Zbirka+Clanaka+o+Pcelarstvu+3

7/23/2019 Zbirka+Clanaka+o+Pcelarstvu+3

1/104

Internet pelarstvo

Branko Nikoli

Zbirka lanaka o pelarstvu

- 3 -

1
http://spos.info/forum/index.php?topic=17208.msg275657#msg275657http://spos.info/forum/index.php?topic=17208.msg275657#msg275657


2/104

Internet pelarstvo

UMNOAVANJE PELINJIH DRUTAVA STVARANJEM ZBIRNIH ROJEVA......................6

BRIRAZVOJUNORMALNODRUTVO ...................................................................................................6

PROLENO OTVARANJE KONICA...............................................................................................7

ZNAAJ MEDA U OVEKOVOJ ISHRANI.....................................................................................8

BIOLOKA BORBA PROTIV VAROE.............................................................................................10DOBIJANJEIDEALNIHRADILIKIHRAMOVA ........................................................................................11

BRIGA O MLADIM ROJEVIMA.......................................................................................................11

FORMIRANJEPOMONOGDRUTVA .....................................................................................................12POJAVATRUTOVSKOGLEGLA ..............................................................................................................12POSLEDNJEVRCANJE ...........................................................................................................................12

SPREMNO U BAGREMOVU PAU..................................................................................................13

NEPRIJATELJI PELA PAUCI......................................................................................................15

PRVE PROLENE PELINJE PAE................................................................................................16

PELINJI PROIZVODI POLEN.....................................................................................................18

PELINJACI SE BUDE.......................................................................................................................19

KAKO PELE ZIMUJU......................................................................................................................21

JEDAN VEK SA VAROOM.................................................................................................................23

DOPUNSKA PELINJA ISHRANA ZIMI........................................................................................25

JESENJA BORBA PROTIV VAROE.................................................................................................26

GRABE NA PELINJAKU...............................................................................................................27

ZATITA PELINJAKA OD OSA I STRLJENOVA....................................................................29NEOPHODNO SUZBIJANJE VAROE...............................................................................................30

POSTUPCISMRAVLJOM ... ...................................................................................................................31... IOKSALNOMKISELINOM ..................................................................................................................31

NA PELINJAKU U VREME LETNJIH EGA OBEZBEDITI SVEU VODU I DOBRUVENTILACIJU......................................................................................................................................33

MEDONOSNA PELA KAO INILAC POVEANJA PRINOSA VOAKA.............................34

IZ ISTORIJE PELARSTVA..............................................................................................................35

PELE IZLEENE U AVGUSTU I SEPTEMBRU USPENO PREZIMLJAVAJU...................37

PRIHRANJIVANJE PELA................................................................................................................38

POGAICE..........................................................................................................................................38Obogaene pogaice........................................................................................................................38RECEPTI ZA POGAICE...............................................................................................................38

RECEPTI FERIDA VELAGIA ........................................................................................................40SIRUPI.................................................................................................................................................41

eerni sirup....................................................................................................................................41

NAJVEI NEPRIJATELJI VOSKA I LEGLA ................................................................................42

2


3/104

Internet pelarstvo

NUKLEUS - OPLODNJAK .................................................................................................................44

IVOT PELA......................................................................................................................................45

POSTANAKPELE.................................................................................................................................45NASTANAKPELINJEZAJEDNICE..........................................................................................................46NASTANAKRADILICA...........................................................................................................................46

PROIZVODI PELE MEDARICE.....................................................................................................47MED ...................................................................................................................................................47PROPOLIS...........................................................................................................................................48VOSAK................................................................................................................................................48MATINA MLIJE............................................................................................................................48PELINJI OTROV..............................................................................................................................49PELUD.................................................................................................................................................50

PELA MEDARICA - KRANJSKA PELA (APIS MELLIFERA CARNICA)...........................51

SELEKCIJA PELA............................................................................................................................53

PRINCIPI I OEKIVANJA U SELEKCIJI PELA..........................................................................53UZGOJNI CILJEVI.............................................................................................................................53

TRUTOVI NISU BALAST...................................................................................................................54

BORBE PROTIV VAROE-RAM GRADJEVNJAK..........................................................................55

BEZ LIJEKOVA PROTIV VAROOZE .............................................................................................56

PELARKOJIRAZMILJAZDRAVOPOPUTPELE .................................................................................56LEKSIKON .........................................................................................................................................57

PELE LETE U EUROPU ..................................................................................................................57

I PELE PONEKAD U DRUTVU POPIJU KOJU PREVIE.......................................................58

PELAMA PLES DONOSI VEU KOLIINU HRANE................................................................59

EVIDENCIONI LIST............................................................................................................................60

PELINJAK NA VETRU.....................................................................................................................61

KAKO PELE VIDE............................................................................................................................62

MATINA REETKA ZIMI...............................................................................................................64

VEK IPO POKRETNOG RAMA........................................................................................................65

PELE I GROE...............................................................................................................................66

FUMAGILIN IZ PANDORINE KUTIJE............................................................................................68

BEALICA.............................................................................................................................................69

KONSTRUKCIJA...............................................................................................................................69FUNKCIONISANJE............................................................................................................................69KARAKTERISTIKE...........................................................................................................................69

KAKO DO BESPLATNE PRERADE VOSKA..................................................................................70

POLUNASTAVAK KOD LR KONICE............................................................................................71

3


4/104

Internet pelarstvo

BELI LUK .............................................................................................................................................73

OPREZNO SA ZAGREVANJEM MEDA..........................................................................................74

NASTAVLJAA KOJA JE I VIE OD KONICE...........................................................................76

PODNJAA ........................................................................................................................................76SUIONIK CVETNOG PRAHA........................................................................................................77

DEKRISTALIZATOR MEDA............................................................................................................77PELARENJE U MAARSKOJ........................................................................................................78

KONZERVIRANJE POLENA.............................................................................................................81

STRES.....................................................................................................................................................82

PELICE NA NOVCU I MARKAMA................................................................................................84

SAKUPLJANJE POLENA...................................................................................................................85

MRAVI I PELE ..................................................................................................................................87

SESTRE SE MEUSOBNO UBIJAJU ..............................................................................................88

PELARSTVO .....................................................................................................................................89

POETAK PELARENJA ................................................................................................................91TA NAM PELE DARUJU..............................................................................................................92MEDNA KUHINJA.............................................................................................................................93

Medenjaci .......................................................................................................................................93Ovsene pahuljice sa jabukom i medom ...........................................................................................93Ovsene pahuljice sa mlekom ...........................................................................................................93Limunada sa medom .......................................................................................................................93Napitak od meda i polenovog praha ...............................................................................................93

BOLESTI PELA..................................................................................................................................94

ZARAZNEBOLESTI................................................................................................................................94BOLESTIPELAIZAZVANEVIRUSIMA...................................................................................................94

Mjeinasto leglo...............................................................................................................................95Paraliza pela .................................................................................................................................95

BOLESTIPELAIZAZVANEBAKTERIJAMA............................................................................................95Amerika kuga.................................................................................................................................95Evropska trule pelinjeg legla.......................................................................................................96

BOLESTIPELAIZAZVANEPLIJESNIMA................................................................................................97Kreno leglo.....................................................................................................................................97Kameno leglo...................................................................................................................................97

BOLESTIPELAIZAZVANEPARAZITIMA...............................................................................................97Nozematoza ili nozemoza.................................................................................................................98Akaroza ili grinjavost......................................................................................................................98Varoza..............................................................................................................................................99

NEZARAZNEBOLESTI..........................................................................................................................101Prehlaeno leglo............................................................................................................................101Trovanje medljikom.......................................................................................................................101Trovanje nektarom.........................................................................................................................101Trovanje cvijetnim prahom (majska bolest)..................................................................................101

HEMIJSKATROVANJAPELA..............................................................................................................102

4


5/104

Internet pelarstvo

TETOINEPELA...............................................................................................................................102Voskov moljac................................................................................................................................103Pelinja u (Braula coeca Nitzch).................................................................................................103Mievi.............................................................................................................................................103Mravi .............................................................................................................................................104Ose i strljeni ................................................................................................................................104

abe i guteri ................................................................................................................................104TETNEPTICE.....................................................................................................................................104Pelarica ili zlatna una (Merops apiaster L.)..............................................................................104Sjenice i djetlii .............................................................................................................................104

5


6/104

Internet pelarstvo

27. 06. 2003. HTTP://WWW.POLJOPRIVREDA.INFO/?OID=15

Umnoavanje pelinjih drutava stvaranjem zbirnih rojeva

Pelinja drutva treba tako umnoavati da se ni u emu izvorna drutva ne otete. Zato se to radi uvrhuncu razvoja i najvee jaine zajednica. Kalendarski, to je obino kraj maja i poetak juna.

Da se u naim klimatskim uslovima obezbede jaka proizvodna drutva za relativno ranu bagremovupau potrebni su velika umenost i angaovanje pelara. Do poetka glavne kvalitetne pae treba da sestvore brojna snana proizvodna drutva koja e jedina biti produktivna. Kada bagrem dobro zamediitava pelinja zajednica uposli se na najvanijem radu, medobranju. Tada je negovanje otvorenoglegla necelishodan posao zato to ono daje mladu pelu u vreme kada je paa ve zavrena i podstiezajednicu na rojenje. Zato se za zbirne rojeve koriste pele koje nisu od posebnog znaaja za drutva izkojih se uzimaju. To su mlade tek izale radilice koje bi u konici morale da provedu dosta vremena dotrenutka kada postaju izletenice. Mnotvo njih ubrzo bi izazvalo teskobu.Iz izvornih drutava oduzimaju se otvoreno leglo i mlade pele. Uklanjanjem, zajednice se oslobaajuvika legla i u plodiu stvara matici mesto za zaleganje, to s oduzimanjem mladih pela smanjujemogunost pojave rojevnog nagona.

Stvaranje zbirnih rojeva veoma je jednostavan postupak koji moe da se obavi i uzgredno, u tokuglavne pae ili posle nje. Prilikom svakog obilaska pelinjaka na terenu potrebno je, osim vode zaodravanje pojila, poneti i nekoliko kompleta u kojima su podnjae, nastavci sa ramovima opremljenimsatnim osnovama i ventilacione mree. Ako se ne koriste australijske stege, konstrukcija se uvrujegumenim trakama.Po dolasku na pelinjak, iz plodita svake konice koja je u vrhuncu razvoja treba oduzeti po dva ramaotvorenog legla sa pelama na njemu, pazei da se sluajno ne prenese i matica. Ramove treba odlagatiu pripremljeni nastavak na podnjai izvade se dva rama sa satnim osnovama, a na njihovo mesto sestave ramovi sa leglom i pelama, i tako redom. U plodite se ulau po dva rama sa satnim osnovamado legla. Oni pomau izvornoj zajednici da obnovi sae, mlade pele imaju gde da izlue svoj vosak, apotom matica zaseje nove elije. Jedan nastavak desetoramne LR konice moe da prihvati leglo i pele

iz tri jake izvorne konice koje e dati est ramova legla i mladih pela. Ostali prostor treba dopuniti sapo dva rama sa satnim osnovama i po dva krajnja rama potpuno ispunjena hranom, medom i polenom.Po kompletiranju nastavak treba poklopiti ventilacionom mreom i spremiti za odvoenje na matinipelinjak, udaljen bar nekoliko kilometara.

Bri razvoj u normalno drutvo

Na matinjaku nova drutva treba postaviti na stalno mesto, otvoriti leta, i postaviti hranilicu i krov.Potom se dodaje matica u kavezu ili preko mree pripaja sadraj oplodnjaka. Novo drutvo obavezno

6


7/104

Internet pelarstvo

neko vreme treba pojiti, makar istom vodom ako se ne daje sirup, s obzirom da se zajednica jo nijeorganizovala i da nema pela vodarica.Ako na novoj lokaciji ne postoji bilo kakva tiha paa, da bi se zbirni roj to bre razvio u normalnodrutvo, neophodno ga je prihranjivati sirupom, uz obaveznu pogau koju e pele rado poseivati.Ovakvim, mladim zajednicama bez dvoumljenja treba u hranu, tenu i testo, dodavati aditiv kod nasodomaenog naziva forsapil, koji u sebi sadri niz makro i mikro elemenata, ali i vitamine C, A, D3 i

grupe B, vanih za razvoj jer direktno uestvuju u regulaciji biohemijskih procesa u organizmu pela.Ma koja pelinja zajednica, bila ona roj ili drutvo, stagnirae u razvoju i jaini ukoliko nema unos,matica je slabije hranjena, pa e manje i zaletati.Kada drutvo primi maticu, uz neto nege i pomoi pelara roj e brzo napredovati i prerasti u lepu,kvalitetnu pelinju zajednicu. Svakako da treba iskoristiti i nastupajuu glavnu po koliinu,suncokretovu pau za podsticaj razvoja novog drutva, ali i za obezbeenje dobrih zaliha meda i polenaza zimu koja mu predstoji.

Dejan Kreculj

[email protected]

25. 03. 2003. http://www.poljoprivreda.info/?oid=15

Proleno otvaranje konica

Prvi proleni pregled svih pelinjih drutava podrazumeva utvrivanje koliine hrane, zdravstvenogstanja, kvaliteta matice, koliinu i kvalitet legla i kvalitet saa. Posle toga se preduzimaju akcije naspaljivanju mrtvih pela i trunja, spajanje slabih sa jakim zajednicama, zamena matica, eventualnoizvriti proleno tretiranje protiv varoe, preduzeti mere leenja ako se pojavi nozemoza kod pela,poeti sa stimulativnim prehranjivanjem, postaviti i urediti higijensko pojilo.

Bez obzira na izuzetno hladnu zimu i njen nastavak u ovim prvim prolenim danima sa porastomdnevne temperature intenzivira se i aktivnost pela u konici. Martovsko otvaranje konica je prviproleni pregled i uvid u stanje pelinjih drutava. Ovaj pregled se obavlja kada u prirodi imamedosnosnog bilja, po tihom i suvom vremenu a kada je spoljna temperatura vea od 15C. On trebada traje to je krae mogue. Bitno je sva zapaanja ustanovljena ovim pregledom zapisati u posebnusvesku da bi se na osnovu istih preduzele odgovarajue akcije.

7


8/104

Internet pelarstvo

Prvi proleni pregled svih pelinjih drutava podrazumeva utvrivanje koliine hrane, zdravstvenogstanja, kvaliteta matice, koliinu i kvalitet legla i kvalitet saa. Posle toga se preduzimaju akcije naspaljivanju mrtvih pela i trunja, spajanje slabih sa jakim zajednicama, zamena matica, eventualnoizvriti proleno tretiranje protiv varoe, preduzeti mere leenja ako se pojavi nozemoza kod pela,poeti sa stimulativnim prehranjivanjem, postaviti i urediti higijensko pojilo.Ako je leglo kompaktno i lii na plou, na kojoj se ocrtavaju estostrane radilike elije s poklopcima

svee boje, to je osnov za tvrdnju da je leglo zdravo i da je u drutvu kvalitetna matica. Ako se primetida je leglo areno, neujednaeno, izmeano sa nepoklopljenim leglom, moe se posumljati uneispravnost legla i kvalitet matice. Iz tih razloga treba pregledati i poklopljeno i nepoklopljeno leglo,sa pregledom zdravstvenog stanja larvi.U ovom periodu zadimljavanje konica mora biti umereno. Prvo se dim ubaci kroz leto, a potom ukonicu odozgo, dok se skida poklopna daska. Vano je da se izbegne razdraivanje pela, lupanjem ipremetanjem konica. Takoe, poznato je da u ovom periodu pele veoma loe reaguju na jake mirise.Prilikom pregleda okvir treba drati nisko i njime manipulisati to lake.Od sredine marta poinjemo sa prihranom pelinjeg drutva sa 500 do 1000 grama eernog sirupa.Najbolje je da se to vri svaki trei ili etvrti dan u veernjim satima kada prestane izletanje pela izkonica. Prihranjivanje se moe izostaviti u sluajevima kad pelinje pae ima u izobilju.

Research.net


Znaaj meda u ovekovoj ishrani

Svedoci smo globalnog intenzivnog zagaenja ekosistema. Jedan od naina individualne borbe jepovratak na prirodan nain ishrane i leenja. Recepti napravljeni od kombinacije meda i lekovitih travamogu pomoi leenju mnogih bolesti i dovesti organizam u bolje psihofiziko stanje.

U vreme kada moderna medicina nije bila na ovom nivou razvoja, narodni lekari su pravili raznovrsnelekove s medom i lekovitim travama i tako leili mnoga obolenja. Nema nikakvog razloga da se nekaod tih tradicionalnih iskustava ne koriste i danas jer je i savremena nauka dokazala da se spajanjemsastojaka pelinjih proizvoda i bioloki aktivnim sastojcima iz lekovitog bilja poveava njihovzajednicki uinak.Temeljna nauna ispitivanja i istraivanja omoguila su utvrivanje hemijskog sastava sastojakasadranih u lekovitom bilju i pelinjim proizvodima i njihovo delovanje na ljudski organizam. Tako jejedan francuski lekar ispitivao delovanje lekovitog bilja na ljudski organizam i usavrio recepte koji

8


9/104

Internet pelarstvo

predstavljaju meavinu biljnih sastojaka i odgovarajuih minerala iz meda. On smatra da se protivraznih zagaenja dananji ovek mora boriti pre svega ouvanjem prirode, ali isto tako i povratkom naprirodan nain ishrane i leenja.Ekspert Ujedinjenih nacija za lekovito bilje, akademik prof. dr. Jovan Tucakov, rekao je da lekovitobilje predstavlja neiscrpne zelene rudnike. To je pravi arsenal u kojem se vri biosinteza veomasloenih, delomino poznatih, a u znatnoj meri jo nepoznatih supstanci, koje izvanredno deluju na

ljudski organizam.Pela, kada ide na razno lekovito bilje, sakuplja lekovite sastojke iz tih cvetova i u nepreraenomobliku prenosi ih u svoj med. Zbog toga je tako veliki interes medicinara da se veom potronjomlekovitih trava i pelinjih proizvoda ljudi ponovo vrate prirodnoj ishrani i leenju, naglaava prof.Tucakov.Evo i nekoliko korisnih recepata napravljenih od kombinacije meda i lekovitih trava.ZATITA PROTIV INFARKTA:svako vee, pre spavanja treba popiti aj sastavljen od jednakih delova: kadulje, lipe i sleza, zaslaen sakaikom meda.AJ ZA NERVNO SMIRENjE:uzme se kaika plodova ipka, ajna kaiica cveta kamilice i kad se meavina prokuva dodaje se sokod pola limuna i med prema eljenom ukusu. Pije se vie puta tokom dana.KOD BOLA U GRUDIMA:nastrugati rena, pomeati jednu kaiicu rena i dve kaiice meda. Ta smesa se uzima tri puta dnevno, alek se spravlja samo za jednokratnu upotrebu.CVEKLA S MEDOM:uzeti est cvekli od po 100 grama i sok jednog limuna. Cveklu istrugati i posuti s malo sitnog eera.Ostaviti da stoji pola sata. Zatim se procedi i doda med i sok od jednog limuna. Ovaj vitaminski sok sepreporuuje za jaanje organizma.AJ PROTIV KALjA:u pola litra kljuale vode staviti dve kaiice belog sleza i poklopiti. Posle pola sata aj procediti idodati dve kaiice meda i sok od jednog limuna.ZA PLUNE BOLESNIKE:Sitno iseckati mlado lie bokvice i pomeati s jednakom koliinom meda. Uzimati nekoliko puta utoku dana.AJ ZA BRONHITIS I ASTMU:napraviti aj od cvetova crvene deteline u razmeri 1:20 i piti s medom tri puta po jednu oljicu.AJ PROTIV GRIPA:beli luk oistiti, izribati i izmeati s jednakom koliinom meda. U sluaju gripa uzimati dva putadnevno po ajnu kaiicu.

9


10/104

Internet pelarstvo


Bioloka borba protiv varoe

Pred poklapanje legla, nedelju dana po zaleganju, enka varoe ulazi u trutovsku eliju da poloi jaja iostaje zarobljena u njoj. Verovatno zbog veliine, najradije se opredeljuje upravo za trutovsko leglo. To

je trenutak koji treba iskoristiti i svo poklopljeno leglo odstraniti iz konice, a sa njim i veliki brojvaroa.

Krajem maja pelinja zajednica broji preko ezdeset hiljada lanova. Osim matice i pela radilica,sainjava je i znaajan broj trutova, oko dve hiljade. Oni su u ovo vreme za kvalitetno produenje vrsteneophodni koliko i briljivo odnegovani matinjaci, jer bez snanih i vitalnih trutova plemenitogporekla ne moe da se oekuje budua dobra matica i drutvo koje e predvoditi u nastupajuoj sezoni.Ali, vreme najintenzivnijeg bujanja drutava povlai za sobom i irenje pelinjeg parazita grinjevaroe. Borba protiv nje tokom poslednjih gotovo pola veka postala je gotovo sastavni deo pelarenja,kako na naim prostorima, tako i u svetu. Ovaj izuzetno prilagodljiv parazit uslovio je da se neprestano

razvija itava lepeza razliitih postupaka i sredstava zatite.U ovom vremenskom periodu, meutim, nepodesna je primena hemijskih preparata, s obzirom dabagremovu pau smenjuje u priobalnim podrujima amfora ili bagremac, a pristie i lipa. Stoga sebioloka metoda namee kao jedino prihvatljivo reenje. Najjednostavnija nain je primena ramagraevnjaka. To je standardni plodini ram konice koje koristimo. Kod nastavljaa praktino je da seon na satonoi na neki nain oznai da bi se lako pronaao. Ako se koristi pravi ram moe se posatonoi zalepiti komad izolir-trake za elektrine instalacije neke pastelne boje, ali je naelno tetazarobljavati ispravan ram za ovu svrhu. Kako e u njemu biti samo leglo a ne med, ne oekuje se danosi veliku masu, niti e ikada dospeti u centrifugu, te se moe nainiti od tanjih otpadnih letvica itrajno po satonoi obeleiti. Stari pelari u tu svrhu koristili su samo pruti na kojem su peleizgraivale zaperak.

Na ovom neuienom ramu pele e same, pod uticajem bilo kakve tihe pae, izgraditi ceo sat. Kako suelije iskljuivo trutovske, u njima e matica da zalee neoploena jaja. Nekoliko dana kasnije onepostaju mamac i klopka za koloniju varoa. Pred poklapanje legla, nedelju dana po zaleganju, enkavaroe ulazi u trutovsku eliju da poloi jaja i ostaje zarobljena u njoj. Verovatno zbog veliine,najradije se opredeljuje upravo za trutovsko leglo. To je trenutak koji treba iskoristiti i svo poklopljenoleglo odstraniti iz konice, a sa njim i veliki broj varoa.Kako je vreme razvoja trutova 24 dana, to se najbolji rezultati postiu vertikalnom podelom ramovagraevnjaka letvicama na tri sekcije. U svakom od delova rama nai e se poklopljeno leglo koje trebaizrezati. Ako se koristi samo jedan graevnjak, tada se isecanje obavlja sedmino. Korienje dva rama

10


11/104

Internet pelarstvo

omoguuje daleko efikasnije odstranjivanje parazita, s obzirom da se svaka etiri dana u jednoj od estsekcija nalazi zrelo leglo.Izrezani komad saa treba odmah pretopiti. Za topljenje se moe tokom leta uspeno upotrebiti isunani topionik, jer u ovim komadima sae nema kokona. Istopljeni vosak dobro e doi kao zamenaza sitne osnove koje su potrebne za gradnju.

Dobijanje idealnih radilikih ramovaNe treba zaboraviti i na uzgrednu korist koju pelaru i pelinjoj zajednici prua korienje ramagraevnjaka. To je izgradnja idealnih radilikih ramova. Naime, pelinje drutvo ima potrebe zaodreenim brojem trutova i ono e tu svoju potrebu zadovoljiti. Ako se u konici nalazi samo radilikosae, pele e neke elije proiriti i pretvoriti ih u trutovske, a time i naruiti kvalitet itavog sata. Uproirene elije matica e uvek polagati neoploena jaja i ona e zauvek ostati samo za trutove, a tonije uvek potrebno. Stoga valja drutvu dati mesto gde e ovu svoju potrebu zadovoljavati, da bi svoostalo sae bilo izgraeno iskljuivo o d radilikih elija.

Dejan Kreculj

[email protected]


Briga o mladim rojevima

U drutvima koja su na pai treba zameniti loe matice, ako to nije uraeno do sada. Posebnu panjuobratiti na ameriku trule pelinjeg legla. Pelinja drutva koja u ovoj godini nisu rojena mogu da dajupomono drutvo. Drutva treba pripremati za zimu i samo u podrujima gde se oekuje medljika bie

jo ceenja. Kod pregleda posebnu panju treba obratiti na opasnost od grabei pa preglede obavljatirano ujutru ili kasno popodne.

11


12/104

Internet pelarstvo

Radovi koje u ovom periodu treba uraditi na pelinjaku usmereni su, pre svega, na rojeve koji suformirani ove godine. Kod njih treba nastaviti sa dodavanjem satnih osnova i to po jednu satnu osnovudo legla, pa kad bude izvuena, ako ima dovoljno unosa, dodavati dalje. Ako unosa nema onda rojevetreba prihranjivati sirupom da bi izvlaili sae.Ako rojevi nisu tretirani protiv varoe treba ih to pre istretirati nekim od preparata, poto se od njihnee cediti med.

U drutvima koja su na pai treba zameniti loe matice, ako to nije uraeno do sada. Kod svakogpregleda treba posebnu panju obratiti na ameriku trule pelinjeg legla, iako se ona najlakeprepoznaju u jesen. Amerika kuga prepoznaje se po uginulom zatvorenom pelinjem leglu koje seraspada u lepljivu masu. Na prvi pogled zatvoreno leglo je ulegnuto i ima rupice nepravilnog oblika popoklopcima. O svim zapaanjima koja navode na sumnju da je amerika kuga prisutna, trebakonsultovati iskusnijeg pelara i prijaviti veterinarskoj inspekciji radi eventualne nadoknade tete.

Formiranje pomonog drutva

Pelinja drutva koja u ovoj godini nisu rojena i sluila su iskljuivo za sakupljanje meda, sada su dostajaka, pa mogu da daju pomono drutvo. Po vaenju meda izdvoje se tri do etiri rama sa leglom i

starom maticom i formira pomono drutvo iznad osnovnog drutva. Po uzimanju matice, osnovnomdrutvu dodaje se mlada sparena matica ili zreo matinjak. Pomono drutvo u tom sluaju odmahistretirati protiv varoe, a osnovno drutvo tek za oko dve nedelje, kada mlada matica pronese.Ovako formirana pomona drutva e mnogo pomoi u bagremovoj pai sledee godine kad se pripojeosnovnim drutvima. Sada se prema potrebi dohranjuju, kako bi imala dovoljno hrane za zimu.

Pojava trutovskog legla

Dogaa se da u nekom konicama ima dosta trutovskog legla. To je znak da je u konici dolo donekog poremeaja. Ako pored trutovskog u konici ima i radilikog legla, odnosno matica u znatnojmeri polae trutovska jaja, to je znak da je loa ili takozvana trutua i da je treba zameniti.

Ako je u konici samo trutovsko leglo treba je paljivije pogledati, pa ako u radilikim elijama imadva-tri jaja onda su prisutne lane matice, tj. pele koje su poele da nose neoploena jaja. Ako jetakvo drutvo slabo ne treba ga spaavati, ve rasturiti istresanjem pela na udaljenosti preko 200metara od pelinjaka. Meutim, ako je jae drutvo sa dosta pela, ono se moe spasti dodavanjem izdruge konice dva rama sa leglom i maticom u kavezu.Ramove sa trutovskim saem treba izvaditi i pretopiti. Po dodavanju ramova sa leglom i maticom trebauraditi zamenu izmeu konice u koju je dodata matica i konice iz koje je oduzeta matica. Pelenormalnog pelinjeg drutva, na povratku sa pae, ulaze u konicu otrutelog drutva i pojaavaju zatitudodate matice, a pele letaice otrutelog drutva ulaze u konicu normalnog drutva, kojem posle 4-6sati treba dodati novu maticu. Ako nema pae dno konice treba natrljati crnim lukom zbogizjednaavanja mirisa.

Poslednje vrcanje

Sa vaenjem livadskog meda poetkom avgusta zavrava se pelarska sezona. Drutva treba priprematiza zimu i samo u podrujima gde se oekuje medljika bie jo ceenja. Od radova koje sad treba uraditizavisi uspeh prezimljavanja i razvoja sledee godine. Na pelinjaku treba detaljno pregledati svapelinja drutva i utvrditi: zdravstveno stanje i jainu drutava; kvalitet matice i legla; kvalitet ikoliinu hrane; kvalitet saa.

12


13/104

Internet pelarstvo

Kod pregleda posebnu panju treba obratiti na opasnost od grabei pa preglede obavljati rano ujutru ilikasno popodne. Prilikom pregleda odmah formirati zimski raspored ramova. U centru klubeta zadratileglo i najbolje sae u kojem je izleeno nekoliko generacija pela. Do tih ramova dodati ramove sacvetnim prahom i medom. Bele prazne ramove i ramove u kojima nije izvoeno leglo povui izkonice, ili skloniti u stranu iza zadnjih ramova. Vie ne treba dodavati sae za gradnju i zapoeto saeskloniti iza zadnjeg rama sa medom. Ako je neki ram sa mnogo trutovskih elija, treba ga staviti na

periferije klubeta kako bi u prolee bio izbaen, a ako moe treba ga izbaciti odmah i pretopiti. Poizvrenom rasporedu ramova poeti sa prihranjivanjem, odnosno sa obezbeivanjem zimskih zaliha.

Miljko ljivi


Spremno u bagremovu pau

Maj treba doekati spreman za glavnu kvalitetnu pau, bagremovu, sa razvijenim, zdravim i snanimdrutvima, u radnom raspoloenju. Leta se sada mogu otvoriti potpuno, a kada se zabeli cvet bagrema

na drvetu i sae u konicama, glavna panja pelara treba da je na obezbedjenju slobodnog prostora umeditima.

Ove godine pelari uglavnom nisu imali velikih problema sa zimovanjem. Zima je u veini krajevanae zemlje bila relativno blaga, sa dovoljno dugim otopljenjima kada su pelice mogle da izlaze naproisne letove. Prolee je do sada bilo vlano i blago pa su veina prvih paa dale svoj dragocenidoprinos razvoju drutava. Maj treba doekati spreman za glavnu kvalitetnu pau, bagremovu, sarazvijenim, zdravim i snanim drutvima, u radnom raspoloenju. Leta se sada mogu otvoriti potpuno,a kada se zabeli cvet bagrema na drvetu i sae u konicama, glavna panja pelara treba da je naobezbedjenju slobodnog prostora u meditima. Dobar unos valja iskoristiti za izgradnju saa. Dokproizvodna drutva donose med, pelar treba da se potrudi da uzgoji kvalitetne matice.

Kako pomoi pelinjim zajednicama da se to bolje razviju? U zavisnosti od tipa konice, ali imogunosti i vetine samog pelara, naina ima vie. Spomenuemo samo jedan, naizgled maloneobian, ali u dugogodinjoj praksi na vie pelinjaka oproban nain.Poznato je da bilo kakav unos, osobito ako je obilan, stimulie maticu na bolje zaleganje. Najbolje jekada je to prava, prirodna paa, ali ako je nema, veina pelara lako posee za prihranjivanjem sirupomod industrijskog eera. Tada su pele prinudjene da koriste njima stranu materiju, ali to nije njihovizbor. Logino je, pela se hrani medom od kada je nastala. Zbog opasnosti od irenja zaraznih bolesti,pre svega amerike trulei, prihranjivanje medom se takodje izbegava. Gde je izlaz? Najjednostavnije

13


14/104

Internet pelarstvo

je ponuditi pelama za unos sam med koji se nalazi u njihovoj konici, odnosno treba ih obmanuti daunos postoji.Prilikom uzimljavanja znaajne koliine zimnice pele deponuju u predelu iznad legla, u predelumedne kape. To je venac u kome, zavisno od veliine rama, mada znatno potroen, ima i sada dostameda. Ova hrana sputava maticu u zaleganju jer smanjuje povrinu saa korisnu za leglo. Sada je napelaru da uini da se medni venac oslobodi. Najlake je da se ramovi okrenu. Ako je to konica

Alberti niderievog tipa tada nema problema, jednostavno se svi ramovi okrenu tako da deo koji jebio gore ide dole. Medjutim, kod konica nastavljaa, Langstrot-Rutovog i Danan-Blatovog tipa,problem ine upravo ramovi poto se satonoa razlikuje po duini od donje letvice i ram je fizikinemogue okrenuti i umetnuti u nastavk. Reenje je jednostavno treba prevrnuti ceo nastavak.Poto se pele blago nadime, noem se odvoji plodini nastavak od podnjae ili polunastavka ukolikose on koristi izmedju plodita i podnjae. Ukoliko se polunastavak ne koristi potrebno je pripremitijednu ili dve letvice na koje e se ramovi kasnije oslanjati. Zatim se celo plodite okrene.Ako koristimo polunastavak, postupak je sledei. Plodite lagano podignemo i povueno unazad. Zatimprednju stranu nastavka lagano sputamo da dodje iza polunastavka tako da negde oko sredine duineplodinog nastavka legne na gornji rub polunastavka. Sada lagano ceo nastavak stavljamo u vertikalnipoloaj, naginjemo i sputamo na polunastavak. S obzirom da su ramovi medusobno jo od jesenasdobro ispropolisani oni e ostai jo neko vreme slepljeni a zatim e se sami lagano spustiti tako daui plodinih ramova legnu na telo polunastavka.Ako polunastavka nema, tada se celo plodite skine sa podnjae, na njega se stave letvice pa preko njihpodnjaa, sve se to okrene i postavi na mesto gde je bila konica ranije.Posle kratkog vremena pele e poeti da otklapaju med iz medna kape koja se nala na dohvat leta,prenosie spostveni med u druge delove konice i time davati utisak unosa. S druge strane matica eodmah ta mesta zasejati tako da emo vrlo brzo dobiti plodine ramove zasejana od gore do dole, kao usred leta.Da bi stimulacija bila intenzivnija, okretanje treba ponavljati na nedelju dana. Ovakvo okretanje jeosim za razvoj korisno i u borbi protiv grinje varoe poto ometa njen proces sparivanja. Ne tako davnou Madjarskoj je konstruisana okrigla konica koja se okretala, upravo sa tim ciljem. S obzirom da seovaj postupak sprovodi u neposrdnoj pripremi za glavno medobranje, svaki nain borbe protiv varoebez upotrebe hemikalija veliki je doprinos.Posle viekratnog okretanja plodita rezultati e biti oigledni, drutva e biti sprema da doekajuopojne bele cvetove bagrema. Jedino treba obratiti panju na to da se posle zadnjeg okretanja ramoviponovo nadju u uobiajenom poloaju, kako nebi bilo problema u transportu na pau.

Dejan Kreculj

[email protected]

14


15/104

Internet pelarstvo


Neprijatelji pela pauci

Iako ih smatramo za korisne insekte, mnogi ih ak uzimaju za zatitni znak firme verujui da su simbolsree, pauci su na pelinjaku veoma nepoeljni i spadaju u red pelinjih neprijatelja.

Ako se paljivo pogleda, uokolini svake konice pa i nanjima samim, pod postoljem,oko pojila i drugde mogue ihje primetiti. Ako ne samepauke, onda njihove mreekoje su lako uoljive.S poetkom prolea i toplih

dana, a posebno kada krenesezona vone pae, paukovemree predstavljaju velikuopasnost za pele koje sevraaju u konice. Istina,

veina pelara je tada zaokupljena drugim obavezama: pregledima, ienjem, borbom protiv nailazeevaroe i drugo, tako da se ovim tetoinama posveuje malo panje.Pauci (Araneae) su najbrojnija grupa arahnida. Do danas je opisano vie od 26000 vrsta, ali se smatrada mora da postoji i vie od 100000 vrsta. Pauci se dele na razne grupe, a meu njima araneomorfe(Araneomorphae) obuhvataju sve obine pauke. Veliina tela, ne raunajui noge, uglavom ne prelazi2 centimetra. Prednji i zadnji deo odvojeni su lakim suenjem ili strukom. Prednji deo je zatien

oklopom koji na eonoj strani nosi osam oiju; helicere su sa karakteristinim otrovnim lezdama, apelipalpe muijaka transformirane su u organe za parenje. Obli trbuh, koji nije zglavkast kao kod pele,nosi dodatke koji su izmenjeni u organe za predenje niti. Ovi organi lue niti koje se koriste zaispredanje mree, samo kod manjeg broja vrsta, dok kod veine vrsta niti se koriste za ispredanje aurekoja zatiuje jaja ili im slui kao konopac za spasavanje, pri premetanju s jednog mesta na drugo. Uvreme parenja muijak je izloen prilinoj opasnosti kad se pribliava enki, jer ga ona moe zamenitisa plenom. On se ljulja na niti koju ona dri, da bi je upozorio na svoje namere. Pauci ive svuda gdeive insekti, mesoderi su i hrane se, uglavnom, insektima koje ubijaju otrovom, ubrizganim prekohelicera.Postoji vie vrsta pauka koji jedu pele. Veliki broj prolenih pauka jede pele hvatajui ih u mree.Ponekim vrstama pele su ak osnovna hrana. Takvi pauci su retko u brojnim i jakim zajednicama i od

njih nebi trebalo oekivati znaajnije tete. Drugi su lovci bez mrea. Oni se nalaze u zasedi na samomcvetu ili u njegovoj unutranjosti i tu vrebaju pele koje sakupljaju polen i nektar.Jedan takav, batenski pauk, vrlo rasprostranjen i neprimetan, je mali, svetlo zelenkasti pauk veliinesvega par milimetara. Susreli smo ga sasvim sluajno u vonjaku dok je cvetala breskva. U elji da seprikae to vie pelica na cvetu i time pokae koliki je njihov znaaj za opraivanje voaka, naili smona udnu sliku. Na cvetu se nalazila pela, ali ne u normalnom poloaju kako sakuplja nektar i polen,ve kao da je prilepljena ledjima za pranike. Kada smo mahnuli rukom nije se pomerala, uzeli smo jeu ruku ali ona je leala mrtva na dlanu. Naizgled bez povreda, kao da je postradala od nekoginsekticida.

15


16/104

Internet pelarstvo

Ponovni pogled na cvet dao je reenje misterije. Na mestu odakle je uzeta mrtva pelica stajao jerairenih nogu zakaen za laticu cveta mali pauk. Stajao i ekao u zasedi. Tek tada je postalo jasno datreba obratiti panju i na ove loe susede pela. I zaista, bilo ih je gotovo posvuda. Posmatrajui kakotokom popodneva mnotvo vrednih pela dolee sa oblinjih stabala ljiva u punom cvetu, panju jeprivukao pauk iste vrste. Sada se verao po krovu konice, a potom se urno sputao grabei niz zid kapodnjai i nestao pod njom.

Jedini nain borbe protiv pauka je skidanje njihovih mrea i unitavanje samog pauka na pelinjaku.Primena bilo kakvih ineskticida ugrozila bi same pele i dovela u pitanje istou pelinjih proizvoda.Sreom, teta koju naprave pelinjim zajednicama, poredei je sa drugim tetoinama, nije velika.

Dejan Kreculj

[email protected]


Prve prolene pelinje paeSve nepovoljine vremenske prilike koje nas iz godine u godinu prate, sa neuobiajeno sunim i velimletima i zimama sa temperaturama o dvadesetak stepeni ispod nule, poznavalje medonosne florepostavljaju kao nuni uslov bavljenja pelarstvom. Zato nije na odmet upoznati neke od biljaka kojedonose prvu pelinju pau.

Iva (Salix caprea L.) ili kako se u narodu jo naziva i maca ili vrbica je listopadno drvo koje se moenajee videti po meama ili zaputenim, neobraenim plodnim povrinama. Ono je takoe idekorativno drvo ili bun s obzirom da se granice okite divnim, utim macama mnogo pre nego toolista. Kao drvo postie visinu i do desetak metara. Tokom godine poznaje se po elipsasitm, prilino

debelim listovima iji su obodi blago talasasti i neretko nareckani. Najuoljivija je s prolea, marta iliaprila, kada se javljaju mace. To su zapravo cvetovi i moe se primetiti da ih postoje dve vrste: utih izelenkastih. Radi se o istoj vrsti, ali su jedni grmovi ili stabla muka, a druga enska. Ive sa utimmacama su u stvari muke biljke, sa pranicima, dok su zelene mace na enskim i imaju samo tukoveskupljene u kupastu macu. Da bi se izvrilo opraivanje, priroda se postarala da pele poseuju obemace, poto polen sakupljaju sa mukih, a nektar sa enskih.Iva je od veoma velikog znaaja za pelinja drutva s obzirom da se njeno rano cvetanje odvija u vremeintenzivnog obnavaljanja i razvoja. Pravo je zadovoljstvo za pelara da po blagom, prolenom,sunanom vremenu posmatra armiju izletnica kako marljivo prebiraju po macama. Ne bez razloga, s

16


17/104

Internet pelarstvo

obzirom da dnevni unos moe da dostigne i do par kilograma nektara uz obilje sveeg polena. Prinosod oko dvadesetak kilograma po drutvu, odnosno pani kapacitet koji dostie ak i do 150 kilogramapo hektaru, u ovim ranim prolenim danima svakako da nisu zanemarivi. Stoga ove lepe i nadasvekorisne biljke pelari treba da umnoavaju posebno oko matinih pelinjaka, odnosno zimovnika, timpre to se ova biljka lako razmnoava kako semenom tako i izdancima.Trnjina (Prunus spinosa L.) je bun koji esto preplavi iroke neobraene povrine stapajui se u gustu,

bodljikavu celinu, ali ga ima i kraj puteva, du kanala i vetrozatitnih pojaseva. Tamnoplave bobice,plodovi ove biljke su jestive, veoma oporog ukusa. Osim to ih tokom zime jedu ptice, od njih sespravljaju likeri i vino specifinog bukea. S obzirom da su bogate vitaminom C, taninom, organskimkiselinama i fruktozom koriste se kao lekovito bilje za saniranje dijareje i problema sa organima zavarenje. Sve cvet je takoe lekovit jer sadri jedan cijanogenetski glikozid, to ga ini blagimlaksansom i diuretikom.Kao i iva, i trnjina cveta pre listanja, tokom marta i aprila. Cvetii su vrlo sitni, beli i na kratkimdrkama. aica i krunica su im petozobe, a pranici mnogobrojni na dugakim filamentima na kojimasu jajaste polenske kesice. Polen je gladak i ima tri pore, aromatian je, nakiseo i opor. Pele jeintenzivno poseuju poto daje dosta cvetnog praha, ali i nektara. Kapacitet ove rane podsticajne paepod povoljnim uslovima moe da bude do dvadesetak kilograma po hektaru.Od zeljastih biljaka netreba zaboraviti visibabu (Galanthus nivalis L.) koja se prva probija kroz snegve oko Boia, donosei svei narandasti polen. Ako je vreme povoljno, tu je i kukurek (Helleborusodorus W. et K.) sa svojim zelenkasto utim cvetovima i dekorativna bergenia (Bergenia crassifolia),batensko cvee crvenkastih grozdova cvetia koji pruaju kako polen tako i nektar. Po batama ivinogradima od februara do kasne jeseni povrtari i vinogradari vode bitku protiv korovske biljke crvenemrtve koprive (Lamium purpureum L.), niskog zeljastog korova neprijatnog mirisa. Tamo gde ovabiljka opstane ili dok ne bude unitena, pele je rado poseuju zbog polena i nektara, posebno u jekuprolea. Takoe, tu su jo i majuni cvetovi ljubiice (Viola odorata L.), uti cvetovi otrovne biljke utesase (Adonis vernalis L.), cvasti divljeg zumbula (Scilla bifolia L.), ljubiasti zvonii u cvastimapresliice (Muscari czowitzianus L.) i jo mnogo, mnogo drugih.

Dejan Kreculj

[email protected]

17


18/104

Internet pelarstvo


Pelinji proizvodi polen

O tome da je cvetni prah neophodna materija za ivot i razvoj pelinje zajednice bezbroj puta je pisano.On je i izvanredan dodatak krmivima poto izuzetno pospeuje prirast gajenih ivotinja. Blagotvoran jei u ljudskoj ishrani. A, da li je svaki proizvod koji se naziva tim imenom jednako vedan?

Sam cvetni prah, koji ce nalazi na biljkama i polen koji pele unesu u konicu i spreme u elije saa,perga, prema ruskom nazivu, ili pelinji hleb, doslovno preveden termin sa engleskog govornogpodruja, bitno se razlikuju po sastavu. Orijentaciono, bioloka vrednost polena koji se nalazi na cvetutri puta se poveava kada ga pelica prikupi u majune loptice koje gradi na dlaicama na svojimzadnjim noicama, poto ga olepi sekretom lezda i time ve tokom sakupljanja otpone fermentativneprocese. S druge strane, ferementisani polen spremljen u elije i zaliven slojem meda, konzerviran ipripremljen za due uvanje, takodje je tri puta vredniji od polena koji je tek poloen u eliju. Zmnai,ak oko devet puta vredniji od cvetnog praha na praniku biljke.Hemijski sastav polena razliit je u zavisnosti od biljne vrste, ali i od naina ubiranja i vremena i uslovaskladitenja. Tako, na primer, polen koji je runo sakupljan sa biljke ima, izmedju ostalog, 10% vlage,

20% proteina, 3% redukovanih eera, 8% neredukovanih eera, koliko ima i skroba. Polen iste biljkekoji su pele sakupile u istim uslovima, suen na vazduhu, ima od 7 do 11% vlage, 20 do 21% proteina,26 do 36% redukovanih eera, 1 do 3% neredukovanih eera, dok skroba gotovo da i nema ili dostienajvie tri procenta. Takodje, hemijskom analizom ovako sakupljenog polena utvrdjeno je prisustvovitamina C, E, grupe B, ukljuujui niacin, biotin, pantotensku kiselinu, riboflavin (B2) i piridoksin(B6), i provitamina A, vie od stotinu enzima i mnogo, mnogo drugog. Oigledo je da su za poveanjekvaliteta zaslune pele.Zato treba posebno naglasiti da polen koji se vrlo lako sakuplja pomou uredjaja nalik na usisivae,mehaniki tj. runo sakupljeni, nije isti kao onaj koji su pele sakupile, mada potie od istih biljaka iprikupljen je u isto vreme. Tim pre to se na takav nain prikupi daleko vea koliina cvetnog praha pamu i cena moe biti znatno nia. Logino, za manji kvalitet treba platiti manje.

Sa laganim produavanjem trajanja dana i zimi se nazire kraj. Uskoro e poeti i prvi unosi sveegpolena, nedugo potom krenue i berba cvetnog praha. Polen je namirnica izuzetnog sastava, aliistovremeno i vrlo, vrlo osetljiva. S obzirom na obilje hranljivih materija odlina je podloga za razvojmnotva mikroorganizama, gljivica i drugih bia koja bi ga takodje rado imala na jelovniku, voskovmoljac ga brzo nanjui, mravi, leptirii ... Osuen moe da se uva itavu godinu ne gubei na biolokojvrednosti. Medjutim, upravo neprimerenim suenjem moe mu s naneti nepopravljiva teta i pretvoritiga u bezvredni prah. Uslovi pod kojim ga treba suiti nisu nedostini: da ne bude izloen direktnomdejstvu sunevih zraka, da je promajno mesto i da temepratura ne predje etrdesetak stepeni Celzijusa.

18


19/104

Internet pelarstvo

Ako se radi sa konicama nastavljaama, suionik moe biti sama konica. Ispod poklopca postavi sedvostruka ventilaciona mrea. Na donju mreu prosipa se prikupljeni polen u tanke slojeve i poklapagornjom. Uloga gornje mree je da sprei voskovog moljca da pridje polenu koji se sui jer ga lakopokvari poleui svoja jaja na njega. Kroz svaku konicu cirkulie vazduh, pa ak i nenastanjenu. Ovostrujanje bie dovoljno da se polen lagano sui, ne gubei od svog kvaliteta. ak i u vrelim letnjimdanima, na suncokretovoj pai, temperatura ne prelazi zahtevani opseg vrednosti. Ako se koriste samo

dve ventilacione mree, pele e esto sa donje strane dirkati zrnca pokuavajui da ih se domognu. Zatoplih dana suenje traje kratko, a pranjenje posudica spoljanjih hvataa je lako jer se samo izrue namreicu iste konice. Za dan-dva zrnca zvone pri preruivanju poput pirinanih. A, ako je vremehladno i vlano e, pa tada se i onako ne sakuplja polen.

Dejan Kreculj

[email protected]


Pelinjaci se bude

Nova sezona poinje, sa njom i nove obaveze. Oslukivati i osmatrati, kad otopli otoriti. Proveritizalihe hrane i zdravstveno stanje.

Ma koliko se zima trudila da ostane, prolee neminovno dolazi. ivotni procesi u pelinjim drutvima,u odnosu na prethodni period, znaajno se menjaju. Bez obzira kakvo je vreme napolju, saproduetkom trajanja dana, u pelinjim zajednicama budi se novi ivot. Posle dueg perioda zastoja,matica ponovo polae sve vie jaja, a pele dobijaju zadatak da mlado leglo odhrane i odneguju. Tri

19


20/104

Internet pelarstvo

nedelje nakon zaleganja u konici se pojavljuju nove, mlade pele. Njihov broj e u poetku bitisimbolian, da bi ih vremenom bilo sve vie i da bi konano u zajednici zamenile svoje prethodniceizleene prole jeseni.Raanje novog ivota i buenje pelinjaka velika je radost za svakog pelara, ali ono znai i noveobaveze. Za razliku od prethodnog perioda, kada je pelama bio neophodan samo apsolutni mir, sada jedunost pelara da ih ee poseuje, a ako zatreba, i prui neophodnu pomo.

Dolo je vreme kada se moe priblino proceniti uspenost dosadanjeg zimovanja. Ovo radimo, presvega, oslukivanjem i osmatranjem ponaanja pela na letu, a kada vremenske prilike dozvole,otvaramo konice. Oslukivanje konica vrimo komadom gumenog creva koje stavljamo na otvor leta.Ako je u konici sve u redu, uemo uobiajeni "agor" zdrave pelinje zajednice - otar zvuk kojipodsea na um lia. Brujanje moe da bude znak da je leto zapueno uginulim pelama. Ako je letoisto, ovakav zvuk upuuje na mogui gubitak matice. Meutim, ako se iz konice ne uje nita,potrebno je pokucati, pa ako se ni tada ne uje nita, takvu konicu treba obeleiti kao sumnjivu ikasnije je otvoriti. Osim gumenog creva, za oslukivanje se moe koristiti i stetoskop (lekarskeslualice). Njime je mogue ne samo uti ve i utvrditi mesto pelinjeg klubeta kod konica nastavljaabez obzira u kojem su se korpusu konice uzimele.U vreme proisnog leta pelar neizostavno treba da bude na pelinjaku i da posmatra ponaanje pela.Tada je neophodno da se sva zapaanja za svaku konicu evidentiraju u pelarskoj belenici. Ona ebiti izuzetno vana za preduzimanje, kada to vreme dopusti, odgovarajuih mera. Jedino konice izkojih pele ne izleu i za koje se pouzdano moe utvrditi da su drutva stradala, treba obaveznozatvoriti da pele iz drugih konica nebi u njih ulazile. Uobiajeno je da se mortalitet od pet do desetprocenata smatra za normalne gubitke tokom zimovanja, u zavisnosti kakvi su meteoroloki uslovivladali tokom zime.Zima ove godne odlikuje se estom smenom hladnog i toplog vremena. Kada se pojavi nekoliko toplihdana pelar treba da ih smiljeno iskoristi. Po lepom, tihom, blagom vremenu konice treba paljivootvoriti. Podnjae su sada zaprljane votanim trunjem i mrtvim pelama. Potrebno ih je oistiti, votanotrunje prosejati i kasnije pretopiti, a mrtve pele spaliti. Kod konica nastavljaa najbolje je podnjaezameniti istim. Ako ih nemamo u rezervi, pelama e biti velika pomo da ih oistimo, dezinfikujemoi dobro osuimo. Dvojno simetrinu podnjau dovoljno je samo prevrnuti i premestiti letvicu.Prvo ovogodinje otvaranje treba da nam da informaciju i o zdravstvenom stanju i jaini pelinjihdrutava. Zato treba uzeti uzorke mrtvih pela, upakovati ih u kutijice ili papirne kesice, nikakoplastine, i uputiti ih, uz konsultovanje sa veterinarskim inspektorom i drutvom pelara, najbliojovlaenoj veterinarsko - specijalistikoj laboratoriji na pregled. Takoe treba izvriti detaljnu kontrolustanja rezervi hrane, naroito zaliha cvetnog praha. Ukoliko pele nemaju dovoljno hrane za obilnuishranu matice i negu legla, obnavljanje drutva mladim, vitalnim pelama bie sporo ili e doi doslabljenja, naglog opadanja brojnosti te e ga bolesti i tetoine brzo savladati. Dodavanjem eerno -mednog testa, takozvanih pogaa, moemo preduprediti takvo stanje.Obilnija potronja hrane u ovom periodu uslovljena je potrebom za viom temperaturom u klubetu, toima za posledicu i poveanje vlanosti u konici. Zato je potrebno pojaati ventilaciju kako bi sespreilo kondenzovanje vlage, buavljenje ramova, saa i polena, to kao krajnji ishod ima bujanjenozemoze i ugunue drutva. Tu nam od velike koristi moe biti gornje leto. Netreba se bojati da epelicama biti hladno, poto je poznato da drutva nikada tokom zime ne stradaju od hladnoe, ve odgladi, bolesti i vlage. Naravno, u svemu treba imati mere pa ne napraviti promaju.Na kraju, kada se konica bude zatvarala, potrebno je pregledati utopljavajui materijal. To su obinonekoliko listova novinske hartije. Treba je svakako zameniti istom i suvom i ako je vlana i ako nije,to bar nije skupo.

Dejan Kreculj

20


21/104

Internet pelarstvo

[email protected]


Kako pele zimuju

Iako vremenski ne traje naroito dugo, prava zima sa niskim temperaturama je vrlo kritian period uivotu svake pelinje zajednice. U to vreme prividnog mirovanja u konici se nastavlja intenzivan ivotpela. Posle jesenjeg zatija ve poetkom nove kalendarske godine i duanjem dana, matica zapoinjesa zaleganjem kako bi blagovremeno zimske pele odnegovale svoje naslednice i brojano osnaenedoekale prve prolene pae. ta se zapravo deava sada u konici?

Ponaanje pela u direktnoj je zavisnosti od temperature okoline. Ako je temperatura ispod 8 C nemaoptenja pela sa prirodom, na temperaturama od 9 do 16C ona je povremena, a raspon od 16 do 32C

im najvie odgovara. im se temperatura okoline smanji na vrednost ispod 10C pele, voenenepogreivim instinktom, prestaju sa izletanjem i povlae se u svoje stanite. One posedaju prostorizmeu votanih satova i tu formairaju oblik nalik na blago izduenu loptu koji se naziva klube. Poobodu se rasporeuju nalik na crepove na krovu kue, inei ovu formu zatvorenom i toplotnoizolovanom. Gustina pela nije jednaka, zgusnutije su na rubnom delu ali sa malenim razmakom ukojem je zarobljen vazduh kao odlian izolator. Unutar klubeta odvija se ivot sve do prolea.Zanimljivo je da je u njegovom sreditu prava letnja klima sa velikom vlanou i temperaturama od33,3 do 43,4 C u vreme kada je, prema merenjima Ovensa iz 1971. godine, temepratura uunutranjosti konice svega 6,7 C. Ova temepretura je stabilna, ma koliko se spoljanja menjala jer jeto uslov za razvoj i opstanak legla.Kada temperatura okoline dostigne od 6 do 8C, sve pele zajednice formairaju kompaktno klube. To

je istovremeno i raspon temperatura u kojem je potronja hrane najmanja. Daljim opadanjem spoljnetemperature potronja ne raste onim brzinom koja bi se oekivala. Kako je Dr Farar utvrdio, ukolikopele ne neguju leglo, temperatura u sreditu klubeta se kree oko 21C, dok se na povrini omotaamoe izmeriti vrednost od 6,1 do 7,8 C. Sa daljim padom temperature klube se skuplja, debljinaomotaa se poveava a pele zbijaju. Temperature zavise i od toga da li u klubetu ima legla ili ne.Ukoliko ga u sreditu nema, temperatura u centru ne sme da padne ispod 14 C, dok je tada na obodusvega 6,6C; sa leglom nesme da bude nia od 33C u centru i 14C na periferiji.Sva toplota stvorena u gnezdu potie od itave mase pela. Golim okom nevidljivo podrhtavanjegrudnih miia oslobaa toplotu; iz istog razloga i nae telo drhti kada nam je hladno. Pele za

21


22/104

Internet pelarstvo

stvaranje toplote koriste par miia koji su namenjeni za najtei posao, za letenje. To su miii kojipokreu krila i oni se tokom leta u potpunosti skupljaju i opruaju. Pri tome se stvara odreena toplotakoja je tada nekorisna, ak u vrelim danima tetna. U toku zimovanja, ovi miii se samo deliminoskupljaju i opruaju, ali velikom brzinom tako da se radi o podrhtavanju koje ima za posledicuintenzivno pretvaranje hemijske energije u toplotnu. Ugljeni hidrati koji se u telu pele nalaze u tkivu ihemolimfi, pelinjoj krvi, dobijeni iz hrane varenjem, podstaknuti metabolitikom i hormonskom

rerulacijom, reaguju sa kiseonikom unetim putem ograna za disanje, izvor su energije za rad miia, zakretanje i za stvaranje toplote.Stvorena toplota lako bi se izgubila. Znaajna uloga u odranju toplotne stabilnosti je i samog medakoji se nalazi u vencima iznad prostora gde se formira klube. Poznato je da je med materija sa vrlovelikom toplotnom tromou, da se dugo i sporo zagreva, a da se isto tako i hladi. Med koji sedekristalie zahteva dosta vremena da poprimi toplotu i da se ponovo vrati u teno stanje, ali zato dugoostaje vru. Isto se deava i sa medom u elijama koje su iznad klubeta. Toplota ostaje sauvanazahvaljujui, izmeu ostalog, i tromosti mase meda u vencima da se brzo hlade.Gubitak toplote pele takoe spreavaju stvaranjem vazdune izolacije u elijama. Od svih pela uklubetu, vie od polovine njih posedaju prazne elije saa, zatvarajui ih telima kako bi stvorile prostoru kome je zarobljen vazduh. On nemoe da se kree i zato je dobar toplotni izolator, kao tanki slojvazduha izmeu dvostrukih stakala na prozoru. Koliki je efekat ove izolacije govore podaci da je saunutranje strane izmerena temperatura bila 33C, dok je sa suprotne strane sata, udaljeno samo netovie od dva centimetra, izmereno samo 8,3C. Izolaciju ini i mnotvo dlaica koje se nalaze nagrudime pele izmeu kojih je kakoe nepokretan vazduh.Pele se u klubetu stalno komeaju, jedno vreme provode u spoljanjem sloju, a zatim se probijaju dounutranjosti da se ogreju. Naravno, one ne ostaju dugo u centralnom delu jer je tu toplo, aliistovremeno i vrlo vlano i zaguljivo usled ugljen dioksida. Kao neophodan uslov za razvoj leglapotrebna je i vlaga i to najmanje 60% vlanosti. Tako se one stalno premetaju izmeu sveeg ihladnog dela i toplog i zaguljivog. to je temperatura okoline nia, komeanje je vee poto pele nemogu dugo da ostanu u spoljanjem sloju.Svi ovi neverovatno savreni mehanizmi stvaranja i regulisanja toplote mogui su samo ako je pelinjazajednica zdrava i ako ima dovoljno izvora energije, hrane, a to je med.

Dejan Kreculj

[email protected]

22


23/104

Internet pelarstvo


Jedan vek sa varoom

U Pragu, vie od 15 hiljada kilometara daleko od poetne take puta, zabeleena je 1970. godine, a utadanju Jugoslaviju ulazi preko bugarske granice 1976. godine. Tu je u okolini Dimitrovgradautvrdjuje doajen nae veterinarske nauke profesor Dr Miroslava Lolin.

Moda e nekome delovati ironino kada se kae da smo nedavno uli u jubilarnu godinu. Jubilej nijenaroito lep, poto se ove, 2004. godine, navrava ravno jedan vek od kada je veliki istraiva A. C.Oudemas otkrio i opisao do tada nepoznatu grinju koja je parazitirala na indijskim pelama Apiscerana. Bilo je to na indoneanskom ostrvu Javi u Indijskom okeanu, gde su ova dva insekta ostvarilaneku vrstu suivota, trpei jedan drugog. Grinja je napadala samo trutovsko leglo, a pele su sameuspeno odravale broj parazita na nivou koji im nije smetao. Poto ove pele nisu bile posebnopogodne za intenzivno pelarenje, sve je ostalo na nivou naunog otkria koje nije posebno uzbuivalouzgajivae. Grinja je dobila nuni naziv Varroa jacobsoni Oudemans i pala u zaborav. Ali, samoprivremeno, dok se nije obrela na novom domainu, evropskoj peli. To se dogodilo u vremenima prvepolovine prolog veka, kada su dva velika ratna vihora opustoila planetu. I varoa je takodje krenula uosvajaki pohod, naalost za razliku od poraenih osvajaa veoma uspeno. irenjem produktivneevropske pele u druge krajeve, ginja pronalazi za sebe pogodnijeg, bespomonijeg domaina,nenaviknutog na nju i nespremnog da joj se odupre.Brzina prodora varoe bila je razliita. Sa Jave prenosi se na Japan, udaljen oko 5000 kilometara prekoPacifika, da bi se potom irila preko Kine i ogromnih prostranstava biveg Sovjetskog saveza doEvrope, pre svega Bugarske. U Pragu, vie od 15 hiljada kilometara daleko od poetne take puta,zabeleena je 1970. godine, a u tadanju Jugoslaviju ulazi preko bugarske granice 1976. godine. Tu je uokolini Dimitrovgrada utvrdjuje doajen nae veterinarske nauke profesor Dr Miroslava Lolin. Onakasnije pie Pojava Varroa jacobsoni u pelinjim drutvima u naoj zemlji uznemirila je pelarepraktiare, koji danas mnogo vie panje poklanaju pregledu zdravstvenog stanja pela, pa i mnogimparazitima koje nalaze u konicama .Dakle, grinja je stigla i kod nas, na Katedri za zarazne bolesti Veterinarskog fakulteta u Beogradudokazana je 12.novembra iste godine, i od tada se slobodno iri unitavajui drutva irom zemlje,pomognuta neobavetenim pelarima, tada jo nemonim da joj se suprotstave. Decenije su prole odtada, uli smo u novi vek, a ova borba se i dalje vodi. Razliitim sredstvima, tehnikama, sa manje ilivie uspeha ali jo uvek je varoa ta koja ne odstupa, prilagodljiva, agresivna, naizgled neunitiva.

23


24/104

Internet pelarstvo

irenju pelinjih parazita, pa i varoe, u mnogome doprinose migracije pelinjaka tokom sezoneintenzivnih paa. Na prostorima gde se mahom stacionarno pelari irenje je sporije; velike seobekakve se prvenstveno radi opraivanja useva vre u Americi pogoduju njihovom brzom irenju. Takose, na primer, jedan drugi parazit, trahejna grinja (Acarapis woodi), u engleskom govornom podrujupoznata kao tracheal mite medonosne pele, izuzetno brzo irila. Podaci govore da je u SjedinjenimAmerikim Dravama prvi put pronadjena u Teksasu jula 1984. godine, da bi je ve narednog meseca

bilo 740 kilometara dalje u Luizijani, a u drave Florida, Severna i Juna Dakota, Njujork i Nebraska,udaljenim preko 2000 kilometera stie ve u oktobru mesecu iste godine. I irenje varoe je na timprostorima bilo takodje vrlo brzo, mada je njena pojava u prvo vreme obeshrabrivala pelare da vreseljenja. Pretpostavlja se da je uneta ilegalnim uvozom matica.Za varou se danas moe slobodno rei da je kosmopolita: pronadjena je u Indoneziji 1904, Singapuru1951, Sovjetskom savezu 1953, Severnoj Koreji i Filipinima 1963. Brzo se proirila po NR Kini 1965,Indiji, Hong Kongu i Vijetnamu 1966, Rumuniji 1975, Poljskoj 1976, Madjarskoj 1978, Grkoj iTurskoj 1979, Libanu 1980. i tako redom. Prirodnim kretanjem, putem rojeva, prelaskom sa pele nacvet pa na drugu prelu, brzina prenoenja joj je mala, svega etiri do est kilometara godinje. Uzintenzivnu tehnologiju, seljenjem invandiranih pelinjaka, putem paketnih rojeva i distribucijom takvihmatica, izvanredno brzo se proirila.Jedan vek nauka poznaje ovog insekta, ne mnogo manje vremena pelari se bore protiv njega; da li ega pobediti ili e se morati da prihvate da pelare uz njega, pokazae narednih stotinu godina.

Dejan Kreculj

[email protected]

24


25/104

Internet pelarstvo


Dopunska pelinja ishrana zimi

Ako je pelar bio suvie neskroman u elji za rekordnim prinosima, pa je svoje konice opljakao, tadanedostatak hrane moe da dovede u pitanje opstanak drutva u prolee. Zato se stanje sanira i zajednicedohranjuju krajem leta i poetkom jeseni.

Uzimljavanjem pelinjih drutava zajednicama se, izmau ostalog, obezbeuje dovoljna koliina hraneza period mirovanja i rani proleni razvoj, do prvih znaajnih prolenih unosa. To su, pre svega, zalihemeda, glavnog izvora energije i ije rezerve treba da su u naim klimatskim uslovima oko 20kilograma. Smatra se da je ova masa meda dovoljna za ishranu, ali je njena uloga i u omoguavanju dase zadri relativno stabilna temperatura u zoni klubeta.Poznato je da se med prilikom dekristalizacije u zimskim mesecima, vrlo dugo zagreva, a kada jevraen u teno stanje i usut u ambalau, ostaje jo veoma dugo topao. Medna kapa titi od naglihtemperaturnih promena pelinje klube. Ona je sa gornje strane u konici i ka njoj se kree topaovazduh.

Osim izvora energije meda, pelama je za normalan ivot i odgajanje legla neophodan i polen. Uishrani pela on je izvor vitamina, belanevina i mineralnih materija. Zato je u zimnicu svakog drutvaneophodno ukljuiti i bar etiri rama konzerviranog cvetnog praha.Ako je pelar bio suvie neskroman u elji za rekordnim prinosima, pa je svoje konice opljakao, tadanedostatak hrane moe da dovede u pitanje opstanak drutva u prolee. Zato se stanje sanira i zajednicedohranjuju krajem leta i poetkom jeseni. Naravno tu je i neizostavno eerno-medno testo, takozvanepogae. U trgovinama ih ima gotovih u vie varijanti, obinih i obogaenih, ali je postalo poslovino dasvaki pelar poseduje neki "svoj recept". U tom arenilu moe se nai svata, od zaista kvalitetnih dobioloki i zdravstveno neprihvatljivih. Posebno su opasne one koje sadre antibiotike, a s tim lekovimase ne treba igrati.Konzumni eer od kojeg se spravlja eerno-medno testo nabavlja se u veoma krupnim kristalima koje

pele ne mogu uspeno da iskoriste. Zato se eer melje u prah, ako za to postoje uslovi. Laki nain jeda se eer rastvori, a zatim ohladi. Zagrevanje rastvora eera mora biti umereno da ne bi dolo dokaramelizacije niti stvaranja vee koncentracije tetnog hidroksi-furfurola, s tim da se ne prelazitemperatura od 80C, odnosno da bar rastvor nije dugo na vioj temperaturi.Evo i jednog jednostavnog recepta: potrebno je u 2 litra meke vode dodati 10 kg eera i 1,2 kg meda.Rastvor se zagreva do temperature 120C uz stalno intenzivno meanje. Potom se zagrevanje prekida idodaje jo 5 kg meda i aditiv, bez prekidanja meanja. Zatim se masa naglo hladi, kada poinje da beli idobija oblik meke, sitno kristalne mase. Med mora da bude iz poznatog izvora kako se ne bi prenosile

25


26/104


27/104

Internet pelarstvo

Primena je veoma jednostavna. Za pripremu je potrebno napraviti eerni rastvor, sirup, u razmeri 300grama eera na litar vode, odnosno 150 grama na pola litra, koliko je potrebno za jednu kesicusredstva od 10 grama. Voda treba da je blago zagrejana. U sirup se doda cimiazol i sve dobro promea.Zatim se pomou plastinog prica rastvor nakapava po ulicama sa pelama, kap po kap, pele ga siu iunose u organizam.Koliina rastvora zavisna je od jaine tretiranog drutva, izraena brojem posednutih ulica. Malim

drutvima, nukleusima, sa dve do etiri ulice bie dovoljno svega 25 mililitara, dok e drutva od 5 do7 ulica pela potroiti dvostruko vie 50 mililitara. Za jae zajednice sa 8 do 10 ulica treba upotrebiti75 mililitara, dok e veoma jaka sa 11 do 14 ulica zahtevati itav decilitar, tj. 100 mililitara. Tretiranjese izvodi u bilo koje vreme kada su pele u konici, uz najmanju temperaturu od 10 stepeni i ponavljase nakon nedelju dana.S obzirom da cimiazol pele treba da pojedu sa hranom, najvei efekti su kada prirodnog unosa nema itada svaku kapljicu pokupe. Pele iste jedna drugu od sirupa, pa su sve obuhvaene tretmanom. Ovakomala koliina sirupa ne ulazi u sae i ne zagauje zalihe hrane, niti vosak. Unet u telo pele u jesencimiazol se troi na unitavanje varoe, a pele koje ga progutaju i onako nee doiveti da uestvuju umedobranju naredne sezone. U svakom pogledu, zdravstvena bezbednost ljudi kao korisnika pelinjihproizvoda je zagarantovana, uinak zatite izuzetno veliki, pa se ovaj nain s razlogom preporuuje uovom vremenskom periodu.

Dejan Kreculj

[email protected]


Grabe na pelinjaku

Da neto nije u redu moe se posumljati ako se na konicama, pa ak i na prozorima i vratima susednihkua, primete pele koje lutaju okolo i kreu se po svim sastavima. One pokuavaju da se zavukuizmeu tela konice, podvlae se pod poklopce i gomilaju na ventilacionoj mrei, obleu ak i praznekonice i predmete koji na njih lie.

Kada proe suncokretova paa i nastupi suni period, na pelinjaku se javlja velika opasnost odgrabei. Medonosna pela, usvojim naporima da obezbedi dovoljne zalihe hrane za nastupajui zimskiperiod, sakuplja sve slatke materije u prirodi, od nektara biljaka do oteenog voa i groa pa, akotoga nema, ne preza i od napada na susedne zajednice. Potrebe za hranom su tim vee to je drutvojae, te je karakteristino da su upravo jaka, snana drutva sklona ovakvom ponaanju.

27


28/104

Internet pelarstvo

Koliko je veliko uzbuenje pela u dodiru sa zaostalim medom poznato je svakom pelaru kodvraanja izvrcanih ramova. Ako se radi nepaljivo, idealna je prilika da zapone grabe. Jedino akopostoji dobar unos u konicu, pele nee obraati posebnu panju na ove ramove. U svakom sluajuramove treba ulagati to kasnije uvee i ne ostavljati ih dugo van konice.Mladi pelari, koji su o grabei itali ali je sreom nisu videli, bespotrebno se preplae kada videmnotvo pela kako krui pred konicom, obino oko podneva. To je prvi, orijentacioni let mladih

pela, koje ovom "igrom" upoznaju poloaj svoje konice na pelinjaku. S obzirom da pele mnogobolje vide predmete koji se kreu, njihovo kruenje sraunatoje s tim da bolje osmotre i memoriulokaciju svog leta. Za ovakva, esto vrlo masovna izletanja, svojstveno je da na letu nema sukobaizmeu straarica i mladih pela koje sleu.Da neto nije u redu moe se posumljati ako se na konicama, pa ak i na prozorima i vratima susednihkua, primete pele koje lutaju okolo i kreu se po svim sastavima. One pokuavaju da se zavukuizmeu tela konice, podvlae se pod poklopce i gomilaju na ventilacionoj mrei, obleu ak i praznekonice i predmete koji na njih lie.Prva su na udaru slaba drutva. Ona nemaju s im da se brane s obzirom da su malobrojna, slaba im je istraa. Tu straarice ne mogu da stignu da zadre agresore koji slobodno ulaze. Ako je grabe poela,stradaju domae pele, sa njima i matice, a med iz elija se odnosi. Na kraju ostaje samo "opljakano"sae sa karakteristino iskidanim poklopcima elija s medom i mrtve ele.Ako se ustanovi agresivna grabe, tada sva leta na konicama odmah treba suziti. Drastinimsmanjenjem veliine otvora leta konice pojaava se straa. Na letu se, istina, primeuje vea guva, alije bar kontrola pojaana. Sve pukotine izmeu nastavaka i bilo kakve otvore treba odmah neizostavnozatvoriti. Za to se koristi sve to je pri ruci: trava, blato, letvice, izolaciona traka... kasnije se ovi otvorivaljano zatvore. Ventilaciona mrea pod krovom takoe se blokira, najjednostavnije pokrivanjemnovinskom hartijom, kao za zimu.Konice nastavljae LP tipa mogu brzo da se preurede. Na otvor na poletaljci stavi se letvica u poloajkoji se ostavlja za zimovanje. Tu pele odmah postavljaju pojaanu strau. Zatim se ispod konicepostavi oslonac, najjednostavnije je da to bude cigla pobodena seimice. Na leto konice i na oslonacpoloi se blago ukoso ploa plastine matine reetke tako da dodiruje zid konice iznad leta. Straaricee se postaviti i na reetku, tako da se dobija udvojena straa i na letu i iznad njega. Domae pele elako prolaziti kroz reetku, dok e se po kosini reetke odvijati sukob izmeu straarica i tuica.Kad se grabe ustanovi samo na nekoj od konica na pelinjaku i to na slabom drutvu, ona e se samaod sebe i zavriti kada med bude odnet. Ako je re o jaoj zajednici, ona se moe premestiti na novulokaciju, a na njeno mesto se stavi prazna konica sa ramom i malo meda. Tuica e u slast "opljakati"to to im je ostavlljeno i grabe e prestati. Premetenoj konici treba obavezno suziti leto na irinu kojednog centimetra, na leto staviti malo trave i nastaviti sa osmatranjem stanja na celom pelinjaku.Grabe moe da bude i tiha, neprimetna. Ona se odvija bez borbe na letu. Tuice ne napadaju uvelikom broju ve se kroz pukotine konice ili ak prolazei kraj straarica uvlae u konicu ineprestano odnose med. Ovaj beskorisni posao moe da se pretvori u opte stanje na itavompelinjaku, tako da svako "pljaka" svakog. Posledica je samo besmisleno troenje sakupljene hrane, ada pelar ne zna ta se dogaa.

Dejan Kreculj

[email protected]

28


29/104

Internet pelarstvo


Zatita pelinjaka od osa i strljenova

Septembar je karakteristian upravo po tome da se tada populacija osa i strljenova razvija esto dozabrinjavajuih razmera. itavi rojevi se obruavaju na pelinjake, ali i na vinograde, i nemilordnonapadaju. I dok groe oteuju tako to probijaju opnu zrna da bi doli do slatkog soka, za pele su

dvostruko tetni.

Leti, a posebno u jesen, kada gotovo svo voe pristie na rod, sve vea opasnost preti pelinjacima odpo zlu poznatih tetoina pela osa i strljenova. Privuene slasnim plodovima, one se obruavaju napele, hvataju ih, ubijaju i njima hrane svoje leglo. Ovo je naroito izraeno od druge polovine avgustapa do kraja jeseni. Sa prvim povlaenjem pela u klube, ose i strljenovi nastavljaju svoje teroristikodelovanje, pogotovo to je tada leto konice nebranjeno. Za sobom ostavljaju samo ostatke gozbe napodnjai ili u hranilici u zbegu.

Tokom aktivne sezone straarice jakih proizvodnih drutava se napadima odupiru sa dosta uspeha. Tuose i strljenovi i ne pokuavaju da uu po svaku cenu, ali slabe zajednice ili nukleusi ako nemajudovoljno sueno leto lako postaju rtve. U poetku uljezi ispitivaki sleu na krov i zidove konice, pana poletaljku pokuavaju da uu i, ako im to uspe, piratski posao otpoinje.Septembar je karakteristian upravo po tome da se tada populacija osa i strljenova razvija esto dozabrinjavajuih razmera. itavi rojevi se obruavaju na pelinjake, ali i na vinograde, i nemilordnonapadaju. I dok groe oteuju tako to probijaju opnu zrna da bi doli do slatkog soka, za pele sudvostruko tetni. Oteene bobice postaju atraktivne i za njih. One dolaze na zrna, unose sok u konicustvarajui zalihu hrane pogubnu za njihovo zimovanje. S druge strane, tako upadaju u klopku jer sestrljenovi nee ustruavati da ih na grozdu uhvate i odnesu.Strljenovi (Vespa crabro) su insekti iz reda opnokrilaca i porodice zolja (Vespidae), tela ute i

tamnomrke boje, duine od 13 do 17 milimetara. One je jedina koja prezimljava zimu, tako da jeunitavanje njihovih gnezda smisleno samo tokom leta. Gnezdo sa saem gradi od smese nalik napapir, obino na dobro zaklonjenim mestima u drveu ili pod krovom. Ono moe da dosegne dimenzijei do tridesetak santimetara sa vie od deset hiljada jedinki. Leti se takoe hrane cvetnim nektarom izrelim voem, odlazei i do pola kilometra daleko od strnita. Matica koja prezimi otpoinje poleganjejaja polovinom marta i zavrava ga polovinom novembra. U poetku sama hrani leglo, da bi taj posaokasnije nastavile radilice, kao kod pela.Radilice strljenova su agresivne i njihov ubod je veoma bolan, mnogo opasniji od pelinjeg ili ose, izahteva tretman hladnim oblogama i antihistaminskim kremama primenjenim u prvih dvadeset minuta.

29


30/104

Internet pelarstvo

Mogua je i pojava anafilaktikog oka sa simptomima oteanog disanja, malaksalou, osipom,oticanjem po licu i povraanjem sa bolovima u stomaku i dijarejom. U tom sluaju neophodna je hitnaintervencija lekara. Ni domae ivotinje nisu u manjoj opasnosti u sluaju uboda.Stoga je potrebno da se osinja i strljenska gnezda unitavaju im se otkriju, to ranije to bolje. Nekadasu za to koriena razna sredstva, najee vatra, to je dovodilo do opasnosti od poara. Danas seupotrebljavaju sprejevi protiv insekata, iji spektar delovanja najee obuhvata i njih. Pri tome se treba

zatititi od eventualnog kontranapada. Da bi se postigao najvei efekat, gnezda treba unitavati nou jersu tada svi insekti na okupu.Ako se otkrije gnezdo, dobri rezultati se postiu sa mamcima. iroko je rasprostranjen nain sa flaomdo pola napunjenom pivom ili sokom od groa. Miris vrenja ove mase je privlaan je samo za ose dokje odbojan za pele. One ulaze u flau odakle ne znaju da izau i tu se udave. Povremeno je potrebnoflae prazniti.Drugi, takoe veoma efikasan je nain je sa okaenom ribicom. Strljenovi su veoma zainteresovani zameso ribe. O kanap ili icu okai se komad ribe na granu drveta ili bilo koje mesto gde je ne mogudohvatiti make ili bilo koje druge domae ivotinje. Ose e se ubrzo nai u njoj, otkidae komade iodlaziti u gnezdo. Ako je riba zatrovana insekticidom, ovaj zalogaj e im biti fatalan.

Dejan Krculj

[email protected]


Neophodno suzbijanje varoe

Krajem jula opada jaina pelinjih drutava, a u isto vreme razvoj varoe dostie svoj maksimum. Onase u avgustu sve vie nalazi u radilinom zatvorenom leglu, jer je trutovskog sve manje. To znai da

varoa ozbiljno ugroava mlade zimske pele i da ih to pre treba osloboditi.

Ako je na peli jedna varoa, njena masa je za oko 10 posto smanjena u odnosnu na normalnu. Pelanapadnuta varoom ivi oko 20 umesto 35-40 dana. Ukoliko su na peli dve varoe, to je esto sluaj u

30


31/104

Internet pelarstvo

ovo doba godine, ona ivi samo 5-6 dana. Ovi primeri najbolje govore koliku opasnost za pelepredstavlja ovaj parazit.U toku jeseni u pelinjem drutvu ne bi smelo da ostane varoe vie od etiri-pet odsto u odnosu naukupan broj pela u konici. Tako na primer, ako je zazimljeno oko 20.000 pela u konici a ostalo jeoko 5 odsto varoe, znai da ih ima oko 1000. do maja i juna sledee godine, kad u pelinjem drutvubude 50.000-60.000 pela, broj varoa e se meseno udvostruiti i dostii brojku od preko 20.000. ako

se takvo pelinje drutvo ne tretira protiv varoe odmah posle bagremove pae, ona e ga unititi.Ako pelinje drutvo zazimi sa oko dva odsto varoe, u toku jula naredne godine prisutno e biti preko20.000 varoe. Ukoliko se takvo drutvo ne tretira krajem jula poetkom avgusta, ona e ga vrlo brzounititi.Navedeni podaci, ma koliko bili improvizovani i priblini, treba da upozore pelare da u prvoj prvojpolovini avgusta i dalje u toku jeseni moraju da uine sve to je neophodno da ovog parazita upelinjem drutvu bude sve manje, ak znatno od dva odsto u odnosu na broj zazimljenih pela.

Postupci s mravljom ...

U avgustu protiv varoe moe da se koristi mravlja kiselina, i to u toku dana kada je temperatura

vazduha 15-20 stepeni. Ako je temperatura oko 25 stepeni, tretiranje pelinjih drutava treba obavitipredvee.Od brojnih postupaka tretiranja pelinjih drutava mravljom kiselinom navodimo samo neke koji senajee koriste.U najlon kesu stavi se karton (20 cm x 30 cm x 3 mm) i ulije paljivo 25-30 kubnih santimetarakoncentrovane mravlje kiseline za jae pelinje drutvo (sa 30.000-40.000 pela). Kesa se dobrozatvori (zavari) i vodi rauna da karton koji je u kesi upije svu kiselinu. Najlon kesa s kartonom koji jenatopljen mravljom kiselinom uva se na pogodnom hladnom mestu do upotrebe. Pri upotrebi kesa sestavlja u zadnji deo gornjeg nastavka sa pelama preko dve-tri letvice (debljine 5-6mm), a na kesi seiseku tri do pet otvora prenika tri-etiri santimetra na donjoj strani. Ako su pelinja drutva slabija (saoko 20.000 pela), u najlon kesu sa kartonom sipa se 15-20 kubnih santimetara koncentrovane mravlje

kiseline.Sunerasta (kuhinjska) krpa (20x20 cm) stavi se u pogodan plastini plitki sud, a zatim se u krpu nalije25-30 kubnih santimetara koncentrovane mravlje kiseline za jae pelinje drutvo. Plastini sud sanatopljenom sunerastom krpom stavlja se u zadnji deo gornjeg nastavka sa pelama. Da pele ne bidirektno sletale na natopljenu sunerastu krpu, preko plastinog suda stavlja se pogodna mrea.U plastini poklopac za tegle (prenika 8-9 cm) ulije se 25-30 kubnih santimetara koncentrovanemravlje kiseline za jae pelinje drutvo. Da pele ne bi sletale na poklopac sa kiselinom, poklopac sepokriva kartonom to veeg prenika od poklopca. Poklopac sa kiselinom stavlja se u zadnji deogornjeg nastavka sa pelama. Poto pele esto zalepe karton za poklopac (propolisom), potrebno jesvaka 24 sata pomeriti (odlepiti) karton na poklopcu sa kiselinom.Mravlja kiselina na temperaturi od 15-25 stepeni isparava oko 10 kubnih santimetara dnevno, tako da

celokupna koliina potrebna za jae pelinje drutvo ispari za dva-tri dana. Pri radu sa mravljomkiselinom treba biti oprezan jer je opasna: koristiti gumene rukavice i naoare, na usta i nos stavitimasku (npr. dvoslojna gaza), raditi napolju niz vetar i voditi rauna da je mravlja kiselina zapaljiva.Tretiranjem pelinjih drutava mravljom kiselinom pored varoe unitava se i voskov moljac iistovremeno dezinfikuju sae i konice.Kontrolom varoe u pelinjim drutvima u toku septembra moe se ukazati potreba da se pelinjadrutva ponovo tretiraju mravljom kiselinom krajem meseca.

... i oksalnom kiselinom

31


32/104

Internet pelarstvo

sve ee u oktobru u pelinjem drutvima ima dosta legla s varoom. Zbog toga pelinja drutva trebada se tretiraju kad nestane leglo, kad je svaka varoa na pelama, u toku novembra ili decembra. Zatretiranje pelinjih drutava protiv varoe u toku novembra i decembra pokazala se veoma uspenomoksalna kiselina, na temperaturi oko 12 stepeni.Oksalna kiselinatreba da je hemijski ista. Isporuuje se u obliku belih kristala koji se lako rastvaraju umekoj vodi (kinica, destilovana voda, ohlaena prokuvana voda), odnosno u eernom sirupu koji je

pripremljen sa mekom vodom.Za tretiranje pela koristi se 2-2,5% rastvora oksalne kiseline. Priprema se tako to se 20-25 gramaoksalne kiseline rastvori u litru eernog sirupa 1:1, koji je predhodno zagrejan na oko 37 stepeni.Ovim rastvorom prska se svaka strana rama sa pelama. Obino se to ini sa kvalitetnom prskalicomfinim rasprskivanjem tenosti. Svaka strana rama sa pelama isprska se sa tri-etiri kubna santimetrarastvora (ceo ram oko 8 kubnih santimetara). Pele se isprskaju ovla, ne natapaju se rastvorom.Ramovi bez pela (sa medom, polenom, voskom) se ne prskaju.Umesto prskanja pela rastvor se moe ulivati pricem u svaku ulicu sa pelama, i to po pet-est kubnihsantimetara po ulici. Ipak, preporuuje se prskanje ramova sa pelama jer se tako postiu bolji rezultati.Oksalna kiselina koristi se samo jednom. Mere zatite na radu su iste kao sa mravljom kiselinom, kakobi se izbegle ozbiljne povrede.Pri prskanju ramova sa pelama oksalnom kiselinom najbolje je da to ine dva pelara, tako da jedanvadi a drugi prska ramove.Upotrebom mravlje i oksalne kiseline u borbi protiv varoe ne zagauju se pelinji proizvodi, jer ih imainae u medu. Kod nas je upotreba organskih kiselina u borbi protiv varoe jo u zaetku, jer se jouvek, naalost, koriste u najveoj meri otrovna hemijska sredstva, koja mogu da zagade pelinjeproizvode i da truju pele i pelare. Od hemijskih preparata kod nas se n

Documents

Zbirka+Clanaka+o+Pcelarstvu+3