1

ZDRAVSTVENA NEGA OBOLELIH OD AIDS-a

AIDS ( SIDA ) JE TERMINALNA FAZA HRONIČNE INFEKCIJE VIRUSOM HUMANE IMUNODEFICIJENCIJE.

Virus je prisutan u:

krvi

semenoj tečnosti

vaginalnom sekretu

majčinom mleku

amnionskoj tečnosti, CST, pleuralnoj tečnosti, peritonealnoj tečnosti,perikardnoj tečnosti.

HIV se može naći i u pljuvački, znoju , suzama koje predstavljaju izvor samo ukoliko su kontaminirane krvlju.

2

Izvor infekcije: svaka osoba inficirana HIV-om

Putevi prenošenja:

1. Seksualni put

2. Parenteralni put: krv, krvni derivati, upotreba nesterilnih igala

Osobe koje se najčešće inficiraju na ovaj način su intravenski korisnici

narkotika koji koriste isti pribor (brizgalicu i iglu)

3. Vertikalni (sa majke na dete)

KLINIČKI STADIJUMI HIV INFEKCIJE

1. Akutna HIV infekcija – Akutni retroviralni sindrom

2. Asimptomatski period

3. Rana simptomatska HIV infekcija

4. AIDS

oportunističke infekcije

terminalni, uznapredovali AIDS

Izvor:Brkić S. Infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) i sindrom stečenog imunološkog deficita – AIDS. U Infektivne bolesti sa negom zaraznih bolesnika. Medicinski fakultet. Novi Sad2009.

3

AKUTNI RETROVIRALNI SINDROM • Kod preko 90% inficiranih nastaje tokom prvih 6 nedelja od

prodora virusa. • Polovina ima nespecifične simptome i znake akutne infektivne

bolesti, može biti nalik na infektivnu mononukleozu, grip... • Aftozne promene u ustima • Mialgije, artralgije, astenija • Glavobolja Akutni retroviralni sindrom obično spontano prolazi posle nekoliko nedelja i infekcija prelazi u hroničnu fazu. Hronična HIV infekcija može biti asimptomatska i simptomatska.

ASIMPTOMATSKI PERIOD

• Virus se stalno i svakodnevno razmnožava • Inficirani izgledaju potpuno zdravo • Najćešće ne znaju da su inficirani • Inficirani predstavljaju potencijalni izvor infekcije 4

RANA SIPMPTOMATSKA HIV INFEKCIJA

• Broj CD4 limfocita pada ispod 500 • Javljaju se simptomi i znaci koji se mogu povezati sa HIV-om ako

osoba zna da je HIV pozitivna • Javlja se dugotrajno uvećanje limfnih žlezdi • Inficirani mogu imati učestale prolive, gube u TT, imaju

dugotrajan kašalj, seboroični dermatitits i blaže gljivične infekcije u ustima.

• Neretko imaju temperaturu i pojavu recidivantmih labijalnih herpesa ili herpes zoster.

Izvor:Brkić S. Infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) i sindrom stečenog imunološkog deficita – AIDS. U Infektivne bolesti sa negom zaraznih bolesnika. Medicinski fakultet. Novi Sad2009.

5

AIDS

• Broj CD4 limfocita je ispod 200

• Javljaju se oportunističke infekcije i tumori (koji su neobični po uzročniku, po lokalizaciji infekcije ili ne reaguju na klasičnu terapiju). Zovu se AIDS indikativne bolesti.

• AIDS indikativne bolesti: Citomegalovirusni retinitis, Toksoplazmoza mozga, Pneumocistsis carinii pneumonia, Kriptokni meningitis, Recidivantne salmonelozne infekcije, Kapoši sarkom, Kandidijaza jednjaka, traheje, bronha ili pluća, M. Tuberculosis....

TERMINALNI UZNAPREDOVALI AIDS

• broj CD4 limfocita je ispod 50 • javlja se HIV encefalopatija

6

DIJAGNOSTIKA HIV INFEKCIJE

• Potvrda dijagnoze vrši se uzimanjem uzoraka krvi i dokazivanjem prisustva antitela na HIV u serumu obolelog.

• Specifična serumska antitela detektuju se ELISA tehnikom, a neophodna je potvrda Western blot testom.

Rutinska skrining dijagnostika HIV infekcije podrazumeva testiranje seruma osoba na prisustvo antitela na HIV – ELISA metodom.

Test može biti pozitivan najranije 6-8 nedelja od rizičnog kontakta, odnosno testovima najnovije generacije 4 nedelje od rizičnog kontakta.

Ovaj period od mesec do mesec ipo dana, kada testom nije moguće utvrditi HIV pozitivnost naziva se PERIODOM PROZORA, u toku kog je osoba inficirana i može preneti infekciju drugoj osobi.

7

SESTRINSKE INTERVENCIJE U NEZI I TERAPIJI OBOLELIH OD AIDS- a

SMEŠTAJ BOLESNIKA

• na odeljenje samo za obolele od AIDS-a

• U zavisnosti od težine kliničke slike i prisutne oportunističke infekcije bolesnici se smeštaju u izolatore ili višekrevetne bolesničke sobe.

SPROVOĐENJE NEGE

• Redovno održavanje lične higijena ima za cilj sprečavanje nastanka drugih infekcija i smanjenje tegoba kod postojećih komplikacija.

• Program nege je u skladu sa procenom stanja obolelog i izraženih problema koji su u domenu nege bolesnika.

8

SESTRINSKE INTERVENCIJE U NEZI I TERAPIJI OBOLELIH OD AIDS- a

SPROVOĐENJE ORDINIRANE TERAPIJE

Terapija podrazumeva:

• Lečenje oportunističkih infekcija i tumora (antimikrobni lekovi i citostatici) i lečenje same HIV infekcije.

• Antiretrovirusna terapija je kombinovana terapija sa ciljem da se različitim lekovima, istovremeno deluje na različite stadijume životnog ciklusa HIV-a, a sve sa ciljem da se zaustavi razmnožavanje virusa i očuva odbrambeni sistem organizma.

• Reverzna transkripcija je faza u životnom ciklusu virusa u kojoj se može terapijski delovati u smislu inhibicije virusne replikacije čime se sprečava infekcija nove osetljive ćelije, ali nema uticaja na produktivnu fazu infekcije u već inficiranim ćelijama.

9

• HAART (Visokoefikasna antiretroviralna terapija) podrazumeva kombinovanje dva ili tri leka iz jedne ili više grupa antivirusnih lekova koje bolesnik uzima doživotno, po tačno utvrđenoj šemi.

• S obzirom na to da se najveći broj obolelih od AIDS-a leči ambulantno i prilikom tih ambulantnih kontrola, kao i u toku hospitalizacije obolelih, medicinske sestre kroz razgovor sa pacijentom mogu da saznaju da li se pacijent striktno pridržava uzimanja lekova i doznog režima, kao i da saznaju više o njegovom stilu života i navikama.

• Zadatak medicinske sestre je da u radu sa ovim bolesnicima istaknu važnost pridržavanja propisane šeme uzimanja lekova i režima ishrane jer u suprotnom terapija može biti nedovoljno efikasna.

• Takođe, od velikog je značaja da medicinske sestre koje rade sa obolelima dobro poznaju neželjene efekte terapije u cilju pravovremenog reagovanja i obaveštavanja lekara o zapaženim promenama, ali i zbog saveta obolelima o nuspojavama terapije.

10

ISHRANA BOLESNIKA

• Značajno mesto u lečenju obolelih od AIDS-a ima ishrana.

• Na ishranu treba obratiti pažnju još u ranim fazama infekcije HIV. Već tada treba promovisati zdrav stila života sa posebnim osvrtom na promenu navika u ishrani.

• Režim ishrane treba uskladiti sa fazama infekcije HIV i bolesti, kao i u odnosu na uzimanje antiretrovirusne terapije.

• Pravilna ishrana, između ostalog, ima uticaja na iskorišćavanje, dejstvo i razgradnju lekova u organizmu.

• Sa pojavom oportunističkih infekcija, javljaju se dodatne promene u organizmu, poput proliva, suvoće usta i grla, afti u ustima, mučnine, povraćanja i drugih promena, pri čemu se većina ovih simptoma može izbeći pridržavanjem režima pravilne ishrane.

11

Mere prevencije HIV infekcije

• Izbegavanje rizičnog seksualnog ponašanja

• Dosledna upotreba kondoma

• Korišćenje sopstvenog pribora za ličnu higijenu

• Obavezno testiranje svih davalaca krvi, tkiva i organa

• Rizik od vertikalne transmisije značajno je smanjen uvođenjem određene antivirusne terapije kod HIV pozitivnih trudnica u drugom i trećem trimestru trudnoće, tokom porođaja i potom kod novorođenčeta. Takođe, porođaj se kod HIV pozitivnih trudnica obavlja carskim rezom, i one ne doje svoju novorođenčad što dodatno smanjuje rizik za prenos HIV infekcije.

12

Mere predostrožnosti u zaštiti medicinskih sestara od hepatitisa B, hepatitisa C i HIV

Pravilno i redovno pranje ruku

Bezbedno rukovanje oštrim predmetima i

njihovo pravilno odlaganje

Pravilna dekontaminacija

instrumenata i ostale kontaminirane opreme (čišćenje, dezinfekcija i

sterilizacija)

Koriščenje lične zaštitne opreme u cilju

sprečavanja direktnog kontakta sa telesnim tečnostima (rukavice,

zaštitne naočare, maska, zaštitna odeća)

Pravilno rukovanje i bezbedno odlaganje infektivnog otpada

Obezbediti pisane protokole i edukovati

osoblje o postupcima za smanjenje rizika od

infekcije u samoj zdravstvenoj ustanovi

13

Literatura:

• Brkić S. Infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) i sindrom stečenog imunološkog deficita – AIDS. U Infektivne bolesti sa negom zaraznih bolesnika. Medicinski fakultet. Novi Sad 2009.

• Božić M. i sar. Infektivne bolesti: udžbenik za studente medicine.Beograd:Medicinski fakultet Univerziteta, CIBID, 2013.

• Farida Bassioni Stamenić i sar. Živeti sa HIV-om. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“: Nacionalna kancelarija za HIV/AIDS, 2006.

14