~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

ZDRAVIM RAZUMOM

Robert A. Laidlaw

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Sadržaj1. POSTOJI LI BOG?............................................................................1

2. DA LI SE MOZE UPOZNATI BOGA?...............................................7

3. KO JE ISUS HRIST?.......................................................................11

4. NAJCESCE ZABLUDE...................................................................14

5. JOS NEKOLIKO PITANJA.............................................................21

6. NEVIN PODNOSI KAZNU ZA KRIVOG..........................................27

7. RAZUMOM I SRCEM......................................................................30

8. ODLUKA..........................................................................................33

9. SADA JE DAN ODLUKE................................................................36

10. VOJNIKOV IZBOR........................................................................38

i

1. POSTOJI LI BOG?

1. POSTOJI LI BOG?

Pretpostavimo, da neki mladi čovek pošalje svojoj verenici prsten sadragim kamenom u vrednosti od 50.000 dinara i položi ga u kutijicu,koju je dobio od draguljara prilikom kupovine prstena besplatno. Kakobi razočaran bio taj mladić kad bi posle nekoliko dana sreo svojuverenicu koja mu kaže: "Dragi, poslao si mi stvarno divnu kutijicu.Obećavam ti da ću je naročito paziti, uviti i držati na sigurnom mestuda se ne bi oštetila!"

Smešno, zar ne? Baš tako ludo izgleda kad čovek troši sve svojevreme i energiju samo na svoje telo, koje nije ništa drugo nego jedansanduk u kojem se nalazi ono stvarno biće − duša o kojoj nam SvetoPismo kaže da će postojati još dugo, dugo nakon što se naša telesapretvore u prah. Duša ima bezgraničnu vrednost. Pesnik Longfelou jetoj misli posvetio ove stihove:

Ne tvrdi mi pustim brojevima,Da je život prazan san što mine,Da je duša mrtva dremljavina,Da se stvari nama samo čine.

Život je stvaran, nije neki mit,A nije grob kraj našem životu."Prah si ti i u prah ćeš se vratiti",Nije bilo rečeno za dušu.

1

Sadašnjost ili večnost

U jevanđelju po Marku čitamo kako i sam naš Gospod pita: "Jer kakvaje korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi". Dakle,prema Hristovim rečima duša je nešto što je neuporedivo vrednije odcelog sveta.

Želeo bih da porazgovaram s tobom o nekim osnovnim pitanjima u vezis onim najvrednijim što poseduješ, o tvojoj duši. Na primer, o pitanjima:

− Postoji li Bog?

− Je li Sveto Pismo (Biblija) verodostojno?

− Ima li čovek neku odgovornost?

− Ima li oproštenje za grehe? To su samo neka odpitanja koja vrlo zbunjuju one koji ozbiljno razmišljaju obudućnosti.

Kako da znam postoji li Bog?

Imam neku urođenu sigurnost da Bog postoji! Ma kako god moj razumpokušavao da pronađe razloge i argumente koji bi dokazali da ON nepostoji, i ma kako god ja pokušavao verovati da Boga nema, ipak mi jeonaj "tihi, slabi glas" ponovo i ponovo dolazio, isto kao što i tebi dolaziu tišini, u onim treznim staloženim trenucima života. Tačno, znao sam,barem što se mene tiče, da ima Boga. A razmišljajući o drugima okosebe, uvideo sam ih ima mnogo koji ga traže, pokušavajući da"religijom" ućutkaju isti onaj glas koji je i meni govorio.

2

Mora se priznati, ima ljudi koji ne veruju u Boga. Po mom mišljenju većije problem ne verovati u Boga, nego verovati. Smatrati da je mrtvamaterija oživela sama od sebe, da je tako oživljena proizvela um, a umproizveo svest, i da je slučajem iz haosa nastao kosmos u svoj svojojzakonitosti kretanja i postojanja kakvog nalazimo u prirodi, da bi biliuvereni u istinitost svega toga, treba dobra mera lakovernosti.

Jedan rektor univerziteta u Njujorku, dao je jednom prilikom osamrazloga zbog kojih veruje da postoji Bog. Prvi razlog je ovaj: uzmi 10kovanih novčića i označiš ih brojevima od 1−10. Stavi ih u džep a zatimizvadi jedan od njih. Verovatnoća da taj novčić koji prvi izvučeš budeoznačen sa brojem jedan, stoji u odnosu 1:10. Sada taj izvučeni novčićzameni drugim iz džepa. Verovatnoća da ovaj drugi bude označen sabrojem 2 više nije 1:10, već 1:100. Opet stavi natrag u džep izvučeninovčić. Promešaj. Ponovo izvadi jedan novčić. Verovatnoća da ćeš utrećem izvlačenju izvaditi novčić označen brojem 3 bit će 1:1.000. Sasvakim daljnjim izvlačenjem deseterostruko se smanjuje verovatnoćada će broj izvučenog kovanca biti za 1 veći od prethodnog.Verovatnoća da će svi kovanci biti izvučeni točno po redu od 1 do 10bit će 1:10.000.000.000!

Sve ovo izgledalo mi je toliko neverovatno da sam odmah uzeo olovkui papir i dao se na računanje. Ubrzo sam ustanovio da je u pravu.Proveri i sam!

Eto, zato i američki statističar Džordž Galup kaže: "Mogu statističkidokazati da Bog postoji. Ako uzmemo ljudsko telo − verovatnoća da susve njegove funkcije nastale same od sebe, statistički je nepojmljiva."

(Dž. X. Galup je 1935. godine osnovao čuveni Institut za ispitivanjejavnog mišljenja, takozvani Galupov institut, op. prev.)

Nijedan razborit čovek neće svoju večnu budućnost zasnovati na"statističkim varkama". Možda baš zbog toga Sveto Pismo kaže u

3

Psalmu 14:1 "Reče bezumnik u srcu svojem: nema Boga..." Ali hajde,da razmotrimo ovaj problem sa druge tačke gledišta:

Svaka konstrukcija mora imati konstruktora

Nalazimo se na aerodromu, na primer. Posmatramo kako nam sepribližava veliki putnički mlaznjak i sprema se za sletanje. Dokgledamo avion ja ti kažem: "Ljudi tvrde da je avion delo nečijih brižljivonapravljenih nacrta − ali ja znam da nije tako! U stvari, tu nije bilonikakvog mudrog rada. Na neki čudan način metalna konstrukcija jesama od sebe postala iz zemlje i sama se oblikovala u ravne ploče. Temetalne ploče su se zatim počele spajati i − tako je nastao trup aviona,njegova krila i rep. Posle izvesnog vremena, u unutrašnjosti avionapočele su da izrastaju pogonske mašine, pa kad, su jednog dana naišliljudi i otkrili ga, avion je bio potpuno gotov i spreman za let."

Kada bi saslušao maju teoriju, verovatno bi pomislio da sam poludeo.

Sigurno znaš, gde postoji pronalazak tamo mora biti i pronalazač, apošto si video niz ostalih proizvoda čovečijeg mozga, od kojih je jedan inaš avion, sasvim si siguran da ga je konstruisao čovečiji um, i izradilačovekova vešta ruka.

Istina je, ima visokoučenih stručnjaka, koji nam govore da je savsvemir nastao igrom slučaja i da pri njegovom nastanku nijeučestvovalo nikakvo više biće. Tvrde da ne znaju ni za kakvog Bogasem za prirodu.

S druge strane, ima mnogo naučnika koji veruju da Je Bog uzvišen inadmoćan i da se Bog objavljuje u prirodi, (time što su zakoni itemeljna pravila prirode odraz njegove sile i mudrosti) jer sam je većiod svemira! Jedino što nam ateista, tj. bezbožnici mogu pružiti je

4

zagonetka o proizvodu bez proizvođača, o stvorenju bez Stvoritelja, oposledici bez uzroka.

Svaki razuman čovek veruje u bezbroj uzroka i posledica u prirodi, pričemu jedna posledica postaje uzrok drugoj posledici. Ako se ovačinjenica prihvati, onda dolazimo do logičnog zaključka: moramopriznati da postoji i jedan početak svim tim nizovima. Ni u kom slučajunije moglo doći do prve posledice, bez onog prvog uzroka. Za mene jetaj prvi uzrok − Bog Stvoritelj.

Naučnici govore

Dr Kompton Artur Holi (1892−1962), fizičar, dobitnik Nobelove nagrade1927. godine kaže: "Što se mene tiče, verovanje u Boga počinjesaznanjem činjenice, da je jedno najviše biće stvorilo svemir, i da jeOno stvorilo čoveka! Nije mi teško verovati u to, jer se ne mogu oborititvrdnje, da tamo gde postoji plan, postoji i intelekt. Sređenfunkcionirajući svemir dokazuje istinitost najveličanstvenije izjave kojaje ikad data: "U početku stvori Bog..."

Iako je čovek otkrio mnoge zakone koji vladaju elektricitetom, ipak gani najveći naučnici ne mogu pobliže definisati. Pa, zašto ondaverujemo da elektricitet uopšte postoji? Samo zato što je struja stvarnovidljiva u našim domovima, fabrikama, postrojenjima, ulicama itd. Zato,iako ne znam odakle Bog dolazi, moram verovati u Njegovo postojanje,pošto vidim da se objavljuje u svemu oko mene.

Dr Vernher fon Braun, konstruktor svemirskih raketa, koje su izbacileprvi američki satelit u putanju oko Zemlje kaže:

"U našem savremenom svetu izgleda da mnogi ljudi misle da brzinapredak na području znanja dovodi do toga da verovanje u Boga

5

postaje zastarelo i vremenom pregaženo. Pitaju se zašto sezadovoljavamo time što "verujemo" u nešto, kad nam nauka govori da"znamo" tako mnogo! Jednostavan odgovor na to predbacivanje je dasmo danas suočeni sa daleko više tajni prirode, nego li kad je nastupilodoba naučnih otkrića. Na svaki dat odgovor nauka je otkrila najmanjetri nova pitanja.

Svi odgovori ukazuju na činjenicu da tako nešto savršeno sređeno itako mudro stvoreno kao što su Zemlja i svemir moraju imati Tvorca,Majstora, Konstruktora.

Nešto tako veličanstveno, sređeno, savršeno i tako preciznouravnoteženo kao što je ovaj svet može biti samo delo Božje zamisli".

Pokojni prof. Edvin Konklin, priznati biolog duhovito je rekao:"Verovatnoća da je život postao igrom slučaja može se uporediti saverovatnoćom nastanka opšteg rečnika usled eksplozije u štampariji".

U tom grmu leži zec

Bog postoji bez obzira verovao čovek u Njega ili ne. Razlog zaneverovanje mnogih ljudi u Boga ne leži toliko u tome što je zdravimrazumom "nemoguće" verovati u Njega, već u tome što ono prisiljavaozbiljnog čoveka da se suoči sa činjenicom da je odgovoran predBogom. Mnogi ne žele da se suoče. Većina onih koji nalaze utočište uateizmu (bezbožnosti) i agnosticizmu, (filozofskom pravcu koji uči dase temeljne istine sveta ne mogu spoznati) čine to zbog toga što im jepogodno "bežanje" od okrutne stvarnosti, da je čovek odgovoran predsvojim Stvoriteljem. Obično se ne radi toliko o "ne mogu verovati",koliko o "ne želim verovati"!

6

2. DA LI SE MOZE UPOZNATI BOGA?

2. DA LI SE MOŽE UPOZNATI BOGA?

Poznajem samo dva načina kako se može upoznati Boga. Kao prvomožemo pomenuti mogućnost zdravog razmišljanja i zdravogzaključivanja. Baš kao što jedan sposoban detektiv može datikarakteristiku o mojim vrlinama i navikama dok me posmatra i ispitujena nekom poslu ili u nekim akcijama, isto tako može se mnogo saznatio Bogu upornim istraživanjem svemira, dela Njegovih ruku.

Ali detektiv koji ispituje samo dela koja ja činim, ne može reći da me ipoznaje. On može saznati mnogo toga o meni, ali da bi me i upoznaomora mu se otkriti činjenično stanje o meni: potrebno, je da dođem urazgovor s njim; moram mu ispričati svoja razmišljanja, govoriti osvojim osećanjima, o onome što me zanima i nešto o svojimplanovima. Mogu mu otkriti samoga sebe kroz razgovor, preko pisamaili na neki drugi način. Tek tada me može upoznati. Tako je i saBogom. Da bi upoznali Boga i da bi se Njegove misli, želje i nameremogle shvatiti, Bog treba da učini prvi korak i objavi se čoveku makardelimično.

Sveto Pismo daje odgovor

Sveto Pismo (Biblija), je knjiga tolike vrednosti da je stvarno dostojnapažljivog istraživanja. Baš kao što Francis Bakon, (engleski filozof1561−1626, op. prev.) savetuje: "niti je prihvatiti, ni odbaciti, negoizmeriti i prosuditi", otvorimo tu knjigu koja sadrži neobične tvrdnje osebi, pa onda merimo i sudimo.

7

Da bismo bili pravedni prema sebi i Svetom Pismu treba da gapročitamo od početka do kraja. Kao što sudija ne sme doneti presudu onekom sporu dok nisu obe strane kazale šta su imale, tako ne smemoni mi. Naprotiv, slično sudiji, i mi moramo uporediti svedočanstvasvedoka, razmotriti i prosuditi svaku reč, tražeći njihovo najdubljeznačenje, a ne prihvatiti prividno značenje tih reči. VerodostojnostSvetog Pisma opravdava utrošak potrebnog vremena na proučavanjunjegovih 66 knjiga, koje je napisalo najmanje četrdesetak pisaca, odkojih su jedni bili vrlo obrazovani, drugi manje, neki od njih bili sucarevi, a neki seljaci. Sveto Pismo je pisano tokom 1600 godina uraznim mestima sve od dalekog Babilona u Aziji, pa do Rima u Evropi.Čitalac bi mogao očekivati da će, imajući u vidu tako raznoliki sastavpisaca, naići na skup protivrečnih izjava. Naprotiv, jedinstvo,podudarnost, složenost svih delova Svetog Pisma upravo zapanjuju,jer je svaka nova knjiga samo dopuna prethodnim.

Razmatrajući to pitanje polako mi je postala jasna ona istina napisanau 2. Petrovoj poslanici 1:21 "Nego naučeni od Svetoga Duha govorešeSveti Božji ljudi." Drugog razumnog i prihvatljivog objašnjenja nema odovog. To moje uverenje se stalno potvrđivalo dok sam, jedno zadrugim, čitao proroštva iz Starog zaveta Svetog Pisma, koja su seposle više stotina godina doslovce ispunila. Na primer, prorok Isaija jesa preciznošću predskazao smrt Isusa Hrista i to više od 700 godinapre Njegovog raspeća! Izgledalo mi je mnogo teže neverovati toj Knjizinego li verovati. Morao sam biti pošten prema sebi i priznati da seproblemi javljaju samo na strani neverovanja. Pošao sam još dalje irekao:

"Verujem da je Sveto Pismo reč živoga Boga. Drugog objašnjenjanema".

8

Merilo svetosti i pravde

Međutim, to priznanje me je suočilo sa jednim ozbiljnim problemom.Naime, Sveto Pismo je postavilo merilo pravednosti do kojeg još nisambio dostigao. Dalje, Sveto Pismo govori da je greh sve ono što odstupaod tog merila. Imajući u vidu da su Bogu poznate i tvoje najskrivenijepomisli, pokušaj da se izmeriš ovim merilom: "Ljubi Gospoda Bogasvojega svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom misli svojom.Ovo je prva i najveća zapovest." (Matej 22:37−38)

Kad se odmeriš tim merilom, možeš li tvrditi, da si živeo po njemucelog svog života? Da li si u svemu stavio Boga na prvo mesto?Nijedan čovek, govoreći iskreno, ne može tvrditi da je tako živeo. Usvakom poštenom i iskrenom srcu odzvanjaju reči napisane u PoslaniciRimljanima 3:10 i 3:23 "Ni jednog nema pravedna... jer svi sagrešiše iizgubili su slavu Božiju". Nijedan nije uspeo da dostigne Božje merilo.

Jednom prilikom neki mladić me upitao: "Smatrate li da je Bogpravedno postupio kad je svoje merilo svetosti postavio tako visoko daga ne možemo dostići, a onda nas kažnjava jer ga nismo moglidostići?"

Odgovorio sam mu: "Bog nije svojevoljno despotski odredio merilosvetosti kao što neki vladar traži po određenom merilu visinu vojnika zasvoju telesnu gardu. U takvom slučaju čovek može imati sve ostaleodlike koje se traže, a ako je samo za palac niži − ne prima se −isključuje se.

U stvari, Bog nije ni odredio neko merilo. On sam je to merilo. Kaosavršeno svet On održava to merilo jednakim iz veka u vek.

Moja savest i zdrav razum su me doveli do priznanja da ne odgovaramBožjem merilu savršene svetosti, pa sam zbog toga u Njegovim očimagrešnik.

9

Na moje priznanje da sam grešnik nadovezala se Božja osudanapisana u knjizi proroka Jezekilja 18:4 "Koja duša zgreši ona ćepoginuti".

To bi ovako izgledalo: po zakonima Velike Britanije vozači se drže levestrane, a po zakonima SAD voze se desnom stranom druma. Ako bi seja našao u Londonu i počeo voziti desnom stranom, pa ako bi mekasnije doveli pred sudiju pokušao bih se opravdati: to je apsurdno, jeru Sjedinjenim Američkim Državama dozvoljeno je voziti desnomstranom!

Ali, tebi se ne sudi američkim zakonima − odgovorio bi sudija. − Nemanikakve veze šta zakoni drugih zemalja kažu! U kojoj zemlji napravišgrešku, po zakonima te zemlje ti se i sudi.

Isto sam tako bio izgubljen i što se Božjih pravila tiče, jer je Božjemerilo jedino važeće po kojem ću biti suđen za večnost. Bio sambeznadežno izgubljen. Počeo sam uviđati da nema nikakvu vrednostono što sam ja smatrao za vrednim, ili ono što su mi govorili prijatelji.Sud će biti prema onom što Bog kaže, a ne šta kažu moji prijatelji.Pošto smo svi sagrešili, nema nikakve svrhe tražiti pomoć od drugihljudi, jer su pod istom osudom kao i ja.

10

3. KO JE ISUS HRIST?

3. KO JE ISUS HRIST?

Ono isto Sveto Pismo koje mi je govorilo o mom grehu, govorilo mi je io Isusu Hristu, koji je tvrdio da je Sin Božji.

Zašto je Isus Hrist došao na Zemlju?

Sveto Pismo jasno uči da je Isus Hrist − Sin Božji. On je video da suljudi izgubljeni i svoj život proigrali grešeći. Njegov život nije bioproigran ni izgubljen. Bio je bezgrešan i čist, voljan da taj svoj prečistživot položi umesto čovekovog grešnog, kako bi ga oslobodio.

On sam nam ovako kaže u Jevanđelju po Jovanu 3:16 "Jer Bogu takoomilje svet da je i Sina svojeg jedinorodnog dao, da nijedan koji gaveruje ne pogine, nego da ima život večni"

Ako je Isus Hrist Sin Božji onda stvarno možemo biti sigurni uspasenje. Ali, susrećemo se sa teškim pitanjem: Da li je Isus Hristzaista Sin Božji? On može biti samo jedno od ovo troje:

− Sin Božji,

− varalica,

− pošten čovek, ali pod halucinacijama.

Međutim, nalazimo ga kako se susreće sa nekima od najpametnijihljudi svog vremena, koji su bili namerno poslani da bi ga uhvatili u reči,

11

no kad ih je On ućutkao više se nisu usuđivali da mu postavljaju pitanja(Jevanđelje po Mateju 22:46). Kada i sami intelektualno razmatramomudrost Njegovih reči, nedvosmisleno uviđamo da ni u kom slučajunije halucinirao. Je li bio varalica? Je li svojom velikom mudrošćuobmanjivao ljude?

Da li si kada čuo o nekom mladiću koji je zato što se družio savaralicama i lošim drugovima postao plemenit, čist i pošten? Ne! Morašpriznati da nisi čuo za takav slučaj. Ali, ja znam za jednog mladića kojise, kada je primio Isusa Hrista u svoj život, podigao iz najpodlijih želja,u najplemenitiju prirodu. Ja jednostavno ne mogu verovati da biprimanje obmanjivača u život moglo da donese nešto dobro.

Jednom sam čuo kako jedan čovek kaže: "Mogu zahvaliti samo IsusuHristu što smem uspraviti svoja ramena i podignutog čela proći nizulicu. Njemu dugujem to što čistoj ženi mogu pogledati u lice ipoštenom čoveku stisnuti ruku".

Pozivam se na svedočanstvo celog sveta, da je Isus Hrist bio dobarčovek. Ako verujemo svedočanstvu da je bio pošten, onda je morao bitiono što je tvrdio da je − Sin Božji, poslat da položi svoj bezgrešan životumesto tvog i mog grešnog života.

Ovako poznati ljudi raznih zanimanja govore o Isusu Hristu:

Mark O. Hatfild senator SAD svedoči:

"Uvideo sam da sam 31 godinu svog života živeo samo za sebe iodlučio da ostatak svog života živim za Isusa Hrista. Zamolio samBoga da mi oprosti samoljublje i primi moj život. Zaista je zadovoljstvoživeti predanim hrišćanskim životom. Služeći ne sebi, već Isusu Hristu,život dobiva pravu svrhu i pravi smisao."

Robert−Bob E. Ričards, bivša olimpijska zvezda u trčanju rekao je:

12

"Jedini razlog zbog kojeg se bavim sportom je što želim dati svojesvedočanstvo mladima celog sveta, da Isus Hrist može spasiti odgreha i da se može biti hrišćanin, a ipak se zanimati nečim što je dobroi stvaralačko. Mladi ljudi treba da shvate da je Bog oslobodio ogromnuduhovnu silu kada je Isus Hrist umro na Golgoti".

Vilijam K. Harison, general u penziji − visoki delegat KomandeUjedinjenih nacija, u delegaciji za obustavu vatre u Koreji, a kasnijevrhovni zapovednik Karibijske komande napisao je:

"Divio je verovati u Gospoda Isusa Hrista. Iznad svega sam zahvalanBogu što me je milostivo doveo k spasavajućoj veri u Hrista. Onimakoji veruju Hrista svakodnevno Bog daje lično iskustvo, koje jeuveravajući dokaz stvarnosti novog života u Isusu Hristu."

13

4. NAJCESCE ZABLUDE

4. NAJČEŠĆE ZABLUDE

Budući da sam uveren, osvedočen da je Sveto Pismo istinito, da jeIsus Hrist Sin Božji, da je dobrovoljno došao na Zemlju, da pretrpi punukaznu za moje grehe kako bih ja bio oslobođen − te ako hoću o sebi dazadržim mišljenje da sam razumno biće, onda moram primiti GospodaIsusa Hrista za svog Spasitelja. Možda imaš ovakav prigovor: iako jesigurno da je Sveto Pismo verodostojno, zar nema takođe i drugihalternativnih nazora, verodostojnih shvatanja. Zašto da ne budemopravedni i ne podložio i njih objektivnom ispitu?

Je li dovoljno biti pošten?

Kad sam jednom prilikom govorio prijatelju o svom uverenju ovako mije odgovorio: "Ti si u pravu, ali i ja sam iako ne posmatram stvari onakokao što ih ti posmatraš. Izgleda mi da nije baš toliko važno šta čovekveruje, sve dok je iskren u svom uverenju".

Ispitajmo tu tvrdnju.

Jednog lepog nedeljnog jutra moj sused reče svojoj porodici:

− "Hajde da uzmemo kola i pođemo na izlet!" Vozeći na sever stiže doraskrsnice sa železničkom prugom. Pošto je bio uveren da nedeljomujutru nema vozova pokušao je da pređe. Ostao je na mestu mrtav,jedan sin je dobio prelom ruke, a njegova mala kćerka je nekolikomeseci odležala u gipsu. Da li ga je iskreno uverenje, da je sve u redu,spasilo? Ne, nije!

14

Znam jednu medicinsku sestru koja je jednom prilikom dok je bila nanoćnom dežurstvu, iskreno verovala da u ruci ima pravi lek, ali nije bilotako! U roku od 20 minuta njen pacijent − bio je mrtav i poredočajničkih pokušaja da ga se spasi.

Postoji li samo jedan put?

Svakako, treba biti iskren, ali moramo verovati istini, a ne zabludi. Ustvari, upravo iskreno verovanje u neku zabludu može biti baš onosredstvo koje će nas zavesti i konačno uništiti.

Sveto Pismo ne ostavlja nikakvu mogućnost za dvoumljenje. UJevanđelju po Jovanu 14:6 stoji:

"Ja sam put i istina i život: niko neće doći k Ocu, do kroza me". A uDelima apostolskim 4:12 čitamo: "Jer nema drugog imena pod nebomdanoga ljudima kojim bi se mogli spasti". Ako uspeš doći u nebo naneki drugi način, nekim drugim putem, onda ćeš kroz svu večnost bitisvedok da je Isus Hrist lažno govorio, kad je rekao da, drugog putanema! Ali pošto nam On daje stopostotne dokaze, da je Sin Božji, zaronda nije ludo pokušavati doći k Bogu nekim drugim putem nego krozsamog Hrista, koji tvrdi da je On od Boga određen put?

Stvaran razlog zašto mi hoćemo druge puteve je taj, što je put Hristaput poniznosti, dok smo mi ponosni u našim srcima. Ali zapamtimo, putHrista je bio ponižavajući put i za samog Hrista kao što čitamo uPoslanici Filipljanima 2:5−8:

"Jer ovo da se misli među vama što je u Hristu Isusu, koji ako je i bio uobličju Božjem, pije se otimao da se usporedi sa Bogom, nego jeponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na očinađe se kao čovek. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same

15

smrti, a smrti krstove".

Da li je dovoljno ako se samo popravimo?

Neki ljudi misle da je potrebna samo reforma, tj. dovoljno je popravitise, ostaviti prošle mane, i ubuduće biti bolji. Smatra se, da se i ovakomože osposobiti za ulazak u nebo. A da li je tako?

Pretpostavimo da direktor nekog preduzeća dođe do svog knjigovođe iustanovi da preduzeće duguje 100 miliona dinara raznimproizvođačima i trgovinskim preduzećima. I direktor kaže knjigovođi:

− Napiši svim tim preduzećima cirkularno pismo da se nećemo gnjavitisa onim što je prošlo, da smo okrenuli novi list u našoj glavnoj knjizidugovanja i potraživanja, ali obećavamo da ćemo u budućimkupovinama platiti dug do zadnje pare i da ćemo od sada živeti ponajvišim normama poslovne etike.

Knjigovođa bi pomislio da je njegov poslodavac poludeo i odbio bitakav predlog. A ipak, na hiljade, inače razumnih ljudi, pokušavaju doćiu nebo upravo na takav način, predlažući da će odgovoriti svojimobavezama prema Bogu što se tiče budućnosti, a ujedno odbijaju dase pobrinu o onom što je prošlo. U knjizi Propovednika 3:15 čitamo:"Jer Bog povraća što je prošlo." Čak ako bi nekako mogli početi živetisavršenim životom (kako bismo morali živeti, iako nam je svakakonemoguće jer smo na zemlji) ipak ostajemo grešnici.

16

Računi se moraju poravnati

Božja pravda zahteva da se ni jedan prošli račun ne precrta kaozaključen, sve dok se ke plati i poslednja para i sve dok se i poslednjepotraživanje pravde ne podmiri. Ubica može prikriti svoj zločin i desetsledećih godina živeti kao primeran građanin, ali će ipak, kada seotkrije, zakonom biti osuđen na smrt. Iako tokom proteklih deset godinanikoga nije ubio − zakon ga ipak sudi kao ubicu.

Pa ako svoje grehe iz prošlosti, bilo misli; reči ili dela prikrijemo naokosavršenim životom, ipak i nadalje ostajemo grešnici u očima Onogakome su prošlost i budućnost jednako poznate i otkrivene kao isadašnjost. Prema merilima svetosti svi smo mi sagrešili i moramo svojgreh izneti na videlo i s njim postupiti po pravdi.

Svakome od nas treba neko ko će poravnati račune. Sveto Pismo namkaže da je Isus Hrist jedini koji može naplatiti našu kaznu. "Jer... smoizmireni s Bogom smrću Njegovog Sina..." (Rimljanima 5:10). Da,Gospod Isus Hrist je predao svoj život umesto nas, tako da bismo mimogli biti oslobođeni. Gresi iz naše prošlosti su oprošteni. Bog protivkoga smo grešili, dao nam je Svoju potvrdu, "potvrdu" time što jeuskrsnuo Isusa iz mrtvih i tako pokazao da priznaje njegovo dovršenodelo na krstu kao potpuno izmirenje. Jedanput razapeti Hrist sada jenaš živi Spasitelj. Umro je da bi nas oslobodio od kazne za greh, asada živi da bi nas oslobodio od sile greha!

Zašto je Isus morao umreti?

Ali zašto je bilo potrebno da Isus umre? Nije li nas mogao spasiti i beztoga? Ti i ja smo prekršili Božji zakon, a kazna za prekršaj je smrt.Kako bi nas Hrist na pravedan način mogao iskupiti, a da ne naplatipunu kaznu za nas? Zar ne vidiš da bi sud i dalje visio nad nama ako

17

Hrist ne bi naplatio punu kaznu? Ali, sada je očito da nas onaj zakonkoji smo prekršili više ne može suditi, pošto je On umro za nas.

Sveto Pismo kaže u Poslanici Rimljanima 8:1 "Nikakva dakle sad nemaosuđenja onila koji su u Hristu Isusu..."

Desilo se jednom prilikom, da se vođenje jednog sudskog procesaoteglo i presuda nije mogla biti donesena istog dana. Zato je biloodređeno, da se sa procesom nastavi sledećeg dana. Porotnici su,prema uobičajenoj sudskoj praksi, zadržani da prenoće i to podstražom, kako se na njih ne bi mogao izvršiti nikakav upliv sa strane.Kad je sledećeg dana sudija ušao u sudnicu obratio se porotnicimaovim rečima: "Gospodo, slučaj je skinut sa dnevnog reda: zatvorenik jepozvan na viši sud". Optuženi je preko noći umro u svojoj ćeliji i nemaviše razloga da se nastavlja sa raspravom o njegovom slučaju jerzakon ne može suditi mrtvacu.

Kad neko izvrši ubistvo, u nekim zemljama se nad takvim izvrši smrtnakazna. A ako izvrši šest ubistava, još uvek se nad njim može izvršitisamo smrtna kazna, jer strože kazne ne postoji. Smrtna kazna jenajstrožu kazna koju zakon može dosuditi. Bilo kakav god zločin čovekda učini, zakon ipak ne poznaje veće kazne od smrti. Zamislimo jošjedan primer. Recimo da je neki čovek obešen zato što je izvršioubistvo, pa se kroz mesec dana ustanovi da je u stvari počinio dvaubistva. Da li se onda njegovo telo iskopava iz groba da bi ga jošjednom obesili? Naravno da ne. Tako je i sa spasenjem.

Nema nikakve važnosti to, što sam počinio mnogo greha, koje sam većodavno zaboravio. Ne bojim ih se, jer imam sigurnost da je mojaZamena, Gospod Isus Hrist, podneo umesto mene najstrožu kaznu, itime me u potpunosti oslobodio svih zakonskih potraživanja.

18

Spasenje se mora primiti lično

Imajući u vidu veličinu žrtve Isusa Hrista neki su mišljenja, da ako jeHrist umro za sve onda svi moramo biti i spašeni. Ali Bog ne kaže tako.On kaže da ima spasenja za sve, a ne da su svi spašeni.

Evo jednog primera. U jednom od naših najvećih gradova zbog hladnezime i zbog nezaposlenosti mnoge se porodice nađu u teškoj nevolji.Gradske vlasti organizuju besplatnu raspodelu hrane. Zatim sretneš naulici jednog jadnika, koji ti kaže da umire od gladi. Ti ga sasvimprirodno, upitaš zar nije video oglase izlepljene po celom gradu, da jepribavljeno dovoljno hrane za sve i da se može podići besplatno.

"Da", odgovara on, "verujem da je to u opštem smislu reči tačno, alisam ja ipak još uvek gladan".

Reci mu, da će najverovatnije i ostati gladan uprkos mogućnosti kojemu se pružaju, ukoliko ne ode, najede se i napije od onoga što jepribavljeno za sve.

Upravo tako je i sa spasenjem. Iako Hristova smrt daje mogućnostspasenja svima, ipak su samo oni spašeni koji lično prime Hrista iuzveruju da je on umro umesto njih. Moram primiti Hrista za svogSpasitelja, inače mi Njegova smrt neće ništa pomoći − upravo kao štočovek može umreti od žeđi pored izvora vode ako odbije da iz njegapije.

Da li je jedan život dovoljan za sve živote?

Ima ljudi koji postavljaju pitanje: kako to da jedan jedini život GospodaIsusa Hrista može biti zamena za tolike živote, jer vidimo da Bog nudispasenje svakome ko se pouzda u Hrista?

19

Naizgled ovo pitanje je na mestu − dakle aritmetički problem, koji semože predstaviti olovkom na papiru. Isus je bio Bog objavljen u telu −Božanstvo u čovečjem telu − tako da život koji je On dao bio je jedanbeskrajan život, koji može odgovarati potrebama ma koliko one bilebrojne. Hajde, uzmi komad papira i ispiši sve najveće brojeve kojemožeš zamisliti − makar ih bilo i na milione − pa ih saberi. Poslesabiranja dobićeš stvarno velik broj. Pomnoži taj broj sa 10, sa 100, samilion ili sa bilo kojim drugim brojem. Ispiši još jedan papir ako neveruješ, ali će opet rezultat tog množenja i sabiranja biti samo jedanograničen broj, ma kako velik on bio, broj sa određenom granicom, sapočetkom i završetkom. Još niko nije uspeo sabiranjem ograničenihbrojeva doći do neograničenog broja. Beskrajni Hristov život predat zagrešnike više je nego dovoljan za spasenje svih onih koji ga prime kaoOnog koji je umro za njih.

Hrist je večan

Međutim, kako je mogao trpeti za moje grehe kad isti nisu bili nipočinjeni pre više od 1900 godina, tj. onda kad je On umro? Na prvipogled izgleda da ovo stvarno predstavlja problem za onoga korazmišlja. Ali, što si više sklon razmišljanju to ćeš brže naći rešenje.Bog je sveznajući i večan. U 2. knjizi Mojsijevoj Bog kaže:

"Ja SAM" (sadašnje vreme!) a Hrist kaže u Jevanđelju po Jovanu 8:58"... ja sam pre nego se Avram rodio." (sadašnje vreme). Drugimrečima, za Onoga kome je poznato sve i koji je večan, nema niprošlosti ni budućnosti, nego je sve jedna večna sadašnjost. Događajikoji će se zbiti tek nakon 2000 godina isto su Mu poznati kao i oni kojisu se desili pre 2000 godina, a i jedni i drugi su Mu jednako jasni ibliski kao i događaji koji se upravo zbivaju.

20

5. JOS NEKOLIKO PITANJA

5. JOŠ NEKOLIKO PITANJA

Zašto čovek može grešiti?

Pitamo se zašto je Bog stvorio čoveka kome je svojstveno da greši.Zašto ga nije stvorio tako da ne može grešiti? To je isto kao i pitanjezašto Bog nije stvorio pravu crtu krivudavom i zašto četvorougaoniknije okrugao ili zašto nije neki predmet stvorio tako da u isto vremebude potpuno beo i potpuno crn. Čovek je inteligentno biće samogućnostima razboritog i inteligentnog odlučivanja. Tako, tvojepitanje moglo je glasiti ovako: zašto Bog nije stvorio čoveka saslobodnom voljom, a u isto vreme i bez nje.

Da sam hipnotizer mogao bih hipnotisati svoja dva sina i tako imoduzeti mogućnost izbora, tj. slobodu odlučivanja. Zatim bih im mogaonarediti: "Sedite na stolicama dok se ne vratim, dižite se i jedite,prestanite jesti, poljubite me pre spavanja" i ruke bi se mehanički ovileoko mog vrata i bezosećajne usne bi se dotakle mog lica. U ovakvomstanju svaka moja naredba bila bi odmah i tačno izvršena. Da li bih ja utome imao ikakvo zadovoljstvo? Svakako ne!

Ja hoću da imam dečake sa slobodnom voljom, koji su u stanju dabudu neposlušni, ali koji svojevoljno pristaju da izvršavaju mojenaredbe koje proizilaze iz ljubavi i koje zapovedam za njihovo dobro.Ne mogu zamisliti, da bi Bog, koji je usadio te ljudske želje u moje itvoje srce, bio zadovoljan nečim manjim od toga.

Bog ne želi da poseduje lutke koje bi skakale u jednom ili drugompravcu, već prema tome kako se žica potegne, niti želi robote uljudskom obliku, koji bi automatski i savršeno ispunjavali Njegovu volju,

21

kao na primer planete što se okreću u svemiru. Bog se ne zadovoljavaničim manjim od spontane, neusiljene ljubavi naših srca i našihdobrovoljnih odluka da hodamo po putevima koji su po Njegovoj volji ida Ga slavimo. Međutim, jasno je da nam ta mogućnost slobodnogodlučivanja daje i slobodu da mu prkosimo i da na Njega hulimo.

Čovek je zaista divno stvorenje, dakle iznad životinjskog sveta koji jeoko njega. Nigde nema neke nedostajuće karike. Naprotiv, izmeđunajrazvijenije životinje i čoveka utvrđen je velik jaz, jer je Bog čovekudao veliku moć, omogućujući mu da može reći Bogu DA ili NE. Smemli te zbog tvoje lične koristi pitati, koji od ta dva odgovora daješ Bogu:DA ili NE?

Brine li se Bog o čoveku?

Zar je Bogu stvarno stalo do ovog našeg malog sveta, tako sićušnog upoređenju sa ogromnim prostranstvom silnog svemira?

Uzmi, na primer, naš Sunčev sistem: planeta Neptun je 30 putaudaljenija od Sunca nego li Zemlja (ili 450 miliona km op. prev.) takoda 164 naših godina čini jednu Neptunovu godinu (tj. Neptunu treba164 godina da bi se jednom okrenuo oko Sunca op. prev). A zatim,tamo dalje od Neptuna nalaze se opet drugi Sunčevi sistemi sa svojimplanetama koje se kreću svojim tokovima, upravo kao što naš Sunčevsistem ima određeni tok svih planeta i kruženje oko Sunca. Od kakveje važnosti naša Zemlja pred Bogom i od koliko manje važnosti je tekonda čovek?

Tako je rekao astronom kad ga je napustila vera iz mladih godina. Dotoga ga je doveo njegov teleskop. Beskrajnost nebesa mu je ukralaveru u Boga njegove majke, jer kako bi se Bog mogao brinuti još i očoveku, kad je ovaj manji od zrnca peska u poređenju s tim

22

prostranstvom.

Ali, njegova žeđ za znanjem nije mu dala mira. Nebo je mogaoproučavati samo noću. Šta da počne danju? Zašto da ne pokuša samikroskopom. Ooo, aaa! Svet se otvori pod njegovim nogama! Polako,polako, vratila se njegova vera. Da Bog koji se pobrinuo čak i o tomeda i u maloj kaplji vode vrvi život mikroskopske veličine, sigurno jezainteresovan i za čoveka, najvišeg u stupnjevima Svog stvaranja.Predrasude su ustupile mesto objektivnom shvatanju, i to objektivnodovelo je astronoma natrag k Bogu. Ipak je istinit stih iz JevanđeljaJovanovog 3:16.

Objektivno rasuđivanje

Priča se da je Franklin Benjamin poznati naučnik i fizičar XVII veka,pronalazač gromobrana i drugih otkrića, pribegavao ovakvom načinurasuđivanja kad bi trebalo da donese neku važnu odluku, kako je ne bidoneo pod uticajem predrasude: uzeo bi komad papira i podelio na dvadela. Jedan deo pod naslovom "ZA", a drugi pod naslovom "PROTIV".

Zatim bi seo i razmislio o stvari. Sve razloge u prilog te stvari ispisao bipod naslovom "ZA", a sve razloge koji su govorili protiv ispisao bi podnaslovom − "PROTIV". Kad bi tako stavio na papir sve razloge koji bimu došli na um, prošao bi brižljivo preko ta dva stupca i izvagao ih.Tako je, na primer, mogao jedan "za" razlog težiti koliko dva "protiv", ilibi jedan "protiv" mogao težiti tri puta više od tri "za". Precrtao bi onerazloge koji bi balansirali jedan drugog i doneo zaključak ka osnovupreostalih.

Jesi li i ti spreman da na jedan nepristran način razmotriš svoj izborvečnosti? Ne zaboravi, da je rizik uvek na strani neverovanja. Zbogverovanja ne možeš ništa izgubiti, ali možeš izgubiti sve ako sumnjaš.

23

Da li je logično verovati?

Ima li ikakve logike u verovanju? Da, ima. Pogrešno je mišljenje da severovanje su" protivi razumu. Vera i razum idu "ruku pod ruku" s tim štovera ide dalje, i onda kada razum ne može. Razum u velikoj meri zavisiod vere, jer je nemoguće zamišljati bez znanja, a znanje se u velikojmeri sastoji iz verovanja u ljudska tvrđenja. Tako, na primer, ja verujemda određena doza strihinina može otrovati čoveka, ali još nikada nisamimao prilike da vidim taj eksperiment potvrđen u praksi. A ipak tolikoverujem u pisanje iskaza ljudi, da ni za šta na svetu ne bih uzeo velikudozu strihinina.

Ako pažljivo proučiš ono što znaš, videćeš da devet desetina onogašto smatraš da znaš sastoji se od verovanja u ljudska tvrđenja, biloizrečena ili napisana, jer ih ti sam nisi proverio. Pa, kada u svim drugimslučajevima bez daljnjeg prihvataš ono što ljudi tvrde kao verodostojno,zašto onda ne bi prihvatio i svedočanstvo hiljade hrišćana koji tvrde dasu proverili ono što je napisano u Božjoj Reči i da su se uverili da je taReč istinita?

Zašto smrtna kazna?

Zašto da me Bog kazni smrću za moj greh? Ne mogu dati nekiodgovor, ali pretpostavljam, da zbog Božje beskrajne svetosti nikakavgreh ne može opstati u Njegovoj prisutnosti. U nekim primitivnimkrajevima urođenički poglavica može smrtno da udari svoju ženu i zanajmanji izazov, bez straha da će izgubiti trunku ugleda kod svognaroda. Za isti slučaj kod nas bi ubica imao da plati svojim životom!Slučaj je isti u obe zemlje, ali u jednoj nema nikakvih posledica, dok udrugoj sledi smrtna kazna. Razlika je samo u prosvećenosti. Pa kadase za greh koji se kod primitivnih naroda drži za malenkost, u našojzemlji izgubi život, onda zamisli kako neki greh, koji se na našoj Zemlji

24

drži za malenkost, izgleda pred beskrajnim Svetim Bogom − "Bog jevidelo i tame u Njemu nema nikakve." (1. Jovanova 1:5).

Da li je Bog milostiv?

Može biti da je pravedno, ali da li je i milostivo to što Bog odbija da nassve primi u nebo ako odbijemo da primimo Hrista kao nosioca našihgreha?

Da, i pravedno je, i milostivo. Reci mi da li bi se to zvala milost uvesti udronjke obučenog siromaha u divne balske dvorane? Ne bi li ovaj biojoš više svestan svojih dronjaka i svoje prljavštine? Učinio bi sve štomože da se izvuče i pobegne u mrak ulice! Tamo bi bio daleko srećniji.Bili se smatralo za dokaz Božje dobrote i milosti dovesti čoveka sasvim njegovim gresima u sveto i svetlo nebo, iako je taj isti čovek odbioponuđenu Božju silu koja ga može očistiti? Kad ti i ja ne želimo da našiprijatelji sagledaju u dubinu našeg uma i pročitaju sve naše misli kojesu se ikad pojavile u njemu (a uz to merila naših prijatelja možda nisuništa viša od naših), kako bi tek izgledalo stati pred Boga, čija bisavršena svetost otkrila naš greh u svoj svojoj prljavštini?

U Otkrivenju 6:16 čitamo o tome kako će se osećati oni koji su odbili daprime Isusa Hrista za svog Spasitelja i uporno nastavili da u grehu iduputem za večnost. Pozivaće gore i pećine da padnu na njih i sakriju ihod lica Onoga koji sedi na prestolu. A prisustvo tog istog Hristapredstavljaće nebo za one koji su Ga primili za Spasitelja i Gospoda.

Sada, dakle, razumeš kako je besmisleno govoriti o tome da nas Boguzme sve u nebo, jer nebo nije samo neko mesto, nego je to i stanje.Prisutnost Isusa Hrista predstavljaće nebo onima koji su očišćeni odsvih greha, dok će ista ta prisutnost stvoriti pakao savesti u srcima onihkoji će, još uvek u svojim gresima, stati pred Boga osvetljeni

25

beskrajnom svetlošću Njegove veličine. Budimo pošteni:

− Da li bi se stvarno mogao osećati sretan u prisutnosti Onog, čijuljubav si jednom odbio, i čiju veliku žrtvu nisi smatrao ni toliko vrednomda bi je primio?

26

6. NEVIN PODNOSI KAZNU ZA KRIVOG

6. NEVIN PODNOSI KAZNUZA KRIVOG

Čitajući prethodne stranice razmatrali smo razborite, usvojive dokazeda Bog postoji i da je u Svetom Pismu otkrio Svoje svete zahteve kojepostavlja pred čoveka. Videli smo da su "svi sagrešili i izgubili slavuBožju" (Rimljanima 3:23). Susreli smo se sa Isusom Hristom, koji jedošao na ovu zemlju, da umre zbog greha čovečanstva. Takođe smorazmotrili i brojne prigovore onih, koji imaju drukčije mišljenje i drugeideje o Božjem planu spasenja. A u ovoj glavi ćemo razmatrati mudrosti savršenstvo Božjeg plana spasenja za grešno čovečanstvo.

Ljubav i pravda usklađeni

Božja ljubav bi oprostila grešniku, ali Božja pravda je sprečila tooproštenje. Božja pravda bi osudila grešnika, ali je Božja ljubavzadržala sud. Kako da se dovede u sklad Njegovo bitno svojstvopravde sa ljubavlju Njegove čiste naravi problem je koji ni jedan filozofmorala nije mogao rešiti. Ali je Božja mudrost i milost našla najviši izrazrešenja − zameničku žrtvu i smrt Božjeg Sina.

Međutim, moglo bi se postaviti pitanje: "Zar hrišćanstvo ne greši već. usamim svojim osnovama time što se sve gradi na zameni? Zamena nemože izdržati logično ispitivanje. Ona čini od Hrista, koji je nevin,nosioca kazne, a krivca oslobađa. To je potpuno apsurdno inedokučivo našem shvatanju pravde jer mi smatramo da pravosuđetreba da štiti nevinog, a krivcu treba odmeriti punu kaznu.

27

Ali gle savršene Božje pravde i savršene milosti pokazane na krstu! Onne dovodi nevinog na osuđeničku klupu da ga primora da podnesekaznu umesto krivog. Bog postupa kao sudija u ovoj priči:

Dva mladića su zajedno studirala pravo na univerzitetu. Jedan jeuspeo i došao do položaja sudije, dok se drugi odao piću i takoupropastio svoju budućnost i karijeru. Jednog dana se desilo da je biouhapšen zbog nekog kriminala i doveden na sud. Njegov stari prijateljiz studentskih dana trebao je, kao sudija, da mu dosudi kaznu. Prisutnipravnici su se pitali kakvu će presudu doneti sudija, u ovom za njegatako nelagodnom slučaju. Na njihovo veliko iznenađenje sudija je svombivšem drugu sa univerziteta dosudio najtežu kaznu koju je zakonpropisivao za takav prekršaj, sam isplatio kaznu, a njega oslobodio.

Po pravdi sudi − i sam plaća

Bog protiv kojeg smo sagrešili seo je na Svoj sudski presto i dosudionajtežu moguću kaznu − smrt grešniku. Zatim je u Svojoj milosti sišaos prestola i u osobi Svog Sina preuzeo grešnikovo mesto, podnevšisam celu kaznu. U 2. poslanici Korinćanima 5:19 čitamo: "Jer Bogbeše u Hristu i svet pomiri sa sobom..." Dakle, ne kroz Hrista nego uHRISTU.

Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh − jedan su Bog. Isti onaj Bog protivkojeg smo sagrešili dosudio nam je kaznu, ali ju je sam podneo. Sadanam nudi potpuno i besplatno oproštenje i to na podlozi savršenepravde. Zato apostol Pavle piše u poslanici Rimljanima 1:16−17 "Jer sene stidim jevanđelja Hristova, jer je smla Božja na spasenje svakomekoji veruje... Jer se u Njemu javlja pravda Božja..." I ja mogu reći da sene stidim jevanđelja Hristovog, jer stvarno nema čoveka koji bi mogaonaći ikakvu mrlju na pravednom oproštenju koje Bog nudi čoveku. Tupravednost možeš imati i ti, upravo sada, samo ako je hoćeš primiti.

28

Primi Hrista − i slobodan si!

Da li je primanje Hrista kao ličnog Spasitelja SVE što treba za spasenjekroz svu večnost? Priznajem da je zbog svoje jednostavnosti sve ovoteško shvatiti. Uzmimo primer: dugujem 100 hiljada i nemam čime daisplatim taj dug. Međutim, ako moj prijatelj isplati mesto mene i predami potvrdu o uplati − onda nemam više šta da brinem. Mom prijateljumogu pogledati ravno u oči, jer u ruci držim priznanicu sa njegovimpotpisom. Kad je Isus Hrist dao Svoj život umesto mog rekao je:"Svršeno je" čime je hteo reći, da je delo izmirenja dovršeno, i da miBog daje svoju priznanicu. To što je Bog treći dan uskrsnuo Hrista izmrtvih uverenje je da je zadovoljen Hristovim dovršenjem dela.

− "Ne mogu to razumeti" − odgovori jedan stolar, kad mu je njegovprijatelj hteo ovo objasniti. U to pade na pamet jedna ideja njegovomprijatelju. Uzeo je u ruke parče stakla i namestio se kao da želi povućipo površini već divno poliranog stola koji se tu našao.

− "Stani!" viknu stolar. − "Ne vidiš li da je sto već dovršen. Uništićeš gapovučeš li po njemu."

− "E, upravo je to ono što sam ti pokušavao objasniti u vezi Hristovogdela otkupljenja. To delo je bilo dovršeno kada je dao svoj život zatebe. Pokušaš li išta dodati tome već dovršenom radu, samo ćeš gapokvariti. Primi to delo upravo takvo kakvo jeste − Njegov život za tvoj,i slobodan si."

Brzinom munje shvatio je stolar o čemu se radi i primio Isusa Hrista zaSpasitelja u svoj život.

29

7. RAZUMOM I SRCEM

7. RAZUMOM I SRCEM

Jedno je moral; drugo je život u Hristu

"Ima još jedno pitanje koje me zbunjuje", reći će neko. "Znam zajednog uglednog, kulturnog i obrazovanog gospodina koji nije hrišćaninšto i sam sasvim odlučno potvrđuje. A znam i za jednog priličnosirovog neobrazovanog čoveka koji je hrišćanin i koji na razne načineiskazuje svoju stvarnu veru. Hoćeš li reći, da je Bogu draži onajneobrazovani, nekulturni iz Jednostavnog razloga što je taj priznao iprimio Hrista za svog Spasitelja?" Ovo pitanje se postavlja zbog togašto dolazi do zbrke pojmova. Hrišćanin se ne razlikuje od nehrišćaninapo nekom stupnju ili nekoj skali, nego se razlikuje po vrsti − upravo kaošto razlika između dragulja i kupusa ne leži u nekoj skali nego u vrstimaterije. Jedan je uglačan, a drugi je sirov − međutim, jedan je mrtav,a drugi je živ. Jedan ima ono što drugi ni na kom stupnju nema − imaživot. Eto, ista je razlika koju Bog vidi između hrišćanina i nehrišćanina.

Ovde imamo jednu od Njegovih brojnih izjava po ovom pitanju kojunam daje u Svojoj Reči,

I poslanica Jovanova 5:11−12: "I ceo je svedočanstvo da nam je Bogdao život večni; i ovaj život večni u Sinu je Njegovom. Ko ima sinaBožjega ima život, ko nema sina Božjega, nema života." Tako sesvakome od nas postavlja jasno i iznad svega važno pitanje: jesam lipred Bogom živ ili mrtav, a ne jesam li kulturan ili prost? Jesam liprimio uskrslog Božjeg Sina, koji mi odozgo donosi život, život Božji, uSvetom Pismu nazvan večni život? Ili ga možda još nisam primio i zatome Bog svrstava među one koji "nemaju života"?

30

Primi Hrista ne samo razumom već i srcem!

Kako da primim Gospoda Isusa Hrista kao svog Spasitelja?Pretpostavimo da znam da sam prema stihu u Poslanici Efescima 2:1mrtav " ...za prestupljenja i grehe svoje," mrtav što se tiče mogaodnosa s Bogom. Ako verujem da je Isus Hrist dao Svoj život umestomene, i znam da primajući ga za svog Spasitelja mogu imati večnospasenje − da li će mi već i samo hladno, mehaničko shvatanje tihčinjenica dati večni život? Sasvim sigurno ne!

Sledeći primer će nam pomoći, da razumemo odgovor na gornjepitanje. Jedan bogataš je izgubio sav svoj novac. Da ne bi izgubio isvoj državni položaj pa i ugled, pristane da da ruku svoje kćeri nekombogatom čoveku, kojeg ona u stvari prezire. Kći prvo jasno i glasnoodbija ponudu, ali kad joj je otac objasnio razloge i proračunatost teženidbe, te da je to njegova jedina nada da se spasi krajnjeneimaštine, ona pristaje i prolazi kroz venčanu ceremoniju i premazakonu te zemlje postaje žena bogatog čoveka. Međutim, pripada li mui njeno srce? Sigurno ne!

Sad uviđaš, zar ne? Kada su čovek i žena stvarno jedno, onda morajuljubiti jedan drugog i primaju jedan drugog u onaj najskrovitiji kutaksvog srca, tako duboko i istinski, da ni rečima ne mogu iskazati sveono što osećaju.

Svi mi imamo skriveni, tajni kutak našeg bića, koji nam je svet, gdevladaju osećanja koja niko drugi ne može razumeti. Isus Hrist, BožjiSin na osnovu Svoje ljubavi prema nama, polaže pravo na to da uđetamo. Neće ni jedno drugo mesto našeg života. Ljubav koju je pokazaoprema nama ovlašćuje Ga na to mesto. Hoću li ga zadržati za sebe?

Kad se setim toga da je Hristova ljubav prema meni bila toliko velika,da je ostavio slavu Svoga Oca, došao na zemlju i postao čovek, zatoda bi mogao trpeti i umreti umesto mene i dati mi život večni, smekša

31

mi se srce pred Njim.

Hrist zaslužuje našu ljubav

Kad bih se bolestan i nemoćan našao u zapaljenoj zgradi, i kad bijedan od mojih prijatelja uleteo da me spasi, umotao me u čaršav dame sačuva od plamena i iznoseći me sam se teško poseče i zadobijeopekotine po licu i rukama da li bi se moje srce otvorilo prema njemu?Bog zna da bi.

I evo me sad licem k licu s mojim Spasiteljem. Vidim ga kako se muči uGetsemanskom vrtu očekujući smrt na krstu umesto mene. Vidim Ga usudnici kod Pilata; vojnici su Ga izbili po licu dovikujući mu: "Reci nam,Mesija, ko te je udario?" Gledam kako Mu stavljaju na glavu trnovukrunu. Vode Ga onako krvavog i isprebijanog iz sudnice na Golgotugde mu zabijaju klinove kroz ruke i noge. Pa kad su Ga podigli na krstda umre između dva zločinca, ljudi se skupljaju da mu se narugaju iizgrde Ga − iako daje Svoj život zato da bi njih spasio. Kad čujem kakoviče: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine", počinjem da shvatam štau stvari samožrtvujuća ljubav znači.

Ako bi razmišljanje o Hristovom trpljenju pobudilo toliko sažaljenje unama, da bi nam i suze potekle niz obraze, i ako bi sve ostalo samo natome − promašili bi i ne bi uvideli stvaran značaj krsta.

U 2. poslanici Korinćanima 5:21 čitamo:

"Jer Onoga (Hrista) koji ne znaše greha nas radi učini grehom..."Pozivam te i molim te, da ti i ja pognutih glava i poniznih srca zavirimou muke koje su snašle Hrista Sina i Boga Oca kad je taj Sveti, koji segadi na greh, kao što se nama guba gadi, bio "učinjen grehom" umestonas!

32

8. ODLUKA

8. ODLUKA

Što je fizički organizam razvijeniji, to je i osetljiviji na bolove. Tako je isa mentalnom stranom: što je neka osoba na višem moralnom stupnju,to više može osećati duševni bol.

Jesi li ikada čuo o nekom starom poštenjačini, ponosnom na svoječasno ime − o čoveku koji bi radije dao da mu se desna ruka odsečenego da je upotrebi za neko nečasno delo? A desi se, da njegov sin inaslednik zastrani sa puta vrlina i u pijanom stanju i svađi počiniubistvo. Stari poštenjačina ne ide više uspravno, glava mu je od stidapognuta i uskoro ga jad njegove duše osedi i odvede prerano u grob.

"Bog je tako ljubio svet..."

Ako je ovako nešto moguće (a i mi čak možemo osećati stid zbognekog greha većeg od onih na koje smo već navikli), zamisli onda kakotek izgleda greh u svoj svojoj gadosti pred savršenim Bogom! Sadarazumemo zašto se Hrist u Getsemanskom vrtu sa gnušanjem okrećeod greha i u agoniji vapi: "Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđečaša ova; ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti" (Matej 26:39) Ali ipored tog smrtnog ropca iz Getsemanskog vrta "Bog... tako ljubi svetda je dao Svog jedinorodnog Sina" da bude "učinjen grehom" mestonas, "da ne pogine nijedan koji u Njega veruje, već da ima život večni"(Jovan 3:16 i 2. Korinćanima 5:21)

33

"Primi Hrista, primi Hrista, primi Hrista..."

Razumeš li sada zašto kažem da ako želim zadržati imalo ljudskogpoštovanja u sebi i makar nešto čestitosti karaktera, da se ne usudimodbiti Onoga koji je toliko podneo mesto mene! Kako moj razum, koji jetoliko razglabao o ovom pitanju, tako i moji uzbuđeni osećaji preklinjume da donesem odluku. Ako želim biti pošten i savestan pred Bogom,pred samim sobom i pred svojom večnom budućnošću, onda imamotvoren samo jedan put − biram ga! Danas je Isus Hrist moj ličniSpasitelj i moj Gospod.

Zbog Njegove ljubavi prema meni, zbog načina na koji me jeblagoslovio već ovde i zbog mog uverenja o onim slavnim trenucimašto stoje preda mnom, kako ovde tako i u večnosti, želja moga srca jeda i ti primiš iste te blagoslove. Hrist je učinio sve što je mogao. Sastrahopoštovanjem moram to reći. Nešto veće od toga ne može učiniti.Poneo je tvoje grehe: Bog Ga je Svojom silom uskrsnuo, a sada ti ide ususret! Hoćeš li Ga primiti za Spasitelja i za Gospoda.

Odgovorićeš mi: "Sve je to nekako tajanstveno i zagonetno pa mesasvim zbunjuje". Ne tražim od tebe da prodreš u tajnu Hristovog delaizmirenja. Tu tajnu ni sam ne razumem i nijedan hrišćanin ne može upotpunosti razumeti sve u ovom životu. Tražim od tebe samo to, da seraduješ što je to delo izmirenja dovršeno, učinjeno.

Otkrili smo mnoge zakone koji vladaju strujnim tokovima, ali još uvekne možemo reći šta je to u stvari elektricitet. Tebe i mene baš mnogone brinu tajne struje − a ipak se sa njom koristimo.

34

Čvrsta odluka − novo stvorenje

Sigurno poznaješ neke ljude i žene koji su primili Isusa Hrista za svogSpasitelja i koji su se time toliko izmenili, da su u stvari postali sasvimnova stvorenja. Zar ti te očevidne činjenice ništa ne kažu?Jednostavno. Toliko je to jednostavno koliko i okrenuti prekidač i upalitisvetlo.

Dođi i reci Bogu: "O, Bože! Ne mogu razumeti zagonetnost svega toga.Ne mogu razumeti zašto si se toliko interesovao za mene, poslao SvogSina Isusa Hrista na svet da podnese kaznu za moje grehe. Ali uz svemoje nerazumevanje takav kakav sam dolazim k Tebi i predajem ti sesav. Pouzdajem se u Njegovu smrt za mene i oslanjam se na Tvojeobećanje napisano u Jevanđelju po Jovanu 3:16: "da nijedan koji Gaveruje ne pogine, pego da ima život večni".

Upravo tako kao što se koristiš električnim svetlom, a istovremenoostavljaš da se tajnama elektriciteta pozabave elektroinženjeri, takoprepusti Bogu tajne plana spasenja, a iskoristi tu beskrajnu mogućnostšto ti se nudi u Spasitelju Hristu. Predaj mu se SADA − jer On želi dauđe u tvoj život.

Reci ovako, ali ne dvolično, nego pošteno i iskreno: "Tvoj sam,Gospode Isuse, predan Tebi telom, dušom i duhom, a Ti si moj".

35

9. SADA JE DAN ODLUKE

9. SADA JE DAN ODLUKE

Ako još nisi doneo odluku, da staviš svoje pouzdanje i veru u IsusaHrista onda pročitaj i sledeće redove.

Neko će reći: "Ja sam jedan od onih, koji najodlučnije odbijaju dadonesu konačnu odluku u vezi bilo čega. Ne radi se o tome da nemamčvrste volje. U stvari ja sam toliko energičan, da sam odlučio da neidem ni protiv vetra, a ni uz njega. Rešio sam da ništa ne počinjem,nego da se samo polako pustim niz struju vremena...

No, mrzim da i mislim o tome. Iskreni vernici u Isusa Hrista radosnoočekuju večnost. A ipak − zašto nisam barem toliko iskren da samomsebi priznam da se uzbudim i ozlovoljim čim pomislim na večnost. Toje zato što neću da donesem onakvu odluku kakvu znam da bih trebaodoneti. Ipak, jednog dana moram odlučiti, da ili ne.

Ako je tako, zašto onda ne bih odlučio sada?"

Pročitaj još jednom ovu malu knjižicu. Kad je budeš ponovo čitao bićeti mnogo jasnija. Zatim pročitaj i celo Jevanđelje po Jovanu.

Ne stidi se Hrista

I na kraju, nešto najvažnije. Otvoriš li svoje Sveto Pismo naći ćeš uposlanici Rimljanima 10:9−11 sledeće reči: "Jer ako priznaješ ustimasvojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svojem da Ga Bog podiže izmrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem veruje za pravdu a ustima se

36

priznaje za spasenje. Jer Pismo govori: koji Ga god veruje neće sepostideti."

A ti koji kažeš da si primio Hrista − idi i reci to i drugima. Nemoj sestideti da Ga priznaš. Zašto bi se stideo? Pretpostavimo da padnem saobale u vodu i pri padu se tako povredim da ne mogu plivati. Ali tu senađe neki radnik pa sa šlepa za prevoz uglja skoči u vodu i izvuče me.

Posle mesec dana desi se da pođem niz glavnu ulicu. Onaj radnik, savprljav od ugljene prašine, ide mi u susret. Ja ga prvi spazim i namernose okrenem prema nekom izlogu i stanem da razgledam izloženestvari, kako ga ne bih morao pozdraviti, jer me je sramota da me nekovidi kako razgovaram s njim. Reci, šta bi ti mislio o meni?

Priznaj Ga!

Izjavio si, da veruješ, da je Gospod Isus Hrist dao Svoj život da bi tespasao. Desiće se slučajevi, kad ćeš Ga u prisustvu drugih moratisresti licem k licu. Hoćeš li se postideti i pogledati u stranu, ili ćeš Mu irečju i delima kao svom Spasitelju odati počast. Ako si Ga stvarnoprimio, onda Ga moraš i priznati, ne smeš Ga zatajiti!

Odgovarajući svojoj dužnosti prema Njemu i prema tebi napisao sam uovoj knjižici ono što verujem da Bog hoće da napišem. Uz ovu knjižicuide i moja iskrena molitva i neka je Bog blagoslovi na tvoje večnodobro.

37

10. VOJNIKOV IZBOR

10. VOJNIKOV IZBOR

Jednom sam pokušao dovesti mladog vojnika Hristu. I on je, kao što tovećina ljudi radi, pokušao izbeći srž pitanja s obećanjem: "Razmisliću otoj stvari".

− Mirko − rekao sam mu. − Hajde da ti ovo objasnim jednim primerom.Recimo da si jedne noći sa još nekoliko drugova poslan da izvidiš nekineprijateljski položaj. Na povratku te metak teško rani. Jedan odvojnika zastade za časak, natovari te na svoja leđa i ponese premapoložaju vaše jedinice. Međutim, i njega pogode u leđa dva metka.Obojicu vas prebace u bolnicu i uz požrtvovanu negu spasu vam životiz samih kandži smrti.

Posle dva meseca lekar dovede u tvoju sobu hromog jadnika koji sekreće uz jake bolove. Zaustave se kod tvog kreveta i doktor kaže:"Mirko, evo da te upoznam sa Viktorom Planićem, momkom koji jestavio svoj život na kocku da bi te spasao". Ti prekrstiš ruke iodgovoriš: "Nisam baš siguran da bih ga želeo sresti. Razmisliću otome." − Ne bi tako rekao, zar ne? Zgrabio bi ga za ruku i pokušao mureći kako si mu zahvalan što ti je spasao život. − A evo, ja te želimupoznati sa Isusom Hristom, Bogočovekom koji ne samo da je izložioopasnosti svoj život, nego ga je i izgubio, samo da bi te spasao. A tihoćeš da mu okreneš leđa i samo kažeš da ćeš razmisliti o svemu.

− Ne, − odgovori vojnik. − Primiću Ga! Klekli smo zajedno na kolena ivojnik reče Gospodu da Ga prima za svog ličnog Spasitelja. Prijatelju,"razmišljaš li ti još o ovoj stvari" ili si već odlučio onako kao što jeodlučio onaj vojnik?

38

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

39