Zbirka: Plavi čuperak - nbsp;· U njoj i najveće čudo prestaje da bude čudo, jer sve što poželi

  • View
    224

  • Download
    4

Embed Size (px)

Transcript

  • Miroslav AntiMiroslav AntiMiroslav AntiMiroslav Anti

    Zbirka: Plavi uperakZbirka: Plavi uperakZbirka: Plavi uperakZbirka: Plavi uperak

    Predgovor: O ljubavi i jo poneem

    Ovu knjigu napisao sam ja. Pomogla su mi sva deca koju sampoznavao. Istina, niko mi nije diktirao stihove, niko birao ilidopisivao nove rei, ali svi su bili prisutni. Bile su prisutnedetinje oi, njihove tajne, njihove najlepse l jubavi i snovi. Iuopste, uvek kad piem pesme za decu, radije bih umesto svogimena potpisao mnogo i mnogo deijih imena. Kau da se uivotu ui od starijI. Ja sam mnoge mudre i plemenite stvarinauio od mlaih. Vi rastete. Postoji neto kao detinjstvo, kaodeatvo i kao mladost. Meni su takve podele uvek smetale.Koliko staraca sam sreo meu osnovcima i koliko predivnihdeaka i devojica meu pedesetogodinjacima ili jo mnogostarijim. Zato, kad upotrebim re dete, pokuavam da joj damdostojanstvo jedne ogromne bezazlenosti, koja je, tako barmislim, najvea svetlost u ljudima. Vi rastete. Za detinjstvo imladost napisano je mnogo lepih pesama. Za ono srednjedoba, kada vie niste mrkavci, a niste jo uvek sasvim odrasli,nema ba tako mnogo, nema moda ni dovoljno poetskihzbirki. To vreme kao da se pomalo zaboravlja. Taj most prekokoga treba prei s jedne na drugu obalu. Ta udna pukotina udozrevanju nae pameti, koja u nekom traje deceniju, a neko jepreskoi za trenutak. Ove pesme sam zapisivao da lake diete.Da znate da imate negde u svetu jednog istinskog prijatelja,koji o vama brine drukije nego tata i mama, rodbina ilinastavnici u koli. Koji o vama brine vrnjaki. Jer i ja samveiti deak, sa jednim sedim uperkom na elu, ali jo uvekplavim u dui. Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom

  • 2

    od vas. One nisu o ovim reima koje ste proitali nego u vama,a rei se upotrebljavaju samo kao kljuevi, da se otvore vrataiza kojih neka poezija, ve doivljenja, ve zavrena, vemnogo puta oplakana ili otpevana, eka zatvorena da je nekooslobodi. Knjiga je osloboena pesme, one to kod zna odkada, postoji u svakome od nas. I jo jedno vano: nemojte meshvatiti preozbiljno. Nisam ja sakupio svu pamet ovog sveta.Samo sam poeo da govorim neto to treba i dalje govoriti,lepe od mene, arenije od mene i drukije od mene, a slinijevama. Jednom, kad zaete u malo dublje u kalendare, pa seokrenete i kroz trepavice pogledate u pravcu detinjstva, kaoto slikar gleda u platno koje treba da savlada i oivi, sigurnoete pronai u sebi bolju pesmu o ljubavi.

    Miroslav Anti

  • 3

    Uvodna pesmaUvodna pesmaUvodna pesmaUvodna pesma

    Ovo su tvoje pesme.Ne pitaj kako sam saznao sta misli.Moda sam ponekad bio: ti.Moda si i ti pomalo bio: ja.Moda smo zajedno bili ceo svet.

  • 4

    Prva ljubavPrva ljubavPrva ljubavPrva ljubav

    1

    Naiu tako dani.Zatrpaju ti oikao zvezdane kie.

    Oko nosa se nekaarena nenost isplete.

    I ti stane,i ne znada li si, il' nisi vieono obino dete,ono bezalzleno dete.

    Nekakvo zrno zlatapone u srcu da ulji.

    Stidljivost neka u tebitiho se zasmejulji.

    Naiu tako dani.Ne prepoznaje boje aprila.

    Ne prepoznaje svoje ruke.Izgledaju ti kao krila.

    Ne prepoznaje svoje ogledalo:iz njega te neko udan posmatra,neko kome u dahumiriu suncokretii plamte obrazi,plamte

  • 5

    kao nestrpljiva vatra.

    Naiu tako dani.Vetar ti u potiljak die.

    Zdravo, poslednja bajko,kad stane i ne zna vieda li se visine rueil' s tobom u nebo lete!

    Zdravo ljubavi!Tajno!Zdravo sve neverovatno!Sve zabranjeno i zlatno!

    Zdravo, udnovati svete!

    2

    Vrlo je vano,pre svega,da prvu ljubav umeda izgovori utanjem.

    Da je sagleda murei.Da je oslune osmehom.I dotakne aputanjem.

    Vrlo je vano da o njojne brblja hvalisavo svimaLjubav-to nije uinakoju drugari dele.

    Prva ljubav je providnakao lutkino oko,

  • 6

    drhtava kao tiinakoja hoda po prstima

    i prva prava istotatvoje nenosti bele.

    Ona je knedla u grlu,srebrna knedla u grlu,sve nedokuivo tvojei sve kristalno tvojei sve gugutavo tvojekao veernje zvono.

    Ona je duboko u tebii duboko van tebe.

    Ona je malo onako.Pa jo malo onako.

    Pa onda ono.I ono,I onda: sasvim ono.

    3

    Nije to nagovaranje,roeni moji,ko nee dalje da veruje,nek slobodno zamuri.

    Ali pazite dobro:ako u vama postojijedno veliko pitanjekoje nestrpljivo uri,

  • 7

    pitanje vee od brdai vee od dva brda,i jedna treperava duato veruje u uda,

    i ako se u vamaneke lepote talasajui neke svetlosti raaju,

    onda je sasvim svejednodali murite ili ne murite,jer uda se ve dogaaju.

    U tebi skazaljka nekognevidljivog magnetapokazuje odjednomhiljade strane sveta.

  • 8

    Kada smo bili velikiKada smo bili velikiKada smo bili velikiKada smo bili veliki

    Kad smo bili velikikroz detinje nemire,svi onako brljivi,mrkavii lajaviludo smo izmiljalineke svoje svemirei bili smo krilatii bili smo zmajevi.

    Igrali se piljakasa najlepim zvezdama.Crtali smo svetlouradoznala skitanja.I uvek u srcimako u toplim gnezdimaznali smean odgovorna sva tuna pitanja.

    Od jue smo ozbiljni.I odjednom,udno:kao da smo zgreni,Kao da smo stali.

    Sve oko nas izgledaglupavo i budno.Prvi put smo odrasli,a prvi put - mali.

    I prvi put sami smou prepunom svetu.I odjednom,

  • 9

    izgledanita nije za nas.Neveto smo.Zbunjeniu roenoj ulici,zalutali zauveku ogromnom danas.

    Kad smo bili velikido kuado drvea,do tornjeva,planinai do ptijeg leta,u dep nam je stao dan ,u zenicu okeani stala nam jo u dlanpolovina sveta.

    Od jue smo ozbiljni.I ma ta nas udilo- u svemu svom krilatomkao da smo pali.Kao da se oko nassve strano probudilo:prvi put smo veliki,prvi put smo mali.

  • 10

    OpomenaOpomenaOpomenaOpomena

    Vano je, moda, i to da znamo:ovek je eljan tek ako eli.

    I ako sebe celog damo,tek tada i moemo biti celi.

    Saznaemo tek ako kaemorei iskrene, istovetne.

    I samo onda kad i mi traimo,moi e neko i nas da sretne.

  • 11

    arolijaarolijaarolijaarolija

    Nekom zabranjuju zvezde.Nekome krila.I laste

    Ja ne zabranjujem nita.Sme se sve to se ne sme.Samo jedno te molim:pokuaj da ne rasteni mrvu svima za inat,do kraja ove pesme.U toj se pesmi ivislobodno,lepoi ludo.Moe da izmilja.Mata,Da radi sve naopako.

    U njoj i najvee udoprestaje da bude udo,jer sve to poelikad zamuri- ostaje zauvek tako.

    Isturi hrabro i divnoprkose detinjastei lai i sebe samog.Sme se sve to se ne sme.

    I sme se vie od svega!

    Jedini: nemoj da rasteza inat i tebi i meni

  • 12

    do kraja ove pesme.

    I svaki put kad te slome,pa mora nov san da stvara,ne sanjaj ga u mrakuDotri blie zori.Na pragu ove pesmetako se divno borii kad namigne samoi osmehne se polako

    Izbroj u sebi do deseti to u venost pretvori.I sve to murei smisliostae zauvek tako.

  • 13

    Dosadna pesmaDosadna pesmaDosadna pesmaDosadna pesma

    Toliko mi je dosadnoda ne znam ta u.Kad izlazim iz kolenakrivim kapu na levo okoi pobijem se sa trojicombar da me vide devojice.

    Devojice su smena stvorenjadugonoge,okrugle,pegave ili kratkovide,mnogo lau i ogovarajui piu ljubavna pismakoja mi stave pod klupu.

    Meni je sve to dosadno.Ipak proitam pisma,najlepe rei prepiem- ako mi nekad zatreba,a od onog to ostanenapravim papirne lae,napravim ptice,slanike,abe,i bajagi se igrama tako mi je dosadno.

    Dosadno mi je da porastem,da nosim tesne cipelei da se oenim.

    Oni koji porastu prvo se danima mrzeonda se danima svaaju.

  • 14

    Jedino mi je ao mog tate.Da je ostao deak - kao ja,ba bismo divno mogli da se druimoi da zajedno budemo zaljubljeniu nastavnicu istorije.

    Sve ostalo mi je dosadno.Toliko mi je dosadnoda ne znam ta u,nego nakrivim kapu na levo okoi pobijem se jo sa trojicom.ak i kad nema devojica.

  • 15

    Zadihana pesmaZadihana pesmaZadihana pesmaZadihana pesma

    Devojica mnogo znam.Ako neka bude htela,ceo svet u da joj dam,i dalje do kraja svetana pedeset pukometa:bar jo dva-tri sela.

    Kupiu joj al od svileda ga vetar zatalasa.Slomiu je kroz aprilerukom oko pasa.

    Ja sam vaar. Eto ta!Ja sam tristo uda.Muzika sam. Guva. Smeh.Vrteka. I luda.

    Sve u zbog nje da proerdam.to e meni svet na dar.Kupiu joj jeftin erdani minua par.

    Bie jutra mokra, rosna,opeena od prolea.Na dlan njiva ut i pljosnatprosue se srea.

    Pa u tako lud da gorim,da se pesmom niz drum javljam,da se nikad ne umorimod neba i zdravlja.

  • 16

    Bosonoga PesmaBosonoga PesmaBosonoga PesmaBosonoga Pesma

    Ovo je pesmaza tvoja usta od vianjai pogled crn.Zavoli me,kad jesen duva u pijane mehove.

    Ja umem u svakom novembruda napravim jun.I nemam obine sree.I nemam obine grehove.

    Moja je srea srnea,a greno mi je smenoAko me neko aneu ove oi plane,nije to neuteno:

    ja umem od suza da pravimklikere lepe, prozrane.

    2

    Podeliu sa tobomsva moja aava zdravlja.Zavoli moju senkuto se klati niz dan.

    Sutra nas mogu srestiponori ili uzglavlja.Ludo moja, zar ne zna:divno je nemati plan.

    Izidji iz tog detinjstva

  • 17

    kao iz starih patika.Zavoli moj osmeh,dubokkao jezerske vode.

    Evo, i ja sam se izuo.Pod vrelim tabanimarastapa mi se asfalt.

    Budi uz mene kad odem.

  • 18

    Zapisano u sreduZapisano u sreduZapisano u sreduZapisano u sredu

    U sredu smo se prvi put sreli,a do tada se nismo znali.U petak smo se zavoleli.U ponedeljak posvaali.

    Opet je sreda. Sad svima kaemdok lutam po korzu sam:ne, nije ona lepa ni draaod drugih devojica koje znam.

    Pa kad je sretnem - oi krijem.Zviduem. Gledam u neto drugo.I mislim: zbilja, svejedno mi je. . .

    Al okreem se dugo. . . dugo. . .

  • 19

    UspomenaUspomenaUspomenaUspomena

    Razili smo seal' nae detinjstvo ostajeu prvom osmehukojim sam usne opekla.

    E, moj pegavko,za ce