Zig Ziglar Vidimo Se Na Vrhu

8/17/2019 Zig Ziglar Vidimo Se Na Vrhu

1/13

Psihologija uspeha

Da bismo postali uspešni potrebno je pre svega da razumemo šta to upravlja našim životima,

zdravljem i uspehom, kao i kako oni funkcionišu. Da bismo sve to razumeli potrebno je da proučimo

kako radi naš Um. Svako od nas je to što jeste kao rezultat dosadašnjeg rada našeg uma. Ovaj

model uma će vam pomoći da razumete sebe, svoj život i počnete sa sopstvenim procesompromene.

Jedna od najvažnijih istina koju svaki čovek treba da shvati je da se njegov život odvija istovremeno

na više nivoa. Prema Sigmundu Frojdu postoje: svesno, predsvesno i nesvesno (odnosno

podsvesno). Takođe, što se može sagledati na grafičkom prikazu pored, Frojd razlikuje tri

komponente ličnosti: ID (ono) – urođeni motivi (nagoni, instinkti) koji teže neposrednom

zadovoljenju); Ego (Ja) – deo ličnosti koji se bavi kontrolom neposrednog zadovoljenja nagona

vodeći računa o realnosti; Super-ego (Nad-ja) – deo ličnosti u kome se nalaze pravila ponašanja

ljudske zajednice. Jedinka preuzima društvene norme i vrednosti. Mi, dakle, istovremeno živimo svoje

živote na fizičkom, telesnom i emotivnom nivou.

Kad jednom shvatite i naučite principe rada našeg uma, biće vam lako da koristeći ovaj model

posmatrate sopstveni život i potpuno razumete sve što vam se dešava. Proučavajući ovaj model uma,

nedvosmisleno ćemo potvrditi da je um u potpunoj kontroli svega što nam se dešava u životu. Zato

krenimo redom da vidimo koji su to nivoi našeg uma i šta svaki od tih nivoa radi za nas. Počećemo od

spoljnog nivoa i ići na unutra.

Spoljni nivo uma – SVEST

U psihoanalitičkoj teoriji Sigmunda Frojda o ličnosti,svesni um sadrži sve što je unutar naše

svesnosti. Ovo je aspekt naše mentalne obrade u kom možemo da mislimo i govorimo na racionalan

način.

Svesni um uključuje stvari kao što su čula, percepcija, sećanja, osećanja i maštanja unutar naše

trenutne svesnosti. Blisko povezan sa svesnim je predsvesni deo uma, koji obuhvata stvari na koje mi

ne mislimo u ovom trenutku, ali koje lako možemo podići u svesnost.

Ovaj nivo uma ima nekoliko bitnih osobina, koje utiču na naš doživljaj stvarnosti:

Analitičnost

To je osobina svesti da analitički posmatra svaku situaciju u kojoj se nađete, rastavlja je na delove i

traži u vašoj bazi podataka (vaša prošla iskustva) adekvatno rešenje.

Racionalnost

Ova osobina svesti čini da vi uvek imate objašnjenje za svoje postupke, bez obzira da li su dobri ili ne

(pušenje, gojaznost, alkoholizam). Jedini problem sa „ovim pravim – racionalnim razlogom“ nekog

lošeg ponašanja je taj što to nikad nije pravi razlog.


2/13

Kritički stav

To je osobina svesti da kritikuje i osporava sve ono što nije u skladu sa vašim postojećim stavovima.

Pri tome, svi vaši stavovi o bilo čemu su posledica vašeg postojećeg znanja. Vaši sadašnji stavovi o

svemu, nastali su na osnovu vaših prvih utisaka, a prve utiske o bilo čemu, a posebno „o sebi“ ste

stekli u vreme dok niste znali sve to što danas znate.

Snaga Volje – Želja za učenjem i razvojem

Ovo je izuzetno važna osobina naše svesti. Želja za učenjem, razvojem i stalnim napretkom je gorivo

koje nas pokreće na akciju. Međutim, sama želja često traje vrlo kratko. Obično želja traje onoliko

dugo koliko traje adrenalin koji se stvorio sa idejom o promeni – znači vrlo kratko. To se dešava zato

što svaki put kad poželite nešto da promenite u svom životu, ta vaša želja se suočava sa vašim

postojećim znanjem i stavovima na tu temu tj. sa vašom kritičkim stavom. Kad adrenalin izvetri,

uključuje se vaša kritička osobina i vi počinjete da osporavate tu ideju. Rezultat rada vaše kritičnosti

je svima poznat, stara navika se vraća, ovog puta još jača.

Da rezimiramo, Svesni Um ili Svest je spoljni nivo uma koji se bavi našim spoljnim, društvenimživotom. Svest prima informacije iz spoljnog sveta putem naših pet čula: vid, sluh, ukus, miris i dodir.

Naša svest funkcioniše na racionalan i analitički način, zato što se stalno bavi informacijama koje se

mogu analizirati i proveriti nekim od naših čula.

Ta mogućnost provere informacija sa vašim postojećim znanjem, stvara kritički stav svesti. Kritička

osobina svesti se aktivira zbog vaših postojećih stavova, koji su posledica znanja koje ste sticali od

početka svog života.

Svest radi po principu: Ono što primećujem mojim čulima to postoji i to mogu da razumem! Sve druge

informacije koje stižu do naše svesti, a ne dolaze putem naših čula, potpuno zbunjuju našu svest. Taj

spoljni, svesni nivo uma, okružuje naše unutrašnje nivoe uma koji se ne bave našim spoljnim svetom,

nego nama lično.

Podsvesni nivo uma – PODSVEST

Pravo mesto sa kojeg mi upravljamo svojim telom i životom je na nivou ispod svesnog, na nivou koji

nazivamo podsvesni um – podsvest. Da biste bolje razumeli kako ovaj nivo uma funkcioniše,

uporedimo um sa kompjuterom, jer kompjuter funkcioniše po istim principima kao naš um. Kada

kupite novi kompjuter potrebno je da instalirate nove programe da biste mogli da ga koristite za ono

što vam je potrebno. Dakle, kada ih instalirate, vaš kompjuter radi koristeći te instalirane programe.

Upravo je to princip po kome radi naš um. Ljudski um je u stvari najsavršeniji biološki kompjuter. Kad

smo se rodili, naši kompjuteri su bili skoro potpuno prazni, bilo je par osnovnih programčića kojipokreću telesne funkcije i to je sve. Svakog dana od tada mi dodajemo nove programe i pojačavamo

postojeće. Osnovno pravilo našeg uma (biološkog kompjutera) je sledeće: On nas uvek održava

onakvom osobom kakvom sebe doživljavamo. To kako sebe doživljavamo su naši stavovi (programi)

koji su nastali kao rezultat naših životnih iskustava.


3/13

Podsvest predstavlja mnogo veći deo uma od onog spoljnog. Ona može obraditi milione čulnih

informacija svake sekunde i zbog toga sadrži svu našu mudrost, sećanja, iskustva i reakcije. Ovaj

nivo uma predstavlja u punom smislu izvor naše kreativnosti koji pri tome skladišti i pokreće sve naše

“programe“ automatskog reagovanja i ponašanja koje koristimo u svakodnevnom životu.

Drugim rečima, ovaj nivo uma predstavlja funkciju “autopilota’’ koja nam omogućava da radimo više

stvari istovremeno bez potrebe da se koncentrišmo na svaku od njih ponaosob. Vožnja automobila jetipičan primer, zato što vožnja podrazumeva mnoštvo malih operacija – upravljanje svim ručicama i

pedalama, ubrzavanje, kočenje, skretanje, itd. Sve te operacije nakon dovoljnog broja ponavljanja

postaju potpuno automatske. Tako da kad rešite da odete negde, sednete u auto, i dok se vozite vi ne

razmišljate o papučicama i ručicama, nego o nekoj stotoj stvari, a auto kao da ide sam, ima autopilota

– Vas. Ono što ste jednom naučili i usvojili kao svoju automatsku reakciju više nije interesantno za

vašu svest.

Jednom prihvaćena i usvojena ideja postaje program ponašanja. Međutim, kao što ćemo videti,

ponekad je potrebno da unapredimo naše stare, zastarele programe ukoliko želimo da promenimo i

unapredimo naše živote i jedini način za to je da se pozabavimo našim osećanjima i stavovima osituacijama vezanim za trenutke nastajanja tih programa.

Na primer, ako na osnovu naših iskustava doživljavamo sebe kao debeljuce, mi se onda tako i

ponašamo. Ako pak doživljavamo sebe kao: vitke ili pušače, nesretne ili uspešne, onda se baš tako i

ponašamo, što će reći da to definitivno jesmo – u sopstvenim očima. Taj naš doživljaj sebe je

najvažnija karakteristika naše podsvesti koja se zove imaginacija.

Imaginacija

Za imaginaciju većina ljudi misli da je to samo kreativnost, nešto poput talenta za muziku, pa ili ga

imaš ili nemaš. Međutim imaginacija je mnogo više od toga. To je jedna od osnovnih osobina naše

podsvesti koja predstavlja mnogo više nego talenat i svako od nas je ima. Imaginacija je naš doživljaj

sebe i sveta u kome živimo. Taj naš doživljaj sebe je ono što upravlja našim životom. Naravno, svaki

čovek ima svoj doživljaj, kako sebe tako i sveta koji ga okružuje. To nas dovodi do zaključka da je

svaki čovek potpuno unikatan i jedinstven. Upravo zbog te naše unikatnosti, svakome od nas je

njegov doživljaj sebe i sveta koji ga okružuje apsolutna istina.

Ukoliko nam se ne sviđa kako sebe doživljavamo i poželimo da se promenimo, da bi se promena

desila, neophodno je da prvo promenimo i unapredimo naše stare stavove (programe) o sebi. Sve

dok je naš um programiran da radi stvari na određeni način, nikakav napor ni pokušaj promene u

spoljnom svetu neće napraviti tu pravu željenu promenu. Svaki put kad se direktno sukobe logika i

imaginacija, imaginacija uvek izlazi kao pobednik.Evo u čemu je poenta. U potpuno istom, sadašnjem vremenu i okruženju, svako od nas ima svoj

doživljaj sebe i sveta u kome živi. Interesantno je da bez obzira na te naše lične, često potpuno

suprotne doživljaje istog sveta, svet se ne menja, on ostaje takav kakav je. Jedina razlika je u našoj

imaginaciji. Naša imaginacija stvara “Naš doživljaj Sveta”. Jednom stvoren, naš doživljaj sveta ostaje

takav kakav je kao “Naša Istina o Svetu” sve dok ga ne promenimo na onom nivou uma na kome

smo ga stvorili, a to je na podsvesnom nivou.


4/13

Ovaj nivo našeg uma je takođe zadužen da nas čuva od svake opasnosti, kako stvarne tako i

zamišljene. Nekada ono što je zamišljeno u našoj podsvesti ima uticaj na nas kao i događaj koji se

stvarno desio, naša podsvest ne vidi razliku. Ovo je bitna karakteristika naše podsvesti, ona ne

razlikuje ono što Svest doživljava kao “Maštu” (nešto što se dešava samo u mislima), od onoga što je

“Realnost” (dešava se napolju, u realnom životu). Za Podsvest, sve je to isto. Jedina “Realnost” koju

Podsvest priznaje su naša iskustva koja su definisana našim osećanjima. Sva naša iskustva odsamog početka našeg života do danas ostaju zabeležena na ovom nivou našeg uma u magacinu koji

nazivamo trajna memorija.

Trajna Memorija

Naš um je kao video kamera koja snima non-stop, 24/7 svih 365 dana, čak i dok spavamo. Naša čula

non-stop primaju informacije. Sve što vam se ikad desilo, što ste ikad čuli, pomirisali ili osetili ostaje

permanentno smešteno i zaključano u velikoj banci sećanja koja se nalazi na unutrašnjem nivou uma

u našoj podsvesti. Ta banka sećanja se naziva trajna memorija. To je memorija u kojoj su pohranjena

sva naša dešavanja od trenutka rođenja do sad.Svaka naša misao, reakcija kao i percepcija u vezi nekoga ili nečega, sve se to zasniva na našim

iskustvima iz prošlosti. Jednostavno rečeno: Mi smo danas refleksija svih naših prošlih iskustava.

Ono što muči većinu ljudi je kako ući u tu trajnu memoriju i kako promeniti podatke zabeležene tamo?

Uverenje nekih psihologa je da se procesom hipnoze može ponovo pristupiti ovim iskustvima.

Koristeći ovaj proces, vi dobijate šansu da ponovo vidite sve detalje oko sebe, osetite iste mirise, da

osetite ukus kolača na vašem nepcu, i čujete sve ljude koji su tamo sa vama. Većina tih sećanja su u

trenutku kad su se dešavala stvorila naše telesne, automatske reakcije kako na njih tako i na sve

slične situacije.

Automatske reakcije – Navike

Naše reakcije u svakodnevnim životnim situacijama za koje mislimo da su spontane, odnosno da su

automatske u stvari to nisu. Nekada davno, bio je trenutak u vašem životu kad ste prvi put bili u

takvoj situaciji i tad niste znali šta da uradite. Na osnovu onog što su vam tad pokazali ili rekli (snaga

prvog utiska), vi ste tu sugestiju usvojili kao svoju reakciju na tu situaciju. Naknadnim ponavljanjem

pojačali ste i potvrdili taj prvi utisak i tako ga pretvorili u svoju automatsku reakciju na situaciju,

odnosno naviku. Sledeći pasus je detaljno objašnjenje procesa formiranja ličnosti. Dobro ga proučite i

zapamtite, jer to je objašnjenje kako ste postali to što ste danas.

Svaka naša reakcija u bilo kojoj situaciji je posledica naše percepcije te situacije. Percepcija situacije

predstavlja naše očekivanje u vezi te situacije, a očekivanje je posledica prethodnih iskustava izsličnih situacija.

Ta prethodna iskustva su izgradila stavove u nama o tome šta te situacije znače za nas. Stavovi su

nastali kao posledica dominantnih osećanja (telesnih senzacija) koja su se javljala u prvim sličnim

situacijama. Prve situacije u bilo čemu dešavaju nam se u prvim godinama života.


5/13

Inicijalna osećanja koja se tad pojave predstavljaju snagu prvog utiska. Pošto je taj prvi utisak jedini

podatak odnosno reper koji imamo u tom trenutku (nemamo današnje znanje), ta osećanja ostaju

memorisana kao naša spontana, telesna reakcija na situaciju. Kako se situacije ponavljaju, taj prvi

utisak se sa svakim novim ponavljanjem pojačava i pretvara u našu automatsku – telesnu reakciju na

situaciju. Ta telesna reakcija (osećanje) stvara stav “U Nama O Nama” u takvim situacijama. Jednom

stvoreni stav se održava takvim kakav je sve dok se ne promene inicijalna osećanja koja su gastvorila.

Kako se razvijaju naše kognitivne sposobnosti, tako učimo da logički, racionalno definišemo naše

reakcije i ponašanja kao pozitivna ili negativna, dobra ili loša, zdrava ili nezdrava, itd. Ali te definicije i

etiketiranja ne menjaju činjenično stanje, odnosno nas i naše reakcije.

Možda slučajno ili ne, naučeni smo da nikad ne uzimamo u obzir da su naša današnja, logička i

racionalna objašnjenja samo posledica našeg znanja koje smo sticali slušajući druge ljude, koji

nemaju pojma šta mi osećamo, kako to osećamo i kako su se naša osećanja razvijala.

Ako su vam kao detetu vaši roditelji pažljivo sa puno topline stalno ponavljali kako sve što čujete ili

vidite “brzo učite i lako pamtite”, hvalili vas za sve što ste naučili… Vi i danas tako reagujete na svaku

novu materiju koju proučavate. Ali isto tako, svi pušači pre nego što su stvorili naviku, prvo su slušali

neke druge pušače kako pričaju: Pušim zato što me to smiruje, pušim zato što… To nam govori da

snaga prvog utiska i ponavljanje inicijalnih sugestija važi kako za pozitivne tako i za negativne

programe našeg reagovanja i ponašanja, odnosno naše navike.

Navika znači predstavlja našu automatsku reakciju na neko dešavanje.

Navike same po sebi nisu ni dobre ni loše, one samo su naučena reakcija, koja se javila kao

posledica naših inicijalnih osećanja.

Ova konstatacija nas dovodi do nečega što nas čini superiornim u odnosu na sva druga živa

stvorenja na planeti zemlji.

Osećanja

Svaki čovek na planeti zemlji ima unikatne otiske prstiju, onakve kakve nema nijedan drugi čovek,

isto tako svako od nas oseća svoja osećanja na samo njegov jedinstven način.

Upravo ta činjenica nam govori da su naša osećanja jedini pravi pokazatelj kakav nam je život.

Naša osećanja predstavljaju naš unutrašnji kompas, kojim upravljamo našim telom i našim životom.

Samim tim, zato što svako od nas oseća svoja osećanja na samo njegov unikatan i jedinstven način,

nijedan kalup sem našeg originalnog nam ne odgovara.

U procesu razvoja svakog čoveka, prvo je nastala sposobnost da oseća senzacije, a potom dolaze

svesne kognitivne sposobnosti.


6/13

Te senzacije koje se fizički manfestuju u našem telu nazivamo Osećanjima. Ovaj proces osećanja

senzacija je i dalje prisutan u svakome od nas i potpuno se spontano dešava bez ikakvog svesnog

napora.

Stav koji u sadašnjosti aktivira neko naše negativno osećanje, a samim tim i reakciju programiran je

prošlim iskustvima.

Da nije tako, jednostavno ga ne bi ni bilo. Neko ko ima napade panike i ne može da diše već je imao

u svome životu neko loše iskustvo praćeno velikim osećanjem straha gde je pomislio da će umreti.

Apsolutno svi naši stavovi, uverenja i reakcije su posledica naših iskustava, kako onih realnih tako i

onih zamišljenih.

Sva naša životna iskustva generišu osećanja.

Osećanja stvaraju naše stavove o svim životnim situcijama. Stavovi izazivaju naše reakcije, kako

dobre tako i loše. Upravo zato je toliko teško promeniti stavove i reakcije (navike) svesnim naporom ilogičkim razmišljanjem. Oni nisu deo naše svesti. Stavovi su naša telesna reakcija na situaciju i

smešteni su u našoj podsvesti, a podsvest ne poznaje. “Dobre ili Loše stavove”. Ona automatski

reaguje telesnim senzacijama – osećanjima u svim situacijama u kojima se nađemo. Ta automatska

reakcija je posledica prvih takvih situacija u našem životu. Ovo nam govori da mi uvek pamtimo sva

naša iskustva, od trenutka rođenja pa do danas. Neverovatno, zar ne?

Podsvest živi van vremena i prostora, to znači da za našu podsvest ne postoji prošlost ili budućnost,

samo sadašnjost. Šta god da nam se dogodilo u detinjstvu, to je ostalo zauvek urezano u našoj

podsvesti i dalje postoji u nama kao osećanje koje se aktivira nekom sadašnjom situacijom. Samim

tim podsvest predstavlja veliki magacin u kome se čuvaju sva naša iskustva i sećanja. To znači da

naša podsvest pamti i pokreće sva naše osećanja, vezana za bilo koju osobu situaciju ili događaj iz

naše prošlosti.

Da bi se bilo koja naša reakcija, ponašanje ili stav promenili, prvo je potrebno uspostaviti emotivnu

harmoniju, a to se postiže oslobađanjem nagomilanih osećanja koja su stvorila stav koji nam se

svesno ne sviđa. Tek kad se uspostavi emotivna harmonija, moguće je promeniti naše postojeće

definicije i stavove.

Ovo je neophodno razumeti, zato što kad je neko osećanje u vezi nečega ili nekoga jednom

prihvaćeno od strane naše podsvesti, ono je prihvaćeno kao zakon po kome baš tako reagujemo na

sve slične situacije. To prihvaćeno osećanje od tog trenutka pa na ubuduće je naša “AutomatskaTelesna Reakcija’’ koja uvek izaziva određeno ponašanje u svim sličnim situacijama. No, ono što

većina ljudi zaboravlja je da su sve naše telesne-emotivne reakcije i stavovi koji nam se danas ne

sviđaju, nastali u vreme kad nismo imali ovo znanje i iskustvo da ih definišemo na današnji način.

Sve naše telesne-emotivne reakcije su nastale u prvih 5-6 godina života.


7/13

Što će reći, bez obzira šta naša svest misli o nekoj našoj telesno-emotivnoj reakciji, kad je neko

osećanje izazvano dovoljan broj puta određenim situacijama ili uticajima to osećanje stvara naš

program ponašanja za sve slične situacije. Pri tome nam ovi naši programi ponašanja i reagovanja

deluju potpuno automatski, bez obzira da li su u pitanju zadovoljstvo, bol, nešto dobro ili loše po

sadašnjoj proceni naše svesti. Naša podsvest radi na osnovu principa familijarnosti (šta joj je već

poznato) i asocijacija, a ne na osnovu Svesne logike da li je nešto dobro ili nije. Naše telesne-emotivne reakcije su vođene našim osećanjima, bez obzira dali ih mi svesno doživljavali kao loša,

negativna ili dobra.

Šta su to Negativna ili Loša Osećanja?

Negativna osećanja su ona osećanja koja čine da se osećamo loše. Preciznije, to su osećanja koja

nas sprečavaju da se konstantno osećamo dobro i na taj način nam ne dozvoljavaju da budemo i

radimo najbolje što možemo.

Negativna osećanja izazivaju neprijatnu telesnu reakciju. Ovakva osećanja su uvek praćena nekim

oblikom tenzije, nemira i nelagodnosti u našem telu.

Ona nam oduzimaju jasnoću misli, moć koncentracije i smireno logičko razmišljanje.

Negativna osećanja čine naš život nepodnošljivim sve dok ih se ne oslobodimo.

Ova zadnja karakteristika je ključna. Zato što naš otpor negativnim osećanjima je ono najbolnije u

vezi njih. Svim drugim osećanjima koja nam prijaju mi potpuno automatski dopuštamo da ih osetimo i

iskažemo i kao posledicu toga ona se oslobađaju i povlače nazad u ležište. (osećanje radosti,

zadovoljstva, sreće, seksualnog uzbuđenja itd.)

Ovo nas dovodi do sledećeg zaključka: Osećanja koja odbijamo da osetimo i iskažemo ne nestaju

nego i dalje traju u nama, gomilaju se i traže da ih iskažemo u potpunosti. Znači sva osećanja koja

ne iskažemo nego pokušamo da odbacimo ili potisnemo sve jače nas guraju iznutra da bismo ih

osetili i iskazali.

Dopuštajući sebi da osetimo i iskažemo sva svoja osećanja kako pozitivna tako i negativna, dajemo

sebi šansu da uspostavimo mir i harmoniju u nama. Menjajući naš inicijalni način reagovanja na

negativna osećanja, tako da umesto dosadašnjeg odbijanja, prihvatimo da ih “Osetimo-Iskažemo-

Oslobodimo“ izazivamo domino efekat koji u potpunosti ruši kulu sazidanu od naših negativnih

osećanja koja se naziva Bolest.

Problem je Otpor Osećanjima – Rešenje dolazi kroz Emotivno Pražnjenje

Odupiranje i otpor našim osećanjima je daleko ozbiljnija stvar nego što većina ljudi misli. Sva našaosećanja su dizajnirana tako da se kreću ciklično: “Situacija – Osećanje – Iskažemo ga –

Oslobodimo ga – Završen ciklus“. Pokušavajući da “Ne Osećamo“ neko naše osećanje, automatski

stvaramo pritisak i nelagodnost u nama.

Održavanje ovog otpora i čuvanje osećanja potisnutim crpi ogromnu količinu naše životne energije. I

kako se potisnuta osećanja gomilaju tako se sve više iscrpljujemo fizički i emotivno. To je kao da


8/13

pokušavate non-stop da plivate uzvodno. Samo je pitanje vremena kada ćete potpuno iscrpeti svu

svoju energiju i potonuti.

Pružajući otpor sopstvenim osećanjima prekidamo naš prirodni ciklus kruženja životne energije:

“Situacija – Osećanje – Iskažemo ga – Oslobodimo ga – Završen ciklus“. Kao posledica ovog prekida

kruženja energije, energija koja bi bila usmerena na održavanje savršenog rada svih sistema i organanašeg tela usmerava se na otpor osećanjima i to nas čini slabima. Ta slabost se potom manifestuje

nepravilnim radom naših normalnih telesnih funkcija koji se naziva “Bolest’’.

Emotivno Pražnjenje – Oslobađanje Nagomilanih Osećanja se može desiti samo ako vi to želite i

dozvolite ga sebi. Sva naša osećanja traju kratko, osim ako se odupiremo iskazivanju tih osećanja i

njihovom oslobađanju. Da zaključimo: Sva naša osećanja kako dobra tako i loša traju vrlo kratko,

osim ako im se odupiremo.

Nažalost kod većine ljudi nakon godina negativnog programiranja jedna od osnovnih karakteristika

njihove ličnosti je Negativnost. Posle silnih sugestija koje su slušali i ponavljali sami sebi godinama:Ti si nesiguran, Odustani, Ne vredi ni pokušavati, Baš si nesposoban, Baš sam debeo, Ja sam pušač

zato što… Njihova podsvest je usvojila te i takve sugestije i pretvorila ih u “Njihovu Istinu”. Zato što u

trenutku i vremenu kad su prvi put čuli te i takve sugestije, nisu imali dovoljno znanja i životnog

iskustva da ih odbace kao netačne i nebitne za njih.

Svesni nivo našeg uma ne zna kako da barata osećanjima, zato što su osećanja informacija koja do

svesti ne dolazi putem naših pet čula. Osećanja dolaze iznutra, a ne spolja i to totalno zbunjuje našu

svest. Svaki put kad nam se u nekoj situaciji pokrenu osećanja, naš svesni um se pomera u stranu i

mi u takvoj situaciji reagujemo emotivno tj. podsvesno. To znači: Kada neka sadašnja situacija počne

da vibrira u skladu sa nekom prošlom situacijom ili dešavanjem, mi trenutno osećamo emotivni

flešbek. Ponovo se pokreću inicijalna osećanja koja su nastala pre mnogo godina kao posledica

prvog utiska na takvu situaciju.

Sigurno vam se desila situacija, da u neku običnu razmenu mišljenja odjednom uneste toliko žara i

osećanja, da prosto potpuno izgubite kontrolu, zar ne? I kad situacija prođe, kad razmišljate o tom

događaju, pitate se zašto ste tako burno reagovali i nemate objašnjenje otkud tolika emocija. Vrlo je

važno da razumete da svaka ideja, sugestija ili koncept jednom prihvaćeni od strane našeg uma,

uvek će bti izvršeni na način kako su inicijalno definisani u skladu sa osećanjima koja su tad izazvali.

Da rezimiramo, podsvesni um ili podsvest je unutrašnji nivo uma koji prima i obrađuje informacije koje

stižu iznutra, odnosno iz našeg tela. Te unutrašnje informacije stižu u obliku telesnih senzacija koje

osećamo i zato ih nazivamo osećanjima. Drugim rečima unutrašnji nivo našeg uma (podsvest) bavise isključivo našim ličnim, unutrašnjim, telesnim dešavanjima. Njega spoljni svet ne zanima.

Podsvest je emotivni deo uma koji ne poznaje logiku koja vlada u spoljnom svetu.

Nesvesni nivo uma


9/13

Nesvesni Um je najdublji nivo našeg uma. Ovaj deo našeg uma ima samo jednu funkciju: Ovaj nivo

uma kontroliše naše Automatske telesne funkcije. Drugim rečima nesvesni um predstavlja radni

program ljudskog tela. On se razvija pre našeg rođenja i u potpunosti je podešen da brine o svim

telesnim funkcijama, kako bi telo pravilno funkcionisalo. Nesvesni um pokreće naša pluća, srce i sve

druge organe, brani telo od infekcija, kontroliše varenje hrane i sve druge sisteme našeg tela.

Nesvesni um je sastavni deo celog uma, pa je samim tim inteligentan i može da uči.

Ponekad će nesvesni um, želeći dobro, programirati telo da radi stvari koje nisu u vašem najboljem

interesu. Primer je dete koje se pretvara da je bolesno da ne bi išlo u školu. Nesvesni um tada može

naučiti da generiše simptome kao što su glavobolja ili stomačne tegobe da bi vas zaštitio od stresnih

situacija. Nesvesni um uvek radi sa ciljem da vas zaštiti od svega što deluje loše, a ne samo od

infekcija ili povreda.

ZAKLJUČAK

Ljudi oduvek tragaju za magičnom formulom koja će im pružiti: Sigurnost, Zdravlje, Sreću… Ali, pri

tome ostaju neobavešteni da to za čim tragaju se ne nalazi tamo negde napolju.

To za čim tragaju je oduvek bilo i biće unutra u njima “To su njihova Osećanja”.

Mnogi ljudi su naučeni da uvek krive druge za sve što im se dešava u životu i tako automatski

pretvaraju sebe u žrtve.

Odustajući od odgovornosti za sopstveni život konstantno zadržavaju sebe u stanju nemoći i stalnog

nezadovoljstva.

Ta pojava je naučeni model razmišljanja i ponašanja koji tim ljudima ne dopušta da upravljaju svojim

uspehom, zdravljem i svojom srećom.

Takvi ljudi žive u iluziji da će ih jednog dana “neko drugi ispuniti” neophodnom dozom osećanja

sigurnosti, sreće, zdravlja pa će onda oni život nastaviti sretni i zadovoljni.

Međutim, evo jedne 100% naučno proverene i dokazane činjenice: “Deda mraz ne postoji”.

Kako odrastamo svako od nas prirodno teži ka prospiretu i razvoju u svom životu. Dok napredujemo

kroz život potpuno je normalno da se povremeno suočavamo sa nekakvim poteškoćama na tom putu.U periodu odrastanja i učenja o životu vrlo je lako uticati na nas. Sunđer najbolje upija vodu kad je

suv, zar ne? Pa isto tako i mi dok nemamo nikakvo životno iskustvo sve ono što vidimo i čujemo

prihvatamo kao istinu. Ako nam se tad dok učimo o životu dešava da gledamo roditelje i svoje

najbliže okruženje kako je stalno nezadovoljno, bolesno, nesigurno, kritikuje i okrivljuje sve i svakoga

za sve što im se dešava u životu, drugim rečima, non-stop nam upućuje i ponavlja loše sugestije koje

nas sputavaju i ograničavaju u svemu, kao rezultat takvog programiranja mi počinjemo da se


10/13

osećamo i mislimo loše o sebi.

Takav ograničavajući stav i osećanja koja ga prate vremenom se gomilaju i stvaraju neprijatne

manifestacije u nama. Ali, živeći u onoj svojoj iluziji o Deda Mrazu ljudi ne shvataju da njihova

osećanja niko sem njih ne može osetiti, pa samim tim niko ih drugi ne može ni ispuniti osećanjem

sigurnosti, sreće, zdravlja…

Svakoga dana u svakom trenutku Vi ste u vašoj glavi i Vi ste ta osoba koja priča sa vama o vama.

Vi ste ta osoba koja potvrđuje vaše stavove, uverenja, koja vam sugeriše i objašnjava vaše postupke i

vi ste osoba koja predviđa vašu budućnost.

Vi ste ta osoba koja Vama obećava, preti, laže i sugeriše kako da se osećate, šta da imate i ko da

budete, baš sve ono što ste sad. Jednostavno rečeno, Vi ste neverovatno dobri u ulozi Vas. E, upravo

iz tog razloga, Vi isto tako možete biti dobri u ulozi Vas onakvim kakvim želite da budete. To je za vas

vrlo lako, zato što možete koristiti sve to što i sad radite, naravno uz male modifikacije.

Iz tih i takvih razloga, stalno pozitivno razmišljanje, protkano dobrim željama prema svim ljudima,nema nikakve veze sa Vašim pokušajem izigravanja sveca, nego ima vezu sa vašim pozitivnim

osećanjima. A, vaša pozitivna osećanja čine da se osećate fizički i mentalno zdravi. Tako da ako ste

stalno fokusirani na prosperitet i uspeh tražeći ga u svemu i svima koji vas okružuju, prosto ste

osuđeni da i Vi budete: “Srećni i Zadovoljni”

Granica kao mentalna prepreka a ne kao fzička nemogućnost

Dreser buva je osoba koja iskače iz tegle. Dreseri buva se ne opterećuju PNUDOV!"#po$lo%ni negativnom uticaju $rugi& lju$i'.

!ogu $a imam u %ivotu sve (to &oću samo ako pomognem $rugim lju$ima $a s&vate(ta je ono (to %ele.

!oram se prilago)avati kako bi& bila u stanju $a pratim promene na$ kojimanemam kontrolu.

Uspe& ra)a uspe& a i početi o$ nečega i savla$ati prvi korak očigle$no je najboljinačin $a se stigne $o ciilja.

Najvi(e zaključani& vrata preovla$ava u va(em umu.


11/13

"ko %eli( $a postigne( cilj mora( $a vi$i( $ostignuće u svom umu pre nego (tostvarno stigne( na cilj.

**+

"ko gle$am u $aljinu vi$eću postignuće , i$i onoliko $aleko koliko mo%e( $a vi$i( a

ka$ tamo stigne( vi$eće( $alje. Najvi(e se penje onaj koji poma%e $rugima $a sepopnu #sara$nja'

U %ivotu mogu $a imam sve (to %elim samo ako malo pomognem $rugima $as&vate (ta %ele.

-iksiraj se na metu pre nego (to ispali( projektil ako %eli( $a bu$e( bolji stu$entpočni $a gle$a( na sebe kao na boljeg stu$enta. /u$i u stanju $a vi$i( $ostignućepre nego (to postigne( to $ostignuće.

0a$a mi je pogle$ usmeren na cilj (anse $a ga postignem su mnogo veće ako 1 je

priprema za neuspe&. Vi$i $ostignuće.

0a$a gle$amo u sunce koje sija ne vi$imo nikakvu senku. Gle$aj gore. 2ak ka$anema( $obar pogle$ uvek gle$aj gore.

Ono (to $obije( ka$a se cilj ostvari nije ni blizu vre$no kao ono (to postaje( u tomprocesu.Probij se kroz prepreke koje su se isprečile izme)u tebe tvog cilja.

034NU5" 6"!.

0a$a zna( g$e i$e( već si na pola puta $o tamo.

U trenutku započinjanja novog projekta najznačajniji 7aktor uspe&a je !O8 69"V.6tav koji imam je mnogo va%niji o$ moji& sposobnosti.

Psi&olog Vilijam D%ejms , !enjanjem stava mo%emo $a promenimo svoje%ivote.Priče iz realnog %ivota $okazuju $a se često u sitnicama krije razlika izme)uuspe&a :neuspe&a trijum7a :trage$ije pobe$e:poraza.

"ko si stu$ent koji uči za ocenu $obiće( ocenu. "ko si stu$ent koji uči za znanje$obiće( znanje jo( veće ocene.

Pozitivno razmi(ljanje , ono o$ čega se oseća( super čak ka$a ti je mnogo lo(e bljak ;D

Način na koji razmi(lja( o$re)uje ono (to će( $a bu$e(

Um je veran sluga , pri$r%ava se uputstava koje mu $amo. 9elo prati uputstva kojamu $aje um.


12/13

Posao sam po sebi ne mo%e $a i$e ni $obro ni lo(e posao vam i$e ili $obro ili lo(e uzavisnosti o$ toga kako vi misliteako mislite pozitivno rezultati će vam bitipozitivni ;D

Pozitivan stav $oneće pozitivne rezultate jer su stavovi zarazni. Ni(ta veliko 0"D"nije postignuto bez entuzijazma. 4n t&eos , /og iznutra. 4ntzuzijaza je spoljniizraz va(i& unutra(nji& osećanja.

"ko ula%e( u lju$e ti lju$i će $ati sve o$ sebe $a ulo%e u va( posao.

Ono (to nema( ne treba $a te ometa u iskori(ćavanju onoga (to ima(.

9i si ono (to jesi nalazi( se tu g$e se nalazi( zbog onoga (to je u(lo u tvoj um ,promenom sa$r%aja koji ulazi u tvoj um mo%e( $a promeni( ono (to si g$e senalazi(. !o%e( $a bira( programe koji će $a isprogramiraju tvoj um. Način na kojigle$a( stvari je najva%niji 7aktor uspe&a.

U igri %ivota strast za %ivotom učenjem postaje jo( veća ako se neprestano tru$imo tra%imo pravi način na koji ćemo $a postignemo rast Piter Draker je rekao , znanjemora neprestano $a se usavr(ava po$stiče raste kako ne bi isparilo

U braku sam vi(e o$

Neće( se u$aviti ako upa$ne( u vo$u nego ako ostane( ispo$ vo$e>

0"0O U69"84? 0"D P"DN4?@

A' Pri&vati činjenicu $a si $epresivna*' 6&vati $a se bezizlazne situacije $e(avaju retko ako se uop(te $e(avaju ali

postoje lju$i koji u takvim situacijama izgube svaku na$uB' /u$i svesna činjenice $a je takvo stanje P3V34!4NO


13/13

• Ne o$ustaj> Na raspolaganju ti je bar jo( je$an potez>• 6vaki put ka$ %eli( $a se neči Czarazi( i$i tamo g$e preovla$ava to (to %eli(.

Počni $a se $ru%i( sa lju$ima koji imaju pravilan mentalni stav. "ko i& 934NU9NO nema potra%i ute&u u $obroj knjizi Et vi$eu 1

Documents

Zig Ziglar Vidimo Se Na Vrhu