekoliko kapi kiše je palo oko

njega.Kavano je čuo nejasne zvuke, nešto što je ličilo na grebanje po

metalu, kako odzvanja u slušalici.

„Halo?”Nije bilo odgovora.„Halo?” ponovo je pitao.Iz slušalice je i dalje od je ki va lo samo krčanje.Gr mlja vi na se pri bli ža va la.Nekoliko ljudi koji su izgledali zapušteno izašlo je iz skladišta. Kao i

ostali, izgledali su zbunjeno i bili su zarasli u bradu, a očajanje unjihovim očima činilo je kontrast rav no du šno sti i po mi re no sti sasudbinom koje je Kavano osetio kod ostalih. Zavisnici od kreka,zaključio je, toliko im je stalo da dođu do droge, da će pokušati danapadnu stranca koji je bio dovoljno lud da poseti pakao. „Hej, došaosam ovde da vam pomognem,” rekao je u te le fon sku slušalicu, „a neda pokisnem.”Čuo je samo metalni zvuk.„Mislim da smo obojica pogrešili.” Zatvorio je pr tlja žnik i vrata na

au to mo bi lu.Kada je nameravao da uđe u automobil, čuo je uzdrhtali glas kako

mu govori: „Ispred vas. Sa leve strane. Vidite li vrata?”„Da.”To su bila jedina nedirnuta vrata. Zatvorena.„Uđite unutra,” reče nesigurno glas.Kavano sede za volan.„Rekao sam da uđete,” in si sti rao je glas.„Kada pomerim automobil.”Vozio je duž napuklog betonskog parkinga. U blizini vrata, okrenuo

je vozilo u polukrug, okrećući ga ka pravcu iz kojeg je došao, spre- ma ju ći se da ode u žurbi ukoliko to bude neophodno.„Ulazim,” rekao je u slušalicu.Izašao je iz vozila, zaključao ga je da ljin skim upra vlja čem i potrčao

kroz kišicu. Pri me tiv ši pokret u uglu svog vidokruga, pogledao jenalevo duž skladišta, ka mestu gde su zavisnici od kreka izašli nakišu i po sma tra li ga. Zabrinut zbog onoga što bi moglo biti iza vrata(još zavisnika od kreka?), stavio je telefon u jaknu i uradio nešto štonije planirao: izvukao je pištolj. Dok je okretao kvaku, primetio je da,iako je brava bila pokrivena sitnim peskom, ispod njega se naziraosjaj – brava je bila nova. Ali nije bila za klju ča na. Otvorivši teška vratakoja su škripala, brzo je ušao unutra.

Glava 4.

Kavano zatvori vrata onoliko brzo koliko su to zarđale šarke navratima do zvo lja va le. Kako više nije bio silueta, okrenuo se premanaj du bljoj senci i pogledao gde se nalazi. Bio je na dnu pra šnja vogbetonskog ste pe ni šta, sa kojeg su stepenice vodile nagore. Saograda je visila paučina. Na levoj strani, čuo se motor iza vrata lifta.Mesto se osećalo na plesan i bilo je hladno.Uperivši svoj pištolj ka ste pe ni štu, a zatim ka liftu, posegao je iza

sebe, kako bi okrenuo kvaku na masivnoj bravi i kako bi obezbediovrata. Ali pre nego što ju je mogao dodirnuti, jezičak brave se elek- tron skim putem, preko da ljin skog upra vlja ča, vratio na mesto.Usred sre dio se na us po sta vlja nje kontrole nad sop stve nim unu tra-

šnjim nemirom. Nije bilo razloga da sumnja da je u opasnosti. Nakraju, Dankan ga je upozorio da po ten ci jal ni klijent, iako jednakovaljan kao ostali, ima svojih ek scen trič no sti.Preskot je jedino oprezan, pokušao je Kavano da se ohrabri.

Dođavola, ako je toliko zabrinut za svoju be zbed nost da mu jepotrebna zaštita, prirodno je da želi da bude siguran da su vrata za- klju ča na. On je taj koji je u opasnosti, a ne ja.I zašto ja držim ovaj pištolj?Izvadio je telefon iz svoje jakne i rekao: „Šta sad?” Glas mu je

odzvanjao.Kao odgovor, lift se otvorio, ot kri va ju ći jako osve tlje nu unu tra šnjost.Kavano je mrzeo liftove – male za pe ča će ne kutije koje su lako

mogle postati zamke. Nije postojao način da sazna šta je sa drugestrane kada se vrata budu ponovo otvorila.„Hvala,” rekao je u telefon, „ipak, meni je potrebno vežbanje. Ići ću

ste pe ni ca ma.”Kada su mu se oči privikle na senke, primetio je kamere po sta vlje-

ne diskretno ispod stepenica, okrenute ka vratima. „Rečeno mi je daželite da nestanete. Čini mi se da ste to već uradili.”

„Ne do volj no,” rekao je nesigurni glas. Ovoga puta, glas nije dolazioiz telefona, nego iz zvučnika koji je bio skriven u zidu.Kavano je odložio svoj telefon. Neodređen, oštar miris mu je štipao

nozdrve, kao da je nešto uginulo u ne po sred noj blizini.Puls mu se ubrzao.Bez obzira što se trudio da korača što je tiše moguće, metalne

stepenice su glasno od je ki va le dok se penjao.Došao je do odmorišta na ste pe ni ca ma i okrenuo se ka vrhu. Oštar

miris se manje osećao. Osetio je uz ne mi re nost u stomaku kada jenaišao na čvrsta, metalna vrata. Okle va ju ći, krenuo je ka njima.„Ne ta vrata,” rekao je glas iz zida.Ne o bja šnji vo se našavši na ivici nerava, Kavano se penjao sve više

i došao do vrata koja su se nalazila na polovini ste pe ni šta.„Ni ta vrata,” rekao je glas. „Uzgred, da li bi trebalo da budem

siguran da dolazite bez pištolja?”„Ne znam za vas, ali pod ovim uslovima, meni veoma dobro dođe.”Ono što se čulo bilo je nešto što je ličilo na gorak smeh.Pljusak je padao na zgradu, pro ži ma ju ći je svojim zvukom.Na vrhu su čekala još jedna vrata. Bila su otvorena kao da pozivaju

Kavanoa u jako osvetljen hodnik, na čijem kraju su se nalazila jošjedna vrata.„Ovo je isto kao ulaz u lift,” pomislio je. Onaj jaki miris se ovde malo

više osećao. Mišići su mu se napinjali, nije razumeo šta mu se todogađa. Osećao je da treba da napusti zgradu. Naglo se zapitao dali bi uopšte mogao da napusti zgradu. Iako je u oko vrat ni ku jakneuvek nosio alat za otvaranje brava, sumnjao je da bi mu on biodovoljan da otvori ulazna vrata. Dišući ubrzano, na sta vljao je dagovori sebi da on nije taj koji je u opasnosti – bio je to Preskot – štoje ob ja šnja va lo da su ovo bile, ma na šta da su ličile, samo merepre do stro žno sti, a ne zamka koja mu je bila po sta vlje na.Pogledao je u kameru video-nadzora u hodniku u koji je trebalo da

uđe. Dođavola sa tim, pomislio je, iz ner vi ran ovla že no šću svojihdlanova izazvanom nervozom. Da me je Preskot želeo mrtvog,mogao me je ubiti ranije. Bez obzira na ne pre kid no lupanje svogsrca, snažan pred o se ćaj govorio je Kavanou da se prepusti situaciji.Nešto drugo mu je govorilo da beži, što nije imalo smisla, budući danije imao razloga da veruje da je u opasnosti.

Ne str pljiv, doneo je čvrstu odluku i odložio svoje oružje. Ionako muu ovom hodniku neće biti od koristi.Ušao je, ne iz ne na đu ju ći se što su se vrata iza njega zatvorila,

glasno se za klju ča va ju ći.Nakon tame na ste pe ni štu, svetlost mu je smetala očima, ali je

barem onaj miris nestao. Uspeo je da donekle smanji svoju ne si gur- nost i krenuo ka vratima na kraju hodnika. Okrenuo je kvaku, otvoriovrata i našao se u osve tlje noj sobi is pu nje noj za tvo re nim krugom te- le vi zij skih monitora i elek tron skih konzola.Naspram ulaza nalazio se ciglama zazidan prozor.Ono što je privuklo njegovu pažnju, bio je preteški čovek če tr de se-

tih godina, koji je stajao usred ove usijane opreme. Nosio jeizgužvane sportske pantalone i pod jed na ko izgužvanu belu košuljuna kojoj su se videli tragovi znoja, a koja se prilepila za njegov velikistomak. Njegova gusta, proseda kosa bila je ne o če šlja na. Bilo mu jepotrebno brijanje. Koža ispod njegovih očiju bila je naduvena od ne- spa va nja. Crne zenice su mu bile raširene od napetosti.Čovek je uperio ‘kolt 45 ACP’ ka njemu. Cev mu je po drh ta va la.Kavano nije sumnjao da bi ga čovek, da je imao svoj pištolj kada je

ušao, ubio. Čineći sve da nor ma li zu je svoje disanje, podigao je rukemirno se po ko ra va ju ći. Uprkos velikom pištolju koji je ovaj nervozničovek uperio u njega, ne la god nost koju je Kavano osećao dok sepeo uz stepenice bila je be zna čaj na prema onome što je ovaj čovekosećao, jer je, izvan borbenih akcija, Preskot bio naj u pla še ni ji čovekkojeg je Kavano ikada video.

Glava 5.

„Molim vas, ne za bo ra vi te da ste vi tražili mene,” reče Kavano.„Ovde sam da bih vam pomogao.”Dok je Preskot i dalje držao ‘kolt’ njegove zenice se još više

raširiše. Soba se is pu nja va la strahom.„Znao sam vaš te le fon ski broj za jed no krat nu upotrebu i znak ras-

po zna va nja,” reče Kavano. „Samo neko iz Službe zaštite, je mogaoimati tu in for ma ci ju.”„Mogli ste izvući te in for ma ci je iz osobe koju su slali,” reče Preskot.

Kao i u te le fon skom razgovoru, glas mu je bio nesiguran, a Kavanoje sada shvatio da to nije bio elek tron ski efekat – Preskotu je po drh- ta vao glas zbog toga što je bio uplašen.Vrata iza Kavanoa se sa zamahom zatvoriše, elek tron ska brava se

sa treskom vrati na svoje mesto. Uspeo je da ne ustukne. „Ne znamod koga ili od čega stra hu je te, ali mi je teško da zamislim da bi bilopametno poslati jednog čoveka da dođe do vas, kad ste se vi ovakodobro obez be di li. Logika bi trebalo da vam kaže da ja ne pred sta- vljam pretnju.”„Ne o če ki va ni dolazak je naj bri ljant ni ja taktika.” Preskot je držao

pištolj sa ne si gur no šću ravnoj onoj koja se osećala u njegovomglasu. „Osim toga, vaša logika je protiv vas. Ako jedan čovek nepred sta vlja veliku pretnju, kako onda jedan čovek može pružitiadekvatnu zaštitu?”„Niste rekli da želite zaštitu. Rekli ste da želite da nestanete.”Dok su se tragovi znoja širili ispod njegovih ruku, Preskot je

oprezno proučavao Kavanoa.„Moj prvi razgovor je uvek oči u oči,” reče Kavano. „Moram da vam

po sta vljam pitanja kako bih procenio nivo opasnosti. Ondaodlučujem koliko pomoćnika zahteva posao.”„Rečeno mi je da ste bili u Delta snagama,” Preskot oliza svoje

suve, mesnate usne.„To je tačno.”

Klasičan izgled agenta spe ci jal nih operacija pod ra zu me vao jemišićava ramena koja su vodila ka čvrstim, snažnim kukovima,snaga gornjeg dela tela bila je jedan od ciljeva napornih vežbi.„Dosta ste vežbali,” reče Preskot. „Mislite li da je to dovoljno da vas

preporuči da štitite nekoga?”Po ku ša va ju ći da opusti Preskota, Kavano se nasmešio. „Želite li

sta ti stič ke po ka za te lje uspe šno sti posla kojim se bavim?”„Ako želite da me ubedite da ste ovde da mi pomognete. Ako želite

da radite za mene.”„Sve ste okrenuli naopako. Kada raz go va ram sa po ten ci jal nim kli-

jen ti ma, to nije zbog toga što želim da radim za njih. Ponekad neželim da radim za njih.”„Mislite, moraju vam se svideti? ” Preskot je upitao sa gađenjem.„Ponekad mi se ne sviđaju,” reče Kavano. „Ali to ne znači da

nemaju pravo da žive. Ja sam agent za pružanje zaštite, a ne sudija.Sa izuzecima. Ne štitim trgovce drogom. Ne štitim one koji zlo sta vlja- ju decu. Nikoga ko je očigledan monstrum. Jeste li vi mostrum?”Preskot je izgledao ne po ver lji vo. „Naravno da nisam.”„Onda postoji još samo jedno merilo koji će mi pomoći da odlučim

da li da vas štitim.”„A to je?”„Da li ste spremni da budete po pus tlji vi?”Preskotu je zasijao znoj u očima. „Šta?”„Ne mogu da štitim nekoga ko ne želi da prihvati naređenja,”

Kavano reče. „To je paradoks zanimanja agenta za pružanje zaštite.Neko me unajmi. Teoretski, ta osoba je šef. Ali kada se radi o zaštiti,ja sam taj koji daje naređenja. Po slo da vac mora da reaguje na menekao da sam ja šef. Jeste li spremni da se po vi nu je te?”„Bilo šta što će me održati u životu.”„Uradićete ono što kažem?”Preskot se zamisli, a zatim uplašeno klimnu glavom.„U redu, evo i prvog naređenja: spustite taj prokleti pištolj, pre nego

što vam ga nabijem u grlo.”Preskot je trepnuo nekoliko puta, povlačeći se kao da ga je Kavano

ošamario. Držao je pištolj čvršće, namrštio se i polako ga spustio.„Odličan početak,” reče Kavano.

„Ako niste onaj za koga se izdajete, uradite to odmah,” rečePreskot. „Ubijte me. Ne mogu da podnesem da živim ovako.”„Opustite se. Ko god da su vam ne pri ja te lji, ja nisam jedan od njih.”Kavano je pregledao pro sto ri ju. S desna, u uglu, pored elek tron skih

aparata i monitora, ugledao je poljski krevet, mini-frižider, sudoperu imalu pećnicu. Iza toga se nalazio toalet, tuš kabina i slivnik. Hranana policama je do ka zi va la da Preskot nije brinuo o svojoj pre te ra nojtežini: kutije makarona i sira, konzerve raviola i lazanja, torbečokolade, slatkiša i čipsa, kutije ‘koka-kole’. „Koliko dugo ste ovde?”„Tri nedelje.”Kavano je primetio knjige na polici ispod hrane. Uglavnom nisu

spadale u be le tri sti ku, već su se bavile temama kao što su geologijai fo to gra fi ja. Jedna od njih je imala sliku nage žene na omotu iizgledala je kao knjiga čija je tema seks. Nasuprot tome, drugi deosu činile Izabrane pesme Robinsona Džefersa sa nekoliko knjiga oDžefersu pored nje. „Volite poeziju?” upitao je Kavano.„Smiruje dušu.” Preskotov ton je bio blago od bram be ni, kao da je

sumnjao da bi ga Kavano mogao ismejati.Kavano podiže knjigu i otvori je, čitajući prve redove na koje je

naišao. „’Sagradili joj kulu kad sam bio mlad – a jednog dana umrećeona.’”Preskot je zauzeo još od bram be ni ji stav.„Zna kako da privuče moju pažnju.” Kavano je odložio knjigu i

nastavio da istražuje pro sto ri ju. Video-kasete su bile pored malog te- le vi zo ra. Preskot je voleo različite žanrove: triler sa KlintomIstvudom, stari, ro man tič ni, sr ce pa ra ju ći film sa ti nej džer skomromansom u kome su glumili Troj Donahju i Sandra Di...„Video sam i gora mesta na kojima se može poginuti.” Kavano je

raz mi šljao. „Bes kuć ni ci i narkomani kao zaštita. Pametno. Kako steznali za skladište? Kako ste opremili ovu pro sto ri ju?”„Uradio sam to pre godinu dana„ reče Preskot.„Šta god da vas sada muči, jeste li slutili da će se to dogoditi?”„Ne baš ovaj problem.”„Zašto ste onda...”„Uvek sam pre do stro žan,” reče Preskot.„Ne zvučite mi logično.”„Za svaki slučaj,” reče mu Preskot.

„Za slučaj čega?” Kretnja na TV monitoru iznenada privuče pažnjuKavanou. „Sačekajte trenutak.”

Glava 6.

„Šta nije u redu?” Preskot se okrenu ka monitoru. Na ekranu, sivaslika je pokazala dva na e stak čupavih muškaraca kako s naporomidu kroz kišu, pri bli ža va ju ći se ‘taurusu’.„Isuse,” reče Preskot.„Zavisnici od kreka su ne ve ro vat ni,” reče Kavano. „Šta god da

imate, ako nije zaštićeno, pokušaće da ukradu. Jednom sampoznavao momka koji je ukrao oko dvadeset kilograma pseće hraneod svog oca da bi mogao da kupi krek. Još više je ne ve ro vat ni jačinjenica da je njegov diler radije uzeo pseću hranu nego novac.Koliko znam, diler ju je i pojeo.”Na ekranu, čupavci su, na to plje ni kišom, raz dr ma va li re tro vi zo re ili

koristili metalne šipke da rasture točkove.„Možete li da čujete šta se događa napolju?” zapita Kavano.Preskot pritisnu prekidač na konzoli. Dobovanje kiše je odmah

doprlo kroz zvučnik.Kavano začu udaljeno cepanje metala dok su čupavci dali na posao

na pljusku u pokušaju da mu rasture kola. „Momci, nađite posao.”Uzeo je daljinski upravljač od au to mo bi la iz džepa jakne. Bio je

bolje izrade od običnih, opremljen sa oko šest tastera.Preskot je izgledao zbunjen kada je Kavano pritisnuo jedan od

tastera.Iznenada, zvučnik je ispunio pro sto ri ju glasnim za vi ja njem alarma

koje je probijalo uši, koje je dolazio iz ‘taurusa’ i za hva lju ju ći kojemsu ljudi ostavili alat za obijanje, odjurivši kao kišom na to plje ne kopijepla šlji vog strašila iz Ča rob nja ka iz Oza.Kavano ponovo pritisnu taster i sirena prestade.„Jeste li spremni da izađete odavde?” upitao je Preskota.„Kuda?” upita Preskot zabrinuto.„Tamo gde je be zbed ni je nego ovde, iako i sam Bog zna da je ovo

mesto dovoljno bezbedno. Kada dođe moj tim, kada se or ga ni zu je-

mo, daćemo vam novi identitet i pre se li će mo vas. Ali prvo moram daznam o kojem nivou rizika govorimo. Zašto ste toliko uplašeni?”Preskot zausti da odgovori, a onda namršteno pogleda ka monitoru.Četiri čoveka su se vraćala, krećući se ka ‘taurusu’.„Bar su uporni,” reče Kavano.Pritisnuo je drugi taster na da ljin skom upra vlja ču.Siva para izbijala je iz ventila na točku. Uprkos kiši, para se širila,

oba vi ja ju ći narkomane. Kašljući i psujući, pobegli su nazad.Nagnuvši se kao da im nije dobro, trljali su oči i teturali se.Kavano je ponovo pritisnuo taster i para je prestala da se širi iz

točkova.„Šta je, pobogu, to bilo?” upita Preskot.„Suzavac.”„Šta?”„Vozilo je mo di fi ko va no onako kako su mo di fi ko va na sva vozila

Tajne službe. Blin di ra no je i...” Naredni prizor na monitoru ga jenaterao da zastane.„Ne ve ro vat no. Sa ovakvom ambicijom, da su u politici, ovi momci bi

vladali svetom.”Na ekranu, dva narkomana su se pri bli ža va la ‘taurusu’.„Utišajte ton na tom zvučniku,” reče Kavano Preskotu.Zbunjen, Preskot učini kako mu je rečeno.Kako su se ljudi pri bli ža va li ‘taurusu’, Kavano pritisnu još jedan

taster na da ljin skom upra vlja ču.Mali crni kanisteri se ka ta pul ti ra še iz ležišta za točkove. Imali su

oblik malih konzervi sa supom i snažno su ek splo di ra li nekoliko puta,od čega se zvučnik zatresao, iako mu je ton bio smanjen. Vi še stru kiodblesci ek splo zi ja su bili tako za sle plju ju ći da je kamera imalaproblema da održi nivo kontrasta.Kada se dim raščistio, narkomani su ležali na betonu.„Gospode, pa vi ste ih ubili,” reče Preskot.„Nisam.”„Ali bili su tako blizu granata.”Na ekranu, dva čoveka su se previjala.„Koristio sam šok-bombe,” reče Kavano.„Šok-bombe?”

„Liče na granate, samo što ne bacaju šrapnele. Ali oslepe i ogluveljude na neko vreme. Ovi momci će imati žestoku gla vo bo lju.”Na ekranu, dva narkomana su se borila da ustanu, držeći se za uši.„Ali ovo vozilo se može opremiti da baca granate, ako misija to

zahteva,” reče Kavano. „I može se podesiti za mi tra lje ze ispodprednjeg svetla. Svi naj spo sob ni ji diktatori i kraljevi droge ih imajuugrađene. U malo luk su zni jim vozilima nego što je ‘taurus’, naravno.Verujte mi, gospodine Preskot, mi se možemo pobrinuti za vas.”Kavano ponovo pogleda na red monitora, gde je jedna od slika pri-

ka zi va la ‘taurus’ gledano sa tla. Videvši mali deo ispod vozila, on senamršti, pri me ću ju ći nešto što je ličilo na senku ispod au to mo bi la.Pokazao je prstom na to. „Ima li ova kamera mogućnost uvećanja?”„Imaju ih sve.” Preskot okrenu broj, uve ća va ju ći sliku na monitoru.

Senka ispod ‘taurusa’ je dobila oblik male kutije. „Isuse,” Kavanopomisli, „mora da ju je jedan od narkomana stavio ispod au to mo bi la.”Trepnuo je kada je ‘taurus’ ek splo di rao.

Glava 7.

Buka koja je doprla iz zvučnika bila je toliko jaka da se cela pro sto- ri ja zatresla. Na ekranu, delovi ‘taurusa’ razleteli su se po betonu, uzvatru i dim.Preskot je posmatrao otvorenih usta.Druga ek splo zi ja je potresla pro sto ri ju. Na drugom monitoru se

videlo kako vrata, kroz koja je Kavano ušao u zgradu, lete u vazduh,dok su dim i plamen is pu nja va li prizemni deo oko ste pe ni šta. Trimuškarca su ušla unutra, ali iako im je kosa bila zamršena, iako suim lica bila zarasla u bradu i prljava, nisu gledali belo poput bes kuć- ni ka, niti je u njihovim očima bio očaj kao kod zavisnika od droge.Oči ovih ljudi su bile oprezne kao kod svakog borca kojeg je Kavanoimao prilike da sretne.„Postoji li drugi izlaz odavde?”Preskot je nastavio da zuri u ekran, na kojem se video jedan od

ljudi kako cilja pištoljem ka vratima lifta, dok su druga dvojica podiglipištolje i trčali uz stepenice.„Preskote?” ponovi Kavano, izvlačeći svoje oružje. Preskot je

nastavio da gleda u ekran.Kavano ga zgrabi, okrenu ga i prodrma. „Za ime Boga, slušajte me.

Postoji li još koji izlaz odavde?”Umesto da odgovori, Preskot pojuri prema jednoj od elek tron skih

konzola i okrenu broj.„Šta to radite?” upita Kavano.Preskot je gledao prema drugom ekranu.Dvojica ljudi su se sada mogla videti na gornjem nivou stepenica.

Zastali su i na ni ša ni li uvis, izgledalo je kao da su mislili da su suvišelako ušli, da u zgradi moraju postojati zamke.Na monitoru koji je pokazivao ulaz u zgradu, dva druga čupava

čoveka su ujurila unutra kroz dim od ek splo zi je koji je već počeo dase razilazi. I oni su nišanili svojim pi što lji ma.

Krenuli su uz stepenice, a zatim zastali kao i druga dvojica pre njih.Oprezno su gledali iza i ispod sebe, kao da su osećali opasnost.„Vi ste minirali ste pe ni šte, zar ne?” Kavano upita Preskota. Ali na

ekranu se videlo, ništa nije ek splo di ra lo na ste pe ni štu. Nije sepojavilo nikakvo skriveno oružje. Vatra nije izbila iz zidova. Uprkostome, naoružani ljudi su bili zbunjeni zbog nečega. Monitori su po ka- zi va li čoveka koji je gledao u lift, prvu dvojicu koji su upravo zastalina ste pe ni ca ma, kao i drugu dvojicu koji su bili na pola puta na ste- pe ni štu i koji su zabrinuto gledali ka vrhu kao da su znali da su upaliu smr to no snu zamku.Lica su im bila mokra. U početku, Kavano je mislio da je to zbog

kiše kroz koju su prošli.Onda je shvatio da je to znoj.Jedan od ljudi sa ste pe ni šta je iznenada počeo da puca prema

gornjem nivou. bez mnogo oko li ša nja, i ostali su učinili isto. Na tlu,čovek u pohabanoj odeći, koji je nadzirao lift, nastavio je da gledaiza sebe, kao da je čuo zvuk u kojem je osetio pretnju. Okrenuo seprema raznetim vratima i počeo da puca na kišu.„Šta se dešava, dođavola?” upita Kavano.Preskot je nastavio da okreće brojeve, mr mlja ju ći za sebe, kao da

je nešto krenulo naopako. „Da,” okrenuo se prema Kavanou. „Postojidrugi izlaz odavde.”Zbunjen, Kavano je posmatrao Preskota kako žuri prema policama

sa hranom. Onda je ponovo pogledao u monitore i video da su ljudinastavili da pucaju ka vrhu stepenica. Dvojica su besno menjala is- pra žnje ne okvire. Druga dvojica su se okrenula i nišanila iza sebe.Čovek u prizemlju je nastavio da puca između lifta i raznetih vrata.Buka u pro sto ri ji zbunila je Kavanoa, bilo je to škripanje koje je

izazvao Preskot gurajući police nalevo i ot kri va ju ći vrata.„Gde vode ta vrata?”„U skladište.”Sećajući se čitave vojske zavisnika od droge koje je video kada je

došao, Kavano se pitao koliko može računati na Pre sko to vu pomoć.„Znate li da rukujete pištoljem koji ste uperili u mene?”„Ne.”Kavano nije bio iznenađen. Podigao je ‘če tr de ste pe ti cu’ i otkrio da

ju je Preskot uperio ne ot ko če nu u njega. Što je bilo još gore, kada je

Kavano otkočio pištolj i povukao nazad zatvarač za jedan cen ti me tar,video je da je cev prazna. Vadeći okvir iz ručke, video je da je unjemu bilo sedam metaka. Kada je vratio okvir nazad u ležište,ubacio je metak u cev i pištolj je bio spreman.„Imate li još municije?”„Ne.”Kavanoa ni to nije iz ne na di lo. Pošto je ‘če tr de set pe ti cu’ trebalo

zapeti pre nego što se počne pucati iz nje, spustio je oroz i kočnicu,što je bio metod koji su koristili svi pro fe si o nal ci. Kada ju je zadenuoza opasač, izvukao je svoj ‘sig’.Još jednom je pogledao ka mo ni to ri ma, gde je video druge

raščupane muškarce kako trče ka ste pe ni štu, nišaneći svojim pi što lji- ma. Kao i ostali, na trenutak su oklevali, kao da im je zapretilo neštošto kamera nije pri ka zi va la na ste pe ni štu.Slika koja je u velikoj meri privukla Kavanou pažnju bila je, štaviše,

ona na sredini, gde je muškarac zarastao u bradu i u prljavoj odeći,stajao napolju, ispred krhotina ‘taurusa’ koji je i dalje goreo uprkospljusku.Natopljen kišom, čovek je držao metalnu cev, koja je bila duga oko

metar i dvadeset cen ti me ta ra i gledao sum nji ča vo kao neko ko gađaan ti ten kov skim raketama.„Preskote, možete li da mi kažete šta je iza vrata?”„Gornji red monitora. Nadesno.”Na ekranu se mogao videti samo mračni metalni ven ti la ci o ni

cevovod.„Otvaraj vrata! Sklanjaj mi se s puta!”Divljeg pogleda, Preskot otključa bravu i snažno otvori vrata, pre ba-

civ ši se ka zidu.Kavano je nišanio kroz otvor, ali ništa nije mogao da vidi osim ven ti-

la ci o nog cevovoda koji je zapazio na monitoru. Napušteni metalnicevovod se širio u tami. Skladište je od je ki va lo od kiše.„Sećate li se šta sam govorio o slušanju naredbi?”Preskot je jedva mogao da govori. „Da.”„Imate li problema sa srcem? Bilo koju ozbilj ni ju bolest zbog koje ne

smete da se krećete brzo?”Preskot istisnu jedno „Ne.”„U redu, kada prođem ovuda, trčite za mnom! Ne uda lja vaj te se!”

Na srednjem ekranu, mokri, prljavi čovek napunio je pro tiv ten kov skilanser raketa. Lanser je bio dovoljno kratak da je njime mogao lakorukovati kada ga je podigao na rame i nanišanio uvis, kroz kišu,prema pro sto ri ji koja se nalazila iza prozora.„Sada!,” reče Kavano.Prolazeći kroz vrata, a zatim nišaneći ka senkama ispod ven ti la ci o-

nog cevovoda, čuo je sopstvene užurbane korake kako odjekuju pometalu cevovoda. Kada je, trenutak kasnije, čuo Pre sko to ve korakekako odjekuju iza njega, laknulo mu je. Sledeće što je čuo bilo je od- zva nja nje u ušima kada je raketa ek splo di ra la na strani zgrade kojaje bila iza njega. Osetio je potres, kao da ga nečije ruke udaraju uleđa, gurajući ga napred i, iako nije mogio da rizikuje da pogledaunazad, zamišljao je cigle koje su uletele u pro sto ri ju i koje su razbilemonitore i elek tron ske konzole.Udarni talas ga je izbacio iz ravnoteže i bacio ga na tlo o koje je

udario glavom, a onda je Pre sko to vo teško telo palo na njega. ‘Če tr- de set pe ti ca’ zadenuta za opasač zarila se Kavanou u bok. Natrenutak mu se zamaglilo pred očima.Metalni cevovod se zaljuljao.

Glava 8.

Preskot je zastenjao.Cevovod se ponovo zaljuljao.Kavanou su se misli raz bi stri le. Bolno udahnuvši, pokušao je da se

izvuče ispod Pre sko to vog tela. Dim i prašina od ek splo zi je su lebdelinad njima.„Preskote.”Krupni čovek se nakašljao.Kavano oseti kako mu je kašalj snažan. „Jeste li povređeni?”„Nisam siguran... mislim da nisam.”Dok je Kavanou još zvonilo u ušima, Preskotov glas mu se činio

kao da dolazi izdaleka, umesto iznad njega. „Moramo da ustanemo.”„Cevovod,” upozori Preskot.Metalni cevovod se ljuljao napred-nazad i to podseti Kavanoa na

avion koji je leteo kroz oluju. Vežbanje u Delta snagama obučilo gaje da ne oseća ne rav no te žu ili mučninu. Ali Preskot je bio drugavrsta problema. Bez iskustva, mora da je bio van sebe od straha.Golubovi su se dali u beg u panici. Kiša je padala kroz otvore na

krovu.„Preskote, pobrinuću se za vas. Sve što treba da uradite je vrlo jed-

no stav no.”„Jed no stav no?” Preskot se prilepi za njega kao davljenik za

spasioca.„Vrlo jed no stav no.” Kavano je zamišljao kako napadači trče uz

stepenice, bili su skoro na samom ulazu u pro sto ri ju, ali se nijeusudio da o tako nečemu razgovara sa Preskotom.„Šta želite da uradim?”„Ustanite.”Kad metalni cevovod zadrhta, Preskot se ukoči.„Nije to ništa.” Kavano se naprezao da mu glas zvuči spokojno.

„Zamislite da radite sklekove.”Preskot nije mogao da se pomeri. „Učinite to,” reče Kavano, „sada.”

Preskot oprezno načini napor osla nja ju ći se na svoje laktove. Dvacen ti me tra. Pa još nekoliko.Kavano ispuza ispod Pre sko to vog masivnog tela. Zadenuo je pištolj

za opasač i podigao se u čučanj, hvatajući se za metalnu rešetkudok je cevovod po drh ta vao. Sada, kada se prašina slegla, mutnosvetlo koje je dolazilo kroz po lo mlje ne prozore, bilo je dovoljno damu se oči prilagode na tamu. Gledao je ka uništenoj pro sto ri ji iz kojesu pobegli i ugledao mesto na kojem je metalni cevovod bio zakačenza zid.Njegovi zarđali zavrtnji su bili dopola odvrnuti.Pitao se koliko će jednom od ubica trebati da uđe u pro sto ri ju.„Preskote, odlično na pre du je te. Sve što sada treba da uradite je da

ustanete.”„Ne mogu.”Metalni cevovod se zatresao. Kavano je jedva održavao ravnotežu.

Osećao je oko sebe kišu koja je padala kroz rupe na tavanici.„Onda puzite,” rekao je.„Šta?”„Puzite. Odmah.”Povukao je Preskota, vukući ga napred.„Još. Brže malo.”Kavano ga je ponovo povukao, a Preskot je počeo brže da puzi.

Voda ga je poprskala po ruci.„Muka mi je,” reče Preskot.„Ostavite to za kasnije, kada izađemo odavde.” Kavano se nadao

da će uspeti da pripremi Preskotov mozak za ono što sledi.„Kada izađemo odavde,” pro mr mljao je Preskot.„Tako je. Nastavite da puzite. Brže. Uskoro ćemo doći do drugih

vrata.”Kavano se zagleda u senke ispred sebe i ugleda da su i zavrtnji koji

su pri čvr šći va li cevovod na suprotnom zidu dopola iščupani.Metal je zaškripao.Iznad njih, čovek je povikao: „Po gle daj te! Cevovod!”U pro sto ri ji u kojoj se Preskot skrivao, ek splo zi ja je raznela vrata

kroz koja je Kavano ušao. Kada je jedan od ljudi ušao unutra,Kavano je izvukao svoj pištolj i opalio tri puta, šaljući napadače uzaklon. Opalio je još tri puta, u nadi da će držati napadače dovoljno

dugo na od sto ja nju da on i Preskot dođu do vrata nasuprot njih. Alikako je Preskot ustuknuo, kad je čuo pucnjavu, njegov iznenadnipokret je potisnuo metalni cevovod nadole. Zavrtnji po i spa da še izzida kojem su se pri bli ža va li.Cevovod se nagnu nadole.

Glava 9.

Zarđali metal se savijao. Kraj cevovoda se odvajao od zida,nagnuvši se nadole, kao tobogan, dok su se Kavano i Preskot borilida ne padnu.„Uhvatite se za rešetku!” povika Kavano.Bar jednom, Preskota nije bilo potrebno po žu ri va ti. Čak i na mutnoj

svetlosti, bilo je očigledno koliko su mu bili beli zglobovi na prstimaod napora sa kojim se držao za rešetku.Metal je škripao, cevovod se naginjao niže, sve strmije.„Zamislite da je rešetka kanap!” naredi Kavano. „Spuštajte se malo-

pomalo!”Uz stra ho vi tu škripu, drugi kraj metalnog cevovoda se stro po štao

na odmorište na mračnom drugom spratu. Snaga sa kojom se srušioskoro da je istrgla rešetku Kavanou iz ruku.On i Preskot su visili pod uglom od četrdeset pet stepeni.Kavano je brinuo zbog ubica na spratu iznad njih. Nadao se da će

im senka u kojoj su se nalazili on i Preskot otežati ciljanje.A šta je sa čovekom koji je pucao odozdo?„Preskote, za bo ra vi te na silazak! Zabijte svoje pete u metal i

skliznite nadole!”Pre sko to vo lice je bilo ukočeno.„Odmah!” reče Kavano. „Gledajte me!”Koristio je cipele kao kočnice dok je bokovima klizio nadole, a

pomoću ruku, kojima se držao za rešetku, upravljao je svojimkretanjem. Za do vo ljan, čuo je škripu iza sebe, dok je Preskot davaosve od sebe da ga prati.Ubice su se ra spo re di le po celom skladištu. Meci koji su dolazili iz

sobe koju su napustili od va lji va li su parčad zida.Odjednom, Preskotu nije više bilo potrebno ohra bre nje. Skliznuo je

tako brzo da je cipelama udario Kavanoa. Na sta vlja ju ći dalje,Kavano se brzo spuštao, osećajući da će mu se pantalone pocepati

na stra žnji ci i, dok ga je Preskot sve jače udarao nogama, sve bržeje klizio nadole.Tresnuo je na vlažni pod, ot ko tr ljav ši se samo trenutak pre nego što

se Preskot sručio na odmorište na ste pe ni ca ma. Ali pre nego što jeKavano proverio da li je sa Preskotom sve u redu, izvukao je svojeoružje i čučnuo, nišaneći ka čoveku koji je nešto vikao ispod ven ti la- ci o nog otvora.Izgledalo je da se zid pokreće. Iznenada, Kavano je shvatio da su

to bes kuć ni ci koji su se krili u senci. Video je velike kutije u kojima suspavali i vreće za smeće ispunjene bogzna čime. Smrad mokraće iizmeta bio je ne pod no šljiv.Nekoliko zavisnika od kreka je krenulo napred. Pucnji koji su došli

odozgo naterali su ih da se vrate nazad u senku. Meci su se zabijaliu pod.Ubice nas ne mogu videti, pomisli Kavano. Pucaju na slepo. Ako

uzvratim vatru, videće odbleske i znaće gde da gađaju.Voda sa krova je padala oko njega. Osvrnuo se, ugledavši vrata i

povukao Preskota za stopalo.Ali kada je Kavano došao do vrata, video je da su za klju ča na.

Psujući u sebi, potražio je drugi izlaz, video je ste pe ni šte koje jevodilo do prizemlja i pogurao Preskota ka njemu. Znao je da će ihubice čekati dole, ali je morao da rizikuje. Prošlo je manje oddvadeset minuta od kada su se on i Preskot sreli. Nije imao pojma niko je Preskot, niti zašto su ovi ljudi hteli da ga ubiju. Nije čak biosiguran ni da li će pri hva ti ti zadatak nakon što završi razgovor saPreskotom i kada bude procenio stepen rizika. Bar je imao Pre sko to- vu reč da nije trgovac drogom ili neki od ostalih monstruma koje jeKavano odbijao da štiti. Ali ništa od toga više nije bilo važno. Napadje doneo odluku umesto Kavanoa. On je bio onaj koji pruža zaštitu, aPreskot je bio onaj kome se zaštita pruža.Dok je vodio Preskota niz stepenice u dublju tamu, brzo je taktički

napunio pištolj, izvadivši delimično is pra žnje ni šaržer, stavivši ga udžep i umetnuvši u pištolj novi okvir koji je uzeo iz futrolice na svomopasaču.Smrad je postajao sve mučniji. Preskot se kretao toliko mahnito da

su mu koraci glasno od zva nja li. Ne! Kavano pomisli. Čuće nas i

počeće da pucaju! Mogao je samo da se nada da će dobovanje kišepo krovu prigušiti buku koju su stvarali.Njegova nada bila je uzaludna. Pucnji su zagrmeli odozgo, iz bi ja ju ći

još metala iz zidova. Po žu ru ju ći Preskota da se spusti dole, Kavanose zagleda u još jednu grupu bes kuć ni ka. Uperio je pištolj ka njima,bez mo guć no sti da napravi razliku između pravih bes kuć ni ka i onihkoji bi mogli pred sta vlja ti pretnju. Većina se već povukla od pucnjavena sprat iznad njih i zbog iz ne nad nog upada stranaca u njihovusredinu. Cev Kavanovog pištolja ih je naterala da se još više povuku.Ne ko li ci na ostalih, štaviše, imala je pogled šakala koji čekaju da

rastrgnu plen.Ali niko od njih nije izvukao pištolje niti puške, iako bi imali dobre

šanse protiv jednog na o ru ža nog čoveka i klijenta za kojeg je činiosve da ga zaštiti.Kavano je čuo glasne, besne glasove iznad sebe i škripu cevovoda,

kao da je neko od ubica pokušavao da siđe istim putem kojim i on iPreskot. Ostatak napadača je silazio niz stepenice prema izlazu.Morali bi da trče po kiši, da upadnu u skladište, da rasteraju svojeprljave domaćine i da nastave da love. U me đu vre me nu, jedan deonapadača bi otišao na drugi kraj skladišta, u slučaju da Kavano iPreskot pokušaju da pobegnu u tom pravcu, ali ubice nisu nikakomogle da se kreću toliko brzo i da stignu do tamo.Nišaneći ka raš ču pa nim ljudima, Kavano pokaza Preskotu da ga

prati do mesta gde su zarđala vrata ležala pored otvora koji je vodioka strani skladišta koja je bila okrenuta ka reci. Ali onda je shvatio dabi, čak i da deo napadača nije imao vremena da dođe do te strane,nekoliko strelaca moglo da pazi sa gornjih prozora, spremnih dapucaju kroz slomljeno staklo.Ne bismo imali šanse, pomislio je. Kiša je jako padala kroz otvor.

Mutna svetlost je treperila. Sirena tegljača čula se sa reke. Takoblizu. Ponovo je Kavano zamislio ubice kako upadaju u skladište,rasteruju svoje čupave domaćine, loveći...Rasteruju?„Preskote, pratite me do mesta na kojem smo bili.”„Ali, zar mi ne treba da pobegnemo?”„Kada ja to budem rekao.” Kavano je doveo Preskota do sredine

skladišta.

Ponovo je video čupavce. „Imam posao za sve vas.”Gledali su ga zbunjeno. Neki od njih su pod jed na ko bili uplašeni od

reči posao, kao i od pištolja u njegovoj ruci.Zagrmelo je.„Vaš prvi korak ka sa mo stal no sti.”Izgledali su još zbu nje ni je.„Ne treba vam nikakvo znanje i, ako sve prođe onako kako je is pla-

ni ra no, sutra ću ovde poslati kamion sa hranom i odećom za svevas. Ne možete tražiti bolje uslove od ovih.”Gledali su u Kavanoa kao da je govorio ne ra zu mlji vim jezikom.„Pa šta kažete? Jeste li spremni da počnete da radite?”I dalje su buljili u njega.„Odlično,” reče Kavano. „Evo šta je potrebno da uradite. Vidite li

onaj otvor tamo? On vodi ka drugim skla di šti ma i do reke. Ono štoželim da uradite je... Preskote.”„Molim?”„Stavite ruke preko ušiju.”Ništa ne pitajući, Preskot je ovoga puta poslušao.„Ono što želim da svi uradite,” reče Kavano grupi, jeste da nastavite

da mislite o hrani i odeći koju ćete dobiti sutra, i...” Kavano podižepištolj, „...trčite u onom pravcu.”Gledali su ga belo.„Trčite!”Kada se nisu pomerili, zapucao je iznad njihovih glava. U tami,

odblesci pištolja su bili jarki, a buka je bila preglasna, što je nateralogrupu da se povuče unazad.„Trčite!”Kavanoa su uši zabolele kada je još dva puta opalio iznad njihovih

glava, a sada ih je strah naterao da se pokrenu malo brže, očajničkibežeći od ludaka sa pištoljem.Kada je Kavano sledeći put opalio iznad njihovih glava, trik je

uspeo. Us pa ni če ni, pojurili su ka izlazu. Udarajući jedni druge, izletelisu napolje, na kišu.

Glava 10.

„Pratite ih!” reče Kavano Preskotu.Da bi ga ozbiljno shvatili, Kavano opali još jednom, pre stra viv ši

grupu tako da su, ne obazirući se, izjurili na oluju. Mora da ih je bilonajmanje trideset i jurili su da pronađu bilo kakvo sklonište.Požurivao je Preskota da nastavi da trči sa njima. Nadajući se da ćenastala zbrka zbuniti napadače dovoljno da obustave vatru, osećaoje kako ga hladna kiša natapa dok su on i Preskot trčali niz betonskinagib i preko smećem zasutog parkinga.Strašila su trčala svuda oko njih. Ispred njih, neki su se pro vla či li

kroz prolaz u lancima vezanoj ogradi. Gacajući kroz barice, Kavanoje vodio Preskota ka otvoru. Stavio je svoju ruku na Pre sko to vuglavu, štiteći ga dok se provlačio. Pro vu kav ši se posle njega, osetioje jaku hladnoću, ali ne toliko zbog kiše koliko zbog toga što su sasamo nekoliko skitnica oko sebe on i Preskot sada bili jasne mete.Jedina stvar koja im je išla u korist bila je ra sto ja nje i teškoća ciljanjapokretnih meta sa visine.Beng ! Pucanj iza njih je razneo asfalt.„Preskote, skladište ispred nas!”Beng ! Ponovo pogodak u asfalt.„Skoro smo stigli, Preskote!”Beng! Delić asfalta prozujao je Kavanou pored čela.„Brže, Preskote!”Kavano nije smeo da dozvoli sebi da trči onoliko brzo koliko je

mogao. Morao je da se prilagodi Pre sko to vom koraku, ohra bru ju ćiga i hvatajući ga za ruku kada je debeljko bio u opasnosti da sespotakne. Čak i tako, Kavanou su pluća gorela od napora kada suskrenuli za ugao skladišta.Zaštićen iza zida, Preskot se sagnuo i drhtao, boreći se za vazduh.

„Uspeli smo,” uspeo je da kaže. „Ne mogu da verujem da smo...”„Nastavi da se krećeš.”„Ali moram da udah...”

„Nemamo vremena. Hajdemo.” Kavano povuče Preskota.Razgledao je skladište. Prozori su bili po lo mlje ni. Unutra su bile

naslagane kutije. Još uvek sam u poslu, raz mi šljao je. Dok je kišapadala po njemu, došao je do vrata i pokušao da ih otvori. Za klju ča- na. Iako je bilo predveče, unutra nije bilo upaljeno svetlo. Nije videoda se išta pomera. Ništa neobično za nedeljno popodne.Uspeo je da natera Preskota u polutrk i doveo ga ispred zgrade,

gde su ugledali manje zgrade i reku koja nazirala u oluji. Iako su tedruge zgrade bile održavane, ni u jednoj od njih se nije videlo da imanekoga. Negde je mogao biti čuvar, ali ga Kavano nije video, azasigurno nije želeo da viče kako bi privukao njegovu pažnju. To bitakođe privuklo pažnju napadača. Sada su sigurno bili nadomakovog mesta.Dok je kiša lepila Kavanou odeću za kožu, od čega je drhtao, on je

kao lud razmatrao i odbacivao mo guć no sti. Mogao je da razvalibravu i da pokuša da se sa Preskotom sakrije u jednoj od zgrada. Alisvaka vrata na koja je naišao imala su rešeteke na prozorima. Svešto bi napadači trebalo da urade, bilo je da pogledaju kroz prozor.Barice vode koje on i Preskot ne bi mogli da izbegnu da ostave napodu u zgradi otkrili bi njihovim na pa da či ma gde su odlučili da sesakriju.Sa dlanom na Preskotoj ruci, Kavano se kretao kroz napuštenu,

kišom zasutu ulicu. Us ta la sa ni, tamni oblaci i senke skladišta pre tvo- ri li su po sle pod ne u iznenadan sumrak. To će nas donekle sakriti,pomislio je. Ali ne dovoljno. Svestan jedino toga da ni on ni Preskotne mogu ostati na otvorenom, potražio je mesto na kojem se mogusakriti. Sto va ri šte mu je na kratko privuklo pažnju, ali ono je bilopuno i, u svakom slučaju, to bi bila još jedna zamka. Na kraju bi ganapadači proverili.„Moram da se odmorim,” promrmlja Preskot. Umor i njegova težina

su sada na dvla da li njegov strah, čineći ga tromim.„Uskoro.”Gurajući ga dalje duž ulice, Kavano je raz mi šljao o tome da razbije

bravu na jednim od vrata. Na pa da či ma bi bilo potrebno vreme daotkriju koju su zgradu izabrali. Trebalo bi im još više vremena dapretraže unu tra šnjost i da otkriju gde se on i Preskot kriju. U me đu-

vre me nu, mogao bi da upotrebi svoj mobilni telefon da pozovepomoć iz Službe zaštite.Moguće je da je ek splo zi ja i pucnjava naterala nekoga ko se

nalazio u blizini da pozove policiju, ali se ek splo zi ja mogla pripisati igr mlja vi ni ili udaru groma. Što se tiče pucnjave, možda ju je olujaprigušila, ili su bile česte u ovom okruženju. U svakom slučaju, kadabi policajci stigli, oni bi mogli da stvar više is kom pli ku ju nego dapomognu. Nakon svega, pošto su se napadači pre pru ši li unarkomane, zar se ne bi nekoliko napadača moglo prerušiti upolicajce? Kavano nije znao da li može da im veruje. Bilo je sigurnijezavisiti od Službe zaštite.Pozvaće Dankana. Spa si lač ka ekipa bi mogla stići za... Koliko?

Petnaest minuta? Nemoguće. Pola sata? Možda. Ali ni to nijesigurno. I kako bi spa si lač ka ekipa mogla da odredi koja je od zgradata u kojoj su se oni sakrili?Moramo da nastavimo da se krećemo, pomisli Kavano. Desna ruka

mu se nalazila na pištolju, a leva na Pre sko to voj na to plje noj košulji,dok ga je vukao kroz kišu. Ispred njih, još jedna ograda uvezanalancima je privukla njegovu pažnju. A ova je bila netaknuta. Imala jejaku metalnu kapiju sa bravom. Pored nje, na znaku koji se nalaziona zgradi pisalo je BRAĆA VILSON, GRA ĐE VIN SKI PRE DU ZI MA- ČI. Drhteći od hladnoće, doveo je Preskota bliže ogradi i ugledaodva vi lju ška ra, kamion, pik-ap i slupani sedan boje rđe, star okodvadeset godina.Molim te da u njemu bude benzina. Kavano je uzeo svoj alat za

otvaranje brava iz otvora ispod oko vrat ni ka svoje na to plje ne jakne.Osetio se odjednom ranjivim dok je odlagao svoj pištolj, a onda jeizabrao dva in stru men ta koja bi mogla od go va ra ti bravi. Desetsekundi kasnije, otvorio je kapiju.Samo što je uvukao Preskota na parking i zatvorio kapiju, nekoliko

ljudi je protrčalo između dva skladišta niz ulicu. Čuo je bat njihovihužurbanih koraka i ljutite glasove dok je terao Preskota iza sedanaboje rđe, gotovo ne pri me ću ju ći da je auto imao takvu boju zbogprave rđe, a ne zbog boje.Pokušao je da otvori vozačeva vrata i otkrio da nisu za klju ča na.

Kompanija za kon struk ci ju mora da je mislila da je ograda dovoljna

zaštita za vozilo koje je izgledalo kao đubre. Glasovi su se pri bli ža- va li. Ako dođu do ograde, ako primete da nije za klju ča na...Vida za ma glje nog od kiše, Kavano je otvorio vrata. Skliznuo je na

su vo za če vo mesto pred komandnu tablu i odupirući se nogamaupotrebio obe ruke da zakrene volan, ne bi li polomio unu tra šnjubravu koja je spre ča va la volan da se pokrene. Povukao je ručicu zaotvaranje haube i, izašavši na kišu, požurio da podigne haubu. Hrpažica sa komandne table je vodila ka motoru. Pre po zna ju ći žice kojesu mu potrebne, izvukao je pribadaču iz oko vrat ni ka, njome povezaožice tako da su formirale elek trič no kolo i zatvorio je nad njima.Motor je proradio.Brujanje je nateralo ljude da se približe, njihovi koraci i glasovi su

bili sve jasniji.Ne brinući više što pravi buku, Kavano je zalupio haubu i pustio

Preskota u auto. „Vežite se!”Pritisnuo je kvačilo i nagazio papučicu za gas. „Spustite prozor!”

Glava 11.

Zarđali automobil je iznenadio Kavanoa ne ve ro vat nom snagomkojom je pojurio napred. Neko je očigledno vodio računa o motoru,iako je ka ro se ri ji bilo do zvo lje no da propadne.„Spustite prozor!” povika ponovo Kavano Preskotu, a Preskot –

naviknut do sada – odmah posluša.„Nagnite se ka podu!” Kavano izvuče pištolj.Dok je automobil probijao ogradu, raz bi ja ju ći farove, ograda se sa

lomljavom otvarala nadesno, Kavano je ne pre kid no pucao krozPreskotov otvoreni prozor na dvojicu obližnjih strelaca. Pri bli ža va li suse da provere ogradu. Kada se uz lomljavu otvorila, za u sta vi li su se,otvorenih usta, da bi se već sledećeg trenutka povukli predKavanovim mecima.Zatvarač na njegovom pištolju je ostao otvoren. Okvir je bio prazan.

Ali dok je silovito skretao nalevo da bi pobegao od drugih strelacakoji su iznenada naišli, nije mogao da ispusti volan i da ponovonapuni svoj ‘sig’ pre o sta lim okvirom koji mu je bio u futroli naopasaču. Morao je da se osloni na ‘če tr de set pe ti cu’ koju je uzeo odPreskota.Izvukao ju je ispod kaiša i bacio je na sedište, ali stvari su se

odvijale tako da uopšte nije imao vremena da puca. Previše je biozauzet upra vlja njem au to mo bi lom. Klizao je po vlažnom, skliskomasfaltu. Kiša je toliko jako padala na ve tro bran sko staklo da je jedvamogao da vidi usku ulicu ispred sebe. Svojom levom rukom petljaoje oko polugice brisača na volanu, okrenuo ju je i otkrio da radi samobrisač na vozačevoj strani. Imao je samo jednu brzinu: ultrabrzo.Dok se brisač hi ste rič no mrdao tamo-amo, metak se probio kroz

sedanov spušteni prozor i prošao kroz krov na mestu iznadKavanove glave. Sagnuo se, po ku ša va ju ći da gleda prekokomandne table na ulicu koja se jedva videla od kiše i trudeći se dabude što je moguće manja meta, iako je znao da meci koji pogode

prtjažnik, imaju veću ve ro vat no ću da prođu kroz pr tlja žnik i da gaprošavši kroz zadnje i prednje sedište – pogode.Nije ga bila briga ako napadači pogode rezervoar sa benzinom, jer

je in stru ment na komandnoj tabli pokazivao da je tri četvrtine re zer- vo a ra puno. Istina, rupe od metaka bi dovele do isticanja benzina, aliosim ako napadači nisu koristili obe le ža va ju ća zrna, a nisu, nijepostojao rizik da gorivo ek splo di ra. Ta nemoguća pojava da mecizapale benzin dešavala se samo u filmovima. Ako ništa drugo,gorivo iz re zer vo a ra bi mu pomoglo uspo ra va njem metaka i spre ča- va njem da oni probiju sedišta.Bolja taktika za napadače bi bila da pucaju u točkove Kavanovog

au to mo bi la. Ali čak i tada, šteta bi bila mnogo manja nego što bi semoglo očekivati. Pucanj iz sačmarice ili rafal metaka iz au to mat skepuške mogli su u pot pu no sti razneti točak. Ali ako bi točak biopogođen sa jednim ili dva metka iz pištolja, on bi obično zadržaovazduh još oko osam ki lo me ta ra, što je bila uda lje nost koja biKavanou dala priliku da pobegne na pa da či ma. Ako bi biloneophodno (bio je prisiljen da to uradi nekoliko puta), nastavio bi davozi na felnama.Još jedan metak je prošao kroz zadnje staklo. Isti je probio i šo fer-

šajb nu.Kavano ga je čuo kako je prozujao pored njega. Osetio je kako

vazdušna struja udara u njegov obraz. Ali nije mogao da razmišlja otome koliko blizu je prošao i nije mogao da razmišlja o Preskotu kojise šćućurio onoliko koliko je čovek njegove težine mogao da naterasebe da se savije.Ono na šta se Kavano kon cen tri sao jeste da pokuša da vidi kroz

kišu i kroz mrlje koje je ostavljao superbrzi brisač dok je vozio svebrže. Dugački, crni automobil pojurio je iz sporedne ulice i zaustaviose, blo ki ra ju ći obližnju ras kr sni cu ispred njih. Ljudi su iskočili iz vozilana oluju i uperili, dok su stajali iza au to mo bi la, pištolje na njih. Ali prenego što su zapucali, shvatili su da su, umesto da postave zamkuKavanou, u stvari sebe doveli u zamku, jer Kavano nije imaovremena da se zaustavi. Njihova sa mo u ve re nost se pre tvo ri la upaniku, dok su bežali ka zgradama sa strane.„Preskote, držite se! Imaćemo žestok sudar.”

Dok je Kavano jurio ka au to mo bi lu koji im je presekao put ka ras kr- sni ci, kroz kišu je samo uspeo da primeti da ni sa jedne strane nijemogao da obiđe automobil. To mu je nametalo samo dva mogućarešenja. Prvo je bilo da povuče ručnu kočnicu i da okrene volan začetvrtinu okreta, čime bi okrenuo vozilo za sto osamdeset stepeni inastavio vožnju u suprotnom pravcu: bio je to takozvani okret ro ti ra- ju će boce. Onda bi otpustio ručnu kočnicu i udaljio se od barikade.Ali to ne bi ništa resilo, jer bi novi pravac vodio pravo ka na pa da či-

ma koji su ih jurili. Osim toga, klizavi asfalt bi ga omeo da izvedemanevre pre ci zni je. To je dovelo do rešenja broj dva.Kavano je proverio brzinomer. Sto. Prebrzo. Znojeći se, popustio je

pritisak na papučicu za gas i pokušao da održi svoje vlažne rakečvrsto na volanu, dok su mu se prsti širili u grču.Bilo je očigledno da bi, ako udari u auto čeonim delom, verovatno

ubio i Preskota i sebe – velika sila naspram ne po kret ne mase. Alipostojao je način da prežive udar. Ono što je morao da uradi bilo jeda promeni odnos između sile i mase.„Evo ga, Preskote! Držite se!”Sma nju ju ći brzinu na se dam de set ki lo me ta ra na sat, Kavano je

zurio preko po mah ni ta log brisača ka širokom boku au to mo bi la koji jebio ispred njega. Usmerio se ka delu gde je vozilo imalo najmanjumasu – ka pr tlja žni ku, koji je bio na njegovoj desnoj strani. Usred sre- dio se na branik. U isto vreme, skrenuo je udesno toliko da bi samolevi prednji far udario u branik vozila ispred njih.Sudar je izazvao žestok potres, koji je poput talasa obuhvatio

njegovo telo. Spreman na to da će mu glavu zabaciti unazad, oduprose o sedište, osla nja ju ći glavu na naslon. Čak i tada, udarac koji jezadobio u predelu vrata je bio vrlo bolan.Umesto da sto procenata snage udari u sto procenata mase,

precizan način na koji je Kavano udario u drugo vozilo smanjio jeoba faktora za dve trećine. Čuo je kako se lomi staklo. Metal segužvao. Vozilo se okretalo pred Kavanom, pr tlja žnik mu se okrenuona stranu, stva ra ju ći prolaz, kroz koji je Kavano povećao brzinu, pri ti- ska ju ći papučucu za gas svojim stopalom.Iza njih, napadači su došli sebi od šoka i zapucali, ali tek kada je

vozilo bilo dovoljno daleko. Kavano je ostao sagnut, dok je slušaoudare metaka u zadnji deo au to mo bi la, dok su neki od njih prolazili

kroz sada skoro ne po sto je će ve tro bran sko staklo. Jedan od metakase zabio u prednji blatobran. Drugi je razneo brisač koji je radio kaopo mah ni tao.Dok je kiša upadala kroz otvor na kojem više nije bilo šo fer šajb ne,

Kavano je nastavio da povećava brzinu vozeći kroz usku uličicu. Čuoje sirene u daljini.„Preskote, jeste li dobro?”Bez odgovora.Kroz udare vetra, Kavano je ugledao kako se po ja vlju je ras kr sni ca i

popustio pritisak na kočnicu, kako bi mogao da skrene. Točkovi suklizali po asfaltu kao po ledu. Popustio je kočnicu, u isto vreme sma- nju ju ći gas, pustivši da se vozilo samo ponaša kao kočnica. Iako jeuradio tako, ras kr sni ca je bila iza njega pre nego što je skrenuo.„Preskote, govorite! Jeste li dobro?”Sagnut skoro do poda, Preskot se pomerio.„Drago mi je da vidim da smo još zajedno.”Dok su udaljene sirene zavijale sve glasnije, pojavila se još jedna

ras kr sni ca, a ovoga puta Kavano je mogao da kon tro li še brzinudovoljno da spreči klizanje točkova, kako bi skrenuo udesno.Pošto više nije bio meta, osetio se pomalo ponosnim dok je pitao

Preskota: „Jeste li pogođeni?”„Ne.”„Onda se penjite ovamo i budite korisni.”„Ne osećam se dobro.”„I ja sam imao boljih dana. Vidite, ja moram da se kon cen tri šem na

vožnju. Uzmite telefon iz moje jakne i pozovite ovaj broj.” Kavano muje diktirao. „Onda mi dajte telefon da mogu da tražim pomoć.”„Da, pomoć,” reče Preskot.„A onda,” reče Kavano, „reći ćete mi ko su dođavola oni momci i

zašto im je toliko stalo da vas ubiju.”

Glava 12.

„Nije im stalo da me ubiju,” reče Preskot.„Šta?”„Žele me živoga.”Nenadano, Kavano oseti još veću hladnoću od one koju je nosila

kiša koja je padala po njemu. Dok je gledao u re tro vi zor da bi seuverio da napadači nisu krenuli u poteru za njima, njegov osećaj zastvarnost se promenio iz osnova, terajući ga da razmišlja o napaduna sasvim drugačiji način. U skladištu, kada su napadači pucali,Kavano je verovao da su senke i kiša koja je padala kroz krovzaklonile njihov cilj. Sada je shvatio da su meci, u stvari, bili dobrousmereni; po ku ša va li su da zaustave Preskota, ali ne i da ga ubiju.Ako je iko bio meta za ubijanje, onda sam to bio ja, pomisli Kavano.Sada mu je bilo jasno da su meci kojima su pucali na vozilo, biliusmereni ka vozačevoj strani, prema njemu, ne prema Preskotu.Jedini slučaj gde nisu pravili razliku bio je napad raketom premaprozoru zazidanom ciglama, ali i to se moglo objasniti. Sećajući se,Kavano je shvatio da je ek splo ziv na snaga rakete bila manja negošto je uo bi ča je no. Šteta koju bi raketa načinila na zgradi morala bibiti mnogo veća. Snaga rakete bila je umanjena da bi ih pri vre me noone spo so bi la, ali ne i ubila.„Naravno.” Srećan što vidi ostale ljude kako voze po kiši, Kavano

se udaljio od skladišta i došao do oronulih kuća blizu auto-puta.„Prerušili su se u narkomane, pomešali se sa okru že njem, u nadi daće vam pri pre mi ti iz ne na đe nje. Kada sam se ja pojavio, shvatili su dase situacija promenila i brzo se pri la go di li, tako što su vas napali prenego što su bili spremni.”Ispred njih su sirene sve glasnije zavijale.„Upo tre bi te moj mobilni telefon,” ponovi Kavano. „Pozovite broj koji

sam vam dao.”Preskot najzad učini kako mu je rečeno. „Evo. Zvoni sa druge

strane.”

Dok je Kavano skidao ruku sa volana i uzimao telefon, odlučio je daiskuša Preskota pitanjem: „Sirene. Zar ne želite da odemo upoliciju?”„Ne,” reče Preskot. „Zašto ne?”„Bez policije,” naglasi Preskot.Pre nego što je Kavano nastavio sa is pi ti va njem, čuo je Dankanov

glas: „Služba globalne zaštite.”„Kavano ovde. U stanju sam ‘Crveno’.” Kavano zamisli Dankana

kako sedi kao zapeta puška.Vetar i buka koja je dopirala iz raz bi je nog prednjeg dela vozila one-

mo gu ća va le su Kavanoa da jasno čuje ono što mu je Dankangovorio: „Lokacioni odašiljač u tvom ‘taurusu’ ne radi. Ne vidim te naekranu.”„‘Taurus’ je prošlost. Preskot i ja smo u ukradenom vozilu.” Trudeći

se da održi kontrolu nad vozilom svojom levom rukom, Kavano jejače prislonio svoj mobilni telefon uz uvo.„Gde se nalazite?”„Prelazim na skrem blo va nje glasa,” Kavano pritisnu taster na dnu

telefona, koji je uključio uređaj za skrem blo va nje. Kada bi pro go ni o ciimali uređaje za pri slu ški va nje mobilnih telefona, ne bi mogli da ihčuju. „Još uvek sam u Njuvarku,” nastavio je. „Udaljavam se od reke.Ispred mene je gust saobraćaj, ali ne mogu da odredim gde je auto-put.”„Koliko ima napadača?”„Možda osam.”„Da li vas prate?”„Nisam siguran. Mislim da sam im...” Prolazeći pored turobnih kuća

blizu auto-puta, Kavano je ponovo pogledao u re tro vi zor. Nameravaoje da završi rečenicu sa ‘umakao’, kada je ugledao dva vozila kakose, uz škripu kočnica, po ja vlju ju iza mračnog ugla i jure u njegovompravcu. „Da,” rekao je, „prate nas.”Kavano dođe do putokaza i ugleda znak. „Krećem se ka severu, 21.

ulicom.” Video je još jedan znak. „Autoput MekKarter.”„Ako se udaljavaš od reke i krećeš ka severu 21. ulicom„ – Kavano

je zamišljao Dankana kako proučava mapu na ekranu kom pju te ra –„nastavi u tom pravcu. Za otprilike šesnaest ki lo me ta ra, doći ćeš do

ukrštanja sa 3. ulicom. Kreni na istok, a zatim na sever 17. ulicom.Možeš li doći do Te ter bo roa?”Dankan je mislio na aerodrom Teterboro, četvrti po važnosti u

oblasti Njujorka, nakon Kenedija, La Gvardije i Njuvark in ter nej še ne- la. Smešten na lokaciji gde se 17. i 46. ulica ukrštaju, blizu Me đu dr- žav nog puta broj 80 u Nju Džersiju, Teterboro je bio de vet na est ki lo- me ta ra udaljen od centra Menhetna, ako se krene mostom DžordžVašington. Bio je poznat kao aerodrom koji ‘olakšava’ saobraćajostalim aero dro mi ma, što je značilo da su ga koristile kor po ra cij ske,čarter i privatne avio-kompanije, sma nju ju ći pritisak sa većihaerodroma i većih avio-kompanija koje su ih koristile. Pošto suklijenti Službe globalne zaštite bili uglavnom direktori velikih kor po ra- ci ja, agencija je imala kan ce la ri ju i he li kop ter na aerodromu, iako suna njima stajali logotipi kompanije ‘Atlas Avioniks’, koja je u stvari,bila zamena za Službu zaštite.„Ja sam upravo sada u kan ce la ri ji na aerodromu Teterboro,” krčao

je Dankanov glas kroz oluju. „Vršimo pri mo pre da ju.” U prevodu: kadadođe do Menhetna i bude na sigurnom, klijent se prevozi blin di ra nimvozilom do aviona, gde ga pre u zi ma ju agenti koji ne rade za Službuzaštite. Kada avion uzleti, zadatak je bio završen. „Možeš li da dođešovamo?”„Bilo bi mi bolje da mogu.” Kavano je proverio nivo goriva, koji je

opao na pola re zer vo a ra, što je po ka zi va lo koliko je goriva iscurilozbog rupa od metaka.„Pozovi ponovo za deset minuta,” reče Dankan. „Do tada ću imati

po je di no sti o mestu sastanka.”Kavano je prekinuo vezu i ostavio telefon na sedište, pored ‘če tr de-

set pe ti ce’. Gledao je u re tro vi zor i ugledao dva au to mo bi la koji su išliauto-putem gotovo pri lju blje ni jedan uz drugi. Usled oluje, većinavozila je imala upaljena prednja svetla, ali ova su sa ugašenimsvetlima prolazila mimo ostalih.Sirene su se gubile u daljini.„Preskote, niste od go vo ri li na moje pitanje.” Kavano je obrisao

kišne kapi sa lica i kon cen tri sao se na obilazak trans port nogkamiona. „Zašto ne želite da odem u policiju?”„Ne bi znali šta da rade sa nama. Pištolji. Ukradeni auto. Hriste.”

Pre sko to vo lice je izgubilo nešto od svoje nadutosti, napetost ju je

smanjila. „Is pi ti va li bi nas na ulici. Is pi ti va li bi nas u stanici. Kada bime najzad pustili, ljudi koji me traže bili bi spremni za novi napad.”„Istina.” Kavano obrisa još nekoliko kišnih kapi sa lica. „Ali ja imam

osećaj da vi imate još neki razlog zbog kojeg ne želite da idete upoliciju.”„Iz istog razloga zbog kojeg ne bih išao u Upravu za borbu protiv

droge. Ne verujem nikome ko ima veze sa vladom.”„Uprava za borbu protiv droge? Kakve oni imaju veze sa...” Kavano

je imao mučan osećaj da je Preskot, ipak, monstrum.„Ljudi koji nas jure rade za Hesusa Eskobara.” Od straha, Pre sko to-

vo lice je dobilo boju njegove isprljane bele košulje.Kavano se osećao još mučnije: Hesus Eskobar je bio jedan od

najvećih kraljeva droge u Južnoj Americi. Još jednom je brzopogledao u re tro vi zor i primetio da su se au to mo bi li, koji su ih jurili,pri bli ži li. „Dali ste mi reč da ovo nema nikakve veze sa drogom. Jane štitim dilere droge!”„Rekao sam vam da nisam diler. To je istina. Ali nisam rekao da ovo

nema nikakve veze sa drogom.”„Nema smisla to što kažete.”„Da li ste ikada čuli za DP Bio Lab?”„Ne.” Točkovi su ras pr ski va li vodenu izmaglicu po asfaltu, dok je

Kavano obilazio još jedan trans port ni kamion.„DP je skra će ni ca od Danijel Preskot. To je moja firma za so fi sti ci ra-

na bio teh nič ka is tra ži va nja.” Zenice u Pre sko to vim očima raširiše seod straha, dok se osvrtao i pogledom kroz kišu tražio voziii, koja suih progonila. „Da ste čuli za DP Bio Lab, bio bih zabrinut. Veći deosvog posla sam obavljao za vladu.”Kavano je iznenada imao ne pri ja tan osećaj zbog onoga što je

trebalo da čuje.„Kao deo poslednje kampanje protiv droge, bio sam zadužen

napravim is tra ži va nje vezano za delove mozga koji imaju veze saza vi sno šću.” Emocije su naterale Preskota da govori ubrzano.„Zavisnost je beskrajno kom pli ko va na. Nije jasno da li neki ljudipostaju zavisni iz psi ho lo ških ili fizičkih razloga.” Preskot je govorioglasnije. „Različite in di vi du al no sti postaju zavisne od ra zli či tihefekata. Pasivni tipovi posežu za an ti de pre san ti ma. Aktivni tipovizahtevaju sti mu lan se. Ponekad je obrnuto.”

Vozila koja su ih progonila bila su sada na oko stotinu metara odsedana.„Ideja je bila da,”, reče Preskot, „ako bih mogao da pronađem za-

jed nič ki imenilac, fizički okidač za jed nič ki svima njima, u ce re bral- nom korteksu na primer, ili u hi po ta la mu su, možda bi postojao načinda se taj okidač spreči da funk ci o ni še. Onda ne bi došlo do za vi sno- sti.”Vozila iza njih su bila sada dovoljno blizu da je Kavano mogao

jasno da vidi u re tro vi zo ru da u svakom od njih ima po četvorica ljudi.Jedan od vozača je imao brkove. Drugi je imao obrijanu glavu. Očisu im imale odlučnost kakva se može videti u očima lovaca na ljude.„I jeste li ga pronašli – okidač za vi sno sti?”„Ne.”Kavano je pokušao da predvidi kako će napadači rešiti ovo. Žele

Preskota živog, mislio je. Neće pucati u mene. Ne dok vozim ovakobrzo. Ne žele da izazovu nesreću u kojoj bi Preskot poginuo. Njihovjedini izbor je da pokušaju da me izbace sa puta.„Nisam našao okidač koji bi mogao sprečiti početak za vi sno sti,”

reče Preskot. „Ono što sam otkrio, umesto toga, Bog neka mespase, jeste he mi ka li ja koja se može lako pro i zve sti, koja odmahuzrokuje zavisnost. Na sebe samu. Pro i zvod nja joj je jeftina. Nije jojpotrebna la bo ra to rij ska oprema. A proces pro i zvod nje nema toksičneefekte, niti uzrokuje ek splo zi je i plamen na način na koji to mogu daurade neke ne do zvo lje ne droge.”Kavano je ponovo bio zagledan u re tro vi zor. Jureći kroz kišu, pro-

go ni te lji su sada bili samo dva de se tak metara iza sedana.„Čim sam prijavio svoj pro na la zak,” nastavi Preskot, „agencija za

koju sam radio se uzbunila toliko da su obu sta vi li is tra ži vač kiprogram.”Jedno od vozila se postavilo iza sedana, dok je drugo prišlo sa

Kavanove leve strane. Pokušaće da nas udare i da nas izguraju saputa, pomisli Kavano.„Iznenada, DEA se pojavila i kon fi sko va la moj is tra ži vač ki rad,” reče

Preskot. „Moji asistenti u la bo ra to ri ji i ja smo morali da se zakunemoda nikome nećemo odati tajnu. Moji asistenti nisu ni u kakvojopasnosti. Ja sam jedini koji zna formulu.”

Kavano je posmatrao saobraćaj ispred sebe i brzo doneo odluku.Preskotu je zadrhtao glas. Reči su mu navirale. „Ali Eskobar mora daima doušnika u DEA. Moje is tra ži va nje je tako zaštićeno da ni Esko- ba ro vi ljudi nisu imali načina da dođu do njega. Ostao sam ja. Želeda me zarobe i da me nateraju da im odam formulu.”„Za Boga miloga, zašto DEA nije pokušala da vas zaštiti?”„Pokušali su. Ali Esko ba ro vi ljudi su i pored toga pokušali da me se

dočepaju. Mislim da neko u DEA radi za njega i da mu je odao gdese nalazim. Ekipa koja me je čuvala je bila napadnuta. Jedva samizbegao kid na po va nje. Is ko ri stio sam priliku kada je nastala zbrka ipobegao, uspevši da se dokopam skladišta.”„Koje ste ranije pri pre mi li. Za svaki slučaj,” reče Kavano.„Ali tamo ne bih mogao da ostanem zauvek. Morao bih da

pobegnem zbog hrane. Hteo sam da raz go va ram sa ljudima.Umoran sam od toga da se osećam uplašeno.”„Učiniću sve da to popravim,” Kavano spusti staklo na prozoru.

Pored kiše, čuo je automobil kako mu se pri bli ža va. „Znate li kako danapunite pištolj?”„Ne.”Pod ra zu me va se, pomisli Kavano. Hteo je da Preskotu da jedan od

rezervnih okvira kako bi mu napunio pištolj. Sada nije bilo vremenada mu ob ja šnja va šta da radi. Moraće da se osloni na Pre sko to vu‘če tr de set pe ti cu’.Vozilo sa Kavanove leve strane kretalo se naporedo sa sedanom, a

zatim ga je udarilo.„Dobro se vežite,” reče Kavano brzo.Automobil je ponovo udario u vozačevu stranu. Kavano je čuo kako

se metal gužva. Kon cen tri šu ći se na to da svojom levom rukom kon- tro li še volan, upotrebio je svoju desnu ruku da uzme ‘če tr de set pe ti- cu’. „Ovome pištolju bi bilo bolje da radi.”Prebacio je ‘če tr de set pe ti cu’ u levu ruku i sada je kon tro li sao volan

desnom rukom.Vozilo sa Kavanove leve strane je udarilo u sedan treći put, po ku ša-

va ju ći da ga izgura na ivicu auto-puta.Osećajući potres od udara, Kavano je otkočio osigurač za metke na

po dig nu toj ‘če tr de set pe ti ci’.

Glava 13.

Ako su pod jed na ke mase, dva vozila mogu udarati jedno u drugoneko vreme, a ako su im vozači obučeni, nijedno od vozila neće bitiizgurano sa puta. Problem je bio u tome što je vozilo koje je udaralou Kavanov zarđali sedan bilo veće i teže. Zakoni fizike su bili nanjegovoj strani. Njegova težina bi, na kraju, odgurnula Kavanovsedan na ivicu auto-puta.Mogao je pucati u vozača, ali dok bi vozilo njegovih napadača

gubilo kontrolu, postojao je prevelik rizik da bi moglo da udari vozilaiza sebe i da pobije one u njima. Uz to, meci bi mogli da prođu krozvozača i da nastave ka vozilima sa druge strane auto-puta, sa mo- guć no šću da ubiju nekoga tamo.Ali postojao je još jedan način da upotrebi ‘če tr de set pe ti cu’.„Preskote stavite ruke preko ušiju.”Kavanou je ne pre kid no zvonilo u ušima od trenutka kada je počeo

da puca. Sada se pripremio na još veću buku.Pri ti ska ju ći snažno papučicu za gas, pojurio je napred. Dok je bio

uz bok prednjeg dela na pa da če vih kola, izvukao je ‘če tr de set pe ti cu’kroz prozor, ciljajući ka haubi i opalio sedam puta, is pra zniv ši pištoljonom brzinom kojom je povlačio okidač. Pod haubom, motor seraspao. Hladnjak je ek splo di rao. Ulje i ugljena prašina su se raspršiliiz motora, kuljajući iz rupa koje su njegovi meci napravili na haubimotora. Para iz hladnjaka je počela da kulja na prednjoj strani vozila.Zatvarač ‘če tr de set pe ti ce’ je ostao u otvorenom položaju, po ka zu ju-

ći da je pištolj prazan. Kavano je sklonio pištolj nazad u kola, kako binapadači znali da on više neće pucati i da ne bi uzvratili vatrom. Sobzirom na okolnosti, imali su preča posla od toga da rade protivnoEsko ba ro vim na re đe nji ma i da ugro ža va ju život Preskotu time što bipucali u vozača au to mo bi la u kojem se on nalazio. ‘Če tr de set pe ti ca’je oštetila motor dovoljno da vozilo napadača odmah izgubi na brzini.Za o sta ju ći, okruženo is pa re nji ma ulja i pare, oštećeno vozilo senagnulo na levu stranu.

Pro tiv ni ci su pokušali da nadoknade pro pu šte no tako što su daligas, pri bli ži li se i udarali u sedan otpozadi. Osim što su zatreslisedan, ovi udarci nisu uticali na Kavanovu spo sob nost da kon tro li ševozilo. I iako im je taktika izgledala kao opasna, napadači nisumnogo postigli. Kada su pro go ni te lji udarili po drugi put u Kavanovovozilo, sve što je trebalo da uradi bilo je da pritisne malo kočnicu inatera vozilo iza sebe na to da mora da učini malo više, a ne samoda ga odguruje. Činjenica da je napadač mislio da će udaranje bitiod koristi govorila je Kavanou da njegov protivnik nema mnogoiskustva u borbi au to mo bi li ma.Postojao je samo jedan efektan manevar u borbi au to mo bi la. Ali

prvo je Kavano morao da dođe u tu poziciju. Ne o če ki va no je skrenuona desnu stranu i pritisnuo kočnicu, stinuvši je jako, ali ne do kraja.Mogao je reći koliko je snage is ko ri stio tako što je pro ce nji vao brzinukočenja kroz pritisak pedale. Devedeset osam posto pritiska nakočnicu dalo mu je mogućnost da zaustavi kola, a da pri tome jošuvek može da upravlja njima. Sto pro cent ni pritisak bi naglo zakočio izaustavio točkove i blokirao kočnice što bi pre tvo ri lo sedan u neštomalo više od par tona kli za ju ćeg metala.Zaostao je iza svojih pro go ni te lja, oslobodio kočnice i prišao vozilu

otpozadi, još uvek na ivici auto-puta. Ciljajući svojim levim prednjimbranikom, udario je sa strane o desni zadnji branik pro tiv ni ko vogvozila, ta ko zva nom tehnikom precizne imo bi li za ci je. Ovaj TPI-manevar virtualno nije zahtevao silu, samo dodir levim prednjimbranikom.Ponovo je fizika preuzela stvar u svoje ruke. Vozilo pro tiv ni ka se

okrenulo za sto osamdeset stepeni, zadnjim delom bilo je tamo gdemu je trenutak ranije bio prednji deo, a putnici u njemu su zurili kaKavanou, gledajući ga licem u lice. U isto vreme, vozilo je promenilostranu, okrećući se ka ivici auto-puta. Ali, dok je na sta vlja lo da seokreće, otišlo je toliko daleko nadesno da je udarilo o barijeru sastrane auto-puta. U me đu vre me nu, Kavano je ponovo bio na auto-putu i nastavio da vozi.„Preskote, po gle daj te iza nas. Ima li još au to mo bi la koji nas prate?

Ima li nesreća?”Preskot pogleda unazad zbunjeno. „Ne. Gospode Bože, neki au to-

mo bi li su skliznuli, ali su ponovo na putu. Nema drugih nezgoda. Ne

mogu da verujem da ste uspeli. Pobegli smo im.”„Ne,” reče Kavano.„Ali...”„Ovaj manevar retko oštećuje drugo vozilo,” reče Kavano.„Šta?”„Osim ako se u vozilu nije nešto slomilo kada su udarili o bočnu

pregradu, ti ljudi će uskoro ponovo biti za nama.” Kavano je gledaoka po ka zi va ču nivoa goriva na komandnoj tabli. Igla je sada po ka zi- va la jednu četvrtinu. „Uz to, imamo previše rupa od metaka u re zer- vo a ru. Uskoro ćemo biti prazni.”U daljini se čula nova grupa sirena.Kavano je pogledao u re tro vi zor: nije bilo ni traga od drugog vozila.

Žmirkao je napred kroz kišu i video izlaz sa auto-puta. Bio jedovoljno odmakao, tako da ljudi iza njega neće možda primetiti da jezarđali sedan sišao sa auto-puta. Ili se bar tako nadao.Sirene su bile sve glasnije.„Vreme je za promenu plana,” Kavano je izašao sa auto-puta, sišao

do podnožja, ugledao tržni centar sa leve strane i uputio se ka pre tr- pa nom parkingu. Ljudi u ostalim vozilima piljili su u smrskani prednjideo Kavanovog au to mo bi la.„Preskote, upo tre bi te rukav svoje košulje. Obrišite sve što

dodirnete. Izbrišite svoje otiske.”Ra ču na ju ći da će kiša prikriti ono što je radio, Kavano je ušao na

široki parking, ali sva mesta u redu koji je izabrao bila su zauzeta.Pro kli nju ći, vozio je kroz barice, ka sledećem redu, gde su sva mestatakođe bila skoro popunjena.Naravno, mislio je. Kišovito nedeljno popodne. Kako ljudi provode

vreme? Idu u tržni centar.Kavano je pokušao u sledećem redu i narednom i onom posle

njega. Svi su bili ispunjeni vozilima.U daljini, sirene su zamukle, naj ve ro vat ni je kod vozila čiji je motor

Kavano one spo so bio.Crni automobil je iznenada ušao u red u kojem je bio Kavano i

krenuo ka njemu. Kroz brisače koji su brisali šo fer šajb nu, u njega suzurila tri putnika i vozač obrijane glave.Kavano je zakočio, ubacio u rikverc i počeo da vozi unazad, ali ne

pre nego što je čovek na mestu saputnika spustio prozor i nagnuo se

kroz njega, upirući pištolj sa pri gu ši va čem ka njima. Kavano nije čuopucanj, ali je čuo kada je metak udario u hladnjak.Idući polako unazad, Kavano je okrenuo volan, tako da je

zaokrenuo vozilo za sto osamdeset stepeni. U ogra ni če nomprostoru, na mokrom asfaltu, nije mogao da izvede po lu kru žnookretanje onako dobro kao što je to znao. Njegov desni prednjibranik očešao je stop-svetlo par ki ra nog kombija, šaljući laki drhtajkroz sedan. I pored toga, u žurbi je ispravio volan i sada je biookrenut ka tržnom centru umesto ka svojim pro go ni te lji ma. Postavioje menjač u brzinu i pojurio duž reda.Dok je kiša smirivala paru iz hladnjaka, Kavano je osetio grč u

grudima kada se žena koja je u rukama imala kišobran pojavila uprolazu između vozila. Bila je na pola puta ka otvorenom prostoru iukočila se kada je ugledala kako Kavanovo vozilo juri ka njoj.

Glava 14.

„Nikada ne gledaj u ono što želiš da izbegneš. Uvek gledaj tamogde želiš da stigneš au to mo bi lom.” Kavanou su in struk to ri usadili tumisao na trkačkoj stazi ‘Bil Skot’ u Zapadnoj Vir dži ni ji, gde su Službaglobalne zaštite i različite oba ve štaj ne službe slale svoje agente naobuku u izuzetno veštom upra vlja nju vozilom.„Kako to da uvek, u skoro svim nesrećama, vozila udare u druga

direktno sa strane ili spreda, kao da nije postojala nikakvamogućnost da ih izbegnu?” pitao ga je tada Dankan sa su vo za če vogsedišta.Kavano nije bio u stanju da odgovori, bio je previše zauzet skre ta-

njem na krivini pri brzini od skoro dvesta ki lo me ta ra na sat.„Kako to da će, ako naleti na zaleđen kolovoz i sklizne sa puta,

vozač udariti u te le fon ski stub udaljen stotinu metara ili u jedino drvokoje se nalazi u polju i razbiti se?”Ponovo Kavano nije mogao da odgovori, bio je previše zauzet oslu-

ški va njem udaranja i lupkanja točkova svog vozila, znajući da su,ako zvuk bude viši a lupkanje češće, točkovi izgubili svoj oslonac nakrivini i on će sleteti sa trkališta.Dankan je odgovorio umesto njega. „Zato što vozač gleda u vozilo

koje je ispred njega, ili gleda u te le fon ski stub koji je pored puta, iligleda u drvo koje se nalazi usred polja i, čak i ako želi da ih izbegne,on udari u njih. Zašto udara u njih?”„Zato što gleda u njih,” Kavano je najzad uspeo da odgovori, ubr za-

va ju ći na izlazu iz krivine.„Tačno. Krećeš se tamo kuda te oči vode. Ako gledaš u ono što

želiš da izbegneš, ići ćeš u tom pravcu.”Iznenada, velika kartonska kutija preletela je put ispred Kavanoa.

Pre ne ra žen, pogledao je u nju i skoro je udario. U treptaju oka,ponovo je ispravio volan i uspeo da ostane na putu. Njegovo voziloje lagano prošlo kraj mesta na kojem je kutija odletela u jarak.Pomislio je da je na kutiji ugledao konopac.

„Da li se neko sakrio sa strane puta i bacio tu kutiju?” Kavano jeuleteo u drugu krivinu.„Osam procenata početnika vidi tu kutiju i ide za njom u jarak,”

odgovorio je Dankan. „Pa, šta je na ra vo u če ni je?”„Gledaj u ono gde želiš da stigneš, a ne u ono što se plašiš da ćeš

udariti.”„Tako je!”Sada je Kavano gledao pored ukočene žene ka kiši koja je ras pr-

ska va la baricu iza nje.Gospođo, ne mrdajte se.Kavano je pritisnuo kočnice, osećajući kako pulsiraju kroz pedale i

pro ce nju ju ći njihovu rastuću fre kven ci ju pul si ra nja. Kada je procenioda je postigao devedeset osam procenata zaustavne snage, zadržaoje taj pritisak. Da je pritisnuo još samo malo, kočnice bi za blo ki ra le ion ne bi mogao da kon tro li še pravac kretanja. Ali dokle god kočnicenisu za blo ki ra ne, mogao je upra vlja ti vozilom dok smanjuje brzinu.Bio je toliko blizu ukočenoj ženi da je video koliko su joj bile

raširene zenice u očima kada je okrenuo volan nadesno.Ne! Ne gledaj u nju! Gledaj u kišu i u baricu iza nje!Kavano je osetio da vozilo preti da izmakne kontroli na mokrom

asfaltu. Odjednom, sedan se okrenuo nadesno onako kako je onželeo. Na sta vlja ju ći da gleda tamo gde je želeo da ode, prema barici,okrenuo je volan nalevo, prošavši pored žene i osetivši kako je njenkišobran prozujao kraj njega kada je došao do barice i kada jepopustio pritisak na kočnice.U narednom trenutku, Kavano se, podigavši pogled ka re tro vi zo ru,

uplašio da će je vozilo njihovih pro go ni te lja udariti, ali je njen strahnestao nakon prethodne situacije. Potrčala je ka par ki ra nim au to mo- bi li ma pre nego što je crni automobil prošao kraj nje, ras pr ka va ju ćipo njoj vodu iz obližnje bare.Zabrinut za ostale pešake koji su se iznenada mogli pojaviti,

Kavano je nastavio da vozi duž reda, idući ka tržnom centru. Vozio jenalevo, ka jednom od ulaza u tržni centar, koji se sastojao odnekoliko staklenih vrata koja su se otvarala i zatvarala sa strane nakojoj je sedeo Preskot.„Preskote, otvorite vrata! Iskačemo!”„Ali...”

„Uradite tako!” Kavano je zakočio pred jednim vratima. Zgrabio je‘sig’ i ‘če tr de set pe ti cu’. „Sada!”Iza sebe, začuo je kako crni automobil prolazi blizu njih velikom

brzinom dok su on i Preskot utrčavali u tržni centar.

Glava 15.

Na drugom spratu bilo je toplo, suvo i svetlo, puno kupaca koji suglasno raz go va ra li, ali je svu svoju pažnju Kavano bio usmerio napro dav ni cu elek tron ske opreme koja se nalazila tik sa njegove levestrane.„Ulazite ovamo!” rekao je Preskotu.Crni automobil će se za u sta vi ti kraj zarđalog sedana, Kavano je to

znao. Tri putnika iz njega će uleteti u tržni centar. Vozač će ostati krajvozila i koristiti svoj mobilni telefon kako bi ostao u kontaktu sa na pa- da či ma koji će po ku ša va ti da otkriju kuda su Kavano i Preskot otišli.Na taj način, moći će da upozore vozača da požuri do narednogodeljka tržnog centra, ako Kavano i Preskot budu pokušali da izađuna druga vrata.Po žu ru ju ći Preskota ka pro dav ni ci elek tron ske opreme, Kavano je

zadenuo ‘če tr de set pe ti cu’ za opasač. Žureći da izmakne iz vida na- pa da či ma pre nego što uđu u tržni centar, držao je ‘sig’ uz sebe,krijući ga. Izbacio je njegov is pra žnje ni šaržer, stavio ga u džep iubacio novi iz futrole na levoj strani svog opasača i pritisnuopolugicu koja je omogućila zatvaraču da krene nepred i da stavi novimetak u cev. Krećući se, ovo je uradio bez raz mi šlja nja, sa si gur no- šću koja je pro i zi la zi la od stotina vežbanja na treningu.Mladi prodavac u pro dav ni ci elek tron ske opreme je izgledao

zbunjen žurbom sa kojom su Kavano i Preskot ušli, dok je vodacurila sa njih. „Mogu li da vam pomognem?”Držeći ‘sig’ tako da ga drugi nisu mogli primetiti, ispod jakne,

Kavano je povukao Preskota pored prodavca i pored nejednakoosve tlje nih nizova te le vi zo ra, video-rikordera i DVD plejera. „Ono štotražimo se nalazi u zadnjem delu pro dav ni ce.”Prodavac ih je žurno pratio. „Ako mi pokažete šta je to što tražite,

biće mi drago da vam pomognem.”„Odlično,” Kavano i Preskot su se gurali među kupcima, prilazeći

kasi u zadnjem delu.

Sa leve strane odeljenja nalazila su se vrata. Kavano je gurnuoPreskota pored kase i otvorio vrata.„Gospodine!,” reče prodavac. „Kupcima nije do zo vo lje no da ulaze u

magacin.”„Ali to je ono što mi tražimo.” Gurajući Preskota u magacin, Kavano

je zatvorio vrata i zaključao ih.„Gospodine!” bunio se prigušeni glas.Kavano se okrenuo ka slabašno osve tlje nim policama na kojima su

bile uskla di šte ne kutije sa VHS i DVD plejerima. „HajdemoPreskote.”Kada je čuo kako se brava okreće i da neko ulazi na vrata, Preskot

je požurio ka metalnim vratima na suprotnom zidu. Video je ta vrataspolja kada su se za u sta vi li pred centrom. Znao je da po zakonuspoljna vrata preduzeća koje se bave trgovinom moraju da imajubrave koje se lako mogu otvoriti, tako da ljudi ne ostanu za ro blje ni uslučaju da dođe do požara. Ova vrata su bila obez be đe na običnomrezom.Okrenuo je kvaku na bravi.Dok su napadači pre tra ži va li centar, Kavano i Preskot su istrčali na

kišu. Kraj ulaza u centar, iza zarđalog sedana stajao je crniautomobil, uklju če nog motora, baš kao što je Kavano i očekivao.Vozač obrijane glave je gledao kroz staklena vrata kroz koja sunjegovi saradnici projurili malo raniije, onako kako je i očekivao.U trenutku kada je vozač primetio kretanje blizu sebe, Kavano je

požurio da čučne i sakrije se u tami. Upo tre biv ši zarđali sedan i parukoja je izbijala iz njega da prikrije svoje pri bli ža va nje, izvukao je „če- tr de set pe ti cu,” koja mu je sada bila od koristi samo kao velikipredmet, kojim je mogao naneti štetu i njime razbiti prozor suvozačana au to mo bi lu. Sitno staklo je poletelo unutra, po zbunjenom vozačui u istom trenutku Kavano je uperio svoj ‘sig’ u njega i primetio da suvozačevi mobilni telefon i pištolj na sedištu pored njega, zajedno saupaljačem marke ‘zip’ i paklicom cigareta. Motor je i dalje radio.„Napolje!” naredi mu Kavano.Sa rukama u ru ka vi ca ma, koje su bile na slo nje ne na volan,

uplašeni vozač je gledao ka pištolju na sedištu.„Napolje!” povika Kavano.Uplašen, vozač je nastavio da pilji u pištolj na sedištu.

Kavano povuče okidač i napravi rupu u mobilnom telefonu.Ustuk nuv ši, vozač izjuri iz vozila.„Beži!” Kavano opali iznad vozačeve obrijane glave, nateravši ga da

trči po kiši, duž bočne strane tržnog centra.„Preskote, ulazite!”Dok je Preskot ulazio, Kavano je otrčao do otvorenih vozačevih

vrata, ali pre nego što je ušao, uzeo je upaljač sa sedišta.Upalio ga je i bacio pod sedan, gde je upaljač bio zaštićen od kiše i

gde je gorivo curilo iz pro bu še nog re zer vo a ra. Iznenada, para sepre tvo ri la u plamen koji se širio donjim delom sedana. Pojurio je ucrni automobil, ubacio menjač u brzinu i odjurio.Po gle dav ši u re tro vi zor, video je kako se sedan izdiže kada se

začula de to na ci ja re zer vo a ra, koji je bio ispunjen uglavnom parom.Nije ek splo di rao, kao što većina ljudi misli. Nije bilo velike vatrenelopte. Nije bilo jake ek splo zi je kao kada bi ek splo di ra le tone TNT-a.Samo de to na ci ja i brzo širenje plamena. U stvari, da je rezervoar usebi sadržao uglavnom gorivo, u njemu ne bi bilo dovoljno kiseonikada ek splo di ra. Vozilo bi gorelo samo sa spoljne strane.Još jednom po gle dav ši u re tro vi zor, Kavano je ugledao tri ljutita

muškarca kako is tr ča va ju iz tržnog centra. Izgledalo mu je da su, kaoi vozač, imali rukavice. Onda je skrenuo u ulicu iza parkinga i višenije mogao da ih vidi.Produžio je ka izlazu koji je vodio ka auto-putu. U tom trenutku bio

je luksuz imati vozilo sa ne tak nu tim ve tro bran skim staklom i dvabrisača koja su radila.Preskot je teško disao. Stavio je ruke na grudi.„Jeste li dobro?” Kavano je izašao na auto-put, vozeći desnom

trakom i po ku ša va ju ći da se pomeša sa ostalim uče sni ci ma u sa o- bra ća ju. „Ne do ži vlja va te srčani napad, zar ne?”„Ne. Samo ne mogu da... dođem do daha.”„Nemate kondicije,” reče Kavano. „Trebalo je da vodite malo više

računa o sebi.” Da bi umirio Preskota, Kavano mu naredi darazmišlja o onome što će se desiti u bu duć no sti, kada bude nasigurnom. „Kada vam pomognemo da nestanete, imaćete dovoljnomo guć no sti da vežbate.”„Vežba. I to bi mi dobro došlo.”

U daljini čula se još jedna skupina sirena. Iako je Kavano želeo daode do aerodroma Teterboro što je pre mogao, nastavio je da vozibrzinom ispod do zvo lje ne granice da ne bi privukao pažnju.„Dobro je biti negde gde je suvo.” Ponovo je Kavano pokušavao da

umiri Preskota.„I toplo.”„Da.” Kavanou je mokra odeća širila hladnoću kroz telo. Vozač je

držao uključeno grejanje. Kavano je osetio kako topao vazduh izgrejača struji ka njemu. Preskot se tresao.„Okrenite grejač nagore,” reče Kavano. „Podesite brzinu grejača što

više možete.”Uz drh ta lih ruku, Preskot je nespretno pipkao po tasterima na

komandnoj tabli. „Vi ste pod met nu li požar čime biste postigli – šta,skrenuli im pažnju?”„Delimično. Policija će potrošiti dosta vremena dok ne ugasi vatru i

dok ne shvati šta se dogodilo.”„Rekli ste delimično.” Pre sko to vo otečeno čelo se naboralo. „Imali

ste neki drugi razlog?”„Naši otisci,” Kavano je još jednom pogledao u re tro vi zor. „U suštini,

planirao sam da auto ostavim na parkingu. Ne bi ga primetili nekovreme. Imali bismo vremena da obrišemo naše otiske pre nego štobismo otišli odatle i pozvali pomoć. Ali, onda se pojavilo drugo voziloi... Na ovaj način, pod met nuv ši požar, ne moramo da vodimo računao tome što će neko pronaći naše otiske. Verujte mi, policija bi ihposula prahom, i mogli bi da nas iden ti fi ku ju. To nije dobra ideja akovi želite da nestanete, a ja želim da ostanem nevidljiv.”„Kavano.”„Da?”„Niste mi rekli svoje ime.”„Nemam ga. Kavano je jedino ime koje koristim. Radno ime. Nikada

ne odajem pravo ime. Tako bih ugrozio ljude koje štitim.”„Znači, koristite pseudonim?”„Razumete se pomalo u stručni žargon?” Laknulo mu je kada je

video da Preskot sporije diše i nije mu smetalo da mu odvraćapažnju time što će mu od go va ra ti na bezopasna pitanja. „Jedan odnačina na koji protivnik može da dođe do klijenta, jeste da otkrijeidentitet agenta koji mu pruža zaštitu.”

„Šta se time postiže?”„Protivnik bi mogao da otkrije gde žive agenti koji pružaju zaštitu,

da li imaju rođake i tako dalje. Shvatate li od go vor nost?”Pre sko to va široka brada se zanjihala kada je klimnuo glavom.

„Protivnik bi mogao da ubije te lo hra ni te lje tamo gde žive, kada nisuna dužnosti, kada nisu u stanju pri prav no sti.”„A novi tim koji bi klijent angažovao ne bi bio dovoljno obavešten,

ne bi mogao da bude previše brz i ne bi znao kako da osiguranjegovu be zbed nost. Klijent tada postaje vidljiva meta,” reče Kavano.Preskot je ponovo klimnuo glavom. „Ili bi protivnik kid na po vao te lo-

hra ni te lje ve rođake i na taj način izvršio pritisak na te lo hra ni te lja dapopusti u obez be đe nju klijenta.”„Brzo kapirate. Ljudi u mojoj blizini ne mogu biti ugroženi ako moji

pro tiv ni ci ne znaju ko su ljudi koji su mu bliski. Jer moji pro tiv ni ci neznaju ko sam ja,” reče Kavano.„Imate li porodicu?”„Ne,” odgovori Kavano, slagavši ga. „Govorili ste o te lo hran te lji ma.

To je ono što ja nisam.”„Onda ste...”„Tehnički naziv bi bio agent za pružanje zaštite.”„U čemu je razlika?”„Te lo hra ni te lji su grubijani. Njih koriste gangsteri. Sirova snaga.”„Ali ono što vi radite, a što ste i dokazali, zahteva prefinjen talenat.

Hvala vam. Ono što ste vi prošli da biste me spasili je nešto naj hra- bri je što sam imao prilike da vidim.”„Ne,” reče Kavano. „Nije to hrabrost.”„Ne znam kako da ga drugačije nazovem.”„Uslovni refleks.”Između njih je zazvonio mobilni telefon vozača obrijane glave.

Glava 16.

Preskot ustuknu.Telefon je ponovo zazvonio.„Javite se,” reče Kavano. „Onda dajte telefon meni.”Sa ne la god no šću, Preskot posluša.Vozeći sigurno svojom levom rukom, Kavano je držao telefon na

svom desnom uhu. „Dostava pica.”„Sjajno,” oglasi se grubi glas sa druge strane.„Hvala.”„Ne mislim na to što ste se javili kao do sta vljač pica. Mislim na pod-

me ta nje požara pod vaše vozilo i krađu našeg.”„Znam na šta ste mislili.”Preskot je napeto slušao, po ku ša va ju ći da otkrije šta Kavano čuje.„Ovo nas neće za u sta vi ti. Na sta vi će mo da dolazimo,” reče glas.„Očekujem to,” reče Kavano u slušalicu.„Vi niste policajac. Pozvali biste u pomoć. Umesto toga, držali ste

se podalje od po li cij skih vozila. Verovatno ste deo privatnog obez be- đe nja. Odu sta ni te. Ispali ste odavno.”„A ja mislio da sam do sada dobro radio.”„Da li vam je Preskot rekao sa kim imate posla?”„Nije imao vremena da mi kaže bilo šta,” slagao je Kavano. Veza je

bila slaba. Pucnji su mu oslabili sluh, tako da je morao da pritisneslušalicu jače na uvo da bi mogao da čuje šta će njegov sa go vor nikreći.„Ako ništa ne znate, pro gle da će mo vam kroz prste. Predajte nam

ga i mi ćemo vas pustiti da odete.”„Ponovite to, ali ovaj put tako da zvuči kao da to zaista mislite.”Glas je zvučao umorno. „Bili biste mrtvi da niste blizu Preskota. Ovo

je jedini put da je čovek koga tražimo štit svome te lo hra ni te lju.”„Agentu za pružanje zaštite.”„Molim?”„Ja nisam te lo hra ni te lj.”

„Šta god.” Glas je postao grublji. „Kada vas sledećeg puta budemvideo, molite Boga da budete u blizini Preskota. U suprotnom, pro- svi ra ću vam metak kroz glavu. Da li to zvuči kao da tako i mislim?”„Zbog toga ste zvali? Zbog jeftinih pretnji?”Glas je utihnuo.Kavano je shvatio šta se događa. „Sa dosta sira, zar ne?”„Molim?”„Pica će vam biti is po ru če na za petnaest minuta.” Kavano je

rizikovao odva ja ju ći pogled od puta onoliko koliko mu je bilopotrebno da prekine vezu.Pik-ap pun smeća je prošao pored njih. Otvorio je prozor i bacio

telefon u smeće.„Šta to radite?” upita Preskot.„Esko ba ro vi ljudi nisu zvali samo iz zabave. Hteli su da budu sigurni

da je telefon sa nama.”„Ali zašto bi...”„Telefon sigurno ima nekakvu vrstu lo ka ci o nog oda ši lja ča u sebi.

Pratiće ga, nadajući se da će ih odvesti do nas. Sada ih neće odvestinigde. A siguran sam da i ovo vozilo ima lokacioni odašiljač, ali sadane mogu ništa da uradim povodom toga.”„Zašto niste ubili vozača?” upita Preskot.„Molim?” Kavano se namršti pred ne o če ki va nim pitanjem.„Tamo u centru, imali ste priliku da ga ubijete kada ste mu rekli da

beži. Mogao je da posegne za oružjem,” reče Preskot.„Mrtav čovek u vozilu bi nas usporio. Morao bih da ga izvlačim iza

volana. Ostali bi mogli da nas pronađu pre nego što odemo.”„Da li biste ga ubili da nije bio u vozilu?” ponovo upita Preskot.„Da mi je dao razlog. U suprotnom... Ja sam agent za pružanje

zaštite, ne ubica.”Kiša je pre sta ja la.Kavano je izvadio telefon iz džepa svoje jakne i pritisnuo taster za

ponovno zvanje.„Služba globalne zaštite,” Dankanov glas je bio napet.Telefon je ostao na opciji skrem blo va nja. „Morao sam da zamenim

vozila. Sada smo u crnom ‘pontijaku’.”„Možete li da dođete do hotela ‘Holidej in’ blizu aerodroma? Ovde

sam sa nekim od tvojih pri ja te lja.”

„Odlično,” reče Kavano. „Uvek mogu da is ko ri stim pri ja te lje.”

DRUGI DEO

OPASNOST JE IZBEGNUTA

Glava 1.

Kiša je rominjala kada je Kavano, prateći Dankanove in struk ci je,došao do hotela ‘Holidej in’ na putu broj 17, oko kilometar udaljenogod aerodroma Teterboro. Dankan je čekao ispred ulaza u hotel.Nosio je kišnu kabanicu i šešir. Ruke su mu bile u džepovimakabanice i u jednoj od njih je, bez sumnje, držao pištolj. Njegovikratko podsečeni brkovi isticali su tanke, stisnute usne. Vojnički stavi prodorne oči zračili su usred sre đe no šću zbog čega se Kavano radooslanjao na njega.U trenutku kada je Kavano dovezao auto do ulaza u hotel i

zaustavio se kod Dankana, iza njega se iznenada pojavio sivi kombi.Preskot je ustuknuo. „Uhvatili su nas.”„Ne,” rekao je Kavano. „U redu je.”Gledajući u re tro vi zor, video je dva muškarca i ženu, sve troje su

mu bili poznati, svi su nosili ne pro mo či ve jakne i izašli iz kombija.Držali su ruke ispod jakni, verovatno na oružju, dok su raz gle da lisvoje okruženje, posebno obra ća ju ći pažnju na auto-put ispredparkinga. Pet sekundi kasnije, kada se činilo da je sve u redu, jedanod muškaraca je prišao au to mo bi lu sa one strane na kojoj je bioKavano.Dajući mu znak da je sve u redu, Kavano je pritisnuo taster za ot-

klju ča va nje vozila.Is to vre me no, Dankan je otvorio su vo za če va vrata i pogledao

unutra. „Gospodin Preskot?”Preskot je izgledao za pre pa šće no.„Moje ime je Dankan Ventvort. Služba globalne zaštite. Raz go va ra li

smo telefonom. Pođite sa mnom, molim vas.”Pre nego što je izgledalo da je Preskot svestan toga, Dankan ga je

izveo iz au to mo bi la. U me đu vre me nu, žena i drugi muškarac su štitiliPreskota sa strane, dok ga je Dankan vodio do kombija.Kavano je izašao iz au to mo bi la.

„Kako si?” Zgodan muškarac koji je čekao na vozačevom sedištu ježvakao žvakaću gumu.„Bolje nego pre pola sata.”„Sada možeš da se opustiš. Prepusti igru nama.”„Jedva čekam. Vozilo bi moglo da ima odašiljač.”„Kada ga budu našli, biće daleko od aerodroma. Nikada im neće

pasti na pamet kako si otišao.”„Pištolj na sedištu pripada na pa da či ma.” Kavano je izvukao ‘če tr de-

set pe ti cu’ ispod svog opasača. „Ovo pripada Preskotu. Nemampojma gde je bio.”Muškarac, čije je ime bilo Edi, klimnu glavom. Pravilo je bilo da se

nikada ne zadržava oružje čije se poreklo nije znalo. Ukoliko teuhvate sa njim, ba li sti ča ri mogu uvrditi da se to oružje koristilo u ra- zli či tim akcijama. Policija bi mogla imati sve razloge da veruje da stebili umešani u njih.„Oni će uskoro biti u ka na li za ci ji,” reče Edi.Za do vo ljan odgovorom, Kavano izađe iz au to mo bi la i prepusti Ediju

volan. „Svi su nosili rukavice.”Edi pričvrsti sopstvene rukavice. „Nema šanse da su ostavili otiske

prstiju kako bismo ih iden ti fi ko va li. Onda neće biti važno ako jaobrišem tvoje otiske.”„Jedina mesta koja sam dodirnuo su na prednjem sedištu.”„Samo si mi olakšao. Ćao.”Dok je crni auto napuštao hotel i odlazio u kišu koja je rominjala,

Kavano je ušao u kombi i zatvorio pokretna vrata.„Hej, Kavano.” Vozač, koji je bio Hi spa no a me ri ka nac, ubacio je

vozilo u brzinu i krenuo sa parkinga. Kiša je dobovala po krovukombija.„Hej, Roberto.” Kavano je znao ovog čoveka sa kozjom bradicom

samo po imenu i pret po sta vljao je da mu to nije bilo pravo ime.„Kako su tropske ribe?”„Jedu jedna drugu. Imam bolji hobi.”„Kakav?”„Modeliram avione. I to one sa motorom, tako da mogu da lete.

Napraviću ih tako da mogu da se bore u vazduhu, da pucaju jedanna drugog i tako to.”„Tako to?”

„Ma znaš, imaće male rakete. Možda bi mogli da bacaju malebombe.”Kombi je bio na pra vljen tako da su dva reda sedišta bila okrenuta

jedan ka drugom, sa stolom između njih. Kavano se smestio nazadnjem sedištu, pored Preskota i Dankana, i pogledao preko stolaka muškarcu i ženi koji su dopratili Preskota do kombija. Njihovejakne su sada bile otkopčane, ot kri va ju ći pancire i pištolje zadenuteza opasače.„Hej, Čed,” obrati se cr ve no ko som muškarcu, koji je imao oko

trideset pet godina i bio isto tako snažne građe kao i Kavano. I imekoje je on koristio verovatno nije bilo njegovo pravo ime.U nekim zadacima koje je pod ra zu me va lo obez be đi va nje, Čedova

crvena kosa mogla je da pred sta vlja ote ža va ju ći faktor, jer je pri vla či- la pažnju. Ali kao agent za pružanje zaštite, Čed je često koristioboju svoje kose kako bi privukao ne pri ja te lja. Ubica ili kidnaper, kojije dovoljno dugo proučavao metu da bi odredio da je cr ve no ko simuškarac jedan od agenata za pružanje zaštite, pre bi obratiopažnju na Čedovo kretanje, pret po sta vlja ju ći da će Čed uvek bitiblizu svog klijenta. Na taj način se Čed pretvarao da štiti nekoga koje samo ličio na klijenta, dok bi pravi klijent otišao pod pratnjom.Kada je želeo da bude ne pri me tan, nosio bi šešir.„Čuo sam da si pogođen,” reče Kavano.„Nisam.”„Odlično. Drago mi je da nisi povređen.”„Nisam rekao da nisam povređen,” odgovori Čed. „Uboli su me.”„Auh.”„Moglo je biti i gore. Uboli su me u levo rame. Da je to bilo rame

koje koristim na kuglanju...”Kavano pogleda u ženu pored Čeda. „Zdravo Trejsi.”Nosila je majicu sa znakom ‘Jenkija’, dok je plavu kosu pokupila

ispod bejzbol kape sa znakom istog kluba. Imala je mogućnost da,po svojoj volji, izgleda kao i obično, ili da bude doterana i u hotelu‘Holidej in’, da je imala ruž na usnama, da skinula kapu, ras pu sti lasvoju dugu kosu i utegla majicu, svi u restoranu bi je se sećali nakonšto bi otišla. Čak i če tvo ro go di šnje dete.„Čuo sam da si dala otkaz,” reče Kavano.

„I da napustim ove sjajne radne uslove. Osim toga, kada bih videlaljubav, ako ne radim s njim?” Mislila je na Čeda, ali se šalila.Agentima koji su bili u vezi, nije bilo dopušteno da budu u istom timu.U slučaju opasnosti, mogli bi više da vode računa jedno o drugom,umesto na klijenta. Ali, na brojnim zadacima, Čed i Trejsi, sudokazali gde su njihovi pri o ri te ti.Kombi je izašao na auto-put. U me đu vre me nu, dankan je dao

Preskotu i Kavanou ćebad da se ogrnu, i sipao im vruću kafu u šoljeod stiropora. „Uskoro ćemo vas presvući u suve kom bi ne zo ne.”Kavano oseti kako ga vruća kafa zagreva. „Bio si dobar, gospodine

Preskot.”„Gospodine? Sada me zoveš gospodin? Još od skladišta bilo je

‘Preskot ovo’ i ‘Preskot uradi to’.”Dankan se namrštio. „Ima li problema?”Preskot je žmirkao svojim oteklim očima. „Ni najmanje. Ovaj čovek

mi je spasao život. Duboko sam mu zahvalan.” Preskot se rukovaosa Kavanom.„Ruka vam je hladna,” reče Kavano.„Upravo sam nameravao da to ja kažem vama.”Kavano pogleda u svoje ruke. Oni ne osećaju hladnoću, shvatio je.

Ali ne zato što su se promočili.Počinje, pomisli. On obema rukama uhvati toplu šolju do stiropora,

ali su ruke koje je osećao kao tuđe, počele da se tresu, dovoljno dase malo kafe iz njegove šolje prelilo na pod.„Vaš adrenalin će uskoro početi da opada,” reče Dankan.„Već jeste.”„Hoćeš li deksedrin da bi ga na dok na dio?”„Ne.” Kavano je odvojio rule od šoljice i kon centn sao se na to da ih

smiri. „Bez sti mu lan sa.”Kavano je dobro znao sporedne efekte sa kojima se suočavao

centralni nervni sistem kada mu je visok nivo ad re na li na omo gu ća- vao da izvede iz van red ne vežbe snage i iz dr žlji vo sti. Već je osećaone pri jat nu potrebu da zevne, koja nije imala nikakve veze sa željomza spavanjem, već, u velikoj meri, sa ne pri jat nim opu šta njem napetihmišića. Deksedrin bi približio nervni sistem onom visokom nivou ad- re na li na kakav je imao kada je izbavljao Preskota. Nije voleo da seoslanja na sti mu la ti ve i, kao i uvek, odlučio je da prođe kroz sni ža va-

nje nivoa ad re na li na u krvi na što je moguće pri rod ni ji način. Nijevoleo da ga klijent gleda kada prolazi kroz tu fazu: laka ne sta bil nost,zevanje. Uvek je postojala mogućnost da Preskot na pogrešan načinprotumači ovaj neizbežni efekat kao simptom straha, a samotrenutak ranije je pohvalio Kavanoa za hrabrost, vrlinu koju jeKavano poricao.„Bez sti mu lan sa,” ponovi Kavano.

Glava 2.

Kada je kontrolni toranj odobrio poletanje, he li kop ter ‘Bel 206L-4’ seuzdigao sa Teterboro aerodroma i uputio ka severu duž rekeHadson. Pošto je aerodrom bio namenjen kor po ra ci ja ma, čarter iprivatnim avio-kom pa ni ja ma, nije bilo potrebe za prolazak krozdetektore metala i slične si gur no sne provere, što je timu olakšalo dase ukrca sa oružjem, za koje su imali dozvolu u nekoliko saveznihdržava.Kao što ni čamci, au to mo bi li ili blin di ra na vozila – koji pred sta vlja ju

samo neka od ključnih sredstava za profesiju obez be đi va nja – nisu ustanju da zadovolje sve moguće zahteve, to nije mogao ni bilo kojihe li kop ter. Brzina im je, pored ogra ni če nja samog he li kop te ra kolikodugo i koliko visoko može da leti, zavisila od broja putnika, tovarnogprostora i mo guć no sti za izvođenje manevara. Nazvan ‘LongRendžer’, ovaj he li kop ter bio je na pra vljen za lak pristup ne pri stu- pač nim i udaljenim oblastima i bio je često korišćen za potrebe spa- si lač ke službe i snaga reda, iako su ga kor po ra ci je koristile zbog efi- ka sno sti i udobnosti koju je pružao. Mogao je da preveze sedamputnika, uklju ču ju ći i pilota, koji je u ovom slučaju bio Roberto. Imaoje mak si mal nu brzinu od dvesta pet ki lo me ta ra na čas i mak si mal nopunjenje za petsto osamdeset ki lo me ta ra, što je značilo da je uidealnim uslovima mogao ostati u vazduhu skoro tri sata.Mogao se popeti na visinu od oko šest hiljada metara, ali Robertov

plan letenja je pod ra zu me vao da bude na visini od hiljadu i dvestametara iznad nivoa reke. Kišica se pre tvo ri la u izmaglicu, a sada,kada je nebo bilo vedro, mogao je pokušati da umiri Preskota takošto mu je pružio pogled na litice i šume duž klisura Nju Džersija.Ali Preskot nije pokazivao interes za pogled, ig no ri šu ći široki prozor

od plek si gla sa, koji je, kako je Dankan objasnio, bio otporan nametke. Raspored sedišta u he li kop te ru bio je sličan kao u kombiju:dva reda sedišta, okrenutih jednih ka drugima. Dok su sedišta ukombiju bila čvrsta, na pra vlje na da izdrže mogući napad, sedišta

obložena pancirom koja je Dankan poručio za ‘Long Rendžer’, bilasu veoma udobna, sa na slo nja či ma za noge i ruke, pokretnimnaslonom i na pra vlje na od meke kože.Noseći veliki pancir, za koji se činilo da mu je tesan na stomaku i

grudima, Preskot nije gledao napolje, suviše zauzet od go va ra njemna Dankanova pitanja i davanjem ob ja šnje nja o Hesusu Eskobaru.Kavano je bio tih. Bilo kakva upadica sa njegove strane pokvarila bi

ovaj razgovor. Tim je morao da čuje kako on svojim rečima ob ja šnja- va svoj problem.U kabini koja je bila zvučno izolovana i izolovana od vibracija,

Dankan je najzad usmerio svoju pažnju ka Kavanou. „Imaš li šta dadodaš?”„Jasno sam video ljude u oba au to mo bi la. Nisam video nikog hi spa-

no a me rič kog porekla.”Roberto, koji je razgovor slušao sa pilotovog sedišta, reče preko

ramena: „Znači, Eskobar pruža jednaku šansu svima. Isto kao što nicrnci ne za po šlja va ju uvek samo crnce.”„Nekome sa resursima poput Esko ba ro vih bi trebalo dosta vremena

da napravi plan za takav napad ,” reče Kavano.„Kako mi se čini,” reče Čed, „vrlo su pažljivo napravili plan, po sta-

viv ši kidnapere odevene kao narkomane i izmešavši ih sa okru že- njem. Da je gospodin Preskot napustio skladište, bili bi spremni zapokret ili, ako bi se umorili od čekanja, bili bi spremni da plan izveduna svoj način i da ga se dočepaju. Kada se Kavano pojavio, uner vo- zi li su se, jer su shvatili da je on deo tima za iz vla če nje, tako da suosetili da im ne preostaje ništa drugo nego da ubrzano izvedu onošto su is pla ni ra li.”„Kon tak ti ra ću DEA i reći ću im da u njihovom obez be đe nju postoji

doušnik,” reče Dankan.„Pobogu, nemojte im reći da sam vas angažovao da mi pomognete

da nestanem,” reče Preskot. „Ko god da je osoba koja radi zaEskobara, ta in for ma ci ja će doći do njega.”„Bez brige,” odgovori Dankan. „Nemam nameru da im odajem svoje

in for ma ci je. Opustite se i uživajte u vožnji.”„Gde me vodite?”„Tamo gde ćete biti bezbedni.”

Glava 3.

He li kop ter se kretao prateći tok reke Hadson trista dvadeset ki lo me- ta ra ka severu, prolazeći pored nekoliko gradova koji su se nalazilina obali reke, od kojih su neki bili okruženi smogom. NakonKingstona, skrenuli su zapadno i smanjili visinu, prolazeći poredplanina Ketskil. Gusto po šu mlje ne, imale su između svojih obronakamnogo sli ko vi tih dolina.„Po gle daj te,” Kavano pokaza ka stubu dima koji se uzdizao sa

grebena na severu.„Da,” reče Dankan. „Proleće je bilo sušno.”„Slušao sam na radiju,” reče Roberto preko ramena, dok je

upravljao he li kop te rom. „Kiša nije padala, ali je sevalo i to je izazvalopožar. Mali je. Kon tro li šu ga.”Dankan klimnu glavom i pogleda ka nebu iza njih. „Da li nas neko

prati?”He li kop ter je bio tako mo di fi ko van tako da može da omogući lak

pristup so fi sti ci ra nom rasporedu elek tron skih in stru me na ta ikomandama sistema snažnog radara, koji je mogao da prepoznasvaku letelicu i prati njen kurs.Roberto je otkucao nekoliko brojki na tastaturi i pogledao na

radarski ekran. „Nada.” 2„Uradi kako smo se do go vo ri li,” reče Dankan.Roberto nadleti vrh i spusti se ka maloj dolini koja je bila ispunjena

gustim zim ze le nim drvećem.„Po gle daj te gospodine Preskot,” reče Čed. „Ovo će vam biti za ni-

mlji vo.”He li kop ter se spuštao niže u dolinu.„U šta gledam?”, upita Preskot. „Sve što vidim su jele.”„To i treba da vidite,” reče Trejsi.„Još uvek ne...” Preskot je piljio kroz plek si glas.Upra vlja ju ći kon trol nim uređajima he li kop te ra, Roberto pritisnu

jedan od tastera. „Vidite li sada nešto?”

„Ne, ja... pažljivo. Ako se još malo spustite, srušićemo se nadrveće. Blagi Bože.”Kavano nije bio u mo guć no sti da vidi ono što je video Preskot. Ipak,

znao je šta se dešava. Ono što je izgledalo kao šuma od tridesetkva drat nih metara, počelo je da se pomera. Odjednom, ugledali subeton.„Šta je...” reče Preskot.„Najbolja moguća ka mu fla žna mreža,” reče Dankan. „Čak i na

ovako maloj visini, teško je ra zli ko va ti iluziju od stvar no sti.”He li kop ter je sleteo na betonsko uzletište. Kada je Roberto isključio

motor, grupa je odvezala svoje si gur no sne pojaseve, otvorila vrata iizašla napolje.„Pažljivo,” reče Kavano. Osećajući vetar iz elise koja se još uvek

okretala, on natera Preskota da se sagne.Grupa je krenula nalevo, prema elektro-ormanu po sta vlje nom među

drvećem sa strane od uzletišta.Dankan otključa i otvori elektro-orman. „Moramo pričekati nekoliko

minuta da se umiri elisa ili će strujanje vazduha usisati kamuflažu upropelere.”Dankan potom pritisnu prekidač i motor zabruja.Preskot je u čudu gledao kako se mreža, koja je, gledano odozgo,

pred sta vlja la stra ho vi to realnu sliku gustog zim ze le nog drveća,ponovo pokrenula, ovoga puta u suprotnom smeru. Mreža, koja senalazila na čvrstim stubovima, koji su se kretali po šinama na zemlji,zatvorila se nad grupom, za kla nja ju ći nebo i skri va ju ći he li kop ter.„Zimi, kada pada sneg,” objasni Dankan, „senzor deluje na mrežu

da se au to mat ski prilagodi kako je težina snega ne bi oštetila.Toplotni kalemovi u betonu tope sneg. Kada se oluja završi, mrežase vraća na svoje prvobitno mesto. Sneg na drveću se brzo otapa,tako da mreža i dalje liči na svoje okruženje.”Roberto dodade: „Prema planu letenja koji sam dao kon tro lo ru

letenja na aerodromu Teterboro, ovde se, kao naša de sti na ci ja,navodi privatna svojina. Dolina je u velikoj meri slična ostalima. Opisleta nije dovoljno pre ci zi ran tako da niko ne bi mogao da nas pratidovde. Čak i posetioci kao vi ne bi znali koja je ovo dolina ako biželeli da dođu ovamo.”„Prema radaru, znamo da nas niko nije pratio,” reče Trejsi.

„I niko ne može videti he li kop ter iz vazduha,” reče Čed. „Stoga semožete opustiti. Ovde ste potpuno bezbedni.”„A šta je sa in fra cr ve nim praćenjem he li kop te ra?”Pre sko to vo pitanje je nateralo sve u grupi da pogledaju jedni u

druge u čuđenju.„Upoznati ste sa in fra cr ve nim praćenjem?” upita Kavano.„Šta ste očekivali od naučnika? Svaki predmet odaje toplotu.

Letelica sa so fi sti ci ra nim in fra cr ve nim senzorima može re gi stro va ti tutoplotu, pre po zna ti oblik i otkriti šta se krije među drvećem ili pod ka- mu fla žnom mrežom ili u tami.”„To je vojni ili po li cij ski uređaj,” reče Čed. „Svako ko je sposoban da

opremi letelicu takvim uređajima, sposoban je da je opremi i ostalimmodernim uređajima.”„Kao što su au to mat ske puške i rakete,” reče Trejsi.Preskot se namršti. „Da li to treba da me razuveri?”„Ono što žele da kažu je,” reče Kavano, „kad se već brinete zbog

toga, zašto ne biste mogli da se brinete i zbog napalm bombi iraketa?”Preskot nije razumeo.Dankan krenu ka njemu. „To je osnovno pravilo zaštite koja je u

skladu sa nivoom be zbed no sti u odnosu na nivo opasnosti kojem jeklijent izložen. Eskobar ima dosta novca i odlične resurse, ali nemadovoljno jake veze da u tako kratkom vre men skom periodu nabaviletelicu sa ovakvom vrstom opreme kako bi pokušao da nas prati.Nema potpuno bezbedne lokacije. Čak bi i vojni komandni centar uplaninama Čejen mogao postati ugrožen ako bi neko u njegovosredište uspeo da pro kri jum ča ri kofer sa nu kle ar nim oružjem. Ali uokol no sti ma koje imaju nivo opasnosti sa kojom se vi suočavate, onošto je Čed rekao potpuno je tačno.” Dankan spusti ruku na Pre sko to- vu ruku hrabreći ga. „Ovde ste u pot pu no sti sigurni.”Preskot pogleda unaokolo, pod jed na ko nesigurno. „Gde ćemo

boraviti?”„Tamo,” reče Trejsi.„Gde? Sve što vidim je drveće.”„Po gle daj te malo bolje.”„Ono brdo? Da li se iza njega nalazi koliba ili nešto slično?”„Nešto slično,” Kavano je vodio Preskota kroz drveće.

„Pri dru ži ću vam se za minut,” reče Roberto. „Treba da napunim he- li kop ter gorivom.” Krenuo je ka pumpi koja se nalazila odmah poredskrivenog hangara sa opremom sa strane uzletišta.„Hoćete da kažete da ovde imate i gorivo?” Preskot je zvučao iz ne-

na đe no.„Podzemni tank. Svakih šest meseci pošaljemo ovamo kamion da

napuni tank.”Sunce koje je zalazilo je pravilo senke. Prohladan, lak povetarac,

bio je ispunjen sla du nja vim mirisom jela. Koraci koje je pravila grupaljudi meko šumsko tlo činilo je jedva čujnim.Brdo kojem su se pri bli ža va li bilo je visoko oko devetsto metara sa

glatkim stenama. Vodeći Preskota ka brdu, Kavano prođe poredjedne od stena i pokaza na skriveni betonski prolaz. „Ovo je koliba.Jedna vrsta kolibe.”Dankan je ušao u prolaz i došao do metalnih vrata, pored kojih se

nalazila elek tron ska tastatura. Senzor pokreta iznad tastature seaktivirao i fina svetlost je osvetlila tastaturu koju je Dankan tražio.Za kla nja ju ći tastaturu od Preskota, pritisnuo je niz dugmića.Oštro škljoc nuv ši, brava na vratima se otključa elek tron ski. Kada je

Dankan otvorio vrata, oglasio se alarmni sistem.„Ako se alarm ne de ak ti vi ra za petnaest sekundi,” reče Kavano

Preskotu, „uljez biva ošamućen gasom.”Dankan se okrenuo ka kon trol noj tabli iza vrata, opet je za kla nja ju ći

i pritisnuo novi niz brojeva.Alarm se više nije čuo. Senzori pokreta su upalili svetla duž

skloništa.„Dobro došli na bezbedno mesto.”

Glava 4.

Preskot je ušao polako, još za ču đe ni ji nego kada je video da se ka- mu fla žna mreža otvara i otkriva uzletište za he li kop te re.Hodnik je vodio do velike pro sto ri je za dnevni boravak na desnoj

strani. Pod je bio od borovog drveta. Nameštaj je bio od kože. Zidovisu bili beli, pokriveni policama za knjige, im pre si o ni stič kim slikama ivelikim kaminom.„Ovo je sklonište na pra vlje no od ojačanog betona i pokriveno

zemljom,” reče Dankan. „Unu tra šnjost smo uredili kao običnu kuću izprak tič nih razloga. Zbog jake izo la ci o ne strukture kuće, tem pe ra tu raje obično dvadeset dva stepena i leti i zimi, uz malu pomoć kamina usvakoj sobi.”„Solarne ploče i aku mu la to ri daju elek trič nu energiju,” reče Čed.

„Pomoćni generator se uključuje u slučaju potrebe.”„Voda za piće dolazi iz ivora ispod bunkera, tako da ne može biti

zatrovana. Na vrhu, prirodna svetlost dolazi kroz ven ti la ci o ni otvor ire flek tu je se sistemom ogledala koji je šire, tako da se stiče utisak dapro sto ri je imaju prozore,” reče Trejsi. „Ovo je zgrada koja imanajveće rezerve energije koje se mogu zamisliti.”„Ali sa ulazom koji se elek tron ski kon tro li še, ako nestane struje,

ostaćemo za ro blje ni,” reče Preskot.„Postoji ručni mehanizam za vrata. I još jedan izlaz.” Dankan

pokaza ka metalnim vratima na kraju hodnika. „Ima bravu i polugu zaza klju ča va nje. Ali sa spoljne strane nema ničega, ni brave ni klju ča o- ni ce, nema načina da se razbije brava i da se uđe unutra.”Preskot je disao malo lakše.„Je li ko gladan?” upita Čed trljajući ruke.„Zavisi,” reče Trejsi.„Ko kuva? Ti?”„Niko drugi.”„U tom slučaju, umirem od gladi.”

Čed je važio za iz van red nog kuvara. „Gospodine Preskot, jeste live ge ta ri ja nac? Imate li alergiju na bilo koju vrstu hrane?”„Mogu da jedem bilo šta.”Kavano se tiho složio, sećajući se polica sa hranom bogatom

ugljenim hidratima u skladištu.„Stiže govedina a la Stroganov,” reče Čed.„Lakše malo sa prelivom ovoga puta,” reče Trejsi.„Hej, ako budeš ogra ni ča va la genija dok radi...”„Pokušavam da povedem računa o svojoj liniji.”„I ja vodim računa o tvojoj liniji.”„Možete li da po ve ru je te da on tako razgovara sa mnom?”„Dok oni srede stvari među sobom,” reče Dankan Preskotu, „zašto

se ne smestite. Ako volite duvan, imamo pro sto ri ju sa ra zli či timvrstama duvana.”„Ne.” Preskot je izgledao užasnut i samom pomisli na tako nešto.„U tom slučaju, vaša soba – u kojoj je za bra nje no pušenje – jeste

treća sa leve strane hodnika. Mislim da bi vruć tuš i nešto garderobebili više nego do bro do šli. Imate i bar. Sa te lit sku te le vi zi ju. Saunu.Prošli ste mnogo toga. Možda biste mogli da se opustite dovoljno dana kratko odspavate?”

Glava 5.

„Šta misliš o njemu?” upita Dankan kada su on i Kavano videli da jePreskot ušao u sobu. Pustivši Čeda i Trejsi da nastave sa svojim du- žno sti ma, dva muškarca su prešla preko dnevne sobe premavratima sa desne strane od kamina; ta vrata su vodila ka kan ce la ri ji.„Nema mnogo jaku ličnost, ali je idealan klijent,” reče Kavano.

„Uradio je onako kako sam mu rekao. Predebeo je i nema kondiciju,ali je sve poslušao i uradio ono što je bilo neophodno. Naravno,skoro da nije mogao da jede od straha, ali mi je verovao i nijepaničio do tačke gubljenja kontrole. Sve u svemu, zadivio me je naneki način.”„Još nešto?”„Pametan je.”„Naravno. On je bio he mi čar.”„Voli da uči. Postavlja dosta pitanja.”„Moj dogovor sa njim je bio putem telefona i elek tron skim tran sfe-

rom novca,” reče Dankan. „In si sti rao je da se ne vidimo lično.”„Sada znamo i zašto,” Kavano je zastao na ulazu u kan ce la ri ju

kada je Dankan ušao.„Zašto mi telefonom nije rekao u čemu je problem?” Dankan spusti

svoju visoku, vitku figuru u stolicu iza stola.„Možda nije znao može li nam verovati,” reče Kavano. „Želeo je da

čeka dok lično ne proceni jednog od nas.”Dankan je raz mi šljao o tome. „Ali verovao nam je dovoljno da nam

kaže gde se krije. To je nespojivo.”„Nije neophodno. Pošto nije mogao da dođe do nas, nije imao

drugog izbora nego da dozvoli jednom od nas da dođe do njega,”reče Kavano. „Osim toga, u skladištu je koristio TV kamere da meprouči. Da mu je bilo šta izgledalo sumnjivo, sve što je trebalo dauradi bilo je da prestane sa ko mu ni ka ci jom, a ja još uvek ne bih znaogde se nalazi.”

„Misliš li da on zaista zna šta znači nestati? Je li spreman daprihvati posledice?”„Ima sve razloge za to,” odgovori Kavano. „Kako mi je rekao jedan

od njegovih napadača putem mobilnog telefona, oni će nastaviti dadolaze. U stvari, i ja sam sada jedan od pro go nje nih.”„Da?”„Čovek sa kojim sam se čuo je prilično lično raz go va rao sa mnom.”Dankan je raz mi šljao za trenutak, a onda podigao slušalicu. „Raz-

go va ra ću sa svojim ljudima u DEA i raspitati se malo više o Pre sko- to voj situaciji.”„Dok ti te le fo ni raš...”„Da?”„U skladištu su neki bes kuć ni ci pomogli Preskotu i meni da

pobegnemo. Obećao sam da će im sutra biti isporučen kamionhrane i odeće. Možda i nekoliko vreća za spavanje.”Dankan se nasmeja. „Biće im kao u ‘Ric’ hotelu.”

Glava 6.

Kavano je rastavio svoj pištolj (pored zaostalog baruta, našao je inekoliko kapljica vode na unu tra šnjim delovima) i čistio ga na peškiruna stočiću u dnevnom boravku. Uočivši kretanje, podigao je pogled utrenutku kada je Preskot ulazio.„Jeste li malo odspavali?” upita ga Kavano.Preskot klimnu glavom. „Iznenadio sam sam sebe. Osećao sam se

toliko napeto da sam očekivao da ću samo ležati na krevetu, buljećiu plafon.”„Je li vam spavanje bar malo koristilo?”„Kada sam se probudio, na trenutak sam se osećao odlično.

Onda...” Preskota je izdao glas. Verovatno naviknut na odela ikravate, izgledao je nezgrapno u džinsu i pamučnoj košulji. Ali, zarazliku od pancira koji je nosio u he li kop te ru, ova odeća je bar od go- va ra la njegovom velikom telu. Dankan se ponosio sobom što je ubunkeru bilo odeće u raznim ve li či na ma. „Gde su svi nestali?” upitaPreskot.Kavano je brisao ulje sa ra zli či tih delova ‘siga’, koji su bili redno

poređani na peškiru ispred njega. „Dankan te le fo ni ra. Trejsi je u kon- trol noj sobi.”„Kon trol noj sobi?”„Slična onoj kakvu ste imali u skladištu. Ovo mesto je okruženo si-

gur no snim kamerama. Trejsi prati monitore i radare koji bi nasupozorili ukoliko se neka letelica pojavi u blizini. Roberto radi na he li- kop te ru. Čed kuva.”Miris govedine a la Stroganov je prijatno pro stru jao pro sto ri jom.„A vi?” Preskot je posmatrao džins i pamučnu košulju koju je

Kavano sada nosio. „Jeste li se vi odmorili?”„Moram da napišem izveštaj, a zatim da još nešto uradim.”„Kao ovo?” Preskot pokaza prstom na ra sta vlje no oružje.„Nakon akcije, prva stvar koju su me obučili da uradim jeste da

povedeni računa o svojoj opremi.” Kavano je stavio cev u zatvarač,

onda je osigurao povratnu oprugu i njenu vođicu u ležištu. Kada jesabio oprugu, pobrinuo se da nju ne usmeri ka Preskotu ili sebi, kakokatapult ne bi povredio nijednog od njih.„Šta ste mislili pod izrazom ‘uslovni refleks’?” upita Preskot.Kavano zatrese glavom, zbunjen.Preskot nastavi: „Kada sam vam rekao da je ono što ste učinili da

me spasete bila jedna od naj hra bri jih stvari koje sam video, rekli steda to nije hrabrost – nego uslovni refleks.”Kavano navuče sklopljen mehanizam zatvarača na telo ‘siga’ i

osigura ga. Raz mi šljao je za trenutak. „Ljudi su hrabri kada suuplašeni, ali teraju sebe da rizikuju svoje živote za nekoga drugog.”Preskot je klimnuo glavom, slušajući pažljivo.„Zašto vam je to bitno?” upitao je Kavano.„Moja spe ci jal nost je rad ljudskog mozga, način na koji oslobađa

hormone i kon tro li še naše ponašanje,” reče Preskot. „Epinefrin – kojiobično nazivamo adrenalin – jeste jedan od hormona koji je u tesnojvezi sa strahom. Širenje i kon trak ci je srca. Osećaj topline u stomaku.Drhtavica u mišićima. Ono što me zanima jeste kako neko kao visavladava efekte koji hormoni imaju na organizam.”„Ali ja ne sa vla da vam te efekte.”„Ne razumem.”„U Delta snagama su me obučili da ih pozitivno is ko ri stim umesto

da se vezujem za negativne aso ci ja ci je koje ljudi imaju u vezi sastrahom.”Preskot je nastavio pažljivo da sluša.„Stavite nekome padobran na leđa i recite toj osobi da iskoči iz

aviona na visini od šest hiljada metara i ta osoba će biti pre stra vlje- na. To je nešto što joj je nepoznato i što pred sta vlja opasnost po njenživot. Ali obu ča vaj te tu osobu postepeno, naučite je kako da skačesa ska ka o ni ce u bazen. Onda je naučite kako da skače sa još većevisine, iz vo đe njem bandži skoka iz malih aviona na razumnimvisinama. Postepeno uve ća vaj te veličinu i snagu aviona i visinu zaskok. Kada ta osoba bude spremna za skok sa visine od šest hiljadametara, osećaće isto ubrzanje i kon trak ci je u srcu, istu toplotu ustomaku, istu drhtavicu u mišićima kao i pre. Ovaj put, neće biti pre- stra vlje na. Znaće kako da smanji rizik, pošto se suočila sa stotinamasličnih postupaka. Ono što oseća umesto straha jeste oštra usred-

sre đe nost sportiste spremnog da započne akciju. Adrenalin te osobeutiče na nju na isti način kao i ranije. Ali um te osobe zna kako da gakon tro li še i kako da iskoristi njegove pozitivne efekte.”„Pozitivne?”„Ubrzan rad i stezanje srca uzrokuje bržu cir ku la ci ju krvi ka

mišićima i priprema ih na ekstremne ak tiv no sti. Ubrzano disanjedovodi do toga da više kiseonika dođe do mišića. Jetra stvaraglukozu, povećava količinu šećera u krvi. U isto vreme, cirkuliše višemasnih kiselina. I šećer i masne kiseline postaju neophodno gorivo,stva ra ju ći veću energiju i iz dr žlji vost.”„U pravu ste,” reče Preskot. „Imali ste odličnu obuku.”„Obučen sam da dočekam adrenalin na pravi način, da cenim ono

što čini da bih ostao živ. Takođe sam, kao biće, obučen da raz mi- šljam o borbi vatrenim oružjem i au to mo bi li ma, kao i o svemu onomešto se danas dogodilo... kao o nečem što nije sasvim normalno, alibarem znam šta mogu da očekujem. Znam kako da reagujem. Iskrensam kad kažem da danas ni u jednom trenutku nisam osetio ono štose obično naziva strahom.”Kavano je zastao. Nijednom? upitao se. Šta je bilo u onom čudnom

trenutku u skladištu kada sam se penjao ste pe ni ca ma da se sretnemsa Preskotom?„Snažan upliv ad re na li na,” reče Kavano, „ali ne strah, i zbog toga

mislim da ono što sam danas uradio nema nikakve veze sahrabrošću. Vi ste taj koji je hrabar.”Preskot namignu. „Ja? Hrabar? To je be smi sle no. U poslednje tri

nedelje – pogotovo danas – bio sam pre stra vljen.”„U tome je poenta onoga što vam govorim,” reče Kavano. „Ne

možete biti hrabri, ako nema straha sa kojim ćete početi. Ono što stedanas preživeli bilo je dovoljno nasilno da uznemiri i iskusnijeagente. Mogu samo da pret po sta vim kakvu ste snagu morali daprikupite da biste savladali strah koji je bio u vama. Niste se ukočiliod straha. Niste paničili, iako ste sigurno osećali potrebu za tim.Obećali ste mi da ćete biti poslušni i bili ste. Vi ste savršen klijent.”Zbunjen, Preskot pogleda ka drvenom podu. Očigledno nije bio

navikao na kom pli men te. „Vi možda ne osećate strah, ali još uvek ri- zi ku je te da izgubite svoj život. Zbog stranaca. Zašto to radite?”

Kavano je stavio pamučne rukavice i počeo da stavlja metke kalibra9 mm u šaržer pištolja. Na Menhetnu, u ‘Varviku’ u baru, Džejmi muje postavila isto pitanje. „Zbog toga što znam kako da to radim idobar sam u tome.”„Nema drugog razloga?” upita Preskot.„To je nešto o čemu ne raz go va ram sa većinom ljudi, zbog toga što

većina to ne može da razume. Vi ćete možda moći zbog vaših is tra- ži va nja o uzrocima za vi sno sti.”„Voleo bih da pokušam.”„Alkohol, kokain, heroin, me tam fe ta mi ni. Ljudi mogu postati zavisni

od brojnih stvari. Neki vojnici iz odreda za spe ci jal ne operacije nemogu da podnesu tihi, sva kod nev ni život kada odu iz službe.Postanu plaćenici, ili agenti koji pod ugovorom rade za CIA, ili spe ci- jal ci u timovima za obez be đe nje.”„Ili agenti za pružanje zaštite?”Kavano je raširio ruke u znak priznanja. „To je kao kada vozač

trkačkog au to mo bi la nije srećan osim ako nije u trci, boreći se za štobolje mesto sa ostalim au to mo bi li ma pri brzini od trista se dam de setki lo me ta ra na sat. Nalet ad re na li na. Da bi ga dobio, mora da sesuoči sa periodima in ten ziv ne ne ak tiv no sti pre i nakon svake trke.Tako deluje većina zadataka u okviru pružanja zaštite. In ten ziv noneaktivan. Čak i ne ak tiv nost, kon stant no iš če ki va nje da se neštodogodi, podstiče delovanje ad re na li na. Iako to ne volim da kažem, jasam zavisan.”„Ne volite da to kažete?”„Svaka zavisnost je slabost.”U sobi je postalo tiho.Na vratima nasuprot onima koje je Preskot upotrebio da bi ušao u

dnevni boravak, pojavio se Čed, noseći belu kecelju, koja je bila usu prot no sti sa njegovom crvenom kosom i izgledala skoro smešnona tako mišićavom čoveku. Pokušao je da zvuči kao batler ufilmovima. „Večera je poslužena.”Kavano nije mogao, a da se ne nasmeje. „Pozvaću ostale.”Kada se Čed vratio u kuhinju, Preskot je bio zbunjen pamučnim ru-

ka vi ca ma koje je nosio Kavano.„Zašto stavljate rukavice kada punite...”

„Magacin.” Kavano ga stavi u ‘sig’ i gurnu zatvarač napred,ubacujući metak u ležište. Pomerio je kočnicu i otkočio pištolj. „Svakipištolj izbacuje prazne čaure kada se ispali metak. Ne želim daostavim svoje otiske prstiju za sobom i da me neko iden ti fi ku je.”„Još jedan način da budete ne vi dlji vi?”„Čak i da imam štit, biti nevidljiv bi bio moj moto.”„Ono što ste rekli – da je svaka zavisnost slabost,” reče Preskot.

„Nije uvek tako. Neke stvari se ne mogu kon tro li sa ti.”„Verujem u snagu volje,” reče Kavano.„Ponekad to nije dovoljno. Supstanca koju sam otkrio, na primer,

jača je od bilo čije volje.”

Glava 7.

„Da se niko nije žalio, jer jedini bu bre žnjak bez kostiju koji samimao bio je smrznut i trebalo ga je otkraviti u mi kro ta la snoj pećnici,”reče Čed.Svi iz grupe, izuzev Trejsi koja je nastavila da prati monitore u kon-

trol noj sobi, sedeli su za dugim stolom u kuhinji is pu nje noj ne rđa ju- ćom opremom. Na tanjirima koji su se nalazili ispred njih, nalazile suse šnicle od govedine u sosu bež boje, napunjene pečurkama icrnim lukom koji se nalazio na vrhu knedli. Pored svakog tanjiranalazila se činija sa salatom, sa korpom po kri ve nom salvetom, ukojoj se nalazio sveže pečeni hleb.„I da se niko nije žalio što knedle nisu domaće.”„Ne verujem da se iko može žaliti,” reče Preskot. „Izgleda i miriše

odlično.”„Sa tako ispravnim stavom, za vas ću kuvati u bilo koje doba,”

odgovori Čed.„Tim je na dužnosti,” Dankan reče Preskotu, „i ne sme kon zu mi ra ti

vino, ali to ne znači da vi ne smete. Ponudiću vam vino za koje mi jerečeno da je fini ‘Kjanti Klasiko’.”Preskot klimnu u znak odo bra va nja.Roberto je stavio salvetu u vrh svoje košulje, ističući svoju kozju

bradicu. „Čoveče, godinama nisam jeo gulaš.”„To nije gulaš. To je govedina a la Stroganov,” reče mu Čed.

„Izmislio ju je francuski kuvar koji je radio za ruskog ari sto kra tu udrugoj polovini de vet na e stog veka. Ari sto kra ta je bio grof i zvao sePol Stroganov. Kao i obično, pažnja je usmerena ka čoveku koji jeimao moć, dok se niko ne seća kuvara koji je osmislio jelo.”„Jesi li ikada raz mi šljao da počneš da radiš pošten posao i da vodiš

restoran?” upita ga Kavano.„Sve vreme,” reče Čed, ali znam da bi mi ne do sta jao miris baruta.”„Odlično.” Odu še vlje nje sa kojim je Preskot jeo bilo je za di vlju ju će.

„U jelu je nešto što ne mogu tačno da odredim. Senf i kiseli krem,

naravno. Ali...”Čed je sa in te re so va njem posmatrao kako se Preskot posvećuje

jelu sa apetitom.„Sos od školjki? Da li se to oseća? Sos od školjki?”„Dve supene kašike. Vi se razumete u hranu.”„Evo i vašeg vina.” Dankan je pružio Preskotu bocu, a onda

postavio čašu pored njega.Preskot je dozvolio tamnoj tečnosti da mu se sliva niz jezik pro ce-

nju ju ći je.„Pozvao sam svoje ljude u DEA da se malo više obavestim o Esko-

ba ro voj taktici, ali je nedelja uveče, tako da nisam mogao ni sa kimda raz go va ram,” reče Dankan. „Pokušaću ponovo sutra. U me đu vre- me nu, imamo o dosta toga da po ra zgo va ra mo.” Pogledao je uKavanoa, koji je spustio svoju viljušku i počeo sa iz ve šta jem.„Morate shvatiti da postoje četiri nivoa koja je neophodno proći

kako bi se do kraja sprovela ideja da nestanete,” reče Kavano. „Prvaje novi identitet i nova do ku men ta ci ja koja će ga pratiti, naročitoizvod iz matične knjige rođenih i broj so ci jal nog osi gu ra nja. Visvakako želite da budete sigurni da vlada neće pro ve ra va ti brojnovog so ci jal nog osi gu ra nja. Jedan od načina je da preuzmeteidentitet osobe koja je mrtva neko vreme, nekoga ko nema živihrođaka koji bi osporili vašu tvrdnju da ste baš vi ta osoba. To ćeteizvesti tako što ćete pre tra ži ti stare novine i pogledati isečke o celojporodici koja je stradala u požaru ili u sličnoj nesreći. Zatim naučitebroj so ci jal nog osi gu ra nja deteta iz te porodice koje bi sada bilovaših godina da je poživelo. Mnogi roditelji dobiju brojeve so ci jal nogosi gu ra nja za svoju no vo ro đe nu decu. Bolnice često uključuju ovajpodatak u regularnu ad mi ni stra ci ju. U nekim saveznim državama, tajbroj se često nalazi u izvodu iz matične knjige umrlih, a te izvode jelako dobiti, što zavisi od matičara.”„Pre u zi ma nje tuđeg broja so ci jal nog osi gu ra nja je, naravno, pro tiv-

za ko ni to,” reče Dankan.„Shvatam,” reče Preskot.Kavano je nastavio. „Za umereni nivo pretnje, to je potpuno siguran

način za pre u zi ma nje novog iden ti te ta.”„Naravno, nije jed no sta van,” Roberto obrisa usta svojom salvetom i

uključi se u kon ver za ci ju. „Ponekad se vlada za in te re su je za broj so-

ci jal nog osi gu ra nja koji nije korišćen godinama, a onda se odjednompojavi na poreskoj prijavi, što znači da pored onih koji vas jure,možete imati i vlasti na leđima, koje vas mogu optužiti za krivičnodelo na saveznom nivou.”„Upravo tako,” reče Kavano. „A nivo pretnje od Eskobara je previše

ozbiljan da bismo vam dozvolili da se izlažete na bilo koji način.”„Ono što smo želeli da pre dlo ži mo,” reče Dankan, „skupo je i košta

mnogo više od sto hiljada dolara o kojima smo raz go va ra litelefonom.”„Želite da podignete cenu?” Preskot spusti svoju viljušku i nož.„Uzimajući u obzir ono što se dogodilo danas,” reče Dankan,

„nemam izbora.”„Podižete je za koliko?” Preskot se namršti.„Za još četiri stotine hiljada.”Preskot nije trepnuo. „Proverili ste me?”„Jesam.”„Poznato vam je da su me moji pro na la sci učinili mi li o ne rom mnogo

puta do sada.”„Jeste.”„Za hva lju ju ći Službi zaštite, ja nisam u Esko ba ro vim rukama. U

stvari, za hva lju ju ći Kavanou i onome što ste svi vi učinili do sada, dane pominjem ovo,” Preskot pokaza prema onome što ga je okru ži va- lo, „pola miliona dolara zvuči kao cenkanje. Sutra ujutro ću obavitielek tron ski prenos na vaš račun.”„Sto hiljada dolara od tog novca,” reče Dankan, „ne bi trebalo da

bude uplaćeno na naš račun. Kada vas jednom obučimo kako da pri- kri va te elek tron ski trag, želim da sto hiljada bude uplaćenomnekome drugome.” Dankan je pružio Preskotu parče papira prekostola. Na papiru su bili napisani brojevi i ime banke.„Struč nja ku koji ima svoje načine da od vas načini potpuno novu

osobu, kojoj je ranije dodeljen broj,” reče Kavano.„Zar nemamo još uvek sličan problem?” upita Preskot. „Novi brojevi

se daju mladim osobama. Zar vlada neće istražiti moj broj kada seiznenada pojavi na poreskim prijavama za čoveka mojih godina?”„Novi brojevi se takođe daju imi gran ti ma koji dobijaju zelene karte,”

reče Dankan.Preskot mu uputi značajan pogled. „Bri ljant no.”

„Pret po sta vlja ni da će ovaj stručnjak pronaći način da vampomogne tako što će reći da potičete iz Kanade, Velike Britanije,Južne Afrike, Au stra li je ili sa Novog Zelanda. Iz neke zemlje iz kojebiste zaista mogli da potičete po svojim an glo sak son skim ka rak te ri- sti ka ma,” reče Dankan. „Ona će vam dati...”„Ona?”„Videćete da je Karen privlačna. Daće vam detaljne in form ci je o

poreklu – gde ste, navodno, odrasli i išli u školu, i tako dalje – kojećete morati da pamtite sve dok sebe ne ubedite da to zaista jestetako. Takođe će vam dati fo to gra fi je mesta, i in for ma ci je o njima, zakoje se od svakog ko je boravio tamo, očekuje da ih zna. Dobićetenovo ime, naravno, koje ćete morati da pri hva ti te dok vam nepostane drugo ja. Dobićete vozačku dozvolu sa fo to gra fi jom kaoiden ti fi ka ci ju. Pasoš. Kreditne kartice. Ponekad čak i člansku kartubi bli o te ke. Sve one će izgledati savršeno. Imaćete tretman kao kadaiznajmite kadilak. Vrlo skup,” zaključi Dankan.Preskot je izgledao odu še vljen. „Ali kako će ona uspeti da sve to

sredi?”„Kada bih je pitao, siguran sam da bi odbila da odgovori, ili bi me

slagala.”Sam Dankan je lagao, Kavano je to znao. Istina je bila da je Karen

nekada radila za ogranak Stejt de part men ta koji je prikrivao oba ve- štaj ne agente do ku men ta ci jom i lažnim iden ti te ti ma.„Glavno je da ona dobro radi svoj posao,” nastavi Dankan. „Ona je

već pri pre mi la dokumenta. Sve što vi treba da uradite je da datesvoju fo to gra fi ju, da bi mogla da je stavi u vašu novu vozačkudozvolu i pasoš. Sutra ćemo vas odvesti u Elbeni i dovršiti započeto.Do sutra uveče, vi ćete biti novi čovek.”„Rekli ste da postoje četiri nivoa da biste sredili da nestanem,” reče

Preskot. „Koja su ostala tri?”Dankan pogleda Kavanoa, klimajući mu glavom da nastavi. „Možda

ćete morati da promenite svoj izgled. Nešto od toga se može vrlolako uraditi. Pošto imate lepu kosu, bilo bi pametno da je ofarbate ucrno. Glatko ste izbrijani, tako da bi bilo pametno da pustite brkove ilibradu. Ne nosite naočare, pa što onda ne biste nosili jedne bezdioptrije? Sve je to lako uočljivo i u si tu a ci ja ma umerenog rizika bilobi dovoljno, ali u vašem slučaju, pre po ru ču je se neka vrsta hirurške

promene. Odvešćemo vas kod pla stič nog hirurga čije uslugekoristimo. Ni rođena majka vas neće pre po zna ti kada vam sredi nos ibradu.”„Moja majka je umrla,” reče Preskot.„Žao mi je zbog toga, ali sa druge strane, to delimično rešava

najveći problem koji ćete imati,” odgovori Kavano.„A to je?”„Doći ću do toga za trenutak, nakon što prođemo treći nivo u vašem

ne sta ja nju, a to je kako vam omogućiti pristup vašem novcu. Umnogim slu ča je vi ma, osoba koja nestaje mora da da otkaz na svomposlu. U njegovom ili njenom novom životu, novac postaje značajanproblem.”„Na sreću, to neće biti problem za vas, jer ste bogati,” Dankan pruži

još jedno parče papira preko stola do njega. „Sutra, kada sedogovore poslednji detalji vašeg novog iden ti te ta, prenećete novacna ovaj bankovni račun označen brojevima koji smo vam otvorili naBahamskim ostrvima. Uočićete da je lozinka Feniks. Nisam mogaoda odolim, a da ne podržim ideju novog rađanja. Čim ak ti vi ra teračun, promenite broj i lozinku, tako da budete sigurni da je novacbezbedan, čak i od nas.”„Moraćete da otvorite novi bankovni račun, ovaj put uo bi ča je ni, sa

svojim novim imenom i novim mestom boravka,” reče Kavano. „Pe ri- o dič no ćete prenositi sredstva u drugu banku, i savetujem da to budeu iznosima manjim od deset hiljada dolara, jer se trans ak ci je iznosavećeg od ovog moraju prijaviti vladi. Ali nemojte prenositi ni sumepreviše blizu tog iznosa, jer te iznose DEA koristi da iden ti fi ku jetrgovce drogom. Sedam do osam hiljada bio bi razuman iznos, takavda ne privuče pažnju vlade.”„Biće vam potrebna priča koju ćete ispričati svom bankaru kako

biste mu objasnili svoje prihode,” dodade Dankan. „Možda daprimate pe ri o dič ne uplate od po ve re nič kog fonda. Možda da ste serano pen zi o ni sa li nakon prodaje svoje firme, a zbog poreza viševolite uplate u određenim razmacima nego celokupan iznos. Šta godvam bude od go va ra lo.”Preskot je uzeo još jedan gutljaj vina. „A četvrti nivo? Onaj koji

pred sta vlja najviše problema?”

Kavano je pogledao oko stola. Svi su sa ne la god no šću gledali upod.„U početku, novi život zvuči izazovno,” reče Kavano. „Beg od vaših

ne pri ja te lja. Novi početak. Prilika da ispravite greške i počneteiznova. Problem je što morate da raskinete u pot pu no sti sa svojomprošlošću. Imate li porodicu gospodine Preskot?”„Ne.”„Nemate bivšu ženu? Nemate decu na koledžu?”„Ne. Moj posao me je odvukao od braka i for mi ra nja porodice.”„Devojka?”„Nemam je.”„Dečko?”„Nisam ho mo sek su a lac,” reče Preskot uvredeno.„Sjajno. Štitio sam ljude nekoliko godina, a ovo je prvi put da radim

sa nekim ko nema ozbiljne društvene veze. Rekli ste da vam jemajka umrla. Šta je sa vašim ocem?”„I on je umro.”„Drugim rečima, nema nikoga na ovome svetu kome biste ne do sta-

ja li, ako im izmaknete iz vida.”„Manje ili više.” Sa osećanjem ne la god no sti, Preskot pogleda u

pod. „Tako je.”„To samo olakšava stvar,” reče Kavano. „Jer potpuni prekid sa

prošlošću znači da nikada više nećete moći da kon tak ti ra te sa svojimro di te lji ma ukoliko su oni živi, ili sa drugim rođacima, ili sa pri ja te lji- ma. Da ste poželeli, supruga i deca bi mogli da idu sa vama u vašnovi život, ali oni bi imali rođake i pri ja te lje koji bi im ne do sta ja li, i nakraju biste vi ili neko iz vaše porodice bili u iskušenju da stupite ukontakt sa ljudima do kojih vam je bilo stalo u vašoj prošlosti. Uvećini slučajeva, ako vaš ne pri ja te lj uspe da vas pronađe, a evokako on to radi, prateći vaše rođake i pri ja te lje, pro ve ra va ju ći impoštu i zovući ih telefonom, prateći svaku promenu u njihovom sva- kod nev nom ponašanju. Na svu sreću, ovoga puta to neće biti slučaj.”„Postoji li neko mesto na kojem ste oduvek maštali da živite?” upita

Dankan. „Kada ste odlučili da nestanete, da li ste takvo mesto imalina umu?”„Ne.” Iz gle da ju ći osa mlje nič ki, Preskot je gledao u svoju čašu sa

vinom.

„Dobro,” reče Dankan. „Jer da jeste, verovatno biste ga pomenuliljudima sa kojima radite ili sa kojima ste poslovali.”„Uo bi ča je ni razgovor,” obrati mu se Čed. „’Bože, zar ne bi bilo

sjajno živeti u Aspenu i skijati kad god želim tokom zime.’ Ondanestanete i preselite se u Aspen, a sledeća stvar je da se Esko ba ro viljudi pojave na vašim zadnjim vratima.”„Da li ste pret pla će ni na bilo koji naučni časopis?” upita Kavano.„Na nekoliko.”„Više niste,” reče Dankan. „Eskobar će pronaći koji list ob ja vlju je

članke koji su vezani za vašu struku. Naći će načina da dođe do listepret plat ni ka. Dobiće oba ve šte nje koji pret plat ni ci su se nedavnopreselili, a ko se pret pla tio nakon vašeg nestanka.”„A ono što sledi znate,” reče Roberto, po na vlja ju ći Čadov prethodni

komentar, „Esko ba ro vi ljudi će vam se pojaviti na zadnjim vratima.”„Volite li da igrate golf?”, upita Kavano.„Da. To je jedna od novih formi ak tiv no sti koja...”„Ne više. Ne smete se čak ponovo ni pojaviti blizu terena za golf.

Eskobar će naći načina da prouči vaše navike. Ako nekako dođe dopodatka gde ste se preselili, unajmiće nekoga da nadgleda terene zagolf, kako bi vas čekali da se pojavite. I tako dalje,” reče Kavano.„Shvatate li šta po ku ša va mo da vam kažemo?”Preskot proguta poslednji gutljaj iz čaše sa vinom i nasu još jednu

punu čašu. „Kada kažete ‘novi život’ vi to mislite bukvalno. Morampotpuno da raskrstim sa svojom prošlošću.”„Bez izuzetaka,” pojasni Kavano. „Vrsta odeće koju volite. Muzika

koju volite. Hrana koju volite. Sve ćete morati da promenite. Knjigekoje volite. Da se vratimo na skladište, imali ste zbirku pesamaRobinsona Džefersa i nekoliko knjiga o njemu. Od sada, Džefers jejedan od autora kojeg nikada više ne smete čitati.”„Sve to zvuči...” Preskot je mucao. „De pre siv no.”„Mnogima je tako, kada ljudi koji nestanu jednom shvate pune

posledice,” reče Dankan. „Morate se pri pre mi ti i suočiti saproblemom sada. Koliko se plašite Eskobara? Da li ste spremni dauradite sve što je neophodno, bez obzira koliko ćete živeti izolovano,da biste ga držali što je moguće dalje od sebe?”Preskot otpi još jedan dug gutljaj iz čaše. „Umoran sam od toga da

budem uplašen. Da.” Glas mu je očvrsnuo. „Spreman sam da uradim

sve što je neophodno.”„Odlično,” reče Dankan. „Sutra ćemo vas odvesti da se sretnete sa

Karen u Elbeni, da joj predate fo to gra fi ju i dobijete dokumenta sasvojim novim iden ti te tom.”Trejsi iznenada uđe u pro sto ri ju. „Možda ne.”„Zašto?” namršti se Dankan.„Tri he li kop te ra se kreću u ovom pravcu.”

Glava 8.

„He li kop te ri?”Dankan ustade u isto vreme kada i Kavano. Krenuli su iz kuhinje sa

Trejsi, duž hodnika, ka kon trol noj sobi, a za njima su išli Roberto iČed.Duž zidova su u redovima bili poređani te le vi zij ski monitori, na

kojima su se videle ze len ka ste slike noćnog osma tra nja, koje suslale kamere poređane oko he li kop te ra i bunkera. Ali ono što jeprivuklo pažnju celog tima bio je ekran radara, koji je pokazivao trisvetleće tačke koje su se kretale ka severu, pri bli ža va ju ći im se.Roberto ih je proučavao. „Da, brzina, i formacija su u skladu sa he li- kop te ri ma.”„Šta se dešava?” čuo se Preskotov napeti glas iza njih.„Još uvek ne znamo,” reče Kavano. „Možda ništa što bi trebalo da

nas zabrine.”„U trenutku kada su se pojavili na radaru, kretali su se ka

Hadsonu,” reče Trejsi, „očigledno je da su pratili plan letenja koji smoostavili na Te ter bo rou.”„Slu čaj nost?” upita Dankan.„Možda,” odgovori Čed. „Postoji nekoliko malih aerodroma duž reke

Hadson, da ne pominjemo i onaj u Elbeniju. Mogli bi sleteti na jedanod njih. Dođavola, možda su to po li ti ča ri koji idu u glavni grad.”„Možda,” odgovori Trejsi. „A možda i nisu.”„Šta ćemo da radimo?” upita Preskot.Niko se nije okretao od radara.„Ako Esko ba ro vi ljudi po ku ša va ju da nas prate,” reče Roberto, „de-

sti na ci ja na planu letenja je suviše ne o dre đe na da bi ih doveladovde. Mnogo je planina i dolina. Čak bi i na dnevnoj svetlosti ti he li- kop te ri mogli doveka da tragaju i ne bi ništa našli.”„Po gle daj te,” pokaza Trejsi ka ekranu kada su se tri svetleće

tačkice raz dvo ji le, krećući se zapadno od reke.„Kreću se ka planinama,” reče Čed.

„Raz dva ja ju se,” reče Kavano, „štedeći vreme, dok jedan istražujedolinu.”„Ali čak i sa opremom za noćno raz gle da nje, neće naći ništa što bi

im odalo gde se nalazimo,” reče Roberto. „Sve što znaju je da smose spustili na farmi i da nam je he li kop ter u ambaru. Trebalo bi imnekoliko nedelja da pretraže sve farme u ovoj oblasti.”„Uz to, ako su leteli ovamo iz Te ter bo roa, moraće uskoro da dopune

gorivo,” reče Kavano.„Po gle daj te,” ponovo pokaza Trejsi.Na ekranu, tri svetleće tačke su se kretale napred-nazad nad

zasebnim celinama.„Si ste mat sko pre tra ži va nje,” reče Dankan.„Ali ga oni obavljaju užasno brzo,” reče Kavano. „Čak i sa opremom

za noćno osma tra nje, moraju se kretati sporije da bi se uverili da imništa nije promaklo.”Na ekranu, tri tačkice su se brzo pre me sti le u druge oblasti.„Auh... niko ne može vizuelno pre tra ži va ti dolinu tom brzinom, čak

ni na dnevnoj svetlosti,” reče Trejsi.„Osim ako to nije način na koji vrše pre tra ži va nje,” reče Čed.„Na šta misliš?”„Ne vizuelno.”Ostatak grupe je ne o če ki va no brzo shvatio na šta je Čed mislio.

Okrenuli su se ka Preskotu.Njegovo bledo lice bilo je u kontrastu sa tamnim očima, koje su bile

širom otvorene, jer je i on shvatao šta se dešava.Kavano je ponovo pogledao u radarski ekran.”In fra cr ve ni senzori?

Termalni senzori.”Tačkice su se brzo pre me sti le u druge oblasti.„Dios.” 3 reče Roberto. „To ob ja šnja va sve. Traže toplotni trag he li-

kop te ra. Motor se ohladio, ali in fra cr ve ni senzor razlikuje metal oddrveta ili prašine. Moći će da razlikuju he li kop ter od drveća okonjega.”„Uz to,” reče Trejsi, „uzletište još uvek emituje toplotu od sunčeve

svetlosti koju je beton celoga dana upijao.”„Ali zar ih neće toplota od kuća i farmerske opreme zbuniti?” pitao

je Preskot.

„Ne,” reče Dankan. „Kuća ili kamion imaju različit toplotni obrazac.Osim toga, dolina je vrlo brdovita, u okolini nema farmi. Toplotnisignal koji emituje uzletište će naročito doći do izražaja.”Preskot se probio kroz grupu i gledao u radar. „Koliko je ostalo dok

ne dođu ovamo?”„Na od go va ra ju ćoj visini, sa te le o bjek ti vi ma i senzorima, mogu

pokriti mnogo ki lo me ta ra krećući se velikom brzinom. Po načinu nakoji pre tra žu ju, ovde će biti za deset minuta,” reče Trejsi.„To je nemoguće,” reče Dankan.„Kako to mislite ‘nemoguće’?” Preskot je zvučao us pa ni če no.

„Dešava se upravo pred vašim očima!”„Sa svim novcem koji poseduje, Eskobar nema resurse da

iznenada dođe do tri he li kop te ra sa in fra cr ve nim senzorima,” rečeDankan. „To je spe ci jal na oprema. Potrebno je napraviti planove dabiste ih dobili, a Eskobar nije imao razloga da očekuje da će bitipotrebna potraga he li kop te ri ma.”„Gde je onda, dođavola, nabavio in fra cr ve ne senzore?” upita Čed.

„Nema nikakvog smisla. Osim ako...”„Šta?” upita Roberto.„To nisu Esko ba ro vi ljudi.” Dankan se okrenu ka Preskotu. „Postoji li

još neko koga se plašite? Ko bi još mogao da vas juri?”„Niko. Ako ovi he li kop te ri nisu Esko ba ro vi, nemam pojma čiji bi

mogli biti.”Na radaru, tačkice su se ne u mo lji vo pomerile na sledeće oblasti pri-

bli ža va ju ći se sredini ekrana, gde su se nalazili bunker i he li kop ter.„Ko god da su, dobro su opre mlje ni,” reče Dankan. „Šta li još imaju

u tim he li kop te ri ma?”„Možda je vreme da brinemo o raketama o kojima smo ranije raz go-

va ra li,” reče Čed.„Trenutak istine,” reče Trejsi. „Moramo da odlučimo.”„O čemu ona govori?” upita Preskot.„Ostati ili otići,” reče Trejsi. „Ako ostanemo, ne znamo da li nas

mogu pronaći ovde. Ali ako odemo...”„Ne možemo otići he li kop te rom,” reče Roberto. „Ako imaju in fra cr-

ve ne senzore, moramo pret po sta vi ti da imaju i radar. Znače kadabudemo uzleteli.”

„A šta ako gospodin Preskot ne bude u njemu?” upita Dankan. „Štaako vi uzletite i ponašate se kao mamac?”„Još uvek me mogu oboriti,” odgovori Roberto.„Ne,” reče Kavano, „neće pucati. Ne, ako misle da je Preskot

unutra. Žele ga živog. Kada su me jurili po auto-putu, mogli su meubiti, ali nisu. Nisu želeli da se auto slupa i da Preskot pogine.Možete ih slobodno odvući odavde.”„Ostali mogu otići džipom.” Čed pokaza na jedno od dva vozila u

obližnjoj podzemnoj garaži.„Oba džipa,” reče Trejsi. „Možemo upo tre bi ti jedno od vozila kao

drugi mamac. He li kop te ri bi mogli tragati za drugim izvorima toplote ipratiti nas. Moraće da se razdvoje i da krenu u tri pravca. Ako bimogli da dođemo do auto-puta – izlaz za Njujork stejt Put je udaljentrideset ki lo me ta ra ka istoku – tamo je toliko gust saobraćaj da nećemoći da odgonetnu za kojim autom tragaju.”Na radaru, tačkice su nastavile da se kreću ka centra ekrana.Svi iz grupe su gledali u Dankana.„Ako krenemo, neće pucati na nas jer žele gospodina Preskota

živog. Ako ostanemo, uhvatiće ga u zamku. Da li to sve govori?”upita Dankan.Grupa je nastavila da gleda ka njemu.„Krećemo,” reče Dankan.

Glava 9.

Nije im bilo potrebno da se do go va ra ju šta je neophodno da uradekao sledeći korak. Iako su i dalje nosili svoje pištolje, skinuli su svojepancir prsluke. Sada su se, di sci pli no va no, pre ba ci va li iz kontrolnesobe i ulazili u pro sto ri ju ispod nje. U bunkeru, njihovi su panciriostali na stolu.„Ovo će vam trebati,” Kavano stavi pancir prsluk na Preskota. „U

slučaju da metak koji bude namenjen nekome od nas krene upogrešnom pravcu.”Kada su ponovo obukli svoje pancire, članovi tima su uzeli puške

AR-15 iz oru žar ni ce u kojoj su se nalazile i puške i pištolji.Teoretski, iz puške AR-15, koja je pred sta vlja la civilnu verziju vojne

puške M-16, moglo se pucati samo u po lu a u to mat skom režimu,jedno zrno sa svakim po vla če njem okidača, u skladu sa saveznimzakonom o vatrenom oružju. Ali ove su bile mo di fi ko va ne, tako da sumogle biti sasvim au to mat ske, iz ba cu ju ći mnogo metaka samojednim po vla če njem okidača, tj. imale su mogućnost rafalne paljbe.Kada bi oficiri zaduženi za spro vo đe nje zakona is pi ti va li ovo oružje,au to mat ska funkcija bi se mogla one spo so bi ti okre ta njem malepoluge sa strane i njenim iz vla če njem; na njeno bi mesto došla unu- tra šnja opruga i na taj način bi učinila ovo oružje legalnim, pri kri va ju- ći u isto vreme da je bilo opre mlje no na ne do zvo ljen način.Potpuno bled, Preskot je posegao za jednom.„Ne,” reče mu Čed. „Ostavite pucanje nama. Mogli biste da

pogodite svoje stopalo.”„Ili nekoga od nas,” reče Trejsi.„A šta ako budem morao da se branim? Trebalo bi bar da znam

kako da koristim jednu od njih.”„Ako situacija postane očajna, neka nam Bog pomogne,” odgovori

Roberto. „Ne dirajte puške, osim ako ne pogode nas i ako nemadrugog izbora. Pri slo ni te kundak na rame. Uperite cev ka meti.

Povucite obarač. Ako se metak zaglavi, povucite ovu ručicu sastrane da biste ga oslo bo di li.”„AR-15 voli da pravi buku,” reče Kavano. „Ako niste pažljivi, sve što

u tom slučaju radite je pucanje uvis. Trudite se da držite cevokrenutu ka meti. Možete li da upamtite sve to?”„Nadam se da mi neće trebati.”Čed je potrčao do kuhinje da proveri da li su rerna i šporet is klju če ni

iz struje. Svi su uzeli vetrovke da bi prikrili svoje pancir prsluke. Naizlazu, Dankan je otvorio vrata. Dok je grupa žurila kroz betonskiprolaz koji je odjekivao od njihovih koraka prema hladnoj pla nin skojnoći, Kavano je čuo sve glasnije brujanje he li kop te ra koji su se pri bli- ža va li.„Srećno, Roberto.” Trejsina plava kosa je na kratko zasijala na

svetlosti koja je pro vi ri va la iza vrata koja su se zatvarala.„Imaju goriva za let kraći od jednog sata, a moj rezervoar je pun.

Mogu im pobeći.” Roberto skrenu nalevo, u mračnu šumu. „Adios.”„Hajdete, Preskote.” Dok ga je pancir činio krupnijim nego što jeste,

Kavano je krenuo nadesno, žureći kroz tamu ka podzemnoj garaži,koja je pred sta vlja la ulaz usečen u brdo. „Ostanite blizu mene.”Došao je do garaže i pogledao ka senkama iza sebe. „Preskote?”Držeći svoje puške, Dankan, Čed i Trejsi su se takođe osvrnuli.Sve što je Kavano video bio je nejasan obris drveća i grmlja.

„Preskote?”He li kop te ri su sve glasnije grmeli.„Šta se dogodilo?” upita Čed. „Kuda je otišao?”„Kada sam ga poslednji put video bio je...” Kavano je gledao ka

ulazu. „Nemojte mi reći da je ostao unutra.”„Ja ću dovesti džipove,” reče Trejsi.„Preskote!” povikao je Kavano.Betonski prolaz je sprečio he li kop te re da ugledaju slabo svetlo u

pokretu koje se pojavilo kada je Dankan došao do elek tron sketastature koja se nalazila pored vrata.„Preskote!” Kavano je gledao po okolnom drveću. Iza sebe čuo je

prigušeno brujanje motora kada je Trejsi ak ti vi ra la pokretna vrata nagaraži.Na kraju prolaza, pojavilo se drugo svetlo, dok je Dankan žurio ka

bunkeru.

„Možda je u grmlju,” reče Čed. „Jako se uznemirio kada je ugledaosliku na radaru. Možda je toliko uplašen da mu je bešika popustila.”„Ili stomak,” reče Kavano. „Ili mu je pozlilo.” Kavano se kretao kroz

mračno grmlje, pro ve ra va ju ći. „Preskote!”Iza sebe, čuo je kako Trejsi izvozi prvi džip iz garaže do ulazne

rampe podzemne garaže.Dok su se he li kop te ri pri bli ža va li, Kavano je odjednom shvatio da

nije čuo Roberta da uzleće he li kop te rom. Kreći Roberto! mislio je.Ako ne poletiš uskoro, nećeš imati prilike da se nađeš pred njima.„Preskote!” Lomeći grane, Čed je nastavio da traga po rastinju dok

je Trejsi izlazila iz džipa i trčala ka garaži.Sada, kada su mu se oči privikle na noć, Kavano je mogao da

izbegava prepreke u tami dok je prilazio pored ulaza u bunker igrana zim ze le nog drveća, žureći prema uzletištu. „Preskote!”Odjednom, Kavano je ugledao da ka mu fla žna mreža nije bila

pomerena i da se tamna silueta he li kop te ra još uvek nalazi nauzletištu, motor nije bio uključen, elise su mirovale. Nozdrve su muse stegle od jakog mirisa avionskog goriva. Noćni vazduh je bioispunjen njime.Dajući se u beg, nije ugledao senoviti panj o koji se sapleo i pao.

Vodeći računa da mu puščana cev ne padne u prašinu, ot ko tr ljao se,dočekavši se na rame i leđa. Is ko ri stio je jedan od trenutaka dok sekotrljao da se podigne u čučanj, ali ne pre nego što je ugledao daono o šta se sapleo nije bio panj.Roberto je nepomično ležao, slaba mesečina je pružila Kavanou

dovoljno svetlosti da ugleda Robertove nepomične, širom otvoreneoči i crnu lokvu krvi na mestu gde mu je potiljak bio raznesen.U isto vreme, tama je blesnula u za sle plju ju ćoj ek splo zi ji kada se

zapalilo gorivo. Plamen se re flek to vao na cev za dovod goriva, kojaje ležala na zemlji, pro si pa ju ći gorivo kroz šumu. Dugačak zid vatreje planuo među drvećem i grmljem. Snaga toplotnog udara oborila jeKavanoa na leđa.Pre nego što je potrčao, video je he li kop ter u plamenu i kako se ka-

mu fla žna mreža ruši puc ke ta ju ći. Svetlost od plamena bila je tolikojaka da je video iglice na drveću, sastav kore na stablima. Trčeći kabunkeru, čuo je kako pod njegovim stopalima pucketaju mrtve iglice,a zatim huk vatre koja se širila šumom, idući ka njemu.

„Preskote!”Iako je hučanje vatre koja se širila nadjačalo Kavanov glas, nije bilo

dovoljno glasno da nadjača buku he li kop te ra koji su se ubrzanoprimicali. Trčeći veoma brzo, Kavano je ugledao dva džipa koje jeTrejsi izvezla iz podzemne garaže. Držeći svoje puške, ona i Čed sustajali kraj vozila, iz ne na đe no po sma tra ju ći plamene jezike koji su seubrzano širili.Sledećeg trenutka, Trejsi i Čed su odleteli u vazduh, pošto je iz

jednog od he li kop te ra izleteo projektil i pogodio dva džipa, a ek splo- zi ja je razbacala delove vozila i tela u svim pravcima.Šok od onoga što je video, zajedno sa snagom ek splo zi je, umalo

nije oborio Kavanoa na zemlju. Osećao je da mu je psihička sta bil- nost ugrožena, strahota događaja ga je pre pla vi la. A onda ugledaDankana kako trči iz bunkera i oseti kako mu se sigurnost vraća.Stežući kundak svoje puške, puzeći je krenuo ka mestu na kojem jeDankan otvorenih usta posmatrao šta se događa, dok se plamenubrzano širio među drvećem.„Preskot nije unutra!” Dankan je nastavio da posmatra krater na

mestu na kojem su se nalazili džipovi. „Čed i Trejsi...”„Poginuli su!”„Kučkin sin!” Bes na Dan ka no vom licu smenila je napetost koja je

ukazivala na opasnost kada je začuo da je iz jednog od he li kop te ranešto fijuknulo kroz vazduh ka plamenu.

Glava 10.

Ju ri ša ju ći kroz ulaz bunkera, projurili su kroz otvorena vrata samotrenutak pre nego što je druga ek splo zi ja odjeknula u blizini bunkera.Šrapneli i delovi drveća u plamenu ispunili su prostor na kojem suoni stajali.Dankan je zalupio vrata. „Mislio sam da Eskobar želi Preskota

živog!” Bunker se zatresao od druge ek splo zi je. „Kako može bitisiguran da neće ubiti Preskota sa nama?”„I Roberto je mrtav!” Kavano je ustao na noge i potrčao prema kon-

trol noj sobi.„Šta?” Držeći svoju pušku, Dankan je trčao za njim.„Raznesen mu je potiljak!”„Šta se, pobogu, dešava?”Požurili su u kontrolnu sobu i pogledali monitore. Iako je Trejsi

ostavila uključene uređaje, na nekim od ekrana nije bilo slike, vatraje uništila kamere koje su bile povezane sa njima. Dok je Kavanoproučavao ostale aktivne ekrane, neki od njih su takođe prestali saradom. Ali ostalo je dovoljno ne o šte će nih kamera pomoću kojih semoglo videti da se vatra širila dovoljno brzo da zahvati trećinuzemljišta oko bunkera sa iste strane na kojoj su se nalazili uzletište ihe li kop ter.Jedna kamera je pokazala tri he li kop te ra kako kako izdaleka ulaze

u vidno polje.Nešto je nadražilo Kavanou nozdrve. „Osećaš li dim?”„Iz ven ti la ci o nog sistema.” Dankan je pritisnuo prekidač. „Evo.

Zatvoren je. Spoljni vazduh i dim ne mogu ući unutra. Imamodovoljno vazduha za nekoliko dana.”Kavano je klimnuo glavom. „Nećemo morati da ostanemo toliko

dugo. Ovi he li kop te ri će uskoro morati da odu da dopune gorivo.Neće se vraćati nazad, ne nakon što vatra i ek splo zi je doveduovamo državnu policiju i va tro ga sce.”

„Ne mogu se nadati da će pobeći ne pri me će ni. Ne razumem zaštose Eskobar ponaša tako očajnički.”„Možda si bio u pravu za ono što si rekao ranije,” Kavano je

nastavio da gleda u ze len ka ste slike na mo ni to ri ma. Jedna odspoljnih kamera je imala problema da prilagodi svoj objektiv zanoćno osma tra nje na odsjaj požara koji se širio. Na nekolikomonitora, sve što je Kavano video bila je ze len ka sta boja. „Moždaovo nije Eskobar.”„Onda ko drugi može...”Isparenje u pro sto ri ji je na dra ži va lo Kavanou grlo. „Mislio da si

zatvorio ven ti la ci o ni sistem.”„Video si da sam to uradio.”„Šta onda uzrokuje ovaj dim?” Sve veći dim je dopirao iz ven ti la ci o-

nog poklopca na plafonu.„Osećam...”„Avionsko gorivo.” Kavano je gurnuo Dankana ispred sebe, jureći

ka hodniku izvan kontrolne sobe. U istom trenutku, buknuo jeplamen iz ven ti la ci o nog poklopca i raširio se po plafonu.Kavano je osetio vrelinu na leđima dok su on i Dankan bežali

hodnikom.Na plafonu, dim i vatra su izbili iz drugog ven ti la ci o nog poklopca.Pritisnut vrelinom, Dankan je kašljao. „Vatra mora da je došla niz

ven ti la ci o ni otvor pre nego što sam ga zatvorio.”„Ne! Pogledaj u kontrolnu sobu! Gornji levi monitor!”Uprkos dimu i vatri na podu, uspeli su da vide monitore. Gornji levi

monitor je pri ka zi vao tlo na vrhu bunkera. Vatra nije zahvatila grmljekoje se nalazilo gore, a opet, dim se širio ven ti la ci o nim otvorom.„Kako je avionsko gorivo došlo do ven ti la ci o nog otvora?” upitao je

Kavano.Po podrumu se širilo sve više dima.„Ne možemo da izađemo na prednja vrata!” Kašljući, Dankan je

pokazao ka kon trol noj sobi, prema ekranima koji su se skoro u pot- pu no sti nalazili u dimu.Gornji desni monitor je pokazivao sliku koju je slala kamera koja je

po ka zi va la hodnik koji je vodio ka onome što je nekada bila šuma.Sve što se na ekranu videlo bila je vatra.

Ali ekran pored njega je pokazao zadnji izlaz, gde su drveće igrmlje ostali netaknuti, jer se vatra do tamo nije raširila.Sagnuvši se, Kavano je požurio kroz kuhinju ispunjenu dimom i

dnevni boravak. On i Dankan su došli do hodnika koji se završavaoizlazom na drugoj strani bunkera.Dankan je okrenuo ručicu na bravi i povukao vrata, otvorivši ih.

Držeći pušku u pri prav no sti, Kavano je pojurio sa Dankanom dužspoljnog betonskog prolaza, ka čistom vazduhu i drveću ne za hva će- nom vatrom. Ali vetar koji je duvao iz pravca vatre koja pri bli ža va la,zahvatio je grane, a kroz senke u šumi su se probijali povremeniodsjaji plamena koji se pri bli ža vao sa desne strane. Iznenada,Dankan bi odbačen unazad ka Kavanou, obojica se nađoše nazemlji i, dok je u prolazu od je ki va la pucnjava au to mat ske puške, cevpuške je bleskala, a meci su se odbijali o beton. Dankan je jauknuo.Iznenada, kako je i počela, pucnjava je prestala. Usred mirisa

kordita, pritisnut Dankanom, Kavano je stenjao od bolova u levomramenu. Iza drveća, čulo se škljo ca nje kao da neko pokušava daoslobodi za gla vlje ni metak iz cevi puške. Vatra koja se pri bli ža va la jeras te ri va la senke. Za pre pa šću ju će je bilo što je ona otkrila Preskotakako čuči među grmljem. Gledajući une zve re no ka vatri, Preskot jedržao pušku AR-15, verovatno Robertovu i pokušavao da brzopovuče ručicu.„Dankane,” Kavano je uspeo da kaže.Nije bilo odgovora.Bol u ramenu mu se pojačavao. Kavano se izvukao ispod Dankana.

Osetio je ne pri ja tan miris krvi. „Dankane, pokreni se!”Očajnički se nadao da Dankanove povrede nisu ozbiljne. A onda je

ugledao Dankanovo unakaženo lice, pri čemu ga je najmanje šestvelikih rupa činilo skoro ne pre po zna tlji vim.„Dankane!” Prisiljen da baci svoju pušku, Kavano je povukao svog

pri ja te lja ka bunkeru. Borio se da uđe unutra pre nego što Preskotoslobodi za gla vlje ni metak. Što je bivao bliži vratima iza sebe, to jejači bio osećaj vreline na njegovim leđima.Škljo ca nje se nije više čulo.„Ne!” Još jednim očaj nič kim naporom, Kavano je povukao Dankana

kroz vrata. Drugi žestok rafal metaka zafijukao je Kavanou iznadglave. Pogađali su plafon u hodniku i zarivali se u beton iznad vrata.

Kavano je zalupio vrata ne po sred no pre nego što je Preskot spustiodo tad previsoko podignutu cev nišaneći naniže, baš onako kako gaje Kavano učio, i za si pa ju ći mecima metalna vrata.„Dankane.” Kavanoa je levo rame sve više bolelo. Kašljući zbog

dima i vreline, kon cen tri sao se na Dankana, tražeći mu puls, ali jebilo očigledno da ga neće napipati.„Dankane.”

Glava 11.

Bes se borio sa bolom. Previše gnevan da bi se plašio za sopstveniživot, želeo je samo da udara Preskota po licu dok ne postane ne- pre po zna tlji vo kao Dankanovo. Kavano se ot ko tr ljao unazad. Nakonšto je još jednom pogledao ka svom pri ja te lju, požurio je na kolenimaka dnevnoj sobi. Nije mogao da izađe na zadnja vrata. Prolaz je biokao streljana, zadimljen od metaka koji su ga pogađali. Dok godPreskot cilja nadole, nemam šanse, raz mi šljao je Kavano. Jedinirazlog zbog kojeg je Kavano bio živ jeste taj što je Dankan bio isprednjega tako da je njega pogodio rafal.Trčeći kroz dnevni boravak, Kavano se borio da se ne uguši u dimu.

Metak je pogodio izloženi deo njegovog levog ramena, izmeđuremena na panciru i vrata. Dok je punio pušku, krećući se pognutokroz kuhinju, na ruci koju je trgnuo, pošto je dodirnuo otvorenu ranuizmeđu ključne kosti i vrata, ugledao je crveni trag. Krv je liptala.Spustio se na kolena i udisao ono malo čistog vazduha koji se

nalazio blizu poda. Oprljen vrelinom koja je dolazila sa za pa lje nogplafona, požurio je ka sobi sa municijom. Da bi napustio bunker,morao je da upotrebi prednji izlaz, ali kako je kamera u tom prolazupokazala, zapaljeno drveće i grmlje mu je blokiralo put. Arsenal jeimao vrata u podu koja su vodila u betonski tunel, koji je povezivaoizlaz sa uz le ti štem, ali pošto je to bila oblast gde je požar najvišebuktao, Kavano nije bio siguran da će moći da upotrebi taj tunel kaoizlaz.Usred dima i vatre, odgurnuo je sto na kojem su se nalazili

pancirski prsluci. Odvojio je pod, ot kri va ju ći vrata od tunela i podigaoručku. Talas dima ga je zapahnuo, po tvr đu ju ći njegovu sumnju da gatunel neće zaštititi. Kada bi pokušao da izbegne vatru silaskom dole,vatra bi izvukla sav kiseonik iz tunela ugušivši ga, pre nego što bi gaprogutala.Kavanou je rame bilo ukočeno od bola. Osetio je vr to gla vi cu.

Moram da zaustavim krvarenje. Moram to brzo da uradim. Kavanoje raz mi šljao. Posrnuo je ka polici na kojoj se nalazilo nekolikocrvenih vrećica: pribor za prvu pomoć koji koriste skoro sve or ga ni- za ci je koje se bave pružanjem zaštite. Između ostalog, svaki priborje sadržao gazu veličine pesnice koja je za u sta vlja la krvarenje, jer jemogla upiti dosta krvi. Ali dok se vatra sve više raz buk ta va la,Kavano nije imao vremena da otvori pribor, izvadi gazu, privije je ipričvrsti na ranu.Jedino za šta je imao vremena bila je traka. Ne hirurška. Umesto

nje, zgrabio je lepljivu traku boje srebra koja se nalazila poredpribora i smatrala se delom opreme za prvu pomoć. Izolir traka.Prijatelj re vol ve ra ša. Nije mogao da izbroji koliko puta je video ranekoje su bile zatvorene sa mo le plji vom trakom. Pocepao je oko vrat nik iupotrebio desni rukav da obriše krv sa rane, na mestu gde se ramespajalo sa vratom. Otkinuo je dva parčeta trake i unakrsno ih zalepiona ranu. Potom ih je pritisnuo jače, trgnuvši se od bola, ali osećajućikako se lepljiva strana trake hvata za kožu i prianja uz nju.Ostajući nagnut skoro do poda, Kavano je otrčao iz arsenala i ušao

u pro sto ri ju punu dima – kupatilo – gde se popeo na kadu i odvrnuotuš, na kva siv ši kosu i odeću. Natopio je peškir i obavio ga oko glave.Tako natopljen vodom, odmileo je u kuhinju, gde je uzeo aparat zagašenje požara koji se nalazio ispod sudopere. Svetla u bunkera suza trep ta la, a potom se ugasila kada je utrčao u Dankanovu kan ce la- ri ju i zgrabio još jedan aparat za gašenje požara iz ugla sobe.Sada već posrćući, prošao je kroz dnevni boravak, kojeg su osve-

tlja va li još samo plamenovi i uspeo da dođe do hodnika na ulazu ubunker. Spustio je aparate za gašenje požara i uzeo treći iz ormara.Kao i izlaz na zadnjem delu bunkera, i prednja vrata su imala bravu iručicu za otvaranje. Kada je oslobodio bravu, isprobao je ručicu ibrzo odvojio prste od nje kada je osetio da je vrela.Te tu ra ju ći se, pocepao je rukav od jakne i zaštitio ruku kako bi

mogao da pokuša da otvori vrata; i dalje je osećao vrelinu, ovogaputa nije mu bilo važno, očajnički je želeo da izađe iz bunkera.Otvorio je vrata i ustuknuo unazad, svestan vreline iza sebe, ali nije

mogao a da se ne vrati nekoliko koraka unazad, zbog onoga sa čimese suočio – bio je to pakao.

Glava 12.

Buka koju je pro i zvo dio plamen koji je blokirao prolaz pomešala sesa urlikom vetra koji je vatra stvarala. Vrelina je bila dovoljno jaka daizvuče sav kiseonik iz bunkera, iza zi va ju ći strahovit vetar iznutra, kojije zaustavio Kavanovo po vla če nje i pogurao ga napred.Sada!Kao dečak u Oklahomi, Kavano je jednom video požar na ben zin-

skoj pumpi na kojoj je radio njegov otac. Nikada nije zaboravio kakosu se plamenovi uzdizali visoko u nebo i kako je bila snažna vrelinakoju su širili. Požar je počeo u sumrak i besneo cele noći, osve tlja va- ju ći oblast oko pumpe kao da je bilo av gu stov sko popodne.Odolevao je pritisku pet cevi za dovod vode koje su radile punomsnagom, sve dok na kraju Kavanov otac, odeven u odelo otporno navatru, sa zaštitom za glavu, nije dovezao buldožer blizu plamena kojije šikljao uvis. Kašika buldožera je trebalo da zaštiti Kavanovog ocaod vreline. Metalna cev je bila vezana kao pro du že tak kašike, dok sena njoj klatio kontejner sa ek splo zi vom, iz kojeg su vodili nazadazbestom obloženi elek trič ni pro vod ni ci. Kavanov otac je spustioeskploziv u blizini središta plamena koji je šikljao, brzo je odvezaobuldožer unazad i odmah zatim skočio dole, bežeći iza buldožera dabi se zaklonio, dok je neko pritisnuo ručicu koja je ak ti vi ra laeksploziv. Udar od ek splo zi je je skoro oborio Kavanoa, čak i na tojuda lje no sti. Uši su mu satima zvonile od udara, iako ih je bio pokriorukama.Naj im pre siv ni ja od svega, naj ve li čan stve ni ja, bila je činjenica da je

ek splo zi ja ugasila vatru.„Zbog vakuuma koji je ek splo zi ja stvorila, zbog toga što je izvukla

vazduh iz plamena,” objasnio je Kavanov otac.

Glava 13.

Kavano je bacio prvi aparat za gašenje požara u plamen ispredulaza. U besu, koristeći svu svoju snagu, u zamahu je odbacio drugiaparat još dalje. Nije imao pojma koliko će biti potrebno vrelini daraznese tankove, ali nije mogao sebi da priušti da sačeka na to. Neusuđujući se da razmišlja, osećajući kako vrelina iza njega počinjeda zagreva njegovu mokru odeću, znajući da će umreti ako nekrene, podigao je treći aparat za gašenje požara i uputio se ka paklu.Udarni talas prve ek splo zi je ga je snažno odbacio. Na sta vlja ju ći da

trči, bacio je treći aparat ispred sebe. Sledeća ek splo zi ja ga jezaglušila, skoro ga oborivši na zemlju. Ali on nije smeo da popusti,nije smeo da stane. Ušao je u za glu šu ju ći plamen, ili ono što jeostalo od njega, jer su ek splo zi je i in hi bi to ri koje su raspršile, stvorilivakuum u plamenu. Onda je treći aparat za gašenje požara ek splo di- rao ispred njega, a već sledećeg trenutka je trčao, bez daha, krozkoridor probijen u plamenu, dok su se sa svih strana oko njegauzdizali plameni zidovi visoki tri metra. Jurnuo je kroz ne na go re lušikaru i izgubivši ravnotežu, skotrljao se niz po šu mlje nu padinu, štoje ugasilo vatru koja je bila zahvatila njegovu jaknu i pantalone, a izanjega su se, stva ra ju ći ogromnu buku, plameni zidovi ponovo spajali.Shvatio je da pul si ra nje koje oseća u nogama, rukama i leđima

sigurno dolazi od kamenja preko kojeg se kotrljao. Nije mu bilovažno. Bol je značio život. Bol ga je terao da nastavi dalje duždubokog klanca. Izgubio je peškir koji je bio natopio vodom i koji jedržao oko svoje glave. Nije da mu to nije bilo važno, i pored toga štoje vatra brzo isušila peškir, jer je vrelina koju je sada osećao na glavinastala zbog oprljene kose koju je štitio samo rukama i rukavima.Ponovo je pao i kotrljao se. Uspravio se i nastavio da tetura u tami.

Čuo je kako se puc ke ta nje plamena širi iza njega. Ali je čuo i gr mlja- vi nu tri he li kop te ra koji su se kretali ka strani bunkera koja još nijebila zahvaćena vatrom.

Gledajući uvis, Kavano je video kako he li kop te ri bez oznaka, nakojima su se videli odblesci vatre, lebde iznad vrhova drveća, videoje kako se iz svakog he li kop te ra spuštaju konopci, video je kako seljudi, odeveni u crno i sa kratkim au to ma ti ma koji su im bili okačenipreko ramena, spuštaju iz kabine svakog od he li kop te ra i okupljajuse na tlu - jedan, dva, tri, četiri, pet ljudi iz svake kabine. Spustili suse lako, znalački, jedan za drugim. Nosili su šlemove sa slu ša li ca mai radio-mi kro fo ni ma.Potom su nestali među drvećem, a Kavano je nastavio da beži dalje

duž mračnog jarka, ali video je dovoljno da bi mogao da zaključi dase radi o tako brzom pristupu velikom broju, kako se činilo, odličnoobučenih ljudi, kakav nijedan kralj droge, pa ni Eskobar, ne bi mogaoimati. Postojalo je samo jedno mesto na kome su mogli dobiti takvuvrstu obuke, a to je bila vojska, ali ne bilo koji ogranak vojske. Ljudikoji su iskočili iz he li kop te ra očigledno su pripadali je di ni ca ma zaspe ci jal ne operacije, kao što im je nekada i on sam pripadao.Dok mu je srce ubrzano lupalo, gledao je kako se he li kop te ri uzdižu

i raz dva ja ju, odlazeći na pod jed na ko udaljena mesta od požara, štoga je nateralo da shvati da je daleko od toga da je na sigurnom, jersu lovci, koji su ostali u he li kop te ri ma, sigurno koristili in fra cr ve nesenzore kako bi otkrili bilo koga ko je izbegao požar.Nije se usuđivao da trči. U trenutku kada bi senzori detekto-yali

izvor toplote ljudskog oblika, ko god da je bio na dužnosti u he li kop- te ri ma, radiom bi javio to na pa dač kom timu na zemlji. Napadači bi sepri bli ži li tom delu šume.Da bi se spasao, Kavano je shvatio da mora da se vrati nazad, da

se, što je više moguće, približi ivici plamena, tako da se nasenzorima on, kao izvor toplote, utopi u plamen. Okrenuo se i krenuouz jarak, prema mestu gde je, ispred njega, u drveću i grmlju izbilavatra. Buka koju je požar pravio na li ko va la je malim ek splo zi ja ma idala mu nadu da su, kada su ek splo di ra li aparati za gašenje požara,oni bili primećeni samo kao prirodni tok širenja vatre. Osetio je kakoga užareni vazduh obavija i pokušao da održi misao na tome da jesada postao nevidljiv za toplotne senzore.Ali vatra je bila toliko snažna da ne bi mogao da preživi da joj je

prišao još malo bliže. Požar se kretao sve brže, nateravši ga na jošbrže po vla če nje kada je grmlje u jarku planulo i imao je utisak da ga

vatra juri. U ovom pro ra ču na tom kretanju koje se odvijalo u ne po- sred noj blizini smrti, Kavano se po i sto ve tio sa vatrom, kretao seonako kako se ona kretala. Vid mu se zamaglio. Osećao je da mu jekoža opržena. Nikada nije bio toliko žedan. Ali sada nije mogao darazmišlja o tome jer, da bi ostao dovoljno blizu vatri, morao je da vodiračuna o kretanju plamena sa svoje leve i desne strane, u isto vremepazeći na napadače. Pret po sta vljao je da su se raz dvo ji li i is tra ži va literen, vodeći računa da se ne približe previše vatri, baš kao što je ion radio, osim što su oni držali sigurniju distancu dok su tragali zabilo kim koga nisu re gi stro va li in fra cr ve ni senzori u he li kop te ri ma.Bežeći od vatre, dok je drveće i grmlje nastavio da guta požar,

Kavano stiže do dela jarka koji je bio veoma neravan. Kolena su mubila savijena. Terao je sebe da izdrži. Pluća su mu se borila da dođudo samo malo vazduha. Još jednom su mu zaklecala kolena, ponovoje izgubio ravnotežu i bacio se na zemlju valjajući se, ali ovoga putato nije prošlo onako jed no stav no. U tami, na dnu jarka, udario je oveliki kamen, trgnuo se i počeo da ustaje, uplašen, trudeći se da sešto je moguće manje pomera, kada se čovek koji je držao automatpojavio iza drveća, desno ispred Kavanoa, krećući se uz obod vatre.Puklo je drvo koje je bilo zapaljeno i taj zvuk naterao je napadača

da se okrene i pogleda iza sebe. U tom trenutku, Kavano se baciojoš dublje u jarak, prema uskom prolazu između kamena u koji jeudario i blatnjave kosine jarka. Legao je na zemlju, očajnički setrudeći da se stopi sa terenom, nadajući se da će ga gar, koji mu jepotamneo odeću i lice, učiniti sličnim još jednom velikom kamenu ilitrulom deblu.Ako se krijete, nikada ne gledajte direktno u čoveka koji vas traži -

upo zo ra va li su Kavanovi in struk to ri. Pro go ni te lj može uočiti sjaj vašihočiju ili ga snaga kojom zrači vaš pogled može navesti da oseti, prenego što vas zapazi, da gledate u njega. Trudite se da vam pogledbude upravljen ne po sred no pored njega. Pro u ča vaj te ga sa strane.Koristite periferno vidno polje kako biste pratili njegovo kretanje.Kavano je tako radio i sada. Gledajući na drugu stranu jarka, dok se

kon cen tri sao na svoje periferno vidno polje sa desne strane, primetioje nejasnu siluetu napadača kako se spušta u jarak. Napadač jezastao, kao da proučava na pre do va nje požara. Kavano sepripremao da se obuzda da ne zapuca u slučaju da napadač pokaže

bilo kakvo in te re so va nje za kamen iza kojeg je Kavano pokušavaoda se sakrije. Čovek je još malo zastao. Predugo. Kavano je skoropovukao okidač, kada je čovek izašao iz jarka i nastavio da ide duživice vatre.Plamen se primakao. Pritisnut na go mi la nom vrelinom, Kavano se

provlačio pored stena, naprežući se da održi izvestan razmakizmeđu sebe i vatre koja mu je bila iza leđa, ali nije smeo da nastavinimalo brže da napadač ne bi primetio pokret ako bi pogledao kastenama. Vrelina je postala toliko jaka da su Kavanou jezik i grlo biliskoro spaljeni dok je, dišući na usta, pokušavao da udahne što viševazduha.Iznad njega, tri he li kop te ra su i dalje bila u vazduhu na svojim po zi-

ci ja ma, for mi ra ju ći trougao, na sta vlja ju ći da tragaju za ljudskimtoplotnim zračenjem, za bilo kim ko je mogao preživeti i dati se ubeg. Osećajući vrelinu na đonovima svojih cipela, koje su skorooprljili plamenovi iza njega, Kavano se veoma brzo provlačio izmeđustena. Bio je previše nisko da bi mogao da primeti da li se druginapadač pri bli ža va jarku. Sve što je mogao da uradi bilo je da rešavajedan po jedan problem, a u ovom trenutku, najveći problem je biokako ne izgoreti.Došao je do udu blje nja u zemlji nastalom usled oluja. Besneći

jarkom, poplave su načinile udu blje nja sa obe njegove strane.Nenadano, prašina sa vrha jarka je počela da pada po njemu; bila jeto zemlja sa korenjem koje se za nju držalo. Grčeći mišiće, Kavanoje opet prestao da se kreće i zamisilio napadača iznad sebe kako sauperenim oružjem posmatra vatru koja mu se pri bli ža va. Zabrinuo seda bi težina ovog čoveka mogla urušiti sloj zemlje koji ga je nat kri lja- vao, da bi njegov pro go ni te lj mogao pasti na njega Još nekolikotrunčica je palo po njemu kada je čovek prebaci težinu s jedne nogena drugu. Pale su Kavanou na potiljak.Boreći se da se ne zakašlje od dima koji je išao ka njemu, Kavano

se spremao da puca ako čovek bude sišao u jarak. Onda je dimpostao toliko gust da je Kavano morao da zadrži dah. Ali i čovekiznad njega je takođe morao da zadrži dah, Kavano je to znao. Dimće uskoro naterati čoveka da krene. Pitanje je bilo – hoće li se čovekpomeriti pre nego što to bude morao da uradi Kavano? Tokomnaporne obuke koju je Kavano imao u Delta snagama, jednom je

uspeo da zadrži dah puna četiri minuta u sobi is pu nje noj suzavcem,ali to je bilo pre mnogo godina i, bez obzira na to koliko je sada bioodlučan, sumnjao je da bi ovoga puta mogao toliko dugo da izdržibez vazduha. Uz to, nije znao da li čovek iznad njega ima maskukoja filtrira dim.Pri me ću ju ći da se plamen pri bli ža va, skoro savladan vrelinom,

Kavano je shvatio da će za nekoliko sekundi, ako se čovek nepomeri, morati da se otkotrlja sa ovog mesta i da puca, a onda dapotrči što brže može duž jarka, kako bi došao do vazduha.A šta onda? Hoće li ostali napadači čuti pucnje i požuriti prema

ovom delu? Čak i da ne čuju pucnje, od ovog čoveka se očekuje daupotrebi radio-mikrofon na svom šlemu kako bi održao redovankontakt sa he li kop te ri ma i ostalim članovima svog tima. Ako čovekne bi ra por ti rao po rasporedu, ostali pro go ni te lji bi postali sum nji ča vii krenuli bi u pravcu Kavanoa.Isto bi uradili i he li kop te ri. Dok je Kavano zadržavao dah, počele su

da mu se po ja vlju ju tačkice pred očima, izgledalo mu je da se he li- kop te ri već kreću u njegovom pravcu, toliko su iznenada postaliglasni. Spuštali su se ka drveću.Čovek koji je stajao iznad Kavanoa je rekao nešto što Kavano nije

mogao da protumači. Čovek je očigledno govorio u radio-mikrofon,brzajući. Sledećeg trenutka, Kavano je čuo kako se teški koraci uda- lja va ju. Ponovo je pr ljav šti na pala po njemu. Gr mlja vi na he li kop te raje postala još glasnija.Više nije mogao da zadržava dah. Tačkice pred njegovim očima su

se zgu šnja va le, požurio je prema otvoru. Pužući da izbegne gustdim, prošao je pored jedne stene, zatim još jedne, do čistog vazduhada bi ispunio njime svoja pluća. Uprkos toplini, vazduh je bio hladnijiod vazduha koji je udisao od kada napustio bunker. Vid mu je postaojasniji, tako da je mogao da vidi na ran dža ste jezičke plamena kakose šire kroz dim iz kojeg je pobegao Ali ono na šta se usred sre dio,dok je nišanio, bili su obodi jarka, prema kojima se spremao dazapuca ukoliko bi se pojavio neko od napadača.Niko se nije pojavio. Desno od njega, u blizini, brujanje he li kop te ra

ga je naterao da pažljivo proviri preko ivice padine. U svetlosti vatre,he li kop te ri su bili udaljeni stotinama metara iznad drveća. Izgledaloje da napadači čudesno lebde ka kabinama he li kop te ra, iako su ih

podizali kablovima koji su radili na elek trič ni pogon. Bilo je to jednood najlakših po vla če nja koje je Kavano ikada video. Veoma brzo,svaki od he li kop te ra je podigao po petoricu ljudi i, pre nego što suzatvorili vrata kabina, he li kop te ri su se okrenuli, nad le tev ši vatru ikrenuli ka zapadu, prema planinama. Sve slabije su se čuli, a ondanestali u tami. Onda je jedino što se čulo bio huk plamena, od kojegje Kavano sada mogao da pobegne koliko ga noge nose.Te tu ra ju ći došavši do svežeg vazduha, čuo je ek splo zi je koje su

odjeknule iz pravca bunkera. Očigledno, vatra je zahvatila municijukoja se nalazila unutra. Sa naporom je prošao pored nekoliko stena,iznad ras ko ma da nih trupala drveća, kroz gusto grmlje i pored granazim ze le nog drveća. Gubitak krvi ga je učinio toliko slabim da je bio uiskušenju da sedne i odmori se, ali je morao da nastavi dalje, moraoje da upotrebi sve svoje znanje da bi se, što je moguće više, udaljiood vatre. Novi zvuk ga je uznemirio. U daljini je čuo slab, prodoran,is pre ki dan zvuk, čija se jačina po ve ća va la, pri bli ža va ju ći se. Sirena.Ne, rekao je u sebi. Nekoliko sirena. Nema sumnje, bile su todržavna policija i snage be zbed no sti. Sa uskog as fal ti ra nog puta, kojije prolazio kroz najbliži grad udaljen trinaest ki lo me ta ra, žurili su krozjedva primetnu stazu zaštićenu drvećem, koja je vodila ka bunkeru,za koji nisu znali da postoji, ali koji su sada našli vrlo lako, zbogvatre.Ideja da sa naporom krene ka tim sirenama, da dođe do puta i da

sačeka svetla vozila koja su se pri bli ža va la, zvučala je pri ma mlji vo.Prilika da se odmori. Da mu se zaleče rane. Da popije vode – kakoje samo bio žedan, jezik mu je bio suv i otekao. Nije uradio ništa pro- tiv za ko ni to. Nije bilo nikakvog razloga da ne ode do po li ca ja ca izatraži pomoć.A onda se setio svih pitanja koja bi mu policija postavila. Držali bi

ga u pri vre me nom pritvoru koji, po Kavanovom mišljenju, nije pružaonikakvu zaštitu. Pokušali bi da ga sprovedu do bolnice, a zatim dostanice policije, ili na mesto koje bi oni pro gla si li sigurnim mestom, akoje ne bi bilo bezbedno. Verovatno bi po sum nja li da je uče stvo vaou masakru, a do ka zi va nje sopstvene nevinosti bi mu oduzelovremena, dovelo do zastoja dok sačeka da ga puste, izložilo bi gavećem riziku. Preskot je želeo da on i ostatak tima budu ubijeni.Kučkin sin. Do tada Kavano nije imao priliku da razbistri um i razmisli

na pravi način: ko su bili ljudi u he li kop te ri ma? Jesu li bili vojska, kaošto je pret po sta vljao? Kakve su veze imali sa Preskotom? Naj o pre- zni ji korak koji je mogao preduzeti bio je da pusti da Preskot i ostaliljudi iz he li kop te ra poveruju da su svi članovi tima za pružanje zaštitemrtvi, uklju ču ju ći i njega. U suprotnom, ako su shvatili da je on jošživ, mogu načiniti još jedan pokušaj, iako Kavano nije imao pojmazašto su hteli da pobiju tim za pružanje zaštite. Dankan, Čed, Trejsi,Roberto. Po na vlja nje imena iz gu blje nih pri ja te lja teralo je Kavanoada zajauče. Glava mu se ispunila pitanjima na koja nije imaoodgovor. Jedino što je zasigurno znao bilo je da, dok ne shvati šta sezaista dogodilo, mora da se pretvara da je mrtav.Ja sam leš, raz mi šljao je. Leš koji hoda.Ne, ne koji hoda. Leš koji tetura. Bilo mu je potrebno sve njegovo

znanje i snaga da krene korak po korak i da nastavi dalje. Rana naramenu, koju je zalepio sa mo le plji vom trakom, bolela ga je. Koža narukama, lice i teme su ga jako boleli zbog izlo že no sti vatri. Ipak,prikupio je svu preostalu snagu i nastavio da hoda nešto us pra vlje ni- je i sta bil ni je.Pretvaraj se da si na ve žba li štu, raz mi šljao je, po ku ša va ju ći da se

našali. Ili još bolje – a ovo nije bila šala – pretvaraj se da ti je prvidan na obuci za Delta snage. Kada se setio izolovane ekipe Deltasnaga u Fort Bragu, preplavio ga je snažan nalet no stal gi je. Neka setvoji in struk to ri ponose tobom, raz mi šljao je i odlučno hodao.Sirene su se pri bli ža va le Kavanou sa desne strane. Držeći se

podalje od njih, koristeći ih da odredi svoj pravac kretanja, Kavano jenastavio da se kreće kroz tamnu šumu. Trebaće mi pomoć, mislio je.Izgledam kao ratni zločinac. U trenutku kada se pokažem, neko ćepočeti da vrišti i pozvaće policiju. Ko će mi pomoći?Raz mi šljao je o čoveku koji je u početku bio deo tima za iz ru či va nje,

Ediju, momku koji je žvakao žvakaću gumu, igrajući se rečima – ‘ovikomadi će uskoro biti komadi u ka na li za ci ji’ – bio je to vozač koji seodvezao crnim au to mo bi lom. Zabrinut zbog mo guć no sti po sto ja njaoda ši lja ča lokacije, nameravao je da ih ostavi što dalje odaerodroma. Kavano je radio sa njim nekoliko puta. Čim Edi budeshvatio šta se dogodilo, ostaviće sve i doći po Kavanoa što je premoguće.

Ali nešto vezano za taj plan nije bilo u redu. Pret po sta vljao je da suPreskot i ljudi u he li kop te ri ma imali doušnika u Službi zaštite. Pret po- sta vio je da su znali da je Edi bio u početnoj postavi tima. Da bi bilisigurni da su Kavano i ostali pobijeni, nastavili bi da prate Edija. Te- le fon ski poziv upućen Ediju u grad u blizini uništenog bunkera bio biočigledan po ka za te lj da svi iz tima za pružanje zaštite nisu mrtvi.Ne mogu ri zi ko va ti, mislio je Kavano. Moram biti nevidljiv.Kome onda da se obratim, za ime Boga ?Ma kako da je pro ra ču na vao, uvek se vraćao na isti odgovor: jedinu

osobu na svetu koju nije želeo da kon tak ti ra i jedinu koju je mogao.

TREĆI DEO

PREPOZNAVANJE OPASNOSTI

Glava 1.

„Hotel ‘Vorvik’.” Glas re cep ci o na ra je zvučao pospano.„Sobu 504, molim vas.” U tami, Kavano je koristio svoj mobilni

telefon, trudeći se da utiša glas. Čučao je iza stenja i drveća,osamsto metara udaljen od svetla grada u kojem je proveoprethodna četiri sata radeći, a zatim ga je napustio. Čekao je da seudalji dovoljno daleko, jer je uvek postojao rizik da se oblast okopožara nadzire uređajem za pri slu ški va nje mobilnih telefona (vojnaverzija ovog uređaja može delovati ki lo me tri ma unaokolo) kako bi sedobila in for ma ci ja da li ima pre ži ve lih. Ali u blizini grada, neko kokoristi mobilni telefon, čak i ovako kasno, nije privlačio pažnju.Štaviše, do sada, osoblje hitne pomoći je već pozivalo sa svojihmobilnih telefona, što znači da je pri slu ški vač mogao da otkrijeodređeni razgovor, samo ako je podešen na ključne reči, kao što sumrtav, napad, Služba globalne zaštite ili ime Kavano. Nameravao jeda bude što ne o dre đe ni ji.„Moraćete da govorite glasnije, gospodine. Jedva vas čujem.”„Sobu 504.”„Strašno je kasno. Jeste li sigurni da želite da uz ne mi ri te...”„Moja supruga očekuje moj poziv.”Re cep ci o ner je umorno izdahnuo. „Povezaću vas.”Pri ti snuv ši slušalicu na svoje desno uvo, Kavano je slušao kako

telefon zvoni sa druge strane.„Uh... halo?” Džejmin glas je bio promukao od spavanja.„Ja sam,” Kavano uroni dublje među drveće. Osetio je kako je

telefon u njegovoj ruci hladan.„Halo. Ne mogu...”„Ja sam.” Ovaj izraz je bio njihov signal da Džejmi može verovati

onome što joj govori, da ga niko ne tera da je zove. Podučio ju je danikada ne koristi imena u te le fon skom razgovoru. Nadao se da će sesetiti.„Isto je i ovde.” To je bio pun znak. „Zašto ti...? Koliko je sati?”

Opustila ga je činjenica da je pri hva ti la ono čemu ju je podučavao.„Kasno je.”„Gospode, skoro je četiri.”Zamišljao je Džejmi kako zabacuje svoju tamnu kosu unazad i kako

škilji prema brojkama na di gi tal nom satu koji je stajao kraj uzglavlja.Želeo je da joj odmah kaže šta mu je potrebno, ali su morali što nor- mal ni je da raz go va ra ju u slučaju da je neko pri slu ški vao. „Da, znam,ali ti avion rano poleće, pa sam hteo da budem siguran da ću doći dotebe pre nego što se odjaviš iz hotela i odeš na aerodrom. Nisammogao da spavam dok ne izgladimo svađu koju smo imali.”„Svađu?”Kavano ju je zamišljao kako se mršti. „Subota po podne u

hotelskom baru. Žao mi je što si se naljutila kada sam odlučio da sevratim na posao. U pravu si. Trebalo bi da provodimo više vremenazajedno.” Zamišljao ju je kako se još više mršti. „Sećaš li se da sirekla da imaš više novca od mene i da želiš da brineš o meni? Da libi volela da potrošiš nešto od toga novca i brineš sada o meni?”Džejmi je zastala za trenutak, očigledno po ku ša va ju ći da shvati u

kom pravcu se kreće razgovor. „Volela bih.”„Dobro. Ujutru se odjavi iz hotela onako kako si planirala. Ali

umesto da otputuješ kući sama, što ne bi išla au to mo bi lom? Samnom. Raz gle da će mo okolinu i uživati.”„Zvuči odlično.” Džejmi je nastavila da prikriva svoju zbu nje nost.

„Gde da nabavim auto? Da ga iznajmim?”„Idi do Vest Sajda i kupi ga. Ionako nam je potreban novi automobil.

Nikada mi se nije sviđalo kako je radio stari auto.”„Ni meni. Vreme je da ga zamenimo. Kakav auto da uzmem?”„’Ford taurus’ zvuči dobro. Ništa previše upadljivo. Šta misliš o tam-

no pla vom ili tam no ze le nom?”„Moje omiljene boje,” Džejmi je i dalje pričala promuklo kao da je

tek probuđena. Poželeo je da sada može da je zagrli.„Nabavi poslednji model.” Takav model je imao motor od dve stotine

konjskih snaga, Kavano je to znao, pedeset konjskih snaga višenego stan dard ni modeli. Ova dodatna snaga ne bi bila dovoljna dase osvoji neka od nagrada na trkama, za razliku od pravih motora zatrkačka vozila kakve je Služba globalne zaštite stavljala u svoje‘tauruse’. Služba jeste koristila ojačane motore, ali u ovom slučaju,

pored miliona ‘taurusa’ na putevima, ano nim nost mu je bila važnijaod velike snage.„Pošto ćemo putovati neko vreme, trebalo bi mi više odeće,”

nastavio je. Njegov kofer je bio u pr tlja žni ku ‘taurusa’ koji je ek splo di- rao kod skladišta.„Uo bi ča je no, sportska jakna, cipele. Farmerice, džemper, par

patika. Sećaš li se koji broj nosim?”„Kako bih mogla da zaboravim?”„Ništa moderno.”„Bože sačuvaj. Još nešto?”„Donji veš.”„Volim kada pričaš seksi.”„Čarape. Četkica za zube. Brijač. Oprema za prvu pomoć. Nikada

ne znaš šta se može dogoditi na putu.”„Uvek moraš biti pažljiv.”„Nikad se ne zna,” reče Kavano. „Ponesi i sendviče. I vodu. Dosta

flaširane vode.”Ništa se nije čulo neko vreme dok je Džejmi po ku ša va la da razume

značaj svega ovoga. „Trebaće mi vremena.”„Shvatio sam. Zato ćeš morati rano da kreneš.”„Gde ćemo se naći?”„Nisam siguran. Zvaću te oko podneva.”„Jedva čekam da te vidim.”„I ja tebe. Izvini što sam te probudio.”„Hej, možeš da me probudiš kad god želiš. Iako je bolje kada si

pored mene.”

Glava 2.

Kavano je pritisnuo dugme kojim je prekinuo vezu. Isključio jetelefon kako bi sačuvao bateriju, ali i da ne bi zvonio i privlačiopažnju. Onda je vratio telefon u vetrovku i oprezno se osvrnuo,slušajući zvuk vozila za hitnu pomoć u gradu kroz koji je prošao.Vatra je bila dovoljno blizu da je državna policija počela da evakuišesta nov ni štvo. Jedva da je mogao da se odšunja preko puta, da biostao u šumi, kako ga ne bi osvetlila svetla farova au to mo bi la koji suprolazili. Video je kako dolaze kamioni, kako iz njih izlaze ljudi salopatama i motornim testerama, bila je to ekipa koja je izgledalapripravna da iskoristi put kao granicu na kojoj treba us po sta vi tiodbranu od vatre. Drugi, veći kamioni su dovozili buldožere.In stink tiv no je čučnuo kada je čuo kako ga avion sa pro pe le ri ma

nadleće. Nije bilo sumnje da je to bio avion sa va tro ga sci ma. Izviđačikoji su se nalazili u njemu imali su zadatak da zaustave požar, pret- po sta vljao je. A nekako nije mogao da prestane da nerazumnorazmišlja kako avion možda ima negde ugrađen in fra cr ve ni senzor ida pred sta vlja drugi deo akcije u kojoj on treba da bude uhvaćen.Ponekad moraš verovati, raz mi šljao je.Koristeći kao vodič zvuk vozila, kretao se pognut kroz šumu. Pet

minuta kasnije, čuo je kako se pri bli ža va he li kop ter i ponovo čučnuo,pre nego što je uverio sebe u to da napadači ne bi bili toliko ludi dase ponovo vrate u oblast napada. Ovaj he li kop ter je bio deo ekipa zagašenje požara, rekao je u sebi. Možda će izbaciti vodu ili he mi ka li jekoje će obuzdati vatru. Ali iako je bio ubeđen u svoje logičko raz mi- šlja nje, osećao se kao da je nag dok je na sta vljao da hoda krozšumu.Polumesec mu je pružao dovoljno svetlosti kako bi pronašao put

pored tamnih panjeva i debelog granja zim ze le nog drveća. Cilj mu jebio da dođe do drugog grada pored puta, koji se nalazio na okoosam ki lo me ta ra ka istoku, gde se Put sever-jug ukrštao sa onim kojije išao ka zapadu iz pravca Njujork stejt puta. Ovaj potonji je išao

dalje na zapad do grada koji je upravo ostavio za sobom. Bio je toput koji je osoblje hitne pomoći koristilo da bi došlo do vatre. Bio jesiguran da će državna policija postaviti blokadu u gradu kojem sepri bli ža vao. Želeli su da spreče da se civili upute ka mestu požara. Iztog razloga, Džejmi ne bi mogla da ga pokupi ako on ne bi pronašaomesto susreta iza blokade.Uskoro mu je siva svetlost zore omogućila da poveća brzinu. Sunce

je, za klo nje no dimom, već nekoliko sati bilo iznad horizonta, kada jekroz drveće ugledao sivu oplatu kućice. Odmah se spustio na zemljui provirio kroz grmlje. Video je nedavno okopanu baštu, štalu, malugaražu koja je bila ofarbana u sivo kao i kuća. Ono što je najvišeprivuklo njegovu pažnju bilo je crevo na slavini. Kada bih samomogao da otpužem do tamo i da se napijem...Zamišljao je kakav bi bio ukus hladne, slatke vode dok bi ona

kapala niz njegove usne i niz spaljeno grlo.Skoro da je popustio i pojurio iz grmlja. Bilo je dobro što nije, jer je

pet sekundi kasnije napolje izašla vitka, mlada žena u radnimčizmama, far me ri ca ma i košulji, sa ru ka vi ca ma na rukama. Sigurnobi ga videla, uplašila bi je osušena krv koja je bila svuda po njemu ipozvala bi policiju.Umesto toga, ona se namrštila gledajući dim na nebu, podigla

crevo i povikala ka kući. „Hej, Pit, ne znam da li se vatra o kojojpričaju kreće ovamo. Ali pošto si odlučan da braniš kuću, bolje bitibilo da ostaviš tu konzervu sa pivom, uzmeš lopatu i pomogneš mida nakvasim krov.”Pošto je već izgubio previše tečnosti da bi se znojio na vrućini koju

je donosio dan, Kavano se povukao dublje među drveće. Nabezbednoj uda lje no sti, zaobišao je tu kuću i još nekoliko drugih, iz- be ga va ju ći grad. Na putu sever-jug, spustio se u kanal. Bio jeprohladan, peskovit i suv. Sa suprotne strane, ponovo je ušao ušumu, ali je sada pronašao snagu u činjenici da će uskoro moći dase odmori. Skrenuo je ka putu sever-jug koji se odvajao sa glavnogauto-puta, spustio se u žbunje pored njega i po gle dav ši ka zapadu,prema ras kr sni ci, video da je državna policija, sada je bio siguran uto, postavila blokadu, ali da je ona bila u samom gradu, izvan ras kr- sni ce.Odlično, raz mi šljao je.

Vratio se do drveća blizu kanala. Kada je pogledao na sat pre ne ra- zio se kada je video da je 12.10. Izvadio je telefon, uključio ga iukucao broj.Džejmin telefon je zazvonio samo jednom pre nego što je od go vo ri-

la, zabrinuta.„Da?”„Ja sam.” Tiho je govorio.„Isto je i ovde. Kada se nisi javio u podne...”„Sve je u redu.”„Siguran si?”„Sve će biti još bolje kada me budeš pokupila.” Čuo je glasove u

pozadini. „Gde se nalaziš?”„Kupujem auto. Čovek bi mislio da će plaćanjem gotovinom i bez

cenkanja ubrzati stvar, ali se ad mi ni stra tiv na procedura otegla.Konačno, uskoro će mi dati ključeve.”Čvrsto je držao telefon. „Kada govorimo o gotovini...”„Koliko nam je potrebno?”„Najmanje dve hiljade u nov ča ni ca ma od po dvadeset dolara.”„Poneću tri.”„Reci ban kar skom slu žbe ni ku da putuješ u Atlantik Siti. Kada budeš

sve prikupila, kreni severno ka Putu Njujork stejt. Oko osamdeset ki- lo me ta ra nakon izlaza kod Kingstona, doći ćeš do skretanja za gradkoji se zove Baskervil.”Kavano nije imao izbora – ovoga trenutka, morao je pomenuti ime

grada. Shvatio je da će se ta reč pojaviti u toliko razgovora putemmobilnih telefona kojim razgovara osoblje hitne pomoći, da se nikadane bi mogla pojaviti kao reč koju bi tragač izdvojio i pratio razgovor.„Idi dalje na zapad,” nastavio je. „Nakon šesnaest ki lo me ta ra ćeš

doći do Ba sker vi la, zaustavi se na ras kr sni ci i skreni desno. Okostotinu metara izvan grada, videćeš mesto gde suvo rečno korito idekanalom ispod puta. Zaustavi se i izađi kao da ti sa točkovima neštonije u redu i da treba da ih proveriš.”„Ras kr sni ca. Skrenuti desno. Kanal. U redu. Ti ćeš biti tamo?”„Tamo ću biti.”Pogledao je uvis kroz drveće dok je još jedan he li kop ter preletao

iznad njega. Veliki kanister, verovatno pun vode, ljuljao se zakačenza njegov trup. „Osim ako se šumski požar ne proširi.”

„Šumski požar?” Kada nije odgovorio, Džejmi je rekla: „Ti zaistaznaš kako da se provedeš. Doći ću tamo čim budem mogla.”„Pozovi me kada budeš blizu. Ostaviću uključen mobilni telefon.”„Ti si zaista u redu?”„Biću. Hvala što mi pomažeš.”„Hvala što si tražio pomoć. Nikada nisam očekivala da ćeš tako

nešto uraditi.”

Glava 3.

Kavano je stavio telefon u jaknu. Kada je najzad uradio sve što jetrebalo da uradi, osvrnuo se po šumi. Pro na šav ši udu blje nje u zemlji,pokrio ga je suvim granjem, uve ra va ju ći sebe da kamuflaža izgledaprirodno, a potom se uvukao ispod granja u senovito udu blje nje.Okružen prijatnim mirisom zemlje, naslonio se na padinu. Osetio jepri vre me no olakšanje. Sve što sada treba da uradim je da sačekamDžejmi, raz mi šljao je.Uprkos tome što su senke grana bile nad njim, dan je postajao

topliji. Osećajući koliko neudoban može biti pancir, skinuo ga je sasebe. Tek tada je postao svestan šrapnela koji je bio u njemu: delovijednog od aparata za gašenje požara koji su ek splo di ra li.Gledao je na mr go đe no u šrapnel skoro minut. Onda je proverio

traku na svojoj rani koja je pulsirala na mestu gde se rame spajalosa vratom. Debele trake boje srebra su se i dalje čvrsto držale, krvnije tekla. Otok je izazivao bol svaki put kada je pokušavao daokrene vrat.Raširio je noge, ili je bar pokušao – kad god bi pokušao da raširi

noge, one su se vraćale u prvobitni položaj, sa vi ja ju ći se ka njemu.Počinje, pomislio je.Dešavalo se ranije nego što je očekivao. Dok god je bio u pokretu,

dok je pokušavao da pobegne od požara, do go va ra ju ći se sa Džejmii po ku ša va ju ći da pronađe sigurno sklonište, adrenalin mu je bioprijatelj, pokretao mu je umorno telo, terao ga je dalje.Ali sada kada nije imao šta da radi nekoliko narednih sati adrenalin

više nije imao svrhu. Počeo je da drhti. Ne samo da je osećaopotrebu da se zgrči nego je želeo i da prekrsti ruke na grudima.Zevalo mu se, delimično zbog toga što mu je san bio potreban, aliviše zbog toga što je njegovim mišićima bilo potrebno da seoslobode napetosti. Ako želiš akciju, moraš da platiš cenu, raz mi- šljao je.

Skupio se i počeo da se trese. Čekajući da mu se telo smiri, zauzeoje položaj fetusa, što mu je od go va ra lo, jer je često raz mi šljao osmanjenju ad re na li na kao o pripremi za ponovno rođenje, a rođenjese nije moglo dogoditi bez bola.Kapci su mu bili teški. Skoro za dre mav ši, podesio je svoj mobilni

telefon da, kada ga neko nazove, vibrira umesto da zvoni. Stavio gaje ispod jakne, onda je izvukao svoju pušku i držao je u jednoj odsvojih pre kr šte nih ruku. Konačno, sve pripreme su završene. Utonuoje u san.

Glava 4.

Po drh ta va nje telefona na stomaku vratilo je iste sekunde Kavanoau svesno stanje. Godine di sci pli ne su ga obučile da eliminišepospanost i da odmah bude na oprezu. Osetio je da telefonpodrhtava po drugi put dok je izlazio iz udu blje nja, oslu šku ju ći da lise čuju bilo kakvi preteći zvuci, a onda je oprezno provirio ispodpažljivo na sla ga nih grana. Kada je telefon počeo da podrhtava i trećiput, Kavano je osetio dim u vazduhu. Međutim, nije video dim, pa jezaključio da je za sada bezbedan. Vrativši se nazad u udu blje nje, pri- čvr stio je svoju pušku i odgovorio na telefon. ‘Tako Bel’. Bila je to jošjedna od njihovih šifara.„Dobro. Otvoreni ste,” reče Džejmi, do pu nju ju ći rečenicu. „Kada nisi

odmah odgovorio...”„Samo sam zaspao.” Sa telefonom na uhu, pogledao je u sat, čije

su kazaljke po ka zi va le 4.30. „Gde si ti?”„Pri bli ža vam se gradu. Vidim ras kr sni cu. Nisi se šalio kada si

govorio o požaru. Planina je pokrivena dimom. Put je zatvoren.”„U gradu?” Kavano se nadao da se nisu pomerali.„Da u gradu. Policija je vratila nekoliko vozila ispred mene.”„Možeš li da skreneš na ras kr sni ci?”„Da.”„Ćekaću te.”Prekinuo je vezu, vratio telefon u jaknu i zgrabio pancir. Nakon još

jednog opreznog pogleda kroz grane kojima je prekrio udu blje nje,ušunjao se u šumu, došavši do grmlja na ivici šume i proučavao Putsever-jug. Iznad njega, baš kako je Džejmi rekla, planina je bilapokrivena dimom. Vatra se izgleda proširila ka zapadu, umesto kagradu. He li kop ter je nadlećući dim, bacao vodu.Kada je prošao kombi sa ugašenim svetlima za znak upo zo re nja,

spustio se niže, čekajući dok se zvuk motora ne udalji. Onda jeponovo pogledao ka putu, nije video ništa što bi ga uz ne mi ri lo, iuskočio je u travnati jarak, koji je vodio ka kanalu. Kada je ušao u

njega, oslu ški vao je zvuk au to mo bi la koji će se za u sta vi ti iznadnjega.Minut kasnije, jedan auto se zaustavio.Neko je otvorio vrata i zatvorio ih. Čuo je korake na asfaltu, a zatim

na šljunku, neko je obišao oko vozila, kao da proverava probušenugumu.„Gde si?” Džejmi je tiho upitala.Pomerio se ka ivici kanala. „Pogledaj niz put. Gleda li te neko?”„Nema žive duše.”„Vrati se u vozilo. Sačekaj dok se ne uvučem na zadnje sedište.

Onda kreni.”Kavano je slušao kako se Džejmini koraci uda lja va ju ka vratima

vozila. Srce mu je snažno tuklo. U trenutku kada je čuo da otvaravrata kod vozačevog sedišta, izašao je iz kanala, ustao iz jarka ikrenuo ka tamnom ‘taurusu’. Otvorio je vrata, ubacio unutra pancir inakon toga je ušao. Legavši na sedište, zatvorio je vrata.Džejmi je nosila za ga si to sme đu lanenu jaknu. Njena glatka, tamna

kosa se ocrtavala na šo fer šajb ni. Kada je ubacila ‘taurus’ u brzinu,pogledala je unazad. Njene zelene oči su se raširile kad je svud ponjemu videla sasušenu krv, a zatim njegovu pocen odeću, pr ljav šti- nu, čađ, oprljenu kosu i sa mo le plji vu traku za le plje nu na ramenu.„Gospode,” rekla je.Bio je ponosan što je brzo savladala prvobitno iz ne na đe nje jer se

okrenula napred, pri ti snu la je papučicu za gas i vozila brzinom kojomnije mogla privući ničiju pažnju.„Koliko je loše?” Napeta, držala je pogled na putu.„Izgleda gore nego što jeste.” Reči su mu bile kao kamenje u grlu.Video je paket flaširane vode na podu. Bio je upakovan u plastični

omotač. Suvih usta, otečenog jezika, snažno je povukao etiketu napakovanju, što mu je omogućilo da skine plastični omotač.„Jesi li,” zadržala je dah, „pogođen?”„Jesam.” Zgrabio je bocu i odvrnuo zatvarač.„Šta bi onda moglo biti gore?”„Pogodak nije u centar. Samo moje rame.” Ostavši da leži nisko,

Kavano je usuo vodu u usta, nešto vode se prelilo preko njegovihusana, a onda na jaknu i njegovo sedište. Jezik mu je upijao vodukao sunder.

Džejmin glas je postao uzrujan. „Je li to rana za koju se kaže ‘to jesamo po vr šin ska rana’? Šta je to? Sa mo le plji va traka?”„Nikada ne odlazi od kuće bez nje.”„Zalepio si se kao da si cev koja curi? Za ime Boga, mogao si

umreti od infekcije. Vodim te lekaru.”„Ne,” rekao je Kavano, „bez lekara.”„Ali...”„Lekar će morati da prijavi ranu od metka policiji. Ne želim da

policija bude umešana. Ne želim da vlasti znaju da sam živ.”„Zar Služba zaštite nema lekara?”„Ima.”„Onda...”„Ne mogu da dozvolim da ni tamo bilo ko zna da sam živ.”„Šta se, dođavola, dešava?”Kavano je otpio još vode. Bio je jako žedan, osetio je kako mu voda

klizi niz grlo i niz jednjak. Blizu pakovanja vode, ugledao je termos.Osećajući bol u ramenu, otvorio je termos i pogledao unutra.„Dimljena govedina sa raži,” reče Džejmi. „Krompir salata i salata

od kupusa. Ponela sam i turšiju.”Kavano je odgrizao komad sendviča i pohlepno ga žvakao. Sa

prvim pro gu ta nim komadom, odmah je osetio mučninu. Legao je aleđa, gledajući u krov au to mo bi la i činilo mu se da ljulja dok jeosećao po drh ta va nje au to mo bi la.„Ozbiljno misliš? Ne želiš kod lekara?” upita Džejmi.„Bez lekara.”„Gde želiš da te odvezem?”„Idi ka auto-putu. Kreni na sever. Elbeni je oko jednog sata udaljen.

Prijavi nas u hotelu, na jednom od onih mesta gde možeš daparkiraš ispred sobe.”„Dozvoli mi da pogađam – ništa posebno, zar ne?”„Na nekom lošem mestu. Gde nije ne u o bi ča je no da se plaća

gotovinom i gde ljudi ne vole da te le fo ni ra ju policiji.”„Mogu ti reći da ovo postaje šarmantno.”„Jesi li ponela pribor za prvu pomoć?”„Nešto u tvom glasu mi je reklo da treba da ponesem veliki pribor.

Nalazi se u torbama sa odećom na podu.”

Kavano je pretražio po torbama i pronašao plastični pribor za prvupomoć, veličine te le fon skog imenika. Rana ga je sve više bolela,otvorio je pribor i preturao po zavojima, mastima, makazama ipronašao dva pakovanja tilenola. Otvorio je nekoliko kapsula iprogutao njihov sadržaj, za li va ju ći ih vodom. Pij pažljivo, upo zo ra vaoje sam sebe. Nemoj da dovedeš sebe u još gore stanje.„Bila sam strpljiva,” reče Džejmi. „Pitala sam te samo jednom.”„Želiš da znaš šta se dogodilo?”„O Bože, kako si pogodio?”„Nikada ti nisam pričao o svojim zadacima.”„U pravu si,” Džejmi je nastavila da vozi. „Ali ovoga puta hoćeš.”„Da,” reče Kavano. „Ako hoćeš da rizikuješ svoj život da bi mi

pomogla, imaš pravo da znaš u šta se upuštaš. Ovoga puta ću tiispričati.”

Glava 5.

Motel u Elbeniju, nazvan ‘Dejz end in’, bio je u jednoj od bočnihulica, pet blokova od auto-puta, u delu grada sa jef ti ni jom robom,udaljen od hotela ‘Holidej in’ i ‘Best Vesterns’. Dva bara, radnja zapopravku elek tron skih aparata i pro dav ni ca ham bur ge ra nisu mnogoodudarale od slično građenih zgrada. Sa suncem koje je zalazilo,pro du ža va ju ći senke, pro dav ni ca elek tron skih aparata se zatvorila.Nekoliko muškaraca je izašlo iz pik-ap kamiona i otišlo u jedan odobližnjih barova. Inače, skoro nikoga nije bilo na ulici. Na putu,Kavano je upotrebio vodu iz boca da spere krv i čađ sa lica. Obukaoje sportsku jaknu, farmerke i pulover koji mu je Džejmi kupila, pri kri- va ju ći ranu na svom ramenu.Kapa za bejzbol koju mu je, takođe, kupila Džejmi, pokrivala mu je

oprljenu kosu, tako da je mogao da sedi i da ne privlači pažnju.Proučio je prljavu ulicu, dok je Džejmi otišla do recepcije darezerviše sobu.Držeći ključ prikačen za veliku, žutu, plastičnu kocku, vratila se do

vozila.„Platila si gotovinom?” upitao je.„Da, rekla sam da nam je kreditna kartica ukradena.”„Dobro ob ja šnje nje, kao i svako drugo.”„Verovatno je navikao na parove koji plaćaju kešom. Možda misli da

smo lju bav ni ci.” Džejmi je odvezla vozilo sa ulice, vozeći ka zadnjemdelu motela. „Shvatam zašto ne želiš da koristim kreditnu karticu.Nema do ku men ta ci je. Ali, teorijski, za mene niko ne zna, zar ne?”„Teorijski,” reče Kavano. „Nikada nikome nisam rekao za tebe u

Službi zaštite, čak ni Dankanu.” U trenutku, Kavano se prisetio Dan- ka no vog una ka že nog lica. Bol i gnev u njemu su se pojačali.Džejmi je parkirala nedaleko od smetlišta, blizu pret po sled nje sobe.

„Zar nisi onda oprezniji nego što bi trebalo?” Zatresla je glavom.„Znam šta želiš da kažeš. Nema ničega prečeg od toga da se budeoprezan.”

Uprkos tome kako se osećao, uspeo je da se nasmeši. Džejmi jeizašla iz au to mo bi la, otišla do hotelske sobe i ot klju ča la je.U isto vreme, Kavano je otvorio zadnja vrata od au to mo bi la, digao

nekoliko stvari koje bi oterale svakoga ko bi pogledao u jegovompravcu – ljudi jed no stav no vole da gledaju u tuđe stvari – i krenuošto je sigurnije mogao ka za klo nje noj sobi.Na dva kreveta su se nalazili izbledeli pokrivači. Sto je bio izgreban.

Mali televizor je bio pri čvr šćen za zid. Tepih je bio tanak. Ogledalonad komodom je bilo slomljeno u uglu. „Rekao si da želiš neštoneugledno,” reče Džejmi. Soba se slabo osećala na dim cigareta.„Nisu imali sobe u kojima je za bra nje no pušenje,” reče Džejmi.„U redu je.” Kavano je postavio stvari na sto, spustio se na krevet i

legao na leđa, za tva ra ju ći oči, očekujući da ne la god nost koju jeosećao u glavi popusti. „Dobro mesto za skrivanje. Odlično siuradila.”„Doneću vodu i ostale stvari iz kola.” Kada je završila, Džejmi je

zatvorila vrata i za klju ča la ih.Na krevetu, za tvo re nih očiju, Kavano je mogao da oseti kako ga

ona posmatra.„Hoćeš li da ugasim svetlo?” upitala je.„Da.”„Šta mogu da uradim za tebe?”„Donesi mi još vode. Daj mi još tilenola.”„Je li se rana in fi ci ra la?”Progutao je kapsule sa vodom. „Pret po sta vljam,” uspeo je da se

pridigne, „hajde da vidimo.”

Glava 6.

Vrela voda iz tuša se slivala niz Kavanoa, na ta pa ju ći mu sagnutuglavu i leđa. Onda je podigao glavu, puštajući da mu se voda slivaniz lice i grudi. Nije se dobro osećao, morao je da sedne.Zavesa na tuš-kabini je bila otvorena. Osve tlje na svetlom sa

ogledala za šminku izvan kabine za tuširanje, Džejmi je sela napoklopac WC-šolje. Sela je, naslonila se laktovima na kolena i po- sma tra la ga.Iako mu je svetlo smetalo očima, do zvo lja va lo mu je da vidi krv, pr-

ljav šti nu i čađ kako se slivaju niz kadu. Nekoliko pramenova oprljenekose je palo u kadu dok je šam po ni rao kosu.„Imaš modrice na nogama i grudima,” rekla mu je.Ispričao joj je, povremeno zastajući, šta se dogodilo tokom vožnje

na sever. Ponovo se ponosio njome dok je slušala, jer ga nijeprekidala izlivima emocija; umesto toga, potisnula je svoja osećanja ipo sta vlja la mu povremeno neophodna pitanja.„Mora da sam ih dobio dok sam se kotrljao niz jarak,” rekao je.

„Mogla bi da budeš agent, znaš li to? Brzo učiš. Ne znam odakle ti,ali imaš prave instinkte.”Dok joj je ozbiljan izgled isticao lepotu, Džejmi je govorila: „Instinkti

su došli od kretanja sa tobom.” Zavrnula je rukave i na sa pu nja la muleđa. „Zašto je Preskot hteo da pobije tvoj tim?”„I ko su bili ljudi u he li kop te ri ma? Ponašali su se onako kako se

ponaša ope ra tiv ni tim koji je poslala vojska,” reče Kavano.„Šta je bilo sa na pa da či ma iz skladišta?”„Oni su imali dobru opremu, ali im je taktika bila kon ven ci o nal na.

Nisu bili di sci pli no va ni kao momci u he li kop te ri ma. Kada su se sjuriliniz ste pe ni šte u skladištu, pojurili su nazad, kao da su se uplašili.”Okrenuo se leđima tušu. Dok se voda slivala sa njega, ni on ni

Džejmi se nisu pomerali.„Mislim da je vreme za predstavu,” rekao je. „Sećaš li se šta je

neophodno da uradimo?”

„Bio si potpuno jasan.”„U redu.” Kavano je duboko udahnuo, posegao desnom rukom ka

levom ramenu, odigao je lepljivu traku, izdahnuo, ponovo dubokouzdahnuo i počeo da odvaja trake sa rane. Sa mo le plji va traka jeimala lepljivu površinu koja se delimično odvojila od kože. Nijemogao da to uradi brzo, jer je želeo da spreči kidanje i širenje rane.Svaki sekund je pro du ža vao bol. Kada je traka bila skinuta, krv jetekla, ali ne kao kada je bio pogođen, jer su se u me đu vre me nuformirale kraste.Is to vre me no, Džjemi je pri ti snu la na sa pu nja ni sunđer na ranu i brzo

ali nežno očistila pr ljav šti nu i gnoj.Napravio je grimasu.„Gotovo,” rekla je.Nagnuo se napred, da bi se okrenuo ka tušu, ispi ra ju ći je. „Ne

mogu da okrenem glavu dovoljno da bih je video.”„U pitanju je ulazna rana blizu vrha ramena. Dobra vest je, ako

mogu tako da kažem, da je metak prošao kroz rame.”„Osetio sam da je tako. Šta je loša vest?”„Rana je duga pet cen ti me ta ra.”Kavano je klimnuo glavom. Dok se krv slivala u kadu, zavrnuo je

vodu na tušu i oslonio se na kadu, spre ma ju ći se za ono što jetrebalo da usledi.Pre nego što su se prijavili u motel, na kratko su se za u sta vi li u pro-

dav ni ci da bi kupili bočicu hidrogen-peroksida.Džejmi je otvorila bočicu i počela da poliva ranu.Dok je tečnost pravila mehuriće i penušala na dugoj, dubokoj rani,

bol koji je bio oštar kao da ga neko seče brijačima, i groznica su sena i zme nič no sme nji va li. Stisnuo je zube i uhvatio se za ivicu kade.„Isperi je,” reče mu Džejmi.Vid mu se mutio, okrenuo se ponovo ka tušu. Dosta krvi se

pomešano sa penušavom tečnošću, slivalo niz kadu. Kada senagnuo unazad uda lja va ju ći se od mlaza, Džejmi je posula jošhidrogen-peroksida. Ponovo je iz duge, duboke rane izbila krvavapena.„Svemogući Hriste...” mrmljao je Kavano. Nagnuo se ka mlazu. Dok

se krvava pena slivala u kadu, okrenuo je leđa tušu i jedva sespustio na ivicu kade, osećajući kako Džejmi stavlja peškir na ranu.

Mišići na njegovoj vilici se zgrčiše.„Koža je crvena,” reče Džejmi.„Mora da ju je traka iz i ri ti ra la.”„Ne. Ovo crvenilo je drugačije. Izgleda kao da je rana in fi ci ra na.”

Džejmi je istisnula još krvi. U žurbi, dok je rana bila pri vre me no suva,otvorila je tubu sa an ti bi o ti kom, istisnula polovinu tube duž rane, pri ti- snu la gazu na nju i zalepila sa nekoliko traka iz pribora za prvupomoć.Duboko je uzdahnuo.„Možeš li da stojiš?” upitala je Džejmi.Okliznuo se kada je pokušao. Džejmi ga je uhvatila pre nego što je

pao, a voda koja je kapala sa njega zalepila joj je bluzu za grudi.Pomogla mu je da sedne na poklopac WC-šolje i upo tre bi la

poslednji peškir, najveći, da mu obriše ruke, grudi, glavu i leđa, iz be- ga va ju ći deo gde se nalazila rana na kojoj se debeli povez sadarumenio od krvi.„Povući ću te,” reče mu Džejmi.Nemajući osećaj za ravnotežu, Kavano je osetio kako mu je Džejmi

namaknula peškir preko nogu, intimnih delova i kukova. Osim bola uramenu, osećanja su mu dolazila nekako izdaleka, kao da se radilo otuđem telu.„Izdrži.” Džejmi je obavila njegovu ruku oko svog vrata i odvela ga u

zamračenu spavaću sobu, spu šta ju ći ga na bliži od dva kreveta.„Vreo si. Misliš li da imaš groznicu?”Pre nego što je mogao da joj odgovori, počeo je da se trese. Dok

ga je groznica sve više obuzimala, Džejmi je skinula odeću, leglaispod pokrivača i zagrlila ga.„Treba ti...”„Ne,” Kavano je uspeo da kaže dok se tresao. Kapci su mu bili sve

teži. Senke u sobi su potamnele. Čvršće ga je zagrlila.

Glava 7.

Trzaj u ramenu probudio je Kavanoa. Trepćući od slabe svetlostikoja je dopirala kroz zavese, uspeo je da se ne trgne kada je Džejmiuklonila zavoje sa njegovog ramena. Njene zelene oči su se suzile,pro ce nju ju ći ranu.„Kako...”„Crveno kao i sinoć,” rekla je.Imao je osećaj da ga nešto iznutra steže.„Ali bar nisi onako vreo.”„To je ohra bru ju će, zar ne misliš tako?”„Krasta je pokrila ranu.”„Vidiš šta hoću da ti kažem? Ohra bru ju će.”Nanela je još an ti bi o ti ka, pokrila ranu drugim parčetom gaze i

ponovo pri čvr sti la trakom, za šti tiv ši je.„Koliko je sati?” Re flek siv no, Kavano je pogledao ka satu koji je

stajao na ivici kreveta i namrštio se kada je video da crvene brojkepokazuju 4.22. Prilično zabrinut, pokazao je ka zavesama. „Kakomože biti toliko svetla ovako rano?”„Po sle pod ne je.”„Šta?”„Spavao si cele noći i veći deo dana. Zar se ne sećaš da sam ti

davala sendvič sa sušenom govedinom i malo krompir-salate izfrižidera?”„Ne.”„Jutros.”„Ne.”„Nekoliko puta sam ti pomogla da odeš do kupatila.”Kavano ju je gledao bez i zra žaj no.„Kada je čistačica došla da počisti sobu, izašla sam napolje da po-

ra zgo va ram sa njom,” rekla je Džjemi. „Rekla sam joj da si serazboleo od sendviča koji su se pokvarili u kolima. Rekla sam danisam želela da te ostavljam samog. Onda sam joj dala novac da ga

da re cep ci o na ru za iz naj mlji va nje ove sobe na još jednu noć.Pozvala sam recepciju i ona im je pro sle di la novac. ‘Nemaproblema’, rekao je re cep ci o nar.”„Da, de fi ni tiv no imaš instinkte agenta.”„Moraš ponovo da jedeš.”„Nisam gladan.”„Nije važno. Nećeš ozdraviti ako ne jedeš.”„Ne mogu da podnesem ni pomisao na sušenu govedinu i krompir-

salatu.”„Do sada su se verovatno već pokvarili. Reci šta bi želeo. Picu?

Možemo je poručiti.”Us pro ti vio se tome, ali je osetio je za do volj stvo zbog njene pre du-

sre tlji vo sti.„Povlačim ovo poslednje. Nema po ru či va nja. Nizak nivo be zbed no-

sti, zar ne?”„Tako je.”„Onda ću morati da izađem i da donesem nešto. Nema druge. Reci

mi šta bi želeo da jedeš. Pečeno pile? Milk šejk? Bilo šta.”Kavano je morao da je natera da pomisli da nije izgubio apetit. U

suprotnom bi mogla da dođe u iskušenje da pozove lekara. „Pile.Pomozi mi da odem do kupatila.”Nakon toga, dodala mu je penu za brijanje i novi žilet. Skidanje tri

dana starih čekinja sa njegovog lica pomoglo mu je da se osećačistije. Ipak, dok je došao do kreveta ponovo se osećao iscrpljen.„Hoćeš li biti dobro dok ja ne budem tu?” upitala je Džejmi.„Kada bi napadači znali gde smo, do sada bi već napali.” Pokrivši

se čaršavom i ćebetom, Kavano se podupre jastucima. „Stavi znakNE SMETAJ na bravu sa spoljne strane i dodaj mi pištolj.”„Da ne sumnjaš da postoji opasnost, ne bi tražio pištolj.”„Moć navike.”„Da,” reče ona sum nji ča vo.„Ne mogu da dočekam to pile.”„Da,” reče ona još sum nji ča vi je, a zatim ode.Čuvši je kako isprobava vrata da se uveri da ih je za klju ča la,

Kavano je pogledao na sat pored kreveta, na kojem je stajalo 4.58.Postojalo je nešto što je trebalo da zna. Ukočeno je posegnuo za da- ljin skim upra vlja čem te le vi zo ra, koji se nalazio na noćnom stočiću i

uperio ga ka dnu kreveta, uklju ču ju ći televizor i tražeći lokalnustanicu.Na kanalu 6 vesti su počinjale u 17 časova. Kao što je Kavano

očekivao, požar je bio jedna od uvodnih priča. Kon cen tri sao se naono što je reporter pričao dok je gledao snimke is cr plje nih va tro ga sa- ca kako rade motornim testerama, lopatama i crevima sa vodom dabi odbili plamen od prvog mesta do kojeg je vatra došla pret hod nogpopodneva. Obru ša va ju ći se kroz dim, he li kop ter je izbacivao naplamen he mi ka li je za spre ča va nje širenja požara.„Vatra je najvećim delom obuzdana do sredine po sle pod ne va,”

neke od lokalnih vesti su sa mo u ve re no uveravale svoje gle da li šte, aonda su se vesti usmerile na politički skandal u Elbe-u koji je biouvučen državni senator kojeg su uhapsili zbog vožnje u pijanomstanju i zbog obaranja maloletne bi ci klist ki nje, kojoj su po lo mlje nenoge.Zbunjen, Kavano je gledao u te le vi zij ski ekran, a onda počeo da

prelazi sa kanala na kanal, za u sta viv ši se na kanalu 10, gde seupravo za vr ša va la priča o požaru.Zapanjen, slušao je reportera kako saopštava da je do kasnog

popodneva vatra u pot pu no sti obuzdana. Vratio se na kanal 6,zabrinut što je jedva obratio pažnju na slike na ekranu. U 5.30 bila jeprikazana još jedna emisija lokalnih vesti, a sada je priča o senatorukoji je navodno vozio u pijanom stanju dobila najviše prostora. Požar– ‘potpuno ugašen’ – dobio je jedva pola minute. Prebacio je nakanal 10, gde je priča o obuzdanoj vatri išla pre vremenskeprognoze.Namrštio se.U šest sati, kada je počelo još jedno izdanje lokalnih vesti, Kavano

je čuo kucanje na vrata, zatim trostruko kucanje, koje je bilo praćenookre ta njem ključa u bravi. Za slučaj da je Džejmi bila u pratnji ne po- želj nog pratioca, Kavano je stavio svoj pištolj pod pokrivač i uperioga ka vratima.Džejmi je ušla, noseći papirne kese sa natpisom KENTAKI

PRŽENA PILETINA.Kavano je popustio pritisak na pištolj.„Je li bilo problema?” upitala je.„Samo nešto što sam video na te le vi zi ji.”

Džejmi je za klju ča la vrata i uklonila kartonske natpise sa kesa. „Štasi video pa ti je zasmetalo?”„Ono što nisam video.”Zadrmala je glavom, zbunjena.„Pogledaj,” reče Kavano.Sela je pored njega dok su se lokalne vesti na sta vlja le.Politički skandal je opet bio glavna priča, koju je pratio izveštaj o

seriji od deset oružanih napada na benzinske pumpe. Na kanalu 10,priča o ugašenom požaru išla je pre vremenske prognoze: va tro ga- sci nisu imali mnogo posla.„Vidiš šta hoću da kažem?” upita Kavano.„Jedva da sam videla bilo šta. Da sam trepnula, pro pu sti la bih

priču,” Džejmi se okrenula od te le vi zo ra ka njemu i namrštila.„Četvoro ubijenih? Tajni bunker? He li kop te ri sa raketama? A sve

što vidimo na vestima su va tro ga sci sa sekirama u rukama i pr ljav šti- nom na licu.”„Prethodni reporteri su duže iz ve šta va li, ali su praktično rekli isto,”

reče Kavano.„Možda va tro ga sci nisu mogli da dođu do mesta na kojem je počeo

požar, pa nisu našli tela.”„Možda,” reče on. „Ali deo u kojem je počeo požar bi trebalo da

bude deo u kojem je prvo prestalo da gori zbog ne do stat ka goriva.Avioni koji su nadletali su morali da vide uništeni he li kop ter i dvauništena džipa. Čed i Trejsi su razneseni.” Bes mu je činio glaspromuklim. „Ali Robertovo telo je bilo netaknuto. Čak i spaljeno,izgledalo bi kao telo. A neko je sigurno u obližnjem mestu čuo tri he- li kop te ra i ek splo zi je.”„Kupila sam Tajms union iz Elbenija,” Džejmi je pre tra ži la kiosk. „To

su jutarnje novine, tako da nemam poslednje in for ma ci je o razvojudogađaja. Možda će nam reći nešto.”Uzela je novine koje su se nalazile pored jedne od torbi i donela ih

na krevet.Priča o požaru je bila na kraju prve strane. Imala je fo to gra fi ju

zbunjenog va tro ga sca, delimično oba vlje nog dimom. Priča se na sta- vlja la na strani osam, gde se opet nalazila negde pri dnu.„Ovde,” Džejmi pokaza prstom ka pasusu na kraju. „Neko je u

obližnjem mestu čuo ek splo zi je.”

„Od cisterni sa propanom?” Kavano nije mogao da veruje u ono štoje pročitao.Citirala je odlomak: „Vlasti pret po sta vlja ju da je vatra izazvala ek-

splo zi ju uskla di šte nih cisterni propana, kada je došla do koliba navišoj strani planine.”„Nema koliba blizu bunkera.”„Znači samo nagađaju o tome šta je izazvalo ek splo zi je,” reče

Džejmi.„Ili neko laže. Da li si primetila delić o dolasku spe ci jal nog tima za

is tra ži va nje uzroka požara?”„Misliš na pri kri va nje?”„Ne bi bilo nemoguće,” reče Kavano. „Neko uticajan pritiska vlasti i

sređuje da se va tro ga sci drže podalje od požara, dok spe ci jal ni timodlazi do mesta gde je izbio požar. Mesto je dovoljno udaljeno da semože lako sanirati. Niko ne bi video he li kop te re koji dolaze da uklonetela i olupine.”„Neko uticajan? Govoriš o vladi?”„Ne znam ko bi bio dovoljno moćan da drži sve podalje od tog

mesta,” reče Kavano.„Pa kakve veze onda ima Preskot sa vladom?”Kada je Kavano slegnuo ramenima, poželeo je da to nije učinio, jer

je pokret izazvao bol u njegovom ranjenom ramenu. „Njegovu la bo- ra to ri ju je iznajmila DEA da bi izvela is tra ži va nja o lečenju od za vi- sno sti.”„To ne ob ja šnja va zašto bi bi bili umešani spe ci jal ci,” reče Džejmi,

„ili zašto bi bilo ko želeo da tvoj tim bude pobijen. U skladištu,napadači su želeli Preskota živog?”„Tako je zasigurno izgledalo. Imali su nekoliko prilika da nas ubiju.

Umesto toga, pokušali su da nas uvuku u zamku.”„Ali u bunkeru, iznenada su želeli da ubiju sve.”Kavano je ponovo klimnuo glavom. „Šta ih je nateralo da se pre do-

mi sle? Možda je tim za pružanje zaštite bio prava meta, a Preskot jebio mamac, koji nas je prevario i naveo da ga odvedemo u bunker,gde je pomogao da nas uhvate u klopku?”„Ali zašto bi bilo ko želeo da pobije tvoj tim? Možeš li da se setiš

bilo čega što si saznao na pret hod nim misijama što bi tebe i ostataktima učinilo metama?”

„Koliko mogu da se setim, do sada nisam ni video ni čuo ništa takoozbiljno da bi neko od bivših klijenata smatrao za pretnju to što samupoznat sa time,” reče Kavano. „U svakom slučaju, Čed, Trejsi iRoberto nisu radili na istim zadacima kao i Dankan i ja u po sled njihšest meseci. Čak i da jesu, nije postojao način da napadači saznajuko je bio na zadatku. Dankan nije znao do po sled njeg minuta.”„Ovo je samo ideja, ali...” Džejmi je oklevala.Čekao je.„Dok si spavao, imala sam dosta vremena da razišljam o tome. Šta

ako napadači nisu, u stvari, bili povezani?”„Nastavi.”„Pret po sta vi mo da je prva grupa želela da uhvati Preskot baš kao

što je njihova taktika i ukazivala,” reče Džejmi. „A druga grupa je...”„... želela da ga ubije, baš kao što je izgledalo?” upita Kavano„Da ubije Preskota. Ti i tvoj tim ste bili samo se kun dar ne mete. Ti si

im jed no stav no stajao na putu.”„Ali to ne ob ja šnja va zašto je Preskot želeo sve da nas pobije.

Njegovo ponašanje nema smisla ako nije sarađivao sa ljudima iz he- li kop te ra.”„Koji su izgledali kao spe ci jal ni ope ra tiv ni tim poslat od vojske,” reče

Džejmi. „Rekao si mi da si video kako ih podižu u he li kop te re.”„Da.”„Video si ih sve?”„Da. Morao sam da se uverim da su svi otišli.”„Da li si video i Preskota kako se penje sa njima?”„Ne.”„Zar ti to ne zvuči čudno, ako je on bio jedan od njih?”„Možda je poginuo u požaru.”„A oni nisu odneli njegovo telo?”„Ne, ako mu nisu mogli prići. To bi bila jedna od stvari koje je spe ci-

jal na jedinica, o kojoj su novine pisale, želela da iznese odatle.”Džejmi je pogledala dole, u izlizani tepih. „Ili su činjenice onakve

kakve su. Prva grupa je želela Preskota živog. Druga grupa ga ježelela mrtvog. Plašio se i jednih i drugih. A tvoj tim je imao in for ma ci- ju koja je apsolutno morala da ostane tajna.”Is to vre me no, Kavano oseti hladnoću – ne od žmaraca kao

posledice groznice, nego od iznenadne intuicije da je Džejmi naletela

na nešto. „Isuse.”„In for ma ci ja koja vas je učinila pretnjom,” reče Džejmi.„Planovi da Preskot nestane.” Uzrujan, Kavano sede, trgnuvši se od

bola u ramenu, koji je pomeranje izazvalo. „Kučkin sin.”Bilo mu je jasno da je Preskot shvatio ko je u he li kop te ri ma i da je

bio siguran da ova grupa, za razliku od prve, želi da ga ubije.Znao je da će napadači uništiti svako vozilo koje bude pokušalo da

napusti bunker, kao što je bio siguran da će napadači imati dovoljnona o ru ža nja da se probiju u bunker i da savladaju tim za pružanjezaštite. Kada ga je samo nekoliko sekundi delilo od smrti, počeo jeda paniči. Za klju čiv ši da je jedini način na koji može da pobegne danapravi diverziju za timove u he li kop te ri ma, počeo je da puca,očajnički verujući da će mu to dati priliku da pobegne, umesto dačeka sigurnu smrt koja mu se pri bli ža va la.Ali nije mogao da prestane da brine o tome da će jedan član tima

za pružanje zaštite preživeti nekako napad i biti zarobljen.„Mislim da je Pre sko to va namera od početka bila da nas poubija,”

reče Kavano. „Morao je da bude siguran da niko nikada neće saznatida smo mu pomogli da nestane. Na taj način bi bio siguran da ćenjegova tajna ostati potpuno skrivena. Ne bi morao da leže iz noći unoć, u strahu da njegovi ne pri ja te lji muče nekoga od nas, kakobismo otkrili njegov novi identitet i gde je otišao.”„Ali kako je očekivao da će pobeći od požara?”„Pro ra ču nat je do krajnjih granica. Postavlja pitanja. Gleda. Uči.

Izbegao sam napadače tako što sam ostao blizu vatre, pa in fra cr ve nisenzori iz he li kop te ra nisu mogli da detektuju moju toplotu. Ako samja to mogao da zaključim, zašto to ne bi mogao da uradi neko ko jepametan kao оn”„Postoji razlika. Ti si imao mene koju si mogao da pozoveš u

pomoć. Ali čovek koji je toliko očajan ne bi verovao nikome ko bidošao da ga odveze. Rekao si da je pretežak. Do sada je ipakmogao daleko da stigne. Kako je uopšte mislio da napusti oblast?”„Možda on jeste pozvao nekoga,” reče Kavano. „Čim bi bio

doveden na sigurno mesto, on bi ubio osobu koja mu je pomogla –kako bi sprečio tu osobu da oda gde se on nalazi.”Džejmine oči potamniše.

„Ili je možda došao do najbližeg grada i naterao nekoga da gaodveze. Ili možda...” U trenutku Kavano za pre pa šće no shvati šta sezapravo događa. „Ne može nikome da dozvoli da zna da želi danestane.”Uz bur ka nost emocija je ponovo raz bi stri la Kavanou glavu. Uspeo je

da ustane. „Gde mi je odeća?”Džejmi je izgledala uz ne mi re no. „Pašćeš na glavu. Šta to

pokušavaš da...”„Upravo sam shvatio gde je Preskot otišao.” Zgrabio je svoj mobilni

telefon, uti sku ju ći brojke.Sa druge strane zazvonio je telefon.„Brzo, pomozi mi da se obučem. Treba mi moj pancir.”Telefon je ponovo zazvonio.„Javi se, javi se,” molio je osobu sa druge strane žice.Telefon je pozvonio treći put.„Moramo da je nađemo.”„Nju?” upitala je Džejmi.Telefon je zazvonio četvrti put.Snimljeni ženski glas je rekao: „Ostavite ime, broj i poruku. Pozvaću

vas čim budem mogla.”Kavano je prekinuo vezu.„Požuri. U Elbeniju je žena za koju pret po sta vljam da će je Preskot

ubiti.”

Glava 8.

Dok je Džejmi brzo vozila kroz sumrakom obojene ulice Elbenija,Kavanou je bila potrebna sva njegova snaga da bi joj objasnio. „Dalismo Preskotu ime i te le fon ski broj banke, zajedno sa brojem računa.Nakon što bi oprao svoj novac, trebalo je da prenese stotinu hiljadadolara ženi koja mu je napravila lažna dokumenta, a koja živi ovde, uElbeniju.”Prateći Kavanova uputstva, vozeći onoliko koliko je ogra ni če nje

brzine do zvo lja va lo, Džejmi je skrenula na krivini i ušla u park. Ovajpokret je povećao vr to gla vi cu kod Kavanoa, ali nije dozvolio daDžejmi to primeti, da ne bi smanjila brzinu. Ništa nije bilo važno,osim da stignu na odredište.„Ona je imala broj so ci jal nog osi gu ra nja, pasoš, vozačku dozvolu,

izvod iz matične knjige rođenih, kreditne kartice, celokupnu do ku- men ta ci ju i novo ime za njega.” Kavano je ponovo udahnuo. „Sve štoje Preskot trebalo da uradi bilo je da odluči kako će izgledati: daofarba kosu ili da je obrije, da stavi lažne brkove, dok mu njegovi neizrastu, šta god. Kada bude doneo odluku kako će promeniti izgled,ta žena će ga fo to gra fi sa ti za pasoš i vozačku dozvolu i Preskot ćebiti spreman da započne novi život. Planirali smo da ga odvedemokod nje juče ujutru.”„Ko...”„Karen Aterton. Pokušavam da se setim da li je bilo ko od nas

pomenuo Preskotu njeno ime. Mislim da ga je Dankan pomenuo.Samo njeno ime. Ali ti podaci, njeno ime i broj telefona njene bankekao i broj njenog računa bili bi dovoljni Preskotu da je pronađe.”Sma nju ju ći brzinu malo ispod ogra ni če nja, Džejmi je, izlazeći iz

parka, prošla pored po li cij skog vozila koje je stajalo pored puta.„Kako mu njen bankovni račun može pomoći da je pronađe?”„Pre sko to vo sklonište u skladištu bilo je ispunjeno elek tron skim

mašinama. Pret po sta vljam da je obučen za rad na kom pju te ri ma kaošto sam ja sa oružjem. Znajući za ime banke, upoznat sa bankovnim

računom...” Kavano zastade u govoru. „Upoznatom sa bankovnimračunom, hakeru ne bi trebalo mnogo da dobije Karenino puno ime iadresu sa veb-sajta banke. A postoji još jedan način.”Na sta vlja ju ći da prati Kavanova uputstva, Džejmi je ušla u deo

grada naseljen ljudima višeg staleža, sa pro stra nim dvo ri šti ma ukojima se nalazilo visoko drveće, tako da je sve podsećalo na kućeiz de vet na e stog veka. „Kako?”„On je jedan od najvećih iz ma mlji va ča in for ma ci ja na koje sam

naleteo.”Džejmi je znala taj termin: bio je to neko ko bi veštinom trgovca

umeo da izvuče in for ma ci je od ljudi, a da se to ne oseti.„Zamisli da radiš u odeljenju za in for ma ci je o računima,” reče

Kavano. „Ja ću se pre tva ra ti da sam Preskot koji ti te le fo ni ra.”Kavano se pretvarao da je ne str pljiv. „In for ma ci je vezane za račun55763. Moja žena i ja smo u braku od pre tri meseca. Pozvala jevaše odeljenje da bi promenila svoje ime i adresu, ali od tada nismodobili nikakvu povratnu in for ma ci ju od vas. Zvao sam banku nekolikoputa zbog toga. Dođavola, zar niko ne može da nam pomogne?Račun bi trebalo da glasi na ime Karen Vošburn.”Džejmi je trebao trenutak da shvati šta bi za stra še ni banke

službenik odgovorio. „’Ne, gospodine, Karen Aterton’.”„Tako se zvala pre nego što smo se venčali. Adresa je Krestvju

Lejn, broj 444.”„’Ne, gospodine. Avenija Morgan, broj 256.’”„Tamo je pre živela. Zbog toga nije dobijala svoje izveštaje iz

banke. Da li biste proverili da li su podaci izmenjeni?” Kavano višenije zvučao ne str plji vo. „Vidiš kako je lako?”„Preskot je dovoljno lukav da ma ni pu li še ljudima na taj način?”„Dođavola, iz ma ni pu li sao je mene. A još više se osećam budalom

jer mi se na neki način svideo. U skladištu je bio uplašen na smrt, alinikada nije do zvo lja vao sebi da izgubi kontrolu. Učinio je sve štosam mu rekao. U bunkeru se ne bi usudio da podmetne požar da senije osetio sateranim u ćošak. Teško je zamisliti koliko mu jehrabrosti bilo potrebno da pokuša da nas pobije.”„Hrabrosti?” Džejmi je izgledala zbunjeno. „Zvučiš kao da mu se

skoro diviš.”

„Da se divim njemu? Mrzim ga više nego što sam ikoga mrzeo usvom životu.”Težina Kavanove izjave ih je naterala da ćute neko vreme.„Kuća je odmah iza ugla,” reče Kavano.Džejmi je skrenula u narednu ulicu sa velikim dvo ri šti ma, do sto jan-

stve nim drvećem i ve li čan stve nim, starim kućama. Čulo se kako brujikosilica za travu.„Tamo,” reče Kavano. „Ona kuća u vik to ri jan skom stilu.”Kuća je imala sprat i pot kro vlje s puno kosina i pro zor či ća i dug

široki stari trem ofarban u belo, na kojem su se nalazili sivi sto istolice.„Park niz ulicu.” Kavano se spustio niže kako ne bi bio primećen.

„Dovoljno je daleko da, ako je Preskot ovde, neće moći da primetiauto.”„Zašto je po sta vlje na rampa pored stepenica za trem?” upita Džejmi

dok je prolazila pored kuće.„Karen koristi in va lid ska kolica. Imala je sa o bra ćaj nu nesreću.”„I odabrala je da živi u kući na sprat u vik to ri jan skom stilu?”„U stvari, kuća joj savršeno odgovara. Ima ugrađeni lift iz dva de se-

tih godina. Može da se kreće bez problema od sprata do sprata. Čakmože da se bez problema koristi toaletom i da sama uđe kadu zakupanje, pa je to razlog zbog kojeg me je te le fon ska ekre ta ri cazabrinula – u suštini, ona može da odgovori na te le fon ski poziv.”„Osim ako nije napolju.”„Moguće. A šta ako nije?”„Pozovi policiju. Reci da misliš da ti je sused u opasnosti.”„Policija ima so fi sti ci ra ni uređaj za iden ti fi ka ci ju poziva. Pratili bi

poziv do tvog mobilnog telefona, iako je tvoja iden ti fi ka ci ja is klju če- na. Ako se u kući nešto dogodilo, odmah bi tebe osum nji či li.”„Onda upotrebi te le fon sku govornicu.”„Koliko ozbiljno bi to shvatila policija?” upita Kavano. „Zar ne bi

pomislili da je poziv neslana šala? Da li bi požurili ili bi čekali dokpatrolno vozilo ne prođe kroz naselje? Kada ne bi dobili odgovor, dali bi uleteli unutra da se uvere da je sve u redu? Pa i da je sve uredu, oni bi pogledali po kući i sigurno bi se pitali šta Karen radi savrhunskom opremom za štampu i praznim do ku men ti ma. Ne. Karen

bi mogla upravo sada biti u opasnosti. Nemamo vremena da seubeđujemo sa policijom. Ja ovo moram da uradim.”„Zvučiš kao da ti je ona važnija od nekoga sa kim radiš.”„Ona je sestra mog pri ja te lja sa kojim sam radio u Delta snagama.”Izgledalo je da Džejmi misli da to nije dovoljan razlog.„Zvao se Ben,” reče Kavano. „Iskrvario je na smrt dok sam ga

izvlačio sa položaja.”Džejmi ga je pro u ča va la.„Karen mu je bila jedina porodica. Obećao sam da ću voditi računa

o njoj.”„Onda bolje da se postaramo da ispuniš svoje obećanje.” Džejmi

napravi po lu kru žni okret na kraju ulice i parkira se tako da su biliokrenuti ka kući.Ona i Kavano izađoše iz au to mo bi la.„Ti ne možeš sa mnom.” Pancir mu je bio težak ispod košulje i

sportske jakne.„Ali...”„Ako je Preskot tamo, stvari se mogu brzo pogoršati.”„Mogu da pomognem.”„Kada bismo imali pištolj za tebe,” Kavano je obučio Džejmi kako da

se koristi pištoljem, „možda bi i mogla. Ali ne mogu da ti dozvolim darizikuješ svoj život, ako nema načina da se zaštitiš. Ja ću biti tolikozauzet da neću moći ni da te zaštitim. Najbolje će biti da ostaneš uvozilu sa mobilnim telefonom kraj sebe. Ako te pozovem i zatražimpomoć...”„Dodaću gas i doći do kuće. Ako treba, uleteću i na trem.”„Dobro.” Kavano se nasmejao i zagrlio je, pazeći na svoje rame.„Pre jednog minuta si govorio o hrabrosti. Ne razumem kako... Zar

se ne bojiš da ideš tamo?”„Uplašen sam za Karen. Ona je jedino na šta sada mislim.”

Glava 9.

Sunce je bacalo duge senke. Kavano je bio tako usred sre đen naKareninu kuću da mu se činilo da izgleda veća od ostalih – bivala jesve veća, što je bliže prilazio. Iza nje nije bilo prolaza, samo su sevidele zadnje strane drugih kuća – nije bilo mesta sa kojeg bi sazadnje strane mogao da pogleda u kuću, a da ne privuče sumnjususeda, koji bi verovatno zbog njega pozvali policiju. Tako je jedinošto je mogao da uradi bilo da uđe kroz prednja vrata, kao da dolazi uposetu.Primetio je da, iako je pao sumrak, u kući nije bilo upaljenih svetala.

To bi mogao biti loš znak, ili bi moglo da znači da Karen nije u kući,da je neko od pri ja te lja došao da je odveze negde, u bioskop možda.Time bi se moglo objasniti zašto Karen nije od go va ra la na telefon.Ali zar onda Karen ne bi ostavila upaljeno poneko svetlo ili podesila

da se svetla uključe tajmerom, tako da kuća ne bude u mraku kadase ona vrati? pitao se.Došao je do prednjeg dela kuće i nastavio po plo ča nom stazom

prolazeći pored pažljivo pokošene trave, na putu ka širokom tremu.Ako bi ugledao bilo kakav sumnjiv pokret iza prozora, bio je spremanda izvuče oružje i da stane u zaklon.Penjući se ste pe ni ca ma ka tremu, osetio se ne za šti ćen, ali znajući

ja neće moći mirno da živi ako ne ispuni svoje obećanje dato mrtvompri ja te lju, naterao je sebe da nastavi dalje. Držeći desnu ruku ispodsportske jakne oslonjenu na pištolj, provirio je kroz staklo koje senalazilo na gornjem delu vrata.Sve što je ugledao bile su senke u hodniku. Im pul siv no, okrenuo je

bravu i gurnuo vrata, iz ne na div ši se kad je video da su vrataotvorena. Da li je bilo moguće da žena vezana za in va lid ska kolicaostavi ne za klju ča na vrata?Izvukao je svoj pištolj i ušao unutra. Ranjeno rame ga je bolelo

kada je podigao pištolj sa obe ruke i osmatrao kuću preko nišana,

pro ve ra va ju ći mračni hodnik, stepenice koje su se nalazile sa desnestrane hodnika, pro sto ri ju sa desne i pro sto ri ju sa leve strane.Vodeći računa da bude što je moguće tiši, posegao je iza sebe i

zatvorio vrata. Za dr ža va ju ći dah, oslu ški vao je, ali sve što je čuo bilaje tišina. Kuća je izgledala prazna, ali to nije moralo ništa da znači.Odakle početi? Kavano je morao da razmisli za trenutak pre nego

što se upoznao sa pro sto ri jom koju je prvu trebalo da proveri.Krenuo je pažljivo duž hodnika, praveći male korake, koji su muomo gu ća va li da održava ravnotežu, dok je nišanio sa obe ruke.Fokusirao je svoj pogled, tako da široki zarez na nišanu iznad orozapištolja uokviruje stubić na vrhu zatvarača. Na tom stubiću je imaosvetleću tačku od tricijuma, koja je sve tlu ca la zelenom bojom umraku. Ne vi dlji va sa prednje strane oružja, tačka je bila vidljivaKavanou i, ne ometajući mu vid u tami, pomagala mu je da razaberepredmete u sve dubljem mraku.Prošao je pored za tvo re nih vrata sa desne strane – bio je to ulaz u

lift o kojem je pričao Džejmi – došao je do kraja hodnika i pregledaokuhinju u kojoj se nalazio kamin na pra vljen od cigala i modernapećnica koja je po izgledu podsećala na one stare, gvozdene.Okrenuvši se ka vratima sa svoje leve strane, ostao je izvan linijevatre, okrenuo bravu (nije mu se svidelo što je lagano škljoc nu la) ipovukao je.U kući je i dalje bila tišina.Držeći se ivice zida, Kavano je udahnuo – jedan, dva, tri – zadržao

je dah – jedan, dva, tri – i izdahnuo – jedan, dva, tri – kon tro li šu ćiotkucaje svog srca i disanje.Naglo se okrenuo oko sebe i uperio svoje oružje ka ste pe ni ca ma

koje su vodile ka podrumu. Dole je bilo mračnije nego u kuhinji.Znajući da Karen ima ba te rij sku lampu u fioci komode koja se

nalazila sa desne strane hodnika, Kavano ju je tiho izvukao. Čučnuoje i upotrebio levu ruku da podigne lampu iznad glave, upe riv ši je kaste pe ni ca ma. Kada je upalio bateriju, da se neko nalazio dole, došaobi u iskušenje da zapuca ka njemu, pret po sta vlja ju ći da je to centartela. U me đu vre me nu, Kavano bi mogao da odgovori na odblesakpucnja.Ali niko nije pucao.

Ponovo je oslu ški vao. U kući se i dalje ništa nije čulo. Kada jekrenuo naniže, jedan od ste pe ni ka je zaškripao. Zvuk je pro stru jaonjegovim nervima. Udahni – jedan, dva, tri. Zadrži dah – jedan, dva,tri. Izdahni – jedan, dva, tri. Nastavio je da se kreće nadole.Kavanou su iznenada zaklecale noge. Onda su počeli grčevi u

stomaku. To je samo napetost mišića, priprema za akciju, rekao jesebi. Moje srce samo ispumpava više krvi.Ali, u isto vreme, pomalo oštar miris zagolicao je Kavanou nozdrve,

od čega mu je, činilo mu se, srce brže kucalo. Bio mu je poznat, alise sada nije usuđivao da se seti odakle. Morao je da se kon cen tri šena ono, šta god to bilo, što će mu osvetliti ba te rij ska lampa na dnuste pe ni šta.Na pola puta nadole, pa žlji vi je se krećući da bi održao ravnotežu,

osetio je da ga noge jedva drže. Miris je bio malo jači. Ruke su muse tresle, zbog čega mu je pištolj povremeno zaklanjao vidik.Adrenalin je moj prijatelj, govorio je sebi. Moje noge se tresu jer su

spremne da potrče u akciji. Moje srce kuca brzo da bi moji mišićiimali što više krvi. Osećam vrelinu u stomaku zbog hemijskihpromena kroz koje moje telo prolazi, to su glukoza i masne kiselinekoje moje telo proizvodi kako bih imao svu potrebnu snagu. Mojapluća se šire da bih imao dovoljno kiseonika kada mi zatreba.Znao je da je ono što oseća ono što su nazivali ‘bori se ili beži’. Ali

bežanje je ozna ča va lo paniku, a on nikada u životu, naročito kada jebio u borbi, nije osetio potrebu da beži.Osim sada.Šta mi se događa? Kavano je raz mi šljao, došavši do dna ste pe ni-

šta. Dok mu je oštar miris još više štipao nozdrve, misli su mu bilezbrkane i uz ne mi re ne, a jedino što je osećao svim svojim bićem, biloje da treba da potrči uz stepenice, da izađe iz kuće pre...Pre čega?Udahni – jedan, dva, tri. Zadrži dah – jedan, dva, tri. Izdahni –

jedan, dva, tri.Ali Kavano nije mogao da održi ritam. Bez obzira koliko se trudio,

disanje mu je postalo tako ubrzano da je izgledalo kao da gubikontrolu nad njim. Osetio je vr to gla vi cu. Mašući baterijom, držao ju jezajedno sa pištoljem uperenu ka tamnom hodniku koji je bio isprednjega, povremeno bacajući pogled ka vratima na vrhu ste pe ni šta.

Setio se da se sa leve strane hodnika nalazi prekidač za svetlo, aliga nije pritisnuo, jer je želeo da svetlost ba te rij ske lampe zaslepi sveone sa kojima se može sukobiti u mraku. Ranjeno rame ga je bolelodok je levu ruku, u kojoj se nalazila ba te rij ska lampa, držaoispruženu ispred sebe, tako da, ako neko zapuca na njega, metak nepogodi vitalne organe. Pošto je još uvek bio delimično okrenut kaste pe ni ca ma koje su vodile ka prizemlju, nesigurna svetlost ba te rij- ske lampe mu je sada otkrila da mu se s leve strane nalaze vratalifta. Sa iste strane, malo dalje, nalazila se još jedna pro sto ri ja sa za- tvo re nim vratima. Desno od njega nalazile su se dve pro sto ri je.Ne pri ja tan miris se pojačavao sa svakim bez volj nim korakom koji je

činio duž hodnika. Stomak mu se sada tako grčio da se plašio da ćepovratiti. Noge su mu bile nesigurne. Plašio se da će morati da sespusti na pod i nasloni leđima na zid, da kolena priljubi uz grudi,obuhvati ih rukama i da se prepusti drhtavici.Pre stra šen načinom na koji su ga sopstvena osećanja izdavala,

pro kli njao je sam sebe. Odeće mokre od znoja pokušavao je da sepriseti svake uvrede svojih in struk to ra koji su vikali na njega, svakekomande, svake teško naučene lekcije.Pro klet stvo, adrenalin je moj prijatelj!Terajući svoj um da se usred sre di na Karen, na obećanje koje je

dao, Kavano je napravio još jedan neodlučan korak u tamnomhodniku. Iznenada, prisetio se zašto mu je ne pri jat ni miris bio takopoznat. Skladište. Osetio je oko sebe isti takav miris, samo slabijegin ten zi te ta, u na pu šte noj zgradi gde se skrivao Preskot. Kada ga jeosetio na ste pe ni štu koje je vodilo ka Pre sko to vom skloništu,bojazan ga je terala da ne ide dalje i da se umesto toga vrati u svojauto. Tadašnja ne la god nost nije bila ništa u poređenju sa strahom sakojim se sada borio. Da nije bilo obuke i snage volje, ne bi mogao danastavi dalje uz stepenice u skladištu.Preskot!Skot je bio ovde!Kavano je namirisao nešto drugo. Tragajući za izvorom toga mirisa,

okrenuo je drhtavu svetlost ba te rij ske lampe ka podu ispred sebe.Druga vrata sa leve strane su vodila ka ostavi, a vrata nasuprot njihka kupatilu. Vrata s desne strane hodnika pored kojih se nalazio,

vodila su u Kareninu radnu sobu, gde je čuvala digitalne kamere,kom pju te re i spe ci jal ne štampače.Kavano je usmeno svetlost ispred tih vrata, osetivši mučninu od

dima koji je dolazio ispod njih i slabe svetlosti iza njih. Dodirnuo jekvaku na vratima. Bila je vruća. Us pa ni če ni deo njegovog uma jeviknuo, Beži! Ali drugi deo je povikao Karen! i naterao ga da razvalivrata.Vatra ga je skoro zaslepela. Ali Kavano nije gledao u nju. Dok joj se

sa boka pri bli ža va la vatra koja je dopirala iz fo to graf ske opreme,kom pju te ra i štampača, Karen ga je gledala. Spuštena u svojakolica, ova nekada na vilu nalik cr ve no ko sa devojka, nije sepomerala, ruke su joj bile oslonjene na grudi, oči širom otvorene,kako ih Kavano nikada nije video, crte na licu is kri vlje ne od straha.Obrazi su joj bili toliko bledi da se imao utisak da su joj pege na licucrvene boje. Imala je samo četrdeset godina, ali iz bez u mlje nost joj jeunakazila lice, činila ju je dva puta starijom.Kavano je spustio bateriju u džep svoje jakne i požurio ka njoj ali ju

je plamen zahvatio pre nego što je stigao da je odvuče. Ne bi bilonikakvog značaja ni da je stigao do nje. Karen je ostala ne po kret na usvojim kolicima, ne reagujući na plamen koji ju je gutao.Mrtva.Ali kako? Kavano je raz mi šljao uda lja va ju ći se od vatre. Nije video

nikakve rane, nikakve povrede na njenom licu, nije bilo krvi od raneod metka, nije bilo modrica niti oteklina na vratu od mogućegdavljenja. Način na koji se držala za grudi bio je kao da je doživelasrčani udar.Vatra se ras plam sa va la. Bežeći u hodnik, Kavano je video kako

najveći plamen izbija iz ugla iza fo to graf ske opreme, sa dna zida,kao da je kratak spoj izazvao mali požar, koji je planuo u susednojpro sto ri ji, sve dok plamen nije postao dovoljno snažan da se raširi iispuni pro sto ri ju. Preskot mora da je strpao nešto u otvor u zidu daizgleda da je vatra izbila slučajno. Kavano nije namirisao dim kada jeušao u kuću jer je vatri bilo potrebno vreme da se probije iz jednepro sto ri je u drugu. Kako je Preskot samo voleo da koristi vatru kaooružje.Pluća na dra že nih dimom, Kavano je potrčao hodnikom i ustrčao uz

stepenice. Ne o bja šnji vo, osetio je stra ho vi tu želju da se zaustavi.

Strah koji ga je zahvatio ranije, sada ga je obuzeo još jače. Srce muje lupalo brže nego ikada. Grudi su mu se toliko nadimale da jeosetio da će mu pluća ek splo di ra ti.Bori se ili beži. Nije želeo ništa drugo nego da pobegne od

plamena, ali dok je oklevao na ste pe ni ca ma, skoro pa ra li zo van odstraha, pogledao je nagore i najzad shvatio zašto ga je instinkt upo- zo ra vao da ne trči gore. Vrata na vrhu ste pe ni šta su bila otvorenakada je sišao dole.Sada su bila zatvorena.Preskot je ostao da bi se uverio da će se vatra proširiti. Kavano je

bio siguran u to, kao što je bio siguran da će vrata biti za klju ča nakada dođe do njih. Kašljao je od dima i osetio vrelinu iza sebe.Ustaj i razbij vrata! pomislio je.A šta ako je Preskot ostao do po sled njeg trenutka? Šta ako je još

uvek imao Robertovu pušku AR-15? On želi da ovo izgleda kaonesreća, ali ako bude morao, pucaće.Kavano se spustio niz stepenice. Okrenuvši se, video je kako se

plamen širi iz Karenine radne sobe. Snažno je otvorio vrata lifta, saolak ša njem videvši da je uglačana kabina od hra sto vi ne bila upodrumu. Kao i svako ko je mogao da hoda, a uz to je i žurio,Preskot je koristio stepenice.Kavano je uzeo ba te rij sku lampu iz jakne i počeo brzo da proučava

krov lifta. Ponadao se kada je ugledao poklopac širine šezdeset cen- ti me ta ra, za koji se sećao da je stajao na tom mestu. Za razliku odliftova u današnjim modernim zgradama, ova kabina je bilaskromnije veličine, sa krovom koji je Kavano mogao dodirnuti.Molio se da buka koju je stvarala vatra bude dovoljno glasna da

priguši zvuk koji će napraviti kada bude podigao poklopac i spustioga sa strane. Dok se vatra širila ka liftu, povukao je vrata i zatvorioih. Bez obzira na to što je pokušao da metalna vrata zatvori što jetiše mogao, njihove šarke su za škri pa le i sve što je mogao da uradi,bilo je da se moli da je huk vatre prigušio i ovaj zvuk.U skučenom prostoru, Kavanovo teško, brzo disanje je glasno od je-

ki va lo. Znoj mu se slivao niz lice. Liftovi. Mrzeo je liftove. Nikada nijebio siguran da nešto neće poći naopako što bi moglo za u sta vi ti lift,niti je mogao znati sa kakvom se pretnjom može suočiti kada otvorivrata.

Dim se provukao ispod vrata i počeo da ispunjava kabinu. Unečemu što je ličilo na paniku, koja je bila osećanje koje nikada nijezahvatilo Kavanoa do ovog trenutka, pritisnuo je dugme na kojem jepisalo 2. Ako je požar zahvatio elek trič nu razvodnu kutiju, ako motorprestane da radi...Želeo je da viče. Knedla mu je zastala u grlu kada se lift trgnuo. Za

razliku od liftova velike brzine, ovaj je bio na pra vljen da se polakopenje. Drhtao je, čvrsto stežući pištolj. Po seg nuv ši nagore, proturioje ruke kroz otvor na krovu lifta, spustio bateriju, a onda je oslonivšišake na krov napregao mišiće ruku da bi se izdigao.Žestok bol mu je razdirao levo rame. Lift se tresao dok se peo, čuo

je kako mu rana na ramenu puca, kao da su se zavoji odvojili odkože. Podižući se, osetio je toplu tečnost na svom ramenu kada muse rana ponovo otvorila.Ali nije ga brinula krv, i nije ga brinuo bol. Sve što je bilo potrebno,

je da izađe iz lifta. Dok se lift tromo penjao uvis, dim je is pu nja vaokabinu. Vrelina se probijala unutra. Krv je lila niz njegove grudi, na ta- pa ju ći mu košulju i jaknu, dok je u panici osećao priliv sve većesnage, iako nije bilo potrebe za njom. Nikada, čak ni tokom najtežihzadataka, nije osetio priliv snage ove jačine. Bol nije ni osećao.Nestalo je slabosti koju je osećao u ramenu, a zamenila ju je ne ve ro- vat na energija koja ga je terala da se provuče kroz otvor, kad je pod,na kojem je stajao, počeo da gori.Teško dišući, Kavano je gledao nadole, ka dimu i za pa lje nim

ugarcima na podu. Odjednom, čuo je prigušeni zvuk cepanja drveta:meci su probili vrata lifta u prizemlju i zabili se u zid lifta. Kad je liftnastavio da se penje, očešavši vrata, još brži rafal, sa više metaka,pogodio je kabinu, iz bi ja ju ći komade drveta iz vrata.Pucnji su bili previše prigušeni da bi se čuli izvan kuće, što je

značilo da Preskot koristi pri gu ši vač. Ali pri gu ši vač se nije mogaonabaviti legalno. Gde li je uspeo da ga nabavi?Gde bih ga nabavio? Kavano je raz mi šljao. Odgovor mu je odmah

pao na pamet. Da sam morao, ispraznio bih plastičnu bocu savodom i stavio je na cev. Ali ja sam obučen da znam te stvari. Kakoje Preskot mogao da ih zna?I na ovo pitanje mu je odgovor odmah pao na pamet. Preskot je

imao ceo ju če ra šnji i današnji dan da razmotri problem, mislio je

Kavano. Njegov posao je da shvati fizičke pojave. I još jednu stvar:možda je prirodno obdaren za ovakav posao.Kako se lift penjao naviše, pucnji su utihnuli. Kavano je zamišljao

Preskota kako sluša lift koji prolazi pored njega, zatim kako trčihodnikom ka ste pe ni ca ma koje su vodile na sprat, njegove teškekorake koji odjekuju dok se penje. Čak i tako pretežak, Preskot semogao popeti na sprat pre lifta.Iznad sebe, Kavano je čuo kako škripe točkovi lifta, motor je gurao

kabl koji je podizao lift. Ispod njega, pod je buknuo u isto vreme kadaje Kavano začuo još jedan rafal, a meci su probili vrata na drugomspratu re še ta ju ći kabinu. Da je Preskot koristio pa la stič nu bocu kaopri gu ši vač, meci bi je do sada razneli. Mora da je prikačio neštodrugo, možda je obmotao jaknu oko cevi, ali i jakna bi brzo pokidala,Kavano je pret po sta vljao da bi sada Pre sko to vi рuсnji mogli bitidovoljno glasni da ih čuje neko izvan kuće.Točkovi su prestali da škripe. Motor je prestao da zuji. Lift je po drh-

fa vao dok se za u sta vljao. Jedini zvuk koji se čuo je postalo puc ke ta- nje plamena na podu lifta. Vrelina koja se po ve ća va la je bila dovoljnosnažna da natera Kavanoa da odmakne lice dalje od otvora.Onda mu je drugi zvuk privukao pažnju, ili mu se samo pri či nja va lo

od puc ke ta nja vatre: jedva čujna škripa šarki.Kavano je ugasio ba te rij sku lampu. Vrata lifta su se polako otvarala.

Preskot će stati sa strane. Kavano je bio siguran u to, bio je siguranda Preskot nikada ne bi stao na ulaz, ne bi sebe nikada načiniometom. Sa strane, kroz od škri nu ta vrata, Preskot će videti plamen.Hoće li još malo od škri nu ti vrata ili će uzeti zdravo za gotovo da sumeci koje je ispalio u lift, zajedno sa vatrom u kabini, ispunili svojzadatak?Kavano je imao osećaj da mu srce udara toliko snažno da mu

pomera rebra. Osetivši sve veću vrelinu koja je dopirala kroz otvorna krovu lifta, pogledao je prema trećim po redu vratima na me nje nimza izlaz iz lifta, koja su vodila ka pot kro vlju. Lift nije bio podešen daide toliko visoko, niti je ijedan čovek mogao proći kroz gornja vrata.Vrata su bila upola manja od vrata na drugim spra to vi ma i njihovanamena je bila da ljudima koji su radili na odr ža va nju liftova omogućipristup da bi podmazali točkove i kablove.

Vrata ispod njega se odjednom u pot pu no sti otvoriše. Iz bezbednogugla Preskot bi mogao da vidi da Kavano ne leži zgrčen na podu.Pošto nije bilo moguće pokrenuti lift iz podruma, osim ako ta osobanije bila u samom liftu sa za tvo re nim unu tra šnjim i spoljnim vratima,Preskotu bi trebalo samo malo vremena da shvati da se Kavanoprovukao kroz otvor na krovu lifta. Sve što je Preskot trebalo dauradi bilo je da uperi svoju pušku ka otvoru i...Kavano je stavio ba te rij sku lampu u jaknu kako bi oslobodio obe

ruke. Ranjeno rame mu je pulsiralo kada se uhvatio za noseći kabllifta i napregnuo kako bi se podigao. U nivou vrata koja su vodila upot kro vlje, zakačio se za kabl desnom rukom, dok se ranjenomrukom uhvatio za vrata. Očajan, pogurao ih je da bi ih otvorio,uhvatio se za dovratak, skoro jauknuvši od bola u ramenu i provukaose u mračno pot kro vlje.Ovaj napor je izbacio ba te rij sku lampu iz njegovog džepa. Trenutak

nakon što je pala, meci su razneli krov lifta. Zarivali su se u pod odgreda na pot kro vlju, preko kog se Kavano kotrljao udarivši na kraju unešto što mu je ličilo na sanduk. Besno ga je pogurao ka otvorenimvratima i bacio ga na lift. Njegov udar na krov lifta mogao bi zavaratiPreskota da pomisli da je Kavano pogođen i da je pao.Ali ti meci nisu bili utišani pri gu ši va čem.Susedi su ih morali čuti i pozvati policiju, pomislio je Kavano.To je bila prva greška koju je počinio Preskot. Čak i da nije bilo

požara, Preskot nije mogao preuzeti rizik i ostati duže. Sa požarom,morao je ili da ode odmah ili da ostane zarobljen. Susedi suverovatno ugledali dim koji je izbijao iz kuće i pozvali va tro ga sce.Uprkos buci koju je, pravila vatra, Kavano je pomislio da je čuo slabzvuk sirene koji se pri bli ža vao: još jedan razlog da Preskot ode što jebrže mogao.Ležeći na pra šnja vom podu, brišući leđa na mestu na kojem se

udario, Kavano je udisao vazduh u kojem se nije osećao dim, aliznao je će se i to uskoro promeniti. Da bi imao što je više mogućevazduha, zatvorio je vrata lifta, osta vlja ju ći sebe bez svetla koje jedopiralo iz otvora. Postao je toliko naviknut na sjaj plamena da nijebio spreman na potpuni mrak na pot kro vlju. Svuda oko njega, sivilosumraka se probijalo kroz male prozore. Sasvim sigurno se nije

mogao provući kroz njih. Jedini izlaz su bila vrata koja su sa spratavodila u pot kro vlje.Ali hoće li ga Preskot čekati dole, spreman da puca? Sa druge

strane prozora, činilo mu se da je zvuk sirena sve bliži. Moram dapoverujem da je on zaključio da me je ubio i otišao, raz mi šljao jeKavano. Ako ostanem još malo, vatra će me zarobiti.Vid mu se privikao na mrak dovoljno da vidi obrise nečega za šta je

pret po sta vio da su velike kutije. Ono što je ličilo na ljudsku siluetubila je lutka iz izloga. Znao je da su izlaz sa pot kro vlja vratanca kojasu se mogla otvoriti sa sprata ispod po vla če njem na dole. Ori jen ti šu- ći se, pre ra ču nao je gde bi se vrata mogla nalaziti. Dim se probijao izzida lifta, oko kojeg je puzao. Osećajući da se kreće kroz prašinu,odjednom je dodirnuo sklo plje ne drvene merdevine na slo nje ne navratanca pot kro vlja pri čvr šće na šarkama. Sve što je sada trebalo dauradi bilo je da gurne vrata i...A šta je sa Preskotom? Šta ako nisam u pravu i ako me on čeka?Kavano se znojio. Iza sebe osećao je vrelinu. Okrenuo se i ugledao

plamen kako se probija kroz zid lifta. Čuo je sirene kako se pri bli ža- va ju.Preskot je otišao! Morao je da ode!Kavano je gurnuo vrata od pot kro vlja.Ništa se nije dogodilo.Gurnuo je jače. Bez rezultata.Mora da guram pogrešnu stranu, pomislio je. Guram stranu na kojoj

se nalaze šarke.Prešao je na drugi kraj i pogurao jače nadole.Vrata su i dalje stajala nepomično.Skoro se gušeći od prašine koju je podigao, gledao je sa jednog

kraja vrata na drugi. Plamen koji je dopirao kroz zid lifta bio jedovoljno sjajan da otkrije da je deo vratanaca koja je pokušavao dapogura nadole u prvom pokušaju, u stvari bio kraj na kojem nisu bilešarke. Šarke su se jasno videle, bile su pri čvr šće ne na dvema pa ra- le le nim gredama. U panici, pojurio je ka kraju na kojem nije bilo šarkii pritisnuo nadole iz sve snage, ali su vrata odbila da se otvore.Morala je postojati brava sa druge strane koja ih je spre ča va la da sesama otvore.Dim je lebdeo nad vratima.

Udario je nogom, po ku ša va ju ći da napravi rupu u vratima, tako damože da posegne rukom nadole i oslobodi kvaku.Debelo drvo je ostalo na mestu.Okrenuo se i pogledao kutije, lutku, još jedan sanduk, bilo šta što bi

mu pomoglo. Nagnuo se, kašljući. Možda mogu da odvrnem šarke,pomislio je. Kako? Gde da nađem šrafciger ili bilo šta drugo da...Oči su mu zasuzile. Dim iz otvora je zatamnio svetlost koja je

dopirala od plamena koji je buktao u kabini lifta. Mogao bih datumaram ovuda dok ne padnem, mislio je.Već je gubio ravnotežu usled ne do stat ka kiseonika. Bez obzira

koliko mu je snage davala panika, bio je na izmaku snaga. Bude liudahnuo još dima...Onda nemoj da dišeš, rekao je sebi.Pluća su mu se pobunila kada je zadržao dah, povukao je svoj

pištolj i uperio ga ka drvetu pored šarki. Cev je bila udaljena desetcen ti me ta ra od vrata, uperena tako da bi metak mogao da probiješarku i da ošteti šrafove.Da bi sprečio da mu krhotine upadnu u oči, okrenuo je glavu pre

nego što je povukao okidač. Buka mu je zaparala bubne opne. Idalje za dr ža va ju ći dah, nanišanio je, ovoga puta prema drugoj tačkipored šarki i ponovo pogledao u stranu kada je povukao okidač.Talas vazduha izazvan pucnjavom odbacio mu je ruke u kojima višenije bilo snage, uvis. Od buke mu je zazvonilo u ušima.Pištolj mu je imao osam metaka u šaržeru, jedan u cevi. Uplašen

da će umreti, nastavio je da povlači okidač, dok su komadi drvetaleteli. Ispraznio je okvir, zamenio ga punim, koji se nalazio u futrolicina njegovom opasaču i ispalio još osam metaka, ovoga puta u drvopored druge šarke. Zamenio je taj okvir punim koji mu je preostao ufutrolici i nastavio da puca u šarke.Sačuvavši poslednji metak za slučaj da je Preskot ostao dole,

uprkos vatri, Kavano je stegao svoj pištolj i snažno udario nogom uvrata. Čuo je kako drvo popušta... ponovo je udario, čuo je kako drvoškripi, kako se šarke odvajaju od njega... udario je nogom po trećiput i pao pro va liv ši vratanca i poletevši zajedno sa njima ka podu.Padajući, uhvatio se za ivicu otvora i, dok se ljuljao, video je kako

plamen guta sve u liftu koji je bio pod njim i shvatio u kakvoj sesituaciji nalazi. Skočivši u dim, ot ko tr ljao se. Skok ga je uzdrmao,

izbacivši mu vazduh iz pluća koja su se nadimala i naterao ga daudahne dim.Želeo je da dođe do spavaće sobe na vrhu stepenica, ali kada je

krenuo po spratu, osetio je samo otvoren prostor i shvatio da sekreće u pogrešnom pravcu i da je na putu da se skotrlja nizstepenice zahvaćene plamenom koji je blokirao ulaz. Oči su gapekle, nastavio je da puže kroz gust dim ka kupatilu.Ali ruke nisu želele da ga slušaju. Kolena nisu mogla da ga nose

dalje. Ne do sta tak kiseonika je učinio da se oseća pa ra li zo va nim.Izgledalo je kao da ćebe lebdi iznad njega, gušeći ga.Iznenada, nečije ruke su ga zgrabile. Osetio je da ga neko vuče ka

senci, daleko od plamena koji je proždirao vrata lifta Nešto jetresnulo – bila su to vrata iza njega koja su tako blokirala dim. Rukesu ga ponovo zgrabile, vukući ga pored nečeg tamnog, što jeverovatno bio krevet, ka otvorenim vratima, na balkon do kojeg jepokušavao da dođe.Napolju, kroz sjaj vatre koja je gutala prozore u prizemlju, ugledao

je zabrinuto lice osobe koja ga je izvukla. Džejmi. Na svetlosti vatre,njene zelene oči su izgledale pune besa, dok ga je vukla na levustranu balkona, na ograđeni, otvoreni lift koji je omo gu ća vao Karenda se spusti svojim kolicima u deo dvorišta iza kuće.Čuo je Džejmino prodorno disanje, zatim zvuk motora, dok se lift

spuštao. Sirene su zavijale.Lift se zatresao za u sta vlja ju ći se. Kavano je shvatio da vatra mora

da je spalila elek trič ne žice. Pogledao je preko ivice, videvšiodblesak plamena na čistini koja je bila metar i po ispod njega.Džejmi je otvorila vrata na ogradi lifta i iskočila. Pala je na zemlju, i

ustajući videla kako se Kavano sprema da skoči. Pri hva ti la ga je dokje padao i oboje su se ot ko tr lja li na čistinu.Vatra je došla do zadnjih prozora dok su sirene bile sve glasnije.Džejmi je podigla Kavanoa na noge i po ku ša va la da se udalji od

kuće koja je gorela, vodeći ga na desnu stranu.„Ne,” mrmljao je Kavano. „Pozadi.”„Šta?”„Dvorište iza kuće. Kapija.”Relativno čist vazduh mu je raz bi strio misli, dok se teturao uda lja va-

ju ći se od kuće i prolazeći kroz dvorište iza kuće. Džejmi je išla

zajedno sa njim, pri dr ža va ju ći ga.Ispred kuće su galamili va tro ga sci. Motori su brujali. Merdevine i

druga oprema su lupale i klepetale.Zadnje dvorište je bilo prostrano. Pored dva velika drveta, senke su

bile tamnije. Sjaj od vatre će uskoro doći i do ovog mesta, ali u ovomtrenutku, tama ih je sakrivala kada su došli do otvora ugrmlju.Visoka, bela, drvena ograda s kapijom nalazila se pred njima.„To je Karen dala da se napravi,” rekao je Kavano, „da dečak iz

kuće do njene može da prođe sa kosilicom i pokosi travnjak.”„Šta ako je za klju ča no?”„Pre sko či će mo je.”Iznenada se kapija na ogradi otvorila. Muškarac, žena i dečak

pritrčali da im pomognu.„Šta se dogodilo? Da li ste u redu?”„Posetili smo Karen.” Kavano je udahnuo, uspeo da kaže. „Izgleda

kao... da je sve počelo iza zida. Raširila se tako brzo. Jedva smo seizvukli.”„A šta je sa Karen?”„U podrumu je,” Kavano je nastavio da tetura preko njihovog

travnjaka. U jakni mu je bio sakriven pištolj. „Nisam mogao da...”„Čuli smo pucnjeve.”„Kante sa farbom. Recite va tro ga sci ma da pokušaju da dođu do

Karen.”Osve tlje ni plamenom kuće koja gori, čovek i dečak potrčaše u

Karenino zadnje dvorište.Žena je odu go vla či la.„Spasite svoju kuću,” reče joj Džejmi.„Šta?”„Prskajte svoj krov vodom, da ga neka iskra ne zapali.”Žena preblede. Potrčala je ka crevu zakačenom na slavinu uz

travnjak.Dok je ona prskala svoj krov vodom, susedi su napravili gužvu u

njenom dvorištu, ig no ri šu ći Džejmi i Kavanoa i po ku ša va li da videplamen.

Glava 10.

Kavano je dao sve od sebe da sledeća dva bloka hoda uspravno dase ne bi primetilo da je ranjen.Farovi au to mo bi la su zamakli za ćošak iza njega, dolaze iz pravca

u kojem je izbio požar. Zabrinut da bi to mogla biti po li cij ska kola,skrenuo je u grmlje.Ali umesto poznatog ro ti ra ju ćeg svetla na krovu po li cij sko au to mo-

bi la, Kavano je video siluetu ‘taurusa’ bez oznaka kako se pri bli ža va,umerenom brzinom. Vratio se na trotoar.Kada je Džejmi za u sta vi la vozilo, ušao je i srušio se na su vo za če vo

mesto. Odvezla ih je istom, umerenom brzinom kako se i dovezla.„Jesi li imala problema da dođeš do vozila?” upitao je Kavano.„Ni najmanje. Policiji je bilo drago što ih uklanjam, kako bi imali

mesta za još jedan va tro ga sni kamion. Koliko si povređen?”„Rana mi se otvorila.”Ni jedno ni drugo nisu govorili nekoliko trenutaka.„Mogla si da pogineš dok si me spašavala,” reče Kavano.„Nisam raz mi šlja la o tome.”„Nisi se plašila?”„Samo za tebe.”Kavano je gledao nadole, u ruke koje su se tresle. „Večeras sam

osetio strah.”Vozeći, Džejmi je gledala tamo gde su farovi njenog au to mo bi la

osve tlja va li tamu. Brzo je skrenula pogled ka njemu. „Na toliko toga imoraš da reaguješ.”„Bilo je to i više od straha. Nešto mi se dogodilo u tom podrumu,”

Kavano je po drh ta vao. „Po prvi put, otkrio sam šta je strah.”Osetio je kako sve više krvi otiče iz njegove rane. „Nadao sam se

da nećemo morati da radimo ovo. Prošli smo ‘Valmart’ na putu izhotela.”‘Valmart’?” upita Džejmi zbunjeno.„Trebaće nam neke stvari. Vreće za smeće. Rešo. Tiganj...”

ČETVRTI DEO

SUOČAVANJE SA OPASNOŠĆU

Glava 1.

Ringla na rešou je bila usijana. Iz pare koja je dopirala kroz vratakupatila Kavano je mogao da vidi deo koji se nalazio nasuprotogledala. Ne o dre đe ni obris tiganja se mogао videti na vrhu. U njemuse nalazila ključala voda, za kri vlje na igla i najlon za pecanje.Kavano je izgledao skrhano dok je vrela voda i para i spirala

nečistoću sa njega.„Imaš mnogo modrica,” rekla je Džejmi. „Do jutra ćes imati

problema sa hodanjem.”„Ne moram da hodam. Sutra ćemo ceo dan provesti u au to mo bi lu.”„A možda već večeras.”Kavano okrene glavu i izučavao je. „Ti jednako dobro učiš kao

Preskot.”„Osim što ne šetam okolo i ne podmećem požare. Ovde ne

možemo još dugo ostati?”„Tako je. Uvek ima neki na me tlji vac u susedstvu koji primećuje

nepoznate autmobile na ulici. On ili ona će роdsetiti policiju na to.Neko od po li ca ja ca će se setiti da si pomerila automobil nakon što jepočeo požar. Susedi iza Karenine kuće će reći policiji da su videli po- vre đe nog muškarca i privlačnu ženu koji su istrčali iz kuće i nestali.Policiji će zatim trebati neko vreme da se or ga ni zu je, ali pre ponoći,oni će početi da tragaju za muškarcem i ženom u tam no pla vom‘taurusu’ Vreme je da krenemo.”Džejmi je pogledala ka tiganju na ringli. „Misliš li da se ovo dovoljno

pro ku va va lo?” upitala je.„Deset minuta. Ako bakterije nisu do sada ubijene...”„Zavrni vodu na tušu.” Džejmi je obrisala ranu hi rur škorn gazom,

zatim je poprskala sredstvom za de zin fek ci ju koji je kupila u apoteciu tržnom centru ‘Valmart’. Udu blje nje je izgledalo dovoljno čisto, takoda nije bilo potrebe ponovo izlagati Kavanoa bolu i hidrogen-peroksidu. Brzo je nanela an ti bi o tik. Onda je požurila do tiganja iupo tre bi la mala klešta, koja je obrisala alkoholom, kako bi uzela iglu i

udice iz ključale vode. Postavila ih je zajedno sa de zin fi ko va nimmakazama na aseptične jastučiće na ivici kade.„Trebalo je da budeš me di cin ska sestra,” reče Kavano.„Da, to mi je oduvek bila želja: da zašivam rane od metaka. Jesi li

sasvim siguran da ovo mora da se uradi?”„Rana mora biti zatvorena, a zavoj se nije pokazao kao dobar.”„Uvek možemo pokušati sa bo dlji ka vom žicom i hef ta li com.”„Smešno.”„Nastavi da se smeješ.” Džejmi je kleknula pored njega, kraj kade.

„Bez obzira koliko pokušam da budem nežna, ovo će boleti.”Kavanou se na licu videla napetnost jednaka onoj koju su trpeli

njegovi nervi.„Već su mi to radili.”„Mogu da zamislim.”„Ali momak koji mi je to radio nije izgledao tako dobro kao ti.”„Laskanje prija. Reci mi više lepih stvari dok ti budem ušivala ranu.”„Jaka si.”„I ti si.” Džejmi je počela da ušiva ranu.

Glava 2.

Kavano se probudio u kolima. Dok su farovi prolazili pored njih,video je da leži na zadnjem sedištu na ćebetu koje je Džejmi kupila u‘Valmartu’. Oprezno je gledao imitacije ovčje kože na sedištima, ishvatio da je to kupila da pokrije mrlje od krvi koje su ostale za njim.Kola su bila sasvim nova, a sada su olupina.„Gde smo?” promrljao je.„I mislila sam da se mrdaš. Južno od Pokipsija. Da li si dobro

spavao?”„Da.” Polako se uspravio. Svetlost farova au to mo bi la iz suprotnog

pravca mu smetala očima.„Kako ti je rame.”„Ukočeno. Jesam li se one sve stio?”„Da, one sve stio si se.”„A rekla si da sam jak.”„Da li si žedan. Flaše sa vodom su tu na podu pred tobom.”Kavano zaviri dole i ugleda ih u polumraku. Otvorio je jednu.„Gladan?” upita ga Džejmi.„Mnogo raz mi šljaš o hrani.”„Samo sad. Ne možeš uzeti sve krofne.”„Krofne?”„Od čokolade Ne možeš očekivati da vozim celu noć, bez hrane

koja će me održavati budnom.”„Koliko je sati?”„Oko jedan.”„Jesi li imala problema sa sre đi va njem sobe u motelu?”„Ne. Uradila sam kako si mi rekao i krvave peškire i odeću sam

stavila u plstične vreće za smeće koje sam dobila u ‘Valmartu’.Bacila sam i neki kontejner na gra di li štu. Na peškirima nema nazivhotela, tako da nas niko ne može povezati sa njima.”„Otisci prstiju?”

„Očišćena je soba u pot pu no sti i ostavila sam ključ, kako si mirekao.”Kavano je posmatrao spo ra di čan saobraćaj. „Jesi li umorna?”„Postajem.”„Nađi mesto gde možemo da se zamenimo. Ja ću malo voziti.”„Možeš li?”„Mogu da vozim desnom rukom. Kada dođemo u Nju Džerzi

odsešćemo u motelu.”„A onda?”„Čim se or ga ni zu jem, krećem u poteru za Preskotom.”

Glava 3.

„Blagi Bože, šta se dogodilo sa ovim au to mo bi lom?” upitao jevlasnik radionice za farbanje au to mo bi la.Pitanje je bilo retoričko. Crvena i zelena farba su bile po većem

delu ‘taurusa’.„Dečurlija,” reče Kavano, iako ga je on sam isprskao. „Ostavio sam

ga na ulici na pola sata i evo šta sam našao kada sam se vratio.”„Ceo auto će morati ponovo da se prefarba.”„Koliko znam, u pro dav ni ci u kojoj sam ga kupio, rečeno mi je da

van da li zam nije uključen u garanciju. Traže čitavo bogatstvo da gaponovo ofarbaju.”Vlasnik se za in te re so vao. „Koliko?”Kavano je naveo toliko visoku cenu da bi vlasnik radionice izgledao

kao bandit čak i da je dao popust.„Kako vam zvuči sto pedeset dolara manje?” upita vlasnik.„Bolje nego što je trebalo da platim. Ali mi je potrebno da posao

bude brzo obavljen.”„Naravno, naravno. Koju boju želite? Ori gi nal nu tam no pla vu?”„Od dana kada sam izabrao tu boju, moja žena ju je mrzela. Rekla

je da hoće sivu.”

Glava 4.

„Sem Murdok,” reče Kavano slu žbe ni ku Fi la del fij ske banke.„Potpišite ovde, gospodine Murdok.”Kavano učini tako.Službenik je uporedio potpis sa onim koji je banka imala u do ku-

men ta ci ji i upisao datum u rubriku pored koje je Kavano trebalo dase potpiše. „Vidim da je prošlo dosta vremena od kada ste poslednjiput bili ovde.”„Prošle godine. Zaista šteta. Uvek kažem, kad god moraš da odeš

do svog sefa u banci, upao si u nevolju.”Službenik uputi sa o se ća jan pogled, očigledno pri pi su ju ći ogre bo ti ne

na Kavanovom licu nevolji o kojoj je pričao. „Mogu li da dobijem vašključ?”Kavano, koji je nosio odelo i kravatu, ošišan, kako bi se oslobodio

nagorele kose, pruži mu ključ.„Da li će vam biti potrebna kabina?”„Da.”Službenik je odveo Kavanoa i Džejmi niz mermerne stepenice do

metalnih vrata sa rešetkama, koja je otključao. Iza njih, u slabo osve- tlje nom trezoru, nalazili su se zidovi ispunjeni malim sefovima od ne- rđa ju ćeg čelika koji su odbijali svetlost. Službenik je pogledao broj naključu koji mu je dao Kavano. Otišao je do zida sa desne strane,stavio ključ sa donje strane sefa, dimenzija dvadeset pet sa tridesetcen ti me ta ra, potom je stavio drugi ključ, ovoga puta bio je to jedanod ključeva koje je on nosio u svežnju i oba ključa okrenuo is to vre- me no.Nakon otvaranja sefa, izvukao je kutiju koja se nalazila unutra i

predao je Kavanou. „Kabine se nalaze izvan ovog prostora.”„Hvala vam.”Kavano je nasumice odabrao drugu kabinu sa desne strane i ušao

unutra sa Džejmi, za tva ra ju ći vrata. Brzo je, iako to nije takoizgledalo, proverio da li na zidovima i plafonu ima skrivenih kamera,

ne verujući da ih ima, ali se ipak pri dr ža va ju ći svojih navika. Stavio jekutiju na sto i nagnuo se nad nju; isto je uradila i Džejmi, tako da suleđima za kla nja li sadržaj kutije.Podignuti poklopac je otkrio dve debele koverte načinjene od

čvrstog smeđeg papira i plavu vrećicu od čoje, koja se zatvarala raj- sfer šlu som. Kavano je stavio sve u akten-tašnu koju je kupio u pro- dav ni ci, malo niže niz ulicu, nekoliko minuta pre nego što će ući ubanku.Džejmi je otvorila vrata. Uspe va ju ći da drži akten-tašnu u svojoj

levoj ruci, ne odajući utisak da mu je ruka povređena, Kavan je vratiokutiju slu žbe ni ku, koji ju je vratio nazad na mesto u trezoru, za tva ra- ju ći sef, okrećući ključeve na početnu poziciju i vrativši Kavanounjegov primerak ključa.„Hvala vam,” reče Kavano.

Glava 5.

U motelu u kojem se obično nije plaćalo gotovinom, Kavano ječekao dok je Džejmi spuštala šalone. Onda je stavio sadržaj izakten-tašne na krevet. U prvoj koverti bilo je pet hiljada dolara u nov- ča ni ca ma od dvadeset dolara.„Vidim da si čuvao za crne dane,” reče Džejmi.U drugoj koverti bio je izvod iz matične knjige rođenih, kreditna

kartica, pasoš, vozačka dozvola izdata u Pen sil va ni ji na ime SemjuelMurdok. U vozačkoj dozvoli i pasošu nalazila se Kavanova fo to gra fi- ja. „Poklon od Karen od pre pet godina.” Sećanje na nju nateralo gaje da zastane. „Jednom mi je na po me nu la da nikada ne znaš kadaće ti zatrebati drugi identitet. Često sam na istočnoj obali, tako da jelako doći do Fi la del fi je jednom godišnje. Koristim kreditnu karticu izsefa i njome kupujem nekoliko stvari, tako da mi račun ostaneotvoren. Takođe, obnavljam svoju vozačku dozvolu.”„Zašto Fi la del fi ja?”„Uo bi ča je no je. Na pola je puta između Njujorka i Va šing to na, a to

su gradovi u kojima često radim.”„Gde primaš račune koje plaćaš kreditnom karticom?”„Njih šalju na privatni, iz naj mlje ni poslovni poštanski fah u Fi la del fi-

ji.”„Koji ih dalje pro sle đu je na privatni poštanski fah koji iz naj mlju ješ u

Džekson Holu pod imenom Sem Murdok, a o tome mi nikada nisipričao,” reče Džejmi.Zbog ušivenog ramena, Kavano nije mogao da slegne ramenima.

„Bezopasna tajna.”„Prosto obožavam što te bolje upoznajem. Da li Služba globalne

zaštite zna za ovaj drugi identitet?”„Niko ne zna.”„Šta je u vrećici?”„Poklon za tebe.”„Isuse.”

Kavano je otvorio raj sfer šlus na vrećici.Džejmi je uzela sadržinu. „Kakva je to šala o kojoj si mi stalno

govorio, a koja se odnosi na kom pli ment koji muškarci najviše voleda čuju od žena? ‘O dragi, ja obožavam kada se petljaš samašinama i donosiš kući aparate, elek trič nu opremu i vatrenooružje’.”Predmet koji je Džejmi držala u rukama, odgovarao je Kavanovom

‘Sig zauer’ pištolju od 9 mm. Kao i Kavanov, i ovaj je bio mo di fi ko- van. Fabrički nišani su zamenjeni zadnjim široko raz re za nimnišanom i mušicom sa zelenom svetlećom tačkom radi lakšeg ni ša- nje nja. Svi unu tra šnji pokretni delovi bili su is po li ra ni, a zatim pre svu- če ni sredstvom za smanjenje trenja, kako bi se sprečilo za gla vlji va- nje. Uporedo sa unu tra šnjom, spoljna strana je bila uglačana, takoda nije bilo nikakvih oštrih ivica kojima bi se moglo povrediti. Gladakcrni epoksidni finiš sprečavao je odbijanje svetlosti.Kvano ga je posmatrao kako bi se uverio da je Džejmi pratila mere

pre do stro žno sti kojima ju je on naučio. Pošto ‘sig’ nije imao si gur no- snu kočnicu, pažnja je bila više nego neophodna. Držeći ga u desnojruci, sa ka ži pr stom na spoljnoj strane branika okidača i cevi uprtom ukrevet, Džejmi je levom rukom povukla polako zatvarač unazad, pro- ve ra va ju ći da li se u cevi nalazi metak. Bio je tamo. Pri ti snu la jedugme sa strane i oslo bo di la okvir iz drške, uhvativši ga dok jepadao.„Odlično hvatanje,” reče Kavano.Kada je spustila pištolj, Džejmi je podigla okvir i proverila kroz

otvore sa strane kroz koje se videlo koliko metaka je bilo u njemu.„Izgleda da je pun, ali nikada ne znaš dok ne proveriš, zar ne?”„Tako je,” reče Kavano. „Može biti krajnje ne pri jat no da pret po sta viš

da nepoznat pištolj ima u sebi pun okvir a ispostavi se da munedostaje samo jedan metak, baš kada ti je neophodan.Džejmi je izvadila sve metke iz okvira, brojeći ih.„Osam,” rekla je, po tvr div ši da je šaržer modela 225 zaista bi

napunjen. Neki drugi tipovi pištolja od 9 mm imali su više metaka, alisu ih, shodno tome, njihove velike drške činile ne prak tič nim kada ihje trebalo prikriti. Uz to, pištolji sa velikim okvirima ne mogu da stanuu ruke prosečne veličine većine strelaca, što je otežavalo ni ša nje nje.„Pažljivo, nemoj da slomiš nokat.”

Po gle dav ši ga sar ka stič no, Džejmi je ponovo ubacila metke u okvir,pro ve ra va ju ći da li je opruga okvira ispravna. Onda je podigla pištolj ipovukla zatvarač potpuno unazad da izbaci onaj metak iz cevi.Proverila je zatvarač nekoliko puta kako bi se uverila da možeslobodno da se pokreće. „Mogao bi malo da se podmaže,” rekla je.„Nameravao sam,” reče Kavano. „Pet godina se nalazio u onom

sefu.”„Porodica koja zajedno čisti oružje, uvek ostaje zajedno.”Džejmi je ubacila okvir u dršku ‘siga’, ubacila metak u cev, zatim je

pri ti snu la polugicu sa strane za spuštanje oroza. To je značilo da jesada u okviru bilo sedam metaka. Da bi napravila razliku, izbacila jeokvir, uzela metak koji je ranije izbacila iz cevi, vratila ga u okvir, iponovo ubacila okvir u dršku, dajući tako pištolju mak si ma lankapacitet.Na trenutak, Džejmi je izgledala kao da je sve uradila, a to je

zabrinulo Kavanoa, jer je znao da nije, ali u tom trenutku, ona jeizvadila rezervni okvir iz futrolice, izbacila metke iz njega, rekavši„Osam,” a potom ih vratila nazad u okvir. „Pri me ti ćeš da ne samo štonisam slomila nokat, nego ni u jednom trenutku nisam prestala dačvrsto držim pištolj. Treba li da napomenem da su nam potrebnerezerve za oba okvira? Nakon vi še go di šnjeg držanja okvira punima,njihove opruge imaju zamor ma te ri ja la.”„Ovo je za pet plus,” reče Kavano.

Glava 6.

Hajdemo u kupovinu.”„Odlična ideja,” reče Džejmi.„Ti vozi.” Kavano je još uvek osećao ukočenost u ramenu.„Kuda?”Pokazao joj je adresu na mapi iz te le fon skog imenika. „Gvožđara,

pro dav ni ca auto-delova i pro dav ni ca oružja.”„Sjajno.”U gvoždari su kupili sa mo le plji vu traku, čekić, šrafciger, elek trič nu

žicu, prekidač, rukavice, antifone za uši, parče vodovodne cevi, kao igarniture šrafova i stega.„Čemu sve ovo?”„Po sta vi će mo izuzetno dobru mišolovka,” reče Kavano.U pro dav ni ci auto-delova, kupili su filter za vazduh, dva svetla za

maglu i četiri jelenske kožice.Gledajući kožice, Džejmi upita: „Zar ćemo prati automobil? Ne, to

ne može biti istina. Što je prljaviji auto, manje je uočljiv.”U pro dav ni ci oružja, Kavano ju je odveo do mesta na kojem su se

prodavali opasači za pištolje. „Mora da izgleda kao običan opasač,ali i da može da izdrži težinu pištolja. Najjači opasači se sastoje oddve trake sašivene zajedno, licem uz naličje. Opasač bi trebalo daodgovara ako može da se zakopča na drugu rupu. Koji ti se višesviđa?”Džejmi je izabrala crni opasač, koji je izgledao mekan, sa če tvr ta-

stom kopčom srebrne boje. „Slaže se sa kopčama na mojimbisernim minđušama.”„A što se sitnog inventara tiče,” Kavano se okrenu bradatom

Prodavcu, „imate li Kaj dek so ve futrole za revolvere?” Mislio je na iz- dr žlji vi plastični materijal od kojeg je bila na pra vlje na njegova futrola.Voleo je ‘kajdeks’ jer ga nisu mogli ugroziti ni kiša ni znoj i zbog togašto je bio dovoljno tanak da se može lako prikriti.„Za kakvu vrstu pištolja?”

Kavano mu odgovori.„U redu.” Prodavac posegnu ispod staklene tezge. „Ovo je novi

model.” Malo kraća od Džejminog dlana, mat crna futrola nijeodbijala svetlost, bila je otvorena gore, što je omo gu ća va lo brzopotezanje, a imala je šraf za po de šnja va nje koji osigurava pištolj odispadanja. „Zovu ga ‘Dejv Spol ding’.”Kavano je prepoznao ime jednog od najboljih na ci o nal nih in struk to-

ra za vatreno oružje. „Još nešto?”„Dva okvira za ‘sig’,” reče Džejmi, „i pribor za čišćenje.”„I stotinu dvadeset metaka ‘mag sejf 9mm’,”, dodade Kavano. Ovi

meci imaju zrna napunjena sačmom koja su na vrhu za če plje naepok sid nom smolom. Kada vrh pogodi metu, smola se raspadne ioslobodi sačmu. De struk tiv na sila je bila značajna, a dodatnaprednost im je bila što ni smola, ni zrnca nisu prolazila kroz metu ipogađala onoga koje stajao pored. Kao i u svakoj dobroj pro dav ni cioružja, prodavac nije pitao zašto je kupcu neophodan toliki brojmetaka te vrste koja se nikada nije koristila u stre lja na ma.Pri me tiv ši ri bo lo vač ku opremu pozadi, Kavano mu reče: „Takođe će

mi biti potrebno jedno tuce ri bo lo vač kog olova.”

Glava 7.

U motelu su ras pa ko va li ono što su kupili.Pre gle da ju ći predmete na krevetu, Džejmi reče: „Osim oružja, ništa

mi nema smisla.”„Gde si ostavila makaze, iglu i ri bo lo vač ko olovo?” upita Kavano.„U opremu za prvu pomoć. Nemoj mi reći da ti se konci kidaju.”Umesto odgovora, Kavano je uzeo Džejminu jaknu sa vešalice u

zadnjem delu sobe. Zbunjena, gledala ga je kako je okrećenaopačke, kako bi pregledao postavu sa desne strane.„Hej,” pobunila se kada je uzeo makaze da odseče konac koji je pri-

čvr šći vao postavu.Uzeo je tri olovca i ušio ih ispod postave. Onda je zašio jednu

jelensku kožicu u postavu u nivou struka. „Ima li izbočina?”„Mogao si biti krojač.”„Obučen sam za toliko stvari da bi se iz ne na di la.”Kada je stavila na sebe opasač i futrolu za pištolj, Kavano je iz

pištolja, izbacio metak iz cevi da ne bi došlo do slučajnog opa lji va njai ubacio pištolj u futrolu. Džejmi je obukla jaknu.Hodao je oko nje, pro ce nju ju ći. „Ne vidi se da je tu pištolj.”„Zašto si prepravio jaknu?”„Sećaš li se kako sam ti pokazao da izvlačiš pištolj?”„Terao si me da često vežbam.”„Onda pret po sta vljam da možeš da dođeš do odgovora.”Uzdahnula je. „Dobro je što se strin stvo iz Veleslija ne može sada

da me vidi.” Zabacila je unazad desnu stranu jakne i izvukla pištolj.Dok ga je dizala, levu ruku je spojila sa desnom, pre kr sti la je palčevei smestila ih sa obe strane cevi. Lagano je savila kolena radiravnoteže, malo se nagnula unapred, poravnala je nišane i naciljalana za mi šlje nu metu na suprotnoj strani spavaće sobe.„Sviđa mi se tvoj stil,” reče Kavano.„Olovca čine ovu stranu jakne malo težom, tako da će ona ostati

pozadi kada je zabacim. Jelenska kožica pomaže da jakna klizi

preko futrole.”„Još jednom pet plus.”Kavano je uzeo njenu drugu jaknu i počeo da je pre pra vlja.„To mogu ja da uradim.”„Ne, ovo je posao koji mogu ja da odradim i pored po vre đe nog

ramena. Ti imaš šta da radiš.”Džejmi ga je sumničavo po sma tra la. „O kakvom ti to poslu

govoriš?”

Glava 8.

Noseći rukavice i antifone za uši koje su kupili gvožđari, Džejmi jesela iza ‘taurusa’,in sta li ra ju ći svetla za maglu na njega.„Kada bih mogao da se sagnem i uradim to, a da mi se konci ne

izvuku, rado bih te zamenio,” reče Kavano.„Nekako mi ne zvučiš ubedljivo. Svetla za maglu bi trebalo da budu

na prednjoj strani. Zašto ih stavljam ovde?”„To nisu uo bi ča je ni farovi za maglu. To su halogene sijalice od

stotinu vati, sa sve tlo snom jačinom od 480000. Po ve za će mo žice sapre ki da čem koji ćemo postaviti na komandnu tablu. Kada budemopodesili farove u nivou očiju, zaslepeće svakog vozača koji budeišao iza nas.”Otvorio je haubu i uklonio filter za vazduh koji je išao u ‘taurus’.

„Stan dard ni filter je u redu, ali ovi sa oznakama ‘K’ i ‘N’ usa vr ša va jupik-ap.”Koristio je vo do vod ske cevi sa cevnim spoj ni ca ma da bi izmenio

usisni sistem. „Ovo će dovoditi više vazduha do motora i imaće višekonjskih snaga. Te le fo ni rao sam spe ci ja li zo va noj pro dav ni ci zarezervne delove u Dejtona Biču i poručio kom pju ter ski čip velikebrzine kako bih zamenio onaj koji je u au to mo bi lu.”„Ima li još nešto što treba da uradimo?”„Da, da priredimo iz ne na đe nje koje će se dugo pamtiti. Prepravi

paljenje na au to mo bi lu tako da ga možemo pokrenuti i bez ključa. Aliprvo, moraš se uvući u gepek,” reče Kavano.„Šta?”„Nije u pitanju nikakav šašavi predlog. Treba da uzmemo neke

mere.”„U stvari, fa sci nant no zvuči da se to može raditi i u gepeku.”„Ne, sa ovakvim ramenom.”„Nisam planirala da to uradim sa tvojim ramenom. Za šta nam

trebaju mere?”

„Za čeličnu tablu debelu cen ti me tar i po koja će za u sta vlja ti metkeda se ne probiju kroz gepek u kola.”

Glava 9.

„Budi miran.”„Ruke su ti hladne,” reče Kavano.„Prestani da se žališ.Biće gotovo pre nego što budeš i znao za to.”„Nikada mi to ranije nisi rekla. To me je podsetilo na jednu priču sa

časa sek su al nog obra zo va nja.”„Čas sek su al nog obra zo va nja?”„Da. Jedna na stav ni ca nam je rekla: ‘Nemojte upro pa sti ti svoj život

za petnaest minuta za do volj stva,” a neka devojčica je upitala:„Petnaest minuta? Kako uspevate da po stig ne te da traje tako dugo?”„He pomeraj se,” reče Džejmi. „Evo. Kako ti se čini?”„Ništa nisam osetio.”„Vidiš? Postajem dobra u ovome.” Koristeći ste ri li sa ne makaze i

pincetu, Džjemi je presekla i uklonila još jedan končić. „Izgleda čisto.Nema znakova infekcije.” Presekla je i izvadila drugi končić. „Jošjedan od ožiljaka koji ćeš pridodati svojoj kolekciji.”„Obeležja lepote.”Kada je uklonila poslednje končiće. Džejmi je pre gle da la šta je

uradila. „Dođavola. Odlična sam. Rana još uvek zarasta. Staviću tizavoj da te podseća da moraš da vodiš računa.”„O, biću pažljiv.” Prošlo je deset dana od požara u bunkeru. Bilo je

još mnogo toga da se uradi, ali, uglavnom, Kavano je sebi do zvo lja- vao da se odmara i leči, što je bio napor koji je zahtevao njegovo str- plje nje. Uprkos za dir ki va nju sa Džejmi, kojoj je osećao da duguje, ra- spo lo že nje mu je bilo mračno. U snovima, a često i tokom budnogstanja, pred očima je imao sliku Robertove raznete glave, Čeda iTrejsi u ek splo zi ji i Dan ka no vog lica raznetog metkom. Sećao sekako je gledao u Karen koja je bila u svojim kolicima, sa rukama nagrudima, dok joj je lice bilo is kri vlje no od stra vič nih posledica smrtičiji uzrok još uvek nije mogao da objasni. Ali Kavano je znaoodgovor pre po sta vlje nog pitanja: Preskot je bio krivac.

„Or ga ni zo va li smo se što smo bolje mogli. Vreme je da ustanem izgroba.”

Glava 10.

Snažan, crni čovek izašao je iz krivine i veoma brzo džogirao dužravnog puta kroz Vašington park. Nije bio sam. U 6.30 ujutro, ostalidžogeri su se pri pre ma li za stres koji je donosio novi dan. Usledjutarnje svežine u vazduhu, čovek je nosio mor na rič ke do ko le ni ce imajicu dugih rukava. Belac koji je džogirao pored njega nosio jesličnu odeću, osim što je njegova odeća bila siva.Prošli su pored žbunja i drveća, kao i patke u veštačkom jezeru.

Kada je bilo očigledno da se belac zadržava pored njega duže negošto je uo bi ča je no za strance, crni čovek ga pogleda i umalo neprestade da trči.„Da ne do ži vlja vam duhovno pro sve tlje nje?” upitao je crnac. Ime

mu je bilo Džon Raterford. Odrastao je odgajan u duhu bap ti stič kecrkve sa Juga. „Da ovo nije vizija? Da mi se ne priviđaju mrtvi?”„Veruj u ono što vidiš,” reče Kavano.„Da, ali apostol Toma je sumnjao. Nije bio za do vo ljan dok nije

stavio svoju ruku na Hristove rane.”„Žao mi je što moram da te razočaram, ali ne poznajemo se toliko

dobro da bismo se u toj meri zbližili. Ali, bilo kako bilo, ja nemamrane na sebi.”Skoro potpuno zalečena rana na Kavanovom ramenu je bolela dok

je trčao po betonu, ali uspe va ju ći da svede kretanje svojih ruku naminimum, sprečavao je da se ponovo otvori.„Čuo sam da si nestao,” reče Raterford. „Da si verovatno mrtav.”„To su neugodne glasine. Gde li si čuo ovu?” Dok je Kavano

polagano koračao sa Ra ter for dom, znoj mu se slivao niz čelo.„Rekao mi je drugi u lancu komande Službe zaštite. Trebalo je da

ponudimo angažman tvojoj firmi.”Kavano je klimnuo glavom. Vlada je imala nekoliko sjajnih or ga ni za-

ci ja za pružanje zaštite, uklju ču ju ći tajnu službu, Službu maršalaSAD i Službu di plo mat ske be zbed no sti, ali je ponekad nedostakosoblja zahtevao an ga žo va nje drugih or ga ni za ci ja.

„Izgleda da ste ti, Dankan i još tri ope ra tiv ca propali u zemlju,zajedno sa klijentom,” reče Raterford. „Jedno od vaših skloništa jeuništeno.”„Je li ti drugi po redu u komandi rekao koji klijent i koje sklonište?”„Nije.” Reterford je još uvek bio zadihan kada su on i Kavano

skrenuli na drugoj krivini. „Da mi je rekao toliko, ne bih imaopoverenja u rad tvoje firme za nas. Mislim da je jedini razlog zbogkoga mi je rekao to što mi je rekao, bio da sazna da li sam čuo bilošta o tome.„A jesi li?” Na Kavanovoj majici se formirala tamna mrlja od znoja.„Ni šapat.”Ponovo su došli do veštačkog jezera i prošli pored još više pataka.„Kakva je priča?” upita Raterford.„Umeš li da čuvaš tajnu?”„Da ne umem, Biro bi me najurio odavno.”Pitanje je bilo retoričko, odgovor očekivan. Kavano ne bi rizikovao

susret sa Ra ter for dom da se tokom rada nije dokazalo da se Ra ter- for du može verovati.„To što ćeš mi je reći nije pro tiv za ko ni to i neće mi uništiti karijeru.

Sačuvaću bilo koju tajnu koju mi budeš otkrio.”„Glasine su tačne. Ja jesam mrtav,” reče mu Kavano. „Nikada me

nisi video. Nikada nismo pričali.”Raterford mu nije odgovorio na trenutak. Znoj je kapao sa njegove

brade kada su došli do puta. „Šta se dogodilo sa Dankanom iostalima?”„Ako ugledaš njih, onda imaš posetu iz sveta mrtvih.”„Ubijeni?”„Svi do jednoga.”„Ko su bili ostali agenti?”„Čed, Trejsi i Roberto.”„Bog im bio u pomoći,” reče Raterford. „Radio sam sa svima. Znao

sam da mogu da im poverim svoj život. Šta se dogodilo saklijentom?”„To i jeste problem,” u Kavanou je rastao bes. „On je razlog zbog

kojeg su Dankan, Čed, Trejsi i Roberto mrtvi.”„Postao je ne od go vo ran? Naterao vas je da se bes po treb no izložite

opasnosti?”

„Okrenuo se protiv nas.”Raterford je usporio, sišao sa staze, zaustavio se kraj žbunja i

sačekao da i Kavano uradi isto. Pogledali su se. „Čovek kojeg steštitili...”„Namerno je navukao loše momke protiv nas. Onda je razneo

Robertu glavu i ustrelio Dankana u glavu. A kada su Čed i Trejsiodleteli u vazduh, ostavio me je da umrem u za pa lje nom bunkeru.”Raterford je ubrzano disao da uhvati dah i pokušavao da da smisao

ovome šta je čuo. „Radio je za loše momke?”„Ne, krio se od loših momaka.”„Zašto je onda to...?”„Zato što smo mu rekli i uputili ga kako da dođe do novog iden ti te ta

i nestane. Zamislio je da se i nas oslobodi, njegov plan za nestanakbi bio be zbed ni ji. Jedna šansa manje da ga loši momci pronađu.”„Postoji posebno mesto u paklu za takve. Kako se zove?”„Danijel Preskot.”„Nikad čuo za njega.”„Poseduje firmu DP ‘Bio Lab’.”„Ni za tu firmu nisam čuo.”„Uprava za borbu protiv droge je imala ugovor sa njim. Radio je na

is tra ži va nju fizičke osnovi za vi sno sti. Umesto toga, on je pronašaosupstancu koja brzo izaziva zavisnost.”Raterford je izgledao zbunjen. „Blisko sarađujem sa DEA, morao

bih da znam za to.”„Hesus Eskobar je dobio krila kada je Preskot to otkrio i pokušao je

da ga uhvati. Kada DEA-in zaštitni tim nije uspeo da drži podaljeEskobara, Preskot je došao kod nas i tražio zaštitu.”Raterford je izgledao još zbu nje ni je. „Nemoguće. Eskobar je ubijen

pre dva meseca. Njegov kartel je u rasulu. Nisu dovoljno or ga ni zo va- ni da idu za bilo kim.”„Možda ima još jedan kartel koji želi Preskota,” rekao je Kavano, ne

verujući u to. Tlo kao da mu je počelo izmicati ispod nogu, čineći gane sta bil nim, osećao je vr to gla vi cu.„I za to bih znao takođe,” rekao je Raterford.„Drugi tim koji želi Preskota. Ponašali su se kao spe ci jal ne snage.”„Vojska? Zašto bi oni bila umešana u ovo?”„Nadao sam se da ćeš mi pomoći da to otkrijem.”

Glava 11.

Dok se Džejmi odmarala u kolima, Kavano je te le fo ni rao iz te le fon- ske govornice na parkingu tržnog centra. Zalazeće sunce je bacalosenke.Na drugoj strani, telefon je zazvonio tri puta.„Halo?” odgovorio je Ra ter for dov duboki glas.„Ovde je restoran ‘Pekinška patka’. Zovem da bih potvrdio da je sa

vašeg broja poručena hrana u vrednosti od stotinu dvadeset i šestdolara,” reče Kavano.„Poruke koje stavljate u hranu mi uvek zadaju gla vo bo lju,” Raterford

je zvučao kao da je imao gla vo bo lju.„Mene nadimaju,” reče Kavano. Razmena ovih rečenica bila je

znak, o kojem su se ranije do go vo ri li, da je sve u redu.„Nema in di ka ci ja da bilo Preskot bilo njegova la bo ra to ri ja imaju išta

sa is tra ži va njem za vi sno sti za potrebe Uprave za borbu protiv droga.Do tako nečega u normalnim okol no sti ma i ne može doći. To jeproblem Na ci o nal nog instituta za zdravlje.”Buka sa o bra ća ja na parkingu naterala je Kavanoa da pritisne

slušalicu malo jače uz uvo. „Misliš li da bi trebalo da se obratim Na ci- o nal nom institutu?”„Ne. Idi pravo na izvor.”„Ako govoriš o Pre sko to voj la bo ra to ri ji, proveo sam ceo dan u bi bli-

o te ci Uni ver zi te ta Džordž Vašington. Nisam mogao da nađem ništašto je ob ja vlje no o la bo ra to ri ji, niti sam išta našao na Internetu.”„Ja jesam. Ništa nije ukazivalo na to čime se bave, ali je na...”

Prošao je kamion sa vrlo bučnim motorom.„Šta? Nisam čuo drugi deo.”„Rekao sam da je la bo ra to ri ja na mestu koje se zove Bejlis u Vir dži-

ni ji.”„Gde je to?”Raterford mu je dao uputstva, a onda dodao: „Izvini što nisam

mogao da ti više pomognem.”

„Dovoljno si mi pomogao. Hvala ti. Poslaću ti kinesku hranu.”„Ne trudi se. Nisam se šalio u vezi poruke i gla vo bo lje.”„Zvaću te sutra. Do tada ću imati više pitanja.”„Odgovara mi.”„Isti broj. Isto vreme.” Kavano je spustio slušalicu, obri otiske sa

slušalice, a onda otišao u ‘taurus’.„Nešto si saznao?” upita Džejmi.„Da, neko mu drži pištolj pri slo njen uz glavu. Vadi nas odavde pre

nego što se gomila au to mo bi la sjuri ka te le fon skoj govornici, upotrazi za nama.”

Glava 12.

„Imali smo unapred dogovoren znak koji bi obojici rekao da je sve uredu,” reče Kavano. Ova strepnja učini da oseti kako su mu venenabrekle dok se osvrtao, gledajući vozila iza njih. Džejmi je napetoslušala dok je vozila. „Šala sa kineskim re sto ra nom i porukom. Napočetku razgovora, obojica smo rekli ono što je trebalo da kažemo.Na kraju, pak, kada sam rekao Džonu da ću mu poslati kineskuhranu, trebalo je da mi kaže: ‘Ne trudi se. Već imam do go vo re nuvečeru.’ Umesto toga, požalio mi se ponovo na poruku.”„Da li ti je dao in for ma ci ju?” Džejmi je pro ve ra va la re tro vi zor.„Jeste. Lokaciju Pre sko to ve la bo ra to ri je. Trebalo bi da pret po sta vi-

mo da je to zamka.”„Neko ga je naterao da tako uradi.”„Sasvim sigurno.” Kavanou su se znojile ruke. „Ali Džon je znao da

me ne izdaje, jer me je upozorio tako što nije rekao sve što jetrebalo.”„Da li će ga onaj što ga drži...”„Ubiti?” Kavano oseti kako mu se disanje ubrzava. „Kada jednom

postave zamku, on im više neće trebati. Ali uspeo sam da mu kupimmalo vremena.”„Kako?”„Rekao sam da ću ga ponovo zvati sutra. U isto vreme. Na isti

način. Sa više pitanja. Ko god ga je uhvatio, držače ga u životu jošneko vreme – u slučaju da zamka ne upali. Na taj način imaju prilikuda ostanu u kontaktu sa mnom.”Džejmi ga je pogledala is pi ti vač ki. „Mnogo toga ima da naučim od

tebe.”„Vidi, moramo da po ra zgo va ra mo. Kavano je pogledao u svoje

ruke, trudeći se da ih smiri.„Mi uvek raz go va ra mo.”„Ne o svemu.”

„Evo, počinje. Reći ćeš mi da ovo postaje previše opasno i da želišda se vratim u Vajoming, gde ću biti na bezbednom. Ne trudi se. Ti simi otvorio vrata za ovo. Pozvao si me unutra, a meni ne pada napamet da odem. Dokazala sam da mogu da pomognem. Pokazalasam da se na mene možeš osloniti, da imam prave instinkte i da seneću uner vo zi ti. Ako želiš da održiš ovu vezu, to je cena koju morašda platiš. Nema više tajni. Nema više raz dva ja nja. Pre dve godine bime ubili da nije bilo tebe. Dugujem ti i, tako mi Boga, nameravam dati vratim taj dug.”„Slažem se.”„Šta?”„Ne duguješ mi ništa, ali se neću ra spra vlja ti u vezi ostalog što si

rekla. Ne tražim od tebe da odeš.”„Onda...”„Moram da te upozorim na nešto.”„Da me upozoriš?”„Rekao sam ti da mi se nešto dogodilo. U podrumu kod Karen. U

požaru.”Zbunjena, Džejmi je sačekala da nastavi.„Izgubio sam kontrolu.”„Svako bi. Moraš da se nosiš sa mnogo toga.”„Ne,” reče Kavano. „Stres je uvek bio moje drugo ja. Terao nie je da

se osetim živim. Osim...” Osetio je kako mu se usta suše. „Moždasada to više ne čini.”Džejmi ga je pa žlji vi je pogledala.„Za pet godina rada u Delta snagama i još pet u Službi zaštite,

bogatio sam se akcijama,” reče Kavano. „Fizički osećaji koji plašemnoge ljude, meni su bili za do volj stvo. Nisam mogao da dočekamnavalu ad re na li na. Voleo sam to.”Kavano se trudio da drži dah pod kontrolom.„Jednom sam štitio klijenta koji je bio kofeniski i ni ko tin ski zavisnik.

Pušio je dve paklice i pio četrnaest jakih kafa svaki dan. Govorio jeda su cigarete i kafa ‘raketno gorivo’. Govorio je da snaga koju sumu davali, čini da brže i jasnije razmišlja. Jednog jutra u Briselu, doksam pro ve ra vao situaciju ispred vrata njegovog apartmana, čuo sambuku, kao da je nešto palo i polomilo se. Imao sam sa sobom koleguiz zaštite koji je pozvao podršku i ostao da čuva koridor ,dok sam ja

ušao unutra i našao klijenta na podu. Buka koju sam čuo, bila je odtacne za doručak koji se rasuo kada je on pao.„Je li bio mrtav?”Kavano je imao jeziv osećaj, da sa svakom rečenicom, govori sve

brže.„U početku sam mislio da jeste. Ali je ubrzo počeo da trepće.

Zenice su mu bile ogromne. Otrčao sam do telefona i pozvao lekarakoga smo imali u timu. Požurio sam nazad klijentu. Nisam mislio daje bilo u pitanju trovanje, pretnja je bila otmica, ne ubistvo. Ali moraosam da ga u svakom slučaju pitam. ‘Mislite li da ste otrovani?’Odmahnuo je glavom. ‘Ne.’ A da li mislite da imate srčani napad?’pitao sam. Ponovo je odmahnuo glavom. ‘Moždani udar’, rekao je.Vr to gla vi ca, soba se vrti, pod propada.’ Proverio sam mu puls. Stopedeset. Onda sam znao šta nije u redu sa njim, iako sam čekao dato lekar potvrdi.”„I šta mu se dogodilo?”Kavano oseti pul si ra nje u sle po oč ni ca ma. „Pre do zi ra nje nikotinom i

kofeinom. Godine kon zu mi ra nja za njim dovelo je do toga, da jenjegovo telo u jednom trenutku prešlo sve granice iz dr žlji vo sti. Lekarmu je dao an ti de pre siv i pre po ru čio program za de tok si ka ci ju.”„Da li je de tok si ka ci ja uspela?„Ona mu je verovatno spasila život. Ali on sam je već načinio veliku

štetu. Tako kada bi bio u istoj sobi sa nekim ko je pušač, kada bisamo udahnuo nekoliko dimova kao pasivni pušač, došao bi u stanjepre do zi ra no sti i skoro bi kolabirao. Ukoliko bi uzeo samo gutljajnečije kafe, i to bez kofeina, srce bi mu zakucalo kao ludo.”Džejmi se namrštila. „Kuda ovo vodi?”„Adrenalin,” Kavanou su noge po drh ta va le. „Trenutno struji kroz

mene. Pre nego što sam otišao u Kareninu kuću, bio sam spremanza njega. Ali sada...” Usta su mu bila toliko suva da je imaoproblema sa govorom. „Ono što moram da ti kažem, na šta moramda te upozorim... Šta god da mi se dogodilo u Kareninompodrumu...” Jedva da je mogao da izgovori, nikada nije ni pret po sta- vljao da će iz go vo ri ti tako nešto. „Možda ja ovo više ne mogu daradim.”Džejmi nije reagovala na trenutak. „Želiš li da se vratiš u Vajoming?”„Ne. Ja... Da,” reče Kavano. „Želim da se vratim u Vajoming.”

Džejmi ga je iz ne na đe no pogledala.„Tako sam zbunjen,” ove reči su i njega iz ne na di le, „toliko se bojim

promena koje se dešavaju u meni da želim da se vratim u DžeksonHol i da nikada ne odem odatle. Ali ako odustanem i sakrijem se,nikada više neću biti dobar ni prema tebi ni prema drugima. Kako dase pretvaram da sam blizak sa bilo kim ako dopustim da Džonumre? On ne bi bio u ovoj gužvi da nije bilo mene. Ako ga ubiju...”„Nećemo dozvoliti da se to dogodi.”„Tako je, Bog mi je svedok. Ali ne znam kako ćeš se ti osećati ako

budeš u blizini nekoga ko pokazuje znake straha.”„Misliš na znake ljud sko sti?”„Pokušaću da budem što je moguće više pouzdan, kao što si ti

oduvek bila.” Kavano je duboko udahnuo, trudeći se da se kon cen tri- še na ono što je moralo da se uradi. „Da li nas neko prati?”Džejmi je proverila re tro vi zor. „Saobraćaj izgleda normalno.”„Vozi do parka gde sam se sreo sa Džonom jutros.”„Šta je...”„Zvao sam ga jutros u stan. Žena mu je umrla prošle godine. Živi

sam. Tamo su držali uperen pištolj u njega kada je raz go va rao samnom. To je logično mesto na kojem će ga držati kao za ro blje ni ka.”

Glava 13.

Izašli su iz ‘taurusa’ na parkingu u garaži i krenuli senovitomstazom za džoging ka drugoj strani parka. Tamo su, sakriveni izadrveća, gledali kroz ulicu punu ljudi prema svetloj zgradi.„Šesti sprat,” reče Kavano. „Sa desne strane. Četvrti stan sa kraja.”Džejmi pogleda u tom pravcu. „Svetlo na jednom od prozora.”„To je dnevna soba. Džon voli pogled na park.”„Ne večeras. Zavese su navučene.”„Prozor pored, nadesno – ima li bilo kakvog svetla u njegovoj

spavaćoj sobi?”„Zavese su i tamo navučene, ali nema svetla. Ima li još spavaćih

soba?”„Ne.” Kavano je poželeo da mogu da se vrate u auto i da se odvezu

što dalje. „Kada je Džonova žena umrla, prodao je njihovu kuću ipreselio se ovamo. Želeo je jed no stav ni ji život, govorio je. Postao jeneka vrsta pu sti nja ka, čitao je Bibliju kada nije hvatao loše momke.”„Kakav je raspored pro sto ri ja?”„Nakon ulaznih vrata, postoji hodnik koji vodi do dnevnog boravka.”

Govorio je o nečemu što mu je pomagalo da se udalji od svojihosećanja. „Dok ideš duž hodnika, postoji zasvođeni prolaz sa levestrane, koji vodi u malu kuhinju. Luk sa druge strane kuhinje vodi udnevnu sobu. Sa leve strane od dnevnog boravka su vrata spavaćesobe.”„Kupatilo?”„Izvan spavaće sobe. Sa leve strane.”Kavano se usred sre dio na senku koja se pomerila iza navučenih

zavesa u dnevnom boravku.„Koliko ljudi je kod njega, po tvom mišljenju?” upita Džejmi.„Najmanje dvojica, tako da jedan može da spava dok ga drugi

čuva.”Po sma tra nje stana mu je takođe pomoglo da se udalji od svojih

osećanja. „Biće vezan za stolicu u dnevnoj sobi. Na taj način,

spavaća soba je njihova, tako da mogu sme nji va ti jedan drugoga ispavati.”„Kako ćemo ga izvući odatle?”Dok je Dejmi govorila, muškarac i žena su se pri bli ži li ulazu u

zgradu i ušli u blistavo osvetljen hodnik. Iza recepcije je stajao čuvarkoji se mogao videti kroz prozore koji su se protezali od poda doplafona. Čuvar je po ra zgo va rao sa parom, podigao te le fon skuslušalicu i pritisnuo dugme. Onda je otključao vrata sa desne strane,do zvo liv ši paru da uđe dublje u hodnik do reda liftova.„Što se tiče pret hod nog pitanja,” dodade Džejmi, „kako ćemo ući u

zgradu?”„Zakon kaže da moraju postojati izlazi za slučaj opasnosti. Možemo

uvek otići oko zgrade, pronaći jedan i ot klju ča ti ga.”„Što mi još uvek nisi pokazao kako da radim.”„Bio sam nemaran, priznajem, ali nemamo vremena da to sada na-

dok na đu je mo. U svakom slučaju, u ovako živom susedstvu, uvekpostoji prilika da nas neko primeti. Ne možemo pomoći Džonu akobudemo u zatvoru. Zašto ne prošetamo do one pro dav ni ce na ugluda kupimo cigarete?”„Cigarete? O čemu ti govoriš? Ti ne pušiš.”„Pušio sam kada sam se prvi put pridružio Službi zaštite. Dankan

mi je zabranio. Još uvek ga čujem kako me grdi: ‘Kako možeš daočekuješ da da ćeš zaštititi nekoga dok tumaraš okolo i trudiš se dazapališ cigaretu?’”„I sada ćeš ponovo da počneš da pušiš?”

Glava 14.

Ulaz u zgradu bio je udaljen od ulice desetak metara. Na prilazu, sastrane, nalazilo se grmlje. Šest kamenih klupa činilo je da zgradaizgleda prijatno.Kavano je izabrao klupu najbližu ulici, pokretom pozvao Džejmi da

mu se pridruži i otvorio paklicu sa ci ga re ta ma.„Pušiš?” upitao je.„Šta se dešava sa tobom?”„Pokušaj. Usudi se. To pomaže da vreme prođe.” Pružio joj je

cigaretu i upalio je, trudeći se da smiri ruku.„Nisam imala nikakvu ideju kako se ovo drži,” rekla je.„Nije važno.” Kavano upali cigaretu za sebe.Džejmi se na ka šlja la.„Hej, nisam ti rekao da udišeš. Samo malo uvuci dim i izbaci ga...

Ne tako brzo.”„Ima grozan ukus.”„Je l’ da? Pitam se samo šta mi se u njima sviđalo.”Dve žene su prošle pored njih i pogledale ih u znak ne o do bra va nja.„U današnje vreme, sa toliko prostora za nepušače, naj pri rod ni ji

prizor koji se može zamisliti jeste da dvoje ljudi budu izbačeni izzgrade i da napolju bes po moć no pućkaju cigarete,” reče Kavano.„Izgledamo kao neko ko je posetio nekoga u zgradi i kao da smo sesjurili dole kako ne bismo ispunili dnevni boravak dimom kada dođevreme da uzmemo svoju dozu nikotina.”Muškarac i žena su sa žaljenjem odmahnuli glavom. Sledeći par ih

je sa o se ćaj no posmatrao, kao da su i oni bili u prilici da puše na ulici.„U redu, našao si način da nas učiniš pri hva tlji vi ma izvan zgrade,”

reče Džejmi.„Šta sada?”„Radi ono što i Preskot. Slušaj i uči.” Ljudi su dolazili i prolazili,

razgovori su im bili ispunjeni in for ma ci ja ma o do mi nant nim šefovima,skoro ot kri ve nim re sto ra ni ma, jeftinim avionskim kartama za Bahame

i ženama koje bi trebalo da prestanu da flertuju sa tuđim muževima.Prošlo je pet minuta.„Bože, ne mogu da verujem da smo tako brzo završili sa ci ga re ta-

ma. Bolje da zapalimo ponovo,” reče Kavano.„Ako dobijem žute mrlje na prstima...” reče Džejmi.Kavano joj je pružio još jednu cigaretu, upalio joj šibicu i pretvarao

se da ne primećuje dva taksija koja su se za u sta vi la uz ivičnjak. Izsvakog od njih su izašla četvorica lepo odevenih muškaraca. Nakonšto je sebi zapalio cigaretu, pogledao je u noćno nebo, pre tva ra ju ćise da ne primećuje osmoricu ljudi koji su prošli pored njih.„Koliko je sati?” upitala je užurbano žena. „Skoro deset? Hvala

Bogu da smo uspeli. Sendi i Ted su rekli da će se vratiti iz bioskopado deset i petnaest.”„Kako je ona mislila da to postigne?” upitao je muškarac.„Pretvara se da je bolesna, pa ne odu na večeru. Zar to nije

paametno? Njena sestra će nas pustiti unutra. Zamisli izraz naTedovom licu kada svi u glas povičemo: ‘Iz ne na đe nje!’”Požurili su u hodnik, nekoliko njih je is to vre me no raz go va ra lo sa

čuvarom koji je te le fo ni rao, klimnuo glavom i propustio ih.„Jadni Ted,” promrmlja Džejmi dok je iz ba ci va la dim.Kroz stakla, Kavano je video konzolu nad liftom koji je koristila

grupa. Brojke su za sve tle le, po ka zu ju ći spratove koje je lift prolazio.Bio je predaleko da bi video brojke, ali je mogao da izbroji koliko jeputa konzola za sve tle la. Se dam na est. Na osam na e stom, svetlo jezastalo. Dodaj još jedan broj za visoko prizemlje, reče sam sebi. Onisu na de vet na e stom.Otre sa ju ći pepeo sa cigarete, primetio je kako se u zoni određenoj

za par ki ra nje vozila do sta vlja ča za u sta vlja vozilo sa natpisomDOMINOVA PICERIJA. Mršavi vozač sa naočarima je izašao izvozila, noseći gomilu kutija sa picama u iz dvo je nom pakovanju.„Da vidimo kuda idu ove pice,” reče Kavano Džejmi. Dok se vozač

pri bli ža vao, Kavano je ustao, uo bi ča je no se osmehnuo i rekao:„Zdravo. Mislili smo da siđemo dole da popušimo cigaretu i da teprovedemo kroz prolaz. Stan 628.” Bio je to broj Džonovog stana.„Žao mi je. Ove pice su za nekog drugog.”„Sve?” Kavano je gledao u gomilu. „Mora da je ona zabava na

sedmom spratu. To je jedan od razloga zbog kojih smo sišli ovamo.

Prave toliko buke.”„Ne. Ova gomila ide u...” vozač zaškilji kroz svoje naočare prema

parčetu papira koji je bio zalepljen na pakovanju koje je nosio,„1911.”„Blago njima,” reče Džejmi, „Čini mi se da ćemo morati još da

čekamo i da popušimo po još jednu cigaretu.”„Ne bi trebalo da čekate dugo,” reče vozač.„Nema problema.” reče Kavano.Trudeći se da ne sruši kutije sa picama, do sta vljač se popeo do

staklenih vrata na ulazu, kada je neko naišao da mu ih otvori.Džejmi je ugasila cigaretu. „Čemu to? Zar si zaista verovao da bi

tolike pice išle u Džonov stan?”„Možda ne ovoga puta. Ali na kraju, pice ili kineska hrana ili bilo

koja druga vrsta hrane će biti is po ru če ne u Džonov stan.”„Kako možeš biti u to siguran?”„Jer sam posmatrao čuvare kako po na vlja ju ovu grešku toliko puta.

Dužnost čuvara koji mora biti tu sve vreme je dosadna. Ako momci utimu za pružanje zaštite nemaju nikakvu di sci pli nu, oni samo mislena jelo. Mogao bi se naći neko da kuva, ali su oni loši u tome.” OsimČeda koji je mogao bilo šta da pripremi i da to bude ukusno, raz mi- šljao je Kavano, dok ga je tuga ne o če ki va no obu hva ta la. „Počnu daraz mi šlja ju o picama ili rolnicama sa jajima i jelima sa piletinom. Akoje ovo deo grupe koja je pokušala da uhvati Preskota u skladištu,postoje jasni po ka za te lja koji na go ve šta va ju da su oni tip ljudi koji ćelako odustati i tražiti da im se hrana dostavi.”„Ne možemo čekati satima.”„Ako treba da se dogodi, dogodiće se pre u ranijim satima, nego u

kasnijim. Zvao sam Džona pre manje od sat vremena. Pre toga, bilisu previše okupirani da bi mogli da raz mi šlja ju o hrani. Sada su sevratili u rutinu.”„Zar se čuvar u zgradi neće zabrinuti što se ti i ja motamo ovuda?”„Ne može nas videti.”„Zašto?”„Kada sam poslednji put bio ovde, primetio sam da su holovi mnogo

svetliji nego spoljni prilaz. Odsjaj svetla iznutra re flek tu je ono što senalazi u holu. Čuvar ne vidi šta se događa napolju.”„A kamera koja se nalazi iznad vrata?”

„Misliš na ovu ovde? Okrenuta je ka delu ispred vrata, ne premaulici. Kada izvedemo Džona odatle, reći ću mu da se preseli uzgradu sa boljim obez be đe njem.”„Da to nije mentalni trik koji koristiš sa svojim kli jen ti ma?”„Mentalni trik?”„’Kada izvedemo Džona odatle.’ Stavio si me u budućnost i naterao

me da poverujem da će sve biti u redu. To je vrlo utešno.”Još jedno vozilo za dostavu se za u sta vi lo u zoni za dostave, ovaj

put, vozilo je nosilo oznaku na kojoj je pisalo PICERIJA.„Moj red,” Džejmi je zahvalno potražila nešto što će joj pomoći da

kon tro li še svoje nerve.Dok je vozač vadio kutije sa picama iz au to mo bi la, prišla mu je,

trljajući ruke kao da željno iščekuje dostavu. „Zdravo. Odlučili smoda siđemo dole i popušimo cigaretu i poštedimo te nevolje penjanjana sprat. Stan 628. Umiremo od gladi.”Bu bu lji ča vi tinejdžer je takođe izgledao iz glad ne lo, ali je bio gladan

nečeg drugog, a ne hrane. Skoro je ispustio kutije kada je ugledaoprivlačnu ženu kako stoji pored njega. „Ovaj,” rekao je. „Ovaj, ček dapogledam.” Pogledao je račun koji je bio zalepljen na kutiji. „Da,628.”„Divno.”„Dve srednje? Jedna sa ljutom paprikom i crnim maslinama? Druga

sa mnogo priloga?”„Tako je. Sjajno mirišu. Koliko treba da ti platimo?” Džejmi mu je

dala napojnicu i preuzela dve kutije. „Vidimo se drugi put.”„Da, gospođo.” Klinac je pocrveneo. „Hvala vam.” Izgledao je

smeteno dok je ulazio u automobil i udaljavao se.„Dve srednje pice. Dovoljno za dva gruba čuvara,” reče Džejmi.„Tako mi izgleda,” dodade Kavano, „osim ako tamo nije samo jedan

čuvar, pa je bio ljubazan prema za tvo re ni ku, u šta sumnjam.”„To što su poručili hranu znači da se osećaju vrlo komotno, zar ne?”„Tako je. Pret po sta vlja ju da niko ne zna da drže Džona kao taoca.”„Šta sada?” upita Džejmi.„Vraćamo se u park, naći ćemo nekoga ko spava u grmlju i dati mu

ove pice. Sve što nam treba su ove kutije.”Džejmi je izgledala zbunjeno.

„Treba da skinem poklopac sa jedne i dno druge kutije da mogu daih povežem u jednu kako bi mi držale pancir,” reče Kavano.

Glava 15.

Čuvar je pogledao iza svog stola dok je Džejmi držala vrata otvo re- ni ma, a Kavano unosio kutije sa picama u hodnik. Trebalo mu jeneko vreme da se privikne na sjaj svetla.„Zdravo. Mi dolazimo na žurku iz ne na đe nja za Teda u stanu 1911,”

reče Kavano.Čuvarevo lice je izgledalo ne po ver lji vo. „Gomila pica je tamo do sta-

vlje na pre samo nekoliko minuta.”„Znala sam da je trebalo da donesemo rebarca, pomirit i salatu od

kupusa,” reče Džejmi.„Zaista mnogo raz mi šljaš o hrani,” reče Kavano, po ku ša va ju ći da

zvuči zabavno, uprkos tome što ga je stezalo u grudima.„Recite im da vode računa i ne prave buku,” reče čuvar. „Ne želimo

da se drugi stanari žale na njih.”„Časna reč,” reče Kavano.Čuvar je pritisnuo dugme i vrata koja su se nalazila sa desne strane

su zazujala i ot klju ča la se.„Hvala.” Prošli su kroz vrata i došli do liftova, gde je Džejmi pozvala

liftove. Nakon kraćeg čekanja, koje se činilo bes kraj nim, kod jednihvrata se čulo ding i ona se otvoriše.Kavano, koji je mrzeo liftove, uđe. Dok je Džejmi kretala da pritisne

dugme za šesti sprat, on joj reče: „Stani.”„U čemu je problem?”„Čuvar će voditi računa o brojkama nad liftom da bi se uverio da

smo otišli na sprat na koji smo rekli da idemo.”„Ooops.” Džejmi pritisnu dugme za de vet na e sti sprat.Vrata se zatvoriše.Kavano je osećao težinu u nogama dok se lift penjao. Posmatrao je

kako se brojke na ran dža ste boje na kon trol noj tabli pale jedna pojedna. Izgledalo je da je liftu potrebno dosta vremena da dođe do de- vet na e stog sprata, ali dovoljno Kavanou da ponovi uputstva koja jedao Džejmi pre nego što su ušli u zgradu.

„Jesi li siguran si da će otvoriti vrata?” upita Džejmi.„Za bu bu lji ča vog klinca će držati lanac na vratima, proturiće u

novac kroz taj otvor i reći klincu da pice proturi kroz vrata. Ali kadatebe ugledaju kroz špijunku na vratima, veruj mi da će otvoriti vrata.Otkopčaj bluzu.”„Izvini?”„Gornja tri dugmeta.”„Šta ti misliš kakva sam ja žena?” otkopča ih Džejmi.„Dobro je,” reče joj Kavano tiho. „Nastavi da se šališ. To mi govori

da vladaš sobom.”A šta je sa mnom? pitao se Kavano. Da li ja vladam sobom?Ding. Vrata lifta se otvoriše. Disanje mu se ubrzalo, našao se na

novom tepihu bež boje, koji je mirisao kao i sveže okrečeni belizidovi u osve tlje nom hodniku na kojem nikoga nije bilo.Brz pogled u oba pravca ukazao im je da se desno od njih nalaze

vrata na kojima je pisalo STEPENICE. Otvorili su ih i našli se nahladnom ste pe ni štu, koje je čak bilo osve tlje ni je nego hodnik. Dok jeDžejmi zatvarala vrata, Kavano je pro ve ra vao da li ima kamera zavideo-nadzor, ali nije video nijednu. Oslu ški va li su da čuju bilo kakavzvuk, ali se ništa nije čulo. Njihovi koraci su od zva nja li dok su seužurbano spuštali do šestog sprata.Ispred vrata koja su vodila na šesti sprat su zastali.„Možeš li ovo?” upitao je tiho Kavano. „Biću odmah pored tebe.

Samo uradi upravo onako kako sam ti rekao.”Džejmi je oklevala.„Još nije kasno da se povučeš,” reče joj Kavano.„Naravno da jeste,” odgovori ona. „Nikada ne bih bila ponovo u

stanju da nateram sebe da ponovo dođem ovako daleko.”„Možda nije trebalo uopšte da ideš ovako daleko.”„Možeš li da izbaviš Džona bez mene?”Kavano nije odgovorio.„Onda mi daj kutije,” Džejmine zenice su bile uvećane. Kavano je

posmatrao kako reaguje na težinu pancira koji se nalazio u kutijama.Namestila je kutije tako da su joj lagano podizale grudi, šireći otvorna bluzi.„Misliće da su umrli i stigli u raj,” reče Kavano. „Pre ne pokucaš na

vrata, zažmuri na nekoliko sekundi. To će ti smanjiti zenice, pa nećeš

izgledati kao da si na ivici panike. Zapamti ako čuješ TV, to znači dasu bezbrižni. Dobri čuvari obično rade u tišini kako bi mogli da čujuzvuke spolja.”Džejmi je duboko udahnula i klimnula ka vratima od sprata „Otvori

ih.”

Glava 16.

Na šestom spratu se, kao i na de vet na e stom, nalazio isti tepih bežboje i sveže okrečeni beli zidovi. Napet, Kavano je pratio Džejmi dužhodnika. Kao što je i očekivao, nakon deset sati uveče, u njemu nijebilo nikoga.Još uvek nije kasno da se povučeš, nastavio je da govori sam sebi.Naravno da jeste. Ako se povučem, možda više neću imati priliku

da izbavim Džona.Stan 628 je bio sa desne strane. Stojeći leđima naslonjen na zid

pored vrata, Kavano je začuo prigušene zvuke ek splo zi je, koju supratili pucnji iz vatrenog na o ru ža nja, sirene i muzika: akcioni filmovina te le vi zi ji. Pogledao je umirujuće Džejmi i izvukao pištolj.Džejmi je stala ispred špijunke na vratima i zatvorila oči. Kada ih je

otvorila par sekundi kasnije, zenice su joj bile normalne veličine i nina koji način nisu ukazivale da je pod stresom.Ali Kavano je bio. Iznenada je pomislio da nikada nije trebalo da joj

dozvoli da postane deo svega ovoga. Rukom joj je pokazao da trebada odu.Džejmi se napravila da to ne vidi i pokucala na vrata. Kavano

napravi još žustriji pokret.Ne obra ća ju ći pažnju, Džejmi je ponovo pokucala, a ovoga puta

televizor se utišao.Sada nema povratka , pomislio je Kavano. Divio se kako je Džejmi

naterala sebe da izgleda ne za in te re so va no pred vratima, dok su jojkutije u kojima se nalazila pica podizale grudi.Uz škripu, brava se otključa. Kavano se još više priljubi uza zid, da

bude dovoljno daleko da ga niko ne može videti.Kao što je i očekivao, ko god je otvarao vrata, otvorio ih je onoliko

koliko je lanac na vratima mogao dozvoliti.„Vi ste poručili dve srednje pice?” Džejmi je gledala u papir

zalepljen na kutijama. „Ljuta paprika i crne masline? Druga pica je samnogo priloga?”

„Obično pice dostavlja neki klinac.” Muškarac je imao evropskiakcenat.„Ma nemoj,” reče Džejmi. „Moj muž i ja vodimo posao. Tri klinca koji

rade na dostavama se nisu večeras pojavila. Na moju sreću, evomene.”Čovek se nasmejao. „Koliko?”Podigla je kutije još više uz grudi, dok se naginjala kako bi mu

pročitala cenu sa papira.„Sačekaj malo.” Čovek je zatvorio vrata.U trenutku kada su se vrata zatvorila i kada muškarac nije mogao

videti šta se događa ispred vrata, Kavano je požurio sa mesta nakojem se nalazio pri slo njen uza zid. Došao je do vrata i pogledaokroz špijunku. Dok je telom štitio Džejmi, čuo je kako skidaju lanacsa vrata.Kada su se vrata širom otvorila, Kavano je poleteo ka iz ne na đe nom

čoveku. Po vi no vav ši se in struk ci ja ma, Džejmi je uspravila kutije sapicama tako da ju je pancir štitio. U pitanju je bio isti onaj muškaracobrijane glave od kojeg je Kavano uzeo automobil ispred tržnogcentra pre skoro dve nedelje. Otvorenih usta, ćelavac je požurio daizvuče pištolj. Kavano ga je snažno udarao svojim pištoljem po glavi.Omamljen, čovek je pao na leđa i na ruku u kojoj je držao pištolj.Kavano je skočio preko njega i ušao u dnevnu sobu, nišanećinalevo, prema delu sobe naspram te le vi zo ra.Čovek sa brkovima, koji je izgledao kao da ima če tr de se tak godina,

sedeo je pre stra vljen u stolici, ne znajući kuda da gleda – PremaKavanovom pištolju ili prema onom koji je Džejmi uperila u njega izpravca kuhinje. Njegov pištolj se nalazio na stočiću ispred njega.Raterford je bio vezan i za tvo re nih usta u stolici uglu. Krv na

njegovom licu bila je u kontrastu sa crnom bojom njegove kože. Očisu mu bile širom otvorene od iz ne na đe nja. Kavano sada nije imaovremena za njega. Zgrabio je pištolj sa stola. Dok je prolazio poredbrkatog čoveka, udario ga je po glavi. Onda se naslonio na zid koji jevodio ka sobi koja je bila u mraku. Nakon što je nanišanio u deosobe koji je mogao da vidi, okrenu se ka drugom zidu i naciljao nasuprotnu stranu sobe. Pošto niie video ništa što bi ga zabrinulo,uleteo je unutra, gurnuo komodu koja je stajala naspram vrata

ormana, proverio ispod kreveta a onda se uverio da u kupatilu nemanikoga.Kada se vratio u dnevnu sobu, čovek sa brkovima je ležao na podu,

stenjući.Kavano je požurio do ulaznih vrata, zaključao ih, a onda krenuo ka

ćelavcu na podu. Pretražio ga je, uklonio pištolj koji mu je biozadenut za opasač na leđima i is ko ri stio opasač kako bi mu vezaoruke na leđima.Isto je uradio i sa rukama čoveka sa brkovima, zatim je proverio da

li je prednji ormar prazan. Tek tada je pošao ka Ra ter for du, ukla nja- ju ći mu povez sa usta.„Jesmo li ih sve pohvatali?”„Jeste.”Kavano je odvezao konopac sa Ra ter for do vih zglobova na nogama

i rukama. „Koliko su ti teške povrede?” Pro ce nji vao je modrice i ranena Ra ter for do vom licu.„Izgubio sam zub.” Raterford je pokazao prema otečenom levom

obrazu. „Možda su mi slomili nekoliko rebara.” Trgnuo se kada jeudahnuo.Kavano je video kutiju pa pir na tih maramica na stolu sa strane.

Zgrabio je nekoliko i dao ih Ra ter for du. „Jako se nakašlji i ispljuni nanjih.”Raterford učini tako. „Svemogući Bože, ala boli.”Kavano je posmatrao ispljuvak na maramici. „Nema krvi. Lezi na

sofu.” Kavano mu je pomogao da dođe do sofe i onda je nežnopritisnuo Ra ter for dov stomak i grudi. „Ne osećam oteklinu. Boli li tejoš nešto?”„Dovoljno je; da su unutra nešto slomili, do sada bih umro.

Raterford je masirao zglobove, gde je cir ku la ci ja za malo bilaprekinuta.„Gde ti je pribor za prvu pomoć?”„Ispod lavaboa u kupatilu.”Kada se Kavano vratio sa priborom i frotirom za lice na to plje nim

sapunom, Raterford je pokušavao da sedne uspravno. „Nisi mepred sta vio svojoj pri ja te lji ci.”„Upoznaj se sa Dženifer. Dženifer, ovo je Džon.”Džejmi nije reagovala na to što ju je pred sta vio lažnim imenom.

„Drago mi je da smo se upoznali. Još mi je draže što sam živ, paimam to za do volj stvo,” reče Raterford.Kavano je otvorio pribor za prvu pomoć i zastao kada je ugledao tri

šprica među zavojima i mastima. Podigao ih je i tek onda je shvatiozašto su bili tu. „Je li ovo iz perioda kada ti je žena bila živa?”Bila je di ja be ti čar i svakoga dana je ubri zga va la sebi insulin,

Kavano je to znao. Da ironija bude veća, stradala je u sa o bra ćaj nojnesreći.„Dao sam dosta Debine odeće crkvi. Bacio sam mnogo više stvari,

stare cipele i stvari za koje je ona znala da nisu vredne čuvanja, aliih je i tako držala. Osim nekoliko njenih omiljenih haljina koje samsačuvao, nisam imao problema da se odvojim od njenih stvari, alinekako su me ti špricevi podsećali na nju više nego išta drugo.Nisam mogao da se nateram da ih bacim.”Kavano ih je vratio u kutiju za prvu pomoć i počeo da čisti Ra ter for-

do vo lice.„Dobio si moje upo zo re nje – moju drugu poruku?” upitao je

Raterford.„Odlično urađeno.”„Pre bih dozvolio da me ubiju nego da te pošaljem u klopku.”„Znam,” reče Kavano.„Ljudi kod kojih sam se ras pi ti vao za Preskota nisu nikada čuli za

njega.” Sati koje je Raterford proveo vezanih usta, učinili su da muglas zvuči hrapavo.„Doneću ti malo vode,” reče Džejmi.Kada se vratila, Raterford je otpio nekoliko velikih gutljaja, vlažeći

osušenu krv na svojim usnama. „Onda sam pretražio bazu podatakau našem kom pju te ru.” Jošjedan gutljaj. „Ništa nisam našao.”„Kako su onda...”„Ovi momci sigurno imaju doušnika u Upravi. Ili to, ili su upali u

kom pju ter ski sistem, tragajući za bilo kim ko se raspituje o Preskotu.Kada sam krenuo kući iz kan ce la ri je, čekali su me blizu mog au to- mo bi la na parkingu.” Trgnuvši se, Raterford je dodirnuo stranu svojevilice na kojoj mu je bio izbijen zub. „Neko me je pozvao po imenu izsusednog reda vozila. Okrenuo sam se da vidim ko je. Iznenada,pored mene se zaustavio kombi. Dok su me oni što su bili u kolima

po sma tra li, trojica momaka su me zgrabila s leđa i ugurali meunutra.”„Čovek koji te je pozvao. Tri čoveka koja su te zgrabila. Vozač

kombija. Sve ukupno, pet?” upita Kavano.„Ne.” Raterford otpi još malo vode. „Tu je i šesti momak, onaj koji

vodi ceo ovaj šou. Sebe naziva Klajn.”„Pre po zna jem tvoje čuvare. Bili su u prvoj grupi koja je jurila

Preskota.”Raterford se namrgodi po gle dav ši pored Kavanoa. „Dženifer

izgledaš bolesno.”Kavano se okrenu ka njoj.„Bleda si. Bolje bi bilo da sedneš.”„Ono što mi je palo na pamet jeste da kleknem.” Prošla je kroz

spavaću sobu i ušla u kupatilo.Trenutak kasnije, Kavano je nejasno čuo kako povraća.„Prvi put je u akciji?” upitao je Raterford.„Jeste.”„Dobro je obavila posao.”Kavano je klimnuo glavom.Kada se Džejmi vratila, zagrlio ju je.„Nisam te iz ne ve ri la,” rekla je Džejmi.„Nisi me iz ne ve ri la.” Ni ja nisam izneverio tebe, tiho je rekao za

sebe.Dok je čovek sa brkovima stenjao na podu, Džejmi je pre ko ra či la

preko njega, sedajući u stolicu naspram Ra ter for da. „Nemoj uzeti zazlo. Nastavite sa svojom pričom tamo gde ste stali dok sam se jatrudila da ubedim sebe da sam još živa.” Kavanou su ruke bile mirnedok god je imao nešto da radi. Sada je morao da se usred sre di na toda ne počnu da se tresu. „Da, šta se dogodilo potom?”„Nakon što su me momci obradili pokazavši mi čime se bave,

naslonili su mi pištolj na glavu i dali mi da biram – ili ću im reći zaštomi je trebao Preskot ili će me ubiti.” Raterford je držao mokar frotirskipeškir na natečenom obrazu. „Objasnio sam im da nisam ja taj kojiželi Preskota. Rekao sam da ga traži moj prijatelj. Dali su mi isti izbor– da im kažem ko je moj prijatelj ili će me ubiti. Nisam im rekao tvojeime. Rekao sam da je u pitanju čovek koji je bio deo Pre sko to vogobez be đe nja.”

Kavano je klimnuo glavom.„To ih je veoma za in te re so va lo,” reče Raterford. „Jedva su čekali da

te se dočepaju.”„Naravno. Mislili su da znam gde je Preskot otišao.”„Rekao sam im da i ti pokušavaš da ga pronađeš, da nemaš više

in for ma ci ja od njih.”„Ali to nije prošlo kod njih?” upitao je Kavano.„Nikako. Ponovo su mi pri slo ni li pištolj na glavu i naredili mi da ti

kažem da je Pre sko to va kan ce la ri ja na mestu koje se zove BejlisRidž u Vir dži ni ji.”„I sada su njih četvorica, uklju ču ju ći Klajna, u Bejlis Ridžu, Po sta-

vlja ju mi klopku?”„Otišli su čim smo završili te le fon ski razgovor,” odgovori Raterford.Džejmi se nagnula napred. „Kada se niko ne bude pojavio, pitaće

se šta nije u redu. Vratiće se ovamo u nadi da ćete ponovo ostvaritikontakt, kao što ste obećali.”„Tako je,” reče Kavano. „Želeće da postave još jednu klopku.Raterford je posegao za telefonom.„Hej, šta to radiš?” Kavano krenu da ga zaustavi.„Zovem pomoć.”„Ne.”„Ali Uprava može...”„Ne znamo koje još upetljan u ovo.”Raterford je oklevao.„Rekao si da Klajn možda ima doušnika u Upravi,” rekao je Kavano.

„Pret po sta vi mo da Klajn dobije oba ve šte nje da ga čekmo. To bi biloposlednje mesto kojem bi prišao.”

Glava 17.

Kada je zazvonio interfon, Kavano je pričekao nekoliko sekundi, apotom pritisnuo dugme: „Da?”Čuvarov glas je bio bez i zra ža jan: „Gospodin Klajn i još jedan

gospodin dolaze da vas vide.”„Pošaljite ih gore.” Kavano je otpustio dugme i vratio se u dnevnu

sobu.„Dvojica,” reče Raterford. „Druga dvojica mora da su ostala u Bejlis

Ridžu u slučaju da se pojaviš.”Džejmi je pogledala na svoj sat. „Upravo je prošlo podne. Ranije

nego što si očekivao.”„Nakon što je cele noći bio kao na iglama, Klajna mora da je jako

naljutilo to što nisam uradio ono što sam rekao da ću uraditi. Sadaželi ponovo da se vidi oči u oči sa Džonom. Jesmo li spremni zagoste?” Kavano je postavio ovo pitanje ćelavcu i čoveku sabrkovima, koji su bili vezani za stolice. Njima dvojici je bilo potrebnosat vremena da dođu svesti. Uporno is pi ti va nje je otkrilo da su bilipod ugovorom i da nisu znali ništa o tome zašto je Preskot bio tolikovažan.U dva navrata, zazvonio je ćelavčev telefon, Klajn ga je u besu

zvao. Kavano je saslušao obojicu za ro blje ni ka, da bi se uverio kakoće od go vo ri ti u slučaju da bilo kojem od njih zazvoni telefon. Sapištoljem na će lav če voj sle po oč ni ci, Kavano ga je gledao u oči dok jeovaj raz go va rao telefonom. Da je Kavano osetio i najmanji pokušajda se upozori Klajn, iskazao bi mu svoje najdublje ne za do volj stvo.Ćelavi je sada nosio bejzbol kapu da bi prikrio ranu na glavi. „Pitao

sam vas,” dodirnuo je kapu, jeste li spremni za goste?”Ćelavi se trgnuo i klimnuo glavom.„Vidimo se za nekoliko minuta,” reče Džejmi. Prateći uputstva koja

su ranije razradili, napustila je stan. Raterford je zaključao vrata.Kavano je nervozno zamišljao Džejmi kako se kreće kroz hodnik

otva ra ju ći vrata od ste pe ni šta pored liftova i kako čeka iza njih. Kada

Džejmi čuje da su zazvonila vrata lifta, trebalo je da broji dodvadeset, iz ra ču na li su da je toliko vremena trebalo da prođe da sedođe od lifta do Ra ter for do vog stana. Onda je trebalo da otvori vratai da iskorači sa ste pe ni šta, tražeći po svojoj torbi ono što je trebaloda budu ključevi njenog stana, a da pri tome ne pogleda niz hodnikna dvojicu ljudi ispred Ra ter for do vih vrata. Ljudi bi je primetili, a dapri tom ne po sum nja ju na zamku – nakon svega, oni su bili ti koji supo sta vlja li zamku – ali u suprotno će ih uveriti ono što budu videli dase dogodilo kada otvore vrata Ra ter for do vog stana. Džejmi jeizgledala smireno kada je izašla, koristeći vreme između dve akcijeda uvežba tehnike vi zu e li za ci je kojima ju je podučio Kavano, za mi- šlja ju ći moguće va ri ja ci je na scenario koji su is pla ni ra li, dajućiodgovore na njih u svojim mislima, pri pre ma ju ći se da ne dozvoli dabude iz ne na đe na. Da bi imala više sa mo po u zda nja, nosila je pancirispod bluze i jakne. Izgledalo je kao da ima nekoliko kilograma viška,ali izgled joj je u tom trenutku bio poslednja stvar o kojoj je vodilaračuna.„U redu,” reče Kavano ćelavom, nišaneći u njega. „Budi dobar

domaćin.”Raterford je već oslobodio čoveku zglobove. Sada je odvezao

kanape koji su taoca držali vezanog za stolicu.„Zapamti,” reče Kavano čoveku. „Bićeš prvi na liniji vatre.” Pokazao

mu je da pređe preko dnevne sobe. Prateći ga, posmatrao je kakočovek ide niz hodnik i staje ispred ulaznih vrata.„Sve što sada treba da uradiš jeste da nam ne daš razlog da te

ubijemo,” reče mu Kavano.Raterford je zauzeo poziciju u kuhinji, držeći pištolj.Dok se znoj slivao s njega, Kavano je čekao.Petnaest sekundi. Trideset. Pedeset. Kavano se prisećao kako mu

se činilo da se lift sporo penje. To što niko nije pokucao na vrata nijeznačilo da nešto nije u redu, pokušavao je da se ohrabri. Budistrpljiv. Sve će biti...Kuc, kuc. Pauza. Kuc, kuc. Džon je čuo da je to znak ras po zna va-

nja kada su se do go va ra li – znak koji je značio da se vrata moguotvoriti.Kavanou se stomak stezao kada je pokazivao ćelavom da ih pusti.

U tom trenutku, na početku rečenice koju su pre toga dobrouvežbali, Kavano se povukao u dnevnu sobu kako ga ne bi moglivideti sa ulaznih vrata. Ćelavi je bio upozoren da Raterford cilja nanjega iz kuhinje. Kada bude otvorio vrata, ćelavi je trebalo da kaže:‘Nije zvao’, zatim da se okrene i da krene ka dnevnom boravku,direktno u Kavanovu liniju vatre. U me đu vre me nu, Raterford bi sezaklonio iza frižidera.. Tek kada bi ova dvojica ušla unutra i krenuladuž hodnika, onda bi Raterford mogao ponovo da se pokaže,nišaneći opet kroz lučna vrata kuhinje. Drugi čovek bi primetio Ra ter- for da u isto vreme kada prvi čovek primeti Kavanoa u dnevnoj sobi.U isto vreme, Džejmi bi se pojavila iza njih, izvlačeći svoj pištolj irekavši im: ‘U dnevnu sobu,’ što je ona sada i uradila.Iz ne na đe ni tro stru kim op ko lja va njem, sa oružjem ispod jakni,

dvojica ljudi nisu mogli ništa drugo da urade nego da se povinuju.„Na pod,” reče Raterford. „Ruke iza glave.”„Odmah,” reče Kavano.Ćelavi je uradio kako mu je rečeno, spu šta ju ći se grudima na tepih.

Druga dvojica su samo nakratko oklevala pre nego što su uradili istošto i on, sta vlja ju ći ruke iza glava. Džejmi je ušla unutra i za klju ča lavrata.„Da li je još neko bio u hodniku?” upitao je Kavano ciljajući na

jednog od ljudi. „Da li su ti videli pištolj?”„Dvojica su izašla iz lifta kada sam ušla ovde. Pištolj mi je bio pored

torbe. Niko ga nije video.”Kavano je osetio olakšanje. Džon ga je uverio da su ljudi koji su

živeli u zgradi uglavnom zaposleni i da ne dolaze kući rano po podnetokom radnog dana. Čak i tada, da se bilo ko pojavio u hodniku, upogrešno vreme, Kavano bi snosio od go vor nost za nešto što nijemogao da predvidi.„Divno,” reče prvi čovek, gledajući sa tepiha. Bio je srednje visine,

žilav, mršavog lica i kose ošišane u vojničkom stilu. Kavano jeprepoznao onaj grubi glas. „Već smo raz go va ra li. Telefonom ovogmomka ovde.” Kavano je mislio na ćelavog. „Kada sam mu uzeokola ispred tržnog centra.”„Shvatili ste da telefon ima odašiljač.” Kao i ćelavi, i ovaj ćovek je

imao evropski naglasak. „Pratili smo ga satima, dok nismo shvatili daste ga bacili u kamionsku prikolicu.”

„I niste mogli da shvatite šalu,” reče im Kavano. „Pratili ste kamion?Zašto ste se trudili ako ste znali da ćemo otići he li kop te rom?”„He li kop te rom? Ne znam o čemu govorite.” Čovekova zbu nje nost

delovala je dovoljno spontano da bude uverljiva, po ja ča va ju ćisumnju kod Kavanoa da tim koji je pokušao da se dočepa Preskotau skladištu nije bio isti tim koji je koristio he li kop te re u napadu nabunker.Dok su on i Džejmi na sta vlja li da nišane u ljude na podu, Raterford

im je vezao zglobove.Kavano je izvadio ‘beretu’ kalibra 9 mm ispod džempera drugog

muškarca. Napipao je i pronašao ispod crne kožne jakne prvogmuškarca de ve to mi li me tar ski ‘brauning haj pauer’. Kod njega jetakođe pronašao nož na pre kla pa nje prikačen sa unu tra šnje stranepantalona. Samo se elastična zakačka videla spolja. Kada bipovukao zakačku, vlasnik bi trenutno izvukao nož iz skrovišta. Mala,na zu blje na izbočina na zadnjem delu oštrice, omo gu ća va la je da senož otvori jednom rukom u isto vreme kada bi se izvlačio sa mestana kojem je bio sakriven. Kada se otvori, bio je dug skoro dvadesetcen ti me ta ra.Noževi su nekada bili smatrani in fe ri or nim oružjem („Budalo, poneo

si nož u pucnjavu,”) ali video-snimak sa mo od bra ne koji je pri ka zi vantokom de ve de se tih godina pokazivao je snage reda i mira koje jenapadač sa nožem mogao gađati nožem sa uda lje no sti od šestmetara i naneti im smr to no sne povrede pre nego što bi bilo ko saskrivenim vatrenim oružjem mogao da ga pre du hi tri, da izvuče oružjei da puca. Sada su neki od agenata smatrali nož mudrim izboromoružja za podršku pištolju i nosili su ih bar po tri. Nož koji je Kavanosada držao u ruci imao je crnu površinu koja nije odbijala svetlost ikoju je napravio jedan od najboljih in struk to ra sa mo od bra ne i pro i- zvo đa ča noževa: Ernest Emerson. Zvali su ga CQC-7, inicijali supred sta vlja li izraz ‘close-quarter combat’. 4 Njegova drška, kaosatkana, bila je na pra vlje na tako da ne može is kli znu ti iz ruke kadabi bila polivena vodom, znojem ili krvlju. Na zu blje ni čelik bio je jak idovoljno oštar da može da probije vrata au to mo bi la.„Divno,” reče Kavano, po na vlja ju ći ono što je rekao prvi čovek.

Sklopio je nož i spustio ga u džep svojih pantalona. Seo je skrštenihnogu na pod u nivou očiju prvog čoveka. „Vi koristite ime Klajn?”

„Dobro je kao i svako drugo.”„Pričajte mi o Preskotu.”Klajn nije odgovorio.„Reći ću vam ono što ja znam o njemu,” reče Kavano. „Slobodno se

možete saglasiti sa mnom kada budete osećali potrebu za tim.”Kavano je ispričao Klajnu šta se dogodilo nakon jurnjave au to mo bi-

li ma: dolazak u bunker, in struk ci je Preskotu kako da nestane, požar,napad he li kop te ri ma i požar u Kareninoj kući. „Vidite, ja ga želimpod jed na ko kao i vi. Verovatno malo više. Postigli bismo više kadabismo radili zajedno.”„Ali naši ciljevi su u su prot no sti.”„Mislim da se možemo do go vo ri ti u vezi naših ra zli či to sti.” Kavano

ga je proučavao. „Izgledate kao da ruke počinju da vas bole. Zaštovam ne bih dozvolio da se osećate udobnije?”Klajn se namrštio, zbunjen, dok je Kavano donosio stolicu iz

kuhinje. Klajn se još više namrštio kada ga je Kavano podigao iotvorio ‘emerson’ nož.„Preseći ću konopac na vašim zglo bo vi ma,” reče Kavano. „Budete li

načinili bilo kakav pokret prema meni, moj prijatelj,” pokaza na Ra- ter for da, „kojeg sve boli i lošeg je ra spo lo že nja jer ga je vaša ekipajuče pretukla, pucaće u vas.”Raterford je otišao u kuhinju i vratio se sa praznom pla stič nom

bocom od soka i stavio je preko cevi kao pri gu ši vač. „Hoću da mivratite zub.”Bila je to taktika koju su on i Kavano do go vo ri li i imala je efekat koji

su očekivali, naročito je pri gu ši vač naterao Klajna da se zamisli.„Zašto tražiš nevolju?” upita Kavano. „Lepo raz go va ra mo. Želimo

da sa ra đu je mo sa vama.” Kavano je stao iza Klajna, presekao kanapna njegovim zglo bo vi ma i rekao mu: „Sedi.”Klajn je poslušao.Kavano je ponovo vezao Klajnove ruke, ovoga puta za naslon

stolice.„Udobno?” upita Kavano. „Dobro. Iskreno se nadam da ćemo imati

više šanse da nađemo Preskota ako budemo radili zajedno. Sada jevaš red. Recite mi šta znate.”Klajn je pogledao sa strane.

„Za početak,” reče Kavano, „zašto ga toliko želite? Ispričao mi jepriču o is tra ži va nju o za vi sno sti koje je izvodio za DEA. Trebalo je dapronađe način da blokira fizički mehanizam koji uzrokuje zavisnostkod ljudi. Umesto toga, tvrdio je da je pronašao supstancu koju jelako napraviti, a koja izaziva zavisnost. Rekao je da je HesusEskobar nekako to otkrio i da je pokušavao da ga se dočepa da bidošao do formule. Rekao je da vi, momci, radite za Eskobara. Ali svese pokazalo kao gomila be smi sli ca. DEA nikada nije čula zaPreskota, a Eskobar je ubijen pre dva meseca, pa prema tome, zakoga, vi momci, radite?”Klajn je najzad ponovo pogledao u Kavanoa. Napetost je činila da

njegov evropski akcenat – slovenski, verovatno ruski – bude iz ra že- ni ji. „Znate da to ne mogu da vam kažem.”„Možda bi trebalo da skuvam kafu dok ne raz mo tri mo problem.”„Kafu?” Klajn je klimao glavom, zbunjen.„Da, ništa bolje od priče uz kafu. Džone, gde je držiš?”„Iznad frižidera.” On i Džejmi su izgledali pod jed na ko zbunjeno kao

i Klajn.„Mlin je odmah pored nje. Aparat za filter kafu je pored tostera na

stolu.”„Aparat? Ono što sam imao na umuje instant kafa,” reče Kavano.„Uh, u visećem delu, desno od šporeta.”Kavano je okrenuo Klajnovu stolicu tako da je Klajn mogao da

gleda. Onda je Kavano otišao u kuhinju i otvorio viseći deo,pronašao malu kutiju koja je imala paketiće ra zli či tih vrsta instantkafe. „Da vidimo. Prženi lešnik, pržena vanila, pržena čokolada.Odgovara li vam neka od ovih?” upitao je Klajna.Bez odgovora.„Džone, moraćeš da odustaneš od ovih slatkih kafa,” reče mu

Kavano. „Dobićeš previše na težini, pa nećeš moći da je se otarasištrčanjem. Zar nemaš ništa jače? Samo malo. Šta je ovo? ‘MokaJava’? E, ovo zvuči kao prava kafa.”Kavano je otvorio dva paketića i prosuo njihov sadržaj u malu,

široku čašu za sok. Sipao je vrlo malo vode u čajnik i stavio ga našporet, podesivši plamen na najjače.„Neće nam mnogo trebati,” uveravao je Klajna. „Ne postoji ništa što

može bolje od vruće, jake kafe sa kofeinom da podstakne razgovor.

Jeste li sigurni da ne želite da mi date neku po sla sti cu baš sada – naprimer, zašto želite Preskota i ko bi još mogao da ga progoni?”Klajn je i dalje bio tvrdoglav.„Dobro,” reče Kavano, „sasvim poštujem vaše principe. Sigurno je

da niste brbljivac.” Čajnik je zapištao.Kavano je sipao kipuću vodu u čašu od soka. Bilo je jedva dovoljno

vode da rastopi dva paketića kafe. Promešao ju je, kako bi Klajnupokazao kako je mešavina crna i gusta. „Ništa vas neće tako opustitikao ovaj napitak. Goreće vam i oči i malje na grudima.”Klajn je izgledao još smetenije. „Očekujete da popijem to? Kako će

me to naterati da pro go vo rim? Verovatno ću je povratiti.”Kavano je otvorio Ra ter for dov pribor za prvu pomoć i otvorio jedan

od špriceva. Klajnove oči se širom otvoriše.Kavano je ubacio špric u gustu mešavinu kafe i povukao klip, is pu-

nja va ju ći cev šprica, a zatim je gurnuo klip kako bi isterao vazduh izšprica. Počeo je da pevuši ‘Odvedi me do Meseca’.„Čekajte,” reče Klajn. „Ne mislite valjda ozbiljno da...”Kavano ga je prekinuo tako što mu je pocepao košulju, potpumu

raz ot kriv ši vrat. Sada je pevušio ‘Crnu kafu’, dok je usmeravao vrhigle ka veni na vratu.„Za ime Boga, stanite!” Klajn je naginjao svoje telo na suprotnu

stranu, skoro pre vr nuv ši stolicu.„Pazite kako se iz ra ža va te,” reče Raterford, koji je bio baptista sa

juga.„U redu. U redu. Samo stanite,” reče Klajn Kavanou. „Ne možete

valjda očekivati da poverujem da ste toliko ludi da...”„Proširi svoj um, zajedno sa ar te ri ja ma i vitalnim organima,” reče

Kavano.„Ubrzaću ti srce i razneti mozak iznutra. Pret po sta vljam da ćeš,

kada ti puls bude sto osamdeset, čak možda početi i da levitiraš,samo što ćeš biti vezan za stolicu. Sada, ako budeš miran...”Kavano je stavio čvrsto ruku na Klajnovo rame i podesio putanju

igle.„Ne!” Klajn je zaljuljao svoje telo tako jako da se stolica prevrnula i

on je pao na tepih.„Hej! Imaj malo ra zu me va nja za susede,” reče mu Kavano.„To će me ubiti!” uzviknu Klajn.

„Da te ubije? To bi ti toliko ubrzalo me ta bo li zam da bi verovatnospontano sagoreo.”Kavano priljubi Klajnovu glavu uz pod i nakrivi iglu tako da je bila uz

samu vratnu arteriju.Klajn je šaputao, po ku ša va ju ći da smanji pokrete vrata, zvučao je

kao da se nagutao pepela: „Ako me ubiješ, ne mogu ti ništaispričati.”„Znaš šta? Deo mene baš briga. Naletanje na tebe dva puta bilo je

previše. Iz ner vi ran sam zbog toga što su mi pri ja te lji mrtvi. Iz ner vi ransam što Preskot pokušava da me ubije. Iz ner vi ran sam zbog onogašto su tvoji ljudi uradili Džonu. Želim da se iskalim na nekome, a akone budeš imao nameru da sarađuješ sa mnom onako kako sam jasarađivao sa tobom, na neki način ću se za do vo lji ti ovim.”Kavano je probio Klajnu arteriju taman toliko da mu je potekla krv.Klajn se trgao i izgledalo je kao da se trudi da se ne trese ali nije

uspevao, njegovi nevoljni pokreti izazvali su da još malo krvi pocuriiz njegove arterije. „Priča o za vi sno sti od droge je sam pokriće.Preskot je radio za vojsku.”„Hoću detalje.”„Jedan ogranak je vezan za razvoj spe ci jal nog na o ru ža nja.” Klajn je

olizao usne, koje su odjednom izgledale skroz suve. „Možda ćumorati da se nakašljem.”„Bolje nemoj. Igla će ti skroz ući u arteriju.”„Oni su pod sek ci ja druge pod sek ci je.” Klajn je snizio svoj glas još

više, po ku ša va ju ći da ne pomera vrat. „To je is tra ži va nje o kojem nepodnose izveštaj ministru odbrane.”„Ili o kojem Pentagon ne zna? Kao što su bili ek spe ri men ti sa LSD-

om u Va šing to nu pedesetih godina ili sa nervnim gasom u Juti se- dam de se tih.”Klajn je ponovo obliznuo svoja suva usta. „Tako je.”„Novac od našeg poreza na delu. U vezi čega je ovaj ek spe ri ment?”„U vezi straha.”

Glava 18.

Izgledalo je kao da reč visi u vazduhu. Van svih oče ki va nja, Kavanonije od re a go vao odmah na nju. Bio je siguran da nije dobro čuo.„Strah?”Kavanou su se mišići grčili, a dlanovi vlažili dok je na slu ći vao šta je

sledeće što će mu Klajn saopštiti.„Strah,” Klajn je prošaptao promuklo, potisnut pritiskom igle na

svoju arteriju. „Preskot je bio zadužen za bio he mij sko is tra ži va njekoje su pokrenuli da bi uneli strah među pro tiv ni ke sa kojima se budesukobila vojska SAD. Moj vrat.” Klajn se napeo. „Pritiskaš preteranojako.”„Preskot. Pričaj mi o Preskotu.”Klainu su se obrve orosile znojem. „Napravio je sin te tič ki hormon

koji je pokretao adrenalin u tolikim dozama da je rezultat koji seodmah dobijao bila panika.”Preskot je lagao o pokušaju da spreči zavisnost, a umesto toga,

tvrdnja da je radio na povećanju za vi sno sti je bilo delimičnozasnovana na istini, shvatio je Kavano. Sve što je trebalo uraditi biloje zameniti rečju strah reč zavisnost. Prisetio se stepenica u na pu- šte nom skladištu i oštrog mirisa koji je osetio kada se penjao da senađe sa Preskotom. Dok se penjao ste pe ni ca ma postajalo mu je svegore i gore, telo mu je sve više drhtalo sa svakim novim korakom.„Pre sko to vi nad zor ni ci iz vojske su bili za do volj ni.” U ne mo guć no sti

da okrene glavu, Klajn je usmerio pogled na stranu, prema mestu nakojem je igla do di ri va la arteriju na njegovom vratu. Znoj mu je curioniz lice. „Kada bi se sin te tič ki hormon mogao mo di fi ko va ti u gas i iz- ba ci va ti u ka ni ste ri ma iz aviona ili raketa, to bi učinilo pro tiv nič kuvojsku nemoćnom tokom napada.”„Po li ti ča ri nervozno reaguju kada čuju o is tra ži va nji ma na

hemijskom oružju, ali zašto bi potisnule dobru ideju?” reče Kavano,jedva po ti sku ju ći bes.

Iznenada se setio kako su se Klajnovi ljudi odjednom us pa ni či likada su krenuli ste pe ni štem. Od go va ra ju ći na ne vi dlji vu pretnju,pucali su ne kon tro li sa no po ste pe ni štu, u ne mo guć no sti da naterajusebe da se dalje penju. Preskot je morao imati kanistere gasasakrivene na ste pe ni štu. Iz njih je u malim ko li či na ma isticao sadržaj,što je Kavanou dalo ob ja šnje nje za drhtavicu.Prisetio se još nečega – kako je Preskot pritiskao brojke na tabli

kada je Klajnov tim krenuo na ste pe ni šte. Ali koliko god da suKlajnovi ljudi bili uplašeni, njihova reakcija očigledno nije biladovoljno jaka, jer je Preskot us pa ni če no mrmljao nešto za sebe, kaoda nešto nije bilo u redu. Verovatno je gas slabo curio iz kanistera,tako da, dok su Klajnovi ljudi napadali, nije bilo moguće postići punusnagu oružja.„Preskot je vršio ek spe ri men te na ži vo ti nja ma,” reče Klajn. „Pacovi

su po di vlja li. Mačke i psi su se toliko plašili jedni drugih da su sešćućurili po ćoškovima. Jednom prilikom, sredstvo je dovelo dva na e- stak koza do takve panike da su trčale u krug u prostoru u kojem subile da ih je to dovelo u stanje šoka i na kraju su uginule.Kavano je raz mi šljao o Kareninom podrumu, o oštrom mirisu koji je

kod njega, shvatio je, uzrokovao da po prvi put životu oseti strah i čijisu se efekti još uvek osećali. Raz mi šljao o panici koja ga je skorouništila u požaru. Setio se kako je video Karen skrhanu i ne po kret nuu in va lid skim kolicima, sa rukama koje su joj bile savijene nagrudima i licem iz o bli če nim od užasnog straha. Sada je shvatio šta juje ubilo. Želeći da izbegne ranu ili tragove davljenja koji bi ukazalime di cin skom is tra ži te lju na uzrok Karenine smrti, Preskot je is ko ri- stio hormon da je uplaši do smrti. Njeno srce i arterije su sigurno bilirazoreni ogromnom snagom straha.„Špric. Ruka ti se ponovo trese,” reče Klajn.„Reci mi sve.”„Na kraju, izazov je postao prevelik. Preskot je isprobao hormon na

ljudima. Gradske bande su bežale u panici kada bi se usamljenažrtva, koja bi zalutala u njihovu oblast, branila bacanjem malihkanistera na njih.”„Onda mora postojati i pro tiv sred stvo,” reče Kavano. „U suprotnom,

osoba koja baca kanistere bi se takođe morala uplašiti.”„Tako je,” Klajn se zgrčio pod pritiskom igle na svom vratu.

Preskot je na sebi morao upo tre bi ti to sredstvo kada je bio uKareninoj kući, shvatio je Kavano. U suprotnom, hormon bi ovladaonjime.„Bez pro tiv sred stva ne bi mogli upra vlja ti nad onim što se događalo

na pro te sti ma protiv Svetske tr go vin ske or ga ni za ci je u Sent Luisu,”reče Klajn.Sve čega se Kavano sećao vezano za proteste bilo je da su vlasti,

nakon tri dana haosa, najzad savladale de mon stran te i saterale ih uMisisipi.„Suzavac?”„Sadržao je hormon straha,” Klajn je zatvorio oči u nameri da se

oslobodi napetosti. „Gas-maske, koje je donela vojska, imale susredstvo za ne u tra li za ci ju u filterima. Ek spe ri ment se pokazaouspešnim.”„Osim što su samo nekoliko vojnih oficira i Preskot znali šta se

stvarno dogodilo,” reče Kavano.„I nekoliko moćnih građana sa snažnim idejama o tome kako treba

braniti svoju zemlju. Odlučili su da pokrenu još jedan test na ljudima,ovoga puta na grupi koja je obučena da nereaguje na strah. Bio je totim Rendžera SAD na vežbi u močvarama Floride.”Kavano se prisetio kako je osetio ne la god nost kada je čuo za

petnaest rendžera koji su se udavili na Floridi.Dok se znojio, Klajnove oči su i dalje bile zatvorene. „Možda je

hormon bio prejak. Ili se možda ljudi koji su obučeni da rukujuoružjem ponašaju na taj način. Počeli su da pucaju u sve i svašta.Većina se nije udavila – poginuli su u unakrsnoj vatri.”Osetivši mučninu, Kavano se nagnuo unazad odvojivši špric sa

mesta na kojem je pritiskao Klajnovu vratnu arteriju.Osim što se čulo Klajnovo teško disanje, pro sto ri ja je bila ispunjena

tišinom.Bilo je potrebno neko vreme dok Klajn – koji je bio bled, privezan za

stolicu, oslonjen na svoj bok i na podu – nije shvatio da špric višenije na njegovom vratu. Polako, bo ja žlji vo je otvorio oči, očigledno neverujući da je Kavano seo naspram njega, a da je špric bio porednjega, na tepihu.„Nastavi da pričaš,” reče mu Kavano.

„Dogodile su se dve stvari,” Klajn je pokušavao da podigne glavukako bi mogao da gleda pravo u Kavanoa. „Prvo, čovek koji me jeangažovao je saznao za ek spe ri men te.”„Kako?”„Jedan od Pre sko to vih is tra ži va ča je bio naš doušnik.”„A drugo?”„Doušnik nije pažljivo trošio novac kojim smo ga platili. Pre sko to vi

kon tro lo ri su postali sum nji ča vi, is pi ti va li su ga i otkrili da je is tra ži va- nje ugroženo i da jedna strana ne pri ja telj ska vlada želi da se dočepaoružja. Nakon smrti rendžera u propalom ek spe ri men tu, greška uobez be đe nju naterala je vojne oficire da odluče da je previše rizičnoda se ek spe ri ment nastavi. Pre nego što bi bilo ko u američkoj vladimogao saznati za is tra ži va nje i napraviti probleme zbog toga, ukinulisu program.”Klajn je pustio da značenje ove rečenice lebdi u vazduhu. „Hoćeš

da kažeš da su Pre sko to vi na lo go dav ci bili zabrinuti zbog njega,zbog toga da li mu mogu verovati?” upitao je Klajn.„Naš doušnik je znao prirodu hormona straha, ali ne i kako da ga

proizvede. Samo je Preskot znao detalje. Bio je sinonimno is tra ži va- nje. Zatvoriti program u pot pu no sti značilo je...”„Da Preskot mora biti eli mi ni san,” rekao je Kavano.„Naročito zbog toga što su njegovi na lo go dav ci znali da želimo da

ga se dočepamo. Sumnjao je na opasnost sa kojom suočavao.Pobegao je – dok smo ga mi i naši na lo go dav ci pratili jedna grupa jepo ku ša va la da ga uhvati, a druga da ga ubije. Uspeli smo da gapratimo do skladišta. Onda si se ti pojavio, i evo nas sada ovde,”reče Klajn.„Ali kako su Pre sko to vi na lo go dav ci saznali kuda ga vodimo?” upita

Kavano. Iznenada, odgovor se sam nametnuo. „Mora da su vaspratili do skladišta.”„Bili smo pažljivi.”„Možda je neko od vaših ljudi bio doušnik.”„Zašto je onda Pre sko to vim na lo go dav ci ma bilo potrebno toliko

mnogo vremena da dođu do njega?” upita Klajn. „Oni su reagovalitek kada si se ti umešao.”Kavano je osetio kako mu se lice hladi. „Pratili su me? Neko iz

Službe zaštite im je rekao da pomažemo Preskotu?”

„Tvoja firma pomaže bogatima i moćnima. Zvuči logično da ćepojedine tajne službe pratiti njene ak tiv no sti.”Ponovo je izgledalo da Kavano gubi dodir sa stvar no šću. Nije znao

šta da misli, na šta da se osloni. Onda je pogledao u Džejmi čije sulepe ali zabrinute oči gledale ka njemu, a on je u tom trenutku de fi ni- tiv no znao na koga može da se osloni.„Dođavola sa tim,” Kavano je podigao Klajna sa poda i izvukao

‘emerson’ nož.„Šta radiš?” ustuknuo je Klajn.„Džon će te le fo ni ra ti Mi ni star stvu pravde i odvešće tvoje pri ja te lje

na srdačan razgovor o ne pri ja telj skim stranim vladama.”Klajn je gledao u nož. „A šta će se dogoditi sa mnom?”„Idemo u raz gle da nje.”„Šta?”„Idemo da se malo provozamo kroz selo.”„Sa tobom?” Klajn je pre kli nju ći gledao ka Ra ter for du. „Zar ne vidiš

da je ovaj momak lud? Odvešće me u šumu. Sam Bog zna šta će mitamo uraditi. Niko mi nikada neće pronaći telo.”Raterford je gledao Kavanoa. „Možemo li da popričamo na

trenutak?”„Drži svoj pištolj uperen u Klajna,” reče Kavano Džejmi. Otišao je sa

Ra ter for dom do spavaće sobe.

Glava 19.

Raterford je zatvorio vrata od sobe. „Je l’ ti to ozbiljno?”„Treba mi da mi pokaže Pre sko to vu la bo ra to ri ju. Možda mi neki trag

tamo može ukazati gde je Preskot otišao. To je jedini pravac koji mipada na pamet.”„Ne mogu da te pustim,” reče Raterford. „Klajn je sada za ro blje nik

FBI-ja.”„Nisam čuo da si mu pročitao prava.”„Ti ćeš mu ih reći za tri de se tak sekundi,” reče Raterford.„A šta misliš da mu ih kažem za par sati?”„Šta pokušavaš da...”„Kada Klajn zvanično bude u pritvoru FBI-ja i kada ga Biro smesti u

vladin zatvor, on više neće biti pod pritiskom. Neće se osećatiugroženim. Ništa više vam neće reći.”„Otmica fe de ral nog agenta može ga smestiti u doživotni zatvor,”

odgovori mu Raterford. „Reći će nam sve što budemo želeli daznamo u zamenu za nagodbu oko tužbe.”„Ali takve nagodbe oduzmu dosta vremena,” reče Kavano. „U me-

đu vre me nu, suđenje Preskotu gubi na značaju. Sve što Klajn znapotrebno mi je sada.”„Ne mogu ti dozvoliti,” ponovi Raterford. „Kada bi Biro otkrio da sam

pustio za ro blje ni ka da ode, izgubio bih posao.”„Nećeš ga pustiti da ode,” reče Kavano.„Zašto onda uopšte vodimo ovaj razgovor?”„Ja ga vodim.”„Šta?”„Sačekaj dva sata, a onda te le fo ni raj Birou. Reci im da ima još

jedan za tvo re nik, ali da sam ga ja odveo pre nego što je situacijaizmakla kontroli. Reci im da smo otišli u Pre sko to vu la bo ra to ri ju.Pošalji tamo ekipu. Do tada, ja ću saznati od Klajna sve što treba dasaznam.”„Ti si lud.”

„Recimo da moram da zaustavim ono što se događa u meni„„Ne razumem.”Kavano je podigao svoju ruku koja se još uvek tresla. „Preskot mi je

dao dozu hormona o kojem je govorio Klajn.”Raterford ne reče ništa za trenutak. „Bože.”„Klajn je rekao da postoji pro tiv sred stvo. Preskot ga ima. Potrebno

mi je.” Kavano je otvorio vrata i otišao do dnevnog boravka, gde jeKlajn izgledao zabrinuto. „Idemo.”„Ne,” reče Raterford.Kavano je otvorio nož ‘emerson’, oslobodio Klajna sa stolice, vezao

mu ruke sa prednje strane tela i prebacio Klajnu jaknu preko ruku.„Upo tre bi će mo stepenice i proći kroz izlaz za slučaj opasnosti.Dženifer, idi po vozilo. Srešćemo se pozadi,”„Ne mogu ti dozvoliti da uradiš ovo,” reče Raterford.„Dva sata, Džone.”„Ne teraj me da te zaustavim.”„Šta ćeš da uradiš? Da pucaš u mene?”Raterfod je piljio u njega.

PETI DEO

OPASNOST RASTE

Glava 1.

Dok je Džejmi vozila, Klajn je sedeo pored nje. Kavano je bio nazadnjem sedištu, pištolj mu je bio ispod novina na krilu, bio jespreman da puca kroz naslon Klajnovog sedišta, ako bi Klajn uradiobilo šta što bi taj potez činilo oprav da nim.Oko sto šezdeset ki lo me ta ra zapadno od Va šing to va, seoski

pejzaži Vir dži ni je bili su bujni i brdoviti, sa nekoliko manjih mesta, smnogo više polja i po šu mlje nih oblasti duž kojih su prolazili. Moglesu se videti pojedine farme, kamene ograde i ribnjaci duž drvoredapored puta. Ipak, vidikom su do mi ni ra la velika imanja i konji poredkojih su prolazili.U četiri sata posle podne, bilo je malo sa o bra ća ja. Dok je Džejmi

vozila ‘taurus’ niz padinu, potom uz blagi uspon, pa ponovo nizpadinu, Kavano je pitao Klajna: „Koliko još?”„Još pet minuta.”„Siguran si da su dvojica ljudi koje si ostavio ovde da me čekaju

otišla?”„Čuo si me kako te le fo ni ram i kako im govorim da odu. Bilo je

jasno: ubićeš me ako ih samo uočiš. Uveravam te, otišli su. Nisam ihupozorio ni na koji način.”Džejmi je prošla pored table sa natpisom BEJLIS RIDŽ. „Gde je

grad? Ne vidim nikakve zgrade?”„To nije grad,” reče Klajn.„Šta je onda?”„To je mesto na kojem se odigrala jedna od bitaka u gra đan skom

ratu.”Pored znaka, na tabli se nalazila mapa i isto rij ski podaci. Džejmi se

za u sta vi la pored nje.Na mapi se video reljef terena, po ka zu ju ći oblike šumovitih brda u

ovoj oblasti. Strelice su po ka zi va le gde su se borili vojnici Unije iKon fe de ra ci je u bici koja je uništila veći deo farme koju je posedovaoirski imigrant Semjuel Bejli i u kojoj su poginule njegova žena i ćerka.

Bitka se završila kada je Bejli obukao uniformu poginulog vojnikaUnije, zgrabio pušku i predvodio vojnike Severa duž grebena iznadsvoje farme, raz bi ja ju ći svoje pro tiv ni ke. Bejli je dobio čin kapetanakao naknadu za uništeno zemljište i borio se u još nekoliko bitaka,da bi na kraju umro od difterije, a nikada više nije video svoju farmu,niti grobove svoje žene i ćerke.„Ovo je dovoljno da mi uništi ceo dan,” reče Kavano.„Moj je već upro pa šten,” reče Klajn. Zglobovi su mu i dalje bili

vezani ispod kožne jakne. „Kada prođeš drugu padinu od ove,videćeš puteljak koji skreće nadesno.”Džejmi je nastavila da vozi, popela se na uzvišenje i spustila se niz

prvu padinu.„Vozi ovim putem,” reče Kavano Džejmi.„Ne, to nije prava,” reče Klajn. „Rekao sam dve padine.”„Znam šta si mi rekao,” reče Kavano, ali mi ćemo ići ovom.” Džejmi

je skrenula sa puta. Zaštićene gustim grmljem i drvećem, dvasenovita, korovom obrasla puteljka u prašini, bila su blokiranadrvenom kapijom, čija je bela boja izbledela do boje prljave krede.Ono što je privuklo Kavanou pažnju bilo je to što je korov na staziizgledao zgažen, kao da je nedavno tuda prošao automobil.„Ne vidim bravu,” reče Džejmi. Nakon što je pa žlji vi je osmotrila

okolinu, izašla je iz vozila i skinula zarđali lanac sa kapije, otva ra ju ćije. Provezla se kroz kapiju, za u sta vi la se, a onda još jednomobazrivo pogledala oko sebe pre nego što se vratila do kapije izatvorila je.„Baš je u jadnom stanju,” reče Džejmi vraćajući se u automobil,

„ako budemo morali, kada se budemo vraćali, možemo projuriti kroznju.”„Parkiraj tamo gde će nas šikara zaštititi da nas ne primete sa puta.

Hodaćemo,” reče Kavano.Nakon što je upozorio Klajna da bude tih, Kavano ga je naterao da

ih vodi putem uz udubljeni puteljak, koji je vijugao među drvećem ižbunjem. Izvadio je svoj pištolj, prateći Klajna na razumnoj uda lje no- sti.Nadzemne grane su za kla nja le sunce. Onda su se grane razredile i

iznad grana se probijalo sunce. Strmi uspon ih je vodio kroz čistinuobraslu visokom travom, gde su bile stare klupe za piknik, poređane

u nivoima tako da su gledale dole na dolinu. Cela oblast bila jenamenjena pa šnja ci ma, drveća nije bilo nigde, što je bilo čudno akoje pašnjak namenjen konjima, pomislio je Kavano, ali nije bilo čudnoako je namerno is ko re nje no drveće da stvori nesmetanu liniju vatre ida se niko nigde nije mogao sakriti.Jedan dveni znak okačen na stub sa iz ble de lim žutim slovima na

kome je pisalo: DO BRO DO ŠLI U BEJLIS RIDŽ.„Izgleda je neko od lokalnog sta nov ni štva pokušao da da ovo

pretvori u tu ri stič ku atrakciju pre mnogo godina,” rekao je Kavano.Bacio je pogled na udu blje nja u visokoj travi, gde je nedavno bio

parkiran automobil. Zatim je pokazao Klajnu da prati trag utabanetrave do klupa. Pažnju mu je privukao izgažen prostor oko jedne odklupa, i opušci od cigareta, čiji je papir izgledao svež.„Na ovom mestu su me tvoji ljudi čekali je li tako?” upita Kavano.

Pogledao je nadole ka po plo ča nom putu koji je prolazio krozpašnjak. „Odavde su mogli videti sve šta se dešavalo tamo dole. Štate je juče nateralo da pomisliš sa ću koristiti drugi puteljak?”„To je jedina oblast gde je drveće. Do pre mesec dana, to mesto je

bilo ograđeno. Dizala se prašina, pa su povadili drvene stubove izasadili grmlje da bi izmenili izgled okoline. Sve ostale staze ne vodenikuda, pokrivene su prašinom i korovom. Iza drveća je as fal ti ranput.„Kako su Preskot i njegovi kon tro lo ri dobili dozvolu da uzur pi ra ju

isto rij sku imovinu?”„Preskotu nije potrebna dozvola. Ovo jeste isto rij ska imovina, ali

nije u vla sni štvu vlade. Njegovo je.”„Je li bezbedno da siđemo dole?”„U okolini nema nikoga. La bo ra to ri ja je napuštena čim je projekat

ugašen.”„Ali gde je la bo ra to ri ja?”Klajn je pokazao na dolinu.„Ne vidim ništa osim spaljene farmerske kuće,” odgovori mu

Kavano.

Glava 2.

„Po prvi put, Bejlisova farma je uništena 1864,” ob ja šnja vao je Klajndok su se vozili putem kroz pašnjak, pri bli ža va ju ći se spaljenoj kući.„Nakon vašeg gra đan skog rata, novi vlasnik – in du stri ja lac koji jezaradio bogatstvo prodajući municiju vladi – kupio je veći deozemljišta u okolini i sagradio veliku kuću na mestu na kojem jestajala Bejlisova kuća. Prvobitni podrum je uklopljen u zgradu.Kamenje iz prvobitne kuće je is ko ri šće no u gradnji zidova.”„Trebalo je da budeš istoričar.”„Moj otac je bio,” Klajnov glas se ispuni žalom.Došli su do spaljene, srušene zgrade i izašli iz ‘taurusa’. Uprokos

tome što su stabla bila uništena vatrom i uprkos pocrnelom kamenjuiz srušenih zidova, Kavano je mogao da zamisli kakav je utisak osta- vlja la kuća u doba svog najvećeg sjaja. Zamišljao je potpornestubove i dva dugačka trema, jedan iznad drugog, ljude koji stoje nanjima, mašući, dok je kočija koju je vukao konj dovozila posetioceodevene po ondašnjoj modi. „Šteta što su Pre sko to vi na lo go dav cimorali da je unište.”„Nisu je oni uništili,” reče Klajn. „Preskot je to uradio.”Kavano i Džejmi su ga pogledali.„Presktovi na lo go dav ci su ga zatvorili u ovu kuću kada su ugasili

projekat,” reče Klajn. „Čovek se ne posveti is tra ži va nju straha, osimako se ne iden ti fi ku je sa njim. Ako je pa ra no i čan, postaće to još višekada bude primetio da ga ljudi smatraju pa ra no ič nim.”„Strah je njegov primarni osećaj,” složio se Kavano. A sada je, za-

hva lju ju ći njemu, i moj, pro ša pu tao je.„Da bi se zaštitio, Preskot je uradio nešto što njegovi na lo go dav ci

nisu mogli nikada pret po sta vi ti, obzirom koliko je ponosan na svojevla sni štvo,” reče Klajn. „Jedne večeri, kada je njegov strah postaonaročito jak i kada je bio siguran da će ga ubiti, zapalio je kuću. Zbognjegovog gojaznog izgleda i zbog toga što je izgledalo da nije uformi, njegovi na lo go dav ci su ga pogrešno procenili osta vlja ju ći ga

sa nekoliko čuvara, dok su ostali bili posvećeni hvatanju uljeza kaošto sam ja, koji su se nalazili okolo. U zbrci koju je izazvao požar,mogao je da nestane u mraku. Požar je bio samo polovina njegovetaktike. Pod met nuv ši ga on je, takođe, oslobodio hormon. Podnjegovim uticajem, ljudi su se us pa ni či li i pucali na sve što im je ličilona napadače, koji im se pri bli ža va ju kroz treperave senke. Ne ko li ci- na njih stradala je tako jer su u panici pucali jedni u druge – još jednazbrka koju je trebalo počistiti. Zbog pucnjave, dovedeni su čuvari izokruženja. U me đu vre me nu, Preskot je ukrao jedno od njihovihvozila i projurio kroz ogradu iza imanja. Ostavio je vozilo u obližnjemgradu, gde ga je čekalo vozilo u garaži, koju je iznajmio pod drugimimenom.”„To samo pokazuje da je paranoja obeležje pre ži vlja va nja,” reče

Džejmi.„Gde je Pre sko to va la bo ra to ri ja?” upita Kavano.„Pozadi,” odgovori Klajn.Zaobišli su gomilu sprženih debala i kamenja i prišli još jednoj

srušenoj zgradi, koja je, činilo se, nekada bila ambar.„Požar koji je podmetnuo Preskot, nije došao do ovoga mesta,”reče

Klajn „Nekoliko dana kasnije njegovi na lo go dav ci su naredili da seovde podmetne požar. Bio je to deo čišćenja. Efikasan način da seodradi posao.”„La bo ra to ri ja je pod zemljom?”„Ispod ambara,” Klajn pokaza prstom prema mestu na kojem je

nagorelo drvo bilo po sta vlje no tako da formira prelaz prekobetonskog poda ambara. Pokazao je na nešto što je ličilo na otvor.„To je ulaz.”„Ti i tvoji ljudi ste ovo očistili? Zar se niste plašili da vas ne

pohvataju?”„Ko da nas pohvata? Rekao sam ti da je napušteno. Nema razloga

da se ovo mesto čuva. Ovde nema ničega zbog čega bi Pre sko to vina lo go dav ci morali brinuti.”Klajn je odjednom zastenjao. Dok je Kavano ustao, Džejmi je

počela da vrišti, videvši krv iz Klajnovog čela. Čuo se odjek pucnjakoji je došao iz daljine. Klajn se srušio licem u prašinu.Sve se dogodilo toliko iznenada i ne o če ki va no, da se Kavano

održao pod kontrolom samo za hva lju ju ći svom za pre pa šću ju ćem

refleksu. Do sada, od napetosti koju je osetio u Ra ter for do vomstanu, uspevao je da drži svoju nervozu pod kontrolom. Ovo jetrebalo da bude misija u kojoj će otkriti dodatne činjenice, nikakosukob. Sada je strah na koji nije navikao, a koji je Preskotov hormonstvarao u njemu i protiv čijeg se na dvla da va nja borio, ponovopreuzeo kontrolu nad njim. A njegov strah za Džejmi je bio još veći.Mišići su mu reagovali kao napete strune koje su odjednom puštene.Spustio se ka njoj, gurajući je nadole, pored spaljenih vrata ambara.Metak je podigao prašinu iza njihovih glava, ali ovoga puta, pucanj

se čuo blizu i bio je glasan, skoro is to vre men sa udarom metka.Drugi metak je podigao prašinu pored njihovih stopala. Kavano je

osetio kako mu telo podrhtava.U kući, nagorele daske su se odvajale jedna od druge, dok su meci

stvarali rupe u njima. Pocrnelo kamenje se rušilo. Izgledalo je kao dase ruševina vratila u život, činilo se da se njeni zidovi kreću dobivšizasebne oblike. Jedan po jedan, u crno odeveni ljudi su polakoustajali iz pepela, čađi i blata, dok su im lica bila namazanaugljenom. Držali su oružje upereno u njih.Jedan od njih je ispalio rafal u tlo pored Džejmi. Podigla se prašina.

Tlo se treslo. Ništa se nije čulo od buke.Onda je pucnjava prestala i u iz ne nad noj tišini, koju je Kavanou

prekidalo samo zvonjenje u ušima, on pokuša da kon tro li še ruke kojesu drhtale i da ih podigne uvis.Ubledela, ubrzano dišući, Džejmi ga je pri dr ža va la.Polako, nesigurno, ustali su.„Da su nas hteli mrtve,” suvih usta, pro mr mljao je Kavano. Reči su

mu se lepile jedna za drugu, dok se trudio da zvuči uverljivo, da muglas ne podrhtava.Izlazeći iz spaljene kuće, ka mu fli ra ne siluete su nastavile da drže

oružje umereno u njih, a Kavano je prepoznao da su to MP-5automati. Kao i ljudi koji su se pojavili iz he li kop te ra u noći napadana bunker, i ovi su očigledno prošli obuku jedinice za spe ci jal neoperacije. Jedan od njih je zurio pored Kavanoa, nateravši ga dapogleda u tom pravcu.Iz šume, u donjem delu doline, pojavili su se obrisi au to mo bi la. Dok

se pri bli ža vao, prelazeći polje, podizao je prašinu. Onda je došao doasfaltnog puta, prašina je lebdela na povetarcu i, iako mu je zvonilo

u ušima, Kavano je mogao da čuje kako se brujanje motora sve višepri bli ža va. Vozilo je sada bilo dovoljno blizu da bi Kavano prepoznaoda je u pitanju veliki SUV džip, ‘ford eksplorer’. Iako mu je sunce išlou oči, video je obrise dvoje ljudi koji su sedeli iza ve tro bran skogstakla: vozač širokih ramena i visoka plavuša tri de se tih godina, čijebi okruglo lice i visoke jagodice bili privlačni da njene oči nisu bilenešto naj hlad ni je što je ikada video.Kad je džip lagano usporio i zaustavio se, žena je izašla napolje.

Bila je visoka oko metar i se dam de set, baš kao i Džejmi. Lice joj jebuo tamno kao u atle ti čar ke i bilo je bez šminke. Frizura joj je takođebila sportska, prekratka da bi je mogla češljati unazad. Oči su joj bileplavlje od glečera. Nosila je cipele koje nisu pro pu šta le vo du,pantalone braon boje, jaknu koja se slagala sa kosuljom bež bojekoja joj je davala vojnički izgled.Dok su se ka mu fli ra ni ljudi pri bli ža va li sa oružjem u rukama, rekla

svom vozaču, koji je bio građen kao bilder: „Pretraži ih.”Mišićavi muškarac je uživao u svom poslu, udarajući Kavanoa jače

nego što je trebalo i skoro milujući Džejmi.Platićeš mi za ovo, mislio je Kavano, po ku ša va ju ći da upotrebi bes

kako bi umirio svoj strah.Vozač im je pronašao pištolje ispod jakni i klimnuo glavom

ugledavši njihov premaz koji nije odbijao svetlost, što je bio dokazmaj stor skog rada nekog oružara. Način na koji ih je stavio u svojepla ni nar ske pantalone jasno je pokazao da ima nameru ih zadrži zasebe. Uzeo im je rezervnu municiju i Kavanov mobilni telefon.Otvorio je ‘emerson’ nož iz džepa Kavanovih pantalona, po hva liv ši ito oružje i zatim ga spustio u svoj džep Takođe je od Džejmi uzeoključeve od kola.„Vaša imena,” reče žena.„Sem Murdok,” Kavano reče ime sa do ku me na ta koje je dobio od

Karen.„Dženifer,” reče Džejmi, koristeći se lažnim imenom koje joj je

Kavano dao u Ra ter for do vom stanu. Njena dokumenta su bila utorbi, koju je ostavila ispod prednjeg sedišta ‘taurusa’.„Sem Murdok?” žena je pro u ča va la novčanik koji joj je dao vozač.

„Može biti da je tako ovde napisano, ali vaše pro fe si o nal no ime jeKavano.”

„Ne znam o čemu...”„Vi radite za Službu globalne zaštite. Vi ste onaj koji je otišao do

skladišta po Preskota.”Znači, Klajn je bio u pravu, pomisli Kavano. Neko iz Službe zaštite

me je izdao. Pratili su me na putu do skladišta.„Preskot?” namrštio se Kavano. „O čemu vi govorite?”Žena je klimnula vozaču, koji je zabio svoju pesnicu Kavanou u

stomak.Teško dišući, Kavano je pao na kolena. Vazduh mu je bio izbijen iz

grudi i na trenutak mu je sve pred očima bilo sivo, dok se borio daudahne.„Došli ste ovde da vidite la bo ra to ri ju,” reče žena. „Lepo. Ja ću vam

je pokazati.”Sa opasača je skinula nešto što je ličilo na pejdžer i pri ti snu la

dugme.Iza Kavanoa je zabrujao motor. Okrenuo se u tom pravcu. Hi dra u-

lič ni klipovi su podizali betonsku ploču, ot kri va ju ći stepenice koje suse gubile u mraku.„Pucnji će privući pažnju,” Kavano je imao dovoljno daha da

izgovori.„Ne ovde. Preskot poseduje veći deo zemljišta. Lokalnom sta nov ni-

štvu je rečeno da on voli da puca u pokretne mete. Sada siđite doleu la bo ra to ri ju, ili će vas Edgar baciti dole,” reče žena.„Is ko ri sti ću prvu mogućnost, hvala.”Kavano je uspeo da ustane. Klimnuvši Džejmi, koja je bila izuzetno

bleda i koja ga je gledala u oči tražeći potvrdu da je dobro, sišao jesa njom niz stepenice.„Mi smo očistili ovo mesto,” reče žena dok joj je glas odjekivao.

„Skroz smo ga is pra zni li.”Naoružani ljudi su skinuli svetlosne obe le ži va če meta sa svojih

opasača. Malo duže i deblje od kažiprsta boksera poluteške ka te go- ri je, kompaktne crne cevi zasijale su svetlošću prejakom za svojuveličinu, ot kri va ju ći dugi, betonski hodnik koji je imao brojne otvoresa svake strane. Vazduh je bio ustajao.„Uništili smo svu naučnu opremu, kom pju te re i do ku men ta ci ju,”

reče žena. „Odvezli smo sav nameštaj. Rastavili smo sisteme zagrejanje i hlađenje vazduha. Čak smo uklonili i ležišta za sijalice,

lavaboe i toalete, tepihe, lažne plafone, vrata i zidne panele.” Uzevšibateriju od jednog od ljudi, žena ju je uperila ka plafonu, gde su se,iz otvora u kojima su, moglo se pret po sta vi ti, nekada bile po sta vlje neneonske lampe, njihale izolovane žice. Uperila je ba te rij sku lampu usuprotnom pravcu i pokazala žice koje su štrčale iz malih, pra vo u ga- o nih otvora u zidu, gde su se nekada nalazile utičnice. „Nije moglobiti čistije od ovoga. Niko ne može ni pret po sta vi ti za šta su sekoristile ove pro sto ri je. Dođavola, da je ambar ostao, mogli smostaviti slamu i dovesti životinje ovde.”„Zašto se onda brinete ako bilo ko zaluta na zemljište?” uzvrati

Kavano. „Ovde nema ničega što bi uz ne mi ri lo bilo koga i dovelo vasu nevolju.”„To je potpuno tačno. Ovde nema ničega osim praznih pro sto ri ja.

Još nisam sigurna da ste shvatili,” reče žena.Naoružani ljudi su prišli bliže, uperivši ba te rij ske lampe Kavanou i

Džejmi u oči, gurajući ih u jednu od pro sto ri ja.„Mi ovde ništa ne štitimo. Moji ljudi nisu nepomično ležali pod tim

kršom da bi de mon stri ra li svoju veštinu i str plje nje. Mi smo čekali.”Kavano nije reagovao.„Ali ne bilo koga.”Kavano još uvek nije reagovao.„Čekali smo vas.”

Glava 3.

Sada je Kavano reagovao, ali ne na način na koji je žena toočekivala. Osla nja ju ći se na svoju obuku, rekao je: „Želeo bih daznam vaše ime?”„Molim?”„Ako ćemo postići bilo kakav sporazum, to što ću znati vaše ime će

mi pomoći. Da us po sta vim vezu. Da izgradim poverenje.”„Za ni mlji vo,” od go vo ri la je žena.„U tom slučaju, kladim se da mogu da pogodim vaše prezime:

Grejs.”U tami koju su probijala samo svetla ba te rij skih lampi, žena je

ućutala na trenutak. Kada je konačno ponovo pro go vo ri la, zvučala jeljutilo. „Da, sva naša is tra ži va nja govore da ste dobri u ko ri šće njureči kako biste ma ni pu li sa li si tu a ci ja ma. U stvari, to je ono što želimod vas. Priča. Mnogo priče.”„O čemu?”„O Preskotu.”„Kako ste saznali da smo ovde?”„Nauči ga da ne menja temu, Edgare.”Za sle pljen svetlošću ba te rij skih lampi, Kavano nije znao gde da

očekuje udarac. Mislio je da će to ponovo biti stomak, pa je stegaostomačne mišiće, ali ovoga puta udarac je bio u lice i on je pao napod. Omamljen, videvši u trenutku više svetla od ba te rij skih lampinego što je bilo upereno u njega, ispljunuo je krv. Ponovo je besomuspeo da ne u tra li še svoj strah.„Mislili smo da je Preskot mrtav, ali mu nismo našli telo u planinama

posle požara,” reče Grejs.Kaznili ste me, ali sam ja još uvek pobednik, mislio je Kavano. Vi

ste od go vo ri li na moje pitanje.„Stoga smo odlučili da se okrenemo našim rivalima,” rekla je. „Oni

su još uvek nastojali da ga pronađu, a jako su se zanimali za bilokoga ko pokušava da ga pronađe. Juče smo ih videli kako kidnapuju

agenta FBI-ja. Onda su, njih četvorica, uklju ču ju ći i čoveka koji jeubijen napolju, postavili osma trač ni cu na obližnjem grebenuočekujući nekog a. Nadali smo se da će to biti Preskot, mada nismoznali zašto bi dolazio ovde. Tada su dvojica ljudi otišla. Kada su sedanas i druga dvojica spremala da napusti ovo mesto, slušali smo ipamtili zašto vas in te re su je ovo mesto pa smo i mi osmatrali.„Zašto ste ubili Klajna?”„Tako se zvao?” Grejs slegnu ramenima. „Da je nešto znao, ne bi

se trudio da tebe uhvati. Nije nam bio potreban, osim da pokažemokoliko smo ozbiljni.”„Znači, vama sam potreban ja, pa me nećete ubiti,” reče Kavano.„Kako da te nateram da pričaš? Da se Edgar malo poigra sa tvojom

pri ja te lji com. Možda je to dovoljno da pro go vo riš?”Pretnje su se kao igle zabadale Kavanou u grudi. Još uvek

omamljen od udarca u lice, pokušavao je da misli brzo, kako biodvratio Grejs od Džejmi. „Moj tim i ja smo obučili Preskota kako danestane. Onda je on ubio sve osim mene.” Ono što je Kavano rekaobilo je delimično tačno. Ono što namerno nije rekao je da je Grejsinaekipa raznela Trejsi i Čeda. Shvatio je da bi na taj način mogao da jemrzi jednako kao i Preskota. „Rizikovao sam svoj život za togkučkinog sina. Ubio je ljude koji su ga štitili. Moje pri ja te lje. Pokušaoda ubije i mene... I ja ga hoću, koliko i vi.”„Onda reci gde da ga nađemo,” rekla je Grejs.Ležeći na podu, Kavano je podigao levu ruku da zaštiti oči od

svetlosti ba te rij skih lampi. Krv mu je tekla iz usta. „Zar mislite da bihdolazio u njegovu la bo ra to ri ju, da sam znao gde da ga nađem?”„Rekao si da ste naučili Preskota kako da nestane!” zagrmeo je

Grejsin glas.„Sve osim po sled njeg koraka, njegovog iden ti te ta.” Kavanou su

otečene usne otežavale govor. „Sredili smo da ode do osobe koja jetrebala da mu napravi nova dokumenta sa novim imenom. On jeotišao tamo pre mene, uzeo dokumenta i ubio fa si fi ka to ra. Ne postojinačin da otkrijem ime i bio gra fi ju koju je ta osoba napravila zanjega.”„Gde je Preskot nameravao da živi?”„Nemam pojma. To nismo odlučili.”„Edgare,” reče Grejs.

Ovoga puta, usledio je udarac u bok Kavanou, što ga je nateralo dazaječi. Po ku ša va ju ći da ublaži udarac, ot ko tr ljao se, ali ne daleko –ispred njega je bio ćošak pro sto ri je.Kada je bol od udarca uminuo, Kavano je čuo kako Džejmi ubrzano

diše. „Rekli smo mu da izabere mesto na kojem nikada nije bio, gdeniko ne bi očekivao da se pojavi, mesto o kojem nikada nikome nijepričao.”„Situacija se ne odvija u vašu korist,” reče Grejs. „Zašto bismo vas

održali u životu ako ne možete da nam pomognete?”„Razumem ga.”„Vi ga razumete?” rugala mu se Grejs. „Radio je za nas deset

godina, i niko ko je ovde prisutan nije ga razumeo.”„Razumem sve osim njegove pa ra no ič no sti,” reče Kavano. „A uz to

je i nadmen.”„Ne govorite mi ništa što već ne znam. Mislim da Edgar treba da

po ra zgo va ra sa vašom pri ja te lji com kako biste lju ba zni je podelilisvoje in for ma ci je sa nama.”Kavano je čuo kako je Džejmi prestala da diše. „Grejs, reći ću vam

ono što je naj va žni je što treba da znate o njemu,” rekao je.„Pre sta ni te tako da me zovete!”Ako po ku ša va te da se pre tva ra te da

buncate, to vam neće...”„Preskot veruje da je pametniji od svih ostalih,” reče Kavano. „Pa

šta?”„Kladim se da misli da zna kako da nestane na bolji način nego što

smo ga mi naučili. Kladim se da misli da može da prekrši pravila i dabude dovoljno mudar da se izvuče sa time.” Ideja, koja je iznenadapala Kavanou na pamet, počela je da liči na nešto više od ku po pro- daj ne taktike.„Budite pre ci zni ji.”Kavano je škiljio za sle pljen svetlošću ba te rij skih lampi prema mestu

u tami sa leve strane, odakle je dopirao Grejsin glas. „Pitali smoPreskota da li mu je palo na pamet neko mesto gde bi mogao dazapočne svoj novi život. Rekao nam je da nije, za šta smo reklidobro je,” Kavano je obrisao krv sa usana, „jer ljudi koji imajuunapred osmi šlje no mesto boravka, često o tome ne smo tre nogovore.” Bolno je uzdahnuo. „Kasnije, neko bi se mogao prisetikomentara i reći pogrešnim ljudima.” Pomerio se sa mesta na kome

je ležao na betonu, osećajući kako mu njegova hladnoća prodire utelo. „Pokušavao sam da se prisetim da li je Preskot bilo štaneoprezno izjavio.”„I je li?”„Voleo je vino.”„Ni to nam nije nepoznato.”„Voleo je dobru hranu. Mogao je da odredi sastojke kao što bi to

uradio šef kuhinje.” Setivši se Pre sko to ve pohvale goveđine a laStroganov koju je priredio Čed, Kavano je osetio kako u njemu rastebes, sećajući se kako je Čed poginuo i kako se to ne bi dogodilo danije bilo Grejsinog tima i požara koji je Preskot podmetnuo.Osećajući mržnju prema Grejs, skrivao je svoja osecanja kon cen tri- šu ći se na bol koji mu je naneo Edgar: na stomačne mišiće koji su gaboleli i na ras ce plje nu usnu. „Rekao je da je jedini sport u kojem jeuživao bio golf.”„Tako je Preskot otišao u dolinu Napa ili u oblast Države Njujork

poznat po pro i zvod nji vina ili u Bordo u Fran cu skoj, gde jedegurmanske obroke kada ne igra golf – da li vi to meni prodajeteudarne vesti?” upitala je Grejs. „Ako ne počnete da mi govorite neštokorisnije, Edgar i vaša pri ja te lji ca će početi da plešu. Dok on to radi,nekoliko puta će vam stati na prste.”„Dozvolite mi da završim,” Kavanou su otečene usne pulsirale.

„Kada sam ga upoznao u skladištu, na polici je imao knjige i video-kasete. Ne mnogo. A u tom skrovištu je bio tri nedelje. Logično je za- klju či ti da su mu stvari koje je imao kod sebe bile od velike važnosti,dovoljne da ga zabave tokom tolikog vre men skog perioda.” Kavanoje napravio pauzu, nadajući se da će se upecati. „Ili da mu ispunefantazije?”„Fantazije?”„O idealnom životu koji je planirao. O mestu na koje je sanjao da će

otići sa svojim novim iden ti te tom.”„O čemu su bile knjige i kasete?”„To i jeste problem. Pokušavao sam da se prisetim, ali zaboravio

sam naslove.” Ponovo je Kavano delimično lagao. Dobro sećao Pre- sko to ve fa sci ni ra no sti pesnikom Ro bin so nom Džefersom.Pokušavao je da pruži Grejs dovoljno in for ma ci ja kako bi održaonjeno in te re so va nje, dok je on sam kupovao vreme, u nadi da će

moći da izvuče Džejmi i sebe odatle. „Imao je knjigu koja se bavilapor no gra fi jom. Druga knjiga je bila iz oblasti geologije. Video samčudnu kom bi na ci ju video-kaseta. Triler Klinta Istvuda. Ti nej džer skuromansu sa Trojem Donahjuom.”„Naslovi,” reče Grejs.„Rekao sam vam – ne mogu da se setim.”„Setićete se,” rekla je.Pucnula je prstima. Ljudi iz grupe su se udaljili vukući noge po

podu. Dok se držao za zid da bi se oslonio na noge, Kavano jeosetio kako mu Džejmi pomaže da ustane. Klecajući, izašao je izpro sto ri je i posmatrao pro tiv ni ke kako se penju betonskim ste pe ni ca- ma ka dnevnoj svetlosti koja je smetala njegovim očima.Gore, Grejs je raz go va ra la mobilnim telefonom. „Neka neko dovede

doktora Retigena... Ne zanima me šta radi. Dovedite ga ovamoodmah.”Ljudi iz grupe su nestali u dnevnoj svetlosti.Praćena jed no lič nim zvukom, betonska vrata su se spustila, za kla-

nja ju ći sunce. Metar. Pola metra. Kavano se divio po sled njem tračkusvetlosti. A kad su se tupo lupnuvši vrata spustila do zemlje, on iDžejmi su ostali u potpunom mraku.

Glava 4.

Tama i izo lo va nost su bili toliki da je vazduh postao gušći i osećaose na plesan.Čuo je Džejmi kako diše pored njega.„Ko je doktor Retigen?” Glas joj je bio nesiguran. Potpuni ne do sta-

tak svetlosti učinio je da odjek zvuči glasnije.Rane koje je imao Kavano, kao i strahom osla blje ni mišići doveli su

do toga da je teško održavao ravnotežu u tami. „Pret po sta vljam da jeto neko sa torbom punom špriceva i he mi ka li ja koje će mi pomoći dase prisetim.”„Koliko jako te je udario?”„Moj osmeh nije toliko po bed nič ki kao što je bio.” Šala nije bila

uspešna, ali Kavano je morao da pokuša da uradi nešto kako bi ora- spo lo žio Džejmi. „Kako si ti? Je li...”„Moram da... Žao mi je ali moram da...”Kavano je čuo Džejmi kako napipava kuda ide duž zida i ulazi u

pro sto ri ju. Brzo ot kop ča va nje dugmeta pratio je zvuk raj sfer šlu sa kojise otvara, pantalone su se spustile, a zatim se čulo kako mokri.„Izvini,” rekla je. „Izvini.”„Kakve veze ima...” Da nije bio odlučan da je ora spo lo ži, ne bi joj

rekao da su mu pantalone skroz mokre. „Kada me je Edgar udario,bešika mi je popustila.”I za to će mi i on i Grejs platiti, mislio je Kavano.Tkanina je zašuštala dok se Džejmi oblačila. „Ne znam da li sam ti

ovo ikada rekla. Kada sam bila mala, neki pri ja te lji – ako ih takomogu nazvati – za klju ča li su me u ormaru. Ne volim mrak.”„Ni ja nisam lud za njim.”„Teško podnosim boravak na mestima na kojima imam osećaj da

sam zatvorena.”„Možda mogu da uradim nešto da prostor izgleda veći.” Sve tlu ca ve

brojke na Kavanovom satu pokazale su da on podiže ruku kao da sesetio nečega u gornjem džepu jakne.

Čuo se zvuk paljenja šibice.Šibica je za sve tle la.Džejmino iz ne na đe no lice se pojavilo pred svetlošću koja je

treperila. „Gde si nabavio...”„Kad smo se pre tva ra li da pušimo ispred Džonove zgrade.”„Jedna od prednosti pušenja.” Reče Džejmi.„Edgar ni upola nije dobar u pre tre sa nju ljudi kao što misli da jeste.

Čak nam je i opasače ostavio.”„Kakve veze imaju...”„Jezičak na kopči može biti oružje.”Kavano je osetio tolinu kad mu je šibica do go re va ju ći stigla do

prstiju. Na kraju je morao da je baci.„Stani do mene,” rekao je. „Pridrži mi jaknu.”Zvuk cepanja je odjekivao u mraku.„Šta to radiš?”„Cepam rukave od košulje.”„Zašto bi...”„Da napravim baklje.” Kavano je vukao tkaninu, ali je bila jača nego

što je očekivao. Konačno je otrgao oba rukava. Osetio je hladnoćukoja je zračila iz betona oko njega. Brzo je obukao jaknu.„Moj je red,” rekla je Džejmi. Dala mu je svoju jaknu. Tanji materijal

košulje bilo je lakše pocepati, i Kavano rastrgne rukave. Ona ih staviu džep.„bićemo u mo guć no sti da vidimo neko vreme,” reče Džejmi, „ali i

dalje nećemo moći da izađemo odavde.”„Zamisli da si Preskot.” Kavano skide pojas i gurnu jezičak kopče

kroz kraj jednog od pocepanih rukava. „Sumnjičav kao on, ne bivoleo da je zatvoren dugo, kao i mi. Ta betonska vrata...”„Hi dra u li ka,” reče Džejmi. „Svako može biti zarobljen i da se uguši.

Preskot de fi ni tiv no ne bi raz mi šljao da mu ponestaje vazduha.”„Tako je.” Kavano je upalio drugu šibicu i prineo plamen kraju

rukava. Ovaj je bio tretiran sredstvom protiv vatre. To ne bi za u sta vi- lo odeću da se zapali, ali bi sprečio da se vatra brzo raširi, a to jeKavanu bilo potrebno.Stavio je rukav na pod i povukao ga pojasom iznad betona. Na taj

način neće ri zi ko vatl da opeče ruku. U me đu vre me nu, treperavosvetlo osvetlilo je Džejmi koja se malo opustila od napetosti.

„Tunel koji vodi ka Pre sko to voj kući,” rekla je ona.„Da.”Svetlost od za pa lje nog rukava im je otkrila hodnik. Prošli su kroz

prolaz, a onda zastali pred vratima do kojih su došli. Bila su za klju ča- na.Kavano je savio oko vrat nik svoje jakne i izvadio pribor za otvaranje

brava. Ostavio je opasač na podu i, po ku ša va ju ći da umiri svojeruke, prionuo na posao.„Vidiš li šta radiš?” upitala je Džejmi.„Ovo uglavnom radim po osećaju.” Podučavao je Džejmi onome što

joj je obećao da će je naučiti i nadao se da će i sebi i njoj skrenutipažnju sa otvaranja vrata ukoliko joj bude ob ja šnja vao šta radi. Pri ti- snuv ši jače vrh jedne od alatki, ubacio je drugu alatku u klju ča o ni cu.Brava je bila čvrsta i imala je šest zubaca i svaki od njih je morao dapogura.Za petnaest sekundi, uprkos tome što su mu se prsti tresli, Kavano

je otvorio bravu.Ali kada je otvorio vrata, osla blje ni plamen mu otkri gomile

nabacanog kamenja i spaljenog drveta, što je nateralo Džejmi dauzdahne.„Biće nam potrebni sati da raš či sti mo ove ostatke, ako to uopšte i

možemo da uradimo,” reče Kavano.Plamen je slabio.„Da ne pominjem buku kojom bismo privukli pažnju onih iznad nas.

Trebalo bi da upere bar dvanaest au to mat skih pušaka na nas akobismo uspeli da ispužemo odavde.”Plamen se ugasio.„Šta ćemo da uradimo?” upitala je Džejmi. Bez odgovora, Kavano

je dodao još jedan pocepani rukav na kopču i upalio ga. Žureći,krenuli su nazad duž tunela.„Šta je Grejs rekla o svemu ovome? Šta je rekla da su odneli

odavde?”„Sisteme za grejanje i hlađenje vazduha. Možda možemo da is ko ri-

sti mo ven ti la ci o ni sistem,” reče Džejmi brzo. „Možda postoji ven ti la ci- o no okno koje vodi ka površini.”Stigli su u glavni hodnik. Na dnu ste pe ni šta koje je vodilo ka

betonskim vratima, Kavano je pogledao ka tavanici, ugledavši če tvr-

ta sti otvor širine oko šezdeset cen ti me ta ra, odakle je ven ti la ci o narešetka bila uklonjena.Čučnuo je i ukrstio ruke kao stremen. Kada je Džejmi stala na njih,

on se uspravio i podigao je. Bila je dovoljno visoka da dopre dootvora. Ona polako provuče glavu kroz nju.„Vidiš li nešto?” upita je Kavano.„Ja ne mogu proći ovuda, znači da ni ti ne bi mogao. Dođavola, u

filmovima, ven ti la ci o ni kanali su uvek dovoljno veliki.”Kavano je spustio. Zapaljeni rukav počeo je da se dimi. Dizao se

gore.„Šta je još rekla Grejs da su uzeli, uništili?”„Vodovodne in sta la ci je, svetla.”„Znamo da ima struje.” Kavano je pogledao žice koje su virile iz

malih rupa na zidu. „U suprotnom, sistem koji podiže ova vrata, ne biradio.”„Koji li prekidač aktivira vrata iznutra?” Džejmi je gledala u žice

desno od stepenica. Svaka žica je na kraju imala zaštitnu plastičnukapu.Kavano je skinuo zaštitne kape i gledao u gole vrhove žica.

„Prekidač koji je ovde bio je najbliži vratima. Ako se povežu zajednoove žice, mogu us po sta vi ti elek trič no kolo, i otvoriti vrata?”U svetlu punom dima, Džejmi je izgledala puna nade. Tada nada u

njenim očima ugasne. „Napolju su čuvari. Videće i čuti da se vratapomeraju.”„Možda neće. Ako samo dotaknem žice za trenutak će se

čuti.Možda dovoljno kratko da niko ne primeti. Barem ćemo znati dabaš ove žice pokreću vrata.”„I šta onda? I dalje ćemo biti za ro blje ni ovde.”„Još malo,” rekao je Kavano. „Dok ne odlučimo kada je najbolji

trenutak da otvorimo vrata do kraja.”„Da li će to biti pre ili posle doktora Retigena koji će te napuniti he-

mi ka li ja ma da ti osveži pamćenje?”Kavano nije znao šta da odgovori. Moramo da pokušamo nešto,

pomislio je.Dok je raz mi šljao da li da spoji žice, vrata su se pomerila naizgled

od sebe, a hi dra u lič ni sistem je zabrujao, podižući ih.

Sunčeva svetlost je oba sja la va la Grejs, Edgara i šestoricu na o ru ža- nih ljudi.Kavano je stao na zapaljeni rukav kako bi ga ugasio, zatim je

zgrabio opasač i povukao Džejmi u mračniji deo sobe. Nije znao štaće time postići, ali bilo je bolje uraditi bilo šta nego biti izložen.Izvadio je kutiju sa šibicama iz džepa jakne i izdvojio nekoliko šibica,zajedno sa malo kresiva na kojem ih je mogao upaliti, sta vlja ju ći ih udrugi džep. Onda je zgužvao kutiju sa šibicama u ruci.Teški koraci su ukazali na to da su se naoružani ljudi prvi spustili niz

stepenice.Grejs i Edgar su išli za njima. „Izađite,” rekla je Grejs. „Ako nas

budete terali da vas tražimo, bacićemo šok-bombe u svaku sobu.”Pretnja pro bi ja nja bubnih opni bila je dovoljna da ubedi Kavanoa da

se pojavi na hodniku. Džejmi ga je pratila.„Osećam dim,” Grejs je gledala ka ostacima spaljenog rukava na

podu.„Od vatre,” reče Kavano.„Kako ste zapalili odeću?”„Šibicama.”Grejs je sa gađenjem pogledala Edgara. Prolazilo je dovoljno

svetlosti kroz ulazna vrata da bi Kavano mogao da vidi da čuvarinisu bili tako krupni zbog pancira koje su nosili ispod odeće. Nosili sunamenske kaiševe sa dvo ka nal nim radio-stanicama, pištolje marke‘bereta’,dodatnu municiju i konzerve sa svetlećim bombama.Kavano je skrenuo svoj pogled ka džepovima Edgarovih vrećastih

pantalona. Nešto teško vuklo je džepove na desnoj strani nadole,naj ve ro vat ni je jedan od pištolja koje je Edgar uzeo. Držač ‘emerson’noža bio je zakačen sa spoljne strane drugog džepa.„Predajte nam šibice,” reče Grejs.Kavano je poslušao.„Šta ste im to uradili, prelazili ste kolima preko njih?” Grejs ih je

podigla sa izrazom gađenja na licu, pošto se činilo da kutija bezjednog dela papira za kresanje šibice izgleda uo bi ča je no. „U kolimaimam kompjuter i pristup internetu.” Grejs mu pokaza nekoliko od- štam pa nih kom pju ter skih izvoda. „Pre nego što dobri doktor stigne,možda možete da osvežite pamćenje na jed no sta van način. TrojDonahju, visok, plav plavook tinejdžer. Poznat po ukočenoj glumi.

Vrhunac po pu lar no sti – kasne pedesete, početak še zde se tih godina.Filmski hitovi: Suzan Slejd, Le to va li šte, Rimska avantura, Vikend uPalm Springsu. Da li ti nešto zvuči poznato?”„Sve što sam video bio je video,” rekao je Kavano. „Ne znam o

čemu je bio film. I ime neke glumice je pisalo na kutiji. Spomeniteneku glumicu.”„Grejs okrene stranu. „Koni Stivens, Sandra Di, ,Suzan Plešet,

Stefani Povers.”„Sandra Di,” reče Kavano znajući da Grejsinu pažnju mora nečim

da zaokupi. „Jedan sa njom.”„Le to va li šte.” Grejs poče da čita opis filma. „’Ljubav u tu ri stič kom

centru u Mejnu.’ Možda Preskot planira da ode u Mejn?” Uzela jedrugi ispis. „Filmovi Klinta Istvuda? Rekao si triler?”„Sigurno nije bio ratni film niti vestern.”„Prljavi Hari.”„Nije.”„Klopka za in spek to ra Kalahana. Isterivač pravde. Kolo smrti.”„Ne.”„Dozvola za ubistvo. Jeza u noći. Na ivici.”„Ne.” Uz navalu emocija, Kavano se iznenada setio naslova filma.

Uspeo je da zadrži miran izraz lica, krijući reakciju.„Počinjete da me nervirate. Zaseda. Gušter. Na liniji vatre.”„Ne.”„Savršen svet. Apsolutna moć. Istinit zločin. Krvna slika.”„Ne.”„De fi ni tiv no me nervirate. Ovo je kraj liste. Kraj razgovora. Doktor

će biti ovde za trideset minuta. Biće mi za do volj stvo da posmatramkako pri me nju je svoju čaroliju na vama.”Grejs se okrenula i otišla. Edgar i naoružani ljudi su je pratili.

Betonska vrata su se ponovo spustila. Kavano je osetio poslednjezrake sunca pre nego što ih je ponovo okružio potpuni mrak.

Glava 5.

Ovoga puta tama je bila skoro opipljiva, činilo se kako ih steže.Džejmi je zvučala kao da ima problema da udahne vazduh. Kavanoje jedva stajao na nogama, želeo je da se nasloni na zid i spusti napod. Borio se da se odupre tom osećaju. „Jedna stvar nam ide uprilog.”„Ne mogu ni da zamislim šta bi to moglo da bude,” rekla je Džejmi.„Još uvek nam nisu uzeli opasače.” Od njegovog šepurenja nije

ostalo ni traga kad su krenuli ka skrovištu. Vukući noge po podu,našao je opasač koji je bio ispustio. „Daj mi rukave koje smopocepali sa tvoje bluze.”„Čemu to? Grejs ti je uzela šibice. Nema nikakve šanse da ih

upalimo.”„U stvari, još jedna stvar nam ide u korist.” Kavano se nadao da

zvuči uverljivo. „Nisam dao Grejs sve šibice.” Uzeo je jednu iz jakne ikresnuo je o ostatak kresiva sa šibice.Ništa se nije dogodilo.Isuse, možda nisam uzeo dovoljno papira, pomislio je. Dok mu je

srce ubrzano kucalo, pokušao je ponovo i ovoga puta šibica seupalila, samo delimično osve tliv ši ble du nja vom svetlošću Džejminolice, ali to je bilo dovoljno da ugleda kako je ono skoro iz bez u mlje no.Izvadila je rukave iz džepa svoje jakne. Zakačio je jedan na kopču

kaiša i prislonio uz šibicu. Po sma tra li su tkaninu kako gori i činilo imse da je to svetlost od koje im zavise životi.„Žedna sam.”„I ja sam.”„Usta su mi suva. Kada bi našli bar malo vode. Samo da nisu

uništili vodovodne in sta la ci je.”Iznenada Kavano ugleda kroz tinjajuću svetlost kako Džejmine oči

zasjaše, kao da je nešto upravo shvatila.„Šta?” upita on.„Gde bi moglo biti kupatilo?” ona se sama uputi hodnikom.

Kavanova kopča je strugala po podu, dok je vukao za sobom kaiš iupaljeni rukav idući iza nje. „Šta si mislila?” Ona mu reče.„Možda,” rekao je. „Možda ćemo uspeti to da uradimo. ”„Ali sve zavisi od vode.” Rekla je Džejmi.Očajni, pro ve ra va li su pro sto ri je duž desne strane hodnika.

Konačno su našli na toaletne pro sto ri je sa cevima iz va lje nim izzidova, ostacima lavaboa i iz va lje nih pisoara.„Pro klet stvo,” rekla je Džejmi, „zaštićeni su po klop ci ma. Nadala

sam se da će neki biti slobodni. Ovo je moglo da uspe.”„Možda i dalje može da uspe. U svetlosti koja je tinjala sa za pa lje-

nog rukava, Kavano je gledao cev koja je bila veća od ostalih.Poklopac na njoj bio je u obliku kvadrata.„Ali nemamo ključ da ga odvrnemo!”„Skini pojas.”„Štagod?” Džejmi skide pojas i dade mu ga.Zahvalan što ima nešto što će ga zaokupiti neko vreme, Kavano

zapali drugi Džejmin rukav i približi se svetlosti da prouči pojas.Trake na njemu su bile is pre ple te ne. „Da vidimo koliko je stvarnojak.”Provukao je slobodan kraj pojasa kroz kopču i napravio omču.

Onda je postavio omču na poklopac i zategnuo je. Obema rukamauhvatio je slobodan kraj pojasa, ukopao noge u pod i svom snagompovukao.Poklopac se nije ni makao.Džejmi je zgrabila opasač zajedno sa njim.Povukli su. Poklopac je zaškripao i malo se pomerio. Oduprli su je

nogama jače dok su vukli, pali su na leđa kad se poklopac okrećućise iznenada pokrenuo.U žurbi, Kavano je odvezao opasač i upotrebio ruke da bi ovrnuo

poklopac. Nadao se da će voda početi da kaplje, ali čak i kada je upot pu no sti uklonio poklopac, cev je bila suva.„Negde mora postojati glavni ventil za vodu,” rekla je Džejmi.

„Zavrnut je tamo gde voda ulazi u zgradu.”Vukući zapaljeni rukav, Kavano ju je pratio do poslednje pro sto ri je

sa desne strane hodnika.„Tamo!”

U onome što je očigledno bilo pro sto ri ja za opštu upotrebu, plamenje osvetlio veliku cev koja je izlazila iz poda i bila povezana u mrežumanjih cevi koje su vodile u zid. Glavna cev je imala ventil. Džejmiga je okrenula, ali čak i kada je bio otvoren do kraja, cev nije vibriralaod protoka vode. Nije se čuo ni zvuk ras pr ska va nja vode iz cevi kojusu otvorili u susednoj pro sto ri ji.„Voda je zavrnuta na nekom drugom mestu.” Kavano se u besu

okrenuo ka zidu iza sebe. Vrata sa elek trič ne razvodne kutije bila suuklonjena. Osim prekidača na gornjoj desnoj strani, koji je naj ve ro- vat ni je snabdevao strujom prednji ulaz, svi ostali prekidači su bilipovađeni. Iz njega su virile raz no boj ne žice.„Ovo mesto verovatno koristi bunar,” reče Kavano. „Za to je

potrebna pumpa. A voda ne teče zato što se pumpa ne napajastrujom.”Okrenuli su se ka žicama i pokušali da shvate koje žice je potrebno

povezati. Pošto ih je nekoliko trenutaka posmatrao, Kavano jeshvatio da žice vise u parovima, ali da ih ne treba tako po ve zi va ti.Držeći dve žice za mesta na kojima su bile izolovane, povezao jenjihove ogoljene vrhove. Ništa se nije dogodilo. Povezao je još dve.Ništa.Džejmi je očajnički činila isto. „Koliko vremena nam je ostalo?”„Manje od petnaest minuta.”Senke su se zgu šnja va le dok je plamen jenjavao. Kavano je

povezao jedan drugi par žica i ugledao varnicu kada su se dodirnule.Ali tok struje očigledno nije imao uticaja na bilo šta oko njega.Odvojio je žice, ali ih je presavio da ne mora kasnije ponovo da ihtraži.„Brže,” rekla je Džejmi. Njeno teško disanje je od je ki va lo pro sto ri-

jom.Kada skoro više nije mogao da vidi žice koje je pokušavao d

poveže, Kavano je skinuo jaknu i pocepao svoju košulju pošavovima, dok se tresao od hladnoće koja se širila iz betona. Čim jezapalio jedan deo košulje, brzo se vratio žicama, da bi zatim čuokako nešto kaplje po podu i kako voda teče kroz dovodnu cev.„Uspela sam,” rekla je Džejmi. „Pronašla sam pravi par.” Sa dna

hodnika čuli su kako voda curi iz otvorene cevi u kupatilu.

Trudeći se da savlada svoja osećanja, Kavano je primetio obris napodu, na mestu na kojem je nekada bila peć. Posmatrao je kuke kojesu virile iz zida, odmah pored razvodne kutije. Kuke su sigurno naneki način pri dr ža va le cevi za grejanje. „Žice bi morale biti duže.”Džejmi je povukla dve žice iz otvora na zidu, raz vla če ći ih što je

više mogla. Ona i Kavano su ih brzo cimali napred-nazad, po ku ša va- ju ći da ih što je moguće više izvuku iz zida.U me đu vre me nu, pumpa je počela da bruji, pro si pa ju ći vodu iz cevi

u susednoj pro sto ri ji.Dok je Kavano koristio zube da skine izolaciju sa svake žice,

plamen se smanjivao. Džejmi je dodala drugi deo Kavanove košulje ipovukla plamen u hodnik.„Ne vidim vodu na podu,” rekla je uz ne mi re no. Požurili su ka zvuku

vode koja se prosipala po toaletu i otkrili da je samo centralni deopoda na toaletu bio pokriven vodom.„Bože, to je odvodna cev,” rekla je Džjemi. Strgla je sa sebe jaknu i

gurnula je u odvod, po ku ša va ju ći da ga zatvori.Kavano je ostavio odeću koja je gorela u hodniku i požurio do

Džejmi, sta vlja ju ći i svoju jaknu na odvod.Napeto su gledali kako se voda skuplja. Osećajući oša mu će nost,

Kavano je shvatio da zadržava dah.Prekidač je funk ci o ni sao. Voda je počela da se širi. Kada je došla u

hodnik, Kavano je došao do zapaljene odeće i povukao se u pro sto- ri ju za opštu upotrebu.Začuo je zvuk mahnitog ras pr ska va nja vode i shvatio da Džejmi

udara po površini vode duž hodnika, po ku ša va ju ći da je raširi na štoveći prostor. Kod razvodne kutije je zgrabio žice koje prethodno kadih je spojio varničile i koje je tada savio. Držeći ih odvo je ni ma,razvukao ih je do njihove mak si mal ne dužine i povezao ih sa žicamakoje su on i Džejmi izvukli iz otvora na zidu, po ve zu ju ći ih.Vrhovi žica su se spustili do poda.O Džejmine gole ruke se odbijala svetlost plamena sa delova odeće

vezanih za opasač kada je ušla u pro sto ri ju za opštu upotrebu.„Voda se širi.”„Moramo je dovesti ovamo.” Potrčao je u hodnik sa njom, imajući

dovoljno svetla da ugleda da je tamni pod prekriven tek tankim

slojem vode. Pokušavao je da je rasprska što je dalje mogao, vodećije ka pro sto ri ji za opštu upotrebu.Pre nego što je voda došla do tamo, požurio je nazad i podigao žice

sa poda, držeći ih odvojeno, odloživši ih na kuke pored razvodnekutije.Voda je ispunila pro sto ri ju u kojoj su bili. „Džejmi, daj mi svoj

opasač.”Is to vre me no, Kavano je odvojio zapaljenu odeću sa svog opasača i

umočio kopču sa njega u vodu koja je na do la zi la, hladeći metal.Provukao je vrh svog opasača kroz kopču i učvrstio ga, praveći krug.Džejmi je isto uradila sa svojim opasačem. Zakačio je svoj opasačpreko kuka. Isto je uradila i Džejmi.Dok se voda pri bli ža va la za pa lje noj odeći pored njih, napeto su

čekali da se svetlost ugasi. Pre nego što se vatra oglasila šištećimzvukom, u po sled njem odsjaju svetlosti, Kavano je odvojio žice kojesu pokretale pumpu za vodu.Podzemno brujanje je prestalo. Prštanje vode isto tako. Plamen se

ugasio.Čekali su, ponovo zaronjeni u tamu.Od hladnoće vode i one koja je dolazila od betona, Kavano je

drhtao sve više, naročito sada kada mu je gornji deo svim otkriven. Utami, čuo je Džejmino nervozno disanje.Pokušao je da joj odagna misli na drugu stranu. „Kada ovo prođe,

moraću da te podučim ne u ro lin gvi stič kom programu.”„Šta je to?”„Način da koristiš jezik kako bi kon tro li sa la ono što osećaš.”„Kada ovo prođe? Ponovo mi isto radiš, teraš me da pomisli da

ćemo se izvući odavde.”„Mi ćemo se izvući odavde.” Kavano se nadao da je zvučao

uverljivo. „Stvori sliku onoga što će se dogoditi i onoga što moraš dauradiš. Nemoj dozvoliti da te iznenadi nešto što nisi zamislila.”„Zamišljam sunčevu svetlost.”„Koju ćeš uskoro ugledati.”„Iš če ki va nje bu duć no sti je divno.”„Zar nije?”Buka koja je dopirala sa druge strane hodnika govorila je da se

betonska vrata otvaraju. Bat brojnih koraka koji su se spuštali niz

stepenice odjekivao je hodnikom. Svetlost ba te rij skih lampi bila jeuperena dovoljno visoko da nisu mogli otkriti tanki sloj vode na podu.„Dovela sam vam doktora,” rekla je Grejs.Sakriveni u pro sto ri ji za opštu upotrebu, Kavano i Džejmi su ćutali.„Gde ste?” odlučna je bila Grejs.Bez odgovora.„Gde ste? Pro klet stvo, dolazite ovamo! Upozorila sam vas šta će

vam se dogoditi ako budete pokušali da se sakrijete!”Bez odgovora.„Hteli ste šok-bombe, dobićete ih,” rekla je Grejs.Začulo se šuštanje nekog ma te ri ja la. Kavano je pret po sta vio da

ekipa stavlja antifone na uši. Posegao je za Džejminim rukama ipritisnuo joj ih na uši, a onda je brzo zaštitio svoje. To bi im pomogloako bomba bude ek splo di ra la daleko od njih, ali ako bi neka od njihupala u pro sto ri ju, udar koji ne bi bio smr to no san bio bi toliko jak darukama kojima su štitili uši ne bi mogli ublažiti agoniju.U svojoj mašti, Kavano je čuo udaranje šok-bombi po podu jedne

od pro sto ri ja.Prigušena ek splo zi ja kom pri mo va la je vazduh oko nje. Odjek ek-

splo zi je je više osetio nego čuo.Još jedna ek splo zi ja ga je potresla.I još jedna koja se pri bli ži la.Kavano je pritisao jače ruke preko ušiju. Kada se ak ti vi ra la još

jedna boma, Džejmi se naslonila drhteći na njega. Ek splo zi je su bileu pro sto ri ja ma blizu d je Kavano mogao da vidi žestoke bljeske kakose re flek tu ju po zidovima. Pret po sta vio je da Grejs i ostali imajuštitnike za oči.Sledeći odjek je bio bliži. Ba te rij ske lampe su otkrile senke ljudi sa

au to ma ti ma kako im se pri bli ža va ju hodnikom. Koliko je Kavanoshvatio, Grejs i njen tim su bili u vodi. Čepovi za uši, spre ča va li su ihda čuju šljap ka nje po vodi i svaki drugi zvuk.Sada će pogledati dole i videti u čemu stoje. U stvari, već su znali.

Kada se nije oglasila sledeća šok-bomba, Kavano je spustio ruke saušiju.„Kakva је ovo voda?” Grejs je pitala. „Kako se ona ovde stvorila?”Kavano kucnu Džejmi po ramenu, osećajući kako mu odgovara na

signal za koji su se do go vo ri li. Ona oslobodi ruku iz opasača i zakači

se za kuku iznad, pazeći da joj cipele budu izvan vode.„Proverite poslednje dve sobe”, naredi Grejs.U žurbi, Kavano je gurnuo desnu ruku kroz opasač, podigao

kolena, idigavši se iznad vode. Sledećeg trenutka je podigao žiceranije okačene na kuku i spustio ih u vodu.Ako ovo ne upali... pomislio je.Očekivao je da će videti varnice kada su žice dotakle vodu, ali nije

video ništa i znao je da su Džejmi i on osuđeni. Žao mi je Džejmi,pomislio je.Jeziv zvuk ga je naterao da se namršti.Uu u u u u u u u u u u uhhhhhhhhhhhhhhh...Dolazio je iz hodnika. Dubok, treperav, grleni. Pratio ga je nekoliko

sličnih.Uu u u u u u u u u u u u u u u u u u uhhhhhhhhhhhhhh...Kavano je odmah shvatio da su to krici ljudi koje je struja udarila.

Začulo se puc ke ta nje. Zatim eho nekakvih udaraca Automati supadali na pod, oštro od je ku ju ći. Ba te rij ske lampe takođe, njihovodsjaj se širio po podu koji je bio prekriven vodom, dok su njihovi ne- pro pu sni zatvarači spre ča va li vodu da prodre u njih i da ih pogasi.Uu u u u u u u u u u u u u u u u u u u u uhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh...U gro tesk nim senkama koje je pravilo svetlo koje se širilo po podu,

ljudi su popadali, njihove siluete su se trzale u vodi. Praštanjeautomata zaparalo je uši Kavanou, ali sada nije mogao da stavi rukepreko njih, morao je da drži svoju desnu ruku proturenu kroz opasač,držeći se iznad vode. Dok je automat i dalje pucao, meci su seodbijali po hodniku. Ljudi su jaukali. Kavano nije mogao reći da li jeonaj koji je pucao ciljao u za mi šlje nu pretnju ili je elek trič na strujakoja je prolazila kroz tog čoveka dovela do grčenja, tako da mu jeprst sam stiskao okidač. Prazne čaure su padale u vodu, jednepreko drugih. Zatim je automat samo kliknuo pošto je bio prazan, ajoš jedan glasan tresak ukazao je da je pao na pod.Uu u u u u u u u u uhhhhhhhhhh...Senke koje su se tresle u hodniku su počele da padaju.Uh.Hodnik je postao za stra šu ju će tih. Viseći o desnoj ruci, Kavano je

upotrebio levu ruku da podigne jednu od žica iz vode i da je obmotaoko kuke, pre ki da ju ći elek trič no kolo.

„Sada,” rekao je Džejmi.

Glava 6.

Skočili su u vodu. Požurili su kroz hodnik. Odsjaj svetla na podu,otktio im je desetak tela. Kavano je zgrabio jedan automat i spremiose da zapuca na svakoga ko se pretvarao da je mrtav. Video jezgrčeno telo čoveka u poslovnom odelu, pored kojeg je bila lekarskatorba. Video je Edgara kako leži s licem u vodi, pretresao mu širokepantalone a zatim je uzeo ‘emerson’ nož i ‘sig’ koje je i očekivao daće naći tamo. Pružio je pištolj Džejmi, nož je stavio u svoj džep.Dođavola, gde je Grejs?Kavanou su pažnju privukli užurbani koraci ka kraju hodnika.

Obasjana sunčevom svetlošću, žena je trčala uz stepenice ka ulazu.Kavano je zapucao.Meci su pogodili ste pe ni šte, ali je Grejs već uspela da nestane kroz

otvor skrenuvši nalevo. Očigledno je pri ti snu la daljinski upravljač nasvom opasaču. Betonska vrata su počela da se spuštaju.Kavano je potrčao prema ste pe ni štu, pitajući se kako je, dođavola,

Grejs preživela. Mora da je stajala izvan vode. Možda je nosilacipele sa gumenim đonom.Betonska vrata su se spuštala sve niže, Kavano je čuo Džejmi kako

puni pištolj iza njega, ali sve na šta se on kon cen tri sao bilo je kakoda dođe do stepenica i da pojuri uz njih.Otvor na vratima je sada bio visine šezdeset cen ti me ta ra. Spustio

se na bok, ogrebavši ramena i leđa kada se ot ko tr ljao kroz otvor.Njegovo telo i cipele su očešali vrata samo trenutak pre nego što suona legla na svoje mesto.Na svetlosti koja ga je za sle plji va la, na trenutak je spazio četvoricu

za pre pa šće nih muškaraca, dok se podizao i povlačio okidač,naprežući se da pazi koliko dugo drži prst na njemu. Tri do četirimetka su odjednom izletela iz automata MP-5.Jedan od ljudi se zateturao unazad, krv mu je šiknula iz ne za šti će-

nih grudi pre nego što je uspeo da podigne svoje oružje. Drugi je

uspeo da podigne svoje oružje, ali ga je rafal metaka pogodio u licei, dok je padao, njegov rafal je odleteo u nebo.Treći i četvrti čovek su požurili ka ostacima srušenog ambara.U isto vreme je Kavano pojurio prema onome što je ostalo od

spaljene kuće.Bacio se iza ostataka kamenog zida malo pre nego što su dvojica

ljudi otvorila vatru, dok su im se meci odbijali o zid. Ozledio se pogrudima kada je pao na kamenje, ali nije mu bilo važno, ono što jebilo važno bilo je da preživi, ubijajući svakoga ko bi mu se isprečiona putu, i da izvuče Džejmi odavde.Ali da bi otvorio vrata bio mu je potreban daljinski sa Grejsinog

opasača. Gde je bila ona? Kavano je nije рrimetio kada je zapucao ipotrčao u zaklon. Nestala je levo od ulaza koji je sada Kavanou bilosa desne strane. Njen ‘ford eksplorer’, nalazio u tom pravcu. Da li gaje koristila da bi se sakrila?Tam no ze le ni karavan, naj ve ro vat ni je doktorov, bio je ispred džipa.

Grejs se mogla kretati pored njih korak po korak, po ku ša va ju ći damu priđe sa strane. Vireći kroz otvor u kamenju, nije bio u položajukoji bi mu omogućio da pogleda ispod točkova, kako bi videopomeranje Grejsinih nogu i na osnovu toga otkrio šta ona radi.Isto tako, od zva nja nje u ušima ga je spre ča va lo da čuje o čemu se

Grejs do go va ra la sa onom dvojicom. Srce mu je snažno zakucalokada je shvatio da se spustio u jarak koji je jedan od napadačanapravio, kada su se sakrili u ru še vi na ma kuće. Levo od njega bilasu slična udu blje nja, na mestima sa kojih su uklonjeni ostaciruševina. Puzao je kroz njih, preko ruševina, duž srušenog kamenogzida. Po ku ša va ju ći da pravi što je moguće manje buke, potražio jeotvor u kamenju, kroz koji bi mogao da posmatra srušeni ambar imožda dobije bolji pogled na vozila sa svoje desne strane.Proučavao je automat MP-5 koju je imao u rukama. Njegov okvir je

mogao da primi trideset metaka kalibra 9 mi li me ta ra. Pokušao je daproceni koliko mu je metaka ostalo. Ispalio je tri kratka rafala. Bio jeis tre ni ran da ispali oko četiri metka u kratkom rafalu. Ali možda jeispalio više. Pret po sta vljao je da je ispalio šesnaest metaka, prematome, u okviru je ostalo četrnaest – ako je bio skroz napunjen – ijedan u cevi, ako je u nju bio ubačen pre nego što je automatnapunjen.

Budi skroman, mislio je. Pret po sta vi da imaš samo dvanaestmetaka.Podesio je selektor vatre sa au to mat ske na po je di nač nu. Izvukao je

kundak iz rama automata po ku ša va ju ći da nišani kao puškom. Kadase podigao da proviri kroz otvor u kamenju, primetio je pokret u ru še- vi na ma ambara levo i desno od za tvo re nih vrata. Ali pre nego što jemogao da zapuca, meci su pogodili kamenje pored njegove glave,nateravši ga da se spusti dole. Povredio je Nešto je počelo da mu sesliva niz lice. Kada je dodirnuo glavu na mestu gde ga je pogodiodelić odbijenog kamena, prst mu je bio krvav.Podigao je deo nagorele daske i bacio ga ka mestu iza zida gde

prvo bio sakrio. Nadao se da da će zvuk naterati napadače da misleda se vratio tamo. Brzo pro vi riv ši kroz otvor kroz koji je maloprepogledao, primetio je kako desno od njega muškarac izdiže glavuiznad zaklona, nišaneći tamo gde je Kavano bacio parče daske.Kavano je zapucao, oborivši čoveka pogotkom u rame. Odmah se

sagnuo ispod otvora, pošto je iz tog pravca došao rafal koji jepogodio mesto kroz koje je pro vi ri vao. Poleteli su kamenčići, podiglase prašina. Osećao se dobro što je ranio jednog od ljudi. Metak nijepogodio vitalni deo tela. Ne bi trebalo da ga one spo so bi. Čovek jejoš uvek pred sta vljao pretnju.Džejm i, pomislio je. Poludeće dole. Možda neko od napadača nije

mrtav. Možda će morati da se bori.Prestani da raz mi šljaš.Spustio se još više nalevo, pored srušenog zida, izdižući glavu

preko ruševina i teško po vre div ši grudi. Došao je do ivice ruševine ishvatio da ljudi iz srušenog ambara ne bi mogli da ga vide ako biostao sagnut kada pređe na drugu stranu kuće. Ukoliko bi uspeo daim pužući priđe spreda, imao bi priliku da iznenadi svoje pro go ni te lje.Takođe, mogao bi da iznenadi Grejs, ukoliko se krila iza džipa ikaravana desno od srušenog ambara.Kada je Kavano došao do prednje strane kuće, našao je ‘taurus’ na

mestu na kojem ga je Džejmi parkirala. To ga nije mnogo ob ra do va- lo. Bez ključeva nije mogao da brzo pokrene automobil i da gaiskoristi kao oružje iz ne na đe nja. Ispred njega, naslagano kamenjebilo je dovoljno visoko da je mogao da se sagne i da trči. Krv mu jetekla iz ogre bo ti na na grudima. Osećao je da mu je jezik odebljao.

Pogledao je iza sledećeg ugla, ugledavši karavan i džip poredostataka ambara. Bili su mu okrenuti postrance, krijući šta je bilo izanjih, ali je na ovom mestu mogao da se sagne i da vidi ispod njih.Ispod džipa, video je Grejsine velike cipele u blizini pred točkova.

Video je pertle na njenim braon cipelama. Znala je da treba da čučneiza motora, koji je bio jedino mesto koje ni metak velike pro boj no stinije mogao probiti. Onda je Kavano video da se nešto kreće iznadhaube au to mo bi la. U blizini ve tro bran skog stakla, ukazala se plavakosa, u trenutku kada je Grejs polako izdigla glavu kako bi pogledalaka srušenom zidu sa zadnje strane kuće. Ugao iz kojeg je gledalanije joj do zvo lja vao da primeti da je Kavano posmatra vireći iza uglas prednje strane kuće.MP-5 je imao koristan domet od dvesta metara. Džip iza kojeg se

krila Grejs bio je udaljen oko sto šezdeset metara. Ali u ovimuslovima, razlika je bila značajna. Kavano se pitao da li je mogao bitidovoljno precizan da pogodi tako malu metu – vrh njene glave koji jevirio iznad haube au to mo bi la – sa oružjem čija je cev bila kratka i čijinišan nije bio podešen. Nakon svega što je prošao, ruke su mu setresle. Njegovo nervozno disanje je takođe pred sta vlja lo problem,one mo gu ća va ju ći mu da drži čvrsto svoje oružje. Kada bi promašio,otkrio bi svoju poziciju. Sve što bi Grejs i druga dvojica trebalo daurade, bilo bi da se razdvoje i naprave širok krug prema prednjemdelu kuće, uhvativši ga u makaze.Pro me niv ši mišljenje, spustio se golim stomakom na zemlju. U toj

poziciji, dižući MP-5 iznad blata, imao je više mo guć no sti da čvrstodrži oružje. Sa oba otvorena oka, poravnao je prednji i zadnji nišan,držeći ih fo ku si ra ne, dok je ciljao ispod džipa prema Grejsinimcipelama i listovima nogu. Iako su joj stopala bila raz dvo je na, da biodržavala ravnotežu, iz ugla iz kojeg ih je on posmatrao, činilo se dasu spojena, što mu je davalo bolju metu nego da je gađao Grejs uglavu. Zadržao je dah, podupro je ruke i povukao obarač.Pucanj je bio toliko glasan da nije mogao čuti kada je metak udario

u metu, ali je čuo vrisak iza džipa. Gledajući šta se dešava ispodvozila, video je kako je Grejs pala na zemlju, dok joj je lice, is kri vlje- no od bola, bilo blizu jednog od prednjih točkova džipa. Da bi ponovopodesio ni ša nje nje, morao je da pogleda iza ugla. Grejs je uočilanjegov pokret i uperila pištolj ispod džipa ka njemu. Ot ko tr ljao se

unazad samo trenutak pre nego što je metak pogodio deo nagoreledaske.„Kopile je sa ove strane!” vikala je Grejs. „Napred je!”Kavano se sagnuo i potrčao duž prednjeg dela kuće, vraćajući se

na mesto sa kojeg je došao, s leve strane kuće. Skoro osećajućimučninu od ad re na li na koji je tekao kroz njega, oslonio se na svojucelokupnu obuku, na svoje celokupno iskustvo u borbi, na hrabrostkoju je u okršajima is po lja vao i pojavio se iza ugla. Za pre pa šće ninapadač se u trenutku zaustavio. Reagujući na Grejsin povik ipojurivši iz ambara, čovek je bio na pola puta ka desnoj strani kućekada ga je Kavano pogodio sa dva brza hica, ras trg nuv ši mu grudnikoš.Kavano je nastavio da trči, došao je do čoveka koji je ležao na

zemlji, uverio se da je mrtav i zgrabio njegovo oružje. Nije imaopojma koliko je municije ostalo u njemu, ali je bar imao više nego štoje imao do tada. Noseći oba automata, došao je do levog ugla kuće.Jedini čovek koji je preostao bio je ranjen i ne bi trebalo da se po ja- vlju je osim ako nije imao jako dobar razlog za to. Grejs je takođe bilaranjena i mogla je jedino da hramlje ili puže. Ona će želeti da ostaneiza džipa, dok ne bude znala šta se dešava. Nijedno od njih dvojenije znalo odakle su došli pucnji koje su čuli. Logično, napadač kojegje ubio bi povikao da je bio uspešan, a da je promašio i prikradao seKavanou, i dalje bi bio tih, tako da to što nije bilo tri jum fal nog pokličanije moralo da znači da su Grejs i njen partner za klju či li da je njihovsaborac mrtav.Kavano je odlučio da čeka, da ih pusti da još malo iskrvare, pre

nego što odluči da izađe.Onda je, uprkos tome što mu je u ušima od zva nja lo, čuo brujanje.

Na mr štiv ši se, uveravao je sebe da je nemoguće da je to taj zvuk, jerbi to značilo da se otvaraju betonska vrata, a nije mogao da zamislida je tako nešto moguće.Brujanje se nastavilo. Isuse, da nije Grejs upo tre bi la svoj daljinski

upravljač da otvori vrata? Da nije po ku ša va la da izmami Džejminapolje i da je iskoristi kao taoca?Shva ta ju ći da je poslednje mesto na kojem bi ga Grejs ili preostali

napadač tražili bilo iza ugla, u prizemlju, legao je na stomak i gledao

iza stene. Po gle dav ši ka ostacima ambara, video je da se betonskavrata zaista otvaraju.Pogledao je iza sebe iznenada postavši nesiguran položaj, pitajući

se da li je Grejs pokrenula vrata u nameri da razbije kon cep ci ju. Da lise nadala da će mu se šepajući iza ruševina kuće pri šu nja ti dok jeon kon cen tri san na ambar i da spreči Džejmi da se pojavi navratima?Pošto se brzo osvrnuo oko sebe, Kavano je još jednom provirio iza

najnižeg kamena na uglu srušenog zida. Vrata su sada u pot pu no stibila otvorena. Nešto se, usred tame, pomeralo.„Džejmi, ne izlazi!”Kavano se povukao nazad kada je to izgovorio. Sledećeg trenutka,

pucnji su pogodili u nekoliko kamenova na uglu. Poletele su krhotine,prašina se ponovo podigla. Praštali su automati, mada su se ra za- zna va li i pucnji iz pištolja, što je Kavanou govorilo da je Grejs i daljebila iza džipa.„Čuješ li me, Džejmi? Ne izlazi napolje!”Ovoga puta njegov glas nije privukao pucnje, verovatno zato što su

Grejs i drugi napadač čuvali municiju.„Čujem te!” Džejmin glas je bio slab. „Ostajem ovde gde sam!”„Ako se pojaviš, ubiće te ili će te uzeti kao taoca! Zato je Grejs

otvorila vrata!”„Grejs nije otvorila vrata! Ja sam to uradila!”Šta? pomislio je Kavano.„One žice koje si nameravao da spojiš! One za koje si mislio da bi

mogle da pokrenu vrata! Bio si u pravu! Pokrenule su ih!”„Ostani dole!”„Koliko ih ima napolju?”„Grejs i još jedan od njenih ljudi!” povikao je Kavano.„Gde se nalaze?”„Grejs je sa tvoje leve strane! Iza džipa! Tamo je gde ga je i

parkirala! Čovek se nalazi kod ruševina iza vrata od la bo ra to ri je.Zaboga, ne izlazi napolje!”„Je li čovek sa moje leve ili desne strane?”„Bio ti je sa desne strane, ali se možda pomerio! Kažem ti – ne

pokušavaj da izađeš!”

„Ne pokušavam!” povikala je Džejmi. „Ali imam ideju! Kada tibudem rekla budi spreman da zapucaš!”„Štagod da imaš na umu, ne čini to! Previše je riskantno!”„naj mi dvadeset sekundi!”Šta dođavola ona pokušava, čudio se Kavano.Šaljivo je stavio remen automata MP-5 na levo rame. Onda je uzeo

od čoveka kojeg je ubio u isti takav automat. Razlog zbog koga jekoristio oružje ubijenog čoveka bio je da onaj ne bi rizikovao da seprikrada pored kuće bez dovoljne količine municije, ali sada nijeimao vremena da proveri koliko metaka ima u za ple nje nom oružju.Kavano se udaljio od ugla. Odatle je pucao. Na tom mestu bi Grejs i

drugi napadač očekivali da se pojavi. Ubeđen da će mu srce pući odbrzine kojom je kucalo, povukao se oko šest metara od mesta nakojem se nalazio, Tu su ruševine bile dovoljno niske da bi mogao dastoji i da puca preko njih.Opet se pažljivo okrenuo i pogledao iza sebe. Kada bi Grejs

odlučila da pokuša da mu priđe sa boka, koliko bi joj trebalo dadopuzi ili da došepa krećući se oko kuće.Džejmi je povikala iz otvora: „Spremi se.”Šta god da je planirala, bilo bi bolje da joj uspe, mislio je Kavano.„Broj do pet!” povikala je Džejmi. „Sada!”Zbunjen, Kavano je uradio kako je tražila.Jedan. Dva.Podesio je polugicu na pušci na po je di nač nu vatru.Tri. Četiri.Dve ek splo zi je su ga pre pla ši le. Dolazile su iz pravca ambara.

Isuse, bacaju granate ka vratima, pomislio je Kavano. Besan,Podigao se i zapucao na ruševine levo i desno od vrata. Još dve ek- splo zi je su odjeknule – stra ho vi ta ek splo zi ja praćena za sle plju ju ćimod ble sci ma. To nisu granate! shvatio je Kavano. Džejmi baca šok-bombe preko vrata.Još dve ek splo zi je protresle su zidine. Podigao se dim. Podigao se i

ranjeni napadač i držeći ruke preko ušiju požurio da pobegne.Kavano je nanišanio u njega i opalio tri puta. Svi meci su bili

usmereni ka telu, ali dok je jedan pogodio čoveka u leđa drugi jepromenio putanju i pogodio ga u vrat. Treći ga nije ni okrznuo. Nije

bilo važno. Iz vrata čoveka je poteklo toliko krvi da je Kavano znaoda će is kr va ri ti na smrt za samo nekoliko sekundi.„Gotov je!” Kavano je povikao Džejmi.Još dve ek splo zi je.Blešteće, za uvo nesnosne ek splo zi je sa druge strane ambara,

otkrile su Kavanou da Džejmi sada baca šok-bombe ka džipu.Još jedna ek splo zi ja.Kavano je dotrčao do prednje strane kuće i, po ku ša va ju ći da kon-

tro li še svoje ubrzano disanje, provirio iza ugla. Onda je potrčao dužprednje strane kuće i došao do desnog ugla. Ponovo je pažljivoproverio pre nego što se usudio da se pojavi.Još jedna ek splo zi ja.Čak i sa uda lje no sti od dvadeset metara, odblesci ek splo zi ja oko

džipa su pred sta vlja li mučenje za Kavanove oči. Shva ta ju ći da jeGrejs sigurno pa ra li sa na njima, Kavano je is ko ri stio priliku da potrčipreko otvorenog prostora, uda lja va ju ći se od zidina, po ku ša va ju ći davidi šta se dešava sa druge strane džipa.Vrata vozača su bila otvorena. Video je Grejs kako te tu ra ju ći ulazi,

dok joj je leva noga krvarila. Otvorio je vatru ka vratima, ali umestoda metak probije vozilo i da je pogodi, začuo se tup odjek, sličanonom koji se čuje kad metak udari u pancir. Grejs je zalupila vratima.Njena kratka, plava kosa i visoko po sta vlje ne jagodice su se moglivideti iza stakla, dok je ubacivala ključ i pokretala motor.Kavano je zapucao ka prozoru, ali ga je samo okrznuo, jer je staklo

bilo otporno na metke. Ponovo je otvorio vatru, kada je Grejs pri ti- snu la papučicu za gas i krenula iza drugog vozila, usme ra va ju ćivozilo ka njemu.Opalio je i treći put, još više ošte ću ju ći staklo. Kavano je znao da ni

naj ot por ni je staklo ne može izdržati pet metaka u malom radijusu.Nakon toga, staklo bi se raspalo, što bi omogućilo mecima da prodruu vozilo. Ostao je na mestu i zapucao i četvrti put, ali je Grejs sadaprojurila toliko blizu njega da je uočio kako su njene plave očiizgledale stra ho vi to velike.Kada je Kavano povukao okidač po peti put, automat je samo

škljocnuo – bio je prazan. Opsovao je, zavitlao oružje ka šofer-šajbni, samo trenutak pre nego što bi ga Grejs pregazila. Dok je džipprolazio pored njega, raz ba cu ju ći prašinu, on se zakortlja preko

prašine osećajući kako mu automat MP-5, koji mu je bio na ramenu,para kožu.Umesto da nastavi ka puteljku prema putu kojim je Kavano stigao,

Grejs je oštro okrenula volan i ponovo krenula ka Kavanu.Us pra viv ši se na noge drhteći, on skinu MP-5 sa svog ramena, ali

je Grejs bila preblizu da bi imao vremena da puca.Bacio se nalevo.Grejs je krenula u tom pravcu.Bacio se nadesno.U po sled njem trenutku okrenuo se nalevo a onda se bacio udesno.

Osetivši vetar koji je džip napravio dok je prolazio pored njega, paoje na zemlju, trgnuvsi se a zatim ustao očekujući da će Grejs nagloskrenuti i krenuti na njega.Umesto toga, džip je nastavi da se kreće ka drugom delu doline.

Dok mu se zvuk gubio u daljini, Kavano je čuo nešto drugo: ličilo jena tutnjavu koja se pri bli ža va.Postajala je sve glasnija i sada se jasno čula elisa. He li kop ter. Grejs

je is ko ri sti la svoj mobilni telefon da pozove pojačanje, pomislio jeKavano Onda je shvatio. Ne, ona bi ostala da su u he li kop te ru bihnjeni ljudi. Po ku ša va la je da pobegne, ko god da je bio u he li kop te ru.Kavano je potrčao prema ‘taurusu’, usput zgrabivsi jedan kamen. Napo sled njim modelima američkih au to mo bi la, brave za volane su biledovoljno jake da ih nije mogao razbiti odupirući se nogama izakrećući volan rukama, kao što je uradio kada je spašavaoPreskota iz skladišta. Sada je morao da otvori vrata, da rasklopi‘emerson’ nož i da ga ubaci u mesto za ključ, koristeci kamen danjime udara u donji deo drške noža, na bi ja ju ći vrh noža u otvor zaključ. Zabio je pola sečiva, a zatim naglo okrenuo za devedesetstepeni od drške. Metal od kojeg je bila na pra vlje na oštrica bio jeveoma jak, na pra vljen za ovakvo brutalnu upotrebu.Nakon još jednog snažnog okreta, Kavano je osetio kako se brava

za po kre ta nje au to mo bi la lomi, oslo ba đa ju ći volan.Krećući se brže, posegao je ispod komandne table nadole za

sakriveni prekidač koji su on i Džejmi in sta li ra li kada su pre pra vlja li‘taurus’: stan dard na pre do stro žnost u slučaju da nemaju ključ za po- kre ta nje vozila. Prekidač je bio povezan sa žicama elek tro po kre ta ča.Bio je dovoljan pritisak na dugme i motor je upalio.

Vrata suvozača su se sa treskom otvorila. Kavano je zgrabio‘emerson’ nož da se odbrani, a onda ga je spustio kada je Džejmiušla unutra.„Kreni!” povikala je. „Kreni!”

Glava 7.

Pri ti snuv ši papučicu za gas do kraja, Kavano je osetio kako setočkovi okreću u prašini kada je pojurio za džipom.Dok je Džejmi zatvarala vrata, Kavano je video kako džip nestaje

među drvećem ispred njih.„Imaš li još uvek pištolj koji sam uzeo od Edgara?” upitao je

Kavano.„Ne bih išla bez njega,” Džejmi je ubrzano i glasno disala. „Spusti

prozor. Traži mesta na kojima bi nam Grejs mogla postaviti zasedu.”Dok je ‘taurus’ jurio pored drveća i gustog, senovitog šipražja,

Džejmi reče: „Ima veliki izbor.”Put se uzdizao ka šumovitom grebenu, na pu šta ju ći dolinu. Pri kraju

se savijao, zatim ponovo ispra vljao, za vr ša va ju ći ukr šta njem u oblikuslova T sa šljun ko vi tim putem. Prašina se podigla sa desne strane,po ka zu ju ći kuda je Grejs skrenula.Kavano je skrenuo na šljunak i požurio za njom. Svetlost se

probijala kroz oblak prašine i od bi ja ju ći se od njenih čestica spre ča- va la ga da dobro vidi. Vozio je najvećom mogućom brzinom, ali jemogao da se zaustavi ukoliko bi mu se na putu pojavi prepreka.Povetarac je razvejao prašinu, što mu je omogućilo da vozi brže.Potom je vazduh bio dovoljno čist da bi mogao da vidi da se približioukrštanju sa asfaltnim putem.Primetio je gde se šljun ko vi ti put na sta vljao, nije bilo oblaka

prašine. Grejs je morala skrenuti desno ili levo i izaći na asfalt, alijednak broj pra šnja vih tragova vodio je i na jednu i na drugu u takoda je bilo nemoguće za klju či ti kuda je otišla. „Biraj pravac,” rečeKavano.„Levo,” odgovori Džejmi.Po gle dav ši ima li kola na putu, Kavano je skrenuo levo, izašao na

asfalt i pritisnuo papučicu za gas, dostižući brzinu od sto šezdeset ki- lo me ta ra na sat. Obrisi drveća i polja promicali su pored njih. Dok sepenjao uz brdo, morao je da smanji brzinu, kako ga Grejs, ukoliko je

pokušala da mu postavi zasedu sa druge strane, ne bi iz ne na di la.Zaustavio se na sledećoj ras kr sni ci. Ovde su svi putevi bili asfaltni.„Biraj pravac.”„Ponovo levo,” reče Džejmi.„Imaš li poseban razlog?”„Ne baš.”„Onda idemo levo.”Na sledećoj ras kr sni ci, ne videvši džip nigde na vidiku, Kavano se

zaustavio pored puta. Rukama je toliko stezao volan da mu je bilopotrebno nekoliko trenutaka da bi ih odvojio od njega.Znojeći se, gledao je pred sebe. Pored njega, Džejmi se tresla, baš

kao što se i on tresao.„Bila si dobra tamo,” najzad je rekao.Džejmin glas je bio grub. „Hvala.”„Bila si smirena.” Osetio je mučninu. „Nisi paničila.”„Tako sam želela.”„Znam taj osećaj.” Znojeći se još više, Kavano je nastavio da gleda

ispred sebe.„Mudar trik, upo tre bi la si šok-bombe.”„Bila sam tako besna. Rekla sam sama sebi da neću da umrem

dole.”„Bes je dobar pokretač.” Kavanou se tresla ruka dok je brisao usta

pokrivena zrncima peska. „Naročito kada je udružen sa strahom.”„Donela sam ti poklon,” reče Džejmi.„Oh?” Zbunjen, Kavano pogleda nadole. Pored ‘siga’ koji je stavila

na sedište, bio je opasač koji je uzela od jednog od ljudi koji suubijeni u hodniku. Na opasaču se nalazila ‘bereta’ u futroli i dodatniokvir sa municijom.„Mudro.”„Mom najdražem. Kod koga je drugi ‘sig’? Kod Grejs?”„Verovatno,” reče Kavano. „I ključevi od kola. I moj mobilni telefon. I

moj novčanik sa do ku men ti ma koje mi je Karen napravila„„Pogledaj pod sedište.”Zbunjen, Kavano učini kako mu je rekla i podiže Džejminu torbu.

„Neka sam proklet.”Raj sfer šlus na torbi je bio zatvoren. Džejmi je proverila unutra. „Ne

izgleda mi da su je se dočepali. Još uvek imam svoj novčanik i

mobilni telefon.”Iza njih, brujanje he li kop te ra gubilo se u dolini.Džejmi je pogledala u tom pravcu. „Ovo ne može biti pojačanje za

Grejs. U suprotnom, ne bi bežala.”Kavano je klimnuo glavom. „Kladim se da je to Džon i tim iz Biroa.”Izgledalo je da je Džejmi laknulo. „Onda, hajde da se vratimo nazad

i da im kažemo ono što znamo.”Kavano se nije pokrenuo.„U čemu je problem? Ako se ne vratimo nazad, raspisaće naloge za

hapšenje nas dvoje,” reče Džejmi. „Dođavola, ionako verovatno želeda nas uhapse. Odveli smo Klajna od Džona, a Klajn je sada mrtav.Kao i oni ljudi tamo. I doktor. Morali bismo da ob ja šnja va mo šta sedogodilo.”„Ne možemo da se vratimo nazad.”„Šta?”„Ne mogu da verujem FBI-ju. Neko je tamo radio za Klajna. Neko je

otkucao Džona. Ako budem rekao ono što znam, mogu pomoćipogrešnim ljudima da se dočepaju Preskota.”„Ali Džon će otkriti doušnika.”„Koliko će biti potrebno da ga otkrije, i šta ako ga ne otkrije?

Potrebno mi je pro tiv sred stvo. Iz tog razloga, čak i ako Džon otkrijeizdajnika čak i ako je bezbedno reći FBI-ju ono što znam, ni to nerešava ništa. Preskot neće biti kažnjen.”„Ne razumem.”„Vlada će ga zaštititi. Naravno, oni će biti zaplašeni ne le gal nim zbi-

va nji ma. Pre sko to vi na lo go dav ci će biti bez buke i surovo kažnjeni.Ali ne i Preskot. Pošto oružje postoji i pošto je već napralilo štetu, Mi- ni star stvo odbrane će želeti da ga podrobno ispita. U ime na ci o nal nebe zbed no sti, sakriće ga na neko fino mesto gde će imati pristupnjegovim in for ma ci ja ma. Preskot bi mogao dobiti novi identitet, noviživot, sve što je želeo kada sam ga prvi put sreo.”Džejmi je gledala u njega.„U čemu je problem?” upitao je.„Kada smo prvi put krenuli u ovo, ljudi su jurili tebe,” rekla je Džejmi.

„Želeli su da te ubiju. Shvatila sam da ćemo, ako ti pomognem daotkriješ one koji te jure, posle moći da budemo slobodni. Mogli bismoda se vratimo u Vajoming. Mogli bismo ponovo da imamo svoj život.”

„Veruj mi, to upravo i želim. Sve u meni želi da mi život budeonakav kakav je bio.”„Zašto onda ne možemo to da uradimo?”„Karen, Dankan, Čed, Trejsi, Roberto. Oni neće biti Pre sko to ve

poslednje žrtve. Dovoljno je pa ra no i čan da će ponovo ubijati akosamo pomisli da ga je neko popreko pogledao, ako samo oseti damu je be zbed nost ponovo ugrožena. Moramo ga za u sta vi ti.”Sada su oboje ćutali. Jedino što se čulo bio je kamiončić koji je

prolazio kroz ras kr sni cu pred njima.„Moraćeš da budeš veoma uverljiva kad budeš sve poricala,”

najzad je rekao.„Šta?”„Nismo nas dvoje odveli Klajna. Ja sam ga odveo. Ja sam te

naterao da kreneš sa mnom. To je tvoja priča. Izigravaj žrtvu.”„Misliš li da će iko po ve ro va ti u to?” upitala je Džejmi.„Nateraj ih da poveruju. Izvuci se iz ovoga.”„Govoriš mi da...”„Vrati se nazad.”„Da se odvojimo?” upitala je Džejmi.„Skoro si poginula zbog mene. Ne mogu ti više dozvoliti da rizikujes

svoj život.”„Ovde sam jer to želim.”„Ali ja ne mogu da jurim Preskota i da brinem o tebi.”„Držala sam se vrlo dobro.”„Tako je,” reče Kavano. „Jesi.”„Ostajem.”Kavano je posmatrao svoje ruke koje su se tresle. Još jedan manji

kamion je prošao kroz ras kr sni cu.Klimnuo je.„Šta to klimanje znači? Gde smo to mi?” upitala je Džejmi.„Negde blizu Zapadne Vir dži ni je.”„Nije smešno.”„Potrošio sam sve šale,” Kavano je pogledao u njene prljave ruke i

bluzu, a zatim pritisnuo dugme kojim je otvorio pr tlja žnik. Njihovetorbe su se nalazile tamo. „Bolje bi bilo da se obučemo u neštonormalno.”„Tebi će biti potrebno mnogo više od normalne odeće.”

Džejmin prodoran pogled naterao ga je da se pogleda. Bio jepokriven čađu od glave do pete. Pantalone su mu bile iscepane.Grudi su mu bile izgrebane. Krv i znoj su se izmešali sa čađu.„Imamo još flaširane vode na zadnjem sedištu. Umiću se, obući ću

košulju i pantalone i staviću kapu da bih prikrio ovo dok ne dođemo umotel.”„Smrdiš na kordit,” reče Džejmi.„Ima ljudi koji misle da je to seksi.”

ŠESTI DEO

PRETNJA ODMAZDOM

Glava 1.

Motel u predgrađu Ha ris bur ga u Pen sil va ni ji bio je udaljen dva satavožnje na sever, dovljno da, čak i ako je Raterford naredio potraguza njima, ona ne bude uspešna, naročito pošto Raterford nije znaoDžejmino ime niti tip au to mo bi la koji su vozili.Harisburg, glavni grad Pen sil va ni jie, imao je jednu drugu prednost.

Bio je dovoljno velik da bi imao mnogo video-klubova. Bilo je teškopronaći film Klinta Istvuda kojeg se Kavano bio setio, ali nije otkrioGrejs njegov naziv, kada mu je ona čitala spisak Is tvu do vih trilera. Alije zato film sa Trojem Donahjuom i Sandrom Di bio druga priča.Nakon što su se Kavano i Džejmi prijavili u motel, morali su daposete skoro sve video-klubove u Ha ris bur gu, pre nego što supronašli video-kasetu sa filmom Le to va li šte.„Ludi od ljubavi, dvoje mladih u ži vo pi snom gradiću u Mejnu,” čitala

je Džejmi sa kutije video-kasete nakon što su se vratili u motel.Kavano je stavio kasetu u plejer koji su iznajmili. „Preskot nije baš

ro man ti čan tip, stoga mora postojati drugi razlog zbog kojeg je ovajfilm važan.”„Možda je Grejs bila u pravu. Možda je želeo da se preseli u Mejn,”

reče Džejmi.Traka je bila toliko stara i istrošena da su joj boje izbledele, a slika

je bila u mrljama. Očigledno namenjen za velike ekrane, pa no ram skipejzaž je izgledao stisnuto kada je bio sveden na televizor stan dard- ne razmere. Nije pomoglo ni to što je ekran bio veličine pedeset cen- ti me ta ra.„Muzika nije loša,” reče Džejmi.„I to je jedino što je dobro.”Dok su se odrasli bavili sop stve nim ljubavnim vezama, Hjua i Diovu

su upo zo ra va li da je njihova ljubav za bra nje na. Ričard Igan je glumiopod jed na ko ukočeno kao i Donahju. Iz ve šta če ne scene na gla ša va nesu šumom talasa koji su udarali u divnu, borovima okruženu plažu.„Za ni mlji va kuća.”

U filmu se niska, prelepa kuća nalazila na ste no vi tom mestu naplaži. Na pra vlje na od kamena, kuća je podsećala na pramac broda,dok su joj talasi udarali u temelje.„Podseća me na kuće kakve je pravio Frenk Lojd Rajt,” reče

Džejmi.Usred tugaljive muzike i me lo dra ma tič ne glume, film se najzad,

završio.Kavano je pritisnuo dugme za pre mo ta va nje. „Mejn.”„A zatim drugi film...”Džejmi je uzela Jezu u noći i pročitala šta je pisalo na poleđini

kutije: „Laka devojka proganja disk-džokeja. Re ži ser ski debi KlintaIstvuda. Snimano u njegovom rodnom Karmelu.” Pro u ča va la je fo to- gra fi ju na prednjoj strani kutije. „Džesika Volter i nož. Odlično.Filmovi u kojima ima ubijanja noževima su mi omiljeni.”„U stvari, vrlo je dobro urađen. Davno sam ga gledao, jedva da se

sećam bilo čega u njemu, ali se sećam da sam pomislio kako jeIstvud odlično odradio posao. Film je dobar i napet.”„Napetost mi baš nedostaje,” reče Džejmi.„Ka li for ni ja. Mejn. Preskot je sigurno imao problem da se odluči.”„Pa, ubaci ovog lepotana,” reče Džejmi, „pa da vidimo zašto se

Preskotu toliko sviđa.”Film je počeo pucnjavom iz he li kop te ra, koji se kretao duž krševite

obale na kojoj su se talasi razbijali o stene i gde su borovi u koje jeudarao vetar pokrivali strmu obalu.Posle tri de se tak sekundi filma, Kavano i Džejmi su se oboje nagnuli

napred sa mesta na kojem su sedeli.„Dođavola,” rekao je Kavano. „Le to va li šte bi trebalo da se dešava u

Mejnu, ali je snimano u...”„U Karmelu,” reče Džejmi.Ushićeno su gledali kako Klint Istvud vozi svoja sportska kola duž

krševite obale. On i njegova devojka u filmu su posle dugo šetaliplažom.„Ovo je ista plaža kao u Le to va li štu,” reče Džejmi.„Za kri vlje ni zaliv je spe ci fi čan, ne mogu da zamislim da postoji još

jedan isti takav zaliv.”„Traži kuću Frenka Lojda Rajta,” reče Kavano.

Nije se videla, ali nije bilo važno. Do završetka filma, Kavano iDžejmi su bili sigurni. Jeza u noći i Le to va li šte su snimani na istojlokaciji.„Šta si još primetio kada si ga prvi put sreo? Pomenuo si knjige,”

reče Džejmi.„O fo to gra fi ji – jedna je izgledala kao knjiga o seksu. I o geologiji. I

Robinson Džefers.”

Glava 2.

Bi bli o te ka u Ha ris bur gu imala je tamni, stakleni ek ste ri jer iprostranu čitaonicu sa mnogo kom pju te ra. Kavano i Džejmi su opu- sto ši li police sa knjigama, donevši različite knjige na sto u deo bi bli o- te ke kroz koji su prolazili ostali korisnici.„Slušaj ovo,” prošapta Džejmi. „Zaliv u Karmelu na moru, koje je

puno ime grada, nalazi se na vrhu velikog dubokog klanca, koji semože porediti sa Velikim kanjonom. Geolozi su očarani mestom.”„To ob ja šnja va jednu od knjiga,” reče Kavano.„Takođe, mesto je poznato po piscima, glumcima i fo to gra fi ma.”

Uprkos na gla še noj reči, Džejmi je uspela da ne povisi glas. „AnselAdams je ovde živeo. Kao i Edvard Veston.”„Znam ko je Adams, ali ko je...”„Rekao si da je knjiga o fo to gra fi ja ma koje je Preskot imao bila por-

no graf ska.”„Na omotu je slika nage žene i zvala se nekako seksi.”„Strasti.”„Molim?”„Da li se knjiga možda zvala Oblici strasti! Pogledaj.”Džejmi mu je dodala knjigu preko stola. Ime fotograf Edvard

Veston. Omota nije bilo, ali kada je Kavano pre li sta vao, ugledao jenajlepšu fo to gra fi ju akta koju je ikad video.„Ova je bila na omotu,” rekao je. Vitka, mlada žena je sedela

sagnute glave, čelo joj je bilo na po dig nu tom kolenu. Bila je naga, alijoj se nisu videli intimni delovi. Njena čulna poza podsetila jeKavanoa na fo to gra fi ju koju je ranije video i na kojoj je bila paprikakoja je oblikom podsećala na dvoje ljudi koji vode ljubav. Narednastranica mu je pokazala predivnu morsku školjku sa is to vet nimerotskim konturama.„Strast,” Kavano je piljio u fo to gra fi je. „Svuda prisutna.”Onda je Kavano došao do pejzaža, za koji je u knjizi pisalo da pred-

sta vlja Point Lobos, u blizini Karmela. Stranica za stranicom je po ka-

zi va la istu, predivnu krševitu morsku obalu koju su videli u filmovimaLe to va li šte i Jeza u noći.„Zar se još može sumnjati da je Preskot bio lud za ovom oblasti?”

upitala je Džejmi.Bi bli o te kar ka koja je prolazila izgleda nije primetila Kavanovo

modro lice, ali je dala Džejmi znak da bude tiša.Po kaj nič ki iz gle da ju ći, Džejmi je gledala u knjige. Čim je bi bli o te kar-

ka prošla, pro šap ta la je: „Rekao si da se Preskot zanimao za golf.Pebl Bič – malo severnije od Karmela – jedan je od naj po zna ti jihterena za golf u svetu. Rekao si da je bio pravi gurman. Premaovome, Karmel ima više dobrih restorana po ulicama nego ijednodrugo mesto. Da bismo u pot pu no sti shvatili po ve za nost, sve štotreba da otkrijemo je kako se u ovo uklapa Robinson Džefers.”„Već sam to uradio,” Kavano joj je pružio svoje beleške preko stola.

„Džefers i njegova žena Una posetili su Karmel 1914. i bili su tolikoopčinjeni njime da su tamo ostali do kraja svog života. Džefers jekupio zemljište, dovlačio delove granita sa plaže i godinama gradiokuću od kamena sa kulom visokom dvanaest metara. Nazvao jemesto Torova kuća, po nekim kamenim gra đe vi na ma koje su senalazile u Engleskoj. On i Una su umrli tamo.”Kavano joj je pružio knjigu Dže fer so ve poezije, skrećući joj pažnju

na dva stiha:Sagradio sam joj kulu kad sam bio mlad – Jednom ona će umreti –„Preskot i ja smo raz go va ra li o kulama kada sam ga prvi put video,

ali nisam imao pojma šta mu znače.” Rekao je Kavano.„Sada znaš.”„Sada znam šta mi je činiti.”

Glava 3.

Vozili su se. Zbog povećane be zbed no sti na aero dro mi ma, letavionom do Karmela je bio isključen. Na brojnim punk to vi ma zaproveru, morao bi da pokaže lažna dokumenta koja mu je karennapravila. Štaviše, Raderford i FBI, su imali poternicu sa upo zo re- njem da zaustave sve osobe koje podsećaju na Džejmi i njega. Svene god no sti dugog putovanja au to mo bi lom, bile su ništa nasptamtoga da su nesmetano mogli voziti sa oružljem u njima.Plus, to je davalo šansu Kavanu da mu rane se zacele. Za okolne

vozače, ‘taurus’ je izgledao kao svaki drugi auto na putu, sa običnimparom unutra, iako su povrede na mu škar če vom licu ukazivale da jeskoro imao nezgodu. Te povrede su verovatno objasnile zašto jepustio bradu.U Nebraski po sma tra ju ći seoski pejzaž, Kavano je rekao. „Podseća

me na Oklahomu.”„Oh.”„Proveo sam tamo nekoliko godina vremena kao klinac.”Radoznala, Džejmi ga je gledala.Kavano je oklevao.„Otac je imao lošu sreću sa bu šo ti na ma nafte. Ostao je bez posla.”„Imao sam psa. Ništa posebno. Mešanca. Veličine omanjeg

škotskog ovčara.”Džejmi ga je pro u ča va la, očekujući nastavak priče.„Moj otac, majka i ja smo se mnogo selili dok je on tražio posao.

Ponekad je jedini posao koji je mogao naći bio naj o pa sni ji. Jednomsam ga, kada sam bio dete, ugledao ka kako gasi zapaljenu naftnubušotinu. Nosio je odelo u kojem je izgledao kao astronaut. Koristioje buldožer i dinamit. Nakon toga se napio. Često je to radio. Došaoje kući te noći i svađao se sa majkom, kada sam pokušao da gasprečim da je udari, on je udario mene Onda je moj pas počeo dalaje, pa je moj otac pokazao svima ko je gazda, šu ti ra ju ći psa dosmrti.”

Jedino što se moglo čuti bilo je brujanje motora i šum točkova.„Majka ga je posle toga napustila,” reče Kavano. „Trebalo joj je

mnogo hrabrosti da se su prot sta vi njegovom besu. Оna i ja smo jošbednije živeli nego kada smo bili sa njim. Ali nekako je uspela, našlaje pri stoj nog čoveka, čak je uspela da me pošalje u veoma dobreškole. Mislim da su moja majka i očuh očekivali da ću postatiadvokat ili tako nešto. Ali u meni je bilo mnogo besa. Želeo sam dase osvetim za sve pretučene majke i na smrt išutirane pse na svetu,pa sam se pri klju čio vojsci i prošao kroz obuku jedinice za spe ci jal neoperacije. Imao sam mnogo prilika da izbacim teroriste i sličnenasilnike iz posla. Ali, shvatio sam da na kraju moram da mislimunapred. Nema mnogo vojnika iz jedinica za spe ci jal ne operacije kojimogu da primene svoje veštine u gra đan skom životu. Postanuplaćenici, rade za CIA pridruže se snagama be zbed no sti ili rade kaoprivatno obez be đe nje. Kada mi je jedan od bivših in struk to ra Deltasnaga ponudio posao agenta za pružanje zaštite, ušao sam u posao.Mislim da nije teško razumeti zbog čega. Saosećam sa žrtvama. Jošuvek pokušavam da pomognem svojoj majci. Još uvek pokušavamda zaštitim svog psa.”Džejmi je najzad pro go vo ri la. „Nikad nisi duže govorio o svojoj

prošlosti. U stvari, ovo je jedan od nekoliko puta da si ti govorio osvojoj prošlosti.”„Preskot se ponašao kao žrtva a is po sta vi lo se da je nasilnik. Neću

mu dozvoliti da se izvuče.”Vozili su kroz vajoming u tišini, i niko nije ko men ta ri sao kad su

skrenuli na sever do Teton Rejndža, Džekson Hola i kući.

Glava 4.

Nakon četiri dana auto-put 80, ih je doveo u San Francisko. Sledilisu obalu Tihog okeana na jug ka karmela i proveli su noć u motelu.Kavano je imao problem sa spavanje, raz mi šlja ju ći i svemu šta jetrebalo uraditi.„Gde želiš prvo da odeš? ” Upitala ga je Džejmi sledećeg jutra

preko omleta od sira i šunke u restoranu motela.Kavano je pio samo kafu. „Kako možeš toliko da jedeš, i ostaneš

mršava?”„Imam brz me ta bo li zam. Osim toga, kada sam zabrinuta, moram da

jedem.”„Trenutno smo bezbedni.”„Nisam na to mislila.” Sedeli su u uglu restorana, leđima okrenuti

zidu. Najbliži stolovi bili su prazni. Televizor je bio pušten glasno. Ipored toga, ona je spustila glas. „Nisi lovio do sada. Ne pratišnaređenja u borbi. Ovo nije sa mo od bra na. Ne štitiš klijenta. Sada silovac. Ako dobiješ ono što želiš, zabrinuta sam kako će te topromeniti.”„Preskot je postavio slično pitanje.”Džejmi je izgledala zbunjeno.„Nakon što sam ga izbavio iz skladišta, upali smo u zamku u tržnom

centru. Ekipa koja nas napala, ostavila je automobil napolju. Uspeosam da se prikradem do njega, vozač je bio previše uplašen da bi spokušao da pobegne. Morao sam da pucam kroz krov au to mo bi lapre nego što se dao u beg. Kasnije me je Preskot upitao zašto nisamubio tog vozača.”„I šta si mu odgovorio?”„Da mi čovek nije dao povoda za to, da sam ja pružanje zaštite, a

ne...”Džejmi nije više morala ništa da kaže da bi dokazala da je u pravu.„Pitam se da li Preskot računa na to,” reče Kavano ogorčeno. „Ne

može biti siguran da sam poginuo u Kareninoj kući. Pitam da li se

kučkin sin kladi da sam u biti osoba koja se brani, da ga neću pro ga- nja ti zbog toga što je izdao mene i moje pri ja te lje.”Džejmi nije ništa rekla.„Morao je da promeni svoj izgled,” reče Kavano. „Verovatno sada

nosi naočare. Imao je dovoljno vremena da pusti bradu i brkove.Možda je imao i plastičnu operaciju. Ipak, svoju težinu će teškosakriti.”Uz ne mi re na, Džejmi je ponovo počela da jede omlet. Kavano je

gledao u televizor iza kase. Na ekranu se pojavila reklama zasredstvo za mr ša vlje nje, koje je prikazano pre i nakon fo to gra fi jaranije debelog čoveka koji je sada bio ne ve ro vat no mršav. Okrenuose prema Džejmi. „Kada sam prvi put sreo Preskota, imao je policesa hranom koja je uglavnom bila puna ugljenih hidrata, bogata ka lo ri- ja ma. Makarone i sir. Lazanje. Ravioli. Čips od krompira. Čo ko la di ce.Velike čokolade. Klasična „koka-kola„.”„To sasvim dobro nabacuje kilograme.”„Pret po sta vi mo da je sada na dijeti za mr ša vlje nje.” Džejmi je

podigla pogled.„Prošle su skoro tri nedelje od kada sam ga poslednji put video,”

reče Kavano.„Ako se iz glad nju je, ako pije tone vode da bi pročistio svoj

organizam...”„Čovek odlučan kao Preskot...” klimnula je Džejmi. „Ne bi bilo

zdravo, ali kladim se da je mogao da gubi po dva do četiri kilogramadnevno.”„Isuse,” reče Kavano, „tim tempom, uskoro se neće moći pre po zna-

ti.”„Ali čak i sa tom bradom koju pokušavaš da pustiš, tebe će biti lako

pre po zna ti,” reče Džejmi. „Preskot se može pomešati sa gomilomako vidi da se pri bli ža vaš.”„Ne, ako vidi tebe,” reče Kavano.„Kako to misliš?”„Ne zna da si ti samnom. Mogao bi da te gleda u oči, ne bi ni bio

svestan da ga progoniš.”„Lov na njega je ono šta ti radiš,” rekla je Džejmi.

Glava 5.

Avenija Okean je jedina ulica u Karmelu koja je vodila od auto-putado vode. Strma, nekoliko blokova duga, bila je okružena ukrasnimgrmljem i drvećem.Dok je Džejmi vozila, Kavano je pažljivo gledao ljude na trotoaru,

pitajući se hoće li mu se posrećiti da vidi Preskota.Nije ga ugledao.Spustivši se do podnožja brda, stigli su do zaliva i plaže od ne ve ro-

vat nog belog peska, nekoliko milja duge, u koju su udarali talasi.Izgledala je kao na raz gled ni ci. Iz njega su u obliku po lu me se ca izvi- ri va le stene. Čempresi su širili grane. Dvojica surfera u mokrimodelima su jahali na talasima. Psi su se igrali na talasima blizu obaledok su se njhovi vlasnici šatali. Galebovi su kliktali.Ali Kavano je svoju pažnju bio usmerio na ljude duž obale od kojih

niko nije podsećao na Preskota.Džejmi je skrenula nalevo vozeći, duž vode. Rustične zgrade za kla-

nja lo je drveće od kojih su neki bili mon te rej ski borovi, kako je pisalou vodiču, dok su druga drveća čija su stabla, poput stabala hrastastremila ka nebu.Džejmi je pokazala nadesno. „Eno je kuća iz Le to va li šta.”Kavanoa je kuća jos uvek podsećala na pramac broda. „Izgleda

napušteno,” rekao je pre nego što je nastavio da se kon cen tri še naljude koji su hodali plažom ili pored puta.Preskot nije bio među njima.

Glava 6.

Za u sta vi li su se u tihoj, uskoj ulici sa dr vo re di ma lipa, koja nijepostojala kada su se Robinson Džefers i Una nastanili u Karmelu.Nakon šetnje po po plo ča noj ulici, otvorili su drvena vrata i ušli u

zgradu.Kavano je toliko čitao o zgradi, o skoro epskoj borbi mršavog Irca

suvih obraza da je sagradi, da je očekivao nešto na tom epskomnivou. Umesto toga, bio je iznenađen koliko je zračila toplinom. Raz- no boj no cveće i grmlje su ga podsetili na engleske seoske bašte.Nalevo od njega bila je građevina od kamena visoka dvanaestmetara, koju je Džefers nazvao Toranj sokolova, sa dimnjakom, ste- pe ni štem, pu škar ni ca ma i malim tor nje vi ma. Nadesno od njega bilaje niska kamena kuća sa blago nagnutim daščanim krovom ikamenim odžakom.Prilaz od cigala vodio je ka vratima, gde im je stariji gospodin

objasnio da radi za fondaciju koja je održavala imanje. „Da li bisteželeli u obilazak?” upitao ih je.„Vrlo rado.”„Jeste li to imali nezgodu?” sa o se ćaj no je upitao sedokosi čovek,

pri me ću ju ći modrice na Kavanovom licu.„Pad. Trenutno ne radim, opo ra vljam se.”„Karmel je lepo mesto za tako nešto.”Kad se uđe unutra, mogle su se videti sobe koje je Džefers brižljivo

sazidao, male a opet nekako prostrane. Od težine građevine, vazduhje izgledao sabijen. Blaga svežina je dolazila iz zidova. U dnevnojsobi, Kavano je razgledao kameni kamin sa desne strane i klavir uudaljenom uglu sobe. Prozori su gledali na okean. Vodič ih je proveokroz gostinsku sobu, kuhinju i kupatilo u prizemlju i dve spavaćesobe u pot kro vlju, od kojih je Džefers jednu koristio za pisanje.„Robin, kako smo voleli da ga zovemo, sagradio je kuću malih

dimenija,” objasnio je stariji čovek, „da bi izdržala oluje sa okeana.On i Una su imali dva sina, blizance, i možete zamisliti koliko su

voleli jedno drugo kada su, i pored svega, živeli srećno, is klju če ni iodvojeni od ostatka sveta. Namerno nisu uvodili struju do 1949, anakon toga su ovde živeli trideset godina.”Kavano se pretvorio u uvo.„Po gle daj te stihove koje je Robin urezao u ovu gredu,” reče vodič.

„To nisu njegove reči, štaviše. One su iz jednog od njegovih omiljenihdela: iz Spen se ro ve Vilinske kraljice.”San posle igre, nakon olujnog mora mirna luka, Mir posle rata, smrt

nakon života, čine se kao radost velika.Sada se Kavano osećao praznim.„Da li biste me pratili do Tornja sokolova?” upitao je stariji čovek.S obzirom na Dže fer so ve sumorne teme gde je ljudska slabost su-

prot sta vlje na večnoj snazi prirode, Kavano je bio iznenađen ra spo lo- že njem koje je Džefers uneo u toranj. On je bio mesto namenjenoodmoru za Unu i mesto za igru za njegove sinove, imao jepodzemnu pro sto ri ju i ‘tajno’ unu tra šnje ste pe ni šte na kojem su sedeca mogla skrivati. S vrha tornja i sa nekoliko uskih prozora moglose videti more.„Una je umrla 1950, Robin 1962, ona je umrla od raka, a on od

raznih bolesti,” reče vodič. „Robin je imao slaba pluća i arterijeotvrdle od pušenja, ali pošto se nikada nije oporavio od Unine smrti,uvek sam pret po sta vljao da je ono što ga je dotuklo bilo slomljenosrce. Imala je šezdeset i šest godina. On je imao se dam de set i pet.Još uvek je bilo rano za odlazak, rekao bi neko, a s druge strane,proživela je jedan ceo život. Ovo ne govorim deci koju uči te lji cedovode u obilazak, ali govorim vama. Dok su bili mladi, noću, Robin iUna bi poslali decu na spavanje u jednu od soba na pot kro vlju. Ondabi,” stariji čovek je oklevao samo malo, „vodili ljubav u sobi za goste,dole, pre nego što bi otišli u drugu spavaću sobu na pot kro vlju.Krevet u kojem su vodili ljubav je isti krevet u kojem su kasnije obojedočekali smrt. Njihov pepeo je sahranjen zajedno u ovom uglubašte.”Na ulici su se otvorila i zatvorila vrata au to mo bi la. Kavano je

pogledao kroz cveće i drvenu ogradu prema porodici koja je izašla izkombija.„Ovde su neke od Robinovih pesama.” Vodič je pružio Kavanou i

Džejmi nekoliko fo to ko pi ja. „Ako imate nešto da pitate...”

„U stvari, ja imam.” Kavano je gledao prema porodici koja se pri bli- ža va la, za do vo lja va ju ći se time što Preskot nije bio otac. „Ali pitanjenije o Robinsonu Džefersu.”Vodič je klimnuo glavom i čekao.„Ja tražim nekoga. Skoro sam siguran da je dolazio ovde nedavno.

On je fanatični obo za va lac Robinsona Džefersa.”Vodič je ponovo klimnuo glavom, kao da je sasvim razumno da

svako treba da bude fanatični obo za va lac Robinsona Džefersa.„Zove se Danijel Preskot.” Kavano je čisto sumnjao da je Preskot

koristio svoje pravo ime, ali nije bilo zgoreg pokušati.„Ne zvuči mi poznato.”„U ranim če tr de se tim godinama je. Visok je oko metar i osamdeset.

Ima naočare. Ima brkove, ali ima nameru da pusti i bradu,” Kavanoje želeo da pokrije nekoliko mo guć no sti.„Žao mi je, ne mogu vam pomoći,” reče vodič. „Takav opis može

od go va ra ti mnogim ljudima. Ja viđam dosta ljudi, svi oni su mi isti.”„Naravno. On je i predebeo. Lekar ga je savetovao da oslabi. Da li

ste videli bilo koga če tr de se tih godina ko izgleda kao da je nedavnoizgubio mnogo kilograma?”„Kako bih ja to znao?”„Opuštena koža lica, naročito ispod brade.”„Ni to mi ne zvuči poznato. Ali ako budem video nekoga ko tako

izgleda, da li želite da mu prenesem poruku od vas?”„Ne,” rekao je Kavano. „Znate, ja sam privatni detektiv i pokušavam

da ga pronađem.”Vodičeve oči se širom otvoriše.„Ima tri žene i dva na e sto ro dece. Kada se umori od svojih po ro dič-

nih obaveza, onda pobegne. Promeni ime. Ne plaća ali men ta ci ju.Mislimo da se preselio u Karmel i da planira da stvori novu porodicu.Unajmili su me da ga pronađem i nateram da prihvati deo od go vor- no sti za svoje postupke. Vic je što je on fanatik po pitanju RobinsonaDže fer so na, ali nikada nije naučio ništa o odanosti iz njegovepoezije.”Vodiča je mučilo da bi mogao da postoji neko ko nije razumeo istinu

Dže fer so no vog rada i dela.„Ako ovaj ‘ša ljiv dži ja’ navrati, pokušajte više saznati o njemu, novo

ime na primer,” rekao je Kavano, „ali tako da ne bude sumnjivo.”

„Ne brinite, biću diskretan.”„Ali za Boga miloga, nemojte mu reći da ga tražim.”„Ni ne pomišljam na to.”„Uhvaticu ga,” reče Kavano.„Iskreno se nadam.”

Glava 7.

Pebl Bič se nalazio na severu. Išli su za o bi la znim putem krozpospane Karmelske ulice, oprezno osma tra ju ći svakoga ko bi ioleposetio na Preskota.Niko nije ličio na njega.Na naplatnoj rampi, Džejmi je platila da uđe na auto-put 1, dug 17

ki lo me ta ra, čuvenu oblast, živopisni put vodio je pored golf terena,odakle su videli zelenilo, veštačka jezerca, okean u pozadini. Jelenisu lutali slobodni. Mon te rej ski borovi su štitili imanja vredna višemiliona dolara. Kavano je sve to ignorisao, tražeći Preskota.Kod kućice u Pebl Biču, Džejmi je dovezla vozllo do ulaza i

parkirala ga sa strane, odakle je Kavano mogao da posmatra gostekoji su dolazili i odlazili. Onda je ušla unutra, da bi se vratila posledesetak minuta, zbunjena.„U čemu je problem?” upitao je Kavano.„Ako je Preskot sve vreme zamišljao kako igra golf na Pebl biću,

onda ga je čekalo veliko iz ne na đe nje. Osim ako nisi uticajan, morašda zakažeš igranje na terenu godinu dana unapred.”„Godinu dana?”„A ako si sa grupom, onda dve godine. Ako si u pravu i ako je on

ovo planirao duže vreme, možda je odavno zakazao teren, nekakonašavši način da sakrije od svojih po slo da va ca šta radi.”„Velik rizik,” reče Kavano. „Tada nije znao svoje novo ime Nije imao

kreditnu karticu sa kojom je mogao da zakaže termin.”„Znači, osim ako nije našao način da se probije ovde, što je teško

uraditi za nekoliko nedelja,” reče Džejmi, „možeš se vratiti ovamoposle godinu dana i videti da li ćeš ga pre po zna ti.”„Imao sam na umu malo brže rešenje,” odgovori Kavano. „U celom

okruženju postoji bar dvanaest terena za golf. Možda neki od njihnemaju tako dugu listu čekanja. Šta planiraš da uradiš? Da ideš odjednog do drugog terena? Da nađeš mesto blizu njih i da uzmeš

dvogled kako bi gledao igrače, za slučaj da te neko podseti naPreskota?”„Ako tako treba da bude.”„Mnogo vremena. Previše prilika da ga propustiš. FBI ima dovoljno

osoblja da nadgleda sve terene is to vre me no.”„Ne želim FBI,” reče Kavano.„Imaju i mo guć no sti da izvrše provere gostiju koji su ovde ranije

igrali,” reče Džejmi.„Ne želim FBI,” odgovori Kavano.

Glava 8.

Sedeo na se ve ro i stoč nom delu plaže dovoljno udaljen od vode, azaklonjen drvećem i raslinjem koje se nalazilo oko njega. Vazduh jebio čist, svetlost jarkog sunca se odbijala od vode, tako da je moraoda nosi naočare za sunce.„Svi putevi vode u Rim?” upitala je Džejmi.„Gotovo svi iz okoline dolaze na poznatu plažu u Karmelu, koliko i

na golf terene, obilazak područja čuvenim putem dugim se dam na estki lo me ta ra, ovde je jedina velika atrakcija.” Kavano je proučavaopolumesec od belog peska. Stotine ljudi su bile na njemu, čitajući ule žalj ka ma, surfujući, šetajući, džo gi ra ju ći ili bacajući frizbi psima.„Ne mogu da zamislim da bi Preskot mogao da živi u okolini, a da nedođe ovamo. U početku će se plašiti da se pojavi. Verovatno ćeostati blizu mesta na kojem živi. Ali na kraju će se opustiti. Moždačak dođe ovamo da vežba. Dođavola, sve što znam jeste da nijedaleko.”„FBI bi mogao proveriti svakoga ko je nedavno kupio imanje ovde,”„

rekla je Džejmi.Kavano nastavi da posmatra ljude na plaži.„To je samo ideja,” reče Džejmi.„Još uvek vidim Roberta sa smrskanom glavom... Dankanovo lice

puno rupa od metaka... Karen bukvalno is pre pa da nu na smrt usvojim kolicima.”„Vlada možda neće biti po pus tlji va sa Preskotom kao što ti to

misliš.”Umesto odgovora, Kavano je pogledao na mapu pro dav ni ca u

gradu. „U tržnom centru se nalazi velika knjižara. Mogli bismo dapro ma tra mo to mesto. Pošto Preskot voli knjige, postoje veliki izgledida se pojavi tamo.”„Osim ako ne kupuje knjige sa Interneta.”„Ipak, ništa se ne može uporediti sa pravom knjižarom.”

„U tom slučaju, može se odlučiti na kratku vožnju ka severu, uMonterej,” reče Džejmi. Kavano ju je pogledao.„Samo pokušavam da razmotrim sve mo guć no sti,” rekla je.„Što nas vraća ponovo ovde, da sedimo na plaži i tražimo ga.”„Ja se slažem. Doneću ležaljku i knjigu. Mogla bih da se odmorim,”

rekla je Džejmi.„Kad padne mrak, obići ćemo najbolje restorane i pogledati da se

nije tamo pojavio.”„Nadala sam se da ćemo moći da jedemo u tim re sto ra ni ma a ne

samo da ih gledamo.”„S obzirom na to koliko malo jede ovih dana, želeće male porcije

koje mu do zvo lja va ju da se dobro oseća. Samo će mu dva-trinajbolja restorana u gradu biti pri hva tlji va.”„Osim ako ne jede kod kuće.”Kavano ju je ponovo pogledao.Džoger je protrčao krajem plaže na kojoj su se nalazili, okrenuo se i

potrčao nazad u suprotnom pravcu.„Mr ša vlje nje,” rekla je Džejmi.„Setila si se nečega?”„Preskotu će biti potrebno mnogo više od dijete da bi brzo izgubio

na težini. Trebaće mu vežbanje. Sati i sati vežbanja.”

Glava 9.

Kavano je čekao Džejmi u umet nič koj galeriji dok je ona napravilapredah i otišla u kupovinu, a potom je prešla preko puta, gde ješetalište vodilo do mesta koje je njihova mapa ozna ča va la kaolavirint pro dav ni ca u centru tog dela grada. Prethodno su uočili da sejedan od fitnes klubova koji su želeli da provere nalazio na drugomspratu jedne zgrade u tom delu grada, a uz samu zgradu bio jesmešten hotel. Sada je bilo 16.30. Iako nisu bili sigurni da je Preskotišao u fitnes klub, pogotovo taj klub u tom trenutku, Kavano niježeleo da rizikuje ulazeći, u slučaju da je Preskot tamo zaista bio.Pošto Preskot nije znao da Džejmi postoji, be zbed ni je je bilo da onauđe tamo sama i pogleda. Ukoliko joj se niko ne bi učinio sumnjivim,rekla bi in struk to ru da za časopis posvećen zdravlju piše članak oljudima koji imaju problema sa težinom i koji su izgubili mnogokilograma za kratko vreme za hva lju ju ći svojoj odluč no sti. Onda bipitala da li bilo ko od članova kluba odgovara takvom opisu.Pre tva ra ju ći se da se divi slikama u galeriji, Kavano je često bacao

pogled kroz izlog prema drugoj strani ulice. Sunce kasnog po sle pod- ne va ostavilo je pojedine ulaze u senci. Turisti su ulazili i izlazili izsvojih soba. Kavano je pogledao na sat, a onda nastavio da sepretvara da ga in te re su ju neke slike.Posle pola sata još uvek se pretvarao da je za in te re so van za slike.Zatim je izašao napolje i prešao ulicu. Posude sa cvećem jarkih

bojа nalazile su se pored ulaza u stambenu zgradu. Ispred njihmešajući se sa turistima, prešao je preko šetališta sa svoje desnestrane. Prema onome što su on i Džejmi uočili, ve žba o ni ca bi trebaloda se nalazi duž šetališta sa desne strane. Skrenuo je za ugao,prošao pored još cveća i došao do stepenica koje su vodile dodrugog sprata. Na tabli je pisalo FITNES KLINIKA.Na spratu je pregledao hodnik i dugu, blistavo osve tlje nu ve žba o ni-

cu koja se nalazila iza hodnika. Džejmi nije bila na vidiku. Držeći sepo strani, dok je stajao u hodniku pažljivo je proučavao ljude koji su

vežbali na raznim spravama. Niko od njih nije podsećao naPreskota. Usred buke koju su pravile sprave kojima se si mu li ra lavožnja bicikla i zveckanja tegova, prišao je mišićavom muškarcu uuskom šorcu i majici kratkih rukava koji je stajao iza recepcije.„Trebalo je da se sretnem ovde sa suprugom, ali sam zakasnio,”

reče Kavano. „Znate li da li je još negde u blizini? Visoka, mršava,ke ste nja ste kose. Zgodna.”In struk tor se namrštio. „Je li vaše ime Kavano?”„Zašto? Nešto nije u redu?”„Čoveče, stvarno mi je žao zbog onoga što se dogodilo.”„Izvinite?”„Kada se vaša žena one sve sti la, dve njene pri ja te lji ce su mi rekle

da ima problem sa niskim pritiskom.”Kavanou su se ukočile ruke i noge.„Hteo sam da pozovem hitnu pomoć,” reče in struk tor, „ali su rekle

da je imala vr to gla vi ce i ranije. Ništa opasno po život. Rekli su mi daima nizak broj elek tro li ta.”Kavanoa uhvati jeza.„Dao sam im bocu soka iz aparata,” reče in struk tor. „Dali su joj par

gutljaja i pomogli joj da ustane. Osećala je vr to gla vi cu, ali je moglada hoda, bar mi se činilo, pošto ju je jedna pri dr ža va la rukom.„Pri ja te lji ce?” Kavano jedva da je mogao da govori.„Dve žene koje su došle za njom. Dobro je da ih je bilo. Ona sa

štakama ne bi mogla sama da pridržava vašu suprugu.”„Sa štakama?” činilo mu se da se hodnik leluja.„Zbog gipsa na nozi. Znala je da ćete se zabrinuti, pa vam je

ostavila poruku.”Instrukor je posegnuo rakom ispod recepcije i dodao mu koverat.Kavanou su prsti bili skoro potpuno ukočeni dok je nespretno

pokušavao da ga otvori. Poruka ispisana lepim rukopisomštampanim slovima, koja se nalazila u koverti skoro da ga je nateralada vrisne.Pisalo je: Torova kuća. Osam sati sutra ujutro.

Glava 10.

Grejs, mislio je Kavano. Borio se da zadrži kontrolu. Uprkos slabostiu rukama i nogama, vozio je nasumično kroz područje, kružio okoblokova, okrećući se i vraćajući istim putem. Tempirao je da prođesemafor sekundu pre nego bi morao da stane na crveno, koristećisvaku tehniku koje se mogao setiti, da bude siguran da ga niko neprati. Psujući shvati, da je Grejs možda uspela da shvati vezuizmeđu Le to va li šta i Karmela. Možda je pre tra ži va la pravac ipodručja, a kojim su Džejmi i on išli i negde su im se ukrstili putevi.Možda Torova kuća. Grejs nije znala za Pre sko to vu fa sci na ci ju Ro- bin so nom Džefersom, ali to nije ni važno. Torova kuća je bila lokalnaatrakcija i kao takva je trebalo da bude proverena. Možda je Grejsstigla tamo, kada je videla Džejmi i njega u au to mo bi lu kako odlazeodatle. To bi onda objasnilo zašto je Grejs to mesto izabrala zasastanak. Ili je Grejs videla Kavanoa kroz dvogled dok je pre tra ži va laPibl Bič ili plažu u Karmelu?Jedno je bilo sigurno: Grejs ga je pratila, is ko ri sti la je priliku da

uhvati Džejmi i verovatno je sada pratila njega. Oštro udišući, shvatioje da je, dok je bio udaljen od ‘taurusa’,Grejs možda stavila lokator uvozilo, olak ša va ju ći tako praćenje izdaleka. Kavano je odmahzaustavio vozilo na ben zin skoj pumpi i proverio skrivena mesta nakojima je mogao očekivati lokator, po gle dav ši i ispod vozila. Nazvaoje sa te le fon ske govornice da bi se raspitao za brojeve telefona pro- dav ni ca po imenu ‘Radio Šak’. Otkrio je da je jedna od njih – na putuka severu, u Montereju – bila otvorena do devet sati. Nakon što seraspitao kako da dođe do tamo, vozio je jedanaest ki lo me ta ra dužAutoputa broj l, što je brže mogao, a da ne pređe ogra ni če nje brzine.Koristeći uređaj za detekciju fre kven ci je koji je kupio u pro dav ni ci,prošao je oko ‘taurusa’ nekoliko puta, polako menjajući mesto,čekajući da čuje pištanje lokatora. Trebalo bi da je podešen na jednuod ne ko ri šće nih fre kven ci ja. Tamo gde se nalazila, Grejs bi po jačinizvuka signala znala da li je Kavano bio blizu ili daleko. Ali ako je

Grejs uspela da nabavi nešto so fi sti ci ra ni je, nešto što je pravilo ul tra- so nič nu trans mi si ju, Kavano se nije mogao nadati da će naći uređajod go va ra ju će so fi sti ci ra no sti u ‘Radio Šaku’ kako bi ga otkrio.Nakon sat vremena bez u spe šnog traženja lokatora, vratio se u

‘taurus’ i ponovo se besciljno vozio, često pro ve ra va ju ći re tro vi zor dabi se uverio da li još neki automobil ide u istom pravcu kao i on. Nakraju su ga zamor i fru stra ci ja iscrpeli. Vratio se u motelsku sobukoju su Džejmi i on iznajmili. Grejs je sigurno koristila he mi ka li jekako bi naterala Džejmi da joj kaže ime motela, ali koliko god da jebio u iskušenju da prenoći na drugom mestu, nije mogao. Kada biDžejmi pobegla, te le fo ni ra la bi mu u sobu ili bi se vratila ovamo,tražeći ga. Ugasio je svetla i postavio pisaći sto na vrata, a potom jeseo na pod u uglu pored prozora i privukao kolena grudima. Držao jepištolj u ruci ne usuđujući se da zaspi, spreman da zapuca ako bi sebilo ko usudio da uđe unutra.

Glava 11.

Usled magle ujutro se činilo kao da je sumrak. Došao je u 7.00,čitav sat ranije, parkirao je jedan blok dalje od Torove kuće. Isključioje svetla na farovima, brisače i motor, a zatim je iskoračio u maglu.Grejanje u au to mo bi lu ga nije zagrejalo. Ledena vlažnost ga jenaterala da zadrhti. Želeo je da zakopča svoju sportsku jaknu da bise zaštitio od hladnoće, ali je morao da je ostavi otkopčanu kako bimogao da izvuče pištolj, i stoga je naterao sebe da hoda. Magla sezgusnula, senke su izgledale dublje. Odjek njegovih koraka nateraoga je da promeni stranu ulice, gde su iglice opale sa borova umek ša- va le bat koraka.Dok je prilazio ulici u kojoj se nalazila Torova kuća, nije bio siguran

šta je želeo da postigne time što je došao ranije. Magla ga je sprečilada uoči moguća mesta za zasedu. Šta treba da uradim kada seGrejs pojavi? – pitao se. Da pucam? Da se nadam da ću je raniti?Da je nateram da mi kaže gde je Džejmi? Neće biti lako sa Grejs i,ako je ovo zaseda, ona bi me isto tako mogla lako ubiti.Dok je za staj ki vao, po ku ša va ju ći da dobro osmotri senke na

drveću, u rastinju i kućama pred sobom, Kavano je shvatio da jetrebalo da posluša Džejmi i da ne juri više Preskota. Ona onda ne bibila kid na po va na, a on ne bi stajao ovde, u magli, uplašen kaonikada u svom životu.Nije se više plašio za sebe. Plašio se za Džejmi.Bilo mu je teško da natera noge da ga nose. Ako mu je tokom

proteklih nedelja bes pomagao da odagna strah, potreba da zaštitiDžejmi se sada pokazala kao mnogo de lo tvor ni ja. Tokom noći raz mi- šljao je da uradi onako kako je Džejmi tražila i da pozove FBI upomoć, ali nije imao vremena za do go va ra nje sa njima, a i postojaoje rizik da na brzinu formirani tim za oslo ba đa nje talaca budeslučajno otkriven, kao i mogućnost da Grejs predoseti opasnost i dase ne pojavi, uni šta va ju ći možda jedinu Kavanovu priliku da spaseDžejmi.

Dok je prolazio pored mračnog drveća i sablasnih kuća, pri bli ža vaose mestu na kome je pro ce nji vao da se nalazi Torova kuća, ustomaku mu gorelo.Niko nije živeo u kući i dolazio je u iskušenje dase negde sakrije, možda u kulu. Nadao se da će se magla razići zasat i omogućiti da vidi Grejs dok se bude pri bli ža va la.Ono što znam, Grejs je već negde na imanju, pomislio je. Možda je

u tornju.Bup-bupKavanou je zvuk koji se čuo ličio na otkucaje srca. Zaustavio se na

polovini maglom pokrivene ras kr sni ce.Bup-bupPri bli ža vao se.Bup-bupUgledavši da se nešto kreće kroz maglu, Kavano uze pištolj.Bup-bupNa ivici magle se pojavila silueta. Lupkanje se više nije čulo.U daljini čuli su se talasi.„Dosao si ovamo čitav sat ranije.” Grejsin glas. „Pokušao si da

stekneš prednost. Kako to da nisam iz ne na đe na?”Kavano nije mogao da govori.„Prići ću bliže,” rekla je. „Bila bih ti zahvalna ako ne budeš ponovo

pucao u mene.”Bup-bupGrejsina visoka, mršava silueta je izronila i magle. Ponovo je

izgledala kao vojnik: braon pantalone, isti takav džemper i jakna kojusu koristili fotografi, s puno džepova, koja je bila dobra za pri kri va njeoružja.Ali ono što je Kavano najviše primetio, bile su štake koje je držala

ispod pazuha. Gumenim ja stu či ći ma koji su bili na dnu, moglo sepripisati lupkanje asfaltom koje je čuo. Na pot ko le ni ci leve nogenalazio se gips.„Dobro je što je leva noga u redu. U suprotnom, bi imala problema

da vozim. Hoćeš li da mi se potpišeš na gips? Stavi X na mesto gdesi me pogodio.”Kavano ponovo nije mogao da odgovori.„Možda kasnije,” rekla je Grejs. „Kada okončamo posao.” Magla je

strujala oko njene kratke, plave kose, stva ra ju ći iluziju da izlazi iz nje.

Njeno lice na kojem su se isticale visoke jagodice bilo bi možda iprivlačno da njegov izraz nije bio toliko ne pri ja tan.Namrštila se kada je ugledala da Kavano drži ‘beretu’.Odložio je pištolj.Negde u magli, čulo se kako se otvaraju vrata.„Hajdemo dole do plaže, pre nego što razbudimo susede,” reče

Grejs.Okrenula je stopala napred, spustila se na njih, a onda se

pokrenula uz pomoć štaka. Jedna od štaka se spuštala na tlo malokasnije od druge. Bup-bup„To što si me ranio mogu da razumem,” rekla je, „ali je ne o pro sti vo

to što si me naterao da gledam sve filmove Troja Donahjua.”Bup-bup„Nisam bila sigurna da li si lagao za film u kojem je glumila Sandra

Di, pa sam morala da propatim gledajući sve Do na hju o ve velikehitove. Avantura u Rimu? Sa toliko te ro ri stič kih pretnji protiv Ame ri- ka na ca u stranim zemljama, neko toliko sumnjičav kao Preskot ne biotišao u Evropu. Sigurno da ni farme duvana u filmu Parohija nisuono što zanima Preskota, i pored seksualno nezasitih žena, za kojese očekuje da po ve ru je mo da vrebaju među sta blji ka ma duvana.Vikend u Palm Springsu? Tamo postoji teren za golf kakav bi Preskotželeo, ali pošto je sagradio svoju la bo ra to ri ju u bujnoj dolini Vir dži ni- je, ne bih mogla da ga zamislim da živi u pustinji. To me je usmerilona Le to va li šte i predivnu plažu, za koju se is po sta vi lo da uopšte nijeu Mejnu.”Magla se razišla dovoljno da bi Kavanou i Grejs otvorila pogled na

talase koji su se lomili o obalu. Hladan znoj je orosio Kavanovo lice.„Ali da bih to otkrila,” reče Grejs, morala sam da odgledam svaki

triler Klinta Istvuda do kojeg sam mogla doći. Iako uživam da gledamkako Klint ubija loše momke, izvesna pauza u gledanju njegovihfilmova bi mi dobro došla nakon nekoliko dana. Nisam sigurna da ćuikada sebe naterati da ponovo odem da gledam neki od njegovihfilmova. To je nešto za šta tebe krivim.”„Gde si nas uočila?”„Son cen tri sa la sam se na Pre sko to vo in te re so va nje za golf. Pre ili

kasnije ćeš da ga potražiš na mestu na kojem se ostvaruju golferskisnovi. Juče ste se tamo pojavili.”

Za trenutak, Kavano je čutao.Talasi su nastavili da udaraju o obalu.„Sranje,” rekao je.„Onda sam sačekala priliku.”„Kako si uspela da savladaš Dženifer?”„Poštedi me takvih de zin for ma ci ja. Lična karta u njenoj torbi jasno

kaže da joj je ime Džejmi. Zvala sam u pomoć pri ja te lji cu. Mojujedinu pri ja te lji cu, mogla bih da dodam. Za hva lju ju ći tebi, Mi ni star- stvo pravde pre tra žu je Pre sko to vu la bo ra to ri ju i sve one koji su bilipovezani sa njom. U ovom trenutku, moji po slo dav ci bi želeli damene i Preskota nema. Moja pri ja te lji ca je dala Džejmi malo ovoga.”Grejs je pokazala Kavanou malu bocu sa sprejom. Bila je zatvorenau pla stič noj kesi. „Momku koji je stajao za re cep ci jom je laknulo kadasmo izvele Džejmi odande. Pad u nesvest nije najbolja reklamnafitnes klub. Moje štake su samo izazvale još više sa o se ća nja. Nikone bi pomislio da žena sa štakama može biti išta drugo nego žrtva.”Kavanou se činilo da je lupanje njegovog srca glasnije od buke koju

su stvarali talasi. „Je li Džejmi bezbedna?”„Koliko se može očekivati. Ali da li će tako i ostati zavisi od tebe.

Jesi li imao vremena da razmisliš koliko ti ona nedostaje? Da li sispreman da uradiš ono što ti se kaže?”Dok mu je u sle po oč ni ca ma lupalo, Kavano je čekao ob ja šnje nje.„Potreban mi je Preset,” rekla je. „To je jedini način da sprečim moje

na lo go dav ce da me smatraju krivom. Ako ga se dočepam, ako moguda ispunim svoj zadatak i dokažem da je rnrtav, možda će mi ponovopo ve ro va ti, dovoljno da mi dozvole da nestanem pod mojimuslovima, a ne pod njihovim.”Kavano je osećao mučninu.„Ti ćeš mi ga dovesti,” rekla je Grejs.„Pratila si nas okolo. Zar nije očigledno da ne znam gde se nalazi?

Pro klet stvo, ne znam ništa više od tebe o tome gde bie mogao da senalazi.”„Ali ti imaš dve zdrave noge, a zbog tebe ja nemam. Ako želiš da ti

vratimo Džejmi, pronađi ga,” rekla je Grejs. „Pronađi ga do sutra uisto ovo vreme.”„Sutra?”

„Toliko vremena imaš. Toliko vremena ja imam. Ako se situacija saPreskotom ne sredi do sutra, moji po slo dav ci će biti jako us pa ni če ni,što će produbiti ne po ve re nje u mene, i nikada neću ponovo moći dasteknem njihovo poverenje. Pronađi ga. Ovo je broj mog mobilnogtelefona,” reče Grejs dodajući mu parče papira.„Želiš da ti ga dovedem?”„Da mi ga dovedeš? Dođavola, ne. Želim da ga ubiješ, a potom da

mi pokažeš njegovo telo.”Kavano nije mogao a da ne pomisli kako je pokušaj ubistva

Preskota i zakuvao celu ovu stvar.„Evo,” reče Grejs. „Možda će ti ovo pomoći.”Pružila mu je zatvorenu plastičnu kesu u kojoj se nalazila bočica sa

sprejom od kojeg se Džejmi one sve sti la.„Traje nekoliko sati,” rekla je. „He mi ka li ja deluje u kontaktu sa

kožom. Vodi računa da staviš gumenu rukavicu kada budeš primeniosredstvo.” Dok je Kavano stavljao kesu u džep svoje jakne, ona jedodala: „Ako ne budem čula ništa od tebe do sutra u ovo vreme,sledeće što ćeš dobiti od mene biće Džejmino telo.”Gledali su jedno u drugo.Talas je urlao.Grejs je nestala u magli.Dok se lupkanje štaka sve više uda lja va lo, magla je postala veoma

hladna. Drhteći, Kavano je poželeo da je prati, u nadi da će gaodvesti do mesta na kojem se nalazila Džejmi. Ali ako bi pokušao daprati Grejs pešice, sve bi propalo u trenutku kada bude ušla u kola iodvezla se. Čak i ako bi uspeo da iden ti fi ku je tip vozila i da dođe dobroja tablica, nije postojao način da mu se uđe u trag. Štaviše,morao je da pret po sta vi da je Grejs iznajmila vozilo i da više sa timvozilom neće imati nikakve veze. Druga mogućnost je bila da požurido ‘taurusa’ i da se doveze do ovde ali je bilo malo verovatno daGrejs do tada neće već biti u au to mo bi lu. Zbog magle bi morao dakoristi farove i ona bi ga videla.Kada bi osetila da joj pred sta vlja pretnju, mоglа bi odlučiti da se

pomiri sa gubitkom, da ubije Džejmi i da učini sve što može danestane.Ne, mislio je. Moram naći Preskota.

A onda? pitao se. Smem li da zavisim od toga da će Grejs održatireč i da će pustiti Džejmi?Bup-bupLupkanje se sve slabije čulo. U magli, slaba svetlost farova au to mo-

bi la koji nije mogao da raspozna prošla je pored njega na ži vo pi snojobali. Brujanje motora se utišalo kada se automobil zaustavio. Vratasu se otvorila, a zatim zalupila. Zvuk vozila je potom nestao u daljini.Potrčao je ulicom oba vlje nom maglom prema mestu gde je ostavio

‘taurus’. Ubiti Preskota? – raz mi šljao je. Nema načina. Moram gaimati živoga. To mi je jedina nada da vratim Džejmi.Ali prvo, Bog neka mi pomogne, moram ga pronaći.

Glava 12.

„Raterford ovde,” čuo se dubok glas.Kavano je zvao sa te le fon ske govornice koja se nalazila odmah do

benzinske pumpe. „Da li i dalje ne volite kinesku hranu.Raterford je oklevao samo na trenutak. „Ostavio si nas u pravoj

ratnoj zoni.”„Sa mo od bra na.”„Bio bi uver lji vi ji, da si ostao da objasniš šta se dogodilo. Imaš li

uopšte pojma koliko agenata traga za tobom, koliko zakona siprekršio? Pret po sta vljam da ne želiš da mi kažeš gde si bio.” .„Biće mi drago da ti kažem pošto će ti i uređaj za praćenje poziva i

tako reći. U Karmelu sam.”„Drago mi je da imaš vremena za odmor,” Raterford je tonom glasa

na gla ša vao svoj sarkazam. „Jednoga dana ću i ja na odmor,” upozadini su se čuli glasovi nekih ljudi, „kada ne budem u nevolji dogrla, pomažući u istrazi protiv Preskota i njegov bo ra to ri je. Mi ni star- stvo pravde misli da je iden ti fi ko va lo Pre sko to ve vojne po slo dav ce,ali sa uništenom la bo ra to ri jorn i Preskotom u bekstvu, nema načinada ih povežem sa la bo ra to ri jom i da dokažem kako se tamo pro i zvo- di lo ne do zvo lje no bio her nij sko oružje. Isto važi i za do ka zi va nje da jeoružje ilegalno testirano na građanima i vojnom osoblju.”„Možda mogu da ti pomognem da dođeš do dokaza,” reče Kavano.„Početkom ove nedelje imao si prilike da obaviš posao i daš mi

dokaze, ali si odleteo.”„Promenio sam mišljenje.” Držao je slušalicu toliko čvrsto da su ga

prsti boleli.„Kako ob ja šnja vaš ovaj čudesni obrt?”„Žena mi je nestala.” Trudeći se da smiri glas, Kavano je objasnio

šta se dogodilo sa Džejmi i šta mora da uradi da bi je vratio. „Da lihoćeš da radiš sa mnom na pro na la že nju Preskota i da ga upo tre bi- mo kao mamac?”

„Da radim sa tobom? Hej, ti pre nisi hteo da uključiš nas, zaštobismo sada mi uklju či va li tebe?”„Zato što će mi biti dovoljno da ti kažem gde da tražiš.”„U Karmelu? Toliko sam do sada shvatio.”„Mogu ti dati pre ci zni je podatke od toga, ali slušaj me, ako ovo ne

bude urađeno kako treba, ubiće je.”Glasovi u pozadini, verovatno iz kan ce la ri je, bili su sve što je

Kavano mogao da čuje dok je narednih nekoliko trenutaka Raterfordraz mi šljao o tome.„Koji je pravi način?” Raterford je na kraju upitao.„Proveri sve terene za golf u oblasti Karmela i Montereja. Nabavi

imena svih igrača golfa koji su ih kon tak ti ra li u poslednje tri nedeljeda bi zakazali termin za igru.”„Ali može ih biti na hiljade.”„Onda po ra zgo va raj sa svim agentima za prodaju ne kret ni na u ovoj

oblasti, uzmi imena svih koji su kupili ili iznajmili imovinu ovde uprotekle tri nedelje. Ako je Preskot iznajmio ili kupio nešto, nijemorao to da uradi uz pomoć zvaničnog agenta za ne kret ni ne, alimoramo početi od nečega. Uporedi ta imena sa golf listama.”Raterford je ponovo nakratko ućutao. „Sa mnogo ljudi treba raz go-

va ra ti. Potrajaće.”„Ja nemam vremena! Danas popodne, Džone. Zvaću te popodne.”

Skoro da je lupio slušalicu o telefon od ne moć no sti. Dok je trčao kaau to mo bi lu, nije mogao a da se ne seti, da je prvo šta je htela Džejmiod njega, bilo baš ovo. Da zove Ra ter for da.

Glava 13.

„Bob Banister,” Kavano je pružio ruku.„Vik Mek Kvin.” In struk tor je uneo mnogo snage u ovo rukovanje.Kavano je dopustio Viku da mu gnječi prste nekoliko sekundi, a

onda ih je povukao. „Pišem za novi časopis Naša tela, naše zdravlje.Časopis je iz Los Anđelesa, a za hva lju ju ći elek tron skoj pošti iInternetu, nisam morao da idem odavde.”Vik je klimnuo sa sa o se ca njem za svakoga ko mora da napusti čist

vazduh doline Karmel zbog smoga u Los Anđelesu.„Moji izdavači su se prilično zagrejali za ideju koju sam im

predložio,” reče Kavano. „Želim da napišem članak koliko brzo ljudimogu dobiti izgled koji žele ako se stvarno potrude.”Vik je podigao glavu pokazavši svoje in te re so va nje. Sedeli su jedan

naspram drugog u kan ce la ri ji, gde su se nalazili razni fitnes trofeji, izidovi puni fo to gra fi ja sa au to gra mi ma Vika sa raznim ljudima, koji suizgledali dobro i ne ve ro vat no zdravo, u uzanim majicama, iverovatno bili zvezde u oblasti fitnesa.„Govorim o najgorim slu ča je vi ma,” rekao je Kavano. „O ljudima koji

su se sa naporom kretali po pro sto ri ji, koji su toliko debeli da suizgledali kao da će svakog trenutka doživeti srčani udar. To će bitičlanak koji će pokazati da nije važno koliko je čovek bio nemaran.Sa od go va ra ju ćom mo ti va ci jom, dijetom i pravim in struk ci ja ma, taosoba može doći u zavidnu formu, može dra ma tič no promeniti svojživot za relativno kratko vreme. Ne za šest meseci ili za godinu danao kojoj se obično govori. Za ljude koji zaista loše izgledaju, šestmeseci ili godina su večnost. Ne žele da raz mi šlja ju o vi še me seč- nom mučenju. Žele brže rezultate. Kakva je to šala? Nevoljatrenutnog za do vo lje nja je da je potrebno mnogo da bi se došlo donjega.”Vik se namrštio. „O kojoj brzini mr ša vlje nja vi govorite?”„Mesec dana. Želim da znam da li je moguće dovesti nekoga ko je

zaista predebeo, staviti ga na zdravu, bezmasnu dijetu, naučiti ga

kako da koristi sprave, nadzirati ga, ohra bri va ti ga, terati ga da ovdeprovodi nekoliko sati dnevno, početi polako i učiniti ga istrajnim,menjati mu vežbe – da li bi takva osoba mogla da izgubi dostakilograma za mesec dana i počne da izgleda kao vi?”„Kao ja? Za mesec dana? Dođavola, ne, ne kao ja.”„Ali može li dra ma tič no dobiti bolji izgled?”„To bi moglo biti opasno.”„Znači, to je fizičko uništenje,” reče Kavano. „Ono što ja želim jeste

da napišem članak koji će pratiti osobu pre i posle takve dijete. Želimda pokažem da klub koji propagira zdravlje, kao ovaj, može učinitičuda u vrlo kratkom roku. Ono što je moto ovog članka je: ‘Nije tipotrebno str plje nje da bi stekao kondiciju, dovoljna je mo ti va ci ja.’”Vik je dodao: „Ovo je tačno, ali moraš da se čuvaš da ne ideš

prebrzo.”„Daću vam da pročitate članak pre nego što ga pošaljem. Na taj

način, vi se možete uveriti da sam sve shvatio kako treba. Moždamožemo staviti nekoliko vaših fo to gra fi ja i nekoliko čudesnihslučajeva sa kojima ste radili.”„Moje fo to gra fi je? Naravno.”„A članovi vašeg kluba? Da li se oni uklapaju u profil?”„Pa, imali smo momka koji je pre šest meseci...”„Imao sam na umu nekoga ko je počeo nedavno, tako da ga mogu

pratiti kroz proces.”„Niko u ovom trenutku,” Vik se pokunjio. „Da li to znači da nećete

spomenuti ovaj klub, niti će vam trebati fo to gra fi je?”

Glava 14.

„Mnogi naši članovi su u savršenoj fizičkoj kondiciji. S vremena navreme imamo neke ekstremne slučajeve, ali ne u poslednje trinedelje.”

* * *„Činimo čuda za ljude ako nam pruže priliku, ali...”

* * *„Ne u poslednje tri nedelje.”

* * *„Možda imam čoveka, kakav vam treba.” Rekao je fitnes in struk tor

koji je izgledao kao nordijski bog.Kavano nije pokazao reakciju. Ovo je bio deseti fitnes klub koji je

posetio. Pošto je iscrpio fitnes klubove Karmela, Pacifik Grouva iMontereja, sada se nalazio petnaest ki lo me ta ra istočno, u priobalju uzalivu Monterej, blizu vojne kasarne. Trudeći se da izgleda mirno,Kavano stavi svoju olovku preko beležnice i reče. „Zaista?”„Zove se Džošua Karter Ne Džoš. Džošua. Vrlo je izričit u tome.

Došao je pre nešto manje od tri nedelje. Sećam se jer je bio potpunobez kondicije, tako da sam sumnjao da će se držati programa. Ostaoje četiri sata. U početku sam mislio da će pasti mrtav sa bicikla ili saneke od sprava, ali nije pre te ri vao niti se napinjao. Od tada dolaziovamo svako popodne, mislim baš svako. Posle ide u saunu iznojenjem dodatno skida kilograme.Kavano je uspeo nekako da umiri ruke dok držao beležnicu, ali srce

mu je odjednom snažno zalupalo. „Zvuči kao da je on idealan za mojčlanak.”„Jedini problem je što ste malo zakasnili sa fo to gra fi ja ma.”„Zakasnio?”„On je vrlo odlučan, tako strog u svom vežbanju i svojoj dijeti da

sada izgleda bitno drugačije nego kada je došao. Skoro da ga nisamprepoznao kada sam došao sa trod nev nog kam po va nja Nisam

mogao da dođem sebi kada sam video šta je uradio sa sobomJedine slike ‘od pre’ su verovatno one koje ima kod kuće.”„Ako nema fo to gra fi ja, onda trošim svoje vreme. Mogu li dobiti

njegovu adresu i broj telefona da ga zamolim?” Kavano je postaviopitanje na pozitivan način, kako bi ‘pro gra mi rao’ in struk to ra da seponaša u skladu sa tim.„Da pogledamo.” In struk tor je pritisnuo nekoliko dugmića na kom-

pju ter skoj tastaturi. „Vista Linda, broj 78. To je jedna od novih ulicakoje su se izgradile kada je grad preuzeo golf teren Fort Ord.” In- struk tor je zapisao i broj telefona.„Znate, nešto me tu brine. Moram biti iskren.”„Oh?” Napeto iš če ku ju ći, Kavano se pitao da li je in struk tor

iznenada pomislio da on nije novinar.„Što više raz mi šljam o tome, Džošua možda ne bi bio prava osoba

za vaš članak. On prebrzo ulazi u kondiciju, to nije prirodno.Ponekad se pitam: šta ako to nije samo zbog njegove odluč no sti ionoga što mi činimo za njega?„Šta time želite da kažete?” Kavano je očekivao odgovor, ali se

pretvarao da je ne za in te re so van.„Ne želim da vas dovedem u loše odnose sa vašim listom da, ako

napišete ovaj članak, oni ga od štam pa ju i objave, a onda neko otkrijeda je Džošua toliko promenio svoje telo da je to sve zbog...”„Steroida?”„Cela ta priča oko sredstava za mr ša vlje nje i sportista koji ih koriste,

skandali sa ste ro i di ma na Olim pi ja di, glasine da ih koriste i neketeniserke... To daje in du stri ji fitnesa lošu re pu ta ci ju. Neki ljudi gledajuu moje mišiće i kažu: ‘Naravno, kad uzima steroide, svako možeizgledati tako.’ Kunem se Bogom da nikada nisam uzimao steroide usvom životu. Oni izazivaju srčane i moždane udare. U su prot no sti sasvim zdrav stve nim prin ci pi ma zbog kojih sam ušao u ovaj posao.”Steroidi bi bili u skladu sa Pre sko to vim bio he mij skim pozadinom,

pomislio je Kavano. „Jeste li upitali Džošuu za to?”„Bio je šokiran pitanjem. Kune se da nema nikakve veze sa tim

smećem.”„Ali?” upitao je Kavano.„Dео mene ne može da zamisli na koji način je mogao da načini

tolike promene sa svojim telom.”

„Kada ga budem sreo, ako se bude složio da mi pomogne,postaviću mu to pitanje. Kako on izgleda?”„Visok je oko metar i osamdeset. U ranim če tr de se tim je. Još uvek

je pomalo de be lju škast, ali ne mnogo. Svakoga puta je sve mršaviji ičvršći. Jedan od razloga zbog kojeg ga nisam prepoznao je da je,dok sam bio na kam po va nju, obrijao glavu. Ima kozju bradicu.”Ova aluzija je naterala Kavanoa da se priseti Robertove bradice, a

to ga je odmah podsetilo na Robertovu smrskanu glavu.„Izgleda da je fo to ge ni čan. Odličan za članak,” reče Kavano. U sebi

je želeo da vidi smrskanu Pre sko to vu glavu, ali morao je da potisnesvoj bes. Jedino što je bilo važno bilo je da vrati Džejmi, ali da bidošao do nje, da bi naterao Grejs da je vrati, morao je da Preskotasačuva u životu. „U koje vreme on obično dolazi?”„Oko jedan.”Kavano je pogledao u svoj sat. Šetnja od kluba do kluba mu je

potrošila celo jutro. Sada je bilo 12.35. Vreme. Nije imao mnogovremena. „Džošua verovatno radi noću ako ima toliko slobodnih po- sle pod ne va.”„Noćni posao? Mislim da on uopšte nema posao,” reče in struk tor.„Ne shvatam.”„Zaista se dobro oblači. Ima zlatan sat. ‘Pijaže’ ili nešto slično.

Znam da je skup, jer je, kada se pri klju čio klubu, napravio velikiproblem pitanjem da li su ormarići zaista bezbedni. Vozi novi ‘Porše’.Ne ‘bokster’. ‘Porše karera’. Živi u modernoj ulici. Imam utisak daima toliko novca da ne mora da radi.”Zlatni sat? pomisli Kavano. ‘Porše’? Zar se Preskot ne seća da sam

mu rekao da se ne ističe?„Novac? Žao mi je što to čujem,” reče Kavano. „Šta ste time

mislili?”„Bogati ljudi se obično brinu za svoju pri vat nost i ne vole da se o

njima pišu članci. Plaše se da to ne bude razlog za pljačku ili neštodrugo. Učinite mi uslugu. Kada Džošua bude došao, nemojte mu rećiza ovaj razgovor. Dozvolite mi da mu priđem na svoj način. Usuprotnom, možda neću moći da ga ubedim, naročito ako budemislio da ste mi vi pričali o njemu. Iz tog razloga, ako posumnja daste mi rekli da možda koristi steroide, može se toliko uz ne mi ri ti davas tuži zbog klevete.”

„Isuse, da me tuži?”„Možda tuži klub. Bogati ljudi su takvi. Ne brinite. Iz o sta vi ću vas.

Samo nemojte raz go va ra ti sa njim pre mene.”„Goveče, ne pada mi na pamet, veruj mi.”„’Porše’, ha?”„Da.”„Ako ikada dobijem na lutriji, kupiću sebi jedan. Crveni. To mi je

omiljena boja.”„Džošuina je bela.”

Glava 15.

U 12.55 beli ‘porše’ prišao je parkingu sa desne strane kluba.Dišući ubrzano, Kavano je gledao iz kafića preko puta, za pi su ju ćibroj tabica. Pre tva ra ju ći se da uživa u kafi, sedeo je u kafiću uza zid,ali malo udaljen od prozora. Gledao je kako se ‘porše’ za u sta vlja naparkinga kluba. Visok i samo donekle punačak muškarac je izašao izau to mo bi la. Čak iz daljine, videlo se da su mu crne mokasine, sivepantalone, plavi džemper, bili skupi. Glava mu je bila izbrijana Imaoje kozju bradicu. Tamnijeg tena, nosio je naočare za sunce.Kavano je uspeo da ostane miran dok je sedeo i pio kafu, besno se

usred sre đu ju ći na čoveka koji je sebe zvao Džošua Karter. Ako jeovo bio Preskot, promena je bila za pa nju ju ća. Gojazni, nezgrapančovek natečenog lica postao je nešto drugo, pro me niv ši izgled svogtela. Iako je morao da izgubi još kilograma, ono što je već izgubio jeizmenilo oblik njegovih obraza i vilice. Njegova kozja bradica iobrijana glava su mu promenile i profil, dajući mu snažnu, muževnupojavu. Na čudan način, bio je skoro zgodan. Nosio je udobnu,široku odeću. Kavano je osetio: čovek je sticao snagu i moć.U tako kratkom vre men skom roku, to je nemoguće, pomislio je

Kavano. Nešto kao steroidi moralo je biti sastavni deo nečega što jedovelo do takvog po bolj ša nja, ili je to bilo nešto drugo... Ideja mu jepala na pamet: da li je Preskot razvio neku vrstu hormona sti mu lan- sa?Čovek je zastao za trenutak, gledajući parking i svoje okruženje,

pre nego što je izvukao tamnu sportsku torbu sa prednjeg sedišta.Da li je pro ve ra vao da li mu preti opasnost ili je samo uživao uokruženju? Naočare za sunce su sprečile Kavanoa da vidi da li jeKarter gledao zabrinuto sa jedne na drugu stranu dok je hodaoprema ulazu u fitnes klub. Ali nije bilo sumnje da se, pre nego što jeotvorio vrata, osvrtao niz ulicu.

Glava 16.

Pedeset. Pedeset i dva. Pedeset i četiri. Držeći čvrsto volan,Kavano je vozio duž ulice Vista Linda, pri me ću ju ći brojeve kuća.Ulica se sastojala od širokih kuća vrednih milione dolara, sapredivnim pogledom na teren za golf ‘Blekhors’, 5 koji je nosio imekoje mu je ostalo još iz doba kada je Fort Ord bio aktivan.Šezdeset. Šezdeset i dva. Šezdeset i četiri. I pored toga što je ulica

bila u blizini terena za golf, Kavano nije razumeo zašto je Preskotizabrao da živi na po lu o str vu Monterej, a ne u Кarmelu. Možda sePreskot držao podalje od mesta za koje se plašio da ga mogupovezati. Ali ako je bio toliko pažljiv, zašto je, dođavola nosio zlatansat i vozio se okolo u ‘poršeu’?Se dam de set. Se dam de set i dva. Kavano je planirao da nauči o što

je mogao više o rasporedu Pre sko to ve kuće, da nađe ulaz i daupotre bi sprej koji mu je Grejs dala da savlada Preskota i da garazmeni za Džejmi. Moraće, bez sumnje, da zaobiđe alarm, a nećebiti nimalo lako ući unutra, a da ga ne primete susedi, ali nije imaoizbora.Se dam de set i četiri. Se dam de set i osam je bio ispred; im po zant na,

im pre siv na dvo sprat ni ca izgrađena u španskom stilu, sa krovom odcrepa i...Kavano je usporio, gledajući u znak NA PRODAJU ispred

travnjaka.

Glava 17.

„Izvinite što vas uz ne mi ra vam,” reče Kavano starijem čovekuraščupane kose koji je otvorio vrata, „ali nisam mogao a da neprimetim znak preko puta.”Od previše sunca, čovekovo lice je bilo kao ušta vlje no od bora.

Njegov strog pogled ih je produbio.„Moj otac je hirurg u Čikagu, želi da dođe ovamo kada se pen zi o ni-

še,” reče Kavano. „Lud je za golfom, a ja sam se vozikao okolo,tražeći kuće na prodaju. Kuća preko puta izgleda savršeno, ali ovo jedeo grada sa no vo sa gra đe nim kućama i pitam se da li je sve u redusa mestom koje se tako brzo prodaje.”„Taj grozni znak,” reče čovek.„Izvinite?”„Rekao sam joj da kuću prodaje privatno. Kakva je korist od takvog

znaka zbog kojeg susedstvo izgleda kao svratište a agenti za ne kret- ni ne i ljudi koji ne mogu da priušte sebi da žive ovde, kruže okolo ibulje, praveći buku na ulici? Nema po što va nja. Čim je Sem umro,njegova žena je jedva dočekala da proda kuću.”„Sem?”„Džejmison. On i ja smo se preselili ovde iste nedelje pre dve

godine. Juče je umro na terenu za golf, a taj prokleti znak se pojaviou dvorištu do popodneva.”

Glava 18.

Na najbližoj ben zin skoj pumpi, Kavano je požurio do te le fon skegovornice. Ubacio je te le fon sku karticu u aparat i ukucao brojeve.„Raterford,” rekao je duboki glas.„Kako ti ide sa listama?” Kavano je govorio veoma brzo, pri me ću ju-

ći, na sopstveno iz ne na đe nje, da ostaje bez daha.„Imamo dva na e stak agenata u Va šing to nu koji se javljaju

telefonom. Poslali smo agente iz San Franciska i San Hozea dasarađuju sa agentima koje imamo u oblasti Karmela i Montereja. Alijoš uvek nismo mogli da ostvarimo kontakt sa svim agentima za ne- kret ni ne, kao ni sa mnogim pred stav ni ci ma golf klubova, veruj mi,voleo bih da imam po dolar za svakoga ko želi da igra tamo.”„Morate požuriti. Proveri ovaj broj re gi stra ci je. U pitanju su ka li for nij-

ske tablice i idu uz novi ‘porše karera’. Beli auto je u pitanju.” Kavanoje iz dik ti rao broj. „Ko je vlasnik kola?”„Ti si na broju...” Džon je izgovorio lokaciju i broj te le fon ske

govornice koju je Kavano koristio.„Vaš sistem za iden ti fi ka ci ju je prokleto dobar.”„Proklet i dobar ne idu jedno sa drugim,” reče baptista. „Ostani gde

si. Kon tak ti ra ću Odeljenje za motorna vozila u Ka li for ni ji i pozvaću teza deset minuta.”„Uradi to što brže možeš. Čekaću.”U trenutku kada je spustio slušalicu, požurio je do ‘taurusa’ i

odvezao se, siguran da će se uskoro pojaviti po li cij ska kola koja jeposlao Raterford i da će ga tražiti. Udaljio se desetak blokova odatlei stao na drugoj ben zin skoj pumpi sa te le fon skom go vor ni com kojase nalazila napolju. Vreme, koje je inače letelo, sada se razvuklo unedogied. Tačno u minut, ubacio je svoju te le fon sku karticu u aparati utisnuo brojeve. Ruka mu se znojila dok je držao slušalicu. „Šta sinašao?”„Trebalo je da ostaneš tamo gde si bio.„Šta si našao?”

„Taj ‘porše’ je iz naj mljen.”„Šta?”„Samo na mesec dana. Na ime Džošua Karter. Kompanija koja mu

je iznajmila auto kaže da je ostavio adresu, Vista Linda broj 78, uPriobalju, Ka li for ni ja. Lokalna policija je poslala ne o be le žen auto daproveri.”Kavano jedva da je mogao da govori. „Reci im da zaborave. Karter

ne živi tamo.”„Ne živi tamo? Ako si to znao, zašto si onda tražio od mene da...”„Nadao sam se da ćeš otkriti drugu adresu.”„Ovo je suludo. Potreban si mi u komandnom centru koji uskoro

otvaramo. Ovoga puta, ostani tamo gde si.”„U redu,” Kavano je spustio slušalicu i otrčao do ‘taurusa’.

Glava 19.

Isuse. Preskot je toliko pa ra no i čan da je stvorio lažni identitet uokviru lažnog iden ti te ta, pomislio je Kavano dok je posmatrao fitnesklub iz ka fe te ri je sa druge strane ulice. Kučkin sin je verovatnouradio ono što smo mu rekli u bunkeru. Pro ve ra vao je čitulje u starimnovinama. Pronašao je ime deteta koje bi, da je poživelo, sada biloistih godina kao i on. Znajući da većina roditelja dobija broj so ci jal- nog osi gu ra nja za decu u vreme kada su se rodila, ali i da neke odsaveznih država, među njima je bila i Ka li for ni ja, unose brojeve so ci- jal nog osi gu ra nja i u umrlice, otišao je do arhiva u gradu gde je deteumrlo i zamolio za kopiju umrlice. Sa brojem so ci jal nog osi gu ra nja saumrlice, mogao je dobiti vozačku dozvolu i bankovni račun na imetog deteta.Pre tva ra ju ći se da čita novine, Kavano je sedeo leđima okrenut

izlogu. In struk tor je rekao da Džošua Karter obično ostaje četiri sata.Sada je bilo pet sati. Verovatno je Preskot koristio drugi lažniidentitet da bi testirao svoje okruženje. Ako je njegova iz van red napromena fizičkog izgleda u fitnes klubu privukla pažnju pogrešneosobe, mogao je napustiti nevažan identitet Džošue Kartera i otići nateren, osla nja ju ći se na ne za men ljiv identitet koji mu je Karen stvorilai od kog je zavisio. Kada izađe iz kluba, vratiće se na taj identitet iodvešće se do svog pravog pre bi va li šta.Ne mogu očekivati da ću ga zateći samog u klubu, savladati ga i

izvesti ga odatle, a da ljudi ne pokušaju da me zaustave, pomislio jeKavano. Ali mogu da ga pratim...Preskot je izašao iz zgrade. Za u sta vlja ju ći se na sunčevoj svetlosti,

stajao je malo us prav ni ji nego kada je ušao unutra. Ramena su muizgledala šire, grudi čvršće. Obrazi, iznureni od napora, izgledali suznatno tanji. Kakvu god he mi ka li ju da je uzimao, delovala jeznačajno udružena sa vežbom i striktnom dijetom. Nosio je naočareza sunce i iste crne mokasine, sive sportske pantalone i plavidžemper, kao i kada je ušao. Nosio je istu tamnu sportsku torbu i,

dok mu je glava sijala, on je osmotrio ulicu i okrenuo se nalevo kaparkingu kluba. Kod ‘poršea’ se ponovo osvrnuo, a onda je ušao ukola.U trenutku kada se Preskot odvezao sa parkinga, Kavano je

požurio napolje, do mesta iza ka fe te ri je na kojem je parkirao svog‘taurusa’. Petnaest sekundi kasnije, išao je za njim. Ovolikivremenski raspon je bio bitan, jer je hodajući u oba pravca po ulici,zaključio da je petnaest sekundi nešto manje od vremena koje je bilopotrebno, uz sva ogra ni če nja brzine, da se dođe do znaka zaobavezno za u sta vlja nje na bilo kom kraju ulice. Kada je Kavanoizašao sa parkinga ka fe te ri je, uočio je kako ‘porše’ na ras kr sni ciskreće nadesno. Trenutak kasnije, Preskot je skrenuo levo.Kavano je došao do ras kr sni ce, skrenuo levo i video ‘porše’ među

ostalim vozilima, blok niže. Znao je da neće moći da se nosi sasportskim au to mo bi lom ako Preskot bude koristio svoje ma ne var skespo sob no sti da se ubaci među vozila i da skreće brzo na uglovima,sa efi ka sno šću koja bi mu omo gu ća va la da ne prekorači ogra ni če njebrzine. Ali Kavano se nadao da će sada, kada je izašao iz fitneskluba, ostaviti za sobom sjajnu osobu koju stvorio i da će dati sve odsebe da se, vozeći takav auto pomeša sa drugima što je višemoguće.Držeći se takve logike, Preskot je vozio oprezno duž Avenije Del

Monte, vozeći glavnom trakom, koja je vodila ka zapadu i Montereju isa koje je dva puta oprezno izašao iz sa o bra ćaj ne gužve a zatimušao u dvo sprat nu parking garažu uz sam poslovni centar.Izlaz iz garaže bio je pored ulaza, ali Kavano je morao da bude

siguran da ne postoji drugi ulaz-izlaz i da Preskot nije ušao u garažusamo da bi odmah izašao na drugoj strani, u slučaju da ga nekoprati. Problem je bio što je, dok je Kavano vozio oko bloka, pro ve ra- va ju ći druge izlaze, Preskot mogao izaći na izlaz za koji je Kavanoznao. Ali, onda je Kavano primetio da je mnogo vozača napuštalogaražu krajem radnog dana, tako da se unutra formirala kolona ukojoj su vozači čekali da dođu do naplatne rampe za izlaz, i u kojoj jebilo mnogo vozila, tako da je Kavano zaključio da ima dovoljnovremena da obiđe oko bloka pre nego što Preskot bude mogao daizađe kroz ovaj izlaz.

Kao što je i očekivao, nije bilo drugog izlaza. Vraćajući se na mestona kojem je Preskot ušao, Kavano je ušao u garažu i krivudao krozmračni, za gu šlji vi, niži nivo, ali nije video ‘porše’. Na sta viv ši kadrugom nivou, video ga je u delu koji je bio označen sa SAMO ZAVOZILA SA UGOVOROM, zajedno sa drugim malim vozilima, blizuvrata koja su vodila u poslovni centar.Lokacija je naterala Kavanoa da ponovo razmisli o svojoj stra te gi ji.

U idealnoj situaciji, ‘porše’ bi bio udaljen od vrata i parkiran međuvećim vozilima, verovatno džipovima, iza kojih je Kavano mogaosakriti ‘taurus’ i, zaklonjen, pojuriti za Preskotom kada bude prišaosportskim au to mo bi li ma.Sada je Kavano morao da se parkira dosta dalje. Mislio je da se

parkira u mračnom uglu blizu ‘poršea’ i da napadne Preskota prenego što bude mogao da uđe u kola. Druga mogućnost je bila daiskoristi ‘emerson’ nož i da iseče delove pre kri va ča za sedišta ispodkojih su se nalazili tragovi mrlja Kavanove krvi. Ako bi ubacio tedeliće u prazne cevi za dovod vazduha u ‘poršea’, motor ne bimogao da funk ci o ni še. Kada Preskot izađe da pogleda šta nije uredu, pobesneće što je Kavano uspeo da ga namami u klopku.Da li bi Preskot bio besan? pitao se Kavano. Da li bi kvar au to mo bi-

la zabrinuo Preskota? Ako je Preskot imao pištolj, ako bi došlo dopucnjave... Ne mogu da rizikujem da ga ubijem, mislio je Kavano.Onda je shvatio da će najbolje biti da rasprši malo he mi ka li je po

bravi ‘poršea’. Kada je Preskot dodirne i kolabira, Kavano bi mogaoda požuri da ga podigne, kao da je Preskot pijan i da ga uvuče u‘taurus’.Kavano je stavio gumene rukavice koje je kupio u toku dana. Uzeo

je bočicu sa sprejom iz plastične vreće, izašao iz vozila i stavio rukeiza leđa, kako neko od za po sle nih u poslovnom centru ne bi primetiorukavice. Trideset sekundi kasnije, bio je ponovo za volanom. Kadaje vratio bočicu u vreću, pažljivo je skinuo rukavice do di ru ju ći ihsamo sa unu tra šnje strane.‘Taurus’ je bio u za klo nje nom delu parkinga. Oni koji su radili u

poslovnom delu zgrade, ulazili su u garažu i nisu ga pri me ći va li.Zvuk otvaranja i za tva ra nja vrata au to mo bi la odjekivao je krozgaražu. Vozila su izlazila sa svojih mesta i spuštala se ka nižemnivou. Ostajalo je sve manje i manje vozila. U šest sati, ‘porše’ je bio

jedini auto pored zida i pored vrata, dok je ‘taurus’ pak bio jedno odnekoliko vozila samo nekoliko metara udaljenih odatle.Kavano je pomerio ‘taurus’ u uda lje ni ji deo garaže, mešajući se sa

pre o sta lim vozilima.18.30. Još nekoliko za po sle nih iz poslovnog centra je otišlo. 19.00.Kada je bilo 20.00 i kada su jedina vozila koja su ostala na parkingu

bila ‘porše’ i ‘taurus’, Kavano je nešto pred o se tio.

Glava 20.

„Neko gore ima novi ‘porše’,” rekao je klincu sa minđušom u nosukoji je bio zadužen za naplatu parkinga.„Da, kul, ha?”„Je li ovo mesto bezbedno za tako skupo vozilo?”„Neko kao ja je uvek na dužnosti. Niko do sada nije ni pokušao da

ga ukrade.”„Do sada?”„Čovek koji ga vozi plaća mesečno. Čudno.”„Šta time misliš?”„Nikada ne izlazi ‘poršeom’ osim posle podne. Oko pola jedan

odlazi. Nešto malo posle pet se vraća.”A izlazi kroz poslovni centar, shvatio je Kavano. Zatim gleda sa

ulice da li ga je neko pratio.

Glava 21.

Uočio me je. Moram da pret po sta vim da me je kopile uočilo.Kavano se odvezao iz garaže, za koju je shvatio da je bila graničnalinija između Džošue Kartera i iden ti te ta koji mu je Karen stvorila.Dok je vozio ka Aveniji Del Monte, Kavano je bio potpuno uveren daje Preskot imao još jedan automobil u blizini garaže, koji nijeprivlačio pažnju, te se lako moglo pomešati sa ostalim vozilima,onako kako ga je Kavano podučio.Kavano se postarao da ne gleda u re tro vi zor. Nije smeo da uradi

ništa što bi Preskota nateralo da pomisli da Kavano zna da ga onprati. Dok mu se činilo da je napet do krajnjih granica, skrenuo jelevo i krenuo dublje u isto rij ski deo Montereja. Uskoro je otkrio da senalazi u Keneri Rou, gde su butici i kafei zamenili fabrike ribe izvremena Džona Stajnbeka, ali na to nije obraćao pažnju. Sa njegovedesne strane, sunce je bilo nisko nad okeanom. Ni na to nijeobraćao pažnju.Prati me, Kavano je nastavio da se nada. Prati me.Pokušao je da zamisli šta je prolazilo kroz Pre sko to vu glavu. Jedno

od iskušenja bi bilo da preleti oblast Karmela i Montereja što je premoguće. Ali najbolje što je Preskot uradio bilo je to sto je razotkriosamo ličnost Džošue Kartera. Kada bi Preskot zaključio da Kavanoradi sa mo stal no, što se i činilo, da li bi odlučio da štiti identitet kojimu je stvorila Karen, tako što bi krenuo za Kavanom i pokušao daukloni ono što je pred sta vlja lo pretnju iden ti te tu? Sve je zavisilo odtoga koliko je Preskot uživao u novom životu i koliko nije želeo da ganapusti. Da li bi bežao ili bi štitio identitet zbog kojeg je već ubiopetoro ljudi?Kavano je vozio što je sporije moguće, ne oku ša va ju ći se u taktici

iz be ga va nja. Kaneri Rou se završavao slepom ulicom, tako da jemorao da skrene ulevo, a zatim udesno, iako je on nastavio da vozipravo, vozeći duž okeana, koji mu se pružao sa desne strane. Sunceje zalazilo, bacajući grimiz preko pene na talasima. Kavano nijednom

nije pogledao u re tro vi zor. Ničim nije pokazao da pokušava danavede nekoga da ga prati. Vozio se kroz živopisne predele i najzadse odlučio da zastane tamo gde je bilo nekoliko vozila. Sa puta semoglo videti da se parkirao u odvojenom delu. Izašao je iz vozila iprešao put, krećući se ka stenama kojih je bilo mnogo duž okeanskeobale.Tamo se pripremao da uradi nešto za šta je sa iz ne na đe njem

shvatio da se može smatrati hrabrim, mada nije mislio da je sam tajčin nešto čime bi trebalo da se ponosi. Jer, podsećao se oča ja va ju ći:da je samo poslušao Džejmi i vratio se kući u Džekson Hol sa njom,nikada ne bi sebe doveo u ovakvu situaciju. Odabrao je dve manjestene koje su bile dovoljno blizu jedna drugoj, seo je na jednu, anoge oslonio na drugu. Okrenut leđima parkingu, oslonio je ruke nakolena i čekao.Zalazak sunca je blistao na vodi. Osećao je prohladni povetarac

koji je nosio kapi vode, dok je udarala u stene ispred njega. Ali on jesvu svoju pažnju usmerio na zvuk vozila koje je skrenulo sa puta iza u sta vi lo se na parkingu iza njega.Motor je ostao uključen. Vrata na kolima su se otvorila, a zatim

zatvorila. Uprkos udarima talasa, Kavano je čuo nečije korake. Čulose kako šljunak škripi dok se neko pri bli ža vao steni na kojoj je onsedeo.Koraci su se za u sta vi li iza njegovih leđa.Strah mu nije do zvo lja vao da misli ni na šta drugo, pri mo ra va ju ći ga

da bude svestan jedino toga da je sada na delu taktika ‘bori se ilibeži’. Dok je Kavano ostajao u ne za šti će nom položaju, njegovcentralni nervni sistem je radio punom parom, pul si ra ju ći, za hte va ju ćiviše kiseonika i još bržu cir ku la ci ju.„Kako si me našao?” Preskotov glas je drhtao, kao kad ga je

Kavano prvi put čuo.„Le to va li šte i Jeza u noći,” Kavanou su se znojili dlanovi.Nekoliko trenutaka jedini zvuk koji se čuo dolazio je od talasa i

motora koji je bio u praznom hodu. „Posmatrač.”„A ti brzo učiš. U narednom životu bi mogao da budeš agent.”

Dodatak njegovom ponosu, pomisli Kavano.„Govoriš li uvek sa po što va njem o ljudima koje želiš da ubiješ?”

„Više ne želim da te ubijem.” Kavano je gledao pravo ispred sebe, uokean obojen zalaskom sunca.„Treba li to da me ubedi da ja ne ubijem tebe?”„Nisi ovamo došao da bi to uradio. U suprotnom, već bi do sada

povukao okidač.”„Zašto si onda ti došao ovamo?”„Da po ra zgo va ram sam sa sobom.” Kavano se borio da kon tro li še

svoje disanje.Ponovo su jedini zvuci bili zvuci talasa i uklju če nog motora.„Ostavi ruke na kolenima. Nastavi da gledaš u vodu,” reče Preskot.Dok se povetarac pojačavao, Kavano je čuo korake na šljunku. Sa

njegove desne strane, u pe ri fer nom vidokrugu, pojavila se siluetajake građe, obilazeći oko stene ali držeći sa na odmerenom ra sto ja- nju od njega. Preskot je imao jaknu preko ruku, koja je sakrivala onoza šta je Kavano pret po sta vljao da je pištolj.„Izgleda da si sam.”„Imao si dosta vremena da osmotriš garažu. Znaš da sam ja jedini

koji vozi ‘porše’. Šta si stavio na bravu vozila?”„Zašto me tako gledaš?”„Sakrio sam male video kamere na vrhu nosećih stubova garaži.

Vrlo su male. Napajaju se iz baterija. Jedva se mogu primetiti.Internet je pretrpan oglasima za njih: ‘Proverite svoju bebi-siterku.Gledajte ćerku vašeg suseda kako se sunča.’ Gledao sam slike namo ni to ri ma u kombiju na donjem spratu garaže.”„Onda si svestan da nemam nikakve pomoćnike.”„Šta si stavio na bravu vozila?”„Oma mlju ju ću he mi ka li ju koja deluje u kontaktu sa kožom.”„Zašto ovo radiš sam? Zašto nisi obavestio vladu gde si me

pronašao?”„Zato što bi se vlada nagodila sa tobom, u zamenu za tvoje sve do-

če nje protiv vojnih zva nič ni ka koji su te unajmili da razviješ hormon.”„Saznao si za to?”„Pret po sta vljam da je jedini razlog zbog kojeg ga nisi is ko ri stio sada

na meni taj, što vetar dolazi sa mora i mogao bi ga razneti pre negošto mi bilo šta učini.”„Ko ti je to ispričao?”

„Čovek koji je sebe zvao Klajn. Predvodio je tim koji je pokušao date kidnapuje.”„Znam ko je Klajn.” Preskotov glas je postao grublji.„Ne moraš više da brineš o njemu. Mrtav je.”„Zbog tebe?”„Ne. Žena koju ja zovem Grejs je odgovorna za to.”„Grejs?”„Visoka oko metar i se dam de set. Kratka plava kosa. Izgleda kao da

dosta ide u teretanu. Mogla bi biti privlačna da nije odbojna.”„Znam Grejs. Njeno pravo ime je Ališa.”„Previše je ženstveno za nju.”„Ako si žena koja je obučena na ek spe ri men tal nom programu za

izvođenje spe ci jal nih operacija, onda pret po sta vljam da moraš gubitinešto od svoje žen stve no sti.”Sunce je skoro potpuno zašlo. Dok su se senke pro du ža va le i

spuštao sumrak, Kavano je shvatio zašto je Preskot ostavio uključenmotor svog au to mo bi la. Farovi su bili uključeni, oba sja va ju ći ih.Preskot je želeo da izbegne da mu se isprazni aku mu la tor.„Ona mi je dala oma mlju ju će sredstvo koje sam naneo na bravu

tvog au to mo bi la.”„Drago mi je što si mi to rekao.”„Oh?”„Sumnjam da se tvoje spo sob no sti mogu primeniti u la bo ra to ri ja ma

i formulama. Neko ti je morao dati oma mlju ju će sredstvo. To je u su- prot no sti sa tvojom tvrdnjom da radiš sam.”„Veruj mi, ne radim sa Grejs.”„Uveri me.”„Imam...” Sa naporom, Kavano je prekršio svoje pravilo o tome da

nikada ne otkriva lične detalje. „... Suprugu.”„Rekao si mi da nemaš porodicu.”„Stvarno,” reče Kavano. „U normalnim okol no sti ma, držim je po

strani od svog posla. Ali nakon onoga što se dogodilo u bunkeru onaje bila jedina osoba koju sam mogao da pozovem u pomoć. Došla jesa mnom u Karmel. Juče ju je Grejs kid na po va la. Ako joj neisporučim tvoj leš, moja žena će,” reč mu je zastala u grlu, „umreti.”„Snažan podsticaj da me ubiješ.”

„Upravo suprotno.” Kapi sa talasa su poprskale Kavanoa po licu, aliih je jedva osetio, jer su mu obrazi bili ukočeni od straha. „Kada bihjoj isporučio tvoj leš, kakav motiv bi Grejs imala da oslobodi mojuženu? Grejs ima sve razloge da me mrzi. Obogaljio sam je i udaljiood tima.”„Obogaljio si je?”„Pogodio sam je u nogu. Hoda na štakama. Njeni po slo dav ci su je

se praktično odrekli.”„Da, sve to ju je sigurno raz be sne lo,” reče Preskot.„Moja pret po stav ka je da će, čak i ako joj isporučim tvoj leš, is ko ri-

sti ti moju ženu da mi uzvrati za nevolju u koju sam je uvalio.”„Verovatno.”„Želim da mi pomogneš,” reče Kavano.Talasi su udarali. Motor je radio. Farovi su svetleli.„Izvini?” upitao je Preskot.„Znam kako da rešim i tvoj i moj problem,” Kavanou se steglo u

grudima.„Nastavi da pričaš.”„Moja supruga mi znači više od svega na svetu.”„Više od tvojih pet mrtvih pri ja te lja?”„Više od svega. Kada bi joj se nešto dogodilo, ne znam kako bih

mogao... Pomozi mi da je vratim i više nećeš morati da me se plašiš.Nikada te neću povrediti. Niti ću bilo kome dozvoliti da te povredi.”„Ponovo ćeš biti neko ko me štiti?” narugao se Preskot. „Kako bi

trebalo da ti ja pomognem?”„Re ša va njem tvog problema, rešićemo moj. Ja ću te le fo ni ra ti, reći

joj da sam te uhvatio, ali da ću te držati u životu dok ne pusti mojuženu. Ugovoriću razmenu. Ti ćeš krenuti ka Grejs a moja žena ćekrenuti ka meni. Ono što Grejs neće shvati, jeste da ti nisi moj za ro- blje nik – nego saveznik.”„Zašto ne bi po sum nja la?”„Zna da sam prešao ceo ovaj put da bih te se dočepao. Zato što

veruje da smo ti i ja ne pri ja te lji.”„Zar nismo?”„Nismo, ako mi pomogneš.”„Šta će je sprečiti da me ubije u trenutku kada me ugleda?”

„Želeće ličnu sa tis fak ci ju, želeće da ti bude blizu pre nego što tepovredi. Ali, za svaki slučaj, nosićeš pancir koji mi je u vozilu. Grejste je videla samo kada si bio debeo. Pošto si izgubio dosta na težini,pancir će učiniti da izgledaš otprilike onako kako si ranije izgledao.Neće privući pažnju. Ona neće po sum nja ti. Potrudiću se da izgledaškao da sam te prebio pre nego što te predam njoj. Suzbiću njenusumnju tako što će izgledati kao da su ti ruke vezane. Ali povez nećebiti čvrst, a u trenutku kada budeš dovoljno blizu... znaš li kako dakoristiš pištolj koji ti je ispod jakne?”„Svakoga jutra vežbam u za tvo re noj streljani u Montereju.”Kavano se nije trudio da mu razjasni da je pucanje u metu sasvim

drugačije od sa ku plja nja hrabrosti da se puca u ljudsko biće. Preskotje ne pre kid no dokazivao da nije imao problema sa ubijanjem. „Utrenutku kada budeš blizu Grejs, ra ski nu ćeš veze na svojim rukama,izvući pištolj i ubiti je.”„Lako je reći. Šta ako nije sama?”„U stvari, nije. Tu je još jedan agent. Tvrdi da su je se svi odrekli i

da nije mogla da obezbedi ništa više od toga.”„Mogla bi da laže.”„Izabrali smo mesto za razmenu, na koje možemo stići pre njih. Na

taj način, možemo pratiti even tu al na iz ne na đe nja. Bez obzira šta dase dogodi, ja ću te zaštititi.”„Ti si zaista ozbiljan po tom pitanju?” upitao je Preskot.„Grejs te toliko mrzi da nikada neće prestati da te lovi. Nikada se

nećeš osećati bezbednim. Uvek ćeš čuti nju iza sebe. Ako želiš dasačuvaš svoj novi identitet, moraćeš da je zaustaviš. Pomozi mi davratim svoju ženu, a ja ću ti pomoći da se rešiš Grejs.”„A nakon toga? Ako uspemo, ako dobiješ svoju ženu nazad nećeš

uraditi ništa da bi me povredio?”„Tako je,” reče Kavano.„Uprkos onome što sam uradio tvom timu? To je odricanje onoga u

šta se veruje. Daj mi razlog da ti poverujem.”„Daću ti najbolji razlog na svetu,” reče Kavano. „Moju reč.”Po prvi put je Kavano skrenuo pogled sa mračnog horizonta. U

svetlosti farova, okrenuo se i pogledao pravo u Preskota, u njegoveskoro ne pre po zna tlji ve muške crte, istaknute obraze i vilicu, bradicu,obrijanu glavu i razbijena ramena.

„Dajem ti svoju reč. Pomozi mi da vratim svoju ženu, i nećeš moratida me se plašiš.”„Tvoju reč?” Preskot je učinio da ovo zazvuči kao nešto sasvim

nečuveno.„I moju ljubav prema mojoj ženi.”„Kako da znam da ta žena postoji. Kako da budem siguran da ovo

nije trik?”„Mogao sam te ubiti na parkingu ispred fitnes kluba. Ostavio sam te

u životu jer smo potrebni jedan drugom.”Pre sko to ve tamne oči su zasijale.„Ali ako ti to nije dovoljno dobro, hoćeš li verovati Grejs.” upitao je

Kavano.„Telefon u motelu u kojem sam odseo ima spikerfon. Kada

pozovem Grejs i kada bude čula tvoj glas, kada bude govorila omojoj ženi, hoćeš li mi tada po ve ro va ti?”

Glava 22.

Sa pištoljem kojim je nišanio ispod jakne koju je držao u rukama,Preskot je pratio Kavanoa do hotelske sobe, a onda mu rekao dazaključa vrata i navuče zavese. Kavano se kretao pažljivo držećiruke udaljene od bokova, iako je svoj pištolj i ‘emerson’ nož ostavio u‘taurusu’, kao što mu je Preskot naložio.Kada su zavese bile navučene, Preskot je stavio svoju jaknu

stolicu, po ka zu ju ći da je sledio Kavanov primer, do te mere da jepištolj koji je imao u rukama bio isti koji je video kod Kavanoa: ‘Sigzauer 225’.„Ovako smo se upoznali,” reče Kavano, „tako što si uperio pištolj u

mene.”Zenice u Pre sko to vim očima su bile velike i tamne kakve su bile u

skladištu.„Sećaš li se razgovora koji smo vodili o ad re na li nu?” upitao je

Kavano.Preskot je klimnuo glavom, prešavši jezikom preko usana. „U

bunkeru.”„Rekao sam ti da se neko ko želi da savlada adrenalin, ko želi

opciju ‘borbe’ protiv njega, ne može smatrati hrabrim. Ali neko kao ti,ko funk ci o ni še uprkos tome što je uplašen, ko želi da pobegne, ali seumesto toga suoči sa pretnjom ispred sebe, taj je hrabar.”„Ne laskaj mi. Sve što želim je da se oslobodim svojih ne pri ja te lja.”Kavano je pokazao ka pisaćem stolu. „Otvoriću ovu fioku da bih ti

pokazao nešto.”„Uradi to polako.”Koristeći samo jagodice svoje leve ruke, Kavano je izvukao fioku.

„Grudnjaci. Gaćice. Odavno sam prestao da se oblačim u ženskugarderobu.”„Šta?” Pre sko to vi obrazi su po cr ve ne li.„U kupatilu ćeš videti ženski toaletni pribor. Sprej za kosu. Karmin.

Kremu za lice. Lep brijač. Ne želim da posumnjaš da ne putujem sa

ženom.”„U redu, ubedio si me,” reče Preskot ne baš sasvim uvereno.

„Pitanje je: da li je bila kid na po va na?”Iz džepa na košulji, Kavano je izvadio parče papira koji mu je Grejs

dala. Otišao je do telefona koji se nalazio pored kreveta, pritisnuo 9da bi dobio izlaznu liniju, pritisnuo je dugme da bi aktivirao spikerfon,a onda je pozvao broj mobilnog telefona koji mu je Grejs dala.Sedeći na krevetu, jedan naspram drugog, on i Preskot, koji je još

uvek držao pištolj uperen u Kavanoa, slušali su kako telefon zvoni.Telefon je zazvonio drugi put.Baš kada je Kavano počeo da brine da Grejs nije dostupna, strog,

ženski glas se javio: „Halo?”Kavano je pogledao Preskota kao da ga pita: ‘Pre po zna ješ li glas?’Preskotu su pobledele usne.U jednom trenutku ništa se nije čulo sa druge strane slušalice.

Dobro je, pomislio je Kavano, ona neće primetiti blagu pro mu klostkoju izaziva spikerfon.„Ja sam,” reče Kavano.„Nadam se da zoveš sa dobrim vestima.”„Imam Preskota.”„Mrtvog?”„Želim da čujem svoju ženu.”„Pitala sam te da li je mrtav.”„A ja sam rekao da želim da čujem svoju ženu.”Kavano je ponovo čuo tišinu, zatim prigušene, besne glasove u

pozadini.Odjednom, čuo se oštar Grejsin glas koji je govorio: „Reci mu da si

dobro.”Nije bilo odgovora.„Zaboga, reci mu!”„Ja sam...” Džejmin glas, stisnut od bola, učinio je da Kavanou

zastane dah, „...dobro.”„Eto,” upala je Grejs. „Ona je dobro. A sad Preskot?”„Šta si joj to uradila?”„Ništa što ne mogu učiniti još bolnijim.”Odjednom Kavanou se pred očima stvorila slika povređene Džejmi,

čije je lice bilo obliveno krvlju.

„Što je pre vratiš, pre će biti mažena,” reče Grejs rugajući se.„Preskot. Rekao si da imaš dobre vesti. Je li mrtav?”„Nije.”„To uopšte nisu dobre vesti. Zašto ga nisi ubio?”Kavano je gledao u Preskota, kao da ga je tiho pitao: ‘Vidiš. Rekao

sam ti istinu.’Pre sko to va obrijana glava se orosila znojem.„Zato što želim da budem siguran da ću vratiti svoju ženu,” reče

Kavano.„Ne veruješ mi da ću održati svoj deo pogodbe?”„Ne ako ti isporučim leš. Kakav bi ti bio motiv da mi je vratiš? Sada

imam nešto što možemo da razmenimo. Kada budem video svojuženu, ti ćeš videti Preskota. Kada budeš pustila moju ženu, ja ćupustiti njega. Nakon toga, možeš da radiš sa njim šta god hoćeš.”„Pro klet stvo, to se nismo do go vo ri li.”„Ali će tako biti.”Na trenutak se ništa, osim elek tron skog šuma, nije čulo.„Ne volim da budem pod pritiskom,” rekla je Grejs.„Trebalo bi da se obrađuješ. Rekla si mi da do sutra ujutro treba da

povratiš poverenje svojih po slo da va ca. Ovako, malo si ispredrasporeda. Samo mi vrati ženu i dobićeš Preskota. I moj i tvojproblem su skoro rešeni.”Grejs je zaćutala i na kraju je is cr plje no i besno uzdahnula.„Gde želiš da izvršimo razmenu?”Po treći put je Kavano pogledao Preskota. Na putu ka motelu su

raz go va ra li o lo gi stič koj podršci prilikom razmene, ukoliko Kavanobude uverio Preskota da govori istinu i ako Preskot bude odlučio daide dalje. Preskot, koji je proveo dosta vremena u is tra ži va njuokoline Karmela, dao mu je predlog.Kavano joj je sada rekao: „Oko dvadeset pet ki lo me ta ra južno od

Autoputa broj 1, postoji put koji vodi u planine. Na tabli piše ISTO- RIJ SKO MESTO.”„Baš ono što mi treba: kultura. Kakvo je to isto rij sko mesto?”„Kamena kapela koju je izgradio pustinjak 1906. Bio je bankar čija

je porodica stradala u ze mljo tre su u San Francisku. Veći deo mestaje odavno propao. Teško da tamo iko ide.”„A kako si ti čuo za to mesto?”

„Bio sam ranije u Karmelu,” reče Kavano, slagavši. „Jednom, kadasam vozio iz Los Anđelesa, video sam skretanje i odlučio daproverim.”„I trebalo bi da poverujem da ću se tamo sresti sa tobom.”„Hej, ti si ta kojoj je potrebna pomoć. Sve što želim je da se rešim

ovog kučkinog sina i da vratim svoju ženu. Šta ćeš posle ti saPreskotom u brdima gde ti niko neće smetati to je tvoja stvar. Misliosam da će ti pri vat nost od go va ra ti.”Još jedan besni, umorni uzdah. Grejsina sum nji ča vost se borila sa

njenom potrebom da povrati poverenje svojih na dre đe nih. „Kada?”„Za sat vremena.”„Ne mogu da stignem do tamo za tako kratko vreme. Neka bude za

dva,” Grejs je prekinula vezu.

Glava 23.

Kavano je isključio spikerfon i vratio telefon na svoje mesto.Stisnuvši usne, gledao je u Preskota i oružje koje je bilo upereno unjega. „Pa?”Udahnuvši, Preskot je prikupio svu snagu volje i pri tom postigao da

izgleda čvršće i pri bra ni je. Gledao je u brojeve na časovniku – 10.20.„Laže da su joj potrebna dva sata da bi stigla do tamo.”„Tako je.”„Doći će tamo što pre bude mogla,” reče Preskot. „Da postavi

zamku i da bude sigurna da ti nećeš postaviti zamku njoj.”„Ponovo. I dalje ti tvrdim: propustio si svoje pravo zanimanje.”„Nemamo mnogo vremena,” reče Preskot.„Šta ćeš onda da radiš, da nastaviš da bežiš, uvek se osvrćući

preko ramena, ili ćeš okončati svoje probleme večeras?”Preskot je piljio u njega, ili bolje govoreći, piljio je kroz njega, kao da

Kavano nije bio tamo, kao da je Preskot gledao u tamni horizont kojise sastojao od bes kraj nih dana i noći pro ga nja nja.Na kraju je ustao. Njegova tamna bradica je odudarala od bledila

njegovih obraza. Znoj mu se slivao niz lice. Izgledao je kao da mu jenaredna reč bila ona koju je najteže izgovorio: „Hajdemo.

SEDMI DEO

UKLANJANJE OPASNOSTI

Glava 1.

„Skini košulju. Obuci ovo.” Kavano je posegao ispod zadnjegsedišta u ‘taurusu’ i izvukao prsluk otporan na metke koji je tuskrivao. „Košulja ti je dovoljno široka da neće biti uočljivo da nosišpancir. Onda obuci jaknu da bi sakrio svoj pištolj.”‘Taurus’ je bio parkiran u senovitom delu motelskog parkinga.

Koristeći auto kao zaštitu, Preskot je uradio kako mu je rečeno. Kadaje nakratko ugledao Preskotov stomak, daleko manji nego ranije irazvijene mišiće grudi, Kavano je bio iznenađen.Čim je Preskot obukao jaknu, Kavano je zgrabio rolnu sa mo le plji ve

trake sa poda u zadnjem delu kola. „Sada sedi napred. Dok jabudem vozio, ti obmotaj ovo oko svojih ruku.”Preskot je izgledao sum nji ča vo.„Pobrini se da izgleda ve ro do stoj no,” reče Kavano. „Onda upotrebi

ovo.”Kavano je otvorio vrata sa vozačeve strane i uzeo ‘emerson’ nož sa

mesta na kojem je Preskot in si sti rao da ga ostavi, zajedno sapištoljem, u blizini papučica na vozilu. Sa palcem na slo nje nim nadršku noža, Kavano je rasklopio nož i dao ga Preskotu. „Presecitraku sa unu tra šnje strane, tako da je možeš prekinuti nogamaukoliko bude bilo potrebe.”Preskot je i dalje izgledao sum nji ča vo.„Pošto sam ovako blizu tebe, zar ne misliš da sam mogao da

uzmem tvoj pištolj i da te ubijem?” upitao je Kavano. „Dok sisamnom, bezbedan si. Obmotaj traku oko svojih zglobova, ondaupotrebi nož. Budi pažljiv. Oštrica je jako oštra.”Kavano je ušao u kola, podigao pištolj sa poda, stavio ga u futrolu i

čekao da mu se Preskot pridruži. Preskot je morao da sakupi jošodluč no sti pre nego što je ušao unutra.Odmah zatim, Kavano je prošao dva bloka zgrada, vozeći ka

blistavo obasjanoj pi ljar ni ci koju je primetio kada su on i Preskotkrenuli u motel. OTVORENO DO PONOĆI, pisalo je na neonskom

znaku. Utrčao je unutra i vratio se pet minuta kasnije papirnomkesom, koju je ispraznio na sedištu.Dok je Kavano vozio dalje, Preskot je gledao kupljenu robu: boca

bezbojnog sirupa od kukuruza, boca crvene boje za hranu plastičnaposuda i velika plastična kašika. „Za šta će nam ovo?”„Pomešaj malo sirupa od kukuruza i boje za hranu u posudi,”

Kavano je vozio ka Autoputu broj 1.„Zaboga, zašto?”„Bez pribora za pro fe si o nal ne šminkere, to je najbolji način da

napravimo kraste i skorelu krv.”Dok su se vozili Autoputem broj l, pratili su svetlost farova. Uprkos

svom ne str plje nju, Kavano se pri dr ža vao ogra ni če nja brzine. Sat nakomandnoj tabli je pokazivao 10.40. U želji da dođu na mestosastanka što je pre moguće, oni su već kasnili dvadeset minuta.Preskot je završio sa mešanjem i posegao u svoju jaknu, vadeći

sivu, metalnu tubu.Kavano je izgledao napeto. „Je li to...”„Hormon?” Preskot je klimnuo glavom. „Bio si u pravu. Nisam ga

upotrebio na tebi na plaži jer bi ga vetar oduvao od tebe. Akoodvrnem poklopac, postoji be zbed no sni period od dvadeset sekundi.Nakon toga se oslobađa sadržaj, koji je pod pritiskom.”„Planiraš da ga upotrebiš na sastanku?”„Postavi nas tako da nam vetar bude za leđima.”„Pret po sta vi mo da to nije moguće. Ako udahnem samo malo toga,

neću moći da ti pomognem. A šta ako Grejs i njena partnerka budureagovale kao rendžeri u Floridi? Umesto da pobegnu, mogle bi dapočnu da pucaju u panici. Mogu pogoditi Džejmi.”Preskot nije odgovorio.„Ne,” reče Kavano.„Ali...”„Stavi to na sedište.”Preskot ga je gledao.„Uradi tako,” reče Kavano. „Ostavi ga ovde.”Preskot je stavio tubu na sedište.„Zbog te stvari, po prvi put shvatam šta je strah,” reče Kavano.

„Postoji li pro tiv o trov?” Nadao se da pitanje zvuči uo bi ča je no.

„Naravno. U suprotnom, čak i kada pomoć zakasni, oružje može bitiak ti vi ra no bilo ko da ga potegne.”„Pro tiv o trov eliminiše strah?”„Samo strah koji uzrokuje hormon.”„Želim da mi daš jednu dozu,” reče Kavano.„Ne mogu.”„Zašto?”„Nemam pro tiv o trov kod sebe,” reče Preskot. „Ali čak i ako bih ti

dao dozu, ne bi imalo razlike sada.”„O čemu govoriš?”„I dalje bi se plašio za svoju ženu. Kada jednom zavoliš nekoga,

počinješ da strahuješ da se toj osobi nešto ne dogodi. Srećom, to jestrah koji sam uspeo da izbegnem. Sada ćeš ti imati prilike daosetiš.”„Da osetim?”„Šta je potrebno da bi neko bio hrabar.”

Glava 2.

Prošli su Karmel, krećući se dalje ka jugu, dok su svetla vozila naputu iš če za va la, sve dok na putu nisu ostala samo pojedina voziladok su se pri bli ža va li skoro ne na se lje noj oblasti Point Lobos.Ubrzo kroz senke drveća, Kavano je ugledao svetla iz dvo je nih

kuća. „Kakvo je ovo mesto?”„Brda Karmela. To je mala grupa kuća na strmini iznad okeana.”Kavano je sa desne strane video put koji je vodio ka njima. Dok su

svetla farova probijala tamu, vozio je po putu, a potom parkiraoautomobil među drvećem.Isključio je farove. „Nisam ovo mogao da uradim ranije jer je bilo

previše sa o bra ća ja. Policija bi mogla da nas zaustavi.”Kavano je uzeo plastičnu kašiku, spustio je u mešavinu u posudi i

razmazao sirup obojen u crveno po levoj strani Pre sko to vih usta, polevom obrazu i sle po oč ni ci, si mu li ra ju ći i duboku ranu na Pre sko to vojobrijanoj glavi. Izložena vazduhu, mešavina je počela da sezgrušava, stva ra ju ći utisak da se Preskotu krv zapekla na licu.Kada je Kavano ponovo uključio farove, svetlost sa komandne table

mu je omogućila da prouči po stig nu ti efekat. „Izgledaš kao da ti jepotrebna hitna pomoć.”„Ali osećam miris sirupa od kukuruza.”„Dok se ti približiš Grejs i dok ona bude osetila miris, već će biti

mrtva.”„Moram biti siguran.”„Šta si mislio?”„Uradi to od i stin ski.”„Ne znam šta si...”„Poseci me.”„Šta?”„Poseci me po glavi. Rane na glavi užasno krvare. Miris krvi će ne-

u tra li sa ti miris sirupa od kukuruza.”„Isuse,” reče Kavano.

„Uradi to,” Preskot je ustuknuo kada je Kavano izvadio ‘emerson’nož.Kavano je samo mogao da zamisli koliko je snage trebalo Preskotu

da ostane miran dok mu je preko čela pravio po se ko ti nu dužine petcen ti me ta ra.Krv je šikljala.Kavano je obrisao ivicu noža o Pre sko to vo lice i osušenu smesu.Preskot je sada ličio na živog mrtvaca.„Razdvoj malo ruke,” reče Kavano.Ruka mu se tresla dok je lepio sa mo le plji vu traku Preskotu oko

zglobova na nogama. Ubacujući ‘emerson’ nož između Pre sko to vihzglobova, Kavano je spreda i straga pažljivo isekao unu tra šnjustranu trake. Iz daljine se činilo da je traka netaknuta, ali je bila takoisečena da Preskotu ne bi bilo teško da je prekine.„U redu?” upitao je Kavano.Preskot je isprobao traku na svojim zglo bo vi ma, skoro je pokidavši.

Disanje mu je bilo is pre ki da no kada je udahnuo. „U redu je.”Kavano je vozio unazad i vratio se na Autoput broj 1 na sta vlja ju ći

da se kreće ka jugu. Sa desne strane, mesec je ras pro sti rao svojusvetlost po okeanu. Sa leve strane, samo su se povremeno videlasvetla u planinama. Osim ‘taurusa’, na putu nije bilo drugih vozila.„Skreni na sledećem odvajanju,” reče Preskot naprežući glas.„Ti veoma dobro poznaješ ovaj kraj.”„Kada sam počeo da mršavim, izbegavao sam gužve dok se moj

izgled nije dovoljno izmenio. Proveo sam dosta vremena pla ni na re ćiovuda.”Dok je Kavano skretao, ‘taurusovi’ farovi su obasjali tablu na kojoj

je pisalo ISTO RIJ SKO MESTO. Gledao je nalevo ka neravnom, pra- šnja vom putu koji je išao nagore, kroz tamno drveće. Put je vodio domesečinom obasjane livade, zatim je išao nagore cik-cak krozdrveće. Nekoliko puta su udu blje nja na putu dovela do toga da‘taurus’ svojom donjom stranom udari o stene i prašinu. Ispred njih,grane su za kla nja le mesečinom obasjano nebo. Grmlje je udaralo ovozilo.„Uskoro će se pojaviti još jedna livada,” reče Preskot. „Kapela je

izgrađena naspram padine koja se nalazi sa druge strane. Nema baš

mnogo toga da se vidi,” Pre sko to vo disanje je bilo ubrzanije ihrapavije. „Osim male kule sa krstom na vrhu, sve je srušeno.”„Broj polako do tri dok udišeš.”„Šta?”„Zadrži dah i broj do tri. Onda izdahni i broj do tri. Nastavi tako da

radiš. Pomoći će ti. Sada se sagni pre nego što te ugledaju.Pretvaraj se da si u nesvesti.”Bled, čak i u tami, Preskot je poslušao.Kavano je slušao preterano ubrzano Pre sko to vo disanje. U isto

vreme, osećao je svaki potres vozila dok se kretalo putem, kao damu je srce udaralo u ritmu kretanja vozila. Napravio je oštar zaokret ipogledao iz senke mračnog drveća ka drugoj livadi, koja nije bilaosve tlje na samo mesečinom, nego i iz ne nad nom svetlošću farova,na mestu na kojem je Preskot rekao da se nalazi kapela.„Pro klet stvo, stigla je ovde pre nas,” reče Kavano.

Glava 3.

Nije usporio, nije reagovao kao da je uznemiren, nastavio je da voziputem, krećući se ka farovima. „Spreman?” pitao je Preskota koji jebio na podu.„Malo je prekasno da kažem da želim da se povučem.”„Za pet minuta ćeš biti bezbedan. Ja ću izbaviti svoju ženu, a ti ćeš

biti slobodan.”„Taj trik sa budućim do ga đa ji ma bio je spa so no san za mene kada si

me izbavljao iz skladišta,” reče Preskot. „Da, za pet minuta ti ćešdobiti svoju ženu, a ja ću biti slobodan.”Kada je čuo Preskota kako to izgovara, Kavano je osetio nekakvu

čaroliju tih reči. „Da vidimo da li si pod jed na ko dobar glumac kao štosi dobar bio he mi čar.”„Hajde da vidimo,” Preskot je zadržao dah na tri sekunde, „da li si ti

tako dobar agent za pružanje zaštite kao što si obećao da ćeš biti.”‘Taurus’ je prišao bliže farovima. Grejs je stajala na štakama pored

au to mo bi la, čija ga je po pu lar nost, a samim tim i mogućnost da seuklopi sa ostalima u sa o bra ća ju, činila omiljenim među agentima zapružanje zaštite: bio je to ‘merkjuri sejbl’. Iza au to mo bi la, video sekrst koji se nalazio na tornju kapele, sa kojeg se odbijala svetlostKavanovih farova. Pored tornja su ležali srušeni zidovi.Zaustavio se dvadeset pet metara od Grejsinog au to mo bi la, izvan

dometa koji pištolj može imati u noćnim uslovima. Uvek je postojalašansa da je sa njom bio neko ko se među drvećem krio sa puškom,ali bi strelcu bila neophodna oprema za noćno gađanje kako bi dobronaciljao, a Kavano je sumnjao da je Grejs mogla dobiti takvu vrstuso fi sti ci ra ne opreme tako kasno i tako brzo Osim toga, svetlostfarova oba au to mo bi la bi nadjačala noćne izvore svetlosti, a opremaza noćno gađanje funk ci o ni še tako ja pojačava osve tlje nje odMeseca i zvezda, koju bi, u ovom slučaju, nadjačala svetlost farovajed no stav no, za sle piv ši strelca.

Kavano je ostavio motor da radi i uključene farove kada je izašaonapolje. Noć je bila hladna, po ja ča va ju ći mu već postojeći osećajhladnoće u grudima.Žmir ka ju ći zbog svetlosti, po ku ša va ju ći da održi glas mirnim,

obratio se Grejs. „Došla si ovamo ranije.” To ga je podsetilo napočetak njihovog razgovora u maglom oba vlje noj Torovoj kući togajutra. Njegov glas je odjekivao okolnim po šu mlje nim padinama.„Ne zvučiš iz ne na đe no onoliko koliko sam ja iz ne na đe na što si ti

pokušao da dođeš ranije,” reče Grejs. „Otvori sva vrata na svojimkolima.”Kavano učini tako. Znao je da je jedini razlog zbog kojeg mu je

Grejs rekla da otvori sva vrata bio da bi neko, ko je bio sakriven sastrane, u drveću, mogao da vidi da li se neko krije u kolima. Zabrinuose što se prevario u proračunu i što se snaj pe ri sta zaista skrivao napadinama, što je uređaj za noćno gađanje koji je snaj pe ri sta imaobio dovoljno so fi sti ci ran, zasnovan na toplotnoj detekciji, a ne napojačanju osve tlje nja Meseca i zvezda, što ne bi funk si o ni sa lo prisvetlosti farova.Osetivši mučninu, otvorio je zadnja leva vrata, prošavši iza kola,

otvorio je zadnja desna vrata, a onda je prošao napred da otvorivrata suvozača. Opet je stajao okrenut farovima, nadajući se da ćemu, umesto da ga otkriju, dati zaštitu.Ali plašio se da će se ob i sti ni ti njegova najveća stra ho va nja, da

plan neće funk ci o ni sa ti.Molim te Bože, pomozi mi da vratim Džejmi, mislio je.Odjednom, Grejs je rekla nešto što je sve promenilo i dalo mu

nadu. „Gde je Preskot?”Zašto bi rekla tako nešto? pitao se Kavano. Sva vrata su otvorena i

Preskota bi sigurno video neko ko se krio sa strane. Snaj pe ri sta kojibi video unu tra šnjost vozila, is ko ri stio bi voki-toki ili sličan dvosmerniradio-uređaj da obavesti Grejs da Kavano nije doveo pomoć.„Po lu sve stan je, na prednjem sedištu.” Otvaranje vrata samo blef,

shvatio je Kavano, dok mu se puls ubrzavao potajnom nadom. Želida pomislim da se u drveću krije snaj pe ri sta. Ali on nije tamo. Usuprotnom, Grejs bi saznala gde s Preskot i da je on jedina osoba ukolima.„Izvuci đubre napolje.”

„Neću dok ne vidim svoju ženu.”Sa izrazom ne str plje nja, Grejs je podigla ruku sa jedne od svojih

štaka i dala znak nekome ko se krio među srušenim zidovimakapele.Dve žene su ustale i pojavile se na svetlosti farova. Jedna je gurala

drugu. To je bila žena snažne građe. Jedina su prot nost u odnosu naGrejs je bila ta što je ženina kratka kosa bila tamna, iako su ona iGrejs izgledale veoma slično građene, možda zato što su obepripadale istoj ženskoj grupi za obuku u je di ni ca ma za spe ci jal neoperacije o kojoj je Preskot pričao.Džejmi je bila ta koju je žena gurala. Ruke su joj spreda bile

vezane. Posrtala je napred, sagnuvši se, kao da ju je nešto bolelo.Kada je podigla pogled, Kavano je ugledao krv na njenom licu. Besmu je zapalio mišiće. Želeo je da vikne.„Izvuci Preskota napolje,” rekla je Grejs.Kavano je otišao do su vo za če vih vrata i proverio da li je Preskot

pratio in struk ci je – metalna tuba je bila na sedištu. Kada je povukaoPreskota iz kola, Preskot je snažno udarivši o zemlju, jauknuo.Jednakom snagom, Kavano ga je vukao do prednjeg dela kola. Na

svetlosti farova, ugledavši Grejs i ženu koja je gurala Džejmi,Kavano ga je udario nekoliko puta sa strane, osećajući kako njegovacipela udara o pancir ispod Pre sko to ve košulje. Iako mu je pancirštitio vitalne organe, Preskot je ipak osećao udarce. Ponovo jejauknuo. Nakon četvrtog udarca se ot ko tr ljao i zaustavio, skupivši se.„Na noge,” rekao je Kavano. „Nema šanse da te vučem sve do

tamo.”Kavano je otkačio ‘emerson’ nož iz unu tra šnjeg džepa svoji

pantalona, palcem je rasklopio nož i presekao sa mo le plji vu trakupreko Pre sko to vih zglobova, oslo ba đa ju ći ih. U trenutku kada jesklopio nož i vratio ga u džep, povukao je Preskota uvis. Preskotkada ga je Kavano povukao, je snažno zabacio glavu unazad.Kavano je stajao iza njega, držeći ga za ramena i po ku ša va ju ći daga smiri, pošto se Preskot naginjao čas na jednu, čas drugu stranu.„Želiš ga, dođi i uzmi ga,” Kavano je rekao Grejs.„Šta to radiš?” bila je odlučna Grejs. „To nije Preskot.”„Đavola nije.”„Preskot ne izgleda kao...”

„Gubitak težine je deo njegovog pri kri va nja. Dokazaću ti da je to on.Hej, drkadžijo, reci joj nešto.”Preskot je nastavio da se ljulja.Kavano je zadao udarac u bubrege u zadnji deo Presk to vog

pancira. Da bi zaštitio pesnice, u po sled njem trenutku je smanjiosnagu udara, što Grejs nije mogla da vidi.Preskot je jauknuo i zateturao se unapred.„Rekao sam ti da joj kažeš nešto.”„Uh...” Dok je izgledalo kao da ga boli, Preskot je podigao glavu.

„Kako je...” Nakašljao se, kao da je u njemu nešto bilo slomljeno.„Kako ti ide, Al?”„To je on,” reče Grejs. „Isuse, po gle daj te mu lice. Šta si mu to

uradio?”„Naplatio sam mu za ono što je uradio mojim pri ja te lji ma. Sada je

tvoj red da mu naplatiš. Pusti moju ženu. Ja ću pustiti Preskota.”Dok je ba lan si ra la na štakama, Grejs je pogledala u svoju pri ja te lji-

cu i klimnula glavom.Njena pri ja te lji ca je gurnula Džejmi pored kola. Osve tlje na farovima,

Džejmi je posrtala napred.„Tvoj red,” reče Grejs.Kavano je gurnuo Preskota napred. Kao da je bio marioneta kojom

je lutkar upravljao po vla če njem konaca, Preskot se teturao tamo-ovamo, dok su ga noge jedva držale.„Džejmi, još samo malo napred.” Kavano ju je posmatrao kako

posrće ka njemu. „Sve će biti dobro. Sve što treba da uradiš je dadođeš do mene.”U me đu vre me nu, Preskot se ljuljao prema Džejmi i ženi koja ju je

pratila.Odjednom je pao na kolena.Kavano je otišao do njega i podigao ga na noge. „Nastavi da hodaš.

Ljudi te čekaju. Imam prečih stvari nego da visim ovde, da čekam dastaviš jednu nogu ispred druge.”Ponovo je gurnuo Preskota.Dok se Preskot klatio i pri bli ža vao Grejs i njenoj pri ja te lji ci one su

izgledale pre stra še ne njegovom čudnom pojavom.Džejmi se do te tu ra la bliže, njene zelene oči su se sada jasno videle

u svetlosti farova.

Po drugi put je Preskot zastao i skoro pao.„Kreći se!” Kavano je otišao do njega, još jednom ga gurnuvši.

Sada su bili na pola puta od au to mo bi la.Dok se Preskot teturao napred, Džejmi i on su prošli jedno pored

drugog. Krvavih usana, izgledala je pre pla še na onim što je prividnourađeno Preskotu.Skoro je gotovo, skoro je slobodna, mislio je Kavano dok se molio.

Sve što je znao, bilo je da će Grejs sigurno pucati na njega kadabude izgledalo da je usred sre dio svu svoju pažnju na Džejmi. Sve jezavisilo od narednih nekoliko sekundi.„Hajdemo kući,” rekao je Džejmi. Želeći da je zagrli, pokazao joj je

da nastavi da se kreće ka kolima.Ali ono što se dešavalo ispred Preskota privuklo je pažnju Kavanou.

Dok je ba lan si ra la na jednoj štaki, Grejs je podigla drugu štaku da biudarila po licu Preskota koji se teturao ka njoj. U me đu vre me nu,njena pri ja te lji ca je uperila pištolj ka Preskotu.Dao sam reč, pomislio je Kavano.Kad je Grejs zamahnula štakom, Preskot se bacio na zemlju da bi

izbegao udarac. Štaka mu je prošla iznad glave. Pao je na tlo, sarukama ispred sebe.Sada cepa sa mo le plji vu traku i grabi pištolj ispod jakne, mislio je

Kavano.Kada je povratila ravnotežu, Grejs je ponovo zamahnula štakom. U

trenutku kada se Preskot za ko tr ljao da bi izbegao taj udarac,pokretom koji je bio mnogo brži nego što bi njegovo stanje stvarnobilo onakvo kakvo je izgledalo da jeste, Kavano je izvukao svojpištolj.Tri pucnja iz tri različita oružja odjeknula su skoro is to vre me no i bilo

je skoro nemoguće uočiti kada je Grejsina pri ja te lji ca pucalaPreskotu u grudi. Stresavši se, Preskot je zapucao u Grejs nišanećiu njenu glavu. Po ku ša va ju ći da ga omete, Grejs ga je gađalaštakom, ali štaka je pala Preskotu pred noge. Kavano je začuo jezivkrik kada je njegov metak pogodio Grejsinu pri ja te lji cu u grudi,odbacivši je unazad. Četvrti pucanj, ovoga puta Preskotov, presekaoje krik jer je metak pogodio ženu u lice i oborio je. Miris kordita jelebdeo u vazduhu, dok su pramenovi dima lebdeli pred svetlošćufarova.

Napetih nerava, dok mu je u ušima zvonilo, Kavano je posegnuo kaDžejmi, osećajući olakšanje što je pala na zemlju u trenutku kada jepucnjava počela. „Jesi li dobro?”„Jesam.”„Sigurna si?”„Jesam.”Mahnuo je ka Preskotu. „Jesi li ti dobro?”Ležeći na zemlji i boreći se da dođe do daha nakon udara metka u

pancir, Preskot nije odgovorio odmah. Očigledno, morao je da senavikne na to da je kriza sada bila okončana, da ne mora više da seplaši. „Jesam.”„Održao sam reč,” rekao je Kavano. „Pomogao sam ti. Zaštitio sam

te. Pošto si ti pomogao meni, nemaš čega da se bojiš, što se menetiče. Koliko god da te mrzim, nikada te više neću progoniti.”Preskot je klimnuo glavom, nastavio je da leži na zemlji i da se bori

za dah.„Ako si zaboravio da obrišeš otiske sa metaka pre nego što si ih

uneo u pištolj, nađi praznu futrolu, stavi ih u nju i ponesi ih sasobom,” reče mu Kavano.„Nisam zaboravio.”„Uzmi Grejsin auto da odeš odavde. Kada ga budeš ostavljao, ne

zaboravi da obrišeš svoje otiske sa svega što si dodirnuo.”„Neću za bo ra vi ti.”„Onda je naš posao završen.”Gledajući Preskota, još uvek držeći svoj pištolj Kavano je krenuo

nazad ka Džejmi, pomogavši joj da ustane i nastavio da se krećeunazad ka kolima.„Jesi li dobro?” ponovo ju je upitao. „Treba li ti lekar?”Preskot je ostao na zemlji, držeći ruku na mestu gde je metak

udario u pancir i bez sumnje, ostavio mu modricu.Iza Kavanoa i Džejmi, farovi ‘taurusa’ su od sli ka va li njihove siluete.

Motor mu je još uvek radio.„Mislim da mi ništa nije slomljeno,” uspela je da kaže Džejmi.Kavano je došao do ‘taurusa’ i doveo je do su vo za če vih vrata.Iznenada je Džejmi zadrhtala u njegovom naručju. Kavano je

odjednom osetio slabost u nogama. Oštar miris koji je dolazio iz kola

ispunio mu je nozdrve i uzlupao mu srce. Usta su mu bila ne ve ro vat- no suva, a disanje mu se ubrzalo.Metalna tuba na sedištu, shvatio je. Preskot je odvrnuo poklopac

pre nego što sam ga izvukao iz kola!Dok se hormon širio iz ‘taurusa’, Kavano je zgrabio tubu sa sedišta i

zavitlao je prema Preskotu. Prema mestu na kojem je Preskot bio.Međutim, dok je Kavanou pažnja bila usmerena na drugu stranu,Preskot je jed no stav no nestao sa vidika.Dok se Kavano spuštao ka Džejmi, sme šta ju ći je u „taurus , pucanj

iz tame ju je bacio njemu u zagrljaj.„Ne!” Hormon mu je stiskao pluća. Strah ga je savladao. Ne

mogavši da zaustavi drhtanje, držao je Džejmi jednom rukom dok jedrugom uzvratio na pucanj u pravcu iz kojeg je video blesak.Pomislio je da je ugledao nejasnu siluetu kako nestaje iza Grejsinogau to mo bi la i, za drh tav ši, promašio je desni far, a zatim je još dvaputpucao u njega. Kada ga je konačno pogodio, razneo ga je nakomadiće i desni deo vozila se našao u tami. Ali pre nego što jeKavano bio u mo guć no sti da puca u drugi far, Preskot je uzvratiovatru, a metak je prošao tako blizu da je zazujao pored Kavanoveglave.Svestan da su otvorena su vo za če va vrata bes ko ri sna kao štit protiv

metka, Kavano je brzo podigao Džejmi na sedište, uplašen krvljukoja se širila desnom stranom njenih grudi.Metak je napravio rupu u šo fer šajb ni.Kavano se nagnuo nad nju. ‘Taurusov’ motor je sada pružao

fikasnu zaštitu dok joj je kidao dugmad sa odeće. Pluća su joj šištala.Oštar miris hormona ga je skoro ugušio dok je grabio sa mo le plji vutraku sa mesta na kojem ju je Preskot ostavio. Besan, sve višedrhteći, otkinuo je deo i zalepio ga preko Džejminih grudi, za tva ra ju ćiulaznu ranu. Pluća su prestala da joj šište.Otkinuo je drugi komad trake i zalepio ga preko izlazne rane na

leđima. Uspeo je da izbegne još nekoliko metaka koji su proletalikroz šo fer šajb nu i ušao u auto pre ba civ ši se preko Džejmi, a zatimzalupio vrata. Onda se savio iza volana, ubacio u rikverc i po ku ša va- ju ći da skupi snagu u nogama, pritisnuo je papučicu za gas. Točkovisu razbacali travu, a kola poletela unazad. Kavano je oslobodiopapučicu za gas i okrenuo volan za četvrtinu. Kola su se iznenada

okrenula za 180 stepeni i jurnula osta vlja ju ći Preskota iza sebe.Očajan, Kavano ubaci menjač u brzinu i odveze se, dok se od silineubrzanja zalupiše ostala vrata.I dalje povijen kako bi izbegao da obrisi njegovog tela postanu laka

meta, bio je toliko za o ku pljen vožnjom da je jedva mogao da napipadugmad kojima su se otvarali prozori. Uspeo je da spusti neke odnjih za nekoliko cen ti me ta ra, osetivši da se vazduh pro či šća va, kadaje metak napravio rupu u zadnjem staklu. Staklo se razletelo i on sejoš više sagnuo, drhteći kao da ima groznicu. Onda je Preskot počeoda nišani naniže i njegovi meci su sada pogađali pr tlja žnik.Očigledno, nadao se da će se meci probiti kroz oba sedišta i

pogoditi Kavanoa. Umesto toga, oni su udarali u čeličnu ploču koju jeKavano postavio na zadnjem delu pr tlja žni ka. Jureći ka tamnomdrveću na kraju livade, Kavano se nije osećao nimalo sigurnije zbogspoznaje da je Preskot skoro ispraznio svoj pištolj.Preskot je još uvek imao Grejsino oružje i oružje njene pri ja te lji ce.Po gle dav ši u re tro vi zor, Kavano je ugledao svetlost onog pre o sta-

log fara na Grejsinom au to mo bi lu; džip ih je pratio.Kučkin sin, pomislio je Kavano, trudeći se da učvrsti pojas.Obećao sam mu da ću ga zaštititi!‘Taurusovi’ farovi su osve tlja va li drveće, ot kri va ju ći krivinu koja se

iznenada pojavila i koja je vodila nadole, koju su Kavanovi osla blje nirefleksi jedva savladali.Dao sam mu reč da ga neću povrediti!Drveće je grebalo kola, Kavano se borio sa volanom i uleteo u još

jednu iznenadnu krivinu. Kad je ponovo pogledao u re tro vi zor, videoje povremene odbleske fara kako promiču kroz drveće. Kola su imse pri bli ža va la.Sa ranjenom Džejmi i sa hormonom koji mu je uzdrmao nervni

sistem, Kavano je bio svestan da Preskot ima prednost. Kao da je toželela da dokaže, oštra krivina skoro da je izbacila Džejmi sasedišta. Kavano je ponovo morao da smanji brzinu da bi mogao daodvoji desnu ruku od volana, zgrabi Džejmi i pričvrsti joj si gur no snipojas.Tamnog drveća više nije bilo, sada su ‘taurusovi’ farovi osve tlja va li

obližnju livadu. Kavano je opazio u re tro vi zo ru svetlost jednog fara

koja je bila sve bliže i bliže, a ubrzo zatim čuo je kako meci udaraju učeličnu ploču koja je štitila pr tlja žnik.Jureći kroz mračnu livadu, napipao je prekidač koji je pri čvr stio za

donji deo komandne table. Zažmurio je od odbleska u svom re tro vi- zo ru, kad su lampe za maglu koje je Džejmi in sta li ra la sa zadnjestrane au to mo bi la, blesnule ka Pre sko to vim kolima. Halogenesijalice jačine stotinu i deset vati i snage od 480000 kandela, bile supo sta vlje ne da bi zaslepile pro go ni te lja. Sada su bile usmerene kaPre sko to voj šo fer šajb ni.Kavano je ubrzao dok je prelazio preko livade. Pro ve ra va ju ći u re-

tro vi zo ru, video je da lampe za maglu sijaju toliko jako prema Pre- sko to vim kolima da se njegov preostali far nije mogao ni nazreti.Zamislio je Preskota kako podiže ruku da bi zaštitio oči, sma nju ju ćibrzinu i po ku ša va ju ći da povrati vid.Pobegao sam mu, pomislio je Kavano. Moram da odvedem Džejmi

u bolnicu.Ona je jauknula.Dragi Bože, molim te, ne daj da umre.Prošli su još jedan po šu mlje ni deo. Odjednom, ‘taurus’ se zatresao

kada su se Pre sko to va kola zabila u njega otpozadi. Snaga udarcaje bila tako velika i iz ne na đu ju ća da se Kavano nagnuo napred, za- teg nuv ši svoj si gur no sni pojas. Džejmi se glava njihala napred-nazad. Ne!Umesto da smanji gas, pošto nije mogao da vidi, Preskot je is ko ri-

stio sjaj svetla za maglu kao metu. Pošto mu oči nisu bile od koristi,Preskot je mogao da vidi samo svetlost sa zadnje strane ‘taurusa’,paje pojurio prema njemu. Udarivši u zadnji deo ‘taurusa’, bio je sadatako blizu da su svetla za maglu osve tlja va la i prednji deo Pre sko to- vog vozila. Njihova svetlost je ispunila unu tra šnjost ‘taurusa’,od bi ja- ju ći se o re tro vi zor i za sle plju ju ći Kavanoa.Kavano je podigao re tro vi zor, od bi ja ju ći sjaj. Boreći se da kon tro li še

volan, dopustio je da Pre sko to va kola ponovo udare u zadnji deo‘taurusa’. Preskot očigledno nije naučio ništa o poteri dok su bežali izskladišta. Kola koja je Kavano ukrao su pro go ni te lji udarili nekolikoputa otpozadi – bez efekta. Oštećeni su samo branici. Putnici suleteli napred-nazad. Ali kola su i dalje mogla da se kreću.

Ponovo su Pre sko to va kola udarila u ‘taurus’, bio je toliko blizu daje ne u tra li sao dejstvo lampi za maglu. Ili je možda pokušavao darazbije svetla, pomislio je Kavano. Pošto je morao ponovo da smanjibrzinu, jer je ulazio među tamno drveće ispred sebe, Kavano jeosetio stalan pritisak Pre sko to vog vozila i shvatio šta je Preskotradio. Isuse, pokušava da me gura kako ne bih mogao da kon tro li- šem svoj volan. Pokušava da me odgurne u šumu.Uprkos riziku, Kavano nije imao izbora, osim da poveća brzinu. Dok

je to radio, smanjena svetlost iza njega mu je ukazala da je Preskot,u stvari, uspeo da uništi jednu od lampi za maglu. Sve što je mogaoda uradi bilo je da razmišlja kako da prikoči i da prođe pored drveća.Okrenuvši volan na prvom skretanju, udario je branikom u nešto.Metak je proleteo kroz prozor. Drugi su pogodili u čelični ploču u pr- tlja žni ku. Onda je jedan pogodio preostalu lampu za maglu i svetlostiza ‘taurusa’ je nestala. Jedino svetlo iza njega bio je far Pre sko to vogau to mo bi la.Odjednom se drveće proredilo i Kavano je skrenuo nadesno,

ulazeći na mrakom pokriveni auto-put koji je vodio duž obalePacifika. Točkovi su mu škripali dok je drhtavim stopalom pritiskaopapučicu za gas i jurio severno, ka Karmelu.Džejmi je ponovo jauknula.„Ostani živa,” molio je.Iza njega, Preskot je skrenuo na uski put. Sa Kavanove leve strane,

mesečina se odbijala o okean. Sa desne strane, drvećem pre kri ve nabrda su se pro re đi va la u daljini. Nisu se videla svetla ni vozila nikuća. Uleteo je u krivinu i jedva je izašao iz nje. Suviše slabo je kon- tro li sao volan, kao da je nešto bilo slomljeno. Onda se Kavanouplašio da problem nije bio u gumama. Ako je Preskot uspeo dapogodi neku od njih, nije morala da ek splo di ra, ali bi ispuštalavazduh, sve više gubeći na čvrstini.Preskot je ponovo počeo da ga skoro sustiže. Kada je Kavano ušao

u narednu krivinu, problem sa volanom ga je naterao da smanjibrzinu. Jureći za njim, Preskot je ponovo udario u zadnji deo‘taurusa’, pro dr mav ši Džejmi, koja je uzdahnula. Kavano se nijeusuđivao da misli na nju. Sve što je sada sebi mogao da dopusti biloje da se usred sre di na vožnju.

Osla blje ni volan je postao još slabiji. Prolazeći pored osve tlje nihkuća, Kavano se nadao da još ima šanse. Na ravnom putu jepritisnuo papučicu za gas do kraja, po ku ša va ju ći da se udalji, ali suomekšane gume sprečile ‘taurus’ da odreaguje na od go va ra ju ćinačin.Pojavili su se farovi. Dok je mini-kombi prolazio pored njih, Preskot

je ponovo udario u Kavanoa, udaljio se, ponovo se približio kao daće još jednom udariti, a onda je ne o če ki va no prešao u levu traku,kao da je želeo da dođe ispred ‘taurusa’.Ne! pomislio je Kavano.Kako je naučio od Kavanoa, Preskot je prislonio svoj desni prednji

blatobran na Kavanov levi zadnji blatobran. Pot po mog nut teškoćamakoje je Kavano imao u upra vlja nju, ta ko zva nom tehnikom precizneimo bi li za ci je Preskot je naterao ‘taurus’ da se okrene nalevo. Dok jePre sko to vo vozilo bez teškoća nastavilo dalje, Kavano je gledao kapravcu iz kojeg je upravo došao. Upaljenih farova, ‘taurus’ je udariou branik na putu blizu niskog prelaza, probio ga, sjurio se niz padinu,okrenuo se na stranu, potom na krov, pa na drugu stranu, te seispravio u padu. Kavano je osetio mučninu kada je automobil udariou vodu.

Glava 4.

„Džejmi!”Bila je zgrčena u vezanom sedištu, kada se automobil prevrnuo i

pao. Sada je stenjala pored njega.Omamljen od udarca, Kavano je pokušao da razbistri svoj um. Dok

je ‘taurus’ tonuo, pritisak vode sa strane je sprečavao da se otvorevrata dok se kola ne ispune vodom i pritisak se izjednači. Tokompotere uspeo je da spusti prozore nekoliko cen ti me ta ra. Sada jedodirnuo dugme za otvaranje prozora da ih otvori sasvim. Nadao seda će moći da progura Džejmi kroz njega i da ide za njom, ali je bioza pre pa šćen kada se prozor nije pomerio.Hladna voda mu je ušla u cipele, dok je vadio ‘emerson’ nož iz unu-

tra šnjeg džepa pantalona i udarao njegovom drškom po pro zor skomstaklu sa vozačeve strane raz bi ja ju ći staklo u pa ram par čad. Udaraoje drskom po ku ša va ju ći da raščisti ivice, kada ga je tamna senkanaterala da se zaustavi. Mesečina, pomešana sa svetlošću farovakoja polako nestajala, otkrila je da je tamna senka koju je video,stena.Okrenuvši se ka su vo za če vom prozoru, video je stene i na toj

strani. ‘Taurus’ se našao u vodi u žlebu između dva nivoa stena. Nijebilo moguće provući se kroz slomljeni prozor ni sa jedne strane.Probij se kroz šo fer sajb nu, pomisli Kavano. Odmah je postao

svestan da se krov udubio dok se prevrtao i pritisnuo šo fer sajb nukao i prozor iznad pr tlja žni ka, čineći prolaz previše uskim da bi se oni Džejmi progurali tuda.Hladna voda je sada došla Kavanou do kolena. ‘Taurus’ je nastavio

da tone, farovi i svetla na komandnoj tabli su sve tlu ca la. Drhteći odhladnoće, Kavano je Džejmi, ispravio u uspravni položaj po ku ša va ju- ći da joj omogući što je moguće više vazduha. Osetio je kako mu sestopala koče.Vrata. Bila su blokirana stenama.Prozori. Nije mogao da se provuče kroz njih.

Krov.Kavano je otvorio ‘emerson’ nož, zario ga je u ivicu krova i povukao

nadole. Krov je bio savijen unutra. Njegovi po du pi ra či su se raširili,stva ra ju ći dovoljno prostora da se neko može provući i moždanapraviti otvor na samom krovu. Držeći nož tako da mu je oštricabila usmerena u istom pravcu kao i palac, Kavano ga je zarionagore, u metal. Medu agentima, ‘emerson’ nož je u svetu biopoznat po velikoj ot por no sti. Imao je oštricu oštru kao brijač, iz re zba- re nu dršku, izuzetno snažan metalni deo i veoma otpornu oštricu.Njegovi zupci su mogli da seku metal. Mogao je da probije vrata au- to mo bi la, a Kavano je znao za nekoliko slučajeva u kojima je probiovlakna na panciru.I zaista, oštrina i sila sa kojom je probijao krov, pomogle su da ga

iseče. Kavano je sekao, potom izvukao nož, zatim ga ponovo zabiou krov i sekao, pa ponovo izvlačio nož naprežući se da napravi rupu.Dok mu je hladna voda dosezala do prepona, sve je više zabijao nožu krov, a silina udaraca potresala mu je ruku i rame, šireći se kroztelo.Ponovo je zabio nož u krov, jauknuvši od bola koji mu je takav

pokret načinio. Uspaničen, video je da se Džejmi naginje na stranu,padajući ka vodi koja je rasla i koja mu je dosezala do stomaka. Ubesu ju je ponovo povukao nagore, zatim je ponovo zabio nož ukrov, po ku ša va ju ći da napravi krug. Disao je glasno. Para mu jeizlazila na usta. Voda mu je došla do grudi. Ponovo je zario nož ukrov, ali ga je otpor vode lišio snage i ovoga puta oštrica nije probilametal. Svetla su se ugasila. U tami, dok je ‘taurus’ i dalje tonuo,Kavanoa je razdirao bol. Sa vodom koja mu je otežavala pokrete ibez svetla da bi mogao da vidi gde seče, nikada neće moći da izađekroz krov. Osetio je da se Džejmi ponovo naginje na stranu i ponovoju je podigao. Dodirnuo joj je lice. Skoro briznuvši u plač, pomislio je:žao mi je. Da sam te dovoljno voleo, da sam te poslušao, sadabismo bili kod kuće. Nisam te dovoljno zaštitio. Tako mi je žao.Dok mu je voda prelazila preko grudi, obuzeo ga je snažan bes.

Bože, pomozi mi, mora postojati...Tog trenutka je pritisnuo dugme za otvaranje pr tlja žni ka. Izuo je

cipele, prebacio se preko sedišta i zaplivao ka zadnjem delu vozila.Drhteći od hladnoće, povukao je za sobom i prekrivač za sedište i

zario nož u zadnje sedište, zasekavši ga. Kidajući ga i cepajući,proširio je rupu i probio se do čelične ploče koju je stavio sa zadnjestrane pr tlja žni ka. Onda je duboko udahnuo i zaronio u po to plje nideo pr tlja žni ka. Težina vode je spre ča va la da se pr tlja žnik otvori.Pogurao je donji deo, ali, iako je pritisnuo dugme za otvaranje pr tlja- žni ka, ništa se nije dogodilo. Shvatio je da se pr tlja žnik morao oštetitidok su se kola kotrljala niz padinu. Gurnuo je još jače. U plućima jeosećao bol dok je okretao nož u bravi, koristeći ga kao polugu i nakraju je osetio da se nešto pokrenulo. Gurnuvši vrata leđima, uspeoje da otvori poklopac.Da udahnem. Moram da udahnem. Očajan, otplivao je preko

zadnjeg sedišta, došao je do unu tra šnjo sti kola, podigao glavu iudario se u tami. Udahnuo je snažno i s naporom. U besu je shvatioda je ostalo jedva dvanaest cen ti me ta ra između vode koja jenarastala i krova. Bez predaha, udahnuo je koliko god je mogao iponovo zaronio. Došavši do prednjeg sedišta, pronašao je Džejmi ipodigao je do dela gde je još bilo vazduha.Njen uzdah ga je ispunio nadom. Ne može se uzdisati ako se ne

diše. Onda je okrenuo njeno lice ka sebi, otvorio joj je zatvorena ustai udahnuo joj vazduh, po ku ša va ju ći da joj ispuni pluća, kako bi jojobezbedio dovoljno vazduha da bi mogla da preživi ono što je moraoda uradi – da je prevuče preko sedišta i da prođe sa njom kroz otvorna zadnjem delu. Povukao ju je ka pr tlja žni ku, oslonio se stopalima opod i odgurnuo se nagore, prošavši kroz otvoreni poklopac i borećise da ga struja ponese kako bi isplivao.Osećao se potpuno bes po moć no i iz gu blje no dok ga je voda nosila

tamo-ovamo. Jedan.Dva.Tri.Četiri.Činilo mu se da čuje ek splo zi je kada su on i Džejmi isplivali na

površinu – bio je to zvuk talasa koji su udarali o stene. Dok je Džejmiuzdisala, uhvatio ju je oko ramena i povukao kroz vodu koristećislobodnu ruku u pokušaju da pliva.Svetla farova su ga skoro zaslepela. Dopirala su sa mosta koji se

nalazio na oko šest metara iznad njega, u blizini mesta sa kojeg je‘taurus’ pao. Preskot, pomislio je Kavano. Sada će nas do kraj či ti.

Boreći se da dopliva do stena, Kavano je očekivao metak čiji udarneće ni osetiti i koji će mu razneti glavu. Znao je da će se Džejmiudaviti, ako Preskot ne bude prvo ubio nju. Njihova tela će povućistruja i odvući ka moru.Blizu. Bili smo tako blizu.„Kučkin sine!” Kavano je uspeo da vikne.„Šta? Ne čujem vas!” uzvratio je muški glas, koji nije bio Preskotov.

„Pokušajte da dođete do ovih stena!”Kavano nije imao snage da odgovori.Farovi su ga i dalje za sle plji va li. „Kada sam video probijen branik,

zaustavio sam se i ugledao vaša kola kako tonu! Pozvao sampoliciju! Malo bliže! Imam konopac u kolima!”

Glava 5.

Sa maskom za kiseonik preko lica i trans fu zi jom u levoj ruci, Džejmije ležala na pokretnim kolicima koje su dve sestre brzo gurale krozelek tron ski kon tro li sa na pokretna vrata ka jako osve tlje nom hodnikukojeg su okru ži va le ope ra ci o ne sale. Dva hirurga su ih pratila. Sat nazidu je pokazivao 12.35. Gledajući kako se vrata zatvaraju, Kavanoje stegao oko sebe ćebe kojm je bio ogrnut.„Čuo sam da ste za u sta vi li krvarenje sa mo le plji vom trakom,” čuo je

glas iza sebe.Kavano se okrenuo ka Ra ter for du, čije se grubo, tamno lice činilo

ubledelim od umora. Kao i Kavano, i on je još uvek na sebi imaotragove udaraca koje je dobio.„Moraćemo o tome da predajemo na Akademiji,” rekao je Raterford.Kavanou je praznina koju je osećao u sebi otežavala da govori.

„Drago mi je što te ponovo vidim, Džone.”„Teško mi je da poverujem, s obzirom koliko si uložio da me

izbegneš.”„Kada si se uključio u sve ovo?”„Večeras. Čim je postalo jasno da nas ponovo zavlačiš, ne ko li ci na

nas je odlučila da dođe u raz gle da nje Karmela. U stvari, dobio samtvoj te le fon ski poziv u avionu FBI-ja negde iznad Ohaja.”„Rekao si policiji da prijavi sve incidente u koje su bili uključeni ljudi

koji od go va ra ju našem opisu?”„Izgledalo je kao razumna taktika. Uvek si znao kako da upadneš u

nevolju,” Raterford je glavom pokazao ka vratima ope ra ci o nih sala.„Hoće li joj biti dobro?”Kavano je pogledao u svoje ruke. „Ne znaju.”„Jako mi je žao. Mogli smo pokušati da ti pomognemo da je vratiš.”„’Pokušati’. Bilo bi potrebno mnogo ko or di na ci je. Nije bilo vremena

za to. Vlada bi vodila više računa da zadrži Preskota nego da mipomogne. Nisam mogao da rizikujem.”„Jesu li ti lekari rekli kada će te oba ve sti ti o njenom stanju?”

„Za četiri do pet sati.”„Imaš još dosta da čekaš,” rekao je Raterford. „Provedi to vreme u

zatvoru ili ga provedi sa nama. Misliš li da si sada spreman da nampomogneš da uhvatimo Preskota?”

Glava 6.

Pro sto ri ja u kojoj je boravio odred u po li cij skoj, stanici u Monterejuimala je dva reda stolova, za kojima su sedeli izmoren zva nič ni ci Mi- ni star stva pravde i lokalni policajci, slušajući Kavanoa. Okolo suzvonili telefoni. Svaki je primao jedan te le fon ski poziv, a Kavano jenapeto očekivao da li će ga neko pozvati iz bolnice. Niko ga nijepozvao.„Dovešćemo crtača koji će raditi na opisu koji si nam dao.

Aerodromi duž obale su već upozoreni,” rekao je Raterford„Mislim da neće otići odavde,” reče Kavano. Smetala mu je

prodorna svetlost iznad glave. „Po Pre sko to vom mišljenju smomrtvi.”Mogućnost da bi Džejmi u ovom trenutku mogla umreti navela je

Kavanoa da zastane.Nekako je uspeo da nastavi. „Rekao sam Preskotu da vlada nije

znala da sam ga pratio do Karmela. Poverovao mi je. Napokon, dasam radio sa vladom, ne bih bio sam. U svojoj aro gan ci ji, Preskot bimogao za klju či ti da je najzad uspeo da zataška svoje tragove.Mogao bi ne o če ki va no da se odluči da poseti kuću. Gde je lista kojusam vas zamolio da napravite?” Tražio je imena ljudi koji su kupili iliiznajmili ne kret ni ne u oblasti Karmela i Montereja u poslednje trinedelje i koji su takođe imali zakazane termine za golf na najboljimterenima.Raterford je dodao Kavanou nekoliko listova papira. „Ovo smo

dobili do sada. Lista ne uključuje ljude koji su iznajmili ne kret ni nebez agenta. U oglasima u lokalnim novinama po ku ša va mo dastupimo u kontakt sa vla sni ci ma ne kret ni na koji su pravili direktneugovore sa novim stanarima.”Svetla iznad njegove glave su se Kavanou činila još oštrijim dok je

proučavao listu. „Ovde ima više nego što sam očekivao.”„To je popularna oblast.”„Kako to da nema mnogo imena u samom Karmelu?”

„Skupe ne kret ni ne. Nema mnogo ljudi koji ih sebi mogu priuštiti.Lokacija se smatra vrednom, vrlo malo ljudi prodaje.”Kavano je nastavio da proučava imena. Po ka zu ju ći da su se

stanovi iz naj mlji va li u Pacifik Grouvu, Montereju, Sisajdu, Karmelu,dolini Karmel, kao i u Kar mel skim brdima, lista se na sta vlja la.„Biće potrebno mnogo osoblja kako bi se proverilo sve ovo,” reče

Kavano. „I mnogo vremena i napora da ne navedemo Preskota daposumnja da ga pratimo ako mu se pri bli ži mo.”„Nadali smo se da ćemo uštedeti u vremenu i naporima ako bi bilo

koje od tih imena privuklo tvoju pažnju,” reče jedan od agenata FBI-ja.„Kada je Karen pri pre ma la novi identitet za Preskota,” reče Kavano,

„nije izabrala neobično ime. Ništa što bi se isticalo. I ništa što bi biloko povezao sa Pre sko to vim pret hod nim životom.”Grupa je izgledala još umornija.„Osim ako Karen nije imala loš pred o se ćaj u vezi Preskota,” reče

Kavano.Pogledali su ga.„Ako je Karen znala da je u opasnosti,” reče Kavano, „onda je

mogla izabrati Preskotu ime koje mi može nešto značiti i odvesti meka njemu.”„Tebe?” upita agent.„Imala je razloga da očekuje da ću pratiti bilo koga ko joj bude

naudio.”„Ti i ona ste bili toliko bliski?”„Njen brat i ja smo bili zajedno u Delta snagama. Iskrvario je do

smrti na mojim rukama.”Grupa je na trenutak ućutala, uo zbi ljiv ši se.Kavano je gledao listu. „Zvao se...” Kavano pokaza ka ži pr stom na

ime. „Ben.”Raterford je prišao i pogledao u ime koje je pokazivao. „Bendžamin

Krejmer.”„Karmelska brda.” Kavano se setio kako je gledao ka putu koji je

vodio ka brdima i kako je pitao Preskota za značaj imena. „To jemala grupa kuća na strmini iznad okeana,” rekao je Preskot kao daje govorio o či nje ni ca ma. Đubre živi tu, pomislio je Kavano. Nije niznao da je bio blizu Pre sko to vog doma.

„Koliko si siguran da postoji veza?” Raterford je zvučao kao da jeočajnički želeo da mu poveruje. „Mogla bi biti slu čaj nost.”„Nisam ga primetio na početku jer Ben nikada nije koristio svoje

zvanično ime. Uvek je bio samo Ben. Ali Preskot je imao problemasa nadimcima. Uvek je in si sti rao da mu je ime Danijel, ne Dan, akada je izabrao identitet Džošue Kartera, izričito je rekao osobljufitnes kluba da mu je ime Džošua, a ne Džoš. Na ovoj listi, neki ljudisu koristili skra će ni ce da bi se iden ti fi ko va li – Sem, Stiv. Nasuprottome, Bendžamin zvuči uža sa va ju će formalno.”„A prezime Krejmer?” upitao je agent FBI-ja.„Pre nego što je Karen imala sa o bra ćaj nu nesreću zbog koje je

završila u in va lid skim kolicima, bila je verena za momka sa pre zi me- nom Krejmer. Čim je kreten saznao da će Karen ostati zauvek ukolicima, raskinuo je veridbu. Ben je govorio da je jedina dobra stvarkoja je proizašla iz Karenine nesreće ta što je sprečila da se Krejmeroženi njome.”„Hajde da vidimo gde je ova adresa. Ko poznaje brda?” upitao je

Raterford.„Moja tetka živi tamo.” De tek tiv ka je uzela te le fon sku slušalicu.Raterford se okrenuo ka drugom detektivu. „Ima li tvoje odeljenje

detaljne mape okolnih naselja?”„Kom pju ter ski program i sa te lit sku sliku sa Interneta.”„Hajde da precizno odredimo lokaciju kuće.”Zazvonio je telefon. Dok je detektiv odgovarao na poziv, Kavano se

nadao, ali i strahovao da će ovoga puta poziv biti iz bolnice, ali se is- po sta vi lo da je poziv bio druge vrste.Neko je stavio CD-ROM u kompjter. Na ekranu se pojavila slika

nekoliko ulica u Kar mel skim brdima. Detektiv je ukucao adresu.„Ovde. Na kraju ovog grebena. Direktno nad okeanom.” Uvećana sa- te lit ska slika je po ka zi va la krovove kuća, primerke ve ge ta ci je ikonture ulica. Detektiv je uvećao kuću koja ih je zanimala.„Veliko imanje,” reče Kavano.„U brdima, neka od imanja su veća od jednog jutra.” 6„Ogromna kuća.”„U poredenju sa senkama okolnih kuća, čini se da ima samo jedan

nivo.”De tek tiv ka je završila razgovor sa tetkom i spustila slušalicu.

„Tamo svi znaju jedni druge. Kada se taj momak uselio, ona mu jeodnela korpu sa voćem da mu poželi do bro do šli cu. Bio je predebeo.Zlovoljan. Rekao je da je na dijeti. Nije mogao da jede voće zbogfruktoze u njemu. To je reč koju je upotrebio – fruktoza. Od tada gaje videla nekoliko puta i kaže da je smršao. Obrijao je glavu. Pustioje bradicu. Kaže da kroz drveće može da vidi njegovu kuću. Svetlasu upaljena.”„U 1.30 ujutro?” – upitao je agent FBI-ja.„Možda ih ostavlja upa lje ni ma kada nije u kući.”„Ili se pakuje,” reče Raterford, uzimajući slušalicu, „a u tom slučaju,

nemamo mnogo vremena da mu postavimo zamku.”

Glava 7.

Kavano je stajao iza jednog od tri po li cij ska au to mo bi la koja sunačinila barikadu na ulazu u tamnu ulicu, na ivici nerava od napetostii ne spa va nja. Sve više zabrinut za Džejmi, te le fo ni rao je bolnici prenego što je došao, ali još uvek nisu mogli ništa da mu kažu o njenomstanju. Pored njega, Raterford i njegova ekipa su koristili dvogledeza noćno osma tra nje kako bi osmotrili nekoliko senovitih, udaljenihkuća, a zatim su se usred sre di li na onu koja se nalazila na krajuulice. Smeštena na grebenu, niska, široka kuća bila bi u kontrastu sabelinom okeanskih talasa, da oko nije bilo upaljenog svetla koje jeoba sja va lo prilaz kući. Nekoliko prozora je takođe bilo osve tlje no.„Još uvek ne vidim da se senke kreću iza zavesa,” reče agent.„Možda je Preskot otišao, a svetla treba da nas nateraju da po ve ru-

je mo da je još uvek tamo,” reče neko drugi.Uprkos suvoj odeći, Kavano je prekrstio ruke preko grudi, po ku ša-

va ju ći da se zagreje, i dalje osećajući hladnoću zbog onoga što sedogodilo Džejmi – i zbog još nečega: zbog straha. „Ne vidite pokretejer u Pre sko to voj prirodi nije da se kreće blizu prozora.”Pažnju mu je privuklo kretanje senki iza drveća, dok su policajci

ispraćali jednu od porodica niz ulicu ka zaštiti barikada. Probudili suih te le fon skim pozivom, upozorili su ih da ne pale svetla i dobili sunaređenja da napuste kuću kroz zadnja vrata, gde su ih čekali dozuba naoružani policajci.„Je li to poslednja?” upitao je Raterford.„Šest kuća. Šest porodica. Sve je očišćeno,” rekao mu je detektiv.Iza barikade, blizu otvorenog kombija, nazirali su se ljudi koji su

stavljali dvosmerne radio-stanice, pri čvr šći va li opremu pancire,naočare za noćno osma tra nje i šlemove; deset članova jedinice zaspe ci jal ne operacije je izgledalo kao ekipa iz sve mir skih brodova,dok su pre gle da li svoje pištolje i automate spremne za napad.Raterford im je prišao, a Kavano ga je pratio.

Sa druge strane kombija, sre do več ni građanin, jedan od Pre sko to- vih suseda, pokazivao je komandiru spe ci jal nih jedinica crtež Pre- sko to ve kuće koji je napravio. Zamućeno crveno svetlo koje jekomandir koristio da prouči crtež nije se moglo videti izvan kombija.„Kada ste poslednji put bili tamo?” upitao je komandir.„Pre pet nedelja. Baš pre nego što se odselio prethodni vlasnik.

Džej i ja smo bili vrlo bliski. Strašno je što se razboleo.”„Da li je bilo radova na kući od tada? Da li su se po ja vlji va li radnici?

Nešto slično?”„Ništa što bih ja mogao da vidim.”„Dobro, znači, dnevna soba se nalazi iza ulaznih vrata,” rekao je

komandir.„Soba sa te le vi zo rom, odvojena spavaća soba i kupatilo sa desne

strane. Sa leve strane kuhinja, još dve spavaće sobe i kupatila.Radna soba. Zeznuto velika kuća. Francuska vrata vode do dnevnesobe?”„Da. Pozadi se nalazi terasa. Zid koji je u visini struka gleda preko

litice ka vodi.”„Šta je ovo iza garaže?”„Perionica.”„A ovo pored nje?”„Mračna komora. Džej i ja volimo...” Čovek se smrknuo i oispravio

se: „Voleli smo da fo to gra fi še mo, sve dok se Džej nije razboleo.”Komandir je pokazao crtež svom timu i objasnio nalin na koji će ući

u kuću. Kada više nije bilo pitanja, klimnuo je Ra ter for du. „Spremnismo kad i vi.”„Hoću da naglasim da ga želimo živog,” reče Raterford.Znači vlada namerava da sklopi dogovor sa njim, pomisli Кavano.„Je li naoružan?”„Prema našem saznanju, ima AR-15 koji je pretvorio u automat.

Vrlo je moguće da ima više od jednog pištolja od 9 mm.”„Ako bude pucao na nas...”„ Imate suzavac. Imate šok-bombe. Ako budete morali da se

branite, učinite sve da ga ranite.”„On, takođe, ima i pancir,” reče Kavano.Članovi tima za spe ci jal ne operacije okrenuli su se ka Kavanou i

po sma tra li ga dok je stajao u senci, trudeći se da ga što bolje vide.

„Ti si te lo hra ni te lj?” upitao je komandir. Kavano nije obratio pažnjuna ovu opasku.„Nekoliko puta sam se potukao sa njim. On je krajnje opasan.”Komandir je pogledao ka Ra ter for du. „Rekao si da je meta bio bio-

he mi čar.”„To je tačno.”„Umišljeni tip koji želi da bude re vol ve raš.”„I koji je do sada, koliko mi znamo, ubio petoro ljudi,” reče Kavano.„In te li gen tan je. Ima sklonosti za ovo. Nemojte ga pot ce nji va ti.”„Bacićemo mu toliko šok-bombi da neće ništa čuti nedelju dana.”„Jeste li oba ve šte ni o oružju koje je razvio?” pitao je Kavano.„Neka stvar sa strahom?”„Vazduhom prenosivi hormon.”„Hormon?” Komandir je pogledao Kavanoa kao da mu je govorio

‘budi realan’. „Većina ljudi iz mog tima radi ovaj posao već sedamgodina. Bio he mi čar je skoro odmor u odnosu na stvari na koje smonaletali. Mi smo se već navikli da budemo uplašeni. Mislio sam,navikli smo da se nosimo sa tim.”„Shvatam,” reče Kavano.Komandir je proučavao Kavanoa kao da je ovaj imao spo sob nost

koja mu je omo gu ća va la da razume šta su članovi tima za spe ci jal neoperacije osećali.„Ali osim ako niste iskusili tu stvar, ne možete znati koliko je

moćna,” reče Kavano. „Ako budete osetili oštar miris...”„Utroba će mu ispasti kada mu pakao sa zemlje uleti pravo u kuću,”

reče komandir.„Mislim da bi trebalo da ja prvi uđem,” reče Kavano.„Šta?” upitao je Raterford.„Znam šta mogu da očekujem.” Kavano je strahovao od onoga što

će osetiti kada bude namirisao hormon, ali nije mogao da pusti daovi ljudi uđu prvi. Nisu imali pojma šta će im se dogoditi. „Imam višešansi da...”„Pogledaj se,” reče komandir. „Takav kakav si, nisi u formi da uđeš

tamo. Onaj tamo te je već jednom prebio noćas, zašto misliš da toneće moći da uradi opet? Siguran sam da si dobar te lo hra ni te lj, aliovo je sada slučaj u kojem pro fe si o nal ci treba da preuzmu veći deotereta na sebe.” Komandir se okrenuo ka svojim ljudima. „Hajdemo.”

Kavano je bio toliko ljut da ih je ostavio na miru. Kada su se podeliliu dve grupe i prošli pored barikade, krećući se među drvećem isenkama sa svake strane ulice, izgledali su uvežbano i iskusno kao isvaka ekipa spe ci ja la ca koju je imao prilike da vidi. Za nekolikosekundi su postali ne vi dlji vi.Polako, jedno po jedno, u Pre sko to voj kući su se gasila svetla.„Šta...” neko reče.„Možda najzad ide u krevet.”„Ili su svetla podešena tajmerima,” reče detektiv.„Moraš ovo za u sta vi ti,” rekao je Kavano Ra ter for du.U kombiju, policajac sa slu ša li ca ma oko glave je mrmljao.

„Komandir kaže da će čekati deset minuta da bi videli šta će sedogoditi. Ako meta ide na spavanje, što je još bolje – Preskot će bitilep i pospan kada budu upali unutra.”Ose ća ju ći još veću hladnoću, Kavano je gledao u spoljna svetla

sada zamračene kuće. Osetio je strepnju koju bi imao da je i sam utimu za spe ci jal ne operacije.Prošlo je deset minuta. U 4.40 vezista je izvirio iz kombija. „Ulaze.”Kavano je gledao kako tamne siluete izranjaju iz senki. Ubrzo su

stigli do mesta koje su osve tlja va le svetiljke sa spoljne strane kuće.Trčeći kroz prednje dvorište, dvojica koji su nosili malj za pro bi ja njevrata čvrsto ga držeći za drške, udarili su njime o prednja vrata iprobili ih. Kavano je pret po sta vio da je druga polovina tima takođekoristila slične maljeve da bi pomoću njih provalila sa zadnje strane.Sa spremnim oružjem, ljudi sa šlemovima su ušli unutra. Svetla supočela da na i zme nič no bleskaju iza prozora na kojima su bilezavese. Začula se sirena.Počela je pucnjava i začulo se vrištanje.

Glava 8.

„Moj Bože, šta se dešava?” rekao je Raterford. „Kakva je to sirena?Kakva su to svetla?”„Preskot,” reče Kavano.Pucnji i krici su bivali sve glasniji.„Zovi pojačanje!” vikao je Raterford radio-operateru u kombiju.

Izvukao je pištolj. „Moramo da uđemo tamo! Moramo da impomognemo!”„Oni pucaju jedni na druge,” reče Kavano.„Šta?”„U sve što se kreće! Ako uđeš unutra, ubiće i tebe!”„Ali ne možemo dozvoliti...”Pucanje je prestalo. Krici su utihnuli, ali je sirena nastavila da

zavija. Svetlost je i dalje treperila iza prozora, toliko je brzo treperilada je Kavano povraćao gledajući je.„Zaboga, ne idite unutra dok vam ne kažem,” rekao je. „Neka mi

neko da pištolj!”„Nisi ovlašćen.”Kavano je zgrabio ba te rij sku lampu iz kombija. Dok je to činio,

ugledao je dvocevku na stolu i zgrabio i nju.„Hej!” povikao je radio-operater.Pre nego što je bilo ko mogao da ga zaustavi, Kavano je pojurio

pored barikade. Došao je do rustične kuće sa desne strane i kretaose od drveta do drveta kroz tamu, jurnuvši preko velikog prostoraprema elek trič nom stubu koji je stajao osvetljen Pre sko to vimspoljnim sve tlj ka ma u kontrastu sa noćnim nebom.Elek trič ni stub je bio sa desne strane Pre sko to ve kuće i, što se

Kavano više pri bli ža vao tre pe ra voj svetlosti i zvuku sirene, sve višeje usporavao. Kada je došao do poslednje kuće sa desne strane,prešao je na stranu koja je bila u senci i puzao kroz zadnje dvorište,gde ga je kameni zid, koji mu je bio u visini struka, delio od litice,koja se survavala u okean. Sirena je nad ja ča va la udare talasa, kada

se Kavano približio visokoj ogradi od se kvo ji nog drveta, koja je delilaovo imanje od Pre sko to vog. Elek trič ni stub je stajao pored ograde ipored Pre sko to ve kuće Na njemu se nalazio veliki sivi trans for ma tor.Kavano je raz mi šljao da se popne na ogradu, spusti na zemlju i da

potraži spoljnu razvodnu kutiju, koja se obično nalazila pored elek- trič nog brojila. Prekidač u kutiji bi isključio struju i bleskanje svetla isirene bi prestali. Ali sama pomisao da bi trebalo da podigne glavupreko ograde i da ne zna šta ga čeka sa druge strane, naterali su gada okleva. Osim toga, prihvatio je zdravo za gotovo da je kutija za- klju ča na i da Preskot ima neku vrstu uređaja kojim može da one spo- so bi svakoga ko bi pokušao da je otvori i da mu prekine dovod strujedo kuće. U ne do stat ku vremena, postojala je samo jednamogućnost.Stavio je metak u cev dvocevke, naciljao u trans for ma tor na vrhu

elek trič nog stuba i povukao okidač. Puška je trznula i kundak ga jeudario u rame. Uz tresak, u trans for ma to ru se pojavila rupa od okodvadeset pet cen ti me ta ra, koju je krupna sačma raširila. Ali i dalje jemogao čuti sirenu i videti kako svetlost treperi. Izbacio je prazanmetak, ubacio je novi i opalio drugi put. Trzaj puške poklopio se saudarom i bleskom iz trans for ma to ra, počele su da padaju varnice, alise svetlost ugasila, a sirena se nije više čula. Pre sko to va kuća jeuronila u potpuni mrak. Kavano se kretao oprezno kroz senke dužograde i čučnuo na kraju, gledajući preko nje prema prednjem delujedva vidljive, Pre sko to ve kuće.Po ulici su se čuli užurbani koraci.Užurbani glasovi su postajali sve bliži.Iznenada, Raterfod je čučnuo pored njega. „U redu, pošto o ovome

znaš toliko mnogo, šta sad?”„Pre nego što bilo ko uđe, moramo da po ra zbi ja mo sve prozore.„Da razbijemo sve...”„Tako da vetar sa okeana može da očisti vazduh iznutra, da baci

miris hormona izvan kuće. U suprotnom, svako ko uđe će sedovoljno us pa ni či ti da će početi da puca u senke i ko god još budeživ, uradiće isto.”Pri dru ži la su im se dva agenta FBI-ja. S druge strane ulice, policajci

i ostali agenti su se zaklonili među mračnim drvećem i grmljem.Jedini zvuk koji se čuo bio je muklo udaranje talasa na dnu litice.

Kod prednjih vrata se čuo jauk.„Toni?” Raterford je pozvao po imenu komandira spe ci jal nih

jedinica.Nije bilo odgovora.„Toni, da li me čuješ?”Odgovora još uvek nije bilo.To nije značilo ništa, Kavano je to znao. Ako je Toni bio dobro,

možda nije želeo da oda svoju poziciju time što bi odgovorio. Ponovose čuo jauk sa prednjih vrata.Raterford je izvukao voki-toki sa opasača. „Da li imamo prijem sa

njihovih radija? Prijem.”Voki-toki je zašumeo. „Ništa.”Kavano je čuo sirene u daljini. „Ko god nije mrtav, is kr va ri će na smrt

ako ga ne odvedemo u bolnicu.”„A Preskot nas može skidati jednog po jednog dok budemo po ku ša-

va li da ih izvučemo.”Ono što je Raterford potom izgovorio zvučalo je kao da je došlo

niotkuda. „Znaš li u šta baptisti veruju?”Kavano je pret po sta vio da govori da bi smirio sam sebe. „Ne,

Džone. Reci mi.”„Ljudi su grešni.”„To je istina,” reče Kavano.„Naša jedina nada je Božja milost.”„I to je tačno.”„Bog je milostiv,” reče Raterford. Pojurio je ka borovom drvetu

ispred Pre sko to ve kuće.Kavano je želeo da ga prati, ali su ga noge ne o če ki va no izdale. Za-

mi šlja ju ći miris hormona, osetio je impuls da se povuče, da se udaljiod kuće što je više moguće.Raterford je rekao nešto u voki-toki. Dok su se sirene pri bli ža va le,

agenti FBI-ja i policajci su krenuli ka kući.„Tačno je da je Bog milostiv,” reče Kavano. Kada je začu naredni

jauk koji je dolazio sa prednjih vrata, potrčao je uda lja va ju ći se odograde. Ka žnja va ju ći se pomišlju da je skoro kukavica, potrčao jepreko Pre sko to vog dvorišta, došao do prostora između dva prozoras prednje strane kuće, naslonio se na kameni zid i po ra zbi jao sveprozore kundakom svoje puške.

Pored sebe, začuo je kako se lome ostali prozori. Agenti i policajcisu sledili njegov primer i na sla nja ju ći se na zid koristili kundakesvojih pušaka da razbiju staklo. Pola minuta kasnije, bili su razbijeni iprozori sa zadnje strane kuće.Dok je Kavano očekivao da Preskot zapuca, vetar sa okeana je

prošao kroz kuću, za le lu jav ši zavese.„Kakav je to miris?” reče jedan policajac.„Beži od kuće!” povikao je na njega agent. „U zaklon! Video sam da

se nešto kreće!”„Ne pucajte dok niste sigurni šta vam je meta!” povikao je

Raterford.Policajci su se udaljili od kuće.Pratila su ih dva agenta, pro bi ja ju ći se ka barikadi po li cij skih vozila

na kraju ulice.Kavano je pokušavao da zadrži dah.Onda je morao da udahne, iako je vetar nosio oštar miris ka njemu.

Čak i razređen, miris mu je napadao mozak. U isto vreme, počeo jejako da se znoji, tako da mu je odeća uskoro bila na to plje na.Pobegao bi da ga panika nije pa ra li sa la. Sa mučnom sporošću, vetarje izneo poslednje ostatke hormona iz kuće. Ali iako je sada jedinimiris koji je osećao bio miris soli i algi, Kavano je i dalje drhtao.„Dnevna soba – u redu!” vikao je neko iznutra. Pošto je tim sa

zadnje strane kuće išao u pravcu kretanja vetra, hormon nije mogaoda utiče na njih.„TV soba, u redu!”„Gostinska soba, u redu!”„Kupatilo, u redu!”Iza slo mlje nih prozora su sve tlu ca le ba te rij ske lampe, krećući se

kroz kuću. Agenti i policajci su polako ušli unutra s prednje strane. Injihove ba te rij ske lampe su sve tlu ca le u kući.„Druga spavaća soba, u redu!”„Drugo kupatilo, u redu!”„Radna soba, u redu!”Dok se pretraga na sta vlja la, a timovi se kretali ka raznim sobama,

Kavano je lagano ušao na prednja vrata. Umesto oštrog mirisahormona, vazduh je bio ispunjen mirisom kordita i otužnim mirisomkrvi.

„Pomerite barikadu! Pustite am bu lant na kola!” povikao je Raterfordu voki-toki.Kavano ga je ugledao nagnutog nad telom na podu. Ba te rij ska

lampa je osvetlila znak jedinica za spe ci jal ne operacije na uniformi.Čovek je bio pogođen u lice.Dok se Kavano kretao od sobe do sobe, video je sve više tela, sve

više krvi. Hvala Bogu, neki od ljudi su se previjali, jaukali, njihovipanciri su ih zaštitili od veće nesreće. Ali rane na njihovim rukama inogama još uvek su mogle dovesti do toga da iskrvare na smrt.Kroz slomljene prozore je ugledao odblesak am bu lant nih kola koja

su prilazila kući. Usred sre dio je pažnju na mnoštvo stro bo skop skihlampi koje su bile ra spo re đe ne u uglu svake sobe i sirene koje subile pored njih.„Glavna spavaća soba, u redu!”„Glavno kupatilo, u redu!”„Garaža, u redu!”„Vešernica, u redu!”„Mračna komora, u redu!”Usred svetlosti ro ti ra ju ćeg svetla, ljudi iz am bu lant nih kola su utrčali

u kuću i požurili od tela do tela, čineći sve da održe ranjenike uživotu.„Bio si u pravu,” reče Raterford. „Pucali su jedni na druge.”Kavano mu je pokazao. „Po načinu na koji je stro bo skop sko svetlo

bilo po sta vlje no, njihov odblesak je verovatno ličio na pucnje iz au to- mat ske puške. Možda su stvorili sliku nekoga sa oružjem. Sirene suizazvale osećaj za stra še no sti. Kad god da su se okrenuli jedni protivdrugih, nisu mogli da raz gra ni če pretnju i ljude iz svog tima. Bilo jedovoljno da jedan od njih počne da paniči zbog hormona i da počneda puca. Ostali bi ga sledili. Pre pla še ni preko svake granice,poobarali su jedni druge u unakrsnoj vatri.”„Pro fe si o nal ci,” reče Raterford.„Baš kao i petnaest rendžera koji su izgubili kontrolu i pobili jedni

druge u močvari. Dođavola, gde je Preskot?” upitao je Kavano.Stiglo je pojačanje, svetlost ba te rij skih lampi je ispunila tamu dok je

više od dvadeset agenata i po li ca ja ca ne pre kid no pre tra ži va lo kuću.„Nema podruma, nema tavana,” reče Raterford.

„Ovo je nagnuti krov. Ispod njega mora postojati nekakav prostor,”odgovori mu Kavano.„Dva agenta su dva puta već proverila svaki cen ti me tar. Preskot

nije gore.”„Dok se spe ci jal ni tim pri bli ža vao kući, pogasio je svetla,” reče

Kavano. „Postavio je senzore koji reaguju na pokrete koji supokrenuli svetla i sirene.”„Onda je izašao na zadnji izlaz,” reče Raterford. „Proveri susedna

imanja. Pretraži kuće. Neka policija bude na ulicama i auto-putu. Akoide peške, ne može daleko otići.”„Postoji problem,” reče agent.„Problem?”„U garaži nema nijednog vozila. Možda je sakrio kola negde u

okolini.”Po prvi put je Kavano čuo Ra ter for da da psuje.Ra ter for dov voki-toki se oglasio. Glas koji je Kavano prepoznao kao

glas radio-operatera iz kombija ga je pitao: „Da li je te lo hra ni te lj satobom? Prijem.”„Pored mene je. Prijem.”„Reci mu da su nas upravo zvali iz bolnice.”

Glava 9.

Kavano je sedeo u uglu za sle plju ju će svetle sobe na in ten ziv nojnezi. Naspram njega, Džejmi je ležala u nesvesnom stanju, bledoglica, dok su joj EKG elektrode bile prikačene za grudi. Bila jeodevena u bolničku odeću, pokrivena čaršavom, dok joj je in tra ven- ska igla bila u levoj ruci, cev za disanje joj je bila u grlu. Iza nje susvetleli i pištali monitori na kojima su se očitavali puls i krvni pritisak.Jedan od hirurga, vitki Hi spa no a me ri ka nac se okrenuo kada ju je

pregledao. „Vrlo je snažna.”„Jeste,” reče Kavano.„Znaćemo više za dvanaest sati, ali njene vitalne funkcije deluju

ohra bru ju će. Imamo razloga da budemo optimisti.”Gledajući u Džejmi, Kavano je klimnuo.„Moraće vama da se zahvali,” rekao je hirurg. „Verovatno bi umrla

pre dolaska u bolnicu da niste za u sta vi li krvarenje sa mo le plji vomtrakom.”„Ne,” reče mu Kavano. „Ona meni nema na čemu da za hva lju je.”Doktor je bio radoznao.„Da sam je poslušao,” reče Kavano, „nikada ne bi bila pogođena.”Monitor koji je pokazivao funkcije srca je zapištao.„Mogu li da ostanem ovde?” upitao je Kavano.„Obično ne do zvo lja va mo...”Kavano ga je pogledao.„Može,” odgovori mu hirurg.„Svetla,” reče Kavano, žmir ka ju ći od njihovog sjaja. „Možete li da joj

stavite nešto preko očnih kapaka?”„Čim završimo, za mra či će mo sobu.”„A sada?”„Sestra će odneti stvari za pranje.”„Hvala.”Trideset sekundi kasnije, Kavano je bio sam sa njom. Re spi ra tor je

šištao, dahtao i udarao, dok su se Džejmine grudi podizale i

spuštale.„Žao mi je,” reče joj Kavano.Mišići su mu se grčili. Imao je osećaj kao da mu pesak grebe oči.

Za tva ra ju ći oči da bi ih zaštitio od oštrog, prejakog svetla, Kavano senaslonio na plastičnu stolicu i zaspao, a spavao je čak i kada su me- di cin ske sestre došle da provere Džejmino stanje i promene bocu zainfuziju.

Glava 10.

Oko dva posle podne, Kavano se vozio po zaj mlje nim, ne o be le že- nim po li cij skim vozilom duž Autoputa broj 1 i zaustavio se sa stranepre skretanja za Karmelska brda, koje bi vodilo ka Pre sko to voj ulici.Izašao je iz kola i držao se blizine drveća koje se nalazilo uz put, dokje hodao ka skretanju. Popodne je bilo prijatno, nebo je bilopredivno, ali Kavano je obraćao pažnju samo na visoke grane nadrveću koje su se pružale iznad puta za skretanje. Prišao im jepolako pod kosim uglom, istežući vrat, skinuvši naočare za sunce dabi bolje video drveće.Kada nije ugledao ono što je želeo, podigao je dvogled i posmatrao

grane. Pažljivo ostajući po strani, posebnu pažnju je obratio namesta gde su se grane spajale sa stablima. Nakon deset minuta,visoki mon te rej ski bor – koji se nalazio sa leve strane, oko dvanaestmetara udaljen od mesta za skretanje – postao je jedini predmetnjegove pažnje. Usmerio je dvogled ka granama i klimnuo glavom.

Glava 11.

Blizu ulaza u Pre sko to vu ulicu, Kavano se ponovo zaustavio,izašao je iz vozila i hodao pored puta, dosta daleko od njega, dok sepri bli ža vao skretanju. Sada, kada su mu oči bile naviknute, bilo mu jepotrebno pet minuta da nađe mi ni ja tur nu TV kameru, veličine ba te rij- ske lampe, prikačenu metalnim remenom za savijenu granu bora kojise nalazio oko devet metara od ulaza u ulicu. Remen je bio ofarbanu braon, kako bi izgledao isto kao stablo. Kamera je bila ista kao ione za koje je Preskot rekao da ih je sakrio u garaži da bi mogao daosmatra bilo koga ko bi ga pratio. „Internet je pretrpan oglasima zanjih,” rekao je. „’Proverite svoju bebi-siterku Po sma traj te ćerku svogasuseda dok se sunča’.”Ili, po sma traj te kako policija opkoljava vašu kuću i pokušava da vas

uhvati, pomisli Kavano. Prošle noći, Preskot je video svaki pokretkoji smo napravili od trenutka kada smo skrenuli ka brdima, odmomenta kada je Raterford postavio blokadu puta, pa sve do upadatima za spe ci jal ne operacije u kuću. Kavano se sada prisećao da suse svetla u Pre sko to voj kući ugasila nekoliko sekundi pre nego što jetim za spe ci jal ne operacije počeo da joj se pri bli ža va. Naravno,pomislio je. Preskot se nadao da bi ih potpuno osve tlje na kućamogla odbiti i da bi tako dobio na vremenu, ali kada je video da sepolicija kreće ka njoj, nastavio je sa drugim delom plana, ugasio jesvetlo, postavio detektore za pokret koji su uklju či va li svetlo i sirene,a zatim je ispunio kuću hormonom.Ostavši izvan dometa kamere, Kavano se vratio do kola. Kada se

dovezao u Pre sko to vu ulicu, pogledao je prema kraju ulice i po prviput je imao jasan uvid u Pre sko to vu kuću, koja je bila niska,modernog dizajna i na pra vlje na od ravnih delova stena, koje su bilepo sta vlje ne jedna na drugu. Okružen rastinjem, prilaz za automobilje u luku vodio do prednjeg ulaza. Vrata na garaži, koja je mogla daprimi dva vozila, bila su otvorena. Žuta traka na kojoj je pisaloPOLICIJA, MESTO ZLOČINA, NE PRELAZITE koja je bila na njima

pružala se od drveta do drveta, okru žu ju ći imanje. Druge stvari suprivukle pažnju Kavanou. Sa desne strane, veliki kamion je podigaoplatformu pored elek trič nog stuba, dva radnika su za me nji va la trans- for ma tor koji je Kavano razneo prošle noći. Na putu, čovek sabradom, koji je nosio radno odelo, istovarao je table šperploče izkamiona. Polovina po lo mlje nih prozora sa prednje strane kuće je bilapokrivena njome. Sa leve strane, parkirana duž ulice, okrenuta kaKavanou, bila su dva po li cij ska vozila i ne o be le že na kola koja jeKavano poznao kao tamni sedan koji je pripradao Ra ter for du i nekimod njegovih saradnika.Kavano je napravio po lu kru žni zaokret svojim kolima ispred kuće,

uradivši to polako, koristeći priliku da prouči uglove nod strehama, ada ne izgleda da to radi. Male kutije sa otvorima su mogle biti kućiceza ptice, ili su mogle biti spremište za mi ni ja tur ne TV kameresakrivene ispod streha.Nakon što se parkirao ispred po li cij skih vozila i krenuo ka kući,

ugledao je Ra ter for da koji je izlazio i umorno ga posmatrao.„Je li tvojoj ženi iole bolje?” Iako je Raterford promenio odelo i

obrijao se, izgledao je zapušteno. Preostale modrice na licu suučinile da njegova crna koža izgleda bledo.„Još uvek je u nesvesnom stanju.” Kavano je naterao sebe da

nastavi. „Ali hirurg kaže da su joj životne funkcije bolje nego što suočekivali. To nam daje više nade...”„Dobro,” Raterford je to rekao sa vidnim olak ša njem, uprkos tonu

kojom je izgovorio narednu rečenicu: „Slučajno sam saznao da joj jeime Džejmi, a ne Dženifer.”„Žao mi je.”„Naravno.”„Mislio sam da ću je, prikrivši njeno pravo ime, zaštititi od uplitanja u

sve ovo na duže staze,” reče Kavano.„Ali se u svakom slučaju uplela, zar ne?”„Da,” reče Kavano, „uplela se.”„Zašto si ovde?”„U bolnici ništa ne mogu da uradim. Čekanje...” Ne mogavsi da

završi rečenicu, Kavano se osvrnu. „Nadao sam se da će ti bitipotrebna moja pomoć.”

„Ne vidim kako. Preskot je odavno otišao. Ili je imao sakrivena kolau okolini ili je uspeo da ih ukrade,” reče Raterford. „Upozorili smosvaku opštinu severno i južno odavde. Patrolu na auto-putu.Aerodrome. Marine. Že le znič ke stanice. Autobuske stanice. Pronašlismo vozilo koje je ostavio na vidikovcu kod Pacifik Grouva kada jeraz go va rao sa tobom. Takođe nad gle da mo kombi za koji ti je rekaoda se nalazi na parkingu gde je ostavljao ‘porše’.Dok je jedan od ljudi koji su radili na po prav ka ma zakucavao

šperploču na razbijeni prozor, Kavano je klimnuo klavom ka ulaznimvratima. „Da li ste završili unutra?”„Zaplenili smo kompjuter i sva dokumenta. Možda nas odvedu u

pravom pravcu.”Ušavši, Kavano je čuo glasove iz raznih soba, levo, desno agenti

FBI-ja i detektivi vršili su poslednji pregled kuće. Na dnevnojsvetlosti, kuća je izgledala ogromna. Skup, moderan nameštaj,uklopljen savršeno u ar hi tek tu ru prostora. Rupe od metaka bile susvuda, po stolicama, sofama, plafonu, raz lo mlje ne lampe. Zidovi ivećina ura mlje nih crno-belih fo to gra fi ja iz regiona Karmer, bilo jeuništeno. Slomljeno staklo ležalo je svuda. Kroz razbijene prozorevetar sa okeana je raspršio zaostali miris krvi, ocrtan kredom podrvenom podu.Kavano je zurio u stro bo skop ske lampe, montirane u uglu. Njihove

sijalice u boji, diskretno su po sta vlje ne tako da sve izgleda kao deoap strakt nog umet nič kog dela, da ne bi pri vla či li suvišnu pažnju kadabi ih neko ugledao kroz prozor.„Je li broj žrtava ostao isti?” upitao je.„Petoro mrtvih. Petoro teško ranjeno. U stabilnom stanju. Izgleda da

će se izvući.”„Na tome bi trebalo da budemo zahvalni.”Kavano je prošao kroz dnevnu sobu krećući se ka fran cu skim

vratima, a zatim se provukao ispod žute trake mesta zloćina i izašaona terasu sa kamenim podom, koja je imala grmlje i cveće usaksijama. Za o ku pljen, nagnuo se se preko zida u visini struka, ivideo srtmu liticu visoku petnaest metara, za plju ski va nu talasima.„Čamci tragaju za telom u vodi za slučaj da dovoljno lud da pokuša

da siđe dole,” reče Raterford.„Nije zgoreg proventi.”

Dajući sve od sebe da izgleda obično, Kavano se leđima okrenuolitici i ugledao još dve kućice za ptice, ispod streha, jedna skrozdesno, druga sasvim levo. Po sta vlje ne pod uglom ka suprotnimuglovima. Ako su u njima bile mi ni ja tur ne kamere, u šta je Kavanobio siguran, njihova pozicija bila je takva da bi omogućila Preskotuda vidi svakoga ko bi se pri bli ža vao sa bilo koje strane kuće.Kada je Kavano ponovo ušao u kuću, čovek koji je radio na

popravci kuće je zakucavao novo parče šperploče preko slo mlje nogprozora. Četvorica detektiva su izašla na prednja vrata. Dva agentaFBI-ja su čekala Ra ter for da.„Ostaćemo i obez be di ti kuću kada ponovo bude uključena struja i

kada prozori budu zatvoreni,” reče Raterford.Kavano je klimnuo glavom.Proverio je radnu sobu, spavaće sobe i kupatila. Otišao je u garažu

i pretražio vešernicu i mračnu komoru.Sve vreme, Raterford ga je pratio.Kada se Kavano vratio ka prednjoj strani kuće, još neko vreme je

razgledao, a potom odmahnuo glavom.„Vidiš, rekao sam ti,” rekao je Raterford.„Bar me ne možeš kriviti da nisam pokušao.”„Tako je. Ovoga puta ne mogu te kriviti.”„Trebalo je da ostanem u bolnici.”

Glava 12.

„Ne, gospodine. Nema promene,” rekla je me di cin ska sestra.* * *

„Mogu li vam pomoći?” upitao je snažni, brkati prodavac u pro dav ni- ci oružja.„Treba mi sačmarica.”„Neka posebna?”„’Remington 870’” stan dard nog punjenja.”„Da, ta je sasvim sigurno posebna. Vi sigurno ne pripadate

snagama reda?”„Ne. Zašto to pitate?”„Zbog toga što većina po li cij skih stanica voli taj model. Tu

sačmaricu često koriste pri pad ni ci timova za spe ci jal ne operacije.”„Ako vi tako kažete,” reče Kavano.

* * *„Potrebna mi je najjača testera koju imate i platna za nju,” rekao je

Kavano prodavcu u gvožđari.* * *

„Potrebno mi je ronilačke odelo,” rekao je Kavano prodavcu u pro- dav ni ci ronilačke opreme.

* * *„Treba mi čamac na na du va va nje na koji se može prikačiti motor,”

reče Kavano prodavcu u pro dav ni ci vojne opreme.

Glava 13.

U motelskoj sobi, Kavano je zurio u komplet šminke koji je Džejmiostavila. Kada je pozvao bolnicu, rekli su mu da nema promena.Povukao je madrac sa kreveta i upotrebio stege koje je kupio u

gvožđari kako bi pri čvr stio sačmaricu za okvir kreveta, pri čvr stiv ši jetako da je cev bila isturena. Onda je uzeo testeru i počeo daskraćuje za deset cen ti me ta ra cev koja je bila duga četrdeset petcen ti me ta ra, sma nju ju ći je na dužinu koja bi se svidela mnogim po li- cij skim stanicama. Za to mu je trebalo sat vremena i nekoliko oštrica,ali on nije bio svestan da vreme prolazi – nije imao razloga darazmišlja o tome.Nakon još jednog te le fon skog poziva bolnici (bez promene),

Kavano je otvorio dve kutije ‘taktičke’ krupne sačme. Voleo je tumuniciju jer mu je krupna sačma omo gu ća va la direktan pogodak savelike uda lje no sti.Da bi pojačao efekat, rasklopio je novi ‘emerson CQC-7’ nož koji je

kupio u pro dav ni ci oružja i upotrebio njegovu oštricu da odsečeplastični poklopac na svakom patronu. Zasecao je na mestu nakojem se barut razdvajao od sačme, koja se oslo ba đa la paljenjembaruta, a koje se nalazilo dve trećine dužine ispod vrha patrona. Dokje sekao, morao je da pazi da ne zaseče duboko da se plastičnicilindar ne bi presekao na pola. U isto vreme, morao je da zasečedovoljno duboko, kako bi se dve trećine patrona rasprsle u trenutkukada bude ispalio patron. Na taj način kad bi opalio, ne bi izletelasamo sačma, nego i plastični poklopac kojem se sačma nalazila.Posledica toga je da se sačma ne bi ras pr snu la, nego bi ostala ugru dvi ca ma, i onda bi po udaru u metu poprimila snagu ek splo zi va.

Glava 14.

Kad je pao mrak, Kavano je odvezao Autoputem broj l do niskogmosta, koji se nalazio južno od Point Lobosa, u blizini brda. Tamošnjiteren je odgovarao njegovim potrebama. To je takođe bilo mesto nakojem je Preskot gurnuo ‘taurus’ u vodu. Parkirao je pored puta,sačekao da prođu vozila, a zatim je povukao izduvani gumeni čamacniz padinu do vode. Nakon što je naduvao čamac, privezao ga je zastenu i još dva puta je oprezno otišao do au to mo bi la, donevši malimotor i plutajuću, vo do ot por nu torbu u kojoj je bila njegova oprema.Obukao je ronilačko odelo u motelskoj sobi. Sve što je sada trebaloda uradi bilo je da skine sportsku jaknu koja je pri kri va la ono što jenosio na sebi. Gumene rukavice i ronilačke čizme su mu štitile ruke istopala kada se odgurnuo od stena. Pokrenuo je motor i odvezao sena mesečinom obasjano more, na oko stotinu metara od morskeobale, prateći obrise brda koja su se spuštala u more, dok su muupaljena svetla u kućama po ka zi va la pravac.Kada je došao do kosine iznad koje se nalazila Pre sko to va kuća,

ugasio je motor i počeo da vesla, tiho se krećući. Pošto je trans for- ma tor bio po pra vljen, nekoliko svetiljki oko Pre sko to ve kuće mu jepo ka zi va lo prvac. Ali talasi i struje su mu otežavali da upravljačamcem. Znojeći se od napora, morao je da na i zme nič no vesla saleve i desne strane broda dok se pri bli ža vao litici.Onda je prišao toliko blizu talasu koji je udarao o stene da bi se

čamac razbio i prevrnuo da se samo još malo primakao. Raspršenamorska pena mu je ras hla di la lice. Nakon što je na glavu staviogumenu kapu od ro ni lač kog odela, zajedno sa perajima i maskom zalice, koja je bila opre mlje na sa cevi za disanje, zgrabio je vo do ot por- nu torbu u kojoj je bila njegova oprema i skliznuo u vodu preko ivicečamca. U tom trenutku, voda je bila za stra šu ju će hladna, skoro ga li- ša va ju ći mo guć no sti da se kreće. Onda mu je voda prodrla uronilačko odelo i formirala tanak sloj između odela i kože. Skoro is to- vre me no, telo mu je zagrejalo vodu do telesne tem pe ra tu re, tako da

je samo po licu osećao hladnoću. Podvodna struja je, štaviše, bilaizuzetno jaka. Koristeći svu snagu ruku i nogu, borio se kroz nemirnetalase, pri dr ža va ju ći svoju opremu jakim naj lon skim kablom,obmotanim oko levog ručnog zgloba. Talas ga je podigao, preteći daga razbije o stene. Srce mu je lupalo užasno brzo, skoro ganateravši da se pre do mi sli i da se vrati na čamac pre nego što gastruja odnese.Ali nije mogao da sebi dozvoli po vla če nje, nije se smeo predati

strahu. Da je tako učinio, znao je da bi to bio prvi od mnogo puta damu se predao. Talas ga je potopio, potom ga podigao, a zatim gabacio. Snažno izdišući, izbacio je vodu iz cevi za dovod vazduha, igledao kroz ronilačku masku. Pro ce nju ju ći talas, mahao je rukama inogama, trudeći se da izbegne stene koje su se izdizale iz okeana.Talas ga je bacio na liticu.Da nije bilo im preg ni ra nog platna na njegovom ro ni lač kom odelu,

granitni kamen bi mu ogulio rame. Trgnuvši se od udara, dospeo jedo površine, potom je potonuo, a onda ga je zahvatio drugi talas iponovo ga bacio na liticu; ali ovoga puta, jauknuvši, rukom seuhvatio za pukotinu u steni. Učvrstio se držeći se najčvršće što jemogao i povukao se nagore upo tre biv ši drugu ruku. Pro na šav ši jošjednu, malo višu pukotinu, povukao se nagore, pre nego što mu jesledeći talas udario u noge i skoro ga oborio sa litice.Dok se ljuljao nad vodom koja je grmela, Kavano je odvojio jednu

ruku od litice i skinuo ronilačku masku i cev za dovod vazduha.Požudno dišući, bacio je masku u talase, zatim je skinuo peraja ibacio i njih. Zabio je svoja gumom zaštićena stopala u udu blje nje,sačekao je za trenutak, udahnuo još vazduha, a zatim je polakopočeo da se penje kroz tamu. Pena se ras pr ši va la oko njega.Odsekao bi vrhove svojih gumenih rukavica, kako bi mu se prstilakše hvatali za otvore u stenama, ali je imao na umu da rukaviceimaju veze sa njegovom po kre tlji vo šću. Uskoro je morao da oslobodiruke, jednu po jednu, koristeći zube da skine obe rukavice, zatim ihje bacio u talase ispod sebe. U isto vreme, osetio je hladnoću nadlanovima, ali nije bila tolika da bi mogla da ga spreči da se čvršćehvata i prsti su mu i dalje grabili napred.Penjao se sve više. Kabl koji je bio privezan oko njegovog levog

zgloba bio je prikačen na kalem koji je imao prekidač kojim se

oslobađao. Pritisnuo je prekidač pre nego što je došao do stena,omo gu ća va ju ći kablu da se odmotava, dok je vo do ot por na torbaplutala na talasima koji su udarali o stene. Tako je mogao da sepenje, a da ga težina torbe ne vuče nadole. Više. Imao je osećaj damu prsti krvare. Nije mu bilo važno. Jedino je bilo važno da neodustane. Potražio je oslonac za ruku, utisnuo stopalo u sledećeudu blje nje, potražio novi oslonac za ruku, i dodirnuo kameni zid navrhu, crpeći energiju iz činjenice da je znao da će se ovaj deoiskušenja uskoro okončati.Mi ni ja tur ne TV kamere skrivene ispod ćoškova u strehama bile su

usmerene jedna ka drugoj. Mogle su da prikažu svakoga ko sepenjao iz bilo kojeg ugla, a ogra ni če no vidno polje koje su pružaliotvori u kućicama za ptice one mo gu ća va lo im je da pokažu sliku zidaiznad litice. Kavano se izdigao, prebacio se preko ograde koja je bilaširoka trideset pet cen ti me ta ra i povukao kabl zakačen za njegovzglob, podižući torbu sa opremom. Za to vreme, posmatrao je zadnjideo Pre sko to ve kuće. Oštro svetlo je osve tlja va lo uglove i francuskavrata koja su se nalazila naspram njega. Kao i prozori, vrata su bilapokrivena šper plo čom. Katanac je obez be đi vao vrata, žuta po li cij skatraka za mesto zločina bila je prevučena preko njih. Po li cij ski znak,prikačen na šperploču, upo zo ra vao je da će oni koji budu prolazilikroz imanje biti krivično gonjeni.Kavano je otkopčao vo do ot por nu torbu i izvukao skraćenu

sačmaricu, zajedno sa naj lon skom torbom u kojoj su bili meci koju jeprebacio preko desnog ramena. Sklonio je ‘emerson’ nož i zakačioga za oko vrat nik na ro ni lač kom odelu. Izvadio je svoj pribor zaotvaranje brava. Najzad, skinuo je mokru kapu ro ni lač kog odela iposegao u torbu, kako bi izvukao naočare za noćno osma tra nje kojeje našao u pro dav ni ci koja je prodavala višak vojne opreme, dok jekupovao čamac. Zakačio je naočare oko vrata.Spreman, skočio je na terasu, sagnuo se ka pločama koje su

pokrivale terasu i prošao preko njih prema fran cu skim vratima, čije jepodnožje bilo druga oblast koju kamere nisu mogle snimati. Kada ječučnuo, konačno se izložio riziku da ga kamere snime dok se brzohvatao za bravu. Otvorio je vrata, ujurio u mračnu kuću, zatvoriovrata, stavio naočare za noćno osma tra nje i naciljao sač ma ri com.

Naočare su tamnom en te ri je ru dale ble do ze le nu ilu mi na ci ju, dok jepro ve ra vao uništenu dnevnu sobu, a potom je prešao nalevo u sobusa TV pri jem ni kom, zatim u gostinsku spavaću sobu i kupatilo. Ovesobe nisu bile od ključnog interesa za njega, ali je morao da proverida ne pred sta vlja ju pretnju. Za do vo ljan, otpuzao je ka suprotnojstrani kuće, dok mu je slomljeno staklo krckalo ispod gumom za šti- će nih stopala. Slab miris kordita još uvek je bio u vazduhu.Odjednom, Kavano je sa si gur no šću znao da ga je jedna od TVkamera snimila u po sled njem trenutku kada je čučnuo da dohvatikatanac i uđe u kuću – jer je miris kordita nadjačao iznenadni, oštarmiris hormona.Do tada, Kavanovo mokro odelo bilo je prijatno toplo. Sada mu je

znoj, koji je lio sa njegovog tela podigao telesnu tem pe ra tu ru toliko,da se osećao kao da se nalazi u sauni. Skoro osetivši vr to gla vi cupod mokrim odelom, rizikovao je time što je odvojio desnu ruku odsačmarice na nekoliko trenutaka, da bi povukao raj sfer šlus na ro ni- lač kom odelu, ot kri va ju ći grudi. Ali nije bilo nikakve razlike.U Kareninom podrumu je mislio da je izdržao punu snagu hormona,

ali sada, kada je miris postajo skoro ne pod no šljiv, shvatio je da nijeimao pojma koliko snažno može biti Pre sko to vo oružje. Noge supretile da otkazu po slu šnost. U stomaku je na i zme nič no osećaoogromnu vrelinu i polarnu hladnoću. Puls mu je bio vrlo ubrzan,skoro se one sve stio.Deo njega je želeo da se sklupča i da se moli da ova noćna mora

prestane. Drugi deo ga je pri si lja vao da se kreće u krug velikombrzinom, uperujući svoju sačmaricu u svim pravcima. Telesna tem pe- ra tu ra je zamaglila ble do ze le ne oblike koje je video naočarima anoćno osma tra nje. Okružen svakom za mi sli vom pretnjom, dok mu jestrah sužavao vidokrug, uočio je muškarca sa pištoljem kako cilja unjega iz hodnika koji je vodio u glavnu spavaću sobu. Za skoro mi li- se kund je povukao okidač, a onda je shvatio da je čovek sa pištoljembio samo senka i da je ovo bio način na koji su reagovali rendžeri ipri pad ni ci tima za spe ci jal ne operacije.Kavanova jedina prednost je bila ta da je već iskusio efekte uticaja

hormona i znao je šta da očekuje. Čak i tako, kada je oštar mirishormona postao dovoljno jak da mu se činilo da mu je u ustima ukusžuči, čuo je slabe šumove, shvativši da dopiru iz njegovog grla.

Otežano disanje učinilo je da se šumovi čas čuju, čas ne čuju,svakoga puta bi bivali sve jači, pre ra sta ju ći u vrisak koji se trudio dapotisne trčeći hodnikom ka glavnoj spavaćoj sobi.Uletevši unutra, nije se usudio da razmišlja, nije se usudio da

okleva ili da se dvoumi. U velikoj sobi nalazila se konzola sa video-igrom pored luksuzne stolice za čitanje. Veliki, ravni plazma-ekrante le vi zo ra stajao je pri čvr šćen za zid pored kreveta, a do njega senalazio sto sa elek tron skim spravama. Desno od te le vi zo ra, kliznavrata su vodila ka ormaru. Toga popodneva, Kavano je pogledao uormar video Pre sko to ve jakne kako vise na ve ša li ca ma, na policamaod kedrovine nalazile su se skupe atletske majice, majice kratkihrukava, a džemperi su bili iza njih.Sada je gurnuo pisaći sto sa kraja sobe i zabio ga u ormar tako jako

da je slomio šipku u ormara na kojoj su visile jakne. Srušio je svuelek tron sku opremu i televizor sa plazma-ekranom, razbivši muekranu pa ram par čad. Kad je blokirao vrata ormara i potpunoispraznio zid kraj ivice kreveta, izvukao je antifone za uši iz torbe ukojoj su se nalazili patroni za sačmaricu i stavio ih na uši. Njegovidrhtavi prsti jedva da su mogli da odrade svoj posao. Miris hormonaje postao toliko jak da je bio blizu toga da se nagne napred i dapovrati. Pro kli nju ći, koraknuo je unazad, podigao je sačmaricu izapucao u mesto na zidu koje se nalazilo metar ispod tavanice. Trzajkundaka ga je skoro oborio, što je njegovo telo, koje je i daljedrhtalo, jedva izdržalo, ali je bio zahvalan što se skoro presečeniplastični patron odvojio od svoje osnove kada je barut ek splo di rao.Kao mi ni ja tur ni projektil, glavni deo patrona i krupna sačma unutarnjega, odjeknuli su kraj vrha zida, raz bi ja ju ći ga pri udaru i stva ra ju ćirupu veličine pesnice, kroz koju je sačma proletela kao šrapnel.Slabo vidljivo svetlo se videlo kroz otvor.Kavano je snažnim trzajem izbacio prazan patron, sta vlja ju ći novi.

U besu, ponovo je opalio malo ispod tavanice, ciljajući ka mestu kojeje bilo metar ulevo od prvog otvora. Drugi mi ni ja tur ni projektilnapravio je u zidu otvor veličine pesnice. Pa još jedan. Svaki otvor jeotkrivao sve više bledog, jezivog svetla. ‘Remington 870’ je imaočetiri patrona u svom magacinu i jedan u cevi. Kavano je brzoispraznio svih pet, stva ra ju ći sve više rupa u zidu, jednu ispod druge.Miris kordita je prekrio smrad hormona dok je on ispa lji vao nove

patrone i pri si lja vao svoje prste da ih guraju u otvor ispod sačmarice.Uprkos an ti fo ni ma za uši, čuo je prigušene krike iza zida pre negošto je počeo ponovo da puca.Dok je pucao, površina po kojoj su se stvarali otvori veličine

pesnice se širila za hva ta ju ći i donje delove zida i već je bila okojedan i po metar ispod plafona. Preskot je sve pre pla še ni je vikao izazida, dok je Kavano ponovo punio sačmaricu i pucao, a rupeotkrivale sve više svetlosti. Soba je bila ispunjena iz ma gli com oddima iz sačmarice. Napuni. Pucaj. Napuni. Pucaj. Sada je Kavanovcilj bio metar iznad poda. Pre sko to vi krici su dopirali odatle, zaklonmu je bio na podu, jer su ga pucnji, koji su se spuštali, pri si lja va li nato.„Poverovao sam da si otišao!” vikao je Kavano. Njegov strah i

antifoni na ušima su učinili da mu se čini kao da mu glas dolazi iz ne- o dre đe ne daljine.„Onda sam uočio mi ni ja tur ne TV kamere izvan kuće!” Kavano je

napunio sačmaricu i napravio još jednu rupu u zidu, još uvek navisini od metar iznad poda, terajući Preskota da se baci na pod upanici. Leteli su drvo i malter. Sa strane na kojoj je bio Preskot jeprodiralo sve više svetla.„Toliko kamera!” Kavanou se vratio glas. „Kamerama su potrebni

monitori! Gde su dođavola monitori?” Dok je Kavano pucnjem praviojoš jednu rupu u zidu, bešika mu je popustila usled delovanjahormona.„Gde je ormar sa pokretnim vratima koji bi trebalo da ide uz ovako

veliku sobu?” Kavano je punio sačmaricu i pucao. Sjaj monitora seprobijao kroz sve veće rupe, koje su otkrivale da su monitori bili po- sta vlje ni na policama naspram leve strane do gra đe nog dela, dalekood mesta koje je gađao.„Sigurno nije bilo teško dozidati zid ispred dela ormara i nešto što si

mogao da gurneš kao vrata i da zaključaš sa druge strane!” Kavanoje ponovo povukao okidač. Znao je da će susedi čuti pucnje i da ćepozvati policiju. Nije brinuo. Dok policija dođe, on će završiti svoj deoposla.„Šta si uradio, is ko ri stio si kombi iz garaže da doneseš neophodni

materijal?” Kavanova sačmarica je ponovo odjeknla. „Tvoji susedinikada ne bi pomislili da si nešto pravio! Police za monitore! Ven ti la-

ci o nu cev povezanu na glavni sistem! Mali ograđeni prostor! Ostavuza hranu! Mali toalet! Kao i prvi put kada sam te sreo! Tada si bio upacovskoj rupi! Sada si u pacovskoj rupi!”Kavano je povukao okidač i pogodio sredinu zida. Kroz rupe se

sada probijala velika svetlost sa monitora, koja je ugrozila funkcijunjegovih naočara za noćno osma tra nje, nateravši ga da ih podignena čelo. „Svi su bili toliko odu še vlje ni velikim te le vi zo rom na zidu danisu shvatili da se kriješ iza njega! Za par dana, kada policija budeprestala da traga za tobom ovuda, mogao si napustiti kuću posleprvog mraka! Mogao si ukrasti kola i biti u San Francisku pre negošto bilo ko shvati da su kola nestala! Niko to ne bi povezao satobom, naročito kada bi se setio da obrišeš svoje otiske na način nakoji sam te ja naučio!”Niz ruke i lice Kavanou se slivao znoj dok je izbacivao poslednji

ispaljeni patron i ubacivao novi.Odjednom ga je iznenadio rafal koji je poleteo iz uništenog zida.

Drvo i malter su leteli na sve strane dok je automat nastavio daizbacuje metke ogromnom brzinom. Robertova AR-15, pomislio jeKavano, padajući na pod. Antifoni na njegovim ušima su mu samodelimično prigušili is pre ki da ni vapaj. Delovi zida su se razleteli posobi, meci su kidali uzglavlje na krevetu i zid iza Kavanoa.Lampe i ramovi za slike su se raspadali u pa ram par čad. Usred pro-

ši re nih rupa u zidu i povećanog odsjaja monitora, Kavano je video is- pre ki da ne odbleske rafala.Odjednom, pucnjava je prestala. Kavano je pomislio da je čuo

psovku, škljo ca nje, borbu da se oslobodi za gla vlje ni metak.Sledećeg trenutka, kroz ono što je ostalo od raznetog zida, vrišteći jeprojurio Preskot, dok mu se mišićavo telo probijalo kroz otvore kojeje napravila sačmarica. Gornji deo njegovog tela je bio nag; nanjemu je imao samo pancir. Kapljice znoja sa njegovih snažnih ruku iobrijane glave pre si ja va le su se na svetlosti koju su pravili monitori.Čak i u pri gu še noj svetlosti, oči su mu sijale. Oštre konture njegovevilice i brade is ka zi va le su bes predatora sabijenog u ćošak.Odbacivši automat koji je pokušavao da napuni, nagnuo se nadrazbijeni televizor i bacio se na Kavanoa. Udar je bio snažan,Kavano je osetio kako mu izbija vazduh iz pluća. Pancir jepovećavao čvrstinu Pre sko to vog tela, oša mu tiv ši Kavanoa do te

mere da mu je potamnelo pred očima. Onda su se Pre sko to vesnažne ruke dočepale Kavanovog grla, zadavši još jedan udarnjegovom nervnom sistemu. Bez daha, Kavano je osećao kako sekosti u njegovom grlu savijaju na unutra, bile su blizu pucanja.Udario je rukama po Pre sko to vim ušima tako jako da je Preskotzajaukao od bola i pao na leđa. Boreći se za vazduh, Kavano se ot- ko tr ljao ka mestu gde je bacio pušku. Ali Preskot je ispružio svojeruke i prvi se dočepao sačmarice, povukavši okidač. Čak i sa an ti fo- ni ma koje je Kavano imao na ušima, buka koju je stvarao metak kojije proleteo pored njega bila je za glu šu ju ća. Metak je pogodiokonzolu za video-igrice, cilindar sa sačmom je ek splo di rao pri udaru,raznevši mašinu u komade. Pošto Preskot nije bio upoznat sa me ha- ni zmom sačmarice, bilo mu je potrebno mnogo vremena da biizbacio patron, što je dalo Kavanou vremena da ga napadne. Sudarih je odbacio na već uništena francuska vrata. Šperploča koja je bilazakucana za spoljnu stranu vrata je popustila i Kavano i Preskot suizleteli na blistavo osve tlje nu terasu.Prevelika svetlost je zasmetala Kavanovim očima, a Preskot je

otpuzao nazad i dograbio sačmaricu.„Neće ti biti ni od kakve koristi,” Kavanou je glas drhtao dok je strah

prolazio kroz njega. Snažan, hladan okeanski vetar mu je prodirao uusta i nozdrve. „Imao sam vremena da ubacim samo jedan patronpre nego što si ti projurio kroz zid.”„Tako je,” reče Preskot.Kavano je odvojio ‘emerson’ nož sa vrha ro ni lač kog odela i palcem

izvukao oštricu. Nekoliko puta je duboko udahnuo. Čist vazduh nećeodagnati efekte hormona, ali će sprečiti da mi se pogorša stanje.„Glupane, poneo si nož u borbu puškama,” reče Preskot. „Stara

šala.”„Ali ja sam onaj koji se smeje,” Preskot je povukao okidač.Ništa se nije dogodilo.„Škola ponovo radi,” reče mu Kavano.Dok je Preskot buljio u praznu sačmaricu, Kavano je skinuo

antifone sa ušiju. Čuo je sirene u daljini.„Da li bi voleo da naučiš nešto o borbi noževima?” Kavano je

zamahnuo nožem.Preskot je odskočio unazad.

„Deo borbe je povezan sa rav no te žom,” Kavano je zamahnuoponovo.Preskot se sklonio u stranu.„Deo je vezan sa spret no šću.” Vr to gla vom brzinom, koja se mogla

porediti sa brzinom treptaja oka, Kavano je mahao tamnom oštricomnapred-nazad, gore-dole.Preskot je podigao sačmaricu kao da će zamahnuti palicom za

bejzbol.„A deo je povezan sa znanjem koje delove tela seći, u za vi sno sti od

toga da li želiš da ubiješ brzo,” reče Kavano, „ili sporo.”Preskot se uspravio. Udahnuo je naglo, stavivši do znanja da će

uzvratiti. Onda je napao.Kad je Preskot zamahnuo puškom, Kavano se sagnuo, posekavši

Pre sko to vu desnu ruku i povukavši se pre nego što je Preskotmogao ponovo da ga napadne.Preskot je izgledao iznenađen kada je video da mu ruka krvari.Sirene su se čule veoma blizu.Kada je Preskot pogledao u pravcu iz kog su dopirale, Kavano je

jurnuo napred i posekao drugu Pre sko to vu ruku.Besan, Preskot je ponovo zamahnuo sač ma ri com i uzdahnuo kada

se Kavano sagnuo, a potom zabio ‘emerson’ nož kroz pancirPreskotu u stomak.Našavši se na kolenima, Preskot se zateturao u šoku, gledajući u

krvavi nož koji je Kavano izvukao iz pancira. Krv je potekla iz donjegdela pancira, grimizno se šireći niz Pre sko to ve pantalone. Pre sko to- ve oči se raširiše u neverici, kao da govore da ne može da poverujeda je tako nešto moguće.„Rana je previše plitka da bi te ubila,” reče Kavano. „Da bi umro,

moraćeš još da iskrvariš.”„Kako si...” Pre sko to vo pitanje je postalo uzdah.„Sasvim sigurno, pametan momak kao ti, može razumeti. Pancir je

na pra vljen od vlakana polimera. Na pra vljen je da izdrži samo udarnusnagu metka.”„Nož je dovoljno oštar da prođe kroz vlakna?”„Pobedili ste na kvizu,” Kavano je ponovo napao.Ali Preskot je is ko ri stio pauzu da se presabere. Umesto da se

otetura unazad, iznenadio je Kavanoa tako što je bacio sačmaricu i

zavrnuo je Kavanou ruke iza leđa, pre nego što je Kavano mogaoponovo da ga poseče. Dok je držao Kavanou ruke na leđima,Preskot mu je istezao mišiće, sti ska ju ći ih.Kavano je osećao kao da su oko njega metalne spirale, koje ga

stežu sve jače. Nije mogao da pomeri grudi, nije mogao da diše.Gledajući Preskota čije su oči pune besa bile samo nekoliko cen ti- me ta ra udaljene od njega, odjednom je osetio ne sve sti cu. Činilo muse da svetla na terasi počinju da blede. Ruke su mu bile tako jakoizvrnute da nije mogao da upotrebi nož. Bio je tako blizu Preskota danije mogao da podigne koleno da ga udari u međunožje.U očaju, postavio je desnu nogu iza Pre sko to vog leve i gurnuo ga.

Dok se Preskot sve više naginjao unazad, Kavano ga je snažno po ti- ski vao, izbivši mu paru iz grudi kada je pao na njega. Pre sko to veruke su popustile taman toliko koliko je Kavanou bilo potrebno da seoslobodi. Ot ko tr lja li su se jedan od drugog i ustali.Kavano je napao nožem.Preskot je odskočio unazad.Kavano je ponovo napao.Preskot je odskočio još dalje unazad, došavši do kamenog zida na

terasi i pre tu riv ši se.„Ne!” povikao je Kavano.Pojurio je i zgrabio Pre sko to vu levu ruku pre nego što mu je nestala

s očiju. Preskot je visio, cipele su mu udarale o liticu. Jedva da jemogao da govori.„Molim te... ne... puštaj... me.”„Otkako si me pogodio, rame ne prestaje da me boli.” Kavano se

nagnuo preko zida, držeći se za njega. Daleko ispod, talasi suudarali o stene.„Bojim se.”„Znam,” reče Kavano. „Za hva lju ju ći tvom hormonu i ja sam jako

uplašen, nisam siguran da ću moći da kon tro li šem ruke.”Kao da je želeo da dokaže rečeno, popustio je stisak i Pre sko to ve

krvlju oblivene ruke su počele da klize iz njegovih. „Zaboga,” rečePreskot.„Gde je pro tiv o trov?”„Šta?”„Reci mi gde se nalazi pro tiv o trov.”

Preskot mu je i dalje klizio iz ruku.Kavanou su se ruke tresle i njihov stisak bio je sve slabiji.Preskot je jauknuo.Trgnuvši se, Kavano ga je jače stegao. „Gde je pro tiv o trov?”„Stavi ruke tako da mogu da ih vidim!” povikao je Raterford sa

strane, ciljajući u Kavanoa.„Mislim da bi bilo bolje da uradim kako on kaže,” Kavano načini

pokret kao da će izvući ruke.„Ne, čekaj!” reče Preskot.„Pro tiv o trov! Gde je?”„U kući!”„Pričaj.” Kavano ga je držao svom svojom snagom.„Tamo gde sam se krio! Iza monitora! U crvenoj bočici sa ras pr ši va-

čem!”„Bolje bi bilo da nije sprej za muve, inače ću poželeti da sam te

bacio!”„Izvuci ga!” Raterford je zašao iza ugla, pri dru živ ši se agentima FBI-

ja i po li caj ci ma koji su nišanili. Slična grupa se nalazila i nasuprotnom uglu, držeći uperene pištolje i puške u njega.Još uvek viseći preko zida, držeći Preskota, Kavano je pitao: „Šta

će se dogoditi sa njim, Džone? Hoće li se vlada nagoditi?”„Ne više. Previše ljudi zna šta se dogodilo prošle noći. Novinari i TV

stanice duž obale po sta vlja ju pitanja. Isto je i sa ka blov skimmrežama i novinama sa istočne obale. Ako se vlada optereti vi še- stru kim ubicom u zamenu za njegovo znanje, onda će biti još višepitanja. Biće kažnjen.”„Kakva god da je kazna, neće biti dovoljna. Preskote, slušaj me,”

reče Kavano izvlačeći ga. „U zatvoru bi ti bilo bolje da se ugojišponovo, jer će tako sređen momak kao ti privući pažnju ro man tič nihcimera. Možda bi bilo bolje da uzmeš novu količinu sti mu la na ta zamišiće i još ojačaš, pa da možeš da se izboriš sa njima. Upravopočinješ da shvataš šta je strah.”

Glava 15.

Pod jakim svetlima sobe za in ten ziv nu negu, Kavano je bez snasedeo pored Džejmi, očekujući najmanji pokret njenih kapaka,najmanje pomeranje njenih usta. Re spi ra tor joj je uklonjen iz grla.Grudi su joj se same podizale i spuštale. Monitori koji su po ka zi va lipuls, krvni pritisak i ritam srca beležili su stalno po bolj ša nje.„Dvadeset i četiri sata bez po gor ša nja,” reče njen hirurg. „Odličan

znak.”Kavano je klimnuo glavom nadajući se tome.„Zašto ne odete na par sati i malo se odmorite?” predložio mu je

hirurg.„Ako se slažete, ostao bih.”U 6.37 ujutro (Kavano je precizno zabeležio vreme), Džejmine

zelene oči su se najzad otvorile. Izgledala je opijeno, omamljeno,sve ju je bolelo. Ali kada ga je pre po zna la, njeno lice puno modricapoprimilo je izraz ljubavi.„Da li me razumeš?” upitao je.Klimnula je skoro ne pri met no, napor ju je zamarao.„U slučaju da se ne sećaš, često ću ti pričati,” reče Kavano. „Čim

budeš sposobna, vraćamo se u Vajoming. Idemo kući. Ostajemo.”Opijena, pro u ča va la ga je.„Da sam se složio da odemo kući kada si ti to želela, ne bi bila

ranjena. Ne znam kako da ti to na dok na dim, ali nekako hoću.”Sa naporom je pitala: „Preskot?”„Našao sam ga.”Briga joj se videla u očima.„Živ je. Džon ga je zatvorio,” Kavano ju je uveravao.Zvuci sa monitora su ispunili tišinu među njima.„Želim da ti dokažem koliko mi je žao,” reče Kavano. „Bitnija si mi

od svega. Od sada, nema ničega što neću uraditi zbog tebe.”Očni kapci su joj bivali teški.

„Znam da je u ovom trenutku za tebe previše da razumeš. Ali, ja ćubiti ovde kada se sledeći put probudiš i ponovo ću ti reći. Nastavićuda ti govorim,” Kavano je imao problema sa glasom. „Sve dok mi neoprostiš.”Kavano joj je dodirnuo ruku.Jedva primetno, Džejmi ga je dotakla prstima. Ali bilo je dovoljno.„Biću ovde,” reče Kavano. „Vidi, ruka mi je mirna.” Pro tiv o trov je

delovao. „Brinuću o tebi.”Klimnula je, njeni zatvoreni kapci su se opuštali. Dok je tonula u

san, njene modre usne su formirale nešto što je mogao biti osmeh.

1 Kismet tur. – sudbina, zao udes (prim, prev.)2 Nada šp. – ništa (prim, prev.)3 Dios šp. – Bože (prim, prev.)4 Close-quarter combat engl. – borba prsa u prsa (prim, prev.)5 Blekhors engl. – bajonet (prim, prev.)6 Jutro – mera za površinu (prim, prev.)

SadržajIzjave za hval no stiUVOD VANREDNO STANJE

Glava 1.Glava 2.Glava 3.Glava 4.

PRVI DEO PROCENA OPASNOSTIGlava 1.Glava 2.Glava 3.Glava 4.Glava 5.Glava 6.Glava 7.Glava 8.Glava 9.Glava 10.Glava 11.Glava 12.Glava 13.Glava 14.Glava 15.Glava 16.

DRUGI DEO OPASNOST JE IZBEGNUTAGlava 1.Glava 2.Glava 3.Glava 4.Glava 5.Glava 6.Glava 7.Glava 8.Glava 9.Glava 10.Glava 11.Glava 12.Glava 13.

TREĆI DEO PRE PO ZNA VA NJE OPASNOSTIGlava 1.

Glava 2.Glava 3.Glava 4.Glava 5.Glava 6.Glava 7.Glava 8.Glava 9.Glava 10.

ČETVRTI DEO SU O ČA VA NJE SA OPASNOŠĆUGlava 1.Glava 2.Glava 3.Glava 4.Glava 5.Glava 6.Glava 7.Glava 8.Glava 9.Glava 10.Glava 11.Glava 12.Glava 13.Glava 14.Glava 15.Glava 16.Glava 17.Glava 18.Glava 19.

PETI DEO OPASNOST RASTEGlava 1.Glava 2.Glava 3.Glava 4.Glava 5.Glava 6.Glava 7.

ŠESTI DEO PRETNJA ODMAZDOMGlava 1.Glava 2.Glava 3.Glava 4.Glava 5.

Glava 6.Glava 7.Glava 8.Glava 9.Glava 10.Glava 11.Glava 12.Glava 13.Glava 14.Glava 15.Glava 16.Glava 17.Glava 18.Glava 19.Glava 20.Glava 21.Glava 22.Glava 23.

SEDMI DEO UKLA NJA NJE OPASNOSTIGlava 1.Glava 2.Glava 3.Glava 4.Glava 5.Glava 6.Glava 7.Glava 8.Glava 9.Glava 10.Glava 11.Glava 12.Glava 13.Glava 14.Glava 15.