ZBOR NIK RADOVA REGI ONALNE KONFERENCIJE MR …npcbalkan.net/admin/doc/5991Proceedings-SR-2012.pdf · Fridrih Ebe nomskih n reže skup ... nice. zmotre (i) ka pitanja i ske politi

ZBORPARL

U

S

RNIK RADLAMENTAR

ULOGA ODLUČ

SMANJESTIM

OVA REGIRNIH ODB

ZAPAD

PARLAČIVANJENJE JAMULISA

SlIsi

IONALNE

BORA ZA EDNOG BAL

AMENAJA O PRAVNIH TANJE EK

Urednicilavica Penidora Bera

KONFEREEKONOMIJLKANA:

TA U PRRIORITE

TROŠKKONOM

i nev aha

ENCIJE MRJU I FINAN

ROCESUETIMA:

KOVA ILMIJE

MREŽE NSIJE

U

LI

Zbornik radova Regionalne konferencije ULOGA PARLAMENATA U PROCESU ODLUČIVANJA O PRIORITETIMA: SMANJENJE JAVNIH TROŠKOVA ILI

STIMULISANJE EKONOMIJE

Urednici Slavica Penev Isidora Beraha

Izdavači

Narodna skupština Republike Srbije, Kancelarija Friedrich Ebert fondacije u Beogradu i Institut ekonomskih nauka, Beograd

Recenzenti

Matija Rojec Marjan Svetličić

Copyright 2012

Narodna skupština Republike Srbije, Kancelarija Friedrich Ebert fondacije u Beogradu i Institut ekonomskih nauka, Beograd

Kompjuterska obrada

Institut ekonomskih nauka, Beograd

Titaž 500

Štampa

Topalović, Valjevo

ISBN 978-86-80315-95-9

Zbornik radova Regionalne konferencije

ULOGA PARLAMENATA U PROCESU ODLUČIVANJA O PRIORITETIMA: SMANJENJE JAVNIH TROŠKOVA ILI STIMULISANJE

EKONOMIJE

Organizacioni odbor

Fikret Čaušević Gostujući predavač, St Antony's College, Univerzitet u Oxfordu,

2011/2012, i profesor na Ekonomskom fakultetu, Univerzitet u Sarajevu

Gordana Čomić Potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije

Michael Ehrke

Direktor kancelarije Fridrih Ebert fondacije u Beogradu

Dejan Erić Direktor Instituta ekonomskih nauka, Beograd

Ahmet Mancelari

Profesor na Ekonomskom fakultetu, Univerzitet u Tirani

Slavica Penev Viši naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka, Beograd

Zbornik radova Regionalne konferencije

ULOGA PARLAMENATA U PROCESU ODLUČIVANJA O PRIORITETIMA: SMANJENJE JAVNIH TROŠKOVA ILI

STIMULISANJE EKONOMIJE

Lista učesnika

Slavica Đukić-Dejanović Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije

Gordana Čomić

Potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije

Michael Ehrke Direktor kancelarije Fridrih Ebert fondacije u Beogradu

Dejan Erić

Direktor Instituta ekonomskih nauka, Beograd

Slavica Penev Institut ekonomskih nauka, Beograd

Beriz Belkić

Bivši predsednik Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine

Mira Grgić

Potpredsednica Predstavničkog doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine

Marjančo Nikolov

Predsednik Odbora za finansije i budžet Parlamenta Makedonije

Gordana Lazarević Balkanski centar za regulatornu reformu, Beograd

Mirjаnа Rаdаković Pomoćnik generаlnog sekretаrа Nаrodne skupštine Republike Srbije –

rukovodilаc Sektorа zа zаkonodаvstvo

Sanja Filipović Ekonomski institut, Beograd

Emir Kabil

Predsednik odbora za finansije i budžet Predstavničkog doma Parlamentarne skupstine Bosne i Hercegovine

Nikola Novaković

Zamenik predsednika Narodne skuštine Republike Srbije

Srđan Marinković Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu

Draško Nikolić


Marjančo Nikolov Predsednik Odbora za finansije i budžet Parlamenta Republike Makedonije

Andreja Marušić

Balkanski centar za regulatornu reformu, Beograd

Majda Sedej USAID Srbija - Projekat za bolje uslove poslovanja

Joe Lowther

Direktor USAID projekta za bolje uslove poslovanja u Srbiji

Mladen Mladenović Zamenik sekretara Narodne skupštine Republike Srbije

Fikret Čaušević

St Antony's College, Univerzitet u Oxfordu i Ekonomski fakultet u Sarajevu

Aleksandar Damjanović Predsednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Skupštine Crne Gore

Edmond Spaho

Predsednik odbora za ekonomska pitanja i finansije skupštine Albanije

Danijela Martinović Predsednica Odbora za ekonomske reforme i razvoj, Parlamentarna

skupština Bosne i Hercegovine

Biljana Ljiljak Zamenica predsednika, Odbor za finansije, Skupština Republike Srbije

Saša Drezgić

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Rijeci

Zarija Pejović Član Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, Skupština Crne Gore

Srđan Redžepagić


Biljana Angelova Ekonomski institut, Skopje

Srđan Marinković

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu

Milica Travica Banca Intesa, Beograd

Ahmet Mançellari

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Tirani

Predrag Bjelić Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Igor Radojičić

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske

Ljubisav Ivanov Singo Predsednik stalnog odbora za ekonomiju, Parlament Republike Makedonije

Danijela Martinović

Predsednica Odbora za ekonomske reforme i razvoj, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine

Isidora Beraha


Bojana Radovanović Institut ekonomskih nauka, Beograd

Alex Romaniuc

Vestminsterska fondacija za demokratiju

9

Sadržaj PREDGOVOR ........................................................................................... 13 ZAHVALNOST ......................................................................................... 16 UVODNA SESIJA .................................................................................... 17

Slavica Đukić-Dejanović ........................................................................ 19 Gordana Čomić ....................................................................................... 20 Michael Ehrke ........................................................................................ 21 Dejan Erić ............................................................................................... 22

PRVA SESIJA JAČANJE KAPACITETA PARLAMENTARNIH ODBORA ZA EKONOMIJU I FINANSIJE U CILJU STICANJA ZNAČAJNIJE ULOGE U PROCESU KREIRANJA EKONOMSKIH POLITIKA .. 23

UVODNI REFERAT ................................................................................. 25 Slavica Penev

Jačanje kapaciteta parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije u cilju sticanja značajnije uloge u procesu kreiranja ekonomskih politika ................................................................................................ 25

REFERATI ................................................................................................. 37 Beriz Belkić

Značaj regionalne saradnje parlamentarnih tela nadležnih za ekonomsku problematiku .................................................................... 37

Mira Grgić Jačanje uloge parlamentarnih odbora za ekonomsku i finansijsku politiku ................................................................................................ 38

Marjančo Nikolov Uloga i značaj parlamentarnog odbora za finansije i budžet u Republici Makedoniji u procesu donošenja i sprovođenja budžeta .... 41

Gordana Lazarević Uprаvljаnje jаvnim finаnsijаmа u Srbiji ............................................. 43

10

DISKUSIJA ................................................................................................ 43 Mirjаnа Rаdаković

Jаčаnje kаpаcitetа odborа u Nаrodnoj skupštini Republike Srbije ..... 45 Sanja Filipović ........................................................................................ 47 Emir Kabil .............................................................................................. 48 Nikola Novaković ................................................................................... 49 Srđan Marinković

Poreska politika – zasnovana na propisima ili slobodi odlučivanja ... 49 Draško Nikolić ....................................................................................... 52 Marjančo Nikolov ................................................................................... 52 Andreja Marušić

Unapređenje kvaliteta zakona kao rezultat dobrog rada parlamentarnog odbora ....................................................................... 52

Majda Sedej Omogućavanje skupštini da igra značajniju ulogu u kreiranju budžeta i politike: unapređenje procesa izrade budžeta i uvećanje transparentnosti budžetskog dokument ............................................... 53

Joe Lowther Povećanje kapaciteta za budžetsku analizu u skupštini ...................... 54

Mladen Mladenović ................................................................................ 56

DRUGA SESIJA DA LI JE ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA POTREBNA RESTRIKTIVNA ILI EKSPANZIVNA FISKALNA POLITIKA? ... 59

UVODNI REFERAT ................................................................................. 61 Fikret Čaušević

Restriktivna ili ekspanzivna fiskalna politika za Zapadni Balkan ...... 61 REFERATI ................................................................................................. 81

Aleksandar Damjanović Između budžetske štednje i razvojnog budžeta ................................... 81

Edmond Spaho Smanjenje troškova ili podsticanje privrede ....................................... 83

Danijela Martinović ................................................................................ 88

11

Rezanje javne potrošnje ili stimulisanje ekonomije - dilema u svetlu definisanja politika parlamentarnih komisija ...................................... 88

Branka Ljiljak ......................................................................................... 93 Parlamentarni odbori u funkciji adekvatnih odluka ekonomske politike ................................................................................................ 93

Saša Drezgić Da li dati prioritet smanjenju javnih troškova ili stimulisanju ekonomije ............................................................................................ 95

DISKUSIJA .............................................................................................. 102 Zarija Pejović ....................................................................................... 102 Srđan Redžepagić ................................................................................. 102 Biljana Angelova .................................................................................. 103 Srđan Marinković ................................................................................. 103 Milica Travica ...................................................................................... 103 Gordana Lazarević ............................................................................... 104

TREĆA SESIJA EKONOMSKE I POLITIČKE BARIJERE ZA TRGOVINSKU RAZMENU U REGIONU ..................................................................... 105 UVODNI REFERAT ............................................................................... 107

Ahmet Mançellari Ekonomske i političke barijere za trgovinsku razmenu u regionu jugoistočne Evrope ........................................................................... 107

Predrag Bjelić Administrativne i druge necarinske prepreke za CEFTA 2006 međuregionalnu trgovinsku razmenu ................................................ 129

Igor Radojičić Ekonomske i političke brijere za trgovinu u region .......................... 133

Ljubisav Ivanov Singo Između ekonomije i politike sa pogledom ka budućnosti ili prošlosti ............................................................................................. 140

DISKUSIJA .............................................................................................. 142 Danijela Martinović .............................................................................. 142 Isidora Beraha ....................................................................................... 142

12

Bojana Radovanović ............................................................................. 143 Alex Romaniuc ..................................................................................... 143

ZAKLJUČNA SESIJA .......................................................................... 145 Zaključci i preporuke konferencije ................................................... 145

13

Regionalna saradnja između parlamenata zemalja zapadnog Balkana je započela na regionalnoj parlamentarnoj konferenciji "Uloga parlamenata u ekonomskoj politici, institucionalnim i pravnim reformama u zemljama Jugoistočne Evrope", održanoj u Dubrovniku 2004. godine u organizaciji Fondacije Friedrich Ebert, u saradnji sa OECD-om i Paktom za stabilnost Jugoistočne Evrope/Investicionim sporazumom za Jugoistočnu Evropu. Parlamenti zemalja regiona bi trebalo da igraju ključnu ulogu u procesu ekonomskih reformi, jer je njihov zadatak usvajanje novih ili izmena postojećih zakona koji čine regulatorno-pravni okvir za odvijanje ekonomskih aktivnosti, a njihov izazov je da uvedu pravila koja pružaju pravnu sigurnost i stabilnost i pogoduju razvoju tržišne ekonomije. Investitorima su potrebni kvalitetni propisi, koji obezbeđuju pravnu sigurnost i stabilnost, i koji su povoljni za razvoj tržišne privrede. Ideja za izradu regionalnog projekta koji bi se fokusirao na ulogu parlamenata u procesu ekonomskih reformi nastala je tokom te konferencije. Regionalni projekat su realizovali OECD-ov Investicioni sporazum za Jugoistočnu Evropu i GTZ-ov Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Pravna reforma, koji je obuhvatio pojedinačne studije za svaku zemlju posebno: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju. Glavni cilj ovih studija po zemljama ovog regiona je bio da se razmotri proces izrade zakona kroz analizu uloge vladinih institucija, analizira parlamentarni proces, i razmotri proces implementacije zakona uopšte, kroz učešća parlamenta u nadgledanju procesa implementacije. Na osnovu studija po zemljama sačinjena je regionalna sinteza, a nalazi iz studija zemalja regiona su predstavljeni na Regionalnoj konferenciji koja je održana u Miločeru 7-8. oktobra 2008. godine. Tokom Konferencije inicirana je ideja o formiranju regionalne mreže parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije, koja bi imala za cilj institucionalizaciju postojeće regionalne saradnje. Potreba za nastavkom saradnje između parlamenata zemalja zapadnog Balkana, nakon završetka regionalnog projekta, rezultirala je

PREDGOVOR

14

organizovanjem Regionalne parlamentarne konferencije, održane u Beogradu (marta 2009. godine), na kojoj je potpisana Regionalna deklaracija o saradnji između parlamenata zemalja Zapadnog Balkana i formirana Regionalna mreža skupštinskih odbora za ekonomiju i finansije zemalja Zapadnog Balkana, sa ciljem unapređenja regionalne parlamentarne saradnje. Koristi postojanja ovakve vrste mreže, a na osnovu sledećih činjenica, ogledaju se u: (i) sve zemlje regiona, osim Albanije, imaju isto nasleđe i iskustva iz bivše Jugoslavije, uključujući zajedničko tržište, zajedničke propise i regulativu i sličan jezik; (ii) sve države u regionu su u procesu evropskih integracija, a pored usaglašavanja nacionalnih zakona sa zakonima Evropske unije, takođe međusobno usaglašavaju zakone, te na taj način stvaraju usaglašen zakonski okvir na nivou regiona. U tom smislu dogovoreno je da polje saradnje treba da pokriva: (i) razmenu informacija iz oblasti ekonomije i ekonomskih zakona; (ii) nadgledanje metodologije predlaganja propisa, uloge skupštinskih odbora i radnih tela u tom procesu; (iii) usklađivanje već usvojenih zakona sa evropskim zakonodavstvom; (iv) nadgledanje procedure predlaganja zakona, posebno onih koji se odnose na usaglašavanje istih sa evropskim zakonodavstvom. Zbog generalno neujednačenog broja zaposlenih i nivoa stručnih kapaciteta u skupštinskim odborima, iskustvo naprednijih i razvijenijih država može biti od velike korisiti onim zemljama koje zaostaju ili kasne u ovom procesu. Dogovorene aktivnosti mreže bile su: (i) da sarađuje kroz skupštinska stručna tela; (ii) da organizuje sastanke predstavnika odbora u nekoj od regionalnih skupština kako bi se prosledile i razmenile informacije i iskustva na licu mesta; (iii) da razmenjuje godišnje planove i da učestvuje u radu odbora drugih skupština; (iv) kao i da organizuje zajednička zasedanja u okviru bilateralne i multilateralne skupštinske saradnje kada se raspravlja o ključnim infrastrukturnim projektima i pitanjima od značaja za ceo region. Iako je bilo predviđeno da se odbori sastaju jednom godišnje, ekonomska kriza koja je snažno pogodila zemlje regiona za rezultat je imala odlaganje sastanaka mreže, svodeći saradnju na uglavnom lične kontakte i razmenu informacija među članovima odbora zemalja ovog regiona.

Prvi regipitanja i fu procesustimulisanorganizacFridrih Eokruglomsaradnje i Ciljevi okapacitetaimali znadati prior(iii) ekono Vestminsnastavkomnjihove RU cilju prtrogodišnjparlamenZapadnog

Gordana ČPotpredse

Michael EDirektor k

Dejan EriDirektor I

ionalni okrfinansije zeu odlučivanje ekonomciji NarodneEbert fondam stolu je između parl

okruglog sta skupštinskačajniju uloritet smanjeomske i pol

terska fondm saradnje iRegionalne ružanja pod

njeg regionata u unaprg Balkana.

Čomić ednica Naro

Ehrke kancelarije

ić Instituta eko

rugli sto memalja Zapaanja o priomije" održe skupštine

acije i Instiistaknut zn

lamenata i n

ola su bilikih odbora z

ogu u kreiraenju javne plitičke prepr

dacija za deizmeđu parmreže skup

drške ovoj renalnog proređenju konk

odne skupšti

Fridrih Ebe

onomskih n

mreže skupšadnog Balkaoritetima: sžana je u e Republikeituta ekononačaj usponaučne zajed

i da se raza ekonomsanju ekonompotrošnje ilreke trgovin

emokratiju (lamenata zepštinskih odegionalnoj

ojekta kojikurentnosti

ine Republi

ert fondacije

nauka, Beog

štinskih odana naslovlj

smanjivanjeBeogradu

e Srbije, beomskih nauostavljanja dnice.

azmotre (i) ska pitanja imske politili stimulisannskoj razme

(VFD) je pemalja Zapadbora za eksaradnji, VFi bi doprii ekonomsk

ike Srbije

e u Beograd

grad

dbora za ekljen "Uloga javne pot

3. marta eogradske kuka iz Beogbliže i ko

mogućnosi finansije kke, (ii) dilenju ekonomeni u region

repoznala padnog Balkakonomiju i FD je inicirineo jačankog rasta u

du

15

konomska skupština

trošnje ili 2012, u

kancelarije grada. Na

ontinuirane

sti jačanja kako bi oni ema: da li

mije, kao i nu.

potrebu za ana putem finansije.

rala izradu nju uloge zemljama

16

Teško je imenovati sve one koji su pružili snažnu podršku regionalnoj saradnji koja je rezultirala potpisivanjem Regionalne deklaracije o saradnji između parlamenata zemalja Zapadnog Balkana, kao i formiranju Regionalne mreže skupštinskih odbora za ekonomiju i finansije zemalja Zapadnog Balkana, i na tom doprinosu im izraziti svoju zahvalnost. Zbog njihovog doprinosa jačanju međusobne saradnje parlamenata regiona, posebnu zahvalnost dugujemo Berizu Belkiću, bivšem predsedniku Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Gordani Čomić, Potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, Edmondu Spahu, predsedniku odbora za ekonomska pitanja, finansije i budžet skupštine Albanije, Ljubisavu Ivanovu - Singu, predsedniku odbora za ekonomska pitanja Skupštine Republike Makedonije, Aleksandru Damjanoviću, predsedniku odbora za ekonomska pitanja, finansije i budžet skupštine Crne Gore, kao i Mirjani Rаdаković, pomoćniku generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije. Takođe, želimo da se zahvalimo organizatorima regionalnog okruglog stola – beogradskoj kancelariji Fridrih Ebert fondacije, što je omogućila održavanje ovog skupa, Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao domaćinu skupa, kao i Institutu ekonomskih nauka, zbog doprinosa zbližavanju nauke i parlamenata.

ZAHVALNOST

UVODNA SESIJA

19

Slavica Đukić-Dejanović

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Uvažene dame i gospodo, Nа početku 2012, usred drugog tаlаsа ekonomske krize - zа koju stručnjаci upozorаvаju dа može biti rаzornа po privredu u meri u kojoj je njen prvi tаlаs potresаo finаnsijski sistem - okupili smo se u nаjvišem zаkonodаvnom telu nаše zemlje, kojа deli sve nedаće susedа, nа regionаlnoj konferenciji kаko bismo znаnjа deljenjem umnožili. Zа nаs, predstаvnike grаđаnа - prаvnike, lekаre, poljoprivrednike - koji nismo i ne morаmo biti poznаvаoci ekonomske struke, ključno je dа rаzumemo posledice odlukа koje donosimo. Niko od nаs ne očekuje dа postаjemo eksperti, аli - budući dа se uprаvo u zаkonodаvnim telimа donosi nаjvаžnijа finаnsijskа odlukа zа život svаke zemlje, Zаkon o budžetu - nemаmo ni prаvo nа neznаnje. I zаto je ulogа nаjstručnijih među nаmа, kolegа iz odborа zа finаnsije i privredu, nemerljivа, pа je, verujem, to i bio rаzlog što je jedаn od ciljevа konferencije dа se bаvimo nаčinimа kаko dа se ovi nаši kаpаciteti povećаju. To što ćemo govoriti o ekonomskim problemimа - koji u globаlizovаnom svetu nisu i ne mogu biti problem jedne ekonomije - i što ćemo to činiti zаjedno, ekonomski stručnjаci i mi, pаrlаmentаrci, koji kreirаmo zаkonski okvir zа poslovаnje nаcionаlnih privredа, ovu konferenciju čini istinski znаčаjnom, а sve nаs istinski obаveznim dа potpredsedniku Nаrodne skupštine Republike Srbije, gospođi Gordаni Čomić, zаhvаlimo nа ideji i doprinosu orgаnizovаnju jedne ovаkve konferencije. Aktuelnost teme ovog skupа, nа kojem ćemo se bаviti ulogom pаrlаmenаtа u procesu odlučivаnjа o prioritetimа: smаnjenju jаvne potrošnje ili stimulisаnju ekonomije, ne može biti većа i predmet je brojnih debаtа stručnjаkа. Znаmo dа među njimа jedni zаgovаrаju štednju – u vidu smаnjenjа jаvnog dugа, а drugi rаzvoj, mаkаr i po cenu rаstа ovog istog mаkroekonomskog pokаzаteljа. Visinа jаvnog dugа, kаo i kretаnje fiskаlnog i budžetskog deficitа, koji uprаvo mi, poslаnici, zаkonom

20

stаvljаmo u određene okvire, ne bi smele dа ostаnu puke reči kojimа ne znаmo znаčenje i uticаj. Dа tаko ne bude, sigurno će pomoći i izlаgаnjа svih vаs, а verovаtno posebno kolege Čаuševićа koji će nаm kаzаti o svojim rаzmišljаnjimа dа li je zemljаmа Zаpаdnog Bаlkаnа potrebnа restriktivnа ili ekspаnzivnа fiskаlnа politikа. Uverenа dа će ovа konferencijа ispuniti sve ciljeve i sigurnа dа će biti više nego korisno čuti izlаgаnjа uvаženih učesnikа, još jednom vаm zаhvаljujem što ste gosti NSRS i želim vаm sаdržаjаn rаd. Hvala na pažnji.

Gordana Čomić Potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije

Cilj parlamenata zemalja Zapadnog Balkana jeste smanjenje problema stanovnika regiona, odnosno poslanici bi trebalo da donose odluke uvek ne gubeći iz vida posledice koje one mogu imati na živote građana. Posebno je značajno što se ovaj susret odigrava danas - 48 sati po dobijanju statusa kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji. Srbija je ovaj uspeh postigla zahvaljujući saradnji sa svima vama i dobrim mostovima prijateljstva i razumevanja. U čitavom regionu se teško živi, a narod od predstavnika vlasti očekuje odgovor na pitanje kada će biti bolje. Smatram da danas mogu dosta naučiti od kolega, kao i od stručnjaka i naučnika, te da zajedno možemo doći do odgovora o tome kakva ekonomska politika, komplementarna sa preporukama Evropske Unije i prihvatljiva za specifične situacije svake od zemalja Zapadnog Balkana, su nam potrebna. Predlažem da zajedno pogledamo naš region za koji verujem da ima dovoljno znanja, volje i iskustva da pronađe adekvatna ekonomska rešenja. Sigurna sam da možemo naći dobre ideje za godine koje dolaze i da će nam današnja konferencija puno pomoći u tome.

21

Michael Ehrke Direktor kancelarije Fridrih Ebert fondacije u Beograd

Dozvolite mi da vam poželim dobrodošlicu u ime Fridrih Ebert fondacije na ovu međunarodnu parlamentarnu konferenciju. Danas ćemo govoriti o veoma važnoj temi: Uloga skupština u donošenju odluka o ekonomskim prioritetima. Dozvolite mi da iznesem dve napomene o današnjoj temi. Pre svega, skupštine su centralne institucije moderne demokratije. Na kraju krajeva, one treba da odluče o smeru koji će država zauzeti. Međutim, u skoro svim državama, skupštine su opterećene izrazito složenim ekonomskim temama, uključujuči i one koje su naizgled tehničke prirode, a nad kojima birokratija državnih ministarstava ima monopolističku kontrolu. Međutim, da bi skupštine osposobile za ispunjavanje svojih zadataka, one moraju imati na raspolaganju neophodne resurse, kao što je to g-đa Slavica Penev iznela u svom radu, a to podrazumeva ne samo znanje i stručnost, već nezavisno znanje i stručnost, nezavisno od državne birokratije, od vodećih trustova mozgova i od konvencionalnog akademskog znanja. Drugo, a možda i značajnije, nema ekonomskog pitanja koje je isključivo i samo tehničke prirode. Svako ekonomsko pitanje – i odgovor na njega – jeste političko, vezano za društvene interese i političke vrednosti. Ovo se takođe odnosi na pitanje koje je moto ove konferencije – smanjenje javne potrošnje ili stimulisanje ekonomije? – a koje nije tehničko pitanje, već ono koje podrazumeva još jedno pitanje U kakvoj državi želimo da živimo? Na ovo pitanje moguće je dati jedino politički odgovor, a u pravoj demokratiji to znači: skupština može dati odgovor. Ako želimo da izbegnemo tehnokratsku vladavinu, skupštine treba da otkriju interesne i vrednosne sadržaje svake od ekonomskih tema ili pitanja – te da pronađu one odgovore koji odgovaraju interesima i vrednostima građana koje skupština zastupa. Fridrih Ebert fondacija se snažno angažovala na pružanju podrške skupštinama u ispunjavanju njihovih demokratskih dužnosti, kako u Nemačkoj tako i u jugoistočnoj Evropi. Posebno u ovom regionu činimo

22

sve da podržimo regionalnu saradnju, ali za nas ovo ne podrazumeva samo saradnju među vladama, već i uglavnom saradnju među skupštinama. Stoga, mi podržavamo prave regionalne parlamentarne inicijative kao i parlamentarnu dimenziju regionalnih organizacija. Današnja konferencija predstavlja sastavni deo tog našeg rada i želim vam uspešnu diskusiju. Hvala vam na pažnji.

Dejan Erić Direktor Instituta ekonomskih nauka, Beograd

Živimo u teškom vremenu sa mnogo problema, neizvesnosti i izazova. Ali, sa druge strane to je i vreme nade. Ovo posebno važi za našu zemlju, sada kada je pre dva dana stigla dobra vest o sticanju statusa kandidata za priključenje Evropskoj uniji (EU). Zajedničko za sve zemlje regiona je orijentisanost ka EU integracijama. To je nešto što nas povezuje i daje nadu i veru u bolju zajedničku budućnost. Svesni problema sa kojima se trenutno suočava EU neophodno je još više da pojačamo regionalnu saradnju, brže se povezujemo i olakšamo put celog regiona ka EU. U tom smislu potrebne su nam nove ideje, inicijative i kreativna energija. Posebno bih istakao potrebu spoja nauke i donosioca odluka. U uslovima kada globalna kriza pogađa sve, dosadašnja praksa, pristupi i rešenja se preispituju u svim zemljama. Zadatak nauke je da vrši istraživanja, sprovodi različite analize, definiše alternative i pomaže donosiocima odluka da sagledaju posledice svojih odluka. Ideja o saradnji nauke i parlamenata je sjajna pošto je potrebno da najviše zakonodavno telo ima što više informacija u cilju što kvalitetnijeg obavljanja svojih osnovih funkcija. Verujem da će nam današnji skup biti svima od koristi, da ćemo biti u prilici da učimo jedni od drugih i da ćemo na kraju dana biti nešto pametniji nego što smo bili pre početka ovoga skupa.

PRVA SESIJA

JAČANJE KAPACITETA PARLAMENTARNIH

ODBORA ZA EKONOMIJU I FINANSIJE U CILJU STICANJA ZNAČAJNIJE ULOGE U

PROCESU KREIRANJA EKONOMSKIH POLITIKA

25

Slavica Penev Institut ekonomskih nauka, Beograd

Jačanje kapaciteta parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije u cilju sticanja značajnije uloge u procesu kreiranja

ekonomskih politika 1. Skupštine u zemljama Zapadnog Balkana1

Skupština je nacinalno zakonodavno telo koje vrši tri osnovne funkcije:

(i) Zastupnička funkcija, - zastupanja stavova i interesa građanja, (ii) Zakonodavna funkcija – raspravlja o zakonima i usvaja

zakone, (iii) Nazorna funkcija – kontrolise i nadzire rad vlade.

Ove tri funkcije skupštine su blisko povezane i ne mogu se jasno razgraničiti jedna od druge. Skupštine u zemljama Zapadnog Balkana nemaju dugu demokratsku tradiciju, obzirom da su zemlje ovog regiona mlade demokratije čija je politička i ekonomska transformacija od socijalističkih ka ekonomskim sistemima slobodnog tržišta započela početkom devedesetih godina. Sve skupštine u zemljama regiona su jednodomne, sa izuzetkom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i Parlamentarne Skupštine Federacije Bosne i Hercegovine, koje su dvodomne.2

1 Zapadni Balkan obuhvata Albanju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru i

Srbiju. 2 Dvodomna struktura Parlamentarne skupštnethe BiH i Parlamentarne skupštine

Federacije BiH, sa Zastupnićkim domom i Domom naroda, imaju ulogu da štite interese

UVODNI REFERAT

26

Tabela 1: Skupštinska struktura u zemljama Zapadnog Balkana

Jednodomna Dvodomna Albanija x Bosna i Hercegovina

• Bosna i Hercegovina – državni nivo x • Federacija Bosne i Hercegovine x • Republika Srpska x

Makedonija x Crna Gora x Srbija x Zakonodavna funkcija "igra" najznačajniju ulogu u skupštinama zemalja Zapadnog Balkana, zbog izrazito intenzivnih zakonodavnih aktivnosti u zemljama ovog regiona koje su prouzrokovane (i) promenama pravnih sistema u zemljama Zapadnog Balkana, koje su započele početkom devedesetih kroz tranzicioni proces ka tržišnim ekonomijama i (ii) započinjanjem procesa priduživanja Evropskoj uniji i usklađivanjem njihovih pravnih sistema sa pravnim tekovinama EU (Aquis) početkom ovog veka. Intenzivne zakonodavne aktivnosti, posebno tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih, negativno su uticale na kvalitet zakonske regulative, jer se vrlo često, umesto rasprava o zakonima na skupštinskim odborima i tokom plenarnih zasedanja, skupština jednostavno ponašala kao glasačka mašina vladajućih političkih stranaka. Istovremeno, uloga skupština u procesu donošenja politikih odluka u ovim drzavama bila je ograničena, imajući u vidu da je taj proces bio centralizovan tako što su vlade donosile najvažnije strateške odluke. Sa napretkom procesa demokratizacije u zemljama regiona, kao i sa ostvarenim napretkom u procesu pridruživanja EU, uloga skupština je sve više dobijala na značaju. Ovo je za rezultat imalo ne samo jačanje zakonodavane funkcije, već i jačanje značaja zastupničke i nadzorne funkcije ako se porede devedesete i početak dvehiljaditih.

tri konstitutivna naroda BiH. Iako Republika Srpska ima jednodomnu skupštinu, Savet naroda (uspostavljen 2002) ima ulogu Doma naroda.

27

2. Uloga i funkcije skupštinskih odbora u zemljama Zapadnog Balkana

U procesu vršenja svojih funkcija, aktivnosti koje ne mogu da se obavi tokom plenarnog zasedanja, obavljaju se na specijalizovanim odborima, koji čine manje grupe poslanika i koji su uspostavljeni unutar skupštinskog sistema sa jasno definisanim nadležnostima, a koji se detaljno bave analizama i razmatranjem državnih politika. Iako tradicija rada ovih odbora nije duga, oni su izrasli u centralne institucije današnjih demokratskih skupština. Odbori nisu tela koja donose odluke. Umesto toga, njihova glavna uloga jeste da se kritički izjasne o datoj temi, kao i da razmatraju konkretne zakone, te se od njih očekuje da dostave i prezentiraju skupštini svoje stavove i preporuke do početka konačne rasprave.3 Mada je rad skupštinskih odbora retko propisan ustavnom, oni postoje u skoro svim skupštinama u svetu. Mandat i funkcije odbora su najčešće jasno propisani u poslovnicima koji regulišu rad skupštine. Da bi skupštinski odbori efikasno radili, neophodno je da im u tome pomaže adekvatno administratvno osoblje, tzv. služba skupštine. Skupštinskim odborima je često neophodna pomoć administrativnog osoblja kako bi vršili svoju funkcju, uključujući proceduralna pitanja, administrativne poslove, pisanje zakona, te pružanje stručnog mišljenja i analize o ključnim aspektima raznih politika. Pored ovog osoblja, za pružanje podrške radu odbora su potrebni istraživači, zakonodavni izvestioci i stručnjaci za pisanje zakona. Osoblje koje radi za odbore ima značajnu ulogu u pružanju pomoći članovima odbora kada treba predložiti nove politike. U mnogim parlamentarnim sistemima, skupštinski odbori predstavljaju važan forum za kreiranje novih politrika. Odbori omogućavaju skupštni da organizuje svoj rad i da vrši više funkcija istovremeno, unapređujući na taj način rad skupštine. Odbori koji dobro funkconišu mogu doprineti unapređenju procesa demokratskog upravljanja skupština, jer (i) članovi odbora imaju mandat i fokusirani su na konkretna 3 Izvor: http:

//mirror.undp.org/magnet/Docs/parliaments/LegislativeCommitteeSystem.htm

28

pitanja i ohrabruju svrsishodne rasprave u interesu građana, (ii) odbori su mehanizmi za uključvanje javnosti u rad i proveru demokratskih procesa (iii) odbori su sredstvo za uspostavljanje institucionalnog liderstva i vidljivosti u javnosti.4 Odbor je mesto gde svaki poslanik pojedinačno objedinjuje svoje funkcije kao:

− zakonodavac, razmatra, menja i dopunjuje zakone − nadzorno telo, raspravlja o politikama, programima i troškovima

rada vlade, i − zastupničko telo, osluškuje glas naroda, zastupa interese birača i

odražava javni interes u radu odbora 4. Delotvornost skupštinskih odbora zavisi od nekoliko faktora, uključujući5:

− Jasan mandat, jasne uloge i odgovornosti za rad odbora; − Broj članova odbora (velik ili mali broj članova odbora može

značiti manju efikasnost u radu) − Znanje i iskustvo predsedavajućeg odbora u vođenju aktivnosti i

sastanaka odbora. Predsedavajući odbora je osoba od ključnog značaja za efikasnost u radu odbora, obzirom da njegovo znanje iskustvo u vođenju aktivnosti i sastanaka odbora imaju ogroman uticaj na rezultate rada odbora6;

− Kvalitetno administrativno osoblje i raspoloživa srdestva za rad odbora. Kada im u radu pomaže kvalifikovano osoblje uz pristup relevantnim i preciznim analizama i informacijama i uz adekvatnu logističku podršku, odbori mogu jako dobro raditi;

− Postizanje konsenzusa – višestranačka priroda skupštine obično se ogleda u višestranačkom sastavu odbora; efikasne tehnike utvrđivanja konsenzusa, nestranački pristup radu odbora su stoga od ključnog značaja u promovisanju efikasnog rada odbora.

4 Parliamentary Oversight - Committees and Relationships, A Guide to Strengthening

Public Accounts Committees, 2006 CCAF-FCVI Inc. Ottawa, Ontario, Canada. 5 World Bank, 2007, Professional Development for Parliamentarians and Staff,

Washington DC. 6 Prema Ogle-u (2004), odlike efikasnog rukovodioca, predsedavajućeg odbora su: znanje,

fleksibilnost, prilagodljivost, čvrstina i odlučnost, iskrenost, otvorenost, pravičnost, tolerancija, strpljenje i snaga.

29

Tabela 2: Broj odbora u skupštinama zemalja Zapadnog Balkana

Broj skupštinskih odbora Albanija 8 Bosna i Hercegovina:

• Bosna i Hercegovina – državni nivo∗ 16 • Federacija Bosne i Hercegovine∗∗ 27 • Republika Srpska 22

Makedonija 21 Crna Gora 11 Srbija*** 30 ∗ Parlamentarna skupština BiH je dvodomna skupština sa sledećim odborima u svojoj strukturi; Zastupnički dom – 7 odbora, Dom naroda – 3 odbora, Zajednički odbbori – 7 odbora. ∗∗ Parlamentarna skupština Federacije BiH je dvodomna skupština sa sledećim odborima u svojoj strukturi: Zastupnički dom – 26 odbora, Dom naroda – 0 odbora, Zajednički odbori – 1 odbor. *** Novi Poslovnik rada Skupštine Srbije preporučuje smanjenje broja odbora sa 30 na 20. Glavne funkcije skupštinskih odbora u skupštinama zemalja Zapadnog Balkana slične su funkcijama odbora parlamenata sa dugom demokratskom tradicijom, a one obuhvataju:

(i) Iniciranje i razmatranje zakona; (ii) Kontrolu izvršne vlasti; (iii) Pisanje zakona; (iv) Komunikaciju sa izvršnom vlašću; (v) Zastupanje glasčkog tela; (vi) Inicranje ispitivanja politika koje još uvek nisu dostavljene na

ratifikaciju; i (vii) Razmatranje i odobravanje budžeta i troškova za planirane

politike vlade. Paraleno sa jačanjem uloge skupština u zemljama Zapadnog Balkana, uloga skupštinskih odbora postaje sve značajnija komponenta u zakonodavnim procesima i procesima kreiranja i donošenja politika. Iako se broj (vidi tabelu 2), organizacija i struktura razlikuju od zemlje do

30

zemlje, u skupštinama Zapadnog Balkana postoje velike sličnosti u njihovim nadležnostima i značaju. 3. Skupštinski odbori za ekonomska pitanja i finansije u zemljama

Zapadnog Balkana Sve skupštine u ovom regionu imaju jedan ili više odbora koji se bave ekonomskim i finansijskim pitanjima (vidi tabelu 3). Broj članova odbora varira od 9 u skupštinskom odboru za budžet i finansije Parlamentarne skupštine BiH na državnom nivou, do 23 u Odboru za ekonomska pitanja i finansije u skupštini Albanije. Mali broj članova odbora može negativno uticati na efikasnost rada odbora, dok veliki broj članova odbora može biti nezgodan sa aspekta organizovanja rada odbora i rukovođenja odborom. Tabela 3: Skupštinski odbori za ekonomska pitanja i finansije u zemljama

Zapadnog Balkana Zemlja Skupštnski odbori za ekonomska pitanja i

finansije Br. članova

odbora Albanija Odbor za ekonomska pitanja i finansije 23 Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina –državni nivo

Odbor za finansije i budžet 9 Zajednički odbor za ekonomske reforme i razvoj 11

Federacija Bosne i Hercegovine Odbor za ekonomsku finansijsku politiku 11

Republika Srpska Odbor za finansije i budžet 11+2*

Makedonija Odbor za finansiranje i budžet 13 Odbor za ekonomska pitanja 11

Crna Gora Odbor za ekonomska pitanja, finansije i budžet 12

Srbija Odbor za finansije 17 Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom 17

* Skupštinski odbor za finansije i budžet u Republici Srpskoj ima 11 poslanika i dva spoljna člana odbors.

31

Tabala 4: Glavne funkcije skupštinskih odbora za ekonomska pitanja i finansije

Skupštinski odbori za ekonomska pitanja i fnansije

Ekonomske politike

Državni budzet:

razmatranje, primena i

nadgledanje sprovođenja

Javne fimansije

Finansijski i bankarski

sIstem

Razmatranje propisa u

oblasti budžeta finansija

Razmatranje propisa u

oblasti ekonomije

Albanija: Odbor za ekonomska pitanja i finansije

x x x x x

Bosna i Hercegovina Državni nivo: Komisija za finansije i budžet

x x x

Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj

x x

Federacija BiH :

Odbor za ekonomsku i finansijsku politiku

x x x x x

Republika Srpska:

Odbor za finansije i budžet

x x x x

Makedonija: Komisija za finansije i budžet

x x x

Komisija za ekonomska pitanja

x x

Crna Gora: Odbor za ekonomiju, finansije i budžet

x x x x x

Srbija: Odbor za finansije x x

Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom

x x

Izvor: Poslovnici o radu skupština zemalja Zapadnog balkana

32

Glavne nadležnosti skupštinskih odbora za ekonomska pitanja i finansije u svim državama ovog region su: (i) razmatranje zakona i drugih propisa iz oblasti ekonomije, finansija i budžeta; (ii) razmatranje, sprovođenje i kontrola korišćenja budžeta; (iii) razmatranje javnih finansija, i (iv) razmatranje pitanja finansija i bankarskog sistema. Međutim, u svom radu odbori se bave i drugim pitanjima iz oblasti ekonomije i finansija, kao što su ekonomska politika, porezi itd. (vidi tabelu 4). Najzanačjnija uloga ovih odbora je razmatranje i preporuka za usvajanje godišnjeg budžeta, obzirom da je budžet značajan oblik skupštinskog uticaja. Jaki i kompetentni skupštinski odbori su neophodni kako bi omogućili skupštini da stekne znanja i veštine i da odigra aktivnu ulogu u donošenju odluke o budžetu. Ovo podrazumeva jasnu i efikasnu podelu rada među odborima, pri čemu je odbor za budžet i finansije na jednoj strani, a sektorski odbori na drugoj.7 Međutim, čak i u toj oblasti, uloga skupština i skupštinskih odbora je ograničena, imajući u vidu da vlada priprema budžet. Odbori za ekonomska pitanja i finansije postaju sve značajniji faktori u procesu razmatranja ključnih ekonomskih i finansijskih zakona, koji obezbeđuju zakonski okvir za ekonomske aktivnosti u zemljama regiona. Proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkna Evropskoj uniji, usklađivanje zakona sa pravnim tekovinama EU (Aquis), kao i ekonomska kriza koja je snažno pogodila ceo region, otvorili su neka važna pitanja koja se odnose na ekonomski oporavak zemalja Zpadnog Balkana, a koja bi trebalo razmatrati na skupštinskim odborima i tokom plenarnih zasedanja. Skupštine i njihovi odbori za ekonomska pitanja i finansije vrše samo ogrničen uticaj na kreiranje ekonomske politike, uprkos činjenici da poslovnici u većini skupština ovog regiona daju taj mandat skupštinama i njenim odborima. Proces kreiranja ekonomske politike u zemljama Zapadnog Balkana izrazito je centralizovan, a fundamentalne odluke donosi i usvaja vlada.

7 OECD 2008, Sipozijum: The changing role of parliament in the budget process

http://www.oecd.org/dataoecd/22/52/41822194.pdf

33

4. Značaj skupštinskog administrativnog osoblja za rad skupštinskih odbora

Tabala 5: Skupštinske službe za istraživanje i eksperti koji podržavaju rad

skupštinskih odbora u zemljama Zapadnog Balkana

Istraživački odsek

Eksperti koji rade za skupštinske

odbore Albanija x x Bosna i Hercegovina x

• Bosna i Hercegovina – državni nivo x x

• Federacija Bosne i Hercegovine x

• Republika Srpska x

Makedonija x x

Crna Gora x x

Srbija x x Članovi skupštinskih odbora moraju imati pristup blagovremenim i preciznim informacijama koje su zasnovane na detaljnom istraživanju kako bi mogli pristupiti efikasnom procesu donošenja odluka. Ovo postaje posebno važno na nivou odbora na kojem članovi sprovode detaljnu analizu i raspravljaju o raznim pitanjima. Skupštinsko admistrativno osoblje, stoga, mora poznavati potrebe poslanika za informacijama i treba da poseduje sve preduslove za istraživački rad kako bi obezbedilo nezavisne izvore informacja kada se radi o nacionalnim pitanjima. U idealnim okolnostima, oni koji dostavljaju informacije treba da budu istraživači koje je angažovala skupština. Specijalizovani istraživački odseci imaju poseban značaj u tom procesu, jer se oni bave konkretnim temama i/ili pribavljaju relevantne informacije koje treba da olakšaju rad poslanicima i skupštinskim odborima. U praksi, međutim, jedan broj država, naročito kad su u pitanju mlade demokratije, sve se više oslanja na informacije koje dobija od univerziteta, istraživačkih institucija, ‘tink tenkova’ i organizacija građanskog društva, kao dopunu radu skupštinskih istraživačkih timova. Većina skupština u regionu Zapadnog Balkana ima svoje istraživačke odseke (vidi tabelu 5). Jedino Narodna skupština Republike Srpske i

34

Parlamentarna skupština Federacije BiH nemaju istraživačke odseke. Ove službe imaju ograničen broj zaposlenih, a prioritet se uvek daje pitanjima vezanim za tekući rad Skupštine, pre nego nekoj ozbiljnijoj analizi i istraživanju. Sve skupštine u ovom regionu imaju određen broj eksperata koji rade za skupštinske odbore. U većini slučajeva, svaki stalni odbor ima sekretara odbora i najmanje jednog ili dva savetnika. Njihov rad je okrenut ka pravnoj i drugoj vrsti pomoći odborima. Zbog ograničenih istraživaških kapaciteta skupštine, postoji praksa angažovanja spoljnih eksperata, uglavnom uz podršku zajednice donatora. Međutim, u malom broju slučajeva se uspostavlja stalna saradnja sa istraživačkim institucijama iz zemalja regona. 5. Zaključne napomene: Kako osnažiti kapacitete skupštinskih

odbora za ekonomska pitanja i finansije u zemljama Zapadnog Balkana

Uprkos ostvarenom napretku u procesu jačanja kapaciteta skupštinskih odbora za ekonomska pitanja i finansije u svim zemljama Zapadnog Balkana, ostaje još mnogo toga što treba uraditi. U daljem tekstu date su ključne preporuke za jačanje uloge skupštinskih odbora:

− Delokrug rada skupštinskih odbora mora biti jasno definisan u poslovnicima o radu skupština;

− Pri izboru predesedavajućeg odbora, prioritet treba da budu dobre rukovodeće sposobnosti u sprovođenju aktivosti i vođenju sastanaka odbora, jer su one važne za efikasan rad odbora;

− Pri imenovanju članova odbora, prioritet treba da budu znanje i iskustvo;

− Ako se za članove odbora imenuju novi poslanici, potrebno je organizovati obuku kako bi se unapredila njihova sposobnost da u potpunosti iskoriste ovlašćenja odborskog sistema;

− Ulogu skupštinskih odbora za ekonomska pitanja i fnansje treba osnažiti u oblasti razmatranja, primene i kontrole sprovođenja budzeta;

35

− Ulogu skupštinskih odbora za ekonomska pitanja i fnansje treba proširiti i na oblast pripreme politika, te ih treba uključiti u ranu fazu izrade politika;

− Vlada bi trebalo da obezbedi bolji pristup informacijma skupštnskim odborima za ekonomska pitanja i finansije, a posebno onim informacijama koje se odnose na godšnji budžet i strateška dokumenta koje priprema vlada;

− Skupštinske službe i eksperti treba da pruže adekvatnu podršku predsedavajućem i članovima odbora, ne samo u administrativnim i proceduralnim pitanjima, već takođe u delu rada koji se odnosi na detaljnije analize, a što je značajano za efikasan rad odbora;

− Kapacitete skupštinskih službi i eksperata, koji podržavaju rad odbora, treba jačati kako bi se unapredila njihova efikasnost;

− Postojeće istraživačke kapacitete treba ojačati obezbeđivanjem adekvatnih službi i tehničkih sredstava za prikupljanje podataka i sprovođenje analiza koje se mogu upotrebiti kao podrška radu skupštinskih odbora.

− Potrebno je da odbori dobiju veću pažnju medija. Literatura Interinstitutional Agreement on Better Law-Making, European Parliament, Council & Commission, Official Journal of the European Union, 2003 Jans, T. and S. Piedrafita, 2009, The Role of National Parliaments in European Decision-Making, EIPASCOPE 2009/1, www.eipa.eu Mansfeldová, Z. 2005, Economic Policy Making and Parliamentary Accountability in the Czech Republic, United Nations Research Institute for Social Development, Democracy, Governance and Human Rights Programme, Paper No. 17 October 2005 Needs and gaps analysis of the Albanian legislative process, with recommendations , EURALIUS, 27 September 2007, Tirana

36

OECD 2010, Regulatory Reform for Recovery: Lessons from Implementation During Crises, Organization for Economic Cooperation and Development, Paris. OECD 2008, Sipozijum: The changing role of parliament in the budget process. http://www.oecd.org/dataoecd/22/52/41822194.pdf OECD, 2002, OECD Best Practices for Budget Transparency, OECD Journal on Budgeting, Volume 1, No. 3 http://www.oecd.org/dataoecd/33/13/1905258.pdf Parliamentary Oversight - Committees and Relationships, A Guide to Strengthening Public Accounts Committees, 2006, CCAF-FCVI Inc. Ottawa, Ontario, Canada. Penev, S., F. Čaušević, A. Marušić, at al . (2006), How to Improve the Legislation Process in Serbia and Bosnia and Herzegovina: the path form proposing a law to enacting it in the Parliament, Investment Compact for South East Europe and Economics Institute, Belgrade. Penev, S., F. Čaušević, S., Filipović, A. Mancellari, A. Marušić, at al (2009), Improving the Process of Economic Reform Legislation in Western Balkan Countries, OECD Investment Compact for South East Europe, GTZ and Economics Institute Belgrade. Penev, S, Institutional and Legal Reforms in South East Europe: The Role of Parliaments, Industrija 1/2005, Belgrade 2005 The New Member of Parliament and Committees, Backgrounder, Parliamentary Center, Ottawa, Ontario, Canada, 2004 World Bank, 2007, Professional Development for Parliamentarians and Staff, Washington DC.

37

Beriz Belkić Bivši predsednik Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i

Hercegovine

Značaj regionalne saradnje parlamentarnih tela nadležnih za ekonomsku problematiku

Generalni ciljevi ekonomske politike, nezavisno od njenog modaliteta, su: stimulisanje ekonomskog rasta i zaposlenosti, obezbeđenje veće likvidnosti bankarskog sektora, privlačenje stranih direktnih investicija i ubrzavanje reformi, kako onih koje su deo tranzicionog paketa tako i onih koje su pretpostavka naše integracije u EU. Ova zajednička područja angažmana otvaraju i mogućnost i potrebu koordiniranog delovanja svih zemalja regiona u cilju neophodne dinamičnosti čitavog procesa. Postavlja se pitanje: Kakva je uloga parlamentarnih tela nadležnih za ekonomsku problematiku? U tom kontekstu se nameće i pitanje sposobnosti/kapaciteta naših parlamentarnih tela da odgovore na ovu funkciju, imajući u vidu da su nosioci uloge posrednika između političkih interesa (političkih stranaka, izborne baze) i izvršne vlasti, da podstiču parlament na političko delovanje i da imaju važnu ulogu u definisanju zajedničke vizije i angažmana, pri čemu je za sve to neophodna kadrovska i institucionalna raspoloživost. Pitanje uloge i sposobnosti/kapaciteta parlamentarnih tela je posebno važno imajući u vidu potrebu stimulisanja ekonomske aktivnosti kroz npr. reformske ekonomske politike usmerene na stvaranje stimulativnog poslovnog ambijenta (poreske reforme, garantovanje depozita, reforme pravosuđa u cilju pravne sigurnosti, stečajnih postupaka i sl., otklanjanja administrativnih barijera za ekonomsku aktivnost i to ne samo unutar nego i između zemalja kroz implementaciju regionalnih aranžmana kao npr.

REFERATI

38

CEFTA sporazuma, energetskog tržišta u JIE, jedinstvenog investicionog aranžmana i sl.) Područja prioritetnog delovanja obuhvataju:

− identifikaciju glavnih političkih problema i vladinih struktura koje predstavljaju prepreku za efektivno planiranje i izvršavanje javnih rashoda,

− utvrđivanje mogućnosti za unapređenje fiskalnog upravljanja i sektorske potrošnje u oblastima kao što su penzije i socijalni transferi, plate u javnom sektoru, zdravstvo i obrazovanje i sektori ključni za razvoj (energetski sektor, poljoprivreda, šumarstvo),

− iznalaženje načina za otklanjanje dupliranja i paralelnosti institucija u javnom sektoru,

− uspostavljanje odgovarajućeg nivoa koordinacije u donošenju odluka o alokaciji javnih resursa,

− unapređenje efikasnosti u pružanju javnih usluga, − jačanje uloge srednjoročnog fiskalnog programiranja, − preoblikovanje javnih rashoda i smanjivanje rasta javnog sektora i − izrada akcionog plana i seta preporuka koje će se odnositi na

penzije, socijalne transfere, plate, zdravstvo, obrazovanje i sl.

Mira Grgić Potpredsednica Predstavničkog doma Parlamenta Federacije Bosne i

Hercegovine

Jačanje uloge parlamentarnih odbora za ekonomsku i finansijsku politiku

Parlamenti zastupaju interese građana zbog čega bi trebali da imaju ključnu ulogu u analizi, usvajanju i nadzoru nad svim zakonima pa tako i budžetskim planovima, kako bi se osiguralo da se javna sredstva troše prema najvažnijim socijalnim i ekonomskim potrebama zemlje. Naravno, u većini zemalja regiona postoje ograničenja za izvršavanje ovih zadataka parlamenata i njihovih odbora za ekonomsku i finansijsku

39

politiku. Npr. izvršna vlast ima značajnu većinu u parlamentu, takođe postoje i zakonska ograničenja za veću uključenost parlamenata, odbori imaju ograničena ovlašćenja, parlamenti imaju ograničeno vreme ili resurse za angažovanje u budžetskom procesu i sl. Imajući u vidu dostupnost informacija iz ove oblasti, odnosno raspoloživost velikog broja priručnika, studija, predloga i ekspertiza, nameće se pitanje zašto ove stvari ne funkcionišu mnogo bolje? Parlamenti mogu uticati na povećanje transparentnosti budžeta ukoliko zahtevaju i revidiraju sveobuhvatne budžetske informacije koje zadovoljavaju sledeće kriterijume: jasno su navedeni i obrazloženi prioriteti potrošnje Vlade, navedene su sve pretpostavke mikrofiskalne i fiskalne politike, dostavljene informacije su sveobuhvatne u cilju donošenja adekvatnih odluka o usvajanju budžeta, izvršene su konsultacije sa relevantnim akterima, sve informacije su dostupne javnosti i jasno su navedene informacije koje se odnose na finansiranje i izvršenje budžeta iz prethodnih godina. Trenutno, glavni instrument parlamenata za vršenje analize vladinih planova potrošnje su Nacrt i Predlog budžeta. Javne rasprave na temu revizije, budžeta i finansija su još jedan moćan instrument koji je na raspolaganju parlamentima i njihovim odborima za ekonomsku politiku i finansije a koji u velikoj meri može da ojača transparentnost i odgovornost kao i da osigura učešće civilnog društva, medija, građana i interesnih grupa. Odbori bi trebali da imaju pravo (mogu) da postavljaju direktna pitanja nadležnim ministrima i višim državnim službenicima o politikama i programima koje realizuju budžetski korisnici. Pod tim se podrazumeva da mogu da traže obrazloženja ministara i viših državnih službenika za predloge potrošnje, ostvarene rezultate i ukupnu vrednost dobijenu za uložena sredstva. Svrha javnih rasprava je dobijanje povratne informacije od stručnjaka i javnosti na temu predloga zakona, ispitivanje ministara i visokih vladinih zvaničnika u cilju evaluacije efektivnosti i efikasnosti vladinih programa i učinaka, dobijanje što pouzdanijih informacija i istraživanje bilo kakve sumnje u nelegalne aktivnosti zvaničnika.

40

Organizacije civilnog društva, eksperti i članovi drugih organizacija često predstavljaju bogat izvor informacija za parlamentarne odbore. Konsultovanjem stručnjaka i interesnih grupa komisije dobijaju informacije i podršku građana koji imaju direktno iskustvo sa predloženim vladinim politikama i programima budžeta. Javnim raspravama građani se na delotvorniji način uključuju u zakonodavni proces, parlamentima se pruža mogućnost da prepoznaju koji predlog i u kojoj meri javnost podržava, kao i razloge nepodržavanja. Uključivanjem građana ostvaruje se legitimitet i omogućava transparentnost i odgovornost zakonodavnog procesa i odluka parlamenta. Eksperti i nevladine organizacije mogu da predstavljaju važan izvor informacija i znanja koja mogu da se koriste u kvalitetnom sprovođenju celokupnog procesa. Alternative do kojih se dolazi tokom rasprava mogu da utiču na ishod u smislu donošenja boljih zakona iz razloga što uključuju znanja građana (tehničko, lokalno, društveno, privredno) i privlače sektor zainteresovanih strana. Uključivanje građana u otvoreni proces donošenja odluka podstiče vlade i parlamente na donošenje odluka zasnovanih na informacijama, kao i veću odgovornost institucija koje ih predstavljaju. Javno učešće građana, koje omogućava određeni oblik dijaloga, može da doprinese smanjenju napetosti između različitih interesnih grupa. Ukoliko se pravilno planira, javna rasprava može doprineti i transformaciji kulture tehnokratije u kulturu otvorene vlade, transparentnosti i odgovornosti. Javna rasprava je za odbore koristan instrument za vršenje detaljnog pregleda i analize budžeta. S obzirom da su javne rasprave otvorene za javnost, ostvaruje se i veća transparentnost i odgovornost vladinih službenika, a članovi odbora dobijaju priliku da čuju alternativna mišljenja i dobiju dodatne informacije na osnovu kojih će donositi odluke. Istovremeno, zakonodavnim organima u savremenim demokratijama je neophodno da imaju dovoljno vremena, kapaciteta i mogućnosti kako bi koristili odgovarajuće ekspertsko znanje i mogli da prate i kontrolišu budžet. U kontekstu parlamenata i njihovih odbora otvara se problem kapaciteta odbora za obavljanje ovih složenih zadataka, posebno imajući u vidu da su,

41

u većini slučajeva u regionu, odbori sastavljeni od izabranih poslanika koji se smenjuju u izbornom ciklusu i sekretara. Neophodno je ovim radnim telima obezbediti dodatne resurse kako bi bili u mogućnosti da obavljaju svoje zadatke. Takođe, u pogledu predloženog pitanja za diskusiju: da li postoje eksperti u parlamentu, mišljenja sam da će diskusija rezultirati zaključkom prema kojem je nužno njihovo angažovanje u radu parlamenata odnosno odbora za ekonomsku i finansijsku politiku, pri čemu se njihovo angažovanje u javnim raspravama kao i njihova motivisanost da doprinesu ovim procesima ne dovodi u pitanje.

Marjančo Nikolov Predsednik Odbora za finansije i budžet Parlamenta Makedonije

Uloga i značaj parlamentarnog odbora za finansije i budžet u Republici Makedoniji u procesu donošenja i sprovođenja

budžeta U Republici Makedoniji Predsednik Odbora za finansije i budžet bira se iz redova opozicije u cilju veće transparentnosti, odgovornosti i kontrole u trošenju narodnih para. Budžet stiže u parlament u mesecu oktobru i najpre ga, zajedno se sa amandmanima, razmatra Odbor bez ograničenja vremena. Zatim ide na Plenarnu sednicu na kojoj imamo pet dana za donošenje budžeta. 65-70% sredstava iz budžeta je namenjeno za socijalne transfere (penzije, socijalna pomoć, socijalne naknade za socijalno ugrožene kategorije građana), plate i tekuće i komunalne rashode u javnoj administraci i obrazovanju. 10-12% sredstava je namenjeno za vraćanje starih dospelih dugova. 18% je namenjeno za kapitalne investicije i to je deo koji možete modelirati u pravcu pomoći razvoja ekonomije. Kada dođe do rebalansa budžeta tada obično stradaju kapitalne investicije zato što se drugi deo budžeta odnosi na finasiranje već stečenih prava, a i sama Vlada neće da skrati svoj deo potrošnje kako ne bi izgubila uticaj i popularnost. Najbolje i najcelishodnije bi bilo kada bi se sredstva namenjena kapitalnim investicijama usmeravala u pravcu stimulisanja domaće ekonomije i potrošnje uz mogućnost da te pare ne izlaze iz same države, osim ako nije

42

u pitanju neki regionalni kapitalni projekat. Najbolje i najcelishodnije bi bilo da se sredstva namenjenja za kapitalne investicije troše na izgradnju puteva, železnice ili energetskih projekata čime bi se stvorili preduslovi za brži razvoj same ekonomije. Odbor ima kapacitet da stručno sagledava budžet u fazi usvajanja, ali nedostaju načini i metode u fazi realizacije i kontrole trošenja novca gde Vlada nerado daje tražene podatke. Kod nas je sada u toku proces formiranja Parlamentarnog instituta u kome je predviđen Sektor za ekonomska pitanja koji treba da pomogne poslanicima da dobiju bolje analize i podatke u vezi sa budžetom.

43

Gordana Lazarević Balkanski centar za regulatornu reformu, Beograd

Uprаvljаnje jаvnim finаnsijаmа u Srbiji Srbijа je u periodu od 2001-2011. godine izvršilа velike promene u sistemu uprаvljаnjа jаvnim finаnsijаmа. U dvа nаvrаtа izmenjen je Zаkon o budžetskom sistemu u celini (2001 i 2009 godine), а u 2010 i 2011 izvršene su dve duboke reforme kroz opsežne izmene ovogа zаkonа:

– Uvedenа je institucijа Fiskаlnog sаvetа, – Izmenjen je budžetski kаlendаr tаko dа Vlаdа, pre početkа

pripreme budžetа zа nаrednu godinu, u konsultаcijаmа sа resornim ministаrstаvimа, utvrđuje prioritete finаnsirаnjа i sа svojom odlukom upoznаje Nаrodnu skupštinu, kojа imа prаvo dа posle аnаlаizа izvršenih od strаne Fiskаlnog sаvetа, dа svoje komentаre i sugestije zа izmenu Izveštаjа o fiskаlnoj strаtegiji.

Reforme su bile koncentrisаne nа kontrolu finаnsijskih sredstаvа i nа koordinаciju pripremа politikа. Međutim, srednjoročni fiskаlni okvir sаmo delimično funkcioniše, još uvek nije uveden progrаmski budžet zbog očitih nedostаtаkа reformskih kаpаcitetа. Izveštаj o fiskаlnoj stаrtegiji je osnovni strаteški dokument plаnirаnjа i usklаđivаnjа budžetskih prihodа i rаshodа sа reаlizаcijom i plаnirаnjem željenih politikа. Ipаk, iаko je došlo do dubokih prаvnih i promenа u sektorskim politikаmа, vremenski okvir finаnsijskog plаnirаnjа nije čvrsto obuhvаtio trogodišnji okvir. Budžet je i dаlje jednogodišnji dokument, sа čestim prilаgođаvаnjimа i izmenаmа, što znаtno smаnjuje mogućnosti uprаvljаnjа i merenjа rezltаtа, efekаtа i efikаsnosti promenа u društvu koje trebа dа izvrše politike, mere i аktivnosti finаnsirаne budžetskim sredsvimа. Zаkonodаvni okvir jаvnih finаnsijа imа i dаlje određenih nedostаtаkа:

DISKUSIJA

44

– Merenje efikаsnosti i efektivnosti trošenjа sredstаvа/rezultаtа sprovođenjа određenih politikа je nаzаčeno kаo princip uprаvljаnjа budžetom, аli nije dаlje rаzrаđeno (metodologijа, indikаtori, izvori provere rezulаtа i dr.). Iz vrlo detаljnog linijskog budžetа i klаsifikаcijа koje postoje, svi podаci o efikаsnosti i efektivnosti korišćenih budžetskih sredstаvа se morаju nаknаdno obrаđivаti i

– Zаkon o držаvnoj uprаvi i dаlje imа odredbe koje ogrаničаvаju koordinаciju između rаzličitih ministаrstаvа

Izveštаji o kontroli upotrebe sredstаvа budžetа su finаnsijski i ostаju dostа nerаzumljivi široj jаvnosti. Finаnаsijsko izveštаvаnje morаlo bi imаti tri, međusobno povezаnа elementа:

– Pregled politikа koje su se sprovodile, – Koliko je novcа plаnirаno, а koliko potrošeno nа njihovo

sprovođenje i – Štа je tim novcem postignuto (аnаlizа uticаjа i indikаtori izmene

stаnjа). Proces evropskih integrаcijа otvаrа nove izаzove. Sve jаsnije se profiliše kаtegorijа horizontаlnih politikа- zаštitа čovekove okoline, nediskriminаcijа i rodnа rаvnoprаvnost- koje sprovode svа resornа ministаrstаvа,а kojа postoje i u evropskom budžetu. To znаči dа ne postoji jednа jedinstvenа аlokаcijа sredstаvа (poglаvlje, linijа) u budžetu, već je onа rаzuđenа nа više resorа, odnoso budžetskih poglаvljа i linijа. Postаvljа se pitаnje:

– Kаko utvrditi visinu аlocirаnih sredstаvа zа reаlizciju horizontаlnih politikа,

– Kаko meriti efekte tаkvih politikа i – Ko, kаko i koga izveštаvа o reаlizаciji politikа rodne

rаvnoprаvnosti. Osnovnа preprekа zа dobijаnje sinteze podаtаkа o politikаmа rodne rаvnoprаvnosti i аlocirаnim sredstаvimа je u nаčinu nа koji se iskаzuje budžet:

– Budžet nije progrаmski, а utvrđivаnje visine sredstаvа i svrhe njihove upotrebe i rezultаtа je jednostаvnije u progrаmskom budžetu i

– Progrаmskа klаsifikаcijа nije metodološki rаzvijenа i

45

– Ne postoji rаzrаđen sistem indikаtorа, odnosno merenjа efekаtа pojedinih politikа. Postаvljа se pitаnje kаko doći do podаtаkа i koliki su troškovi njihovog prikupljаnjа i verifikаcije.

Bez dubljih reformi budžetskog sistemа, uključujući i plаnirаnje i progrаmirаnje, nije moguće izvršiti uspešno uključivаnje rodnih politikа u budžet i merenje njihove efeksаnosti i efektivnosti. Uprаvljаnje jаvnim finаnsijаmа u Srbiji je dаleko od evropske i međunаrodne prаkse, а nemа ni dovoljnih kаpаcitetа zа sprovođenje reformi. Novi plаn reformi je hitno potrebаn, аli on ne može biti nаmetnut spoljа ili od strаne donаtorа. Plаn reformi morа biti pripremljen od strаne Vlаde i morа imаti široku podršku jаvnog sektorа dа bi imаo šаnsu zа uspeh. Iskustvo drugih zemаljа, uključujući i člаnice EU, pokаzuje dа tаkvа reformа morа biti pokrenutа sа političkog nivoа, аli Vlаdа u celini morа prihvаtiti reforme i sprovoditi ih.

Mirjаnа Rаdаković Pomoćnik generаlnog sekretаrа Nаrodne skupštine RS - rukovodilаc

Sektorа zа zаkonodаvstvo

Jаčаnje kаpаcitetа odborа u Nаrodnoj skupštini Republike Srbije

Nаrodnа skupštinа Republike Srbije je, u cilju jаčаnjа svoje uloge u odnosu nа nosioce drugih grаnа vlаsti (izvršne i sudske), donelа Zаkon o Nаrodnoj skupštini i novi Poslovnik Nаrodne skupštine, kojimа je uvelа niz novih institutа: − Uvedenа je finаnsijskа аutonomijа Nаrodne skupštine. Nаdležni odbor

Nаrodne skupštine utvrđuje Skupštinski budžet nа predlog generаlnog sekretаrа Nаrodne skupštine i dostаvljа gа Vlаdi, odnosno Ministаrstvu finаnsijа. Vlаdа, bez prаvа nа izmenu, inkorporirа Skupštinski budžet u Predlog zаkonа o budžetu Republike Srbije zа nаrednu godinu, koji podnosi Nаrodnoj skupštini u roku predviđenom Zаkonom o budžetskom sistemu.

46

− Predviđeni su novi elementi koje obrаzloženje svаkog predlogа zаkonа trebа dа sаdrži. Pored dosаdаšnjih obаveznih elemenаtа (prаvni osnov, rаzlozi zа donošenje propisа, objаšnjenje osnovnih prаvnih institutа, opšti interes zbog kojeg se predlаže povrаtno dejstvo, rаzlozi zа donošenje zаkonа po hitnom postupku, pregled odredаbа propisа koje se menjаju), procenа finаnsijskih sredstаvа potrebnih zа sprovođenje svаkog propisа morа dа obuhvаtа i izvore obezbeđenjа tih sredstаvа. Tokom izrаde svаkog predlogа zаkonа neophodnа je preciznа finаnsijskа аnаlizа potrebnih sredstаvа zа primenu tog zаkonа. Od posebnog znаčаjа je uvođenje institutа аnаlize efekаtа propisа. Nаime, obrаzloženje predlogа zаkonа može dа sаdrži i аnаlizu efekаtа propisа sа sledećim objаšnjenjimа: nа kogа će i kаko će nаjverovаtnije uticаti rešenjа u propisu, kаkve troškove će primenа propisа stvoriti grаđаnimа i privredi (nаročito mаlim i srednjim preduzećimа), dа li su pozitivne posledice donošenjа propisа tаkve dа oprаvdаvаju troškove koje će on stvoriti, dа li se propisom podržаvа stvаrаnje novih privrednih subjekаtа nа tržištu i tržišnа konkurencijа, dа li su sve zаinteresovаne strаne imаle priliku dа se izjаsne o propisu i koje će se mere tokom primene propisа preduzeti dа bi se ostvаrilo ono što se donošenjem propisа nаmerаvа. Tаkođe, uz svаki predlog zаkonа predlаgаč morа dа dostаvi izjаvu dа li je predlog zаkonа usklаđen s propisimа Evropske unije i tаbelu o usklаđenosti tog predlogа zаkonа s propisimа Evropske unije.

− Od sledećeg sаzivа Nаrodne skupštine smаnjuje se broj stаlnih

pаrlаmentаrnih odborа (sа 30 nа 20). Broj odborа je smаnjen u cilju njihovog efikаsnijeg rаdа i tešnje veze sа ministаrstvimа. Uveden je institut obаveznog tromesečnog podnošenjа informаcije o rаdu ministаrstvа odboru u čijem delokrugu rаdа je rаzmаtrаnje pitаnjа iz nаdležnosti ministаrstvа. Informаcijа se rаzmаtrа nа sednici odborа kojoj obаvezno prisustvuje ministаr koji je informаciju podneo. Rezultаt rаzmаtrаnjа informаcije je izveštаj sа zаključcimа koji se dostаvljа svim nаrodnim poslаnicimа. Tаkođe, od sledećeg sаzivа Odbor zа finаnsije prerаstа u Odbor zа finаnsije, republički budžet i kontrolu trošenjа jаvnih sredstаvа u čijem delokrugu je i kontrolа primene republičkog budžetа i prаtećih finаnsijskih plаnovа u smislu zаkonitosti, svrsishodnosti i efikаsnosti trošenjа jаvnih sredstаvа o čemu podnosi izveštаj Nаrodnoj skupštini sа predlogom merа.

47

− Sprovođenje kontrolne funkcije pаrlаmentа ojаčаno je uvođenjem institutŕ jŕvnog slušаnjа u orgаnizаciji odborа i uređenjem postupkа rаzmаtrаnjа izveštаjа nezаvisnih držаvnih orgаnа, orgаnizаcijа i telа. Odbor može dа orgаnizuje jаvno slušаnje u toku izrаde određenog аktа ili rаdi rаzjаšnjenjа predloženog zаkonskog rešenjа (tzv. ''zаkonodаvno'' jаvno slušаnje), kаo i rаdi sprovođenjа i primene zаkonа, odnosno ostvаrivаnjа kontrolne funkcije Nаrodne skupštine (tzv. ''kontrolno'' jаvno slušаnje). Nа jаvno slušаnje se pozivаju licа čijа su mišljenjа od znаčаjа zа temu jаvnog slušаnjа, а rezultаt je informаcijа predsednikа odborа kojа se dostаvljа svim učesnicimа. Nezаvisni držаvni orgаni (tzv. ''regulаtornа telа''), čije predstаvnike birа Nаrodnа skupštinа, svojevrsnа su ''produženа rukа'' pаrlаmentа u kontrolisаnju orgаnа izvršne vlаsti. Nаkon rаzmаtrаnjа njihovih izveštаjа, odbor podnosi svoj izveštаj Nаrodnoj skupštini sа predlogom zаključаkа, koje Nаrodnа skupštinа usvаjа. Zаključci Nаrodne skupštine su obаvezujući zа sve nа koje se odnose.

− Primenа novih pаrlаmentаrnih institutа zаhtevа аdekvаtnu stručnu

podršku zаposlenih u Službi Nаrodne skupštine. U tom cilju izvršenа je reorgаnizаcijа Službe i donetа novа sistemаtizаcijа rаdnih mestа sа detаljnim opisimа poslovа. Obrаzovаn je Sektor zа zаkonodаvstvo sа 7 užih orgаnizаcionih jedinicа, u okviru koji se obаvljаju ključni stručni poslovi zа nаrodne poslаnike (izrаdа predlogа аkаtа i аmаndmаnа, аnаlizа vаžećih i predloženih аkаtа, pripremа kompаrаtivnih stručnih аnаlizа, izrаdа tаbelа o usklаđenosti predlogа аktа koji podnosi nаrodni poslаnik sа propisimа Evropske unije, izrаdа istrаživаnjа o pitаnjimа od znаčаjа zа obаvljаnje poslаničke funkcije, pripremа izveštаjа, informаcijа i niz аkаtа koje donose odbori itd.).

Sanja Filipović Ekonomski institut, Beograd

Drago mi je da i posle više od 7 godina od iniciranja ideje ovog regionalnog projekta, raste broj članova parlamenata iz zemalja regiona, predstavnika nauke, kao i međunarodnih organizacija za nastavak ove regionalne saradnje. To govori ne samo o značaju ove teme, nego i uspostavljanu formalne regionalne saradnje između odbora za ekonomiju i

48

finansije parlamenata zemalja Zapadnog Balkana. Kao prednosti koje se tiču formiranja ove regionalne mreže možemo navesti činjenicu da se sve zemlje regiona nalaze u procesu evropskih intergacija, što je rezultiralo harmonizacijom zakonodavstva i izgradnjom institucija, ali je primena zakona i dalje jedan od najvećih problema. Imajući u vidu značj ekonomskog zakonodavstva u periodu ekonomske krize, postaje jasno koliko je važna uloga odbora za ekonomiju i finansije da ne samo formalno prihvataju ove zakone, već i da na njih daju konkretne kvalitativne sugestije. Mada im u tom radu pomažu stručni kadrovi iz samog parlamenta, rastući broj zakona, zahteva daleko veći broj i sve viši nivo ekspertize ljudi koji će im pružati stručnu podršku. Kao što vidim iz agende konferencije, već je prepoznata potreba da se u taj proces uključe naučne institucije. Jedna od uloga nauke u pružanju podrške parlamentarnim odborima bi mogla da bude podrška u spovođenju kontrolne uloge parlamenta. Primera radi, u Srbiji ima oko 130 raznih agencija koje su mahom finansirane iz budžeta, postavlja se pitanje racionalnosti upotrebe tih sredstava. Svakako, ima i lepih primera agencija koje se samofinansiraju, jačaju nezavisnost i šire delokrug nadležnosti. Imamo primer Agencije za energetiku. Tome je doprinela međusobna saradnja sa regulatorima iz regiona. To je dobar primer regionalne saradnje, koji može da bude model za saradnju parlamentarnih odbora regiona.

Emir Kabil Predsednik odbora za finansije i budžet, Predstavničkog doma

Parlamentarne skupstine Bosne i Hercegovine Evropske integracije su jedini ispravan put za slabašne ekonomije kakve su sve u regionu Zapadnog Balkana. Nalazimo se u teškoj ekonomskoj situaciji a mi parlamentarci ustupamo moć odlučivanja onima koji za to nikome ne odgovaraju. Nadam se da će nauka u Federaciji BiH konačno dobiti mesto koje joj pripada i da će eksperti biti uključeni u proces odlučivanja. Radujem se pozitivnim refleksijama dobijanja statusa

49

kandidata Srbije za članstvo u EU na čitav naš region. Konferencije ovog tipa bi trebalo da budu orijentisane više ka ekspertizi a manje ka politici.

Nikola Novaković Zamenik predsednika Narodne skuštine Republike Srbije

Odgovoriću na neka od predloženih pitanja za diskusiju: • Koliko često skupštinski odbori za ekonomska pitanja i finansije

razmatraju pitanja iz oblasti ekonomske politike? Nikoliko iz razloga što niko nikoga ne sluša. Parlament izabere Vladu koja se posle toga otuđi, što će se nadam se promeniti sa novim Zakonom o parlamentu koji će stupiti na snagu posle izbora. • Da li većina skupštinskih odbora odražava višestranaški sastav

skupštinet?

Da, ali to nije bitno. Demokratija na srpski način nalaže opoziciji da ne učestvuje nigde gde nema televizijskih kamera. • Koliko je postizanje konsenzusa važno za rad skupštinskog

odbora? Ne mislim da je konsenzus demokratski alat, ali kod nas se svakako teško postiže sa ,,"praznim stolicama".

Srđan Marinković Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu

Poreska politika – zasnovana na propisima ili slobodi odlučivanja

Danas je svetska ekonomija suočena sa nepohodnošću monetarnog finansiranja budžetskog deficita, povećavajući tako nivo zaduženosti i

50

novih velikih opterećenja po državni dug u jednom broju zemalja. Nadolazeći talas neizvršenih obveza po dugovanju preti da ćemo doživeti šestu veliku krizu u nizu u protekla dva stoleća. Prva se pojavila posle Napoleonovih ratova (1880-tih), 1820-1840, 1870-1890, Velika depresija i II svetski rat (1930-1950), te dužnička kriza tržišta zemalja u razvoja (1980-1990). Suprotno većini nedavnih događaja, danas, čak i u svetski najrazvijenijim ekonomijama, došlo je do podrivanja stabilnosti i razvojnih perspektiva zbog rasipničkog trošenja od strane država. Državni budžet igra značajnu ulogu u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih ciljeva. On predstavlja moćan društveni instrument, ali i vrlo često zloupotrebljen instrument u političke svrhe. Od vremena kejnezijanske revolucije, države širom sveta pribegavaju (kroz javnu potrošnju) izravnjavanju poslovnih ciklusa. Ova uloga vlade nije se dovodila u pitanje skoro celo stoleće. Ideja da se koristi državni rashod kao zamena za slabu potrošnju u privatnom sektoru potiče iz vremena kada je uloga države u ekonomiji bila mnogo manja nego danas. Međutim, da li je baš sve isto u slučaju državne hipertrofije? Odgovornost savremene vlade za socijlano blagostanje danas je mnogo veća nego ikada pre. Neke javna izdavanja imaju sekularnu tendenciju da rastu (zdravstvo, obrazovanje, osiguranje, bezbednost itd.) i ne zavise od spremnosti države da preuzme dodatnu odgovornost. Šta više, mnoge države su se promovisale u prave "države blagostanja", što je dovelo državnu potrošnju do nivoa bez presedana. I na kraju, ali ništa manje važno, ogromno uvećanje javnog duga zadesilo je Ameriku, EU i još neke države, nakon što su stale u odbranu poremećenog privatnog finansijskog sektora. To znači da "mogući dugovi" koji zavise od trenutnih političkih stavova, razmatranja, opcija, mogu imati podjednako važnu ulogu u kreiranju potražnje za javnim robama. U svakom slučaju, stimulisana rasipnička javna potrošnja stavlja temu paketa stroge štednje u centar diskusija akademskih krugova i donosilaca politika, urgentno ga okrećući ka zdravom načinu finasiranja. Žestoke rasprave se uvek završe na raskrsnici i dilemi kada kreatori politika moraju da odluče kojim putem dalje: paket stroge štednje protiv daljeg stimulisanja nagomilane potražnje. Verovatno zbog mogućnosti pristupanja EU, strožem nadzoru od strane MMF-a i neugodnom poreskom iskustvu, periferne ekonomije su pokazle bolje rezultate u smislu javnog duga u odnosu na neke stare zemlje članice EU. Sa problemom duga na globalnom nivou, mogućnost da spoljna nadzorna tela unesu disciplinu u poresku politiku ozbiljno je poljuljana.

51

Održiva i odgovorna poreska i monetarna politika predstavlja jedini izlaz iz ove slabosti, a odgovornost za taj zadatak danas uglavnom leži na akterima unutrašnje politike. Više nego ikada ranije, propisi se smatraju boljim odgovorom nego diskreciono pravo. Postoje različiti načini primene propisa u budžetskoj politici. Primeri su maksimalna granica (plafon) javnog duga (Amerika), kriterijumi konvergencije iz Mastrihta (dva od pet) odnose se na poresku politiku (budžetski deficit i konsolidovani javni dug), a nedavno i maksimalna granica javnog duga (prema BNP-u) u Srbiji. Ova granica može biti postavljena u odnosu na BNP ili u apslolutnim nominalnim izrazima. U ovom drugom slučaju ta granica je više podložna kozmetičkim intervencijama. Poštovanje jednostavnih pravila je predlog koji je već viđen i o kojem se naširoko raspravlja u okviru teme monetarne politike. Motivacija za prelazak na propise i u oblasti monetrane i poreske politike različita je. Argumenti za poreske propise isti su kao i oni za monetrane propise: neadekvatnost politika, nesposobnost da se odupre javnim pritiscima itd. Slabe strane ovog predloga podjednako su slične. Propisi isključuju fleksibilnost. Dakle propisi se uvek predlažu u teškim vremenima sa idejom da ostanu važeći na ograničen vremenski period. Ono što je interesantno jeste da se implementacija maksimalne granice duga u Srbiji poklapa sa idejama onih koji zagovaraju monetarnu politiku zasnovanu na propisima (odbor za monetarna pitanja). Poreski propisi su transpartentni i lako ih je nadgledati. Ovo se smatra osnovnom snagom predloga. Međutim, pravila se ne mogu sama od sebe primenjivati. Postoji ceo niz načina da se zaobiđu propisi: kreativno knjigovodstvo, konsolidacija problema, javne garancije, itd. Krajnji efekat ove politike zasnovane na propisima zavisi od toga koliko ima efikasnih mehanizama za sprovođenje na raspolaganju. Obzirom da one koji krše propise ne ograničava ništa drugo do politička cena koju treba platiti, politički mehanizam ostaje jedina delotvorna kočnica. Uprkos tome što ima zakonski mandate da spreči preveliki javni dug, skupštinska kontrola se nije pokazala efikasnom u slučaju Srbije. U ovom slučaju, konkretan izborni zakon slabi mogućnost skupštine da deluje kao efikasno telo koje nadzire rad vlade.

52

Draško Nikolić Istraživač, Institut ekonomskih nauka, Beograd

Gospodin Nikolov je u svom izlaganju napomenuo da se 2/3 budžeta u Makedoniji odnosi na izdvajanja za plate i penzije a samo 18% na kapitalne investicije. Takođe, diskutanti su istakli da je najbitnija stvar u vezi zaduživanja države ne visina duga već efikasnost i efektivnost upotrebe tih sredstava. Uzimajući u obzir prethodne tvrdnje, postavljam pitanje zašto se u slučajevima rebalansa budžeta kao i odluka o dodatnim zaduženjima države, sredstva uvek smanjuju na kontu kapitalnih investicija, koje su glavni generator privrednog rasta, pa i smanjenja budžetskog deficita na dug rok, a ne na stavkama koje spadaju u kategoriju tekuće potrošnje, koje u slučaju da su finansirana zaduživanjem još više povećavaju deficit u budžetu kao i nivo javnog duga, a ne generišu povećanje BDP koje bi omogućilo kasnije održivo servisiranje istog.

Marjančo Nikolov Predsednik Odbora za finansije i budžet Parlamenta Makedonije

Odgovor: Penzije spadaju u kategoriju stečenih prava tako da ne postoji pravna podloga da se uštede u budžetu ostvaruju smanjenjem izdvajanja za penzije. Što se tiče plata u javnom sektoru, pitanje eventualnog smanjenja je dosta kompleksnije jer uključuje kako socijalni momenat, tako i postojanje čvrste političke odluke da se pokrenu dosta teške i korenite reforme. Svakako da država treba da stremi povećanju ulaganja u kapitalne investicije, ali u vremenu globalne ekonomske krize i smanjenja prihodovne strane budžeta to predstavlja vrlo teško ostvariv cilj. .

Andreja Marušić Balkanski centar za regulatornu reformu, Beograd

Unapređenje kvaliteta zakona kao rezultat dobrog rada

parlamentarnog odbora Sve zemlje Zapadnog Balkana su uvele mehanizme za kontrolu kvaliteta zakona, uključujući i obavezu vršenja analize efekata zakona na nivou

53

Vlade. Tako je i u Srbiji vršenje analize efekata zakona obavezno od 2004. godine. Skupštinski odbori za ekonomiju i finansije mogu, putem vršenja kontrolne funkcije, da značajno utiču na podizanje kvaliteta zakona, tako što će insistirati da Vlada vrši kvalitetne analize efekata zakona. Uspešan primer vršenja takve kontrolne funkcije od strane skupštinskog odbora jeste rad na Zakonu o privrednim društvima, koji predstavlja jedan od osnovnih krovnih zakona za privredu. Odbor je insistirao na dodatnim objašnjenjima analize efekata od strane Vlade, i putem amandmana uticao na unošenje u zakon izmena koje će imati značajne pozitivne efekte u primeni.

Majda Sedej USAID Srbija - Projekat za bolje uslove poslovanja

Omogućavanje skupštini da igra značajniju ulogu u kreiranju budžeta i politike: unapređenje procesa izrade budžeta i

uvećanje transparentnosti budžetskog dokumenta Sposobnost skupštine da efikasno vrši svoj mandat koji se odnosi na razmatranje, izvršenje i kontrolu trošenja budžeta i njena uloga u kreiranju politike, u mnogome zavisi od kvaliteta procesa izrade budžeta i transparentnosti budžetskog dokumenta. Iako je institucionalni okvir za pripremu i usvajanje budžeta u Srbiji koncepcijski dobro postavljen, ima prostora za unapređenje tog procesa i konzistentniju primenu postojećih propisa. Probijeni rokovi u sprovođenju aktivnosti za pripremu i usvajanje budžeta trenutno predstavljaju glavne propuste tog procesa. Još jedan problem u aktuelnoj praksi pripreme budžeta jeste slabo oslanjanje na strateško planiranje – prioriteti srednjoročnih strateških planova vlade i ministarstava se ne ogledaju jasno u godišnjoj raspodeli budžeta, što otežava procenu koriščenja budžetskih sredstava u odnosu na ostvarene nacionalne ciljeve. Uz to, aktuelni proces izrade budžeta ne olakšava snažnu kontrolu nad korišćenjem svih budžetskih prihoda i troškova: sopstveni prihodi budžetskih korisnika se ne razmatraju prilikom donošenja odluka o raspodeli budžeta. Troškovi Nacionalnog investicionog plana smatraju se procesom izvan budžeta što otežava proces postavljanja prioriteta i efikasnost upotrebe budžetskih sredstava.

54

Transparentnost budžetskog dokumenta u mnogome zavisi od budžetskog modela. Linerani budžet, u kojem su javni fondovi izraženi prema izvoru i korisnicima/nameni, ne omogućavaju konzistentno praćenje ostvarenih efekata korišćenja sredstava. Linerani model omogućava slobodu odlućivanja u trošenju usvojenog budžeta – nije jasno koji će projekti biti finansirani iz širokih budžetskih linija, a prioriteti se često menjaju. Uvođenje programskog finansiranja iz budžeta, obaveznog merenja rezultata i izveštavanja uvećava transparentnost i efikasnost korišćenja budžetskih sredstava kroz bolje omeravanje korisiti i troškova. Na praktičnijem nivou, unapređuje se način na koji se budžet klasifikuje, sastavlja, procenjuje, kako se postavljaju prioriteti i na kraju kako se nadgleda potrošnja budžetskih sredstava. Ovaj programski model okrenut ostvarenim rezultatima, smatra se najboljom praksom u kreiranju transparentnog budžetskog dokumenta i u širokoj je upoterbi u svetu (sve države članice OECD-a su ga usvojile, kao i mnoge zemlje u razvoju i ekonomije u tranziciji). Zakon o budžetskom režimu predviđa usvajanje programskog budžeta u Srbiji do 2015 i dalje napredovanje ka boljim rezultatima trošenja budžetskih sredstava dugoročnije gledano. Ipak, poboljšanja u ovoj oblasti su do sada bila skromna zbog: 1) slabe političke podrške i 2) nedovoljnih tehničkih kapaciteta Ministarstva finansija i resornih ministarstava da se prebace na novi režim. U cilju obezbeđivanja uslova za ostvarenje suštinske uloge u kreiranju budžeta i politika, zakonodavna tela treba da ulože pojačan napor u zagovaranju reformi (gore navedenih) koje će dovesti do transparentnijeg i efikasnijeg procesa izrade budžeta.

Joe Lowther USAID - Srbjia: Projekat za bolje uslove poslovanja

Povećanje kapaciteta za budžetsku analizu u skupštini

Kako bi svoju zakonodavnu i nadzornu funkciju vršili efikasno zakonodavnim telima je potreban izvor informacija i analiza koji će biti

55

nezavisni od izvršne grane vlasti. Poslanici u skupštini kao i članovi odbora za budžetska pitanja i drugi odbori moraju imati jaku tehničku podršku u procesu sastavljanja, odobravanja, implementacije i revizije nacionalnog budžeta. Nažalost, zakonodavna tela u ovom regionu nemaju dovoljno unutrašnjih kapaciteta za obavljanje svojih aktivnosti. Nestranačka, nezavisna, objektivna, analitička podrška može obezbediti transparentne, jasne i precizne informacije bez polarizovanja odnosa između izvršne i zakonodavne grane vlasti. Potencijane vrednosti i funkcije nezavisne, objektivne, nestranačke analitičke podrške Koje su prednosti zakonske, nezavisne, nestranačke i objektivne analitičke podrške o budžetskim pitanjima za zakonodavca, odbore i građane? Prvo, složene budžetske informacije koje obezbeđuje izvršna grana su pojednostavljene kako bi ih zakonodavna tela bolje razumele i upotrebile. Drugo, analiza doprinosi transparentnosti budžeta - ne samo od izvršne grane ka zakonodavnoj već i ka građanima. Treće, kontrola procena od strane izvršne grane povećava odgovornost. Saznanje ili svest da će njihove pretpostavke i brojke eksperti zdruge državne grane pažljivo razmotriti ili analizirati ohrabruje sastavljače budžeta iz izvršne grane da budu pažljiviji i precizniji nego što bi inače bili. Ovo takođe može dovesti do višeg stepena discipline u javnoj potrošnji. Konačno, nezavisna analiza služi i većinskim i manjinskim strankama, jačajući tehničke sposobnosti i znanja skupštine u celini. Odgovornosti analitičara bi bile sledeće: sastavljanje sažetka politike (kratak, direktan opis komlikovanih budžetskih predloga i koncepcija); ekonomske analize koje će pomoći zakonodavnim telima da razumeju kratkoročne i dugoročne posledice datih budžetskih predloga (ex-ante, ex-post); analizu troškove iz prethodne godine i ostvarene rezultate (mere učinka i evaluacija); nadgledanje povlačenja sredstava iz budžeta tokom godine; analiza poreske politike, kao što je procena uticaja predloženih poreskih izmena na ekonomski rast, ili merenje uticaja distribucije na različite vrste poreskih predloga; analiza o tome kako eventualna smanjenja u budžetu utiču na pojedinačne budžete/aktivnosti u resornim ministarstvima itd.

56

Oblici analitičke podrške budžetu Analiza budžeta i pomoć zakonodavnim telima mogu biti obezbeđeni kroz jedinicu za opšte istraživanje ili grupu zaposlenih koji podržavaju rad raznih odbora. U tom slučaju, to bi bilo odabrano kvalifikovano osoblje specijalizovano za budžetsku analizu kroz specifičan proces istraživanja i primenom znanja iz analitike. Drugi oblik analitičke podrške jeste osnivanje nezavisne budžetske jedinice. Sve više država osniva nezavisne kancelarije za budžetska pitanja, jer se zakonodavna tela sve više uključuju u proces izrade budžeta. Primeri su: ustanovljeni Kancelarija za budžetska pitanja američkog Kongresa, Centralni biro za planiranje u Holandiji, Parlamentarna kancelarija za budžet u Kanadi, Jedinica za nadzor u Velikoj Britaniji. Postoje takođe i nezavisne jedinice za budžetska pitanja u zemljama u razvoju kao što su Brazil, Meksiko, Maroko, Jordan. Kada se osnuje, ovakva jedinica mora raditi tako da očuva svoj integritet i nepristrasnost ukoliko želi da njene vrednosti ostanu održive.

Mladen Mladenović Zamenik sekretara Narodne skupštine Republike Srbije

Imаjući u vidu temu Konferencije, odnosno ove sesije, želeo bih dа kаžem dа je rukovodstvo Službe Nаrodne skupštine prepoznаlo potrebu jаčаnjа kаpаcitetа Službe tokom ovog mаndаtnog periodа. I pored izuzetno dinаmične, pre svegа zаkonodаvne, аktivnosti sаme Nаrodne skupštine, njenа Službа uspelа je dа izvrši znаčаjne orgаnizаcione, tehnološke i promene u prаksi rаdа. Od strаne Nаrodne skupštine doneti su Zаkon o Nаrodnoj skupštini, novi Poslovnik i njegove izmene iz 2011. godine, Odlukа o orgаnizаciji i rаdu Službe Nаrodne skupštine kаo i Prаvilnik o unutrаšnjoj orgаnizаciji i sistemаtizаciji rаdnih mestа u Službi Nаrodne skupštine koji je predložio generаlni sekretаr а sаglаsnost nа njegа dаo Administrаtivni odbor.

57

Prаvilnikom o unutrаšnjoj orgаnizаciji i sistemаtizаciji rаdnih mestа predviđeno je dа svаki odbor, pa tаko i Odbor zа finаnsije, republički budžet i kontrolu trošenjа jаvnih sredstаvа imа službu od pet zаposlenih koji će pomаgаti nаrodnim poslаnicimа u njihovom rаdu. Rаdi pripreme zа rаzmаtrаnje tаčаkа dnevnog redа sednice odborа nаrodni poslаnici moći će dа koriste i usluge sаvetnikа u Odeljenju zа poslove poslаničkih grupа i Biblioteke Nаrodne skupštine u kome rаde istrаživаči – аnаlitičаri. Generаlni sekretаr doneo je 31. jаnuаrа 2011. Višegodišnji plаn rаzvojа Službe Nаrodne skupštine zа period 2011-2015. godina. Ovim аktom utvrđeno je šest strаteških ciljevа Službe, među kojimа kаo prvi "Unаpređenje kvаlitetа rаdа i efikаsnost podrške koju Službа pružа nаrodnim poslаnicimа". S tim u vezi, doneto je niz internih аkаtа kojimа se uvаžаvаjući nаjbolju pаrlаmentаrnu prаksu nа jedаn potpuno nov nаčin utvrđuju poslovni procesi u oblаsti zаkonodаvne, kontrolne funkcije i oblаsti istrаživаčkog rаdа. Želeo bih dа istаknem dа Nаrodnа skupštinа i njenа Službа potpuno spremno dočekuju sve izаzove u rаdu koji joj prestoje u budućem periodu, kаdа će Nаrodnа skupštinа po mom uverenju sve više biti okrenutа vršenju svoje kontrolne funkcije. Nа sаmom krаju želim dа kаžem dа je funkcijа plаnirаnjа izuzetno bitnа zа rаd Nаrodne skupštine, nаrodnih poslаnikа i odborа. Zbog togа bi i Vlаdа Republike Srbije ubuduće trebаlo dа dostаvljа svoj Godišnji progrаm rаdа (predlаgаnje zаkonа) nа osnovu kogа bi i Nаrodnа skupštinа moglа dа plаnirа svoj rаd.

DRUGA SESIJA

DA LI JE ZEMLJAMA ZAPADNOG

BALKANA POTREBNA RESTRIKTIVNA ILI EKSPANZIVNA FISKALNA POLITIKA?

61

Fikret Čaušević Gostujući naučni saradnik , St Antony's College, Univerzitet u Oxfordu, 2011/2012, i profesor na Ekonomskom fakultetu, Univerzitet u Sarajevu

Restriktivna ili ekspanzivna fiskalna politika za Zapadni Balkan Primjeri "poštivanja" fiskalne discipline: euro-zona i Sjedinjene Države U junu 1998. osnovana je Evropska centralna banka, najmlađa od velikih svjetskih centralnih banaka. Iz Evropskog monetarnog instituta, koji je naslijedio ulogu Evropskog fonda za monetarnu saradnju, nastala je Evropska centralna banka. Šest mjeseci kasnije uvedena je jedinstvena evropska valuta – euro, prva jedinstvena valuta u jednoj od najrazvijenijih svjetskih grupacija zemalja. Time je ostvaren jedan od osnovnih ciljeva evropskih integracija, započet osnivanjem Zajednice za ugalj i čelik, iz koje je nastala Evropska ekonomska zajednica, potom Evropska zajednica i na kraju Evropska unija. U cilju stabilizacije javnih finansija i postizanja fiskalne discipline u zemljama Evropske zajednice, kao preduslova uvođenja jedinstvene valute, Maastricht-skim ugovorom (februar 1992.) su određeni fiskalni i monetarni kriteriji kao preduslov za ulazak u zonu jedinstvene valute – euro-zonu. Ugovor je stupio na snagu 01.12.1993. Dva fiskalna kriterija koja su trebala biti ispunjena, a bila su određena Maastrichtskim ugovorom, odnosila su se na dozvoljeni budžetski deficit od 3% BDP (kao maksimalan nivo), dok se alternativni fiskalni kriterij odnosio na ukupan

UVODNI REFERAT

62

javni dug. Ukupan javni dug, formalno dozvoljen Ugovorom, bio je određen na nivou od 60% BDP.8 Kada je osnovana Evropska centralna banka, a potom i uvedena jedinstvena evropska valuta (januar 1999.) više od polovice tadašnjih zemalja-članica euro-zone imalo je ukupan javni dug znatno viši od "dozvoljenih" 60% BDP. Rekordno visoke javne dugove 1998. imale su Italija (122% BDP) i Belgija (124% BDP). Grčka je primljena u euro-zonu 2001. – budući da je te godine zadovoljila jedan od dva fiskalna kriterija. Naime, Grčka je smanjila budžetski deficit na ispod 3% BDP, dok je njen javni dug u to doba bio na pribižnom nivou javnih dugova Italije i Belgije (oko 120% BDP). Ulazak zemalja članica euro-zone bio je striktno uslovljavan prvim kriterijem – smanjenjem budžetskog deficita na ispod 3% BDP, uz obavezu zemalja koje su imale znatno veće javne dugove u odnosu na utvrđeni kriterij (60% BDP) da javne dugove postepeno svedu u prihvatljive i održive okvire. Obaveza Italije i Belgije je bila da smanje javne dugove na nivo od 90% BDP do 2005. Belgija je svoj javni dug smanjila na ispod 100% BDP do navedene godine, dok je javni dug Italije te iste godine bio 104% BDP. U oktobru 2002. tadašnji predsjednik Evropske komisije Romano Prodi dao je svoj čuveni intervju francuskom Le Mondu u kom je istaknuo da su fiskalni kriteriji utvrđeni Maactrichtom suviše rigidni. Ta pravila, koja su potvrđena evropskim Paktom za stabilnost, Prodi je nazvao "..these stupid rules..".9 U to doba, dakle u posljednjem kvartalu 2002., tri najrazvijenije zemlje Evropske unije i članice euro-zone (Njemačka, Francuska i Italija) kršile su kriterij da fiskalni deficit ne smije biti veći od 3% BDP. Ove zemlje su svoje budžetske deficite pravdale time da ne postoje opasnosti od kršenja fiskalnog kriterija budžetskog deficita iznad 3% BDP. Naime,

8 The Maastricht Treaty – Provisions amending the Treaty establishing the European

Economic Community with a view to establishing the European Community, Maastricht, 7 February 1992 (http://www.eurotreaties.com/maastrichtec.pdf)

9 Intervju Romana Prodija francuskom Le Mond-u 24.10.2002: “I know very well that the Stability Pact is stupid because all the decisions made under it are so rigid.” (http://www.telegraph.co.uk/finance/2830598/Euro-Stability-Pact-is-stupid-says-Prodi.html)

63

njihov argument se sastojao u tome da bi bila mnogo veća šteta imati recesiju nego budžetske deficite na nivou od 4% BDP.10 Prve dvije godine prošle decenije u globalnoj ekonomiji bile su obilježene problemima na finansijskim tržištima u Sjedinjenim Državama nakon pucanja dotcom balona, a potom i nakon terorističkih napada na ovu zemlju u septembru 2001. godine. Bushova administracija je u posljednjem kvartalu 2001. i u 2002. godini u osnovi primijenila preporuke Johna Maynarda Keynesa. Naime, na početku svog prvog mandata George W. Bush i njegova administracija sačinili su fiskalni program kojim su Sjedinjene Države od 2001. do 2010. trebale eliminisati ukupan javni dug. Kada je George Bush preuzeo vlast ukupan javni dug Sjedinjenih Država iznosio je približno 4.500 milijardi USD. Kako je zahvaljujući izrazito povoljnim trendovima na finansijskim tržištima u SAD William Clinton uspio po prvi put u trideset godina eliminisati budžetski deficit 1998., budžetski suficiti u SAD ostvarivani su u periodu 1998.-2001. Gotovo linearnim projiciranjem sadašnjosti (tadašnje) u budućnost Bushova administracija je namjeravala eliminisati ukupan javni dug. Umjesto tog plana, ustvari, Bushova administracija je na kraju drugog mandata (2008.) ostvarila dvostruko veći javni dug u apsolutnom iznosu u odnosu na period preuzimanja vlasti. Uprkos slobodnotržišnoj retorici Georgea Busha, ono što je njegova administracija uradila i u prve dvije godine nakon terorističkih ataka, kao i u posljednje dvije godine njegove vladavine bile su u suštini klasične mjere državnog intervencionizma u tradiciji Johna Maynarda Keynesa – preveniranje pada poslovnog ciklusa (u periodu nakon terorističkih ataka) i sprječavanje pretvaranja recesije u depresiju (u posljednje dvije godine vladavine) na osnovu naglog rasta javnog duga. Izrazito ekspanzivna fiskalna politika bila je podržana jednako tako ekspanzivnom monetarnom politikom.

10 O „poštivanju“ fiskalnih kriterija određenih Paktom za rast i stabilnost (The Stability

and Growth Pact) u Evropskoj uniji (usvojenim 1997. godine) vidjeti tekst u britanskom The Guardian-u: „What is the stability and growth pact?“ (http://www.guardian.co.uk/world/2003/nov/27/qanda.business)

64

Kratak osvrt na "lekcije iz makroekonomskog upravljanja" fiskalnom i monetarnom politikom Standardni okvir analize uticaja fiskalne i monetarne politike na makroekonomsku ravnotežu u zatvorenoj ekonomiji teorijski je utemeljen radovima Hicksa, Harroda i Meadea u septembru 1936. (IS-LM model zatvorene ekonomije)11, a potom razvojem ovog modela i njegovim dorađivanjem za otvorenu ekonomiju u radovima Mundella i Fleminga prije nešto više od pet decenija (IS-LM-BP model otvorene ekonomije).12 "Klasična" makroekonomska analiza primjene mjera ekonomske politike kada stvarni proizvod odstupa od potencijalnog zasniva se na realnoj pretpostavci da ekonomije rijetko funkcionišu na nivou pune zaposlenosti (koja je izuzetak a ne pravilo, kako je to Keynes napisao u svojoj Opštoj teoriji13). Kada je stvarni proizvod manji (značajno manji) od potencijalnog proizvoda preporučene mjere ekonomske politike su fiskalna i monetarna ekspanzija. Fiskalnu ekspanziju potiče država porastom javnog zaduživanja i korištenjem prihoda ostvarenih prodajom državnih obveznica za finansiranje kapitalnih projekata, koji su u periodu krize pretpostavka privlačenja i privatnih investitora. Uloga monetarnih vlasti je da kupovinom državnih vrijednosnih papira poveća tražnju za tom vrstom finansijske imovine, poveća količinu novca u opticaju i na taj način smanji kamatnu stopu kao trošak finansiranja javnog duga, ali i kao troška finansiranja privatnih investicija. Ovim mjerama se otvara prostor za povećanje stepena iskorištenosti kapaciteta, povećanja zaposlenosti,

11 Roy Harrod (1900.-1978.), John Hicks (1904.-1989.) i James Meade (1907.-1995.) prvi

put su prezentirali IS-LM model na Konferenciji ekonometričara održanoj u Oxfordu u septembru 1936.godine. John Hicks je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 1972., a James Meade 1977. godine.

12 Za analizu interakcija i efekata mjera monetarne, fiskalne i deviznokursne politike u otvorenoj ekonomiji u gotovo svim udžbenicima međunarodne ekonomije i međunarodne makroekonomije interpretiran je Mundell-Flemingov model. Robert Mundell je rođen u Kanadi 1932. godine. Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio je 1999. godine za razvoj teorije optimalnog valutnog područja. Marcus Fleming (1911.-1976.) je nezavisno od Roberta Mundella razvio vlastiti model stabilizacione ekonomske politike u otvorenoj ekonomiji koji je bio vrlo sličan Mundellovom. Zbog toga je model nazvan po dvojici autora.

13 Keynes, John Maynard (1936) The General Theory of Employment, Interest and Money, Macmillan Cambridge University Press. Knjiga je dostupna na sljedećoj web stranici:

http://www.marxists.org/reference/subject/economics/keynes/general-theory/

65

povećanja fiskalnog kapaciteta i kontraciklično djelovanje u silaznoj putanji poslovnog ciklusa. Dakle, u periodu recesije odnosno ekonomske krize fiskalna i monetarna ekspanzija su preporučene i pretpostavljene mjere kontracikličnog djelovanja. Sa druge strane, kada je poslovni ciklus u uzlaznoj fazi odnosno na vrhu, stvarni proizvod je veći od potencijalnog. Ovaj “višak” stvarnog u odnosu na potencijalni proizvod uzrokuje inflatorne pritiske i pregrijavanje ekonomije. Stopa nezaposlenosti je, dakle, iznad prirodne stope nezaposlenosti koja ne izaziva inflatorne pritiske. Troškovi rada rastu, a produktivnost opada. Agregatna tražnja je veća od potrebne i ona neposredno doprinosi destabilizaciji ekonomije. U ovoj fazi poslovnog ciklusa makroekonomska teorija preporučuje restriktivnu fiskalnu politiku, odnosno fiskalnu disciplinu zasnovanu na smanjivanju državnih izdataka i po tom osnovu smanjivanju fiskalnih tereta društva. Budući da je ekonomija u uzlaznoj fazi poslovnog ciklusa podržana i ekspanzivnom monetarnom politikom, koja ima ključni uticaj u formiranju inflatornih očekivanja, preporučena mjera ekonomske politike je uz fiskalnu restrikciju i restriktivna monetarna politika – odnosno odlučna monetarna politika zasnovana na značajnom porastu kamatnih stopa u cilju eliminisanja inflatornih očekivanja. Budući da restriktivna fiskalna politika ima za posljedicu značajan pad agregatne tražnje, uz odlučnu restriktivnu monetarnu politiku bi slijedio pad poslovnog ciklusa koji bi trebao da ima za osnovi cilj vraćanje stvarnog proizvoda na nivo potencijalnog proizvoda. Budući da formiranje očekivanja poslovnih investitora u suprotnom smjeru, zbog pada tražnje za njihovim proizvodima, mogu da prouzrokuju pretvaranje "projektovane recesije" u znatno veći poremećaj – uz fiskalnu restrikciju preporučena mjera je, u sljedećoj fazi nakon obaranja inflacije, monetarna ekspanzija kojom bi se kompozicija BDP pomjerila u korist poslovnih investicija uz smanjivanje javne potrošnje. Fiskalna discpilina u zemljama Zapadnog Balkana i uticaj Globalne krize na Region U petogodišnjem periodu koji je prethodio Globalnoj krizi (2003.-2008.) zemlje Zapadnog Balkana bile su fiskalno disciplinovanije od većine zemalja euro-zone, koristeći budžetske bilanse u procentima BDP kao

66

kriterij. Grafikon 1 pokazuje da su neke od zemalja Zapadnog Balkana bile natprosječno uspješne u ostvarivanju budžetskog suficita u odnosu na ostale zemlje Regiona, kao i u odnosu na prosjek EU. Bosna i Hercegovina i Crna Gora su dva primjera. U periodu 2003.-2005. Bosna i Hercegovina je ostvarivala budžetske suficite u prosjeku na nivou 2,5% BDP. Crna Gora je u periodu 2005.-2007 bila još uspješnija – ustvari najuspješnija zemlja Zapadnog Balkana. Ova zemlja je 2007. ostvarila budžetski suficit na nivou 6,1% BDP. Srbija je 2005. ostvarila budžetski suficit, dok su budžetski deficiti ove zemlje u 2003. ili 2007. bili ispod 2% BDP. Najveće budžetske deficite ostvarivala je Albanija u cijelom navedenom periodu – kako u pretkriznom periodu, tako i u kriznoj 2009. godini. Prosječan budžetski deficit Albanije u periodu 2003.-2007. kretao se na nivou od približno 4,2% BDP, dok je 2009. godine iznosio 7,4%. Iako je velika većina zemalja u tranziciji, kao i razvijenih zemalja, bila u recesiji 2009 godine Albanija je izbjegla pad proizvodnje jednim dijelom zahvaljujući kontracikličnoj ekspanzivnoj fiskalnoj politici.

Grafikon 1 – Konsolidovani budžetski bilansi zemalja Zapadnog Balkana (u % BDP)

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

2003. 2005. 2007. 2009.

ALB

BIH

HRV

MAK

CRG

SRB

Izvor: European Bank for Reconstruction and Development (2005, 2007, 2008, 2009) Za razliku od fiskalne discipline/nediscipline mjerene budžetskim deficitom u procentima BDP, ukupni javni rashodi mjereni procentima BDP u pretkriznom i kriznom periodu u prosjeku su bili na nivou 42%

67

BDP u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori u periodu 2003-2006. U 2007. i 2008. najviše javne rashode imala je Bosna i Hercegovina (47,5% BDP prosjek za dvije godine). Najniže ukupne javne rashode imala je Albanija (za razliku od budžetskog deficita). Ukupni javni rashodi u ovoj zemlji kretali su se u prosjeku na nivou od 26% BDP. Najviši javni rashodi u Bosni i Hercegovini, i razmjerno visoki javni rashodi u ostalim zemljama bivše Jugoslavije posljedica su činjenice da su ove zemlje, a prije svega Bosna i Hercegovina, pretrpjele velika ratna razaranja – kako u pogledu ljudskog kapitala, tako i u pogledu fizičkog kapitala i infrastrukture.

Grafikon 2 - Ukupni javni rashodi rashodi zemalja Zapadnog Balkana (u % BDP)

05

101520253035404550

2003 2005 2007 2008

ALB

BIH

CRO

MAC

MON

SER

Izvor: European Bank for Reconstruction and Development (2005, 2007, 2008, 2009) Razmjerno visoku fiskalnu disciplinu mjerenu budžetskim bilansima (u procentima BDP) zemlje Zapadnog Balkana (sa izuzetkom Albanije) ostvarile su, međutim, najvećim dijelom zahvaljujući nagloj ekspanziji bankarstva i posljedičnoj nagloj ekspanziji kreditne aktivnosti: ekspanzije kredita odobrenih preduzećima i ekspanzije kredita odobrenih domaćinstvima. Dakle, po dva dominantna segmenta kreiranja BDP (potrošnja stanovništva i poslovne investicije) kreditna aktivnost je stvarala uslove za rast BDP ovih zemalja, i na taj način uticala na porast fiskalnog kapaciteta ovih zemalja.

68

Podaci u tabeli 1 pokazuju dostignuti nivo otvorenosti finansijskog sektora zemalja Zapadnog Balkana za strana ulaganja u komercijalnom bankarstvu i kreditnu aktivnost izraženu u procentima BDP u 2008., kao godini koja je prethodila recesiji. U istoj tabeli su navedeni i podaci za Sloveniju kao zemlju nastalu raspadom bivše Jugoslavije. Do kraja 2008. u svim zemljama Zapadnog Balkana učešće stranih banaka u bankarskim sektorima bilo je dominantno: najniže u Srbiji (75%), a najviše u Bosni i Hercegovini (95%). Jedino je Slovenija (zemlja koja ne pripada regionu Zapadnog Balkana) imala dominantno učešće rezidenata u bankarskom sektoru. Najveća ekspanzija kreditne aktivnosti zabilježena je u Crnoj Gori, u kojoj je do kraja 2008. odnos odobrenih kredita privatnom sektoru prema BDP iznosio 87,2%. Za razliku od Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u kojima su krediti odobreni domaćinstvima bili veći od kredita odobrenih privatnim preduzećima, u Crnoj Gori je učešće kredita privatnim preduzećima u ukupno odobrenim kreditima privatnom sektoru bilo 64%.

Tabela 1: Strano vlasništvo u bankarskom sektoru zemalja Zapadnog Balkana i Sloveniji

Zemlja

Aktiva banaka u vlasništvu

nerezidenata (u procentima od ukupne aktive)

Krediti privatnom sektoru –

domaćinstva plus privatna preduzeća

(u % BDP)

Krediti odobreni

domaćinstvima (u % BDP)

Albanija 93,6 35,3 13,2 Bosna i Hercegovina

95,0

53,5

27,2

Hrvatska 90,8 68,1 37,1 Makedonija 93,1 43,9 15,5 Crna Gora 84,6 87,2 31,5 Srbija 75,3 39,7 13,9 Slovenija 31,1 85,6 19,9 Source: EBRD, Transition Report 2009 – Transition in crisis?, London, 2009. Izrazit primjer izravne veze rasta fiskalnih prihoda i suficita budžeta sa kreditnom aktivnošću bankarskog sektora je Crna Gora. Ova zemlja je bila apsolutni rekorder ne samo u regionu Zapadnog Balkana već i među vodećih deset zemalja svijeta po ekspanziji kreditne aktivnosti 2006. i 2007. U ove dvije godine krediti odobreni domaćinstvima u Crnoj Gori

69

porasli su za 198% i 155% respektivno, a krediti preduzećima za 102% i 187% respektivno. Enorman rast kupovne moći po obje osnove naglo je povećao poresku bazu pa je Crna Gora povećala budžetski suficit sa 2,1% na 6,4% BDP u periodu 2005.-2007. Efekti Globalne finansijske krize na kreditnu aktivnost i fiskalne prihode u Crnoj Gori i Srbiji bili su različiti. U Crnoj Gori je kreditna aktivnost naglo smanjena. U 2009. i 2010. krediti odobreni domaćinstvima u Crnoj Gori su smanjeni za 11,4% i 6,1% respektivno, a krediti preduzećima za 17,5% i 9,4% respektivno. Budžetski suficit od 6,4% BDP iz 2007. pretvoren je u budžetski deficit od 5,3% BDP 2009. godine.14 Za razliku od Crne Gore u Srbiji su stope rasta kredita domaćinstvima i preduzećima značajno smanjene, ali je zadržan trend rasta kredita. Krediti domaćinstvima su 2009. i 2010. porasli za 8% i 23,5% respektivno, a krediti preduzećima za 18,4% i 27% respektivno.15 Ovakvi trendovi na kreditnom tržištu u Srbiji imali su za posljedicu ublažavanje efekata eksternih šokova i značajno smanjivanje deficita tekućeg računa. Međutim, budžetski deficit u Srbiji je zbog pada kupovne moći uslijed rasta nezaposlenosti i smanjenja obima trgovinske razmjene povećan sa 1,9% na 4,5%.16 Zbog ovakvih trendova Srbija je, slično kao i Bosna i Hercegovina, ugovorila Stand-by-Agreement sa MMF. U posljednjem kvartalu 2011. godine Srbija je potpisala novi Stand-by-Agreement kao kreditnu liniju kojom se iz predostrožnosti osigurava od potencijalnih negativnih efekata krize u euro-zoni tokom 2012. Važno je napomenuti da je kreditna aktivnost u Srbiji tokom 2011. bila znatno slabijeg intenziteta u odnosu na prethodnu 2010. godinu. Premda je ostvaren rast kredita, stopa rasta je bila za gotovo deset puta manja u odnosu na prethodnu godinu. Crna Gora je tokom 2011. nastavila sa trendom pada kreditne aktivnosti.

14 Izvori podataka: EBRD, Transition Report 2009, London 2009; i IMF:

http://www.imf.org/external/country/MNE/index.htm; http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2011/pr1151.htm

15 Navedeni podaci o promjenama kreditne aktivnosti izračunati su na osnovu podatka Narodne banke Srbije i Centralne banke Crne Gore (statistički podaci o konsolidovanom bilansu komercijalnih banaka).

16 Izvori podataka: EBRD, Transition Report 2009, London 2009; i IMF: http://www.imf.org/external/country/SRB/index.htm;

http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2011/pr11353.htm

70

U Albaniji je prosječna stopa rasta kredita odobrenih domaćinstvima u periodu 2005.-2007. bila 69%, a kredita odobrenih preduzećima 56,6%. Budžetski deficit Albanije smanjen je sa 4,9% (2003.) na 3,5% BDP (prosjek za period 2005.-2007.). Tokom 2009. i 2010. kreditna aktivnost banaka znatno je smanjena. Krediti odobreni domaćinstvima porasli su za svega 3,8% i 1,3% respektivno u navedene dvije godine, dok su krediti preduzećima porasli za 13,8% i 14,7% respektivno. Budžetski deficit Albanije je više nego udvostručen – sa 3,5% (2007.) na 7,4% BDP (2009.).17 U Makedoniji je prosječna stopa rasta kredita domaćinstvima u periodu 2005.-2007. bila 45,4%, a prosječna stopa rasta kredita preduzećima 23,3%. U skladu sa ovim podacima kreditna ekspanzija kredita odobrenih preduzećima u Makedoniji je bila uporediva sa kreditnom ekspanzijom u Bosni i Hercegovni i Hrvatskoj, dok su krediti odobreni domaćinstivma bilježili značajno više stope rasta u odnosu na dvije navedene zemlje. Makedonija je u navedenom trogodišnjem periodu ostvarivala budžetske suficite na nivou od 0,6% BDP. Tokom 2009. i 2010. krediti domaćinstvima rasli su po stopi od 3,1% i 5,1% respektivno, a krediti preduzećima po stopi 3,4% i 8,5% respektivno.18 Budžetski suficit Makedonije u periodu krize pretvoren je u budžetski deficit od 2,3% BDP (2009.).19 U godini kada se finansijska kriza postepeno prelijevala sa Zapadne Evrope na Zapadni Balkan (2008.) kreditna aktivnost banaka u većini zemalja Regiona bila je veoma intenzivna, i imala je odlučujući uticaj na veliki porast trgovinske razmjene ovog regiona sa Zapadnom Evropom i obimom međusobne trgovinske razmjene zemalja Zapadnog Balkana. Najniži stepen zaduženosti privatnog sektora u Regionu imale su Albanija i Srbija, dok su pored Crne Gore viši iznos kredita prema BDP imale Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

17 Izvori podataka: Transition Report 2009, London 2009; i IMF:

http://www.imf.org/external/country/ALB/index.htm;http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2011/cr11313.htm

18 Podaci o promjenama kreditne aktivnosti izvedeni su iz podataka o vrijednostima kredita odobrenih domaćinstvima i preduzećima navedenih u konsolidovanim bilansima stanja komercijalnih banaka koje su objavile Narodna banka Makedonije i Narodna banka Albanije na svojim web stranicama.

19 Izvori podataka: EBRD, Transition Report 2009, London 2009; i IMF: http://www.imf.org/external/country/MKD/index.htm; http://www.imf.org/external/np/ms/2011/121311.htm

71

Aktivnost banaka u procentima prema BDP u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori

2005. godine

0

20

40

60

80

100

120

ALB BIH HRV SRB CRG

Kred.pred. Kred.domac. Aktiva

Izvor: Centralne banke zemalja Zapadnog Balkana

Aktivnost banaka u procentima prema BDPu Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori

2010. godine

0

20

40

60

80

100

120

140

ALB BIH HRV SRB CRG

Kred.pred. Kred.dom. Aktiva/BDP

Izvor: Centralne banke zemalja Zapadnog Balkana Znatno veće razlike između zemalja Regiona u pogledu zaduženosti su ispoljene u zaduživanju domaćinstava. Prosječan nivo zaduženosti

72

domaćinstava u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini bio je za 2,25 puta viši u poređenju sa Srbijom, Albanijom i Makedonijom (32% BDP u odnosu na 14,2% BDP). Međutim, znatno manje razlike su zabilježene u zaduženosti privatnih preduzeća, sa izuzetkom Crne Gore. U Crnoj Gori su ukupni krediti odobreni privatnim preduzećima iznosili 55,7% BDP, dok su razlike kod ostalih zemalja bile znatno manje. Zaduženost privatnih preduzeća u ostalim zemljama Regiona kretala se od 22,1% BDP u Albaniji do 31% BDP u Hrvatskoj. Nivo zaduženosti preduzeća u Makedoniji je viši nego u Bosni i Hercegovini, dok su preduzeća u Bosni i Hercegovini i Srbiji bila približno jednako zadužena (iskazano u % BDP). Ovi podaci ukazuju na osnovne transmisione mehanizme prenošenja finansijskih i realnih šokova sa Zapadne Evrope na Zapadni Balkan. U 2009. u svim zemljama Zapadnog Balkana kreditna aktivnost je naglo smanjena, kao posljedica finansijskih poremećaja i finansijskih problema sa kojima su se suočile banke-majke komercijalnih banaka koje imaju najveća učešća u komercijalnom bankarstvu Zapadnog Balkana. Pad kreditne aktivnosti banaka u svim zemljama Regiona (sa izuzetkom Albanije) imao je za posljedicu pad kupovne moći stanovništva, pad investicione aktivnosti preduzeća i posljedični pad agregatne tražnje i BDP. Od sljedeća četiri integralna segmenta agregatne tražnje:

− potrošnja stanovništva, − bruto privatne investicije (uključujući i promjene zaliha), − potrošnja države, i − neto izvoz (bilans roba i usluga),

prva dva segmenta su značajno smanjena zbog pada kreditne aktivnosti, dok je posljednji (neto izvoz) poboljšan u svim zemljama Regiona kao posljedica smanjenja trgovinskog deficita. Sa djelimičnim izuzetkom Albanije u svim zemljama smanjena je potrošnja stanovništva (zbog smanjenja kredita odobrenih domaćinstvima, rasta nezaposlenosti i smanjenja plata), smanjene su bruto privatne investicije (zbog velikog smanjenja kredita preduzećima i pada kupovne moći stanovništva), smanjena je potrošnja vlada (zbog pada fiskalnih prihoda), dok je u većini zemalja jedini pozitivni efekat bilo smanjenje velikih trgovinskih deficita i deficita tekućeg računa ostvarenih u 2008. Pad kreditne aktivnosti, pad domaće potrošnje, pad investicione potrošnje i pad potrošnje državne vlade imali su za posljedicu pad BDP. Značajno

73

smanjenje trgovinskog deficita nije moglo kompenzirati pad po prethodno navedena tri segmenta promjene BDP. Značajan rast učešća nenaplativih kredita u ukupnoj strukturi kreditnog portfolija banaka u Regionu prouzrokovao je restriktivnije mjere u odobravanju kredita i teži pristup kreditima za poslovni sektor. Relevantnost Mundell-Flemingovog modela za vođenje fiskalne politike zemalja Zapadnog Balkana Teorijska osnova za razmatranje mogućnosti i prostora za vođenje aktivne ekonomske politike u malim otvorenim ekonomijama, kakve su ekonomije Zapadnog Balkana, zasnovana je na Mudell-Flemingovom modelu reperkusija potpune trgovinske i finansijske liberalizacije na vođenje ekonomske politike u malim otvorenim ekonomijama. Mundell-Flemingov model ima svoje slabosti, koje su u literaturi dobro poznate, ali je kao polazna i vrlo relevantna teorijska osnova analize ovaj model još uvijek dovoljno relevantan i koristan za razumijevanje stvarnih dometa i mogućnosti vođenja ekonomske politike u malim otvorenim ekonomijama. U uslovima perfektne mobilnosti kapitala i otvorenosti tržišta roba, novca i obveznica mala ekonomija može finansirati svoje javne rashode na dva načina: emisijom obveznica (javnim zaduživanjem) i realnim izvorima, odnosno uravnoteženjem budžeta kroz rast poreskih stopa. Količina novca je u potpunosti endogeno određena uslijed brzih zamjena vrsta imovine uz eksterno, odnosno globalno određenu prevladavajuću kamatnu stopu. Drugim riječima, monetarna politika u maloj otvorenoj ekonomiji je pasivan instrument ekonomske politike, budući da su mogućnosti vođenja diskrecione monetarne politike svedene na najmanju moguću mjeru. Analiza efekata državne potrošnje u teorijskom modelu savršene mobilnosti kapitala zavisi od režima devizne politike: politike fiksnog deviznog kursa ili politike fleksibilnog deviznog kursa (uključujući i usmjeravano fluktuiranje). Fokusiranje na čiste efekte fiskalne politike u ovom kontekstu podrazumijeva odsustvo aktivne monetarne politike ili, drugim riječima, ukoliko država vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku emisijom javnog duga (državnih obveznica) kao kupac obveznica ne pojavljuje se centralna banka. Analiza efekata fiskalne politike u kontekstu

74

savršene mobilnosti kapitala podrazumijeva distinkciju kratkoročnih od dugoročnih efekata u dva modela:

− model fiskalne politike temeljen na rastu poreza (uravnotežena fiskalna politika), i

− model aktivne (ekspanzivne) fiskalne politike zasnovan na rastu javnog duga, odnosno na emisiji obveznica, uz ponovnu napomenu da se kao kupac obveznica ne pojavljuje centralna banka.20

U prethodnom kontekstu analiza efekata fiskalne politike odnosi se, prevashodno, na uticaj ekspanzivne fiskalne politike na nivo proizvodnje, na nivo duga i na nivo kamatnih stopa u uslovima dva devizna režima. U režimu fiksnog deviznog kursa ekspanzivna fiskalna politika stvara inducirane promjene monetarne ponude, dok se u režimu fleksibilnog deviznog kursa dešavaju inducirane promjene deviznog kursa. Kratkoročni i dugoročni efekti jediničnog rasta državne potrošnje u maloj zemlji, koji su u jednom modelu finansirani emisijom duga (obveznica) a u drugom rastom poreza, prikazani su u donjoj tabeli. Kamatna stopa je egzogeno određena, uslijed pretpostavke o neograničenoj slobodi međunarodnog kretanja kapitala. U ovoj tabeli prikazani su različiti multiplikatori koji se mogu primijeniti na režim fiksnog kao i na režim fleksibilnog deviznog kursa. Multiplikator proizvodnje u režimu fiksnog deviznog kursa je tipični jednostavni spoljnotrgovinski multiplikator. Ovaj rezultat je logičan budući da je kamatna stopa egzogeno određena za malu zemlju. Fiksnost kamatne stope podrazumijeva da tipični crowding-out efekat (efekat istiskivanja) induciran promjenama kamatne stope u ovom slučaju ne djeluje. U uslovima fleksibilnih deviznih kurseva kratkoročni multiplikator proizvodnje kao posljedica ekspanzivne fiskalne politike najviše zavisi od efekta revalvacije duga induciranog promjenama deviznog kursa. Ustvari, u odsustvu takvog efekta (kakav bi slučaj bio da je početna dugovna pozicija jednaka nuli) fiskalna politika gubi svoj kapacitet uticaja na raspoloživi dohodak. U skladu s tim, u slučaju rasta državne potrošnje 20 Po mom mišljenj jednu od najboljih interpretacija efekata fiskalne politike na

ekonomski rast i ravnotežu, zasnovanu na Mundell-Flemingovom modelu, napisali su Frenkel and Razin. Viđeti u: Frenkel, Jacob, Assaf Razin (1987) Fiscal policies and the world economy, MIT Press, Cambridge, Massachussets.

75

finansirane emisijom duga multiplikator proizvodnje jednak je nuli, dok je u slučaju rasta državne potrošnje finansirane rastom poreza multiplikator proizvodnje jednak jedinici. Općenito, predznak i veličina kratkoročnog multiplikatora proizvodnje zavise od veličine početnog duga. Nasuprot, ove veličine ne utiču na veličinu dugoročnog multiplikatora proizvodnje. Rast državne potrošnje finansiran rastom poreza u uslovima fiksnog deviznog kursa inducira deficit platnog bilansa, smanjujući i kratkoročne i dugoročne novčane holdinge (masa novca kao imovine u posjedu privatnih transaktora). Sa druge strane, sličan rast državne potrošnje koji je finansiran emisijom javnog duga (obveznica) inducira pozitivan platni bilans i povećava novčane holdinge, kako u kratkom tako i u dugom roku. U uslovima fleksibilnog deviznog kursa rast državne potrošnje finansiran rastom poreza deprecira dugoročnu vrijednost domaće valute, dok rast državne potrošnje finansiran emisijom javnog duga aprecira vrijednost domaće valute u dugom roku. Slična pomjeranja smjera promjena deviznog kursa, također, imaju i kratkoročne efekte, ali da li će valuta deprecirati ili aprecirati zavisi od veličine duga koji zauzvrat određuje efekat revalvacije duga. Za analizu karakteristika međunarodnog transmisionog mehanizma analiza je proširena sa slučaja pozicije male zemlje na model svijeta sa dvije ekonomije (zemlje). Novi transmisioni kanal predstavlja svjetska kamatna stopa koja je ustanovljena na jedinstvenom svjetskom tržištu kapitala. Nezavisno od režima devizne politike rast državne potrošnje finansiran javnim dugom povećava međunarodnu kamatnu stopu. U režimu fleksibilnog deviznog kursa rast državne potrošnje finansiran javnim dugom stimulira tražnju i za domaćim i za inostranim robama, i rezultira ekspanzijom proizvodnje u obje ekonomije. Stoga, u ovom slučaju, transmisioni mehanizam međunarodnih tržišta podstaknut rastom državne potrošnje ima pozitivan uticaj na obje ekonomije (domaća i inostrana proizvodnja). Sa druge strane, u uslovima fiksnih deviznih kurseva rast međunarodne kamatne stope može anulirati direktni uticaj rasta državne potrošnje na agregatnu tražnju i prouzrokovati niži nivo proizvodnje u obje ekonomije. Ali ako je negativni uticaj rasta međunarodne kamatne stope na agregatnu tražnju relativno slab, onda i domaća i inostrana proizvodnja rastu, rezultirajući pozitivnim efektima mehanizma međunarodne transmisije.

76

Fiskalna disciplina i kontrolisana fiskalna ekspanzija za Zapadni Balkan Fiskalna disciplina zasnovana na smanjivanju rashoda za neproduktivne svrhe, posebno rashoda za administraciju i, u nekim slučajevima, neopravdanog porasta socijalnih davanja, jeste korisna i biće nužna. Međutim, gotovo nijedna zemlja u Evropi u skorijoj i nešto daljoj istoriji nije uspjela izaći iz recesije, odnosno prevenirati prerastanje recesije u depresiju, oštrim smanjivanjem javnih rashoda – posebno rashoda namijenjenih otvaranju novih radnih mjesta i povezivanju ekonomija sa okruženjem. Naravno, ovdje govorim o kapitalnim rashodima kojima je neophodno povećati kvalitet poslovnog okruženja i povezati zemlje Regiona, što bi stvorilo osnove za realizaciju zajedničkih poslovnih poduhvata i razvoja klastera na međudržavnoj osnovi. Neke od zemalja Regiona, kao što su Bosna i Hercegovina i Srbija a dijelom i Hrvatska, još uvijek u svom vlasništvu imaju dominantne ili značajne udjele u vlasništvu velikih i profitabilnih kompanija. To vlasništvo može biti korišteno kao garancija za emisiju državnih vrijednosnih papira isključivo namijenjenih finansiranju razvojnih projekata. Region Zapadnog Balkana raspolaže značajnim razvojnim potencijalima u oblasti razvoja cestovne, željezničke i energetske infrastrukture na međudržavnom nivou. Nažalost, ovi potencijali nisu iskorišten. Regionalni projekti razvoja infrastrukture mogu značajno doprinijeti smanjivanju razlika u ekonomskom razvoju između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije. Finansiranje ovih projekata emisijom državnih obveznica rokova dospijeća od deset ili više godina denominiranih u nacionalnim valutama može doprinijeti podsticanju većeg stepena ekonomske saradnje u Regionu i smanjivanju jaza u ekonomskom razvoju. Kako bi bio smanjen trošak finansiranja kapitalnih ulaganja emisijom državnih obveznica za finansiranje međudržavnih projekata bilo bi neophodno povećati stepen povjerenja finansijskih ulagača u te vrste imovina i sniziti zahtijevani prinos. Novi kvalitetniji finansijski instrumenti koji bi bili nerizični (ili najmanje rizični), a istovremeno bi povećali profitablinost (smanjili potrebu držanja značajnih viškova rezervi) komercijalnih banaka u Regionu i podstakli brži ekonomski rast i razvoj Zapadnog Balkana, morali bi imati novi kvalitet koji omogućava niži stepen sistemskog rizika. Drugim riječima, emisija

77

državnih obveznica Zapadnog Balkana trebala bi biti osigurana specijalizovanim garantnim fondom za Zapadni Balkan. Osnovni cilj Fonda bi bilo garantovanje emisija državnih obveznica zemalja Zapadnog Balkana kojima bi bili finansirani ili sufinansirani projekti razvoja infrastrukture. Prednost prilikom dobivanja garancija ovog fonda bi imali projekti razvoja međudržavne infrastrukture i projekti koji bi bili realizirani na principu javno-privatnog partnerstva. Emisijom ovih obveznica i njihovom kupovinom od strane komercijalnih banaka koje dominiraju u regionu Zapadnog Balkana bilo bi omogućeno uspješnije upravljanje portfolijima.21 Kamatna stopa na obveznice bi bila vezana za prosječne kamatne stope na državne obveznice istih rokova dospijeća u euro-zoni uvećana za premiju rizika u Regionu. Premija rizika bi, međutim, bila manja u odnosu na postojeću koja je ukalkulisana u emitovane državne vrijednosne papire zemalja Zapadnog Balkana, budući da bi njenu emisiju garantovao fond EU. Garantni fond bi imao opciju pretvaranja duga u dionički kapital infrastrukturnih kompanija u državnom vlasništu čiji bi kapital bio korišten kao zalog za emisiju obveznica.22 Uprkos činjenici da ekonomska kriza izazvana neodgovornim fiskalnim politikama zemalja članica euro-zone još uvijek traje, niti ekonomska teorija niti praksa odnosno istorijsko iskustvo sa ekonomskim krizama ne pokazuju da je izlazak iz recesije moguć zahvaljujući oštrim mjerama fiskalne restrikcije. To se posebno odnosi na zemlje u kojima su stope nezaposlenosti preko 20 procenata – a većina zemalja Zapadnog Balkana su u toj grupi zemalja. Preporuka ovog teksta nije vođenje neodgovorne i rasipničke fiskalne politike, već ciljana i kontrolisana fiskalna ekspanzija isključivo korištena za finansiranje kapitalnih projekata. Infrastrukturno povezivanje Regiona je vrlo važno, pa zbog toga postoji prostor za zajedničku saradnju. Međutim, razvoj infrastrukture same po sebi neće biti dovoljan uslov dugoročne ekonomske održivosti. Infrastrukturno povezivanje Regiona treba da bude osnova za izmjenu modela ekonomskog rasta. Sa rasta zasnovanog na domaćoj tražnji na rast 21 Teorijska osnova strukturiranja i restrukturiranja portfolija zasnovana je na radu Harry

Markowitza. Viđeti: Markowitz, Harry (1959) Portfolio Selection: Efficient Diversification of Investments, John Wiley & Sons.

22 Viđeti detaljnije u: Čaušević, Fikret (2012) “Small open economies in the Western Balkans: Controlled fiscal expansion for a new deal for the Western Balkans”, March (http://www.sant.ox.ac.uk/seesox/opinionpieces/Causevic-SmallOpenEconomies.pdf)

78

zasnovan na zajedničkim izvoznim projektima u kojima bi učestvovale kompanije iz više zemalja Regiona. Literatura i izvori: Centralna banka Bosne i Hercegovine: http://www.cbbh.ba/index.php?id=33&lang=en&sub=mon&table=konsolidovani_bilans_komercijalnih_banaka_bihh Centralna banka Crne Gore: http://www.cb-mn.org/eng/index.php?mn1=statistics&mn2=monetary_statistics Čaušević, Fikret (2012) “Small open economies in the Western Balkans: Controlled fiscal expansion for a new deal for the Western Balkans”, March (http://www.sant.ox.ac.uk/seesox/opinionpieces/Causevic-SmallOpenEconomies.pdf) European Bank for Reconstruction and Development (2005), Transition Report 2005 – Business in Transition, London. European Bank for Reconstruction and Development (2009), Transition Report 2009 – Transition in Crisis, London. European Bank for Reconstruction and Development (2010), Transition Report 2010 – Recovery and Reform, London. Frenkel, Jacob, Assaf Razin (1987) Fiscal policies and the world economy, MIT Press, Cambridge, Massachussets. Hrvatska narodna Banka: http://www.hnb.hr/supervizija/esupervizija.htm International Monetary Fund, “Staff Report for the 2011 Article IV Consultation Prepared by the Staff Representatives for the 2011 Consultation with Albania”,

79

Approved by Juha Kähkönen and James Roaf, August 23, 2011 http://www.imf.org/external/country/ALB/index.htm http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2011/cr11313.pdf International Monetary Fund, “IMF Executive Board Concludes the 2011 Article IV Consultation with the Republic of Croatia”, Public Information Notice (PIN) No. 11/84, July 1, 2011 http://www.imf.org/external/country/HRV/index.htm http://www.imf.org/external/np/sec/pn/2011/pn1184.htm International Monetary Fund, “FYR Macedonia – 2011 Article IV Consultation- Concluding Statement of the Mission”, Skopje, December 13, 2011. http://www.imf.org/external/country/MKD/index.htm http://www.imf.org/external/np/ms/2011/121311.htm International Monetary Fund, “IMF Executive Board Concludes 2011 Article IV Consultation with Montenegro”, Public Information Notice (PIN) No. 11/51, May 6, 2011. http://www.imf.org/external/country/MNE/index.htm http://www.imf.org/external/np/sec/pn/2011/pn1151.htm International Monetary Fund,” IMF Executive Board Approves Stand-By Arrangement for the Republic of Serbia”, Press Release No. 11/353, September 30, 2011. http://www.imf.org/external/country/SRB/index.htm http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2011/pr11353.htm Keynes, John Maynard (1936) The General Theory of Employment, Interest and Money, Macmillan, Cambridge University Press, Cambridge, UK. http://www.marxists.org/reference/subject/economics/keynes/general-theory/ch12.htm Le Mond, Interview with Romano Prodi (“The Stability Pact is stupid”), 24 October 2002 (http://www.telegraph.co.uk/finance/2830598/Euro-Stability-Pact-is-stupid-says-Prodi.html)

80

Markowitz, Harry (1959) Portfolio Selection: Efficient Diversification of Investments, John Wiley & Sons. (drugo izdanje ove knjige publikovao je Basil Blackwell 1990.) Narodna banka Albanije http://www.bankofalbania.org/web/Time_series_22_2.php?evn=agregate_detaje&evb=agregate&cregtab_id=271&periudha_id=5 Narodna banka Republike Makedonije http://www.nbrm.mk/default-en.asp?ItemID=5E3B5CA79135FE49B0E5121BBAA68CC9 Narodna banka Srbije http://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/index.html The Guardian: „What is the stability and growth pact?“ (http://www.guardian.co.uk/world/2003/nov/27/qanda.business) The Maastricht Treaty – Provisions amending the Treaty establishing the European Economic Community with a view to establishing the European Community, Maastricht, 7 February 1992 (http://www.eurotreaties.com/maastrichtec.pdf)

81

Aleksandar Damjanović Predsednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Skupštine Crne Gore

Između budžetske štednje i razvojnog budžeta U pokušaju traženja izlaza iz ekonomske krize i gotovo, recesije, u zemljama regiona, nameće se zaključak da uporedo sa smanjivanjem javne potrošnje, naročito dela tzv. neproduktivne potrošnje, treba monetarnim i fiskalnim merama omogućiti što veću likvidnost ekonomije u cilju pospešivanja privrednog rasta. Crna Gora je primer kako ekonomski "bum" tokom 2006. i 2007. godine i delimično 2008. godine kao posledica ogromne kreditne ekspanzije i visokog nivoa SDI, prelazi u svoju suprotnost, usled poremećaja na globalnom finansijskom tržištu, sa recesijom i rapidnim padom ekonomskih parametara. Problem je tim složeniji jer Crna Gora koristi evro kao valutu, što ograničava monetarne vlasti u smislu preduzimanja najvećeg broja monetarnih mera, a fokus stavlja na odmerenu fiskalnu, odnosno budžetsku politiku. Činjenica da je i u Crnoj Gori, kao i u zemljama regiona država najveći "poslodavac" i potrošač, koja svojom potrošnjom "isisava" likvidnost iz privrede, nalaže oprez i balansiranje kontraciklične poreske politike, koja je u Crnoj Gori izostala u periodu ekonomskog rasta. Kao ključno pitanje nameće se alternativa izostanku bankarske podrške i padu nivoa SDI, uz činjenicu javnog duga koji ima tendenciju rasta i dolaska u "crvenu" zonu i rastućeg broja privrednih subjekata koji su u blokadi bez potrebnih sredstava čak i za redovno poslovanje. Dalje smanjenje poreza bi ugrozilo neophodni nivo poreskih prihoda, a veoma je teško na rashodnoj strani ići na smanjenje tzv. mandatornih troškova, koji se pre svega tiču zarada, penzija, odnosno troškova socijalne i zdravstvene zaštite.

REFERATI

82

Kao moguća rešenja, ekonomska logika nameće budžetsku štednju u delu "diskrecione" potrošnje, pre svega ugovorenih usluga budžetskih korisnika uz preispitivanje realnog nivoa i iznosa javnih nabavki, kao i racionalizaciju državne uprave u meri u kojoj to neće ugroziti socijalnu sliku društva. Na drugoj strani, veliki deo tezaurisanog bogatstva iz doba ekspanzije se ne nalazi u zvaničnim kanalima platnog prometa i potreban je dijalog sa vlasnicima krupnog kapitala kako bi se ta imovina stavila u funkciju razvoja preduzetništva, odnosno kako bi se u što većoj meri upotrebila domaća akumulacija koja je van funkcije razvoja. Dalje zaduživanje na međunarodnom tržištu isključivo mora biti u funkciji razvojnih projekata, odnosno povećanja kapitalnog diela budžeta, vodeći računa o maksimalnom nivou i uslovima zaduživanja, kao i o činjenici da države često postaju reper na domaćim tržištima novca, definišući kamatne stope koje plaćaju za pozajmice koje su pre svega u funkciji rešavanja problema likvidnosti budžeta. Uz ove standardne ekonomske mere koje se moraju čvrsto i beskompromisno sprovoditi, treba istrajavati na daljem suzbijanju visokog nivoa sive ekonomije u državama regiona, što korespondira sa odlučnom politikom države u širenju poreskog obuhvata i osnovice, smanjenju evazije poreza i naplati zaostalih poreskih potraživanja dinamikom koja će ostaviti prostor da privreda nesmetano funkcioniše. Široki političkii konsenzus vlasti i opozicije oko nepopularnih mera "zamrzavanja" zarada na određeni rok i daljih mera štednje u delu lične i državne potrošnje bi bio idealan iako se do njega dolazi veoma retko. Na kraju, ne treba odbaciti ni ideju koju je Island, istina radikalno i putem referenduma sproveo u delo, a to je novi dogovor sa bankarskim sektorom, koji manje više čine jedne te iste banke u zemljama regiona. Možda bi rešenje moglo biti da banke koje imaju višak likvidnosti, a jedni su od uzročnika globalne ekonomske i finansijske krize, vrate "dug" onima koji krizu mnogo teže podnose, a to je realni ekonomski sektor. Da li se kroz pregovore sa državnog nivoa, uz učešće poslodavaca, može naći kompromis sa bankarskim sektorom i u cilju poboljšanja likvidnosti linearno otpisati jedan nivo duga koje privreda, odnosno građani imaju prema bankama, pitanje je za političke elite, ali i za međunarodne političke i finansijske organizacije koje bi bile garant jednog takvog sporazuma.

83

Edmond Spaho Predsednik odbora za ekonomska pitanja i finansije skupštine Albanije

Smanjenje troškova ili podsticanje privrede U poslednje vreme vode se velike rasprave o tome kojim putem treba da krenu naše ekonomije: smanjenje javnih rashoda ili stimulisanje ekonomije? Ova debata je dodtano izražena zbog svetske ekonomske krize i pokušaja mnogih država da ublaže njene negativne efekte. Gledajući iskustva iz raznih zemalja može se reći da ne postoji univerzalni recept. Politike koje funkcionišu u jednoj zemlji, mogu biti potpuno kontraproduktivne u drugoj. U slučaju Albanije obe opcije su primenjene u periodu pre krize i tokom same krize koja je ostavila negativne posledice po našu ekonomiju. Uprkos tome, treba reći da je albanska ekonomija iskazala bolje rezultate od bilo koje druge ekonomije u regionu. U periodu od 2009 do 2011 Albanija se našla među malim brojem država sa pozitivnom stopom ekonomskog rasta i ostvarila značajanu stopu rasta i tokom perioda krize (tabela 1).

Tabela 1: Rast DBP-a (u % )

2001-2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012* Albanija 5.8 5.9 7.5 3.3 3.5 3.2(1) 4.2 EU 2.2 3.3 0.7 -4.2 1.8 1.7 1.4 CEE 4.8 5.5 3.1 -3.6 4.5 4.3 2.7

Izvor: MMF WP/11/300 decembar 2011, Ministarstvo finansija: Poreska statistika 2011, Makroekonomskam i poreska predviđanja 2012-2020 Glavne karakteristike naše ekonomije u tom periodu bile su snažan makroekonomski rast i niska stopa inflacije; investicije su podržavale rast, a proizvodne aktivnosti su zadržale svoj značaj , što znači da ekonomski razvoj nije bio zasnovan na netrgovinskim sektorima kao što su finansijsko posredovanje, građevinarstvo, nekretnine.

84

Razlozi ovome leže u poltikama i reformamam koje su usvojene pre krize i u godinama svetkse ekonomske krize. U periodu pre krize država se aktivno bavila procesom reformi koje su bile fokusiranje na:

1. Reformu poreskog režima u smislu unapređenja i modernizacije poreske uprave i primene jedinstvene poreske stope od 10%.

2. Unapređenje poslovnog okruženja, kroz osnivanje centra za registraciju preduzeća i centra za izdavanje dozvola po modelu “sve na jednom šalteru”. Ove reforme su skratile rok za otvaranje preduzeća, dobijanje neophodnih dozvola i troškove. Ove reforme bile su praćene i reformama u oblasti javnih nabavki, a cela procedura se obavlja elektronski.

3. Smanjenje troškova za zaposlene. Broj ministarstava je smanjen sa 18 na 14, uključujući i državne institucije. Broj zaposlenih u javnoj upravi smanjen je sa 120.000 u 2005 na 90.000 u 2008. U istom periodu troškovi su smanjeni sa 6.6% BNP-a na 5.9% BNP-a (tabela 2). Ova smanjenja su delimično pomogla da se udvostruče plate u javnom sektoru, kao i penzije u periodu od 2005-2009.

4. Proces privatizacije bio je prioritet. Glavni sektori, kao što su bankarski, telekomunikacije, javne službe, poljoprivreda, deo energetskog sektora, rudarstvo itd. u potpunosti su privatizovani. Privatni sektor čini više od 85% BNP-a.

Tabela 2: Lična potrošnja (% BDP-a)

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

6.6 6.4 6.1 5.9 5.4 5.1 5.2

Izvor: Ministarstvo finansija: Poreska statistika 2000-2011. U periodu od 2005-2008 ovo je za rezultat imalo povećanje neto SDI (stranih direktnih investicija) sa 3,4% na 6,7% BNP-a (tabela 3); privatni krediti su se uvećali sa 15,2% na 35,1% BNP-a; izvoz je porastao sa 22,9% na 29,3% (tabela 4); prihodi od poreza i prihodi od carina uvećali su se sa 1350 miliona dolara na 2050 miliona dolara, što je omogućilo vladi da tri

85

godine zaredom primeni dodatne budžete i uveća javne investicije sa 4,6% BNP- u 2005 na 8,7% BNP-a u 2008 (tabela 5).

Tabela 3: Priliv kapitala

2005 2006 2007 2008 2009 2010 Račun tekućih transakcija (% BDP-a)

3.9 3.3 8 14.4 11.7 9.6

Neto SDI (% BDP-a) 3.4 3.6 6.1 6.7 7.7 9.2 Neto SDI (% deficita platnog bilansa)

56 64 59 44 57 78

Izvor: MMF WP/11/300 decembar 2011

Tabela 4: Rast izvoza

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Izvoz roba i usluga (%BDP-a)

22.9 25.5 28.2 29.3 28.7 32 35

Izvor: MMF WP/11/300 decembar 2011, Ministarstvo finansija: Poreska statistika 2011

Tabela 5: Porast prihoda

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Prihodi od poreza i carina (mil. USD)

1350 1550 1760 2050 2080 2230 2370

Izvor: Ministarstvo finansija, Poreska statistika 2000-2011 Pažnja je takođe bila usmerena na smanjenje javnog duga. U 2008 on je iznosio 54,7% BNP-a, a u 2005 58,7% BHP-a.

Tabela 6: Porast kredita 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Dug privatnog sektora (% of GDP)

15.2 22.1 29.9 35.1 36.6 37.4

Private credit/GDP growth rate (%)

60.4 45.5 53.3 17.4 4.3 2.4

Izvor: MMF WP/11/300 decembar 2011

86

Ekspanzija građanskih kredita u periodu od 2005-2008 pretila je pojavom rizika od inflacije, stoga je Nacionalna banka Albanije intervenisala povećanjem kamata i na taj način smanjila inflaciju na zacrtanih 3% (tabela 6). Ostvareni rezultati su oslabili pritiske zbog svetske ekonomske krize u periodu 2009-2011. Uz to vlada se pridržavala usvojenih politika koje su smanjile negativne efekte krize. Politike koje su sprovođene u periodu 2009-2011 bile su uglavnom fokusirane na: Uvećanje programa javnih investicija sa 600 miliona dolara na prosečan iznos od 710 miliona dolara u periodu 2009-2011 (tabela 7); obezbeđivanje poreskih olakčica privatnom sektoru (jedina država u regionu) kroz smanjenje poreza za zaposlene sa 29,5% na 15%, te ukidanje carinskih stopa na sirovine koje se koriste za proizvodnju izvoznih roba; privatizcija je nastavljena u sektoru energetike, telekomunikacija, proizvodnje i prerade nafte, a troškovi zaposlenih su smanjeni za dodatnih 0,7% BNP-a. U tom periodu Nacionalna banka Albanije sprovodila je politiku smanjenja kamatnih stopa kako bi proširila kreditne aktivnosti na privatni sektor.

Tabela 7: Dopunski budžeti: 2006, 2007, 2008

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Ukupna potrošnja (%BDP-a)

28.3 28.8 29.2 32.7 33.2 29.2 28.7

Javne investicije (%BDP-a)

4.6 5.7 5.9 8.7 8.4 5.2 5.4

Javne investicije (mil. USD)

380 510 570 940 960 650 710

Izvor: Ministarstvo finansija, Poreska statistika 2000-2011 Sve gore navedene politike bilo je moguće primeniti zahvaljujući uvećanju prihoda, prihoda od privatizacije, sindikalnih kredita i izdavanja albanske Eurobond obveznice.

87

Treba napomenuti da uprkos činjenici da u regionu Albanija ima najviši dug u odnosu na BNP, struktura duga je povoljna obzirom da ima najniži spoljni dug u regionu, dajući na taj način vladi određenu prednsot. Samo 1/3 javnog duga je strani dug i uz to 2/3 su dugoročna dugovanja sa jako niskim kamatnim stopama. Stoga Albanija ima najniži odnos servisriranja duga u celom regionu sa samo 3,2% BNP-a, što joj omogućava da se zadužuje na stranim, spoljnim tržištima (tabela 8).

Tabela 8: Ukupan javni dug i budžetski deficit

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Ukupan javni dug (%BDP-a)

57.8 56.0 53.4 54.7 59.8 58.5 58.7

Budžetski deficit (%BDP-a)

-3.4 -3.3 -3.5 -5.6 -7.1 -3.1 -3.5

Izvor:MMF WP/11/300 decembar 2011, Ministarstvo finansija: Poreska statistika 2011 U skladu sa ovim politikama, nastavljen je ekonomski rast u periodu 2009-2011 za 3% u svakoj godini; izvoz je porastao za 48% u poređenju sa istim u periodu 2006-2008; direktne strane investicije su uvećane sa 6,7% BNP-a na 9,2% i 9% BNP-a u 2010 i 2011. Jedinim negativnim parametrom može se smatrati uvećanje javnog duga za 4%. Ipak gore navedeno uvaćanje bilo je znatno ispod uvećanja javnog duga u drugim zemljama regiona u istom periodu. Smatramo da je spoljne okruženje još uvek nestabilno i da će tako biti u narednim godimnama, stoga pažnju treba usmeriti, između ostalog, na sledeće:

1. Strukturne reforme: potreba za agresivnijim strukturnim politikama kako bi se uvećalo učešće javnog sektora i privukle direktne strane investicije;

2. Poreska politika: potreba za jačanjem pozicije poreske politike kako bi se održala prava ravnoteža između ekonomskog rasta, budžetskog deficita i sveukupnog duga;

3. Monetarna politika: agresivnije smanjenje kamatnih stopa u odnosu na mere likvidnosti (bolje funkcioniše u vremenima smanjenih ekonomskih aktivnosti).

Hvala vam!

88


skupština Bosne i Hercegovine

Rezanje javne potrošnje ili stimulisanje ekonomije - dilema u svetlu definisanja politika parlamentarnih komisija

U pokušaju da odgovorimo na pitanje: rezanje javne potrošnje ili stimulisanje ekonomije, možda bi umesto veznika "ili" trebalo staviti veznik "i" - i time naći modalitet usklađivanja i mirenja ta sva suprostavljena koncepta? Postavlja se pitanje kako naći adekvatnu kombinaciju monetarnih i fiskalnih instrumenata koja bi dala rezultate? Kako razviti adekvatne sektorske strategije i strategiju razvoja realnog sektora? Svakako, nema jednoznačnog odgovora, svaka zemlja je specifična, a time su specifična i rešenja. Zemlje Zapadnog Balkana razvijaju svoje posebne ekonomske, finansijske politike u pokušaju da stabilizuju budžete, uz istovremeno zadovoljenje socijalnih i drugih javnih potreba. Smanjivanje transfernih izdvajanja, rezanje javne potrošnje uz istovremeno podsticanje realne ekonomije i stvaranje uslova za razvoj su ciljevi kojima se teži. Kako se BiH suočava s savremenim izazovima? Kada je reč o izboru adekvatne kombinacije monetarnih i fiskalnih instrumenata, Bosni i Hercegovini na raspolaganju stoji ograničen broj monetarnih instrumenata. Mehanizam valutnog odbora koji podrazumeva fiksni odnos između konvertibilne marke i eura anulira mogućnost korišćenja valutnih kurseva u cilju ostvarivanja makroekonomskih ciljeva. Centralna banka ima ulogu fiskalnog agenta za potrebe države, ali nema mogućnost emitovanja sopstvenih hartija od vrednosti kao ni ulogu "banke poslednjeg utočišta". Na žalost, ograničene ingerencije Centralne banke nisu rezultat neadekvatne opremljenosti i obučenosti nego nedostatka političke volje. Kada je o izboru fiskalnih instrumenata reč, budžetima u Bosni i Hercegovini na raspolaganju stoje značajni prihodi iz fiskalnih i parafiskalnih izvora. No, zbog izuzetno komplikovanog uređenja zemlja - dva entiteta, 10 kantona, preko 130 opština - poreski prihodi se ubiraju i raspoređuju na različitim nivoima. Porez na dodatu vrednost (PDV) je najznačajniji izvor poreskih prihoda za budžet Bosne i Hercegovine. PDV se prikuplja na jedinstveni račun državnog trezora i dalje raspoređuje na osnovu određenih koeficijenata između države BiH i entiteta. Isključivo

89

entitetski poreski prihodi su porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke. Navedeni porezi se, ponovo na osnovu utvrđenih kriterijuma, raspoređuju između entiteta i kantona odnosno entiteta i opština. Komplikovanost ubiranja i raspodele poreskih prihoda ograničava njihovu efikasniju alokaciju kao i upravljanje njima. Dakle, BiH ima na raspolaganju ograničen broj monetarnih i fiskalnih instrumenata pojedinačno, što opet stvara reperkusije na izbor adekvatne kombinacije monetarnih i fiskalnih mera. No, problem nije samo na prihodovnoj strani budžeta svih nivoa. Mnogo veći problem predstavlja rashodovna strana budžeta, njena veličina i struktura. Kao rezultat specifičnog i veoma komplikovanog uređenja zemlje, BiH ima izuzetno veliki administrativni aparat. Na nivou konsolidovanog budžeta, na plate i naknade troškova zaposlenih otpada više od trećine prihoda, čak 3 milijarde konvertibilnih maraka (1,5 milijardi evra)! BiH je uz to i zemlja sa izuzetno velikim brojem ljudi u stanju socijalne potrebe, radno-neaktivnog, izdržavanog stanovništva. Konkretno, po statistikama, BiH ima pola miliona nezaposlenih, pola miliona penzionera i oko 600.000 korisnika nekog vida socijalne pomoći. Na socijalna davanja se izdvaja preko 3,7 milijardi KM. Zemlja se nikada nije oporavila od ratnih razaranja i pored milijardi evra međunarodne, donatorske pomoći. U ratu is raspadom bivše Jugoslavije nestali su veliki industrijski kompleksi, fino uvezane industrije, komplementarno tržište ... Jakog realnog sektora nema ali neko mora finansirati glomazan administrativni aparat i veliki broj socijalno ugroženih kategorija kojima je dat niz beneficija u doba budžetskih suficita. Donosioci odluka u parlamentima i vladama su se, na žalost, odlučivali za brza, neadekvatna rešenja - povećanja nameta slabašnoj privredi. Nepopularna, jedina logička rešenja - smanjivanje administrativnog aparata i revizija strukture socijalnih davanja - su zbog političkih razloga bila izbegavana. Premda se u novije vreme, što je opet rezultat značajnih budžetskih deficita, prekida angažmana sa MMF-om, smanjenim poreskim prihodima i kontrakcionim aktivnostima banaka kao posledicom ekonomske krize, preduzimaju mere na smanjivanju plata administraciji i neadekvatnih socijalnih davanja po više osnova - adekvatne mere u cilju jačanja realnog sektora nisu preduzete. Tako npr. iz državnog budžeta je izdvojeno samo 59 miliona KM za kapitalne projekte! Premda državni budžet (za razliku od nižih, entitetskih budžeta) po samom svom konceptu nije razvojni, činjenica je da je navedeni iznos nedopustivo mali! Istovremeno, privreda je izuzetno

90

opterećena visokim poreskim davanjima i doprinosima. Na poreze i doprinose, iz plata i na platu, se izdvaja više od 70%! Samo prošle godine, više od 30.000 preduzeća je imalo blokirane račune a 32.000 je bilo nelikvidno. Otpuštanja radnika i odlazak u "sivu zonu" su, na žalost, rešenja za mnoge kompanije. Trenutno se razmatra mogućnost redefinisanja stope PDV-a - sa trenutnih 17% na 21% ili čak 25%, uz istovremeno smanjivanje stope doprinosa. No, možda bi se time smanjilo opterećenje privredi ali bi to bio dodatni udar "na džepove" potrošača, što bi moglo u konačnici smanjiti prihode od PDV-a kao rezultat smanjene potrošnje. Uvođenje automatskih stabilizatora - novih poreza tj povećanje postojećih predstavlja jednostavno rešenje za stabilizovanje budžeta, no nije trajno niti adekvatno sa stanovišta osiromašenog građanstva. Istu ulogu ima i prodaja "državnog srebra" - privatizacija državnih kompanija u bescijenje. Revizija privatizacije nije dala rezultate a nova privatizacija je zaustavljena zbog malog interesa investitora. Neadekvatne ekonomske politike (Vašingtonski konsenzus), šuma regulativa, korupcija, politički problemi - sve je to rezultiralo smanjenim interesom investitora - padom direktnih stranih investicija, izbegavanjem ulaganja, padom kreditnog rejtinga zemlje, rastom kamatnih stopa. Rast kamatnih stopa je rezultirao kontrakcionim aktivnostima banaka i manjim investicijama u realni sektor, što je uz postojeće nerazvijeno tržište novca i kapitala, izazvalo dodatni udar na realni sektor i njegovu nelikvidnost. Prelivanje efekata ekonomske krize na BiH (koja je označena kao zemlja sa visokom osetljivošću na poremećaje u evrozoni) je zaoštrilo situaciju u zemlji i rezultiralo dodatnom nelikvidnošću tržišta i deficitima budžeta. Vidljivo je da su problemi u BiH dublji i ne mogu se svesti samo na pitanje treba li primeniti ekspanzivnu ili restriktivnu fiskalnu i monetarnu politiku. Po ekonomskim teoretičarima ekspanzivna se koristi u uslovima depresije a cilj je povećanje javnih rashoda (javnih radova) i ekonomskih aktivnosti. Restriktivna podrazumeva progresivno oporezivanje te smanjenje javnih rashoda. Naša ekonomska tj. fiskalna i monetarna politika uključuje visoke poreske stope uz povećane javne rashode - potrošnje (umesto smanjenja) i bez povećanja ekonomskih aktivnosti. Dakle, koristimo kombinaciju mera koje se iu ekonomskoj literaturi isključuju! Odnosno, isključuju mogućnost ostvarivanja osnovna četiri makroekonomska cilja - rast zaposlenosti, poboljšanje platnog bilansa, stabilnost cena i ekonomski rast.

91

Postavlja se pitanje kolika je stvarna uloga parlamentarnih komisija u ovakvom veoma nepovoljnom ekonomskom i političkom okruženju? Odnosno, koliko parlamentarni odbori za finansije i budžet te ekonomski razvoj mogu biti efikasni u definisanju ekonomskih politika? Sama uloga parlamentarnih komisija je definisana poslovnikom domova a vezana je za ingerencije nivoa vlasti. U nadležnosti države BiH, prema Ustavu spada: spoljna politika, spoljnotrgovinska politika, carinska politika, monetarna politika, finansiranje institucija i međunarodnih obaveza BiH, politika useljavanja, izbjeglica i azila, kontrola vazdušnog saobraćaja. Sve ostale ingerencije su prebačene na niže, entitetske i kantonalne nivoe. Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj (12 članova, po 6 iz svakog doma) razmatra pitanja koja se odnose na problematiku ekonomskih reformi koje su u nadležnosti institucija BiH, razmatra inicijative koje dolaze od vladinih i nevladinih institucija a koja se odnose na polje ekonomije, monetarne ekonomije, politike spoljnog zaduživanja, odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama, programe rekonstruisanja i razvoja BiH, definisanje mjera ekonomske politike, fiskalnu i kreditnu politiku BiH, politiku bankarstva, statistiku, mere i standarde. Čini se širok dijapazon aktivnosti. No, kakav je delokrug u stvarnosti? U stvarnosti postoji ni ograničenja:

1. Malo je ingerencija ekonomske prirode koja su na državnom nivou. Ingerencije su vezane prvenstveno za problematiku finansiranja institucija. Isto tako, postoje ograničenja u samo sistemu (valutni odbor) ili sistem deluje već „uhodano“, sa utvrđenim procedurama.

2. Stvarna moć u definisanju politika razvoja i predlaganju zakona ima Savjet ministara tj vlada BiH; dakle, izvršna vlast. Inicijative poslanika i klubova su parcijalne i vezane za pojedine zakone. Uloga komisije je postala više kontrolna (nadzor nad 10 agencija) nego zakonodavna, s malim kreativnim potencijalom. Neadekvatna je i sama procedura donošenja zakona s malom mogućnošću revidiranja i izmene od strane predlagača.

3. Nemamo usvojenu jedinstvenu strategiju razvoja zemlje s akcionim planom. Ne znamo koje branše i oblasti želimo razviti. Problem je iu neadekvatnoj koordinaciji sa entitetskim nivoima kao i preklapanju nadležnosti, zakona i regulativa na svim nivoima. Ne postoji jedinstveni ekonomski prostor. Komisije nemaju utvrđene

92

pravce delovanja. Umesto toga, kao smernice u radu služe obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što praktično znači ad hoc prilagođavanje evropskim obavezama bez vlastite, nacionalne strategije razvoja zemlje.

4. Postoji preklapanje ingerencija komisija domova, npr između komisija za spoljnu trgovinu i carine, komisija za finansije i budžet i komisija za evropske integracije tako da malo zakona i inicijativa dolazi na zajedničku Komisiju za ekonomske reforme i razvoj koja bi trebalo da objedini njihove aktivnosti tj. da ima krovnu ulogu.

5. Politikanstvo i zastupanje interesa partija i entiteta a ne svih građana; nedovoljna profilisana uloga komisija u političkom životu.

6. Nedostatak eksperata koji bi pružali (kontinuiranu) stručnu pomoć poslanicima; mogućnost angažovanja na ad hoc osnovi.

Šta bi trebalo uraditi? Kada je reč o parlamentarnim komisijama koje se bave ekonomskom problematikom, svakako treba koordinirati njihov rad kako se zakoni ne bi razmatrali parcijalno. Zajednička saradnja komisija oba doma može rezultirati mnogo kvalitetnijim zakonima koji će brže prolaziti parlamentarnu proceduru. Konačno postizanje političkog konsenzusa između parlamentarnih stranaka vezano za naše obaveze na putu prema Evropskoj uniji i striktno pridržavanje preuzetih obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja jedno od rešenja. Prevazilaženjem političkih i entitetskih nesuglasica, uspostavljanjem saradnje sa parlamentima svih nivoa i njihovim komisijama koje se bave ekonomskom problematikom te boljom koordinacijom na relaciji zakonodavna - izvršna vlast moguće je postići mnogo. Svakako, tu su i strukturne reforme koje moramo provesti. Potrebno je da imamo jedinstvenu strategiju razvoja zemlje i jedinstveni ekonomski prostor. Na osnovu toga, moramo razviti sektorske strategije (energetski sektor, namjenska industrija, metaloprerađivačka i drvna industrija, turizam) uz provođenje međusektorske analize. Fokusirati se na izabrane oblasti sa komparativnim prednostima te jačati sektor malih i srednjih preduzeća putem klasterizacije. Klasterizaciju ne sprovoditi lokalno nego regionalno tj vodeći računa o mogućnostima prekogranične i regionalne saradnje, prvenstveno sa našim susedima koji su nam i najznačajniji spoljnotrgovinski partneri. Značajna novčana sredstva iz predpristupnih fondova stoje na raspolaganju upravo za projekte prekogranične saradnje.

93

Potrebno je i da zemlje Zapadnog Balkana razmenjuju iskustva na putu prema Evropskoj uniji te obnove pokidane političke i ekonomske veze. Postoji niz mogućnosti i pravaca delovanja. Premda su sve zemlje Zapadnog Balkana posebne na svoj način, preporuke za Bosnu i Hercegovinu se mogu primeniti i na njih. Svi mi još „lutamo“ u velikoj meri u procesu pronalaženja adekvatne ekonomske politike, pokušajima da stabilizujemo budžete, smanjimo javnu potrošnju, stimulisano proizvodnju… Ima dosta zajedničkih imenitelja među nama. To je nekadašnja jedinstvena i povezana ekonomija, geografska blizina, zajednička istorija, jezik, mentalitet... Upravo u navedenim sličnostima je moguće naći osnovu za bližu političku i ekonomsku saradnju među državama Zapadnog Balkana. To su prednosti na kojima možemo graditi i bazirati našu buduću saradnju. Uostalom, EU ne insistira bez razloga na regionalnom razvoju i međudržavnim projektima u okviru IPA podrške. A saradnja je uostalom i misao - vodilja, lajtmotiv naše konferencije.

Branka Ljiljak Zamenica predsednika, Odbor za finansije, Skupština Republike Srbije

Parlamentarni odbori u funkciji adekvatnih odluka ekonomske

politike Po Ustavu Republike Srbije, Narodna Skupština donosi zakone, budžet i završni račun, a zajedno sa izvršnom vlašću, Vladom, kreira uslove života građana Srbije. Stoga, saradnja dva organa mora biti bliska kako bi odluke koje se donose bile dobre. U većini slučajeva, Vlada predlaže zakone i dostavlja Skupštini na usvajanje. Da bi narodni poslanik koji ne mora biti ekspert u datoj oblasti doneo dobru odluku on mora imati dovoljno vremena za razmatranje predloga, kao i relevantne informacije na kojima zasniva svoj izbor. Međutim, ukoliko je predlog zakona na razmatranju u kratkom vremenskom periodu, poslanici ne mogu detaljno sagledati sve aspekte zakona i posledice koje njegova primena može imati u praksi.

94

Sa problemom nedostatka vremena za raspravu i detaljnije razmatranje predloženih zakona suočava se i Odbor za finansije. Da bi Odbor, zajedno sa Vladom, mogao da učestvuje u rešavanju pitanja da li smanjiti javne rashode ili stimulisati privredu, član odbora mora da raspolaže relevatnim informacijama, koje bi Valda trebalo da dostavlja članovima Odbora. Mada su poslanicima na raspolaganju stručne službe, u njima često nema dovoljne inicijative jer im tehnički poslovi apsorbuju sve kapacitete. Potencijali istraživačkog odeljenja koje je takođe na raspolaganju poslanicima nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni. Pored toga, članovima Odbora za finansije su dostupne i analize i izveštaji finansijskog saveta, izveštaji Državne Revizorske Institucije o utrošku sredstava, kvartalni izveštaji Ministarstva finansija. Međutim, ono što nedostaje jeste vreme da se sve mogućnosti i njihove implikacije razmotre kako bi se napravio dobar izbor u dilemi između smanjenja troškova i stimulacije privrede. Problem nedostatka vremena postaje jasan kada se uzme u obzir da je Narodna Skupština za četiri godine usvojila osam stotina zakona i izvršila ratifikaciju brojih međunarodnih sporazuma. Nedostatak vremena za detaljija razmatranja i rasprave ne utiče toliko na kvalitet samog zakona, već u većini slučajeva na nedostatak podzakonskih akata i praćenje efekata njegove primene. Stoga, neophodno je da kontrolna uloga parlamenta dođe do izražaja. Donoseći zakone Narodna Skupština zajedno sa izvršnom vlašću kreira ekonomsku politiku zemlje, što u velikoj meri može da je opredeli za stimulaciju privrede. Međutim, budući da je Skupština kontrolor rada Vlade, ona ima veći uticaj na smanjnja javne potrošnje nego na stimulaciju privrede. Ipak, efekat kontrole bi trebalo da bude veći u Srbiji i zemljama u tranziciji. Ukratko, Parlament poseduje mehanizme za donošenje kvalitetnih odluka, međutim neke od njih kao što je sastav zaposlenih u odborima i istraživačkom odeljenju bi trebalo da ojača kako bi mogli da blagovremeno i adekvatno razreše dilemu između smanjenja troškova i stimulacije privrede. Stoga, od sledećeg saziva Skupštine, Odbori bi trebalo da imaju mnogo veći uticaj i mnogo više rasprava bi trebalo da budu prenete na Odbore.

95

Saša Drezgić Ekonomski fakultet, Univerzitet u Rijeci

Da li dati prioritet smanjenju javnih troškova ili stimulisanju ekonomije23

Pred nosioce ekonomske i fiskalne politike u savremenim ekonomijama postavljaju se izuzetno teški zadaci uravnoteženja budžetske ravnoteže te istovremenog ostvarenja viših stopa ekonomskog rasta. Pod teretom visoke zaduženosti kreatori politika su prisiljeni da vode restriktivnu fiskalnu politiku u uslovima recesije. Takva orijentacija je u suprotnosti sa tradicionalnim keinesijanskim receptom delovanja ekonomske politike. Stoga, postoji opravdana bojazan da će takve mere dovesti do pogoršanja budžetskog salda te pada životnog standarda. Budući da su se ekonomsko-finansijski odnosi unutar pojedine zemlje kao i u okviru međunarodnih odnosa znatno promenili pogotovo pod uticajem procesa globalizacije, može se tvrditi da fiskalna konsolidacija treba da bude prilagođena specifičnim karakteristikama ekonomskog sistema. Ukoliko se takve funkcije ne uvaže te se primenjuju standardizovani recepti, moguće su pogubne posledice u vidu makroekonomske destabilizacije te svih reperkusija takvog stanja. Takođe je relevantno pitanje da li sve zemlje treba (i smeju) da sprovode fiskalnu konsolidaciju u recesijskim uslovima. U ovoj diskusiji iznosi se samo nekoliko dilema relevantnih za odgovor na pitanje o karakteru fiskalne politike. To su pre svega odnos monetarne i fiskalne politike, struktura fiskalne konsolidacije, procikličnost ekonomske (fiskalne) politike, efikasnost fiskalne politike, stanje zaduženosti, perspektive privrednog rasta te strukturne karakteristike ekonomije. Ocena navedenih kategorija data je na primeru Republike Hrvatske, međutim, iste ocene gotovo u potpunosti su aplikativne na područje cele regije. 23 Najveći deo teksta diskusije temelji se na radu u objavi S. Drezgić: Fiskalna

konsolidacija u vrijeme krize, Zbornik Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, HAZU, Zagreb, 2012

96

Interakcija monetarne i fiskalne politike Ideologija nezavisnosti monetarne politike koja je bila prisutna pre zadnje velike krize u gotovo svim zemljama sveta manifestovala se vrlo nepovoljno po učinke fiskalne politike. U najvećoj meri reflektovala se na način da deluje prociklično - trošak finansiranja državne potrošnje u vreme konjunkture bio je nizak, a u vreme recesije izuzetno visok. Takvo stanje pogotovo važi za zemlje članice te zemlje zavisne o ekonomskoj politici EU. Pored toga, ulazak u diskusiju o validnosti finansiranja ponude javnih dobara i usluga tržišnim kamatnim stopama te izloženost finansijskim špekulacijama prelazi okvire ove rasprave. Kada je reč o visoko euriziranim zemljama smer kretanja delovanja monetarne politike ne zavisi od mera zavisnih centralnih banaka već o udelu javnog duga u BDP-u, a pogotovo o trenutnom stanju deficita. Naime, fiskalni deficit postaje ključan pokazatelj koji definiše kretanje kreditnog rejtinga pa tako i kamatne stope. Takvo stanje dodatno utiče na procikličnost fiskalne politike. Tako je impotentna ekspanzivna fiskalna politika, odnosno neefikasna državna potrošnja kažnjena kamatnim stopama jednako kao i restriktivna fiskalna politika praćena padom privredne aktivnosti. Drugim rečima, monetarna politika nije komplementarna fiskalnoj politici, već deluje tako da, ili pogoršava fiskalnu poziciju u vreme problema, ili je poboljšava u vreme privredne ekspanzije. Identičan scenario događa se i u okviru EU već duže vreme. Dosadašnji monetarni režim u Hrvatskoj koji je definisan monetarnom politikom, ali i brojnim drugim faktorima može se oceniti restriktivnim u odnosu na potrebe za finansiranjem državnih rashoda. Potencijalno smanjenje kreditnog rejtinga i (ili) povećanje troškova finansiranja dovelo bi do neodrživosti fiskalne politike i u kratkom roku. Stoga su potrebni izuzetno veliki napori u zadovoljenju zahteva finansijskih institucija prema smanjenju državne potrošnje uz istovremeno nastojanje za ostvarenjem viših stopa ekonomskog rasta. Ostvarenje takvih međusobno kontradiktornih ciljeva u velikoj meri zavisi od institucionalnih reformami u okviru ekonomskog sistema.

97

Efikasnosti fiskalne politike Fiskalna politika je u savremeno doba znatno manje efikasna nego u prošlosti. Globalizacijski procesi i otvorenost ekonomija doveli su do toga da je odliv državne potrošnje vrlo često prevelik da bi se mogli očekivati značajniji efekti na rast privrede. Treba takođe istaći da je diskreciona fiskalna politika potencijalno vrlo neefikasna zbog velikog vremenskog perioda njena donošenja i delovanja njenih učinaka. Stoga su automatski stabilizatori u okviru rashodne strane budžeta znatno efikasniji (naknade za nezaposlene, na primer). Jedan od načina kako poboljšati efikasnost automatskih stabilizatora je promeniti poresku strukturu - u smeru direktnih i progresivnih poreza kao što je porez na dohodak (uz eliminisanje izuzeća i olakšica). Međutim, u poslednje vreme fiskalne politike sve više se okreću prema posrednim porezima u funkciji poreske neutralnosti te uticaja na smanjenje bruto troška radne snage (odnosno konkurentnost). Procikličnost ekonomske (fiskalne) politike Dodatan problem predstavljaju promašaji finansijskog sistema koji u vreme konjunkture zbog asimetričnih informacija te „fenomena krda“ ima tendenciju prevelikog, a u vreme recesije premalog pozajmljivanja kapitala. Tim više je potrebna fiskalna politika izbalansirane u okviru poslovnih ciklusa.

• Karakter mera fiskalne konsolidacije U okviru mera predviđenih za smanjenje budžetske neravnoteže u Hrvatskoj predviđene su mere na prihodovnoj i rashodovnoj strani. U kontekstu takve orijentacije potrebno je upozoriti da empirijski nalazi potvrđuju bolje rezultate konsolidacije u vidu smanjenja budžetske potrošnje, i to tekuće. Povećanje poreza više je primereno zemljama sa niskim poreskim opterećenjem. Stoga, može se pretpostaviti da će povećanje poreske presije izazvati kontrakciju lične potrošnje i BDP-a. S druge strane, uticaj smanjenja državnih rashoda zavisiće u prvom redu o promenama u strukturi te potrošnje.

98

Postavlja se pitanje što je sa državama u kojima je fiskalna pozicija te stanje infrastrukture nepovoljno, tekuće rashode nije moguće smanjiti, a poreska presija je dosegla maksimum. Dve su ekstremne mogućnosti - linearno smanjenje rashoda uz opasnost od recesijske spirale ili dodatno zaduživanje uz visoku cenu kapitala što ugrožava fiskalnu poziciju bez obzira na ekonomski rast. Bezbolna mogućnost bi bila zadnja opcija, ali uz finansijsku podršku međunarodnih finansijskih institucija. Međutim, međunarodne finansijske institucije pružaju pomoć isključivo uz zahteve za fiskalnu konsolidaciju što ukazuje na njihovu usmerenost na pitanja kratkoročne budžetske ravnoteže te fiskalne solventnosti te zanemarivanje razvojnog aspekta.

• Kretanje i struktura budžetskih prihoda. Jedan od važnih elemenata za razmatranje kada je reč o fiskalnoj konsolidaciji je poreski teret te struktura poreza. Hrvatska je jedna od zemalja sa najvećim poreskim naporom u Evropi. Takvo stanje usmerava sprovođenje fiskalne konsolidacije na strani javnih rashoda. Naime, velik poreski napor označava činjenicu da se zemlja nalazi na ivici svog maksimalnog kapaciteta poreskog. Stoga, kada je reč o fiskalnoj konsolidaciji, postoje veće mogućnosti u okviru racionalizacije rashoda te njihova smanjenja nego na strani povećanja poreskih prihoda. U tom smislu, izveštaj Svetske banke (2007) posebno ističe Hrvatsku i Tursku kao zemlje s najvećim poreskim opterećenjem na evropskom prostoru. U kontekstu takvog stanja, od velike je važnosti da interveniše u okviru poreske strukture (smanjenja poreza na rad u odnosu na ostale poreske oblike i frakcije dohotka).

• Struktura državne potrošnje (fiskalne konsolidacije) Programi fiskalnih prilagođavanja obično se fokusiraju na stanje budžetskog deficita. Pošto tekući i kapitalni rashodi imaju jednake učinke na kratkoročni tok gotovine državnog budžeta, te se retko postavljaju ciljevi strukture budžeta, teret prilagođavanja obično pada na javne investicije i ostale produktivne rashode javnog sektora. Orijentacija na novčani tok budžeta kao odgovarajućeg pokazatelja fiskalne discipline pogotovo je problematičan za zemlje koje se suočavaju sa povećanim infrastrukturnim potrebama kao što su zemlje u razvoju, ali i nove članice

99

EU. Zadovoljenje takvih infrastrukturnih potreba pod strogim fiskalnim ograničenjima zahtevalo bi povećanu poresku presiju što izaziva negativne efekte u vidu povećanog poreskog opterećenja sadašnjih generacija te poreske distorzije. Druga, takođe nepovoljna alternativa je smanjena stopa investiranja. Međutim, takva politika može smanjiti budžetske prihode u budućnosti putem smanjene produktivnosti privatnog sektora te smanjenog fiskalnog kapaciteta poreskih obveznika. Na taj način, na račun kratkoročnih, ugrožavaju se dugoročni ciljevi fiskalne stabilnosti i održivosti. Hrvatska spada u grupu zemalja jugoistočne Evrope u kojima postoji visok nivo državne potrošnje kojom se finansira sistem socijalne sigurnosti te su se uz krizne uslove neodrživosti fiskalne pozicije nadodale i nepovoljne demografske tendencije. U odnosu na zemlje u okruženju, u prethodnim godinama Hrvatska se isticala posebno visokim ulaganjima u javnu infrastrukturu. Takva ulaganja su u pojedinim periodima bila najvećima u Evropi (2004. Godine iznosila su 8% BDP-a, The World Bank, 2007.). Međutim, uprkos tome, Hrvatska se još uvek nalazi na začelju evropskih zemalja kada je reč o kvalitetu javne infrastrukture te se nameće održanje visoke stope investiranja. Na strani rashoda deluju naknade za nezaposlenost, međutim, trebalo bi povesti računa kako uravnotežiti investicije u celom poslovnom ciklusu. Hrvatska još uvek znatno zaostaje za razvijenim zemljama kada je reč o infrastrukturnom kapitalu te je smanjenje investicija od 2008. godine štetno za dugoročnu osnovu privrednog rasta te produktivnost rada. Stoga bi srednjoročni ili dugoročni nacionalni plan infrastrukture koji objedinjuje analizu društvenih koristi i troškova svake investicije te plan te projekciju finansiranja trebao voditi upravo računa o uravnoteženju investicionog ciklusa. Potencijalni stabilizacioni fond koji bi se mogao kreirati u kontekstu takvog plana te koji bi se punio u vreme konjunkture poslužio bi za finansiranje investicija u vreme krize. Grafikon 6 pokazuje kretanje ukupnih rashoda te kapitalnih rashoda centralnog državnog budžeta. Može se uočiti značajna razlika u kretanju investicija u periodu pre i posle ekonomske krize. Takvo stanje navodi na zaključak da su se povećane (ili iste) potrebe za finansiranje državnih rashoda usled pada budžetskih prihoda namirili promenom budžetske strukture u korist tekućih, a na štetu kapitalnih rashoda. Takva kretanja

100

deluju nekretanjimDržavnogbruto kapgodine.

Grafiko

Izvor: Onlin

• St Kada je ostalim zprivatnogzaduženo85% raspkamata oduga privsmanjuje poreske ppredstavljčine pitan

• Pe Dosadašnpovećanju

egativno nama pridružujg zavoda zapitalne inve

on 6: Kreta

ne baza podat

tanje zaduže

reč o zaduemljama EU

g sektora ost domaćinspoloživog d

od 7% raspovatnih subje

raspoloživipresije u buja opasnost

nja fiskalne

erspektive p

nje stope eu lične potr

a ekonomskuje se i paa statistiku,esticije u k

anja ukupnihdrž

taka Ministars

enosti

uženosti, trU nije znač(stanovništstava u 201dohotka. Noloživog doekata zajedni dohodak iudućnosti. St za makroeodrživosti u

privrednog r

ekonomskogrošnje te inv

ki rast i u kad privatnih uprkos odkontinuirano

h rashoda težavnog budž

stva financija R

reba istaći čajan. Mnogtva i pred0. godini na

Na takav dohotka (MMno s visokoistih te ne oStoga i relaekonomsku u Republici

rasta

g rasta temvesticija u

kratkom i dh investicij

dređenom prom su pad

e kapitalnih žeta

Republike Hrv

da dug držgo veći produzeća). Taa nivou od

dug, domaćMF, 2011). om poreskoostavlja mogativno nizak

stabilnost z Hrvatskoj z

meljile su skapital (u m

dugom rokuja. Prema rivrednom

du od poče

rashoda cen

vatske

žave u porblem predsako je, na41% BDP-ainstva plaćNaime, tak

m presijomgućnost za k stepen javzemlje. Takznatno kom

se u prvommanjoj meri

u. Takvim podacima oporavku,

etka 2009.

ntralnog

ređenju sa tavlja dug a primer, a te uzima ćaju iznos kva visina

m značajno povećanje

vnog duga kvi odnosi

mpleksnija.

m redu na i državnoj

101

potrošnji). S obzirom na činjenicu da se lična potrošnja u velikoj meri finansirala zaduživanjem, daljnje veće stope rasta po ovoj komponenti nisu verovatne. Takođe, smanjenje tekuće državne potrošnje neutralisaće u manjoj meri i pozitivne učinke državne potrošnje. Stoga, kategorije povećanja BDP-a u kratkom roku mogu biti investicije u kapital te izvoz. Budući da najvažniji trgovinski partneri u okviru EU predviđaju stope rasta oko nule, kao jedini element povećanja stope rasta ostaju kapitalna ulaganja. U tom smislu, ostaje pitanje verovatnoće da državne mere u kratkom roku povećaju državne investicije, ali, takođe i ulaganja privatnog sektora koja nisu verovatna u vreme neizvesnosti (i velike averzije prema riziku). U tom pogledu presudna je važnost povoljnih izvora finansiranja te fondova EU.

• Struktura privrede Dugogodišnja deindustrijalizacija definisala je hrvatsku privredu kao uvoznu. Stoga je realno očekivati poboljšanja u okviru salda spoljnotrgovinske razmene. Međutim, iz istih razloga, u kratkom roku se mogu očekivati negativni efekti većeg relativnog smanjenja uvoza na prihode državnog budžeta. Stoga je realno pretpostaviti da cěe se smanjenje deficita budžeta neutralizovati padom budžetskih prihoda.

102

Zarija Pejović Član Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, Skupština Crne Gore

Privrede evropskih zemalja se suočavaju sa krizom javnih finansija. Pored toga, trebalo bi imati u vidu da su nekada zemlje Evropske Unije izvozile znanje, dok sada Indija i Kina preuzimaju primat, što sve utiče na kontekst razvoja zemalja Zapadnog Balkana. Neophodno je povećanje konkurentnosti zemalja Zapadnog Balkana kako bi se uključile u evropske i svetske tokove. Ono što nedostaje regionu jesu industrijski centri, kao i izbalansiranost javnih prihoda i rashoda. Bez obzira što je Crna Gora beležila značajne stope rasta tokom protekle decenije, visoke stope rasta su praćene padom industrijske proizvodnje. Pored toga, strane direktne investicije nisu bile green field karaktera. Ipak, trebalo bi imati u vidu da su zemlje današnje Evropske Unije imale Maršalov plan oporavka, dok sredstva u tom obimu danas nisu dostupna zemljama Zapadnog Balkanas.

Srđan Redžepagić Institut ekonomskih nauka, Beograd

Smanjenje javnih rashoda je teško izvodljivo budući da postoji određeni nivo fiksnih troškova koje nije moguće smanjiti. Stoga verujem da bi ekonomska politika trebalo da bude orijentisana ka stimulaciji privrede. U tom smislu, trebalo bi da znanja eksperata budu više korišćena, a to bi bilo omogućeno povezivanjem državnih instituta i parlamenata. Neophodno je izgraditi svest o potrebi saradnje između naučnih institucija i donosioca odluka, kako bi konkretne političke mere proizvele efektivne i efikasne rezultate. Naučna istraživanja pružaju detaljne analize raznovrsnih

DISKUSIJA

103

tematskih oblasti, koje mogu poslužiti političkom sistemu da na osnovu istih, prilagodi i implementira rešenja zasnovana na naučnim studijama. Proces oživljavanja saradnje nauke i politike, zahteva konsenzus svih zainteresovanih strana, kako svih državnih institucija, na prvom mestu Vlade i Narodne skupštine, tako i celokupne naučne zajednice, koja mora biti spremna na sprovođenje nezavisnih i objektivnih istraživanja.

Biljana Angelova Ekonomski institut, Skoplje

Bliska saradnja zemalja regiona je izuzetno značajna. Trebalo bi pokrenuti inicijative uspostavljanja regionalnih berzi, klastera, ulaganja u infrastrukturu. Što se tiče dileme smanjnja javne potrošnje nasuprot podsticanja privrede, trebalo bi imati u vidu da, mada javni rashodi utiču na rast, ipak bi trebalo da budu pod kontrolom.

Srđan Marinković Ekonomski Fakultet, Univerzitet u Nišu

Osnivanje EU Guarantee Fund for the Western Balkans koji predlaže prof. Čaušević nije izvodljivo budući da zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da se zadužuju u domaćim valutama. Međutim to je upravo ta "dobra vest", jer tržište sprečava države da se ponašaju neodgovorno.

Milica Travica Banca Intesa, Beograd

Ja bih želela da naglasim da je dinar depresirao u februaru od 106 do 111 dinara. Ključni uzroci toga su odliv spekulativnog kapitala i loša koordinacija između fiskalne i monetarne politike. Imajući u vidu da je Evropska Centralna Banka upumpala likvidnost u bankarski sistem 31 decembra i 29 februara u iznosu od 1 trilion eura postoji velika verovatnoća da se taj kapital slije u državne zapise zemalja u regionu. Upliv spekulativnog kapitala i njegov iznenadni izlazak iz zemlje takozvani Carry trade uzrokuje velike fluktuacije kursa. U tom smislu

104

mehanizmi koji kontrolisu i usmeravju prilive i odlive kapitala bi trebalo da se preispitaju u cilju zaštite makroekonomske stabilnosti. Takođe bih ukazala na postojanje municipalnih obveznica koje se sve više koriste za finansiranje infrastrukturnih projekata. Emisije takvih obveznica su interesantne za sada za osiguravajuće kompanije koje otkupljuju čitave emisije. Novi Sad i Zagreb su primer gradova koji su izdali municipalne obveznice i finansirale infrastrukturne projekte. Obzirom da je sistem putem ovakve vrste finansiranja već funkcionalan, država bi mogla na neki način da pomogne ili subvencioniše ovakve aktivnosti. Što se tiče formiranja Regionalnog garancijskog fonda i izdavanja regionalne obveznice, smatram da je to dugoročno lepa ideja. Ipak, trebalo bi da nam Evropski fond za finansijsku stabilnost posluži kao primer. Naime taj fond nije postao potpuno operativan jos uvek iako je postojala monetarna unija. Dužnička kriza se i dalje ne rešava suštinski kroz taj fond već Međunarodni monetarni fond. Stoga ja smatram da je to ideja koja može biti realizovana samo u dugom roku.

Gordana Lazarević Balkanski centar za regulatornu reformu

IPA fondove bi trebalo koristiti za finansiranje infrastrukturnih projekata na Zapadnom Balkanu.

TREĆA SESIJA

EKONOMSKE I POLITIČKE BARIJERE

ZA TRGOVINSKU RAZMENU U REGIONU

107

Ahmet Mançellari Ekonomski fakultet Univerziteta u Tirani

Ekonomske i političke barijere za trgovinsku razmenu u regionu

jugoistočne Evrope 1. Uvod Proces pridruživanja Zapadnog Balkana evropskim integracijama koji je u toku postaje sve intenzivniji u svim njegovim glavnim dimezijama: ogleda se u regionalnoj, multirateralnoj saradnji i EU integracijam. Za sve zemlje regiona evropske integracije predstavljaju glavni strateški projekat. Dok se Hrvatska nalazi u završnoj fazi, Kosovo se priprema za uključivanje u proces SPP. Neke od država su članice STO (Svetska trgovinska organizacija) od početka prošle dekade; druge samo čekaju na formalno odobrenje članstva u njenim multilateralnim trgovinskim integracionim institucijama. Novi CEFTA sporazum (CEFTA 2006) zamenio je mrežu od 32 FTA sporazuma u regionu. Sporazum su potpisale sve zemlje ovog regiona u julu 2006, uključujući Moldaviju, a stupio je na snagu u julu 2007. Ovaj sporazum, CEFTA 2006, ima sve veći značaj u procesu regionalnih integracija. On predstavlja sveobuhvatan i moderan preferncijalni trgovinski sporazum, koji pokriva određeni broj oblasti. U okviru ovog sporazuma, već je u potpunosti liberalizovana trgovina artiklima proizvodnog sektora. Danas je situacija skoro istovetna sa poljoprivrednim proizvodima. U međuvremenu, a uz podršku EU i drugih partnera, CEFTA 2006 sporazum se fokusirao i na druge oblasti saradnje koje se odnose na smanjenje i ukidanje necarinskih barijera trgovinskoj razmeni, kao I na nove teme kao što su investicije, trgovina uslugama, javne nabavke i prava intelektualne svojine. Ovaj fokus sa jedne strane predstavlja sledeći korak od "plitke" (sa fokusom na liberalizaciju trgovine robama) ka "dubokoj"

UVODNI REFERAT

108

integracijnepravilnrasta, pogdoznakam Analiza ranalizom stopama necarinskregionalnmogućnočetvrtom 2. Trgo Od njihojugoistočntrgovinskkonfliktimzemalja u(HadijskiUkupna r2010 dokostalih ze6%, MakSrbija 14%

i (koja senosti). Sa drgotovo sadama iz inostra

egionalnih tprocesa c

za najpovlakim barijeranoj integrast osnivanjadelu ovog r

ovinski odn

ove tranzicne Evrope

ke razmene ma i sankcu regionu se, 2010, str.

razmena Albk je njena raemalja regiokedonija 9%% i 12%, K

e odnosi nruge strane,a kada je danstva i kred

trgovinskihcrainske liašćenije zemama u ov

aciji, znača i efekti "vrada i na kra

nosi unutar

ije ka tržisu iskazalsu polako

ijama počee (najmanje)7). Pad razbanije premazmena sa oona brojke s

% i 21%, MKosovo 18%

na ceo niz, to je pravoveden u pditima.

h odnosa u diberalizacijemlje (MFNom regionaj strategivirtuelne caaju biće dat

regiona: tr

išnoj ekonole značajan

o rasli iakoetkom 90-ti) udvostručzmene u 20

ma CEFTA ostatkom svsu sledeće:

Moldavija 18% i 19% - po

z graničnihvi put ka repitanje mod

drugom delue sa nagla

N) i krtakimnu. U okviije promoarinske unijo nekoliko p

rendovi, po

omiji početn ekonomsko su bili obih. Ukupna čila u period009, pratio sporazumu

veta uvećanBiH 15% i

8% i 12%, o ove dve ka

h i prekoešenjima zadel koji se z

u rada potkraskom na m opisom siiru politika

ovisanja izje" biće anapredloga za

otencijali i p

tkom 90-tiki napredakbeleženi re

trgovinskadu između 2je oporavauvećala se a za 11%. Š 16%, HrvaCrna Gora ategorije.

-graničnih a strategije zasniva na

repljena je carinskim

ituacije sa a podrške zvoza, te alizirani u a politike.

problemi

ih, zemlje k. Tokovi

egionalnim a razmena 2004-2008 ak u 2010.

za 40% u Što se tiče atska 4% i 3% i 3%,

109

Tabela 1: Izvoz zemalja jugoistočne Evrope, 2010, u 000 EUR

Unutar-CEFTA Ostatak sveta Ukupno Udeo u

ukupnom Agrarni Ne-agrarni Ukupno Agrarni Ne-agrarni

Alb 119,066 1.8% 7,784 111,282 1,038,083 49,726 988,356 BiH 1,302,049 19.9% 184,759 1,117,290 2,325,825 98,027 2,227,798 Hrvatska 1,665,439 25.5% 457,736 1,207,704 7,236,943 561,931 6,675,012 Makedonija 771,021 11.8% 216,655 554,366 1,726,515 201,573 1,524,942 Moldavija 7,142 0.1% 6,687 456 1,179,451 572,751 606,670 Crna Gora 130,521 2.0% 37,889 92,632 199,846 8,621 191,225 Srbija 2,468,149 37.8% 855,207 1,612,942 5,288,101 972,835 4,315,266 Kosovo 70,934 1.1% 20,721 50,213 223,097 3,850 219,247 CEFTA 2006 6,534,321 100% 1,787,437 4,746,884 19,217,860 2,469,314 16,748,546

Izvor: CEFTA statistika trgovinske razmene za 2010, i sopstveni proračuni Međutim, značaj ovih brojki za trgovinsku razmenu unutar regiona je relativan; zavisi od udela svake zemlje u ukupnoj razmeni unutar regiona. Tabele 1 i 3 (i odgovarajući grafikoni) miskazuju izvoz, uvoz i ukupnu trgovinsku razmenu zemalja jugoistočne Evrope, unutar regiona i sa ostatkom sveta. Očigledno je da je za region povećanje trgovinske razmene Albanije od 40% mnogo manje u poređenju sa, recimo, povećanjem od samo 4% u slučaju Hrvatske : udeo regiona jugoistočne Evrope u ukupnoj razmeni Albanije je samo 3,5% (tabela 3), a istovremeno procenat za Hrvatsku iznosi 19,7.

Tabela 2: Uvoz zemalja jugo-istočne Evrope, 2010, u 000 EUR

Unutar-CEFTA Ostatak sveta Ukupno Udeo u

ukupnom Agrarni Ne-agrarni Ukupno Agrarni Ne-agrarni

Albanija 316,855 5.2% 92,906 223,949 3,164,696 540,136 2,624,561 BiH 1,883,276 31.1% 655,065 1,228,211 5,078,578 624,391 4,454,187 Hrvatska 811,698 13.4% 174,074 637,624 14,315,499 1,464,546 12,850,953 Makedonija 475,080 7.8% 174,132 300,949 3,644,029 352,991 3,291,038 Moldavija 9,018 0.1% 1,154 7,863 2,882,449 442,694 2,439,754 Crna Gora 669,700 11.0% 252,713 417,286 987,329 153,597 833,733 Srbija 1,096,740 18.1% 189,420 907,320 11,536,924 592,891 10,944,033 Kosovo 799,013 13.2% 213,302 585,711 1,345,921 263,184 1,082,737 CEFTA 2006 6,061,678 100.0% 1,752,766 4,308,912 42,955,428 4,434,431 38,520,997

Izvor: CEFTA statistika trgovinske razmene, 2010, i sospstveni proračuni

110

Tabela 3: Trgovinski tokovi u jugoistočnoj Evropi, 2010, u 000 EUR

Unutar-CEFTA Ostatak sveta

Ukupno Udeo u ukupnom Agrarni Ne

agrarni Ukupno Agrarni Ne- agrarni

Albanija 435,921 3.5% 100,690 335,231 4,202,779 589,862 3,612,917

BiH 3,185,325 25.3% 839,824 2,345,501 7,404,403 722,418 6,681,985

Hrvatska 2,477,137 19.7% 631,810 1,845,328 21,552,442 2,026,477 19,525,965

Makedonija 1,246,101 9.9% 390,787 855,315 5,370,544 554,564 4,815,980

Moldavija 16,160 0.1% 7,841 8,319 4,061,900 1,015,445 3,046,424

Crna Gora 800,221 6.4% 290,602 509,918 1,187,175 162,218 1,024,958

Srbija 3,564,889 28.3% 1,044,627 2,520,262 16,825,025 1,565,726 15,259,299

Kosovo 869,947 6.9% 234,023 635,924 1,569,018 267,034 1,301,984

CEFTA 2006 12,595,999 100.0% 3,540,203 9,055,796 62,173,288 6,903,745 55,269,543

Izvor: CEFTA statistika 2010, i sopstveni proračuni Tabela 4: trgovinski tokovi u zemljama regiona, sa EU, sa ostatkom sveta,

2010 Unutar-CEFTA sa EU Ostatak sveta Albanija 9.4% 70.3% 20.3% BiH 30.1% 67.3% 2.6% Hrvatska 10.3% 61.1% 28.6% Makedonija 18.8% 56.4% 24.8% Moldavija 0.4% 45.3% 54.3% Crna Gora* 40.3% 43.8% 15.9% Srbija 17.5% 63.6% 18.9% Kosovo 35.7% 38.7% 25.6% CEFTA 2006 16.8% 61.0% 22.2% *Udeo EU je iz 2009 zasnovan na podacima zemalja; postoji raskorak između EC i CEFTA podataka za 2010. Izvor: EC trgovinska statistika 2010, CEFTA trg.statistika 2010, i sopstveni proračuni Udelom svake zemlje u trgovinskoj razmeni unutar regiona dominira, za svaku ponaosob. razmena nepoljprivrednim proizvodima, videti tabelu 3. Tabela 4 (i grafikon 3) daju informaciju o geografskoj strukturi i udelu zemalja jugoistočne Evrope u trgovinskoj razmeni. Sasvim je očigledno da je EU daleko najznačajniji partner zemalja regiona, sa 61% od ukupne

trgovinskBiH (67%procenat rposmatrajizvoz u E

Tabela 5 regiona. Na osnovrezultati nAlbanije MakedonKosovo bprilično nukupnog i 32 proc29, 44 i ističu zavfaktora 24 Vidi EC

ke razmene.%), Srbija razmene sa ju zasebno

EU iz zemalj

prikazuje p

vu podatakanekih proraččine 70%

niju su 58, 4brojke su 85niža. Dakle,uvoza u reg

centa. Za M 49 procen

visnost i sla

statistika trgo

Albanija s(64%) i HEU od zemobično je (

ja regiona v

proizvode k

a i statistikčuna pokazukupnog iz

42 i 55 proc5, 51, 29, 5, 5 najviše gion. ZA Bi

Moldaviju, Cnata. Ovakoabost trgovin

vinske razmen

se nalazi naHrvatska (6

malja u regio(osim u sluviši nego ud

koji se najv

ke o trgovinzuju da 5 prozvoza regiocenata. Za M55 procenatuvoženih p

iH, HrvatskCrnu Goru, o visoki innske razme

ne, 2010.

a prvom me61%). Kosoonu. Ako seučaju Srbije deo uvoza. 24

više izvoze

nskoj razmoizvoda koj

ona. BrojkeMoldaviju a. Što se tič

proizvoda zku i Makedo

Srbiju i Kodikatori uk

ene, posebn

estu (sa 70ovo (39%) e izvoz u i u

gde je razl4

iz svake o

meni CEFTAji se najviše

e za BiH, H, Crnu Goruče izvoza, t

za Albaniju oniju brojkeosovo one i

krupnjavanjao izvoza, o

111

0%), zatim ima niži

uvoz iz EU lika mala)

od zemalja

A iz 2010 e izvoze iz Hrvatsku i u, Srbiju i ta skala je čine 54%

e su 39, 45 iznose 67, a trgovine d spoljnih

112

Tabela 5: Unutar-CEFTA ukrupnjavanje trgovine: proizvodi koji se najviše izvoze

Albanija Gvožđe i čelik

Minerali, goriva itd.

So, sumpor itd.

Ruda, šljaka, pepeo itd.

Aluminijum i aluminijumski proizvodi

BiH Minerali, goriva itd.

Gvožđe i čelik


Drvo i proizvodi od drveta

Proizvodi od gvožđa i čelika

Hrvatska Minerali, goriva itd.

Električne mašine i oprema

Nuklearni reaktori itd.

Plastika i plastični proizvodi

Sokovi, alkohol i sirće

Makedonija Minerali, goriva itd.

Gvožđe i čelik



Framaceutski proizvodi

Moldavija Cerealije Životinjska i biljna mast i ulja

Ostaci i otpad od prehrabene industrije

Šećer i konditroski proizvodi

Tepisi i druge tekstilne pokrivke textile floor

Crna Gora Sokovi, alkohol i sirće


Drvo i proizvodi od drveta

Gvožđe i čelik


Srbija Gvožđe i čelik


Nuklearni reaktori itd.


Plastika i plastični proizvodi

Kosovo Gvožđe i čelik


Proizvodi mlinske industrije


Jestivo povrće itd.

Izvor: CEFTA trgovinska statistika 2010,i sopstveni proračuni Tabela 6 (i grafikon 4) pružaju informaciju o nekim glavnim makro-trgovinskim indikatorima zemalja regiona i odnose se na podatke za 2010. Relativno visok indikator BNP-a per capita u slučaju Hrvatske otežava drugim zemljama da pređu prosek za region jugoistočne Evrope; samo je

113

Crna Gora iznad proseka. Na poslednjem mestu je Moldavija, zatim Kosovo i Albanija. Hrvatska iskazuje konsistentnost u glavnim makro trgovonskim indikatorima, obzirom da je na prvom mestu u BNP/per capita, trgovinskoj razmeni/per capita, izvozu/per capita i ima najniži trgovinski deficit/BNP i najniži deficit po tekućem računu /BNP. Moldavija ima skoro najvišu (blizu Makedonije) brojku u CEFTA regionu što se tiče indeksa otvorenosti i istovremeno je na prvom mestu po trgovinskom deficitu/BNP-a.

Jedan od zaključaka koji bi se mogao izvesti iz tabele, generalno gledano, je da se nizak nivo BNP-a per capita u regionu može dovesti u vezu sa niskim nivoom trgovinske razmene i izvoza per capita, niskom vrednošću indeksa otvorenosti i indeksa pokrivenosti uvoza, kao i visokim trgovinskim deficitom, koji je generalno u vezi sa deficitom po tekućem računu. Ovakva situacija koja iskazuje navedene makro trgovinske indikatore poziva na usvajanje boljih i efikasnijih politika koje se odnose na rast, a naročito na izvoz

Tabela 6: Makro trgovinski indikatori u zemljama jugoistočne Evrope, 2010

Popu

laci

ja u

m

il. st

anov

-ni

ka

BN

P, u

mil.

ev

ra

BN

P/ p

er

capi

ta u

ev

rim

Trgo

vina

/ ca

pita

u ev

rim

Izvo

z pe

r ca

pita

, u

evrim

In

deks

ot

vore

no-

sti/t

rgov

ina

(BN

P)In

deks

po

kriv

enst

i (iz

voz/

uv

oz)

Trgo

vins

ki

defic

itit/B

NP

Def

icit

po

tekuće

m

raču

nu/B

NP

Albanija 3.2 9,000 2,803.2 1,360.7 336.9 48.4% 32.9% -24.4% -11.8%

BiH 3.9 12,500 3,199.6 1,989.4 647.1 62.1% 48.2% -21.7% -5.6%

Hrvatska 4.4 45,900 10,391.4 5,380.0 1,974.0 51.6% 58.0% -13.7% -1.1%

Makedonijaa 2.1 7,000 3,381.4 3,138.3 1,187.8 94.1% 60.9% -22.9% -2.8%

Moldavija 3.6 4,400 1,229.9 1,130.0 323.0 92.5% 40.0% -39.6% -8.3%

C.Gora 0.6 3,000 4,840.6 1,805.3 335.7 14.2% 22.8% -22.7% -25.6%

Srbija 7.4 28,700 3,876.4 2,484.6 826.5 64.1% 49.8% -21.4% -7.2%

Kosovo 1.7 4,215 2,383.0 1,443.3 174.1 58.2% 13.7% -44.2%

SEE 26.9 114,715 4,264.5 2,541.5 838.6 59.6% 49.2% -20.3%

Izvor: EC trg.statistika; CEFTA trg.statistika 2010; i sopstveni proračuni

114

3. Liber Proces smkao deo stabilizacregionu, ptrgovini Pored veprocesu iprema CEindustrijskpoljoprivr Sa druge glavnog pautonomnomogućavsve proizvnekim ribcarinskimZapadnog31.12.201 25 Smanjenj

je usvojeda traže

ralizacija tr

manjenja ilitranzicionih

cije i pridružpočev od 2sada se mo

eoma značajima CEFTAEFTA sporkih roba u redne proizv

strane, zempartnera tj.nog preferva "izuzetnvode (osimbolovnim p

m kvotama, g Balkana. 1525.

je stopa premen 24.11.2011povrat već pla

rgovine

i uklanjanjah reformi uživanja - SS2007, i u okože smatra

ajnog doprinA sporazumrazumu iz regionu, a vode.

mlje jugoistoEU. Od po

rencijalnog o neogranič

m vina, šećerproizvodima kako je uOvaj režim

ma novom Pro1. I primenjujeaćenih carina

a carinskih u zemljama

SP-a kao i (ikviru (iii) C

ati jednim unosa SSP-a

m. U skladu2006, sadaod početka

očne Evropočetka 200

režima kčen bescarinra, određeni

ma, koji ulaugovoreno S

m je obnovlj

pisu koji dope se retroaktivu 2011.

barijera naa regiona, ii) bilateralnCEFTA spouspešnim pa, odnedavn

u sa smanjea je omogua ove godin

pe imaju pun0-te, regionkoji je usnski pristupih proizvodaze u EU SPP sporazuen 2005, a

unjava Propisvno kako bi s

a trgovinskuu okviru (inih FTA spoorazuma o procesom uno posebnunjem carinsćen slobod

ne isto se od

n pristup trn je imao spostavila p" tržištu EUda od goveđ

po prefereumom) kojisada je pro

s (EC) br.121se omogućilo

u razmenu i) procesa orazuma u slobodnoj

u regionu. u ulogu u skih stopa

dan protok dnosi i na

žištu svog koristi od EU, koji

U skoro za đeg mesa i encijalnim i potiču sa odužen do

5/2009, koji izvoznicima

115

Multilateralni proces liberizacije trgovine u skladu sa obavezama po članstvu u STO (ili procesu dobijanja članstva u STO26), predstavlja takođe značajnu dimenziju liberalizacije trgovine u regionu. Ipak, ovo zaslužuje posebnu pažnju zbog različitih MFN (najpovlašćenija nacija) stopa koje se primenjuju u regionu, a posebno u poređenju sa respektivnim EU carinskim stopama. Kao što se vidi u tabeli 7, prosečna vrednost za MFN stope u EU je 4%, a prosek za trgovinsku razmenu je 2,7% koji je značajno niži od onog u jugoistočnoj Evropi27, u proseku 4,9 odnosno 4,7 procenata. Na proseku EU nalaze se Hrvatska i Crna Gora, a Moldavija je daleko ispod na 3,7%. Srbija (6,3), Makedonija (6) i BiH (5,9) imaju najviše prosečne vrednosti primenjenih MFN stopa. Što se tiče druge MFN prosečne vrednosti koja se primenjuje, Moldavija (2,4%) je opet ispod nivoa EU, dok Hrvatska (3,7%) i Crna Gora (4,6%) kao i ostale zemlje imaju značajno više stope. Na najvišem nivou su opet iste tri države (iako su malo drugačije rangirane) : BiH (6,1%),Makedonija (5,9%) i Srbija (5,6%). Što se tiče učestalosti raspodele po tarifnim linijama, jugoistočna Evropa (uključujući i Moldaviju, inače to nije slučaj) u proseku ima više bescarinskih linija nego EU (31,8% prema 26.7%). U najboljoj poziciji je Hrvatska (52.5%), zatim Moldavija (52,1%) i Albanija (43.8%). Srbija (1.1%9 i Crna Gora (2.2%) su daleko ispod proseka u regionu i EU što se tiče bescarinskih linija. Kada se pogledaju niske carinske linije (0<=5, i 5<=10), učestalost u jugo-istočnoj Evropi je ispod proseka, što znači da je MFN Evropske unije pomeren na levo sa vrlo malo tarifnih pikova. Međutim kad se radi o poljoprivrednim proizvodima, situacija iziskuje veću pažnju. U ovom slučaju, odstupanja između zemalja regiona i EU su mnogo veća. Ako pogledamo samo prosečne stope MFN koje se primenjuju, sve zemlje osim Albanije (7,3%) imju mnogo više stope od onih u EU (19.1%). Crna Gora (18.5%), Srbija (8.0%) i BiH imaju najviše carinske stope28. 26 Albanija i Hrvatska, WTO članice od 2000, Makedonija od 2003. BiH je u procesu

pregovora za ćlanstvo od 1999, a Srbija od 2005. Kosovo priprema podnošenje prijave. 27 MFN carinske stope EU bile su prilično niže u prteklih nekoliko godina. Na primer, u

2007 one su iznosile 3.8% i 2.4%. Ovaj manji porast može se objasniti pritiscima zbog svetske ekonomske recesije.

28 Vidi: WTO: World Tariff Profiles 2011.

116

Tabela 7: Profil MFN tarifa u zemljama Zapadnog Balkana (SEEU) i u

EU, nepoljopriprivredni (procenat tarifnih linija), 2010 Prosečna

vrednost/ Prosečna vrednost uz primenu MFN*

Prosek trgovinske razmene

Albanija 6.6 4.6 4.5 BiH* 5.9 6.1 Hrvatska 5.5 4.0 3.7 Makedonija 6.3 6.0 5.9 Moldavija 5.9 3.7 2.4 Crna Gora* 4.0 4.6 Srbija* 6.3 5.6 SEE, prosečna vrednost** 6.1 4.9 4.7

Evropska unija 3.9 4.0 2.7

Frekventnost raspodele (in %)

Oslobođeno carine

0<=5 5<=10 10<=15 15<=25 >25

Albanija 43.8 21.8 18.5 15.8

BiH* 29.9 30.7 30.3 9.1

Hrvatska 52.5 15.6 20.6 10.9 0.3

Makedonijaq 41.3 17.8 14.7 8.4

Moldavija 52.1 17.7 21.3 8.7 0.1

Crna Gora* 2.2 74.8 20.5 1.7 0.7

Srbija* 1.1 61.4 24.0 4.5 8.6 0.4

SEE, prosečna vrednsot**

31.8 34.3 21.4 8.4 2.4 0.4

Evropska unija 26.7 38.6 27.1 6.7 0.9

* Zemlje u proceduri pristupanja članstvu u WTO; na njih se ne primenjuje MFN ** Samo države članice WTO su u kategoriji prosti prosek konačna granica.??? Izvor: WTO: World Tariff Profiles, 2011

117

Ako se uzmu u obzir sve preferencijalne carinske stope, primenjene prosečne stope su naravno mnogo niže. Na primer, u slučaju Albanije, ova stopa pokazuje jaku tendenciju pada, stigla je do 3.07% u 2007, 1.80% u 2010 i 1.52% u 201129. Profil carinskih stopa u jugoistočnoj Evropi pokazuje da je potrebno nastaviti sa procesom carinske liberalizacije, posebno u zemljama koje primenjuju više carinske stope. "Virtuelna carinska unija" o kojoj je već diskutovano u literaturi (vidi Handijski I ostali, 3 deo, 2010), bila bi put ka daljem smanjenju carinskih stopa prema trećim licima (zemljama koje nisu članice EU, CEFTA ili FTA), a posebno ka promovisanju strukturnih i institucionalnih reformi i smanjenju necarinskih barijera na trgovinsku razmenu. Necarinske barijere (NTB) na trgovinsku razmenu sada su na prvom mestu u smislu rešavanja i razmatranja. CEFTA 2006 sporazum je već fokusiran na pitanja koja se odnose na necarinske barijere i nove trgovinske teme kao što su investicije, trgovina uslugama, pravo intelektualne svojine i javne nabavke. Ove teme su u svakoj svojoj dimenziji povezane sa necarinskim barijerama, uz neophodnost unapređnja uslova poslovanmja i investicione klime u regionu. Očekivana uloga izvoza kao "izvora" rasta moguća je jedino ukoliko se ostvari suštinski napredak oko necarinskih barijera i u oblasti novih trgovinskih tema30. 4. Regionalna ekonomska integracija – neophodnost postojanja

efikasnih i potpornih ekonomskih politika

a) Trgovina, rast i razvoj – neophodnost promovisanja izvoza Pozitivan odnos između otvorenosti za trgovinsku razmenu, razvoja i rasta već je odavno potvrđen i naširoko proznat kroz literaturu. Klasična (i neoklasična) teorija trgovine tvrdi da otvaranje trgovine omogućava državi da iskoristi komparativne prednosti koristeći promet roba po međunarodnim (koje su više od domaćih) cenama i da uvozi neke druge robe po međunarodnim(koje su niže od domaćih) cenama. Dobit se dalje

29 General Directory of Customs, Albania (www.dogana.gov.al) 30 Za kompletnu analizu NTB i novih trgovinskih tema, vidi rad Predraga Bjelića

118

uvećava kroz proces specijalizacije u sektorima sa komparativnim prednostima: proizvodni paket roba pod specijalzovanim režimom ima višu vrednost u poređenju sa robom proizvedenom pod režimom autarhije, dok potrošački paket roba predtstavlja viši stepen blagostanja zajednice. Što se tiče interakcije između trgovine i rasta, iako su nalazi empirijskih studija neuverljivi kada se radi o otvorenosti trgovine i rasta 31, neki teoretski modeli objašnjavaju na koji način trgovina može pokrenuti rast (vidi Handijski 2010, str.98). Prema modelima endogenog rasta (po kojoj je trgovina enndogeni factor) i novim teorijama trgovine (koje naglašavaju ulogu proporcionalne, balansirane ekonomije i diferencijaciju proizvoda) interakcija između trgovinske otvorenosti i rasta je dinamična, a dobiti od libearlizacije trgovine potiču od akumulacije (ili transfera) tehonologija ili ukrupnjavanja ili inovacija. Tehnološka akumulacija i inovacije predstavljaju ključ dugoročnog rasta. Koristi od uvećanog obima trgovine su uočljivije kada se radi o malim ekonomijama, "koje su sposobne da iskoriste razvijene ekonomije i da ne upadnu u ili postanu deo većih tržišta". Veći obim trgovina generiše dobit iz realokacija, redukcija makro-nestabilnosti, inovacija kroz usvajanje stranih tehnologija itd. U studijama koje se bave tranzicionim ekonomijama dokazano je da izvoz i uvoz podstiču inovacije, što za uzvrat unapređuje produktivnost i konkurentnost. Trgovina takođe ima koristi I od ne-izvoznog sektora kroz uvoznu konkurentnost na kvalitet i cene proizvoda. Osim što unapređuje položaj potrošača nudeći niže cene i paletu uvoznih roba, trgovinska razmena takođe doprinosi smanjenju troškova preduzećima otvarajući vrata raznoj uvoznoj robi i po nižim cenama (vidi Handijski, 2010str.3). Razna ekonomska i trgovinska događanja u protekloj dekadi ogledaju se, između ostalog (i) u višim stopama rasta uvoza u zemljama u razvoju (za 80% između 2000 i 2009, u poređenju sa 40% u ostalim zemljama sveta) i (ii) u činjenici da danas izvoz iz zemalja u razvoju pokriva više od polovine svetske trgovine, a trgovina po modelu "jug-jug" premašila je "sever-jug" model još 2007 godine i "šalje snažan signal da je razvoj pokrenut trgovinom moguć i da otvorena i sve više integrisana svetska tržišta mogu imati značajnu ulogu u tom procesu"32.

31 Vidi: Sach and Warner, 1995; Frankel and Romer, 1999, and Dollar and Kraay, 2004. 32 Vidi: European Commission Communication “Trade, growth and development,

Brussels, 27.1.2012.

119

Nedavna ekonomska i finansijska dešavanja u svetu, kojima je dominirala kriza koja je još uvek prisutna u nekim njenim dimenzijama, posebno je naglasila ulogu trgovine u rastu i razvoju, naročito srednjoročno, pa i dugoročno gledano. Kao što je već mnogo puta rečeno i diskutovano (vidi Sanfey P. I S. Zeh, 2010, str. 41; Barttlet i Monastiris, 2010), glavni izvori makroekonomske stabilnosti i relativno visoke stope rasta u prošloj dekadi (do kraja 2008.) u regionu jugoistočne Evrope su bili priliv kapitala i deviza (uglavnom direktne strane investicije i novčane doznake, ali takođe delom i udeo međunarodnih finansijskih institucija) i povećan broj kreditnih linija (domaćih i stranih). Međutim ovi izvori rasta, zajedno sa smanjenjem međunarodne trgovine u regionu, poslužili su kao prenosni kanali efekata svetske krize. Uz pad realnog BNP-a (osim Kosova, Albanije i Makedonije, koje su imale pozitivnu, ali nisku stopu rasta), 2009 godina je obeležena kreditnom krizom, padom u obimu doznaka,a i SDI/per capita (uz neke izuzetke, na primer Albanija), te kolapsom izvoza roba (Bartlett and Monastiris, 2010, str. 3). Ekonomski oporavak u regionu počeo je 2010, ali je održivi rast još uvek neizvestan. Na osnovu lekcija izvučenih iz finansijske krize, doći će do nametanja strožije discipline na kreditiranje poslovanja, koje je u padu. I kod doznaka se beleži pad, ne samo zbog "prirodnog ciklusa" već zbog snažnog uticaja finansijske krize u zemljama porekla emigranata, na primer Grčka. Takođe, stroža disciplina će biti uvedena na kontrolu finansijskih tokova kroz finansijske institucije. Priliv stranih direktnih investicija u region u mnogome zavisi od njihove prirode: dok se priliv SDI za privatizaciju značajno smanjuje, potencijalne SDI za "grinfild" projekte se odnose na poslovno i investiciono okruženje, kao i regionalne integracije. Imajući u vidu geografsku veličinu država jugoistočne Evrope, SDI će jako mnogo zavisiti od protoka roba i usluga unutar i izvan regiona. Dakle, baš kao što Bartlet i Monastiris (2010) naglašavaju, "globalni model" oslanjanja na rast kredita, priliv SDI i doznake (izvoz radne snage) doveden je u pitanje nastalom ekonomskom krizom. Zbog globalnih dešavanja i nastalih rizika, o "modelu rasta" koji bi trebalo primeniti u regionu naširoko su raspravljali eksperti, regionalni i međunarodni33, a uloga izvoza i SDi je bila u fokusu rasprava. Sanfey i 33 Vidi, između ostalog, “Export-Led Growth: Central European Experience – Magic

Formula for Western Balkans?”, objavio Michael Ehrke, Belgrade 2011; “South

120

Zeh (2010) tvrde da jugoistočna Evropa može ostvariti održivi i snažan rast ukoliko iskoristi ili materijalizuje svoje trgovinske potencijale. Prema ovim autorima, važan faktor koji utiče da se trgovinska razmena odvija na nivou daleko ispod svojih potencijala, jesu necarinske barijere trgovinskoj razmeni. Uz neke druge prepreke razmeni kao što su administrativne i logističke procedure, carinski i zakoni o trgovinskoj razmeni, infrastruktura u sektoru trgovine itd., autori posebno naglašavaju ulogu i uticaj nepostojanja usklađenosti sa tehničkim propisima i sanitarnih i fitosanitarnih standardima EU "kao najozbiljnije prepreke ekspanziji trgovine iz regiona prema EU", dok se različita rokovi usvajnja zakona Evropske unije smatraju dodatnom preprekom u regionu. Pored domaćih politika za povećanje i unapređenje trgovinske integracije, autori ističu (i) sveobuhvatno informisanje lokalne poslovne zajednice o administrativnim procedurama koje se odnose na uvozno i izvozno poslovanje, kao prvi važan korak; (ii) nastavak pomoći malim i srednjim preduzećima i podrška malim i srednjim preduzećima u sektorima sa izvoznima potencijalom; i (iii) adekvatne politike o konkurentnosti. Stalni i visok trgovinski deficit (tabela 6) podržava se inklinacijom ka uvozu zbog potrošačke tendencije ka potrošnji prema "evropskom obrazcu", tendecija koju podržava brojna zajednica emigranata i novčane doznake, a koju "gura struktura ekonomske elite" (Erke, 2011). Pod pritiskom ograničenosti ostalih izvora finansiranja izvoza kao što su doznake i kreditiranje, koji su bili glavni izvor rasta, generisanje višeg nivoa izvoza postaje veoma važno. Kako je moguće primeniti i koji su potencijali modela rasta pokrenutog izvozom na Zapadnom Balkanu, kao što je onaj u zemljama centralne Evrope? O ovome je već diskutovano na konferenciji "Rast pokrenut izvozom" u organizaciji Fridrih Ebert fondacije u Beogradu 2010, kada je rečeno da je rast podstaknut stranim direktnim investicijama kroz tranziciona preduzeća, naročito 90-tih godina (koncentrisan u visoko-tehnološkim industrijama kao što su automobilska i industrija eletro-komponenti) – podjednako u privatizovanim preduzećima i grinfild

Eastern Europe after the Crisis: a New Dawn or back to Business as Usual, objavio Will Bartlett and Vassilis Monastiriotis, LSEE Research on South Eastern Europe, November 2011.

121

projektima – što je omogućilo integraciju lokalnih proizvodnih aktivnosti u njihov sopstveni međunarodni lanac vrednosti. Dakle, "izvozno orijentisana direktna investicija bila je u vezi sa fundamentalnom reorganizacijom industrijske podele rada u Evropi unutar koje je centralna Evropa brzo postala "produžena klupa radne snage" za automobilsku i elktronsku industriju zapadne Evrope" (Erke, 2011, str.11). U međuvremenu, dešavanja u oblasti trgovinske razmene iSDI na zapadnom Blakanu ukazuju na velike razlike u odnosu na zemlje centralne Evrope, kako kvantitaivne, tako i kvalitativne. U poređenju sa regionom centralne Evrope, region zapadnog Balkana ima mnogo niži nivo otvorenosti za trgovinsku razmenu, pokrivenost uvoza i trgovinsku razmenu unutar regiona, ova druga stavka je uglavnom prisutna u indeksima za nisko-tehnološke industrije. Takođe ima niži indeks SDI/per capita (manje od jedne trećine), koji je uglavnom uočljiv u sektrou usluga, nisko-tehnološkim idustrijama i u nižim fazama lanca vrednosti (za detalje, vidi Erke, 2011, pogl.2). U takvim okolnostima, jedan od zaključaka konferencije u Beogradu 2010 godine, bio je da "strategija rasta orijentisana ka izvozu ne može da se oslanja na talas kontinentalne inustrije viđen u centralnoj Evropi" (Erke 2010,str.11), zbog mnogih faktora, uključujući istorijske, klulturološke, geografske i političke faktore. U zemljama zapadnog Balkana ostvarene su značajne reforme i značajni rezultati, ali još uvek postoje probelmi oko investicija i poslovnog okruženja, koji se odnose na korupciju, infrastrukturu, institucionalne kapacitete itd. Dakle, iskustvo centralne Evrope sa modelom rasta pokrenutog izvozom ne može da posluži kao “magična formula” u slučaju zapadnog Balkana. Baš kao ni iskustva ekonomija istočne i jugoistočne Azije, gde je ovaj model bio podržan državnom industrijskom politikom, koja se sada ocenjuje kao politika koja destabilizuje tržište, te je kao takva zabranjena regulatornim okvirom i propisima EU. Imajući u vidu ne samo trgovinske indikatore (nizak indeks otvorenosti, nizak indeks pokrivenosti izvoza i nizak indeks trgovinske razmene unutar regiona) i indikatore za SDI (nizak nivo SDI/per capita, nizak nivo SDI u visoko-tehnološke industrije itd.) več i stalno prisutne probleme koji se odnose na poslovnu i investicionu klimu, može se zaključiti da u jugoistočnoj Evropi postoje "nedovoljne izvozne sposobnosti". Dakle, kratkoročno i srednjeročno gledano, čini se da je nije moguće očekivati

122

"prasak izvoza kao pokretača rasta. Ipak, da li su "nedovolnjne izvozne sposobnosti" indikator “nemogućnosti” da se nastavi sa strategijom promovisanja izvoza? Pritisak koji i dalje dolazi izvan regiona (finansijska kriza) i unutar država regiona (uzdržavanje od kreditnog zaduživanja), naglašava značaj jačanja konkurentnosti i izvoznih sposobnosti zemalja zapadnog Balkana. Oslanjajući se ne samo na teoriju i literaturu već i na ekspertske rasprave o ekonomskoj i trgovinskoj situaciji u regionu (fusnota 12, str.11), racionalan zajkjučak je da "rast pokrenut izvozom" zasigurno nije magična formula; međutim, promovisanje izvoza jeste put ka rastu i ka razvijenijim i konkurentnijim ekonomijama. Dakle, "nedovolnje izvozne sposobnosti" nisu indikator nemogućnosti i neefikasnosti strategije promovisanja izvoza. Naprotiv, to je snažan signal političarima da donesu adekvatne politike (i) kako bi se ubrzale strukturne reforme i unapredila poslovna i investiciona klima; (ii) konkretno, da bi se unapredile institucije i smanjile i uklonile necarinske barijere za trgovinsku razmenu; (iii) da bi se ojačala konkurentnost i pružila podrška malim i srednjim preduzećima u njihovim izvoznim potencijalima i (iv) da bi se uvećao kvalitet obrazovanja, posebno onog stučnog b. Prednosti "Virtuelne carinske unije" Carinska unija je zona slobodne trgovinske razmene u kojoj strane usvajaju zajedničke spoljne carinske stope prema trećim licima. Značajna razlika između carinske unije i slobodne trgovinske zone (kao što je CEFTA) je u tome što se protok roba unutar carinske unije ne zasniva na statusu porekla roba. Svaka roba koja je u potpunosti proizvedena ili uvezena od trećeg lica, može slobodno da se kreće unutar unije, kada joj se obezbedi garancija slobodnog protoka. Trenutno u svetu funkcioniše 14 carinskih unija i sve su prijavljene pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Evropska unija, koja je ekonomska unija, takođe predstavlja i carinsku uniju (istorijski gledano, to je najstarija carinska unija na svetu). Jedine zemlje koje nisu zemlje članice EU koje su unutar carinske unije sa EU su Turska Andora i San Marino. Zapadni Balkan je postao zona slobodne trgovine od kada je CEFTA 2006 sporazum stupio na snagu (2007), pa su kvote i carine koje su bile regulisane FTA sporazumima skoro potpuno ukinute ( iako taj process još

123

uvek nije završen; ima još kvota carinskih stopa koje treba ukinuti).Kada se okonča carinska liberalizacija regiona sa EU, kada se ukinu kvote i carine unutar regiona i ukoliko sedam zemalja regiona usvoji CET (zajedničke spoljne carinske stope EU), onda će i postati članice carinske unije. Međutim, usvajanje zajedničkih tarifa Evropske unije predstavlja samo jedan element carinske unije. Bez primene ostalih institucionalnih i regulatornih zahteva i uslova, ova "carinska unija" mogla bi se nazvati"virtuelnom carinskom unijom". Stvaranje virtuelne carinske unije, kako je naglašeno u radnom dokumentu Svetske banke "Evolucija trgovinske razmene unutar regiona jugoistočne Evrope: Uloga CEFTA sporazuma u jačanju regionalne trgovinske integracije" (vidi Gerin, 2010), imaće tri značajna efekta po jugoistočnu Evropu: (i) smanjenje carinske disperzije (smanjenjem ili ukidanjem pikova/špiceva carinskih stopa); (ii) smanjenje preusmeravajućih efekata trgovine kod postojećih preferencijalnih aranžmana, kao što je SSP i CEFTA. Carinski profil zemalja jugoistočne Evrope odražava nekoliko tarifnih špiceva koji su mnogo viši i učestaliji nego oni po CET-u Evropske unije. Na osnovu kalkulacija i rezultata predstavljenih u dokumentu Svetske banke (Gerin, 2010), nakon takvih reformi prosečne carinske stope će biti smanjene sa 5.1% (u 2009) na 2.3%, dok će opterećene prosečne carinske stope birti smanjene sa 4.7% na 2.2%34. Intenzitet ovog procesa prilagođavanja tarifa razlikovaće se od zemlje do zemlje u regionu i zavisiće od trenutnog, stvarnog novoa carinskih stopa. Takođe, nivo procečnih stopa nakon reformi će se razlikovati od zemlje do zemlje, u zavisnosti od broja tarifnih linija koje su već bescarinske u svakoj od zemalja (vidi Gerin, 2010, str.108). Što se tiče unapređenja blagostanja, Gerin (2010) procenjuje troškove i koristi takve "virtuelne carinske unije", koristeći SMART model simuliranja delimične ravnoteže (koji su razvili UNCTAD i Svetska banka), a koji se zasniva na tradicionalnim koncepcijama i teorijskim analizama stvaranja trgovine i preusmeravanju trgovine (Viner, 1950; Mid, 1953;Lipsi, 1957 i Krzger, 1997. Prema kvantitativnoj proceni, "uticaj ovakve reforme trgovine biće pozitivan za kreiranje neto trgovoine u opsegu od 998.9 milion dolara, što je povećanje od 4.3% u odnosu na izvozni nivo u periodu pre reformi". Imajući u vidu gubitak prihoda zbog 34 Prosečne tarife obuhvataju preferencijalne tarife kao i MFN tarife.

124

preusmeravanja trgovine ili oko 1% , a sveukupni neto efekat CET-a iznosi 590.9 miliona dolara ili 1% kombinovanog BDP-a u jugoistočnoj Evropi. Treća lica (trgovinski partneri izvan regiona, kao Kina, Rusija, Sjedinjene države i Turska) će takođe imati koristi. Pojedinačno, neto efekat će biti viši za Srbiju i dosegnuće 2.8% BNP-a, sledi BiH (oko 1.9%), a zatim Albanija, Makedonija, Crna Gora i Hrvatska. U gore pomente rezultate koji su dobijeni sprovođnjem SMART modela u svakoj zemlji pojedinačno, nisu uključeni indirektni efekti i inetrakcija između regiona i privrednih grana. Jedan takav indirektan efekat jeste uvećana atraktivnost za SDI koja se odvija izvan regiona. U ovom trenutku, različite tarifne struckture prave dodatne troškove za poslovanje na ekonomski segmentiranom tržištu, zbog divergencija cena širom regiona. Usvajanje CET-a Evropske unije elimisalo bi takve troškove i učinilo region atraktivnijim za multinacionalne kompanije. Uz to, empirijske studije carinske unije EU-Turska svedoče o značajnoj ostvarenoj dobiti u proizvodnom sektoru Turske u smislu produktivne dobiti, povećane produktivnosti. I dok industrijska trgovinska razmena između Turske i EU raste, industrijska baza u Turskoj se dramatično menja od grupacije prozvođača niskotehnoloških proizvoda ka visoko tehnološkim industrijama, još od vremena kada je sporazum o carinskoj uniji sa EU stupio na snagu 1996. (Kocyigit i Sen, 2007). Imajući u vidu ove efekte, očekuje se da će regionalna "virtuelna carinska unija" biti od koristi u jačanju izvoza zanosvanog na rastu. Koliko je primenjivo unilateralno i pojedinačno usvajanje CET-a Evropske unije u zemljama jugoistočne Evrope? Može doći do političkog otpora u zemljama gde je gubitak prihoda od carina najveći, međutim mogu se primeniti privremene mere kompenzacije za period prilagođavanja. Neophodno je izraditi tabele carinske liberaliacije po državama, možda sa različitom brzinom liberalizacije za osetljive proizvode i one koji to nisu. Usvajanje CET-a Evropske unije nije puka "tehnička" mera. Prvo treba preduzeti nekoliko institucionalnih i administrativnih mera, kako bi se garantovao predviđeni razvoj i precizna implementacija prikupljanja prihoda i strategija upravljanja.

125

To podrazumeva da države treba da "izrade politike, režime, procedure, tehnologije i instrumente koji su kompatibilni sa standardima i zahtevima EU" (Gerin, 2010, str.127). Ovi zahtevi se mogu smatrati još jednom "prednošću" u korist usvajanja CET-a Evropske unije, obzirom da on doprinosi institucionalnim reformama i usvajanju pravnih tekovina EU. 5. Zaključci i politički predlozi Potreba za stručnijim i interesno usaglašenim politikama Ekonomski napredak i napredak ekonomskih reformi koji su ostvareni u regionu u periodu tranzicije je sasvim očigledan. Očigledna je i politička dimenzija tog napretka. Međutim, tranzicija se mogla odvijati brže da su barijere i prepreke, naročito one administrativne i institucionalne, uključujući i one "čisto" političke prirode, bile intenzivnije uklanjane i prevazilažene. Izazovi koji su rezultat produženu nepovoljnu ekonomsku i finansijsku situaciju, kao i smanjenje rasta zbog smanjenog obima doznaka i drugih finansijskih priliva, i čini se da su efikasne politike koje će regulisati pitanje necarinskih barijera i segmentaciju tržišta sa ciljem unapređenja poslovne i investicione klime, institucije, konkurentnost, inovacije i profesionalno usavršavanje, između ostalog, veoma važni faktori za održivi rast i razvoj. Povećanje uvoza kao stuba rasta srednjeročno i dugoročno gledano nije moguće ukoliko se izvozni potencijali traže u niskim troškovima – zasnovano na niskim platama, ili samo u "prodaji" prirodnih resursa. Podrška inovacijama, profesionalno usavršavanje, visoke tehnologije, "kvalitetne" SDI integrisane u vrednosni lanac visokih tehnologija, podrška malim i srednjim preduzećima, posebno onim koje se bave inovacijama i visokim tehnologijama, sve to je izazov sa kojim se treba suočiti. U procesu smanjenja i prevazilaženja političkih barijera i prepreka, treba naglasiti najmanje tri stvari: prvo, potreba za unapređenim znanjem u procesu kreiranja politika; drugo, potreba za boljim usklađivanjem interesa koje zastupa politička grana i treće, potreba za boljim sprovođenjem i primenom zakona. Zastupati društveni interes znači pre svega "poznavati" ga i služiti tom interesu kroz efikasne politike – što zahteva stučno

126

izrađene politike. Sa druge strane, u poređenju sa prošlim periodom, društo u zemljama regiona je diversifikovano i taj process još uvek traje. Međutim, ovako diversifikovani interesi treba da budu usklađeni: vertikalno (društvene grupe – nacionalna –regionalna – i globalna dimenzija) i horizontalnio (međugeneracijski) uvek imajući na umu šta je bolje za nove buduće generacije. I na kraju, ali ništa manje važno, često imamo “dobre” zakone na papiru, ali bez očekivanih efekata u stvarnosti. Treba pomenuti najmanje dve stvari u tom kontekstu: prvo, kada se usvoji zakon, odgovarajući instrumenti primene zakona nisu uvek jasno definisani i sprovođenje zakona se ne dovodi baš uvek u vezu sa neophodnim podzakonskim aktima, i drugo, skupština mora posvetiti više pažnje sprovođenju zakona i efektima zakona, nakon što se takav jedan zakon usvoji. Liretarura Bartlett, W. and V. Monastiriotis, 2010, “South East Europe after the Economic Crisis: a New Dawn to Business as Usual?” Chapt.1: Introduction. Edited by W. Bartlett and V. Monastiriotis, 2011, LSE (London School of Economics and Political Sciences) and LSEE (Research on Southeastern Europe), November 2010. Blalock, G., and P. Gertler, 2008, “Welfare Gains from FDI through Technology Transfer to Local Suppliers” Journal of International Economics 74. Bosnia and Herzegovina. 2008. Dollar, D., and A. Kraay, 2004, “Trade, Growth and Poverty.” Economic Journal, Royal Economic Society 114 (493). Ehrke, M, 2011, Export Led Growth: Central European experience – magic formula for the Western Balkans? Edited by, Fridrich Ebert Foundation, Office in Belgrade. European Commission (EC), 2012, Trade as a driver of development, Commission Staff Working Document, Brussels, 27 January 2012.

127

Gorodnichenko, Yuriy, Jan Svejnar, and Katherine Terrell. 2009. “Globalization and Innovation in Emerging Markets”. World Bank Policy Research Working Paper 4808. World Bank, Washington, DC. Guerin, Selen Sarisoy, 2010, The impact of establishing a virtual customs union between Southeast Europe and the European Union, World Bank working paper, published as part of “Enhancing Regional Trade Integration in Southeast Europe, World Bank working paper No. 185, 2010, prepared by Barko Handijski, Robert Lukas, Philip Martin and Selen Sarisoy Guerin. Fernandes, Ana M., and Caroline Paunov, 2009, “Does Tougher Import Competition Foster Product Quality Upgrading?” World Bank Policy Research Working Paper 4894. World Bank, Washington, DC. Frankel, J., and D. Romer, 1999, “Does Trade Cause Growth?” American Economic Review 89(3): 379–399. Hallaky, Juan Carlos, and Jagadeesh Sivadasanz, 2009, “Exporting Behavior under Quality Constraints.” Preliminary version (forthcoming). NBER Working Paper No. 14928 Hanđiski, Bordo, 2010, “Evolution of Intra‐regional Trade in Southeast Europe: The Role of CEFTA for Enhancing Regional Trade Integration” World Bank working paper, published as part of “Enhancing Regional Trade Integration in Southeast Europe, World Bank working paper No. 185, 2010, prepared by Barko Handijski, Robert Lukas, Philip Martin and Selen Sarisoy Guerin. Inotai, Andras, 2011, Twenty years of economic development. The New member states of the European Union and Western Balkan countries: a comparison. Published as part of “Export Led Growth: Central European experience – magic formula for the Western Balkans? Edited by Michael Ehrke, Fridrich Ebert Foundation, Office in Belgrade. (pp. 17-42). Kathuria, Sanjay, ed. 2008, Western Balkan Integration and the EU: An Agenda for Trade and Growth. Washington, DC: World Bank.

128

Kocyigit, A., and A. Sen, 2007, “The Extent of Intra‐industry Trade between Turkey and the EU: The Impact of Customs Unions.” Journal of Economic and Social Research 9(2): 61–85. Krueger, A. 1997. “Free Trade Agreements versus Customs Unions.” Journal of Development Economics 54: 169–187. Lipsey, R., 1957, The Theory of Customs Union: Trade Diversion and Welfare. Blackwell Publishing, The London School of Economics and Political Science. Meade, J., 1953, Problems of Economic Union. Chicago: University Chicago Press. Sachs, J., and A. Warner. 1995. “Economic Reform and Process of Global Integration.” Harvard Institute of Economic Research Working Papers no 1733. Sanfey, P. and Z. Simone, 2010: “Trade potentials and long-run growth in SEE”, chapt. 3 of the book “South East Europe after the Economic Crisis: a New Dawn to Business as Usual? Edited by W. Bartlett and V. Monastiriotis, 2011, LSE (London School of Economics and Political Sciences) and LSEE (Research on Southeastern Europe), November. Sklias, Pantelis (2011). “The political economy of regional integration in the Western Balkans” International Journal of Economic Sciences and Applied Research 4 (3): 21-37, 2011 Taymaz, E., and K. Yilmaz. 2007. “Productivity and Trade Orientation: Turkish Manufacturing Industry Before and After the Customs Union.” The Journal of International Trade and Diplomacy 1(1): 127–154.

129

Predrag Bjelić Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Administrativne i druge necarinske prepreke za CEFTA 2006 međuregionalnu trgovinsku razmenu

Carinske stope su eliminisane kao najznačajnija prepreka međunarodnoj trgovinskoj razmeni i to je dostignuće usvojenog GATT-a (Opšti sporazum o carinskim stopama i trgovinskoj razmeni) koji je nastao nakon osam rundi multilateralni trgovinskih pregovora. Međutim i u vreme GATT-a 1947, necarinske barijere su se smatrale preprekom međunarodnoj trgovinskoj razmeni, a neke od njih su bile regulisane ovim sporazumom. Neke od tih necarinskih barijera su i danas prisutne kada imamo Svetsku trgovinsku organizaciju kao čuvara globalnog trgovinskog režima. Preostale necarinske barijere koje nisu regulisane pravilima Svetske trgovinske organizacije su administrativne trgovinske barijere i delimično tehničke prepreke trgovinskoj razmeni. U regionalnom procesu liberalizacije trgovine, zemlje članice procesa regionalne liberalizacije trgovine nastoje da uđu u dublje trgovinske integracije i eliminišu dodatne instrumente opstrukcije u odnosu na usvojene instrumente i režim STO, a to se posebno odnosi na necarinske barijere. U revidiranom, obnovljenom CEFTA sporazumu iz 2006 još uvek su jako izražene necarinske barijere. One koje se najviše primenjuju različite su od barijera u odnosu na najznačajnije partnere, kao što je EU. Ovaj rad se bavi primenjenim necarinskim merama u međuregionalnoj trrgovinskoj razmeni i analizira razliku između mera koje se primenjuju trgovinskim režimom EU, koji će biti relevantan režim za CEFTA 2006 ekonomije u budućnosti. Obzirom da je CEFTA 2006 podregionalna trgovinska integracija, a sve njene zemlje članice imaju aspiracije za članstvo u EU, različite faze u kojima se nalaze države CEFTA 2006 sporazuma na putu ka članstvu stvara dodatne necarinske barijere međuregionalnoj CEFTA 2006 trgovinskoj razmeni. Nedavne studije su pokazale da su najznačajnije necarinske barijere po trgovinsku razmenu one administrativne. Postoji nekoliko metoda za merenje administrativnih barijera trgovinskoj razmeni.Kvantifikacija ovih barijera je važna, jer

130

želimo da uporedimo nivo prisustva ovih barijera među državama i da pratimo njihov nivo u pravom trenutku u svakoj od država. Glavni indikatori za izračunavanje administrativnih barijera u međunarodnoj trgovinskoj razmeni su: Indikatori preko-granične razmene, ustanovljeni od strane Svetske banke, a rezultati se objavljuju svake godine u Izveštaju o poslovanju t

Privreda rang

IZVOZ UVOZ Doku-menti (broj)

Vreme(dani)

Trošak (USD po

kontejneru)

Doku-menti (broj))

Time (days)

Trošak (USD po

kontejneru Albanija 75 7 19 725 9 18 710 Bosna i Hercegovina

71 5 16 1,24 7 16 1,2

Hrvatska 98 7 20 1,281 8 16 1,141 Makedonija 66 6 12 1,376 6 11 1,38 Crna Gora 34 6 14 775 6 14 890 Srbija 74 6 12 1,398 6 14 1,559 Izvor: Svetska banka, Doing Business 2011 Izveštaj, Inikator prekogranične trgovinske razmene, 2011 Indeks logističkog učinka - (LPI), indeks koji je ustanovila Svetska banka, a posebno je značajan jer sadrži pod-indikator carinske efikasnosti;

Privreda LPI Carinska služba

Infrastruk-tura

Međuna-rodne

pošiljke

Konpeten-tnost

špeditera

Praćenje pošiljki Tačnost

Poljska 3.44 3.12 2.98 3.22 3.26 3.45 4.52

Turska 3.22 2.82 3.08 3.15 3.23 3.09 3.94

Kazakstan 2.83 2.38 2.66 3.29 2.60 2.70 3.25

Bugarska 2.83 2.50 2.30 3.07 2.85 2.96 3.18

Uzbekistan 2.79 2.20 2.54 2.79 2.50 2.96 3.72

Makedonija 2.77 2.55 2.55 2.83 2.76 2.82 3.10 Evrope i Centralna

Azija (prodek) 2.74 2.35 2.41 2.92 2.60 2.75 3.33

Srbija 2.69 2.19 2.30 3.41 2.55 2.67 2.80

131

Bosnia i Hercegovina 2.66 2.33 2.22 3.10 2.30 2.68 3.18

Azerbejdžan 2.64 2.14 2.23 3.05 2.48 2.65 3.15

Gruzija 2.61 2.37 2.17 2.73 2.57 2.67 3.08

Rusija 2.61 2.15 2.38 2.72 2.51 2.60 3.23

Ukrajina 2.57 2.02 2.44 2.79 2.59 2.49 3.06

Moldavija 2.57 2.11 2.05 2.83 2.17 3.00 3.17

Jermenija 2.52 2.10 2.32 2.43 2.59 2.26 3.40

Albanija 2.46 2.07 2.14 2.64 2.39 2.39 3.01

Crna Gora 2.43 2.17 2.45 2.54 2.32 2.44 2.65

Izvor: Svetska banka, Logistic Performance Index, Intenet, http://info.worldbank.org/etools/tradesurvey/mode1a.asp, 2010 Indeks unapređenja uslova trgovanja - (ETI), ustanovljen od strane Svetskog ekonomskog foruma i objavljuje se svake godine u Globalnom izveštaju boljih uslova poslovanja, a najznačajniji podindeks je podindeks Carinske uprave.

Privreda PODINDEKS CARINSKE

SLUŽBE

Efikasnost carinske službe

Efikasnost spoljnotrgovinskih

procedura

Transparentnost službi na granici

Singapur 1 1 1 2

Gruzija 37 31 38 42 Crna Gora 55 74 49 54

Hrvatska 60 54 74 59

Jermenija 84 76 89 109

Makedonija 75 108 59 58 Albanija 59 49 62 73

Turska 61 69 52 62

Srbija 64 64 68 68

Bosna i Hercegovina

90 106 58 108

Ukrajina 106 110 98 102

Kazakstan 121 103 125 81

132

Kirgistan 115 81 116 123

Tadžikistan 122 114 124 89 Rusija 109 85 110 115

Azerbejdžan 105 38 123 87

Burundi 125 125 104 125

Izvor: Svetski ekonomski forum, Globalni izveštaj o unapređenju uslova poslovanja, 2010, 2009, 2008 Literatura Bjelić, Predrag (2004) Necarinske barijere u međunarodnoj trgovini Prometej, Beograd. Bjelić, Predrag (2005) Trade Policy of the European Union as a Factor of Regional Trade Integration in Southeast Europe (London School of Economics and Political Science CsGG Discussion Paper), London: London School of Economics and Political Science. Bjelić, Predrag and Ivana Popović Petrović (2009) ”Administrative Trade Barriers and Trade Facilitation” in: Aleksandra Praščević, Božidar Cerović, Miomir Jakšić (editors) “Economic Policy and Global Recession” Centra za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, Vol.1, p. 2. Bjelić, Predrag and Danijela Jaćimović ”Impact of World Economic Crisis on Trade and Foreign Investments in the Western Balkans" Proceedings, European Association for Comparative Economic Studies, Faculty of Economics, University of Belgrade, Serbia and University of Podgorica, Montenegro, EACES Workshop "Market Failures and the Role of Institutions" Miločer, Montenegro, September 22-24, 2011. Bjelić, Predrag (2011) Međunarodna trgovina: terorija, poslovanje i politika, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, 3 izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd

133

Igor Radojičić Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske

Ekonomske i političke barijere za trgovinu u regionu Poštovani učesnici konferencije, Zadovoljstvo mi je i ovaj putu biti sa vama. Ova konferencija je nastavak aktivnostikoje smo proteklih godina činili na regionalnim poslovima, na pitanjima poslovnog okruženja, regulatornih reformi, a, evo sada, i na pitanjima uloge parlamentarnih odbora za ekonomiju i finansije i barijera za trgovinu u regionu. 1. Političko okruženje

Politički odnosi u regionu se, kada bismo govorili kao o vremenskoj prognozi, "poboljšavaju, sa povremenim padavinama". "Poboljšanje" je vidljivo, jer sve više lidera, vlada i institucija u regionu sarađuje međusobno i gleda na budućnost, više nego na prošlost. "Padavine" su povremene izborne kampanje, u kojima se, u pravilu, ti odnosi pogoršavaju i vraća retorika iz ratnih vremena, jer je nacionalna priča uvek prijemčiva za kampanje. Najsvežiji primer je nedavna izborna kampanja u Republici Hrvatskoj, u kojoj su, uprkos vidnom naporu za poboljšanje srpsko-hrvatskih odnosa prethodnih meseci, ipak izbijale jake nacionalne teme i povremeni animoziteti prema Beogradu. Otvorenih političkih tema među zemljama regiona je veoma mnogo. Ilustracija je npr. da mislim da još nema nijednog konačnog, potpisanog međudržavnog sporazuma o granicama među zemljama bivše Jugoslavije. Pred potpisom su Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Tu su još i pitanja nedavnih ratova, izbeglica i raseljenih, imovine, državljanstava, sukcesije, itd. Istovremeno, postoji niz oblasti, pre svega u ekonomiji i saobraćaju, u kojima je saradnja neophodna i dobri primeri postoje. Od jula 2006. godine postoji Energetska zajednica Jugoistočne Evrope koja funkcioniše vrlo koherentno i uspešno.

134

Zemlje regiona nalaze se i u raličitim političkom statusu, sa svim onim što to znači i za ekonomske standarde i relacije. Rumunija, Bugarska, Grčka, Slovenija su članice EU i NATO. Hrvatska je pred vratima EU i trebala bi biti članicom od iduće godine, a već ove godine počela je u spoljnoj trgovini, primenjivati neke standarde kao da je već u EU. Albanija, Crna Gora, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina su na različitim stepenicama na putu ka EU, što implicira i različite ekonomske odnose u vidu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i različitih stepena otvorenosti tržišta sa EU. Više zemalja regiona priznalo je jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Srbija, Bosna i Hercegovina, Grčka i Rumunija nisu. Među zemljama regiona može se kazati da još postoji mnogo političkih problema, pa i animoziteta, ali ekonomski odnosi idu ispred političkih odnosa i trgovinske veze probijaju se mnogo bolje i brže od političkih proboja. Može se postaviti i pitanje da li su ti odnosi recipročni. Neke zemlje i tržišta su otvoreniji i lakši za pristup, drugi su zatvoreniji i skloniji necarinskim barijerama ili prikrivenim metodama zaštite svog ili nelojalnog prodora na druga tržišta. Bosna i Hercegovina često izgleda kao najslabija karika. Ne samo zbog svog složenog uređenja i sporog i teškog donošenja odluka, već i zbog svoje tradicionalne otvorenosti i na Istok i na Zapad. Valjda jedino u BiH se „domaćim“ proizvodima, kolokvijalno nazivaju vrlo često proizvodi i iz BiH i Srbije i Hrvatske, pa ponekad čak i Slovenije, koja je snažno ekonomski prisutna na našem prostoru. Ovaj psihološki pristup potrošača ili građana takođe je elemenat važan za ekonomske i trgovinske odnose. 2. Ekonomski ambijent Od 2007. godine na snazi je CEFTA 2006, kao sporazum o slobodnoj trgovini između Albanije, BiH, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Srbije i UNMIK. Zbog ulaska u EU Hrvatska će uskoro biti van njega, dok su ostale zemlje u fazi kretanja ka EU i postepenog otvaranja tržišta sa EU.

135

Svi mogu biti saglasni da je Sporazum CEFTA u regionu unapredio ekonomske odnose, jer je pojednostavio i harmonizovao uslove trgovine, stranim investitorima dao respektabilno, relativno stabilno, predvidivo, šire i atraktivnije poslovno okruženje. Sporazumom su stvoreni uslovi za fer trgovinu u regionu i napravljena priprema za oštriju konkurenciju na tržištu EU prema kojem idemo. Bosna i Hercegovina je iskreno, pa pomalo i naivno, uglavnom nepripremljeno, ušla u otvoreno regionalno tržište. Značajan momenat je i ranije pomenuti psihološki momenat da je "domaći" proizvod i proizvod iz komšiluka. Kao, verovatno, najslabija karika u regionalnom lancu, otvorila je svoja vrata stranoj konkurenciji na sopstvenom tržištu, a, iako je u principu i sama dobila pristup drugim tržištima, suočila se u praksi sa nizom necarinskih i tehničkih barijera, koje onemogućavaju slobodan pristup celom regionalnom tržištu. U CEFTA postoje radne grupe koje razmatraju probleme, npr Radna grupa za tehničke i necarinske barijere u trgovini, kao jedna od četiri stalne radne grupe Foruma privrednih komora CEFTA regiona ili Radna grupa za poljoprivredu koja se bavi necarinskim barijerama, kao što su problemi nepriznavanja setifikat ili harmonizacije propisa u okviru strana potpisnica CEFTA i EU. Postoji npr. i obrazac za prijavu necarinske barijere od strane privrednih subjekata sa ciljem pojednostavljivanja postupka prijave barijere. 2010. godine uspostavljen je i CEFTA trgovinski portal. Oblast trgovine poljoprivrednim proizvodima predmet je stalne debate u okviru CEFTA, pa su potpisivani i Dodatni protokol i Aneks 10 Sporazuma o daljoj liberalizaciji trgovine poljoprivrednim proizvodima, koji je na snazi, ali ne sa svim zemljama CEFTA od kraja 2011. godine. Ukupan spoljnotrgovinski promet Republike Srpske sa zemljama CEFTA u 2011. godini iznosio je 2,21 milijardu KM i gotovo je izbalansiran uvoz i izvoz, pri čemu imamo visok spoljnotrgovinski deficit sa Srbijom, suficit sa Hrvatskom koji će biti ugrožen ulaskom Hrvatske u EU i primenama novih propisa i standarda. Srbija i Hrvatska predstavljaju najvažnije spoljnotrgovinske partnere Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. U ukupnoj spoljnortgovinskoj razmjeni Republike Srpske Srbija i Hrvatska učestvuju sa 25% izvoza i oko 20% uvoza, a slična je statistika i sa BiH. Na spoljnotrgovinsku razmenu sa EU otpada oko 62% izvoza i 35% uvoza, a na zemlje CEFTA otpada 31% izvoza i 19% uvoza Republike Srpske.

136

Izuzimajucěi uvoz određenih energenata iz Rusije, vidljiva je apsolutna povezanost naše spoljnotrgovinske razmene sa zemljama EU i CEFTA i marginalno učešće trećih. 3. Problemi u izvozu proizvoda iz BIH u zemlje CEFTA, naročito

Srbiju i Hrvatsku Najviše problema vezano je sa poljoprivrednim proizvodima. Naša statistika iz tzv. MAB baze podataka (Market Acces Barrier Database) pokazuje da više od 50% prijavljenih necarinskih barijera dolazi od sanitarnih i fitosanitarnih mera i to su očito i oblasti u kojima se najviše pojavljuje protekcionistička politika za neformalnu zaštitu domaćih tržišta. Problemi u spoljnotrgovinskoj razmeni koje imaju naša preduzeća mogu se svrstati u nekoliko kategorija: Problemi dokumentacije potrebne za uvoz / izvoz Nisu uvek dostupne sve informacije o potrebnim dokumentima i procedurama za spoljnotrgovinske poslove, broj potrebnih dokumenata se menja, mnogo ih je i postupci dobijanja dokumenata su spori i složeni. Problemi u vezi sa ocenom usaglašenosti za proizvode koji se izvoze Cene usluga za ocenjivanje usaglašenosti za proizvode koji se uvoze / izvoze su visoke, pri čemu je cena za izvoz u neku od članicva CEFTA često znatno veća u odnosu na cenu koja se plaća za uvoz istih proizvoda u RS i BiH. Za kamion određene robe koja ulazi u BiH plaćaju se dažbine u iznosu od 50 novčanih jedinica, a isti takav kamion iz BiH na ulazu u Hrvatsku placěa 500 novčanih jedinica. Nedovoljan je broj sertifikovanih tela i ovlašćenih laboratorija i institucija, kao i problem nepriznavanja dokumenata čak i od akreditovane organizacije (npr. naš izveštaj se priznaje, ali roba se šalje na ponovnu kontrolu za potvrdu nalaza). BiH ima i problem da nema nijednu evropski akreditovanu laboratoriju za kontrolu kvaliteta pri izvozu namirnica životinjskog porekla. Iako imamo više agencija i institucija, kasnimo sa harmonizacijom propisa tj. Uvođenje novih institucija često je mehaničko, radi prihvatanja standarda, ali nije sadržajno i funkcionalno.

137

Pre dve godine između RS i Hrvatske je bio mali "mlečni rat". Izvoz mleka i nekih mlečnih proizvoda u Hrvatsku je u jednom momentu značajno otežan traženjem dodatnih dokumenata i superkontrola. Pokušaji diplomatskog rešenja problema i pregovori nisu urodili plodom sve dok BiH, a to je posve netipično da se mi o nečem takvom u BiH dogovorimo, nije uzvratila recipročnim merama, što je skoro momentalno skinulo neformalnu barijeru za naše mlečne proizvode. Hrvatska je od 01.01.2012. već počela primenu novog Pravilnika o tržišnim standardima za voće i povrće, što znači fitosanitarnu kontrolu po EU standardima i pre ulaska u EU, što je već oborilo naš izvoz ovih proizvoda u Hrvatsku. Problemi sa carinskim službama Postoje konstantni problemi u radu sa carinskim službama, u smislu netačnog evidentiranja količina, cena i vrsta robe. Npr. damping uvozne niže cene piva koje su gotovo sasvim ugušile domaću pivarsku proizvodnju i BiH i poklopile naše tržište pivom iz susednih zemalja ili manje prikazivanje uvoznih cena i količina brašna što omogućava nekontrolisanu preradu i prodaju brašna i proizvoda od brašna. Nejednako se primenjuju propisi o karantinu živih životinja. Uvezena živa riba iz Srbije se odmah stavlja u promet, bez karantina od 15 dana, dok se na našim proizvođačima u izvozu obavezno primenjuju mere karantina za živu stoku. Dodatno, vidljivi su problemi sa predugim zadržavanjima na carinskim prelazima (pogotovo osetljive robe), prevelikog uzorkovanja radi provere kvaliteta (za svaku vrstu pakovanja), predugog čekanja rezultata superanaliza (dokaz za sanitarnu zdravstvenu ispravnost čeka se od deset do mesec dana), problema u dokazivanju porekla sirovina i sl. Nelojalna konkurencija Problem nelojalne konkurencije vezan je i za domaću otvorenost, pa unutar zemlje neometano deluju lobiji stranih proizvođača, favorizuju strane proizvode, utiču na javne nabavke. Poseban problem su znatno više

138

subvencije koje daju susedne države za pojedine poljoprivredne proizvode, čime postižu niže cene. Poseban vid onemogućavanja izvoza su ograničene kvote za izvoz određenih proizvoda na određenim graničnim prelazima. 3. Šta je potrebno učiniti? U budućnosti će se sve zemlje regiona kretati ka EU što znači i ka otvorenijem tržištu i za robe i proizvode ne samo zemalja regiona, već i zemalja EU. Ipak, potrebno je sa više volje i razumijevanja rješavati postojeće probleme u CEFTA:

− Ubrzati harmonizaciju nacionalnih zakonodavstava sa EU legislativom, radi jednostavnijeg upoređenja i uslova trgovanja,

− Ojačavati kapacitete svih institucija koje su u oblastima trgovine, inspekcija, poljoprivrede i sl kako bi mogle odgovoriti novim zahtevima i standardima,

− Rešiti problem nepriznavanja sertifikata o usaglašenosti, jer se ne priznaju ni sertifikati akreditovanih laboratorija ili se tenderima za javne nabavke propisuje obavezan atest samo od domaće akreditovane laboratorije. Npr iako BiH i Srbija imaju potpisan Sporazum o međusobnom priznavanju sertifikata isti se ne primenjuje.

− Rešiti problem standardizacije uzorkovanja i provere kvaliteta proizvoda. Naročite probleme ove vrste imaju naši prozvođači vode, vina, mleka, piva jer se odugovlače procedure izvoza sprovođenjem superkontrola, dugim čekanjem rezultata, uzorkovanjem istog proizvoda u svakom različitom pakovanju i sl

− Rešiti problem visokih troškova analiza proizvoda prilikom izvoza što poskupljuje proizvod i čini ga nekonkurentnim

− Rešiti probleme inspekcijskih graničnih prelaza (tzv. BIP-ovi) za trgovinski promet. Za BiH se pojavljuje ogroman problem ulaskom Hrvatske u EU. Naša granica sa Hrvatskom je duga 932 kilometara, a predviđena su samo dva granična prelaza (Gradiška i Metković) za izvoz proizvoda biljnog i životinjskog porekla. To u praksi znači da će skoro cijela RS osim Hercegovine, srednja i severna Bosna do Sarajeva morati ići na jedan jedini prelaz u Gradišci. To znači povećanje transportnih troškova, više i nekonkurentne cene, kolaps saobraćaja i necarinske barijere izvozu.

139

− U BIH moramo rešiti problem koji nastaje ulaskom Hrvatske u EU i izlaskom iz CEFTA, jer znači za naše izvoznike sertifikate i standarde EU, a ne sertifikate il standarde CEFTA.

Još 2009. godine jedna regionalna konferencija zemalja CEFTA dala je set preporuka za otklanjanje necarinskih i tehničkih barijera:

− Raditi na bliskoj i otvorenoj saradnji između potpisnica CEFTA i razgovarati o svim pitanjima koja opterećuju trgovinske odnose ili mogu dovesti do unapređenja saradnje,

− Ubrzati uvođenje međunarodno priznatih tehničkih, fitosanitarnih i ostalih propisa za robe i sertifikata o kvalitetu,

− Izgradnja infrastrukture kvaliteta u skladu sa evropskim modelom (tehnička regulativa, ocenjivanje usaglašenosti, metrologija, akreditacija, standardizacija i nadzor nad tržištem),

− Potrebno je da tela za standardizaciju, metrologiju i kareditaciju aktivno učestvuju u svim regionalnim i međunarodnim organizacijama i asocijacijama,

− Identifikovati gde je moguće i zaključiti sporazume o međusobnom priznavanju procene usaglašenosti,

− Unapređenje komunikacije sa poslovnom zajednicom radi blagovremene identifikacije barijera i njihovog otklanjanja,

− Analizirati mogućnost izrade adekvatnog modela zajedničkog sertifikata za zainteresovane članice,

− Unaprediti rad i saradnju carinskih i inspekcijskih organa u cilju olakšavanja protoka robe.

Nije se, međutim, daleko odmaklo sa realizacijom istih. 4. Zaključak

Postizanje sporazuma o slobodnoj trgovini, kao što je CEFTA ili kao što su sporazumi koje potpisuju zemlje regiona sa EU nesumnjivo višestruko koristi spoljnotrgovinskoj razmeni, ukrupnjavanju tržišta, slobodnoj konkurenciji, harmonizaciji propisa i atraktivnosti za strane investicije. Istovremeno, za najslabije učesnike u sporazumima to često znači neravnopravnu borbu, otvorenost za strane kvalitetnije i jeftinije proizvode i gušenje pojedinih domaćih proizvođača, pogotovo ako:

140

− Zemlje uđu nedovoljno pripremljene ili loše ispregovara sporazume,

− Nastave postojati razne necarinske i tehničke barijere koje onemogućavaju izvoz, a ostvaljaju otvorena vrata uvozu.

Ove probleme treba rešavati i bilateralno i u okviru sporazuma kao što je CEFTA, ali ne treba isključivati ni recipročne mere u slučaju zadržavanja nelojalne konkurencije i neopravdanih barijera

Ljubisav Ivanov Singo Predsednik stalnog odbora za ekonomiju, Parlament Republike

Makedonije

Između ekonomije i politike sa pogledom ka budućnosti ili prošlosti

Ekonomski interesi bi trebalo da budu u centru političkih odluka. Danas, u periodu krize, upravo ekonomski interesi spašavaju Evropsku uniju. Međutim, u zemljama Zapadnog Blkana politika ima presudan uticaj na privredne tokove i značajna je barijera ekonomskom povezivanju i napretku regiona. Pored toga, dok se "drugi" bave sadašnošću i budućnošću, "mi" razrešavamo prošlost. Zbog čega ekonomski interesi nisu u centru pažnje u našem regionu?! Ipak, učinjeni su izvesni pomaci. Tako je, pod pritiskom "spolja", formirana CEFTA-e 2006 godine i ostvarena liberalizacija trgovine u regionu. Međutim, mada načelno imamo liberalizovanu trgovinu, u praksi, necarinske barijere ostaju značajna prepreka slobodnoj trgovini. Bliža saradnja i veće povezivanje zemalja zapadnog Balkana bili bi ostvareni osnivanjem carinske unije, što bi omogućilo lakšu integraciju regiona u Evropsku Uniju. Pored toga, trebalo bi formirati telo na nivou regiona koje bi iniciralo intenzivniju saradnju. Konačno, osnivanje konzorcijuma banaka na regionalnom nivou koji bi pratio i podržavao

141

(facilitate) razvoj industrije bio bi značajan faktor bliže saradnje i ekonmskog razvoja Zapadnog Balkana. Konačno, hoćemo li staviti ekonomske interese u prvi plan, omogućiti slobodan protok robe i kapitala, ostvariti integraciju regiona i približavanje Evropskoj Uniji ili ćemo ostati zagledani u prošlost?! Nadam se i verujem da ce ovaj region za nekoliko godina biti daleko više međusobno povezan, ekonomski integrisan i uspešan, te da će Evropska unija pokazati ne samo spremnost nego i interes da ga u celosti integriše u svoje članstvo.

142


skupština Bosne i Hercegovine Platno-bilansni deficit je značajan problem zemalja Zapadnog Balkana. Pitanje koje se nameće jeste kako u kratkom roku da uspostavimo izvozno orjentisani razvoj kada je izvoz robe iz zemalja regiona doživeo debakl. Strane direktne investicije koje su bile značajne u proteklih desetak godina nisu ispunile očekivanja budući da su se ivestitori uglavnom fokusirali na pokrivanje domaće tražnje, a ne na izvoz. Stoga, trebalo bi uspostaviti politike privlačenja stranih investitora koji su izvozno orijentisani.

Isidora Beraha Institut ekonomskih nauka, Beograd

Kada govorimo o trgovini i ekonomskom razvoju regiona Zapadnog Balkana uopšte, ne možemo a da ne spomenemo razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, imajući u vidu da je on pojedinačno gledano najznačajniji generator zaposlenosti, BDP i povećanja izvoza. Potrebne su nam nove razvojne smernice, odnosno neophodna nam je strategija zasnovana na geografskoj koncentraciji i regionalnoj specijalizaciji. Ono što treba regionu jeste više projekata poput Fiata u Srbiji, samo regionalnih, pod pretpostavkom da bi uključivanje malih i srednjih preduzeća u lance snabdevanja globalnih kompanija i kreiranje mreže dobavljača imalo višestruke pozitivne implikacije ne samo na poslovne i posebno izvozne performanse sektora MSP, već i na rast i razvoj nacionalnih ekonomija i čitavog regiona.

DISKUSIJA

143

Bojana Radovanović Institut ekonomskih nauka, Beograd

Ni naučnici ni kreatori politika nisu u potpunosti svesni svih veza izmđu različitih ekonomskih pojava, kao što je na primer uticaj izvoza na ekonomski rast. Ipak, u regionu je postalo veoma popularno govoriti o rastu zasnovanom na izvozu. Isto važi i za strane direktne investicije (SDI) i njihov uticaj na ekonomski razvoj. SDI se obično vide kao efikasan način da se kapital "ubrizga" u zemlje u tranziciji, što je neophodno za ekonomski oporavak. Međutim, stvarni uticaj stranih direktnih investicija nije u potpunosti poznat. Štaviše, slobodna trgovina se obično doživljava kao važan uslov za ekonomski razvoj i liberalizacija trgovine u zemljama u tranziciji se preporučuje od strane razvojnih organizacija. Međutim, većina danas razvijenih zemalja nekada je koristila protekcionističke politike. Neki od eminentnih razvojnih ekonomista veruju da je uskraćivanje određenih praksi, kao što je na primer zaštita pojedinih grana industrije industrije, koje su nekada bile na raspolaganju razvijenim zemljama, znači uskraćivanje slobodnog izbora ekonomske politike. Ne treba da se vratimo ekonomskoj istoriji kako bismo pronašli dokaze o protekcionističkim merama u razvijenim zemljama. Ekonomska kriza je izazvala uvođenje protekcionizma. Izgleda da mi na Balkanu praktikujemo liberalnije politike koje su liberalnije od onego oni kojinam ih savetuju, kako je istaknuto u regionu (Konferencija 2009) . Stoga je veoma bitno da naša akademska zajednica bude sposobna za preduzimanje temeljnih analize savremenih ekonomskih teorija, koncepata i praksi, i spremna da ponudi donosiocima odluka predloge za adekvatne ekonomske politike.

Alex Romaniuc Vestminsterska fondacija za demokratiju

Vestminsterska fondacija za demokratiju je inicirala izradu trogodišnjeg regionalnog projekta koji bi doprineo jačanju uloge parlamenata u unapređenju konkurentnosti i ekonomskog rasta u zemljama zapadnog

144

Balkana. Regionalna mreža skupštinskih odbora za ekonomiju i finansije zemalja Zapadnog Balkana će imati ključnu ulogu u uspešnoj realizaciji ovog projekta. Izrada polazne studije na temu: Parlamenti i regulatorna reforma ekonomskog i pravnog okvira predstavljaće prvi korak u realizaciji pomenute inicijative. Rezultati studije će biti predstavljeni parlamentima u aprilu i maju 2012. godine. Očekivanja Fondacije su da će se do početka leta svi parlamenti u zemljama Zapadnog Balkana koje učestvuju u projektu složiti sa ciljevima koje projekat predviđa da realizuje do 2015. godine, kao i u vezi sa neophodnim aktivnostima kako bi se ti ciljevi ostvarili.

145

Zaključci i preporuke konferencije 1. Jačanje kapaciteta skupštinskih odbora za ekonomska pitanja i finansije u zemljama Zapadnog Balkana kao povećanje njihove uloge u procesu kreiranja ekonomske politike, putem:

− Jasno definisanog mandata skupštinskih odbora u poslovnicima o radu skupština;

− Izbor predesedavajućeg odbora, koga karakterišu dobre rukovodeće sposobnosti u sprovođenju aktivosti i vođenju sastanaka odbora, jer su one važne za efikasan rad odbora;

− Saglasnosti da kriterijum pri imenovanje članova odbora treba da bude njihovo znanje i iskustvo;

− Organizovanja obuke nove poslanike koji su birani za članove odbora, kako bi se unapredila njihova sposobnost da u potpunosti iskoriste ovlašćenja sistema rada odbora;

− Jačanja uloge skupštinskih odbora za ekonomska pitanja i fnansije u oblasti razmatranja, primene i kontrole sprovođenja budzeta;

− Proširenja uloge skupštinskih odbora za ekonomska pitanja i finansje i na oblast pripreme politika, i uključenja odbora u već u ranoj fazi izrade politika;

− Obezbeđenja boljeg pristupa Vladinim informacijama skupštnskim odborima za ekonomska pitanja i finansije, a posebno onim informacijama koje se odnose na godšnji budžet i strateška dokumenta koje priprema vlada;

− Pružanja adekvatne podrške predsedavajućem i članovima odbora od strane skupštinske službe i eksperata, ne samo u administrativnim i proceduralnim pitanjima, već takođe u delu rada koji se odnosi na detaljnije analize, a što je značajano za efikasan rad odbora;

− Jačanja kapaciteta skupštinskih službi i eksperata, koji podržavaju rad odbora, kako bi se unapredila njihova efikasnost;

− Privlačenja veće pažnje medija aktivnostima odbora.

ZAKLJUČNA SESIJA

146

− Jačanja regionalne saradnja odbora za ekonomiju i finansije u okviru mreže odbora formirane 2009. godine, kroz: (i) razmenu informacija o aktivnostima odbora i (ii) zajednički rad mreže odbora u cilju traženja optimalnih rešenja za ostvarivanje aktivnije ulogu u kreiranju ekonomskih politika i njihove primene;

− Korišćenja iskustava zemalja regiona kroz: (i) programe obrazovanja i treninga parlamentaraca i osoblja parlamenata; (ii) razmenu relevantnih publikacija i organizovanje studijskih poseta; i (iii) programe međunarodne pomoći i

− Podršku donatora daljem jačanju regionalne saradnje između parlamenata i parlamentarnih odbora zemalja regiona.

2. Dilema: da li dati prednost smanjivanju javnih troškova ili stimulisanju ekonomije:

− Neophodno je raditi na snižavanju svih nepotrebnih budžetskih troškova kao i podsticanju privrednog rasta i razvoja;

− Neophodno je preispitivanje svih dosadašnjih pristupa javnoj potrošnji, zbog efekata koje je na ekonomije zemalja regiona ostavila ekonomska kriza;

− regionalna i naučna saradnja u ovoj oblasti trebaju biti jedan od prioriteta, čime će se lakse dolaziti do zajedničkih rešenja;

− formiranje zajedničke berze – elektronske berze zapadnog Balkana, u cilju produbljivanja finansijskog tržišta i

− finansiranje zajedničkih infrastrukturnih projekata zasnovano na saradnji sa Evropskom unijom, uz doprinos razvoju domaćih tržišta kapitala.

3. Ekonomske i političke barijere trgovini u regionu Slobodna trgovina u regionu je korak u pravcu dinamiziranja privrednog razvoja i pripreme za integraciju u širu zajednicu – Evropsku uniju.

− Parlamenti bi morali da međusobno sarađuju, kako se ne bi kreirale nove prepreke u regionalnoj trgovini pod okriljem CEFTA 2006;

− Parlamenti bi trebali da igraju aktivnu ulogu u uklanjanju svih administrativnih barijera koje ograničavaju slobodnu trgovinu u regionu, a koje su ustanovljene u zakonima i

− Parlamenti bi trebali da rade na uklanjanju političkih nesporazuma i otvorenih graničnih pitanja u regionu.

Documents

ZBOR NIK RADOVA REGI ONALNE KONFERENCIJE MR …npcbalkan.net/admin/doc/5991Proceedings-SR-2012.pdf · Fridrih Ebe nomskih n reže skup ... nice. zmotre (i) ka pitanja i ske politi