^etvrtak, 24. januar 2008.

Broj 38.

SLAST KOCKEI [OPINGA

IZVORI[TEISTORIJE

An|ela Stevanovi}

ZIMA NA MRTVOM MORU

KAZINA U SVETU

TR[I]KI KRAJ

BAWA KAO MAGNET

NETAKNUTA PRIRODA

VRWA^KI REKORD

GOLIJA

Lek iz soli

NAJBOQIH KOCKARNICA

LAS VEGAS

NNAAJJPPOOPPUULLAARRNNIIJJEE mesto za kocku je Las Vegas, ~iji sjajne bledi. Ko je bio u Las Vegasu, a nije potro{io poneki do-lar na slot-ma{inu u prizemqu „Bela|a“, ni{ta nije videou ovom gradu u srcu pustiwe.

KKaakkoo ssttii}}ii::„Kontiki“ organizuje ameri~ke ture. Recimo, tura „Za-

padna Amerika i Havaji“ ko{ta 2.890 evra i traje 19 dana.Agencija „Travel haus“ organizuje individualna putovawau Las Vegas, a cena zavisi od avionske karte i hotela.

MONTE KARLO

PPOOJJAAMM glamura i bogatstva je Monako, a do ovog mesta izsnova ve}ina turista sti`e autobusima. Zadovoqstvo je koc-kati se u salonima ~ije su fasade u stilu „belepoka“. Ulaz ukazino se pla}a 10 evra, potreban je paso{, a za zatvorene so-be neophodna je i elegantna garderoba. Najve}i broj kockaraje iz nove Rusije, oko wih se {ampawac to~i u potocima...

KKaakkoo ssttii}}ii::Ve}ina na{ih agencija organizuje autobuske ture po

Azurnoj obali, a cena je oko 300 evra.

MAKAO

PPRREE pet godina niko nije mogao da pomisli da bi Makaomogao da postane jedna od najpopularnijih kazino destina-cija. Danas na ovom ostrvu radi 26 kazina, me|u kojima jenajpoznatiji venecijanski kazino, vredan 2,4 milijarde do-lara. U wemu se svakovnevno okre}e rulet na 8.000 stolova i4.000 ru~ica na slot-ma{inama.

KKaakkoo ssttii}}ii::„Kontikijev“ paket-aran`man za Hongkong i Tajland (iz Hong-

konga se ide na izlet da Makaua) ko{ta 1.320 evra i traje 15 dana.

„SAN SITI“

ZZAA kompleks „San siti“ nedaleko od Johanesburga ve}inamisli da je to ne{to poput izgubqenog grada u xungli kojije nekada pripadao nekoj staroj civilizaciji. Na`alost,ovaj moderan hotel spoqa izgleda ~arobno, a unutra imabezbroj stolova za kockawe po ameri~kom principu.

KKaakkoo ssttii}}ii::„Kontiki“ organizuje „Veliku afri~ku turu“, a putuje se

i u Ju`noafri~ku Republiku. Put ko{ta 3.090 evra, traje 18dana i razgledaju se ~etiri afri~ke zemqe.

II NOVOSTI • ^etvrtak, 24. januar 2008.

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti} • Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Mirjana Petrovi} • Telefon: 011/ 30-28-121

Broj 38, ^etvrtak, 24. januar 2008.

Makao jedna od najpopularnijih „Akvapark“ postaje sve

SSttaarrii bbaazzaarr uu

IIssttaannbbuulluuvvaa`̀ii zzaannaajjvvee}}ii

nnaa ssvveettuu

U GGOOTTOOVVOO svakoj

porodici je te-

{ko uskladiti

ukuse, jer su intere-

sovawa razli~ita.

Me|utim, postoje

mesta na svetu koja

mogu da usre}e celu

porodicu, i zato ta-

kva mesta treba bi-

�� AA.. KKrrssmmaannoovvii}}

NAJBOQIH PIJACA

HAN EL HALILI, KairoOOVVOO je najstariji „tr`ni centar“ na svetu, a poti~e iz sred-

weg veka. Jedan deo bazara je prilago|en turistima, i tu moguda se kupe samo suveniri: skarabeji, marame, nargile i }ili-mi. Najzanimqiviji je kafe „Fi{avi“ u kojem je sedeo egipat-ski nobelovac Nagib Mahfuz i sakupqao materijal za kwige.

KKaakkoo ssttii}}ii::Mnoge agencije organizuju letovawe u Egiptu, ali trenut-

no je mogu}e oti}i samo sa „Kontikijem“. Odmor u Hurgadii dva dana Kaira (12 dana) ko{ta 480 evra.

VELIKI BAZAR, IstanbulSSTTAARRII bazar u Istanbulu va`i za najve}i na svetu, {to po-

tvr|uje i ~iwenica da je imao svoju po{tu, policiju i {kolu!Na mestu gde je nekada bio vizantijski bazar i danas su rad-we. Me|u 5.000 prodavnica svako mo`e da na|e po ne{to.

KKaakkoo ssttii}}ii::„Argus“ organizuje redovne odlaske u Istanbul. [est dana au-

tobusom (tri no}ewa sa doru~kom) je 145 evra, a avion i ~etirino}ewa sa doru~kom 249 evra.

KAMDEN LOK, LondonDDAA viza nije problem, London bi bio najboqe mesto za ku-

povinu koju mogu da zamisle na{e `ene. Pored modernihprodavnica i tr`nih centara, posebnu pa`wu zavre|uje pi-jaca Kamden Lok, koja se nalazi daqe od centra, ali su nede-qom veliki popusti. Na nekoliko ulica prostiru se tezge sarobom tematski raspore|enom.

KKaakkoo ssttii}}ii::Ko ima britansku vizu, dovoqno je da obezbedi povratnu

kartu „Briti{ ervejza“ za 140 evra. Ko nema vizu, mora da~eka kada neka turisti~ka agencija organizuje grupu.

DONGUAN, KinaUUBBEEDDQQIIVVOO najve}i tr`ni centar na svetu nalazi se u

Kini, gradu Donguan. Ovo ~udo arhitekture ima 1.500 pro-davnica na 9,6 miliona kvadratnih metara. Kina gradiogromne stvari, pa je u toj zemqi sve veliko i jeftino. Od-nosno, kvalitet zavisi od cene.

KKaakkoo ssttii}}ii::„Kontikijev“ aran`man od osam dana za Peking ko{ta

980 evra. Nekoliko puta godi{we se organizuje i „Velikakineska tura“ za 1.990 evra.

ATLANTIK SITI

OOVVAAJJ mini Las Vegas na obali mora je idealno mesto za upo-znavawe biznismena koji su do{li da, gotovo brzopotezno, po-tro{e poneki dolar. Kazina u ovom gradu su istorijska atrakci-ja, kao i tr`ni centar na doku, gde su najboqi butici na svetu!

KKaakkoo ssttii}}ii::Svaki aran`man za Wujork mo`e da bude put ka izletu

Atlantik Sitija („Kontikijev“ aran`man od osam dana ko-{ta 1.490 evra). Avionska karta, kada su promocije, mo`e dase kupi za 300 evra, a hotel da se rezervi{e Interentom. �

TEMPL STRIT, HongkongUU TTOOKKUU dana ovaj deo uzavrelog grada je bu~an i prome-

tan, a no}u se zatvara za saobra}aj i trgovci otvaraju te-zge. Satima mo`e da se prolazi kroz pijacu i da se razgle-daju rogovi od muflona, kqove od slona, prah od tigro-vih {apa i sli~ne |akonije, afrodizijaci i tehni~kiure|aji.

KKaakkoo ssttii}}ii::Sa grupom iz Srbije koju organizuje „Kontiki“. Najjefti-

nije je u kombinaciji sa putovawem na Tajland. Aran`manko{ta 1.320 evra. �

[[TTAA PPOOJJEEDDIINNEE AAGGEENNCCIIJJEE PPRREEPPOORRUU^̂UUJJUU TTUURRIISSTTIIMMAA MESTA U SVETU I KOD NAS KOJA PRU@AJU

Slast kockeLas Vegas

Monte Karlo

Makao

Atlantik Siti

San siti

NOVOSTI • ^etvrtak, 24. januar 2008. III

kazino destinacija. Jagodinski poznatiji i pose}eniji

QQUUBBIITTEEQQII belog sporta i navija~i na{ih teniseramoraju da po`ure, jer je ostalo jo{ nekoliko mesta za„Kontikijev“ aran`man za Moskvu u vreme „Dejvis kupa“.Paket-aran`man obuhvata avionski prevoz, ~etiri no}e-wa sa doru~kom u hotelu „Kosmos“, panoramsko razgleda-we ruske prestonice, rusku vizu i mogu}nost fakultativ-nog izleta do muzeja umetnosti „Pu{kin“, Tretjakovske ga-lerije ili „Borodinske bitke“.

Tokom petodnevnog aran`mana postoji i mogu}nost od-laska do Sankt Peterburga, a u ve~erwim ~asovima u ~uve-ni Moskovski cirkus.

Hotel „Kosmos“ je na Prospektu mira, u jednoj od glav-nih moskovskih ulica, a iz hotelskih soba se pru`a preleppogled na botani~ku ba{tu i Sokolniki park. Do Kremqai centra grada najlak{e je oti}i podzemnom `eleznicom,~ija je stanica odmah pored hotela. Zanimqivo je da je ho-tel metroom dobro povezan i sa malom sportskom arenom„Lu`niki“, gde se odr`ava me~ Rusija-Srbija.

Polazak je planiran za 7. februar, a paket-aran`manko{ta 620 evra. Ulaznice za me~ tre}e kategorije su 50evra, a druge 115 evra.

Bodri}e na{e tenisere

PARKOVAZABAVE

„DIZNILEND“, ParizII PPOORREEDD stalnih pretwi da evropski „Diznilend“ ne do-

nosi prihod, ipak ga godi{we poseti po 10 miliona turi-sta. U odnosu na ameri~ki i azijske parkove, francuski de-luje kao igra~ka, ali je najbli`i Srbiji.

KKaakkoo ssttii}}ii::Pariz je skup, i najboqe je otputovati sa agencijom koja

organizuje putovawe za Uskrs. Najjeftinije je ukoliko seno}i u hotelu u okviru kompleksa, jer je ulaznica 70 evra.

ZABAVNI PARK, TokioOOVVOO je jedan od najpopularnijih „Diznijevih“ parkova u

kojem svake godine u`iva po 12.900.000 dece i odraslih. Toje prvi „Diznilend“ izgra|en van SAD. Najve}a atrakcija je~etvorominutna vo`wa `eleznicom kroz rudnik.

KKaakkoo ssttii}}ii::Iskqu~ivo kao deo „Kontikijeve“ grupe, jer je Japan pri-

li~no skup.

„DIZNILEND“, FloridaRREE^̂ je o najpopularnijem „Diznilendu“ na svetu, sinoni-

mu za Mikija Mausa i Paju Patka. Tajna uspeha je u temat-skim doga|ajima koji se organizuju za Uskrs ili Bo`i}. „Di-znilend“ je od Majamija udaqen 200 kilometara.

KKaakkoo ssttii}}ii::„Kontiki“ organizuje turu po isto~noj Americi u maju u

trajawu od 13 dana, a putuje se i do Va{ingtona, Wujorka iBostona.

„NEMO“, KalifornijaNNAAJJVVEE]]AA atrakcija ovog parka, koji privla~i i do

14.730.000 turista, jeste podmornica „Fajnding Nemo“ u la-guni „Tumorolend“. Drugo {to ne treba propustiti je vo`-wa na {oqama za ~aj.

KKaakkoo ssttii}}ii::„Travel haus“ organizuje putovawa u gotovo sve gradove

SAD, a cena zavisi od avionske karte i hotela.

„AKVAPARK“, JagodinaPPOORREEDD akvaparka, Jagodina ima i zoo-vrt, a zimi i kliza-

li{te povr{ine 403 kvadratna metra. Ono radi svakog dana,a prepodnevni ~asovi su besplatni za |ake. Cena za odrasleje 150 dinara. U „Akvaparku“ je od 17. jula do 1. septembrapro{le godine bilo 105.000 posetilaca. Tokom jeseni, do ok-tobra, bilo je jo{ oko 20.000 posetilaca.

Prvi muzej vo{tanih figura u Srbiji otvara se 15. apri-la u Jagodini. Ve} su stigle prve od 39 figura najpoznatijihli~nosti iz srpske istorije.

KKaakkoo ssttii}}ii::Iz Beograda automobilom za dva ~asa, a autobusom za dva

i po ~asa. �

rati za putovawa i

odmor. Najboqa odre-

di{ta nisu uvek i

najskupqa, a ukoliko

se dobro isplanira

putovawe i sa~eka

prilika kada je cena

najni`a, porodica

mo`e da otputuje

na veoma atraktivno

mesto, i to za najma-

we novca.

VRHUNSKU ZABAVU, ALI PONEKAD IZISKUJU I MNOGO NOVCA

i {opinga

Kairo

Istanbul

Kina

Hongkong

Diznilend

NOVOSTI • ^etvrtak, 24. januar 2008.VI

REVIJANAJNOVIJI, peti broj „Srbi-

je nacionalne revije“ promo-visan je u Knez Mihailovoj uokviru kampawe „Lepo liceSrbije“, a kao poklon ~itaoci-ma deqen je uz kalendar „Koso-vo - srce Srbije“.

Reporteri „Nacionalne re-vije“ boravili su na Kosmetu,proputovali ga uzdu` i popre-ko, pa je dobar deo broja posve-}en Kosmetu. I ostali tekstovise odnose na gradove, fenome-ne, simbole, ba{tinu, istorijui brendove Srbije.

@I^ARA

PU[TENA je u rad dvosedna`i~ara na Crnom vrhu, na Div-~ibarama, duga~ka 850 metara ikapaciteta 1.200 skija{a na ~as.

Skija{i mogu da dobiju sveinformacije o `i~arama kojetrenutno rade, kolika je vid-qivost, temperatura i visinasnega na planinama Srbije, nasajtu JP „Skijali{ta Srbije“www.skjialistasrbije.co.yu

PROMOCIJA

TURISTI^KA organizacijaSrbije i Beograda predstavilesu ponudu na{e zemqe na me-|unarodnim sajmovima u Utre-htu (Holandija) i Lilestromu(Norve{ka).

Beograd je promovisan kaositi-brejk odredi{te, kao izna~ajne manifestacije koje}e se odr`ati u na{oj presto-nici.

AVIOKOMPANIJA

BRITI[ ervejs formira}erku kompaniju „Open skajs“,koja }e povezivati gradove EUsa SAD, a prvi letovi obavi}ese na rutama Wujork - Brisel iWujork - Pariz ve} u junu.

Avioni na prvim rutamaima}e svega 82 putni~ka mesta,raspore|ena u ekonomsku (30),premijum ekonomsku (28) i bi-znis klasu (30). Avioni tipa„boing 757“ ima}e unapre|enemotore koji }e smawiti emi-siju ugqen-dioksida i pove}a-ti domet letilica. �

DAA je Golija atraktiv-na, sa perspektivomda postane vode}i

zimski turisti~ki centar,potvr|uje primer porodi-ce Lukovi} iz Ivawice.Ona je na Daji}a brdu,na stotinak metaraod ski-lifta, otvo-rila ku}u za odmor„Golijski dar“.

Trud koji je ulo-`ila u opremawe dva~etvorokrevetna ijednog trokrevetnogapartmana nagra|en jesa ~etiri zvezdice, alii ogromnim interesova-wem turista.

- Apartmani su rezervi-

sani i pre nego {to su bilizavr{eni. Poziva je bilosa svih strana: od Leskovcado Subotice. Mesto vi{etra`ilo bi se da smo imalii dva hotela - iskren jeMladen Lukovi}.

Podjednako o~araniovom planinskom lepoti-com, sme{tajem i gosto-primstvom, Lukovi}evi go-sti ne {tede komplimente.

- Prvi put sam na Goliji,i veoma sam zadovoqanprirodnim lepotama. Ve~e-ri su mirne, idili~ne, asvitawa na Goliji su pre-divna. Jednostavno, sve totreba do`iveti! Bio sam nadrugim planinama, ali Go-lija je ne{to posebno. Sveje kvalitetno, besprekorno~isto. I snabdevawe je do-

bro - potvrdio nam je Dra-gan Ili} iz Lazarevca.

Vladan Nikoli} iz No-vog Sada je prethodnih go-

dina sa porodicom zimovaona Div~ibarima sve doknisu, kako ka`e, po~ele dase „komercijaluzuju“ i li~ena Zlatibor! On strahuje dase to ne dogodi i Goliji,~ija se prednost ogleda ba{u netaknutoj prirodi.

- Deci se ovde mnogo do-pada. Staza je dobra, jerima bla`ih i strmijih de-lova, pa i po~etnici moguda nau~e da skijaju. Jedinobih preporu~io da se iz-gradi pet-{est svetiqki,da bismo mogli i u ve~er-wim ~asovima da pro{eta-mo okolinom.

Odu{evqeni su i najmla-|i ~lanovi ovih porodica.

- Golija mi se dopada vi-{e od drugih planina - ka-`e Na|a Ili} (10). �

IAAKKOO jo{ nisu pre-ra~unali sve po-slovne rezulta-

te, Vrw~ani su ve}sveli turisti~kibilans minule go-dine koja je, barprema prvim i ne-zvani~nim poda-cima, najuspe{ni-ja za posledwe dvedecenije!

Srpsku turisti~-ku prestonicu, kojaove godine slavi veli-ki i ne samo svoj jubilej:140 godina organizovanogturizma, u 2007. je posetilo155.114 turista, me|u kojima

i 10.895 stranaca! Svi onizajedno ostvarili su 583.634no}ewa, borave}i u Vrwcimaprose~no po ~etiri dana!

TTOO JE za desetak hiqadaposetilaca vi{e nego 2006.i, ujedno, najboqi rezultatod 1989. godine, kada je u ovojbawi boravilo ukupno145.000 gostiju.

Pro{logodi{wi rezul-tat bio bi znatno boqi dasu ba{ svi gosti bili ured-no i prijavqeni. Kao nika-da dosad, u 2007. je, kako seprocewuje, bar jo{ tre}inaukupnog broja posetilaca uBawi boravila ilegalno!

- Tokom pro{le godineutvrdili smo ~ak 530 nepri-javqenih le`ajeva i podne-li 175 prekr{ajnih prijavakojima smo sankcionisali"divqe" ugostiteqe - poja-snio je Radoslav Komadi-ni}, na~elnik Turisti~keinspekcije Ra{kog okruga. - To je malo popravilo situ-aciju, jer su bar ti neprija-vqeni kreveti naknadno re-gistrovani, ali, na`alost,sankcije protiv prekr{ila-ca i daqe su blage: od 5.000do 20.000. To zna~i da ilega-laca i daqe ima a, izgledada }e ih i biti.

VVRRWWAA^̂KKII bilans, me|u-tim, lep je i na po~etku jubi-larne godine. Samo za neko-liko dana novogodi{wegpraznika, a potom i pravo-

slavnog Bo`i}a, ovde je bo-ravilo vi{e od deset hiqa-da gostiju!

Uz |a~ki raspust i po-~etak sezone kongresa,

seminara i savetovawa,u Bawi o~ekuju da }e seta posetila~ka broj-ka od desetak hiqadaturista zadr`ati svedo kraja januara, amo`da i du`e.

JJEERR, i ove zime,Vrw~ani svojim po-

setiocima nude lepprovod uz neobi~an

turisti~ki spoj: prepodne malo kupawa, ma-

sa`e i rekreacije u baw-skim kupatilima, akva,velnes i fitnes centrima,a po podne malo skijawa i

sankawa u zimskom centruna obli`wem Go~u, iliobrnuto!

DDOO skijali{ta na ovojplanini autobusi voze sva-kog dana uz povratnu kartuod 200 dinara, dok je viken-dom vo`wa besplatna za svekoji vole vrwa~ke i go~kezimske ~arolije.

Zimska sezona oboga}enaje i atraktivnim priredba-ma, poput nedavne spektaku-larne bo`i}ne trke prasi-}a, a na redu su i takmi~e-wa u bobu, sankawu i snou-bordu.

Za 14. februar i Dan zaqu-bqenih najavqeno je i spek-takularno nadmetawe u du-`ini "filmskog" qubqewaparova i to na ~uvenom vr-wa~kom "Mostu qubavi". �

VRW^ANI SVODE BILANS ZA PRO[LU GODINU

Bawa kao magnet!

@eqni netaknute prirode

�� DD.. SSttoojjii}}GG.. [[qqiivvii}}

�� JJ.. RRaakkoovvii}}

Vlasnik Mladen Lukovi}: Da sam imaodva hotela, i oni bi bili puni gostiju

INFO

�DO „Golijskog dara“ vodi 30kilometara asfaltiranogputa. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.400metara. Staza za skijawe duga je 600 metara. Zahvaquju}i taba~u, redovnose odr`ava. Golija je planina sa najvi{e sne`nih dana. Na Daji}a brdu ovda{wi PSK „Golija“ve} 20 godina organizuje{kolu skijawa.

�Dnevni pansion u „Golijskom daru“ ko{ta 30��

MASTERPLAN

MLADEN Lukovi} je ube|en da Go-lija ima izvanredne {anse, ali da jeneophodna izgradwa infrastrukture,novih ski-liftova i `i~ara. On, kaoi svi Ivawi~ani, velike nade po-la`e u master-plan razvoja Goli-

je. Smatra da je prioritet iz-gradwa restorana u bli-

zini apartmana.

VVee~~eerrii ssuu mmiirrnnee,, iiddiillii~~nnee,, aassvviittaawwaa nnaa GGoolliijjii ssuu pprreeddiivvnnaa

U srpskoj turisti~koj prestonici u 2007. godiniboravilo registrovanih 155.000 turista

BORAVAK U „GOLIJSKOM DARU“

BOGATAPRO[LOST

FORMIRAWEM prvog vrwa~kog "Osnova-telnog fundatorskog dru{tva kiselo-vru}e

vode", koje je 1868. godine utemeqio kru{e-va~ki na~elnik Pavle Mutavxi}, sa ostalim do-brotvorima, prakti~no je zapo~eta turisti~kaera Vrwa~ke Bawe.

Odmah je obavqena kapta`a dva izvora, kaoi izgradwa kupatila i drugih bawskih objeka-ta. Ve} naredne, 1869. godine, radi le~ewa

i odmarawa, kako je zapisano, u Vrwa~-koj Bawi boravila su 583 gosta, koja

su ostvarila 16.140 boravi{nihdana, ili svako po 30 da-

na u proseku!

BBaarr jjoo{{ ttrree}}iinnaa oodd uukkuuppnnoogg bbrroojjaappoosseettiillaaccaa bboorraavviillaa iilleeggaallnnoo

VRW^ANI imaju oz-biqne namere da ove jubi-

larne godine sru{e i rekordnad rekordima iz 1985, kadasu ovde boravila 186.173

posetioca i kada jeostvareno 1.642.097

no}ewa!

TO SE PAMTI!

VIV NOVOSTI • ^etvrtak, 24. januar 2008.

MIIRRUUJJEE u bo`anstvenimslikama Vukov Tr{i}pod snegom. Ali, ne sa-

muje. Pohode ga, odasvuda, |a~-ke ekskurzije. I, ovde, na izvo-ri{tu }irilice zahvatajusvoje kapi znawa o srpskojkulturi i duhovnom trajawu.

Kraj ovog `ivonosnog izvo-ri{ta istorije nedavno jeprobu|en jo{ jedan. Bistar ilekovit - qudska briga da odpropadawa za{titi oronuliprag }irilice. Zato ovih da-na zimovawa, Vukov zavi~ajpohode i neimari. ^im snego-vi odu, do}i }e radovi za novii lep{i sjaj, ovog, po ambijen-tu, jedinstvenog mesta.

NNAAMMEERRAA je, i ve} su utana-~eni poslovi, da u nastupaju-}oj godini Tr{i} i okolinabudu privla~na destinacija,atraktivna svakog dana: od ja-nuara do decembra.

- @elimo da Tr{i} budepe~at ovog dela Srbije - poru-~uju predstavnici op{tine

Loznica. - Centar i zama-jac za ekonomski razvoj na-

{eg kraja, pre svega, etnotu-rizma i kulture.

I, zaista, prionulo se naposao. Uz sna`nu medijsku po-

dr{ku „Novosti“, obezbe|enje dugo o~ekivani i potrebannovac, pre svega za obnovu Vu-kove ku}e i oku}nice, ali isabori{ta, staze do drevnogmanastira Trono{a, muzeja

„Dositeja Obradovi}a“,i ~itavog kompleksa.

OOPP[[TTIINNAA Loznica ura-dila je projekte revitaliza-cije Tr{i}a i wegove detaq-

ne regulacije. Odre|ena supravila izgradwe i otvorenput za nova ulagawa. Nameraje doma}ina da se u zavi~ajtvorca najjednostavnijeg, a

najlep{eg pisma na svetu,stilom gradwe, koliko je mo-gu}e, vrati vreme u kome je`iveo i stvarao. Kao {to jezaustavqeno u wegovom ve}postoje}em doma}instvu:spomen-ku}a, vajati, ~ardak.Istovremeno, da se staromudahne sadr`aj novog i mo-dernijeg, koji }e Vukovo deloi wegovih savremenika u~i-niti dostupnijim javnosti.

DDAAJJAANNAA \edovi}, direktorlozni~kog Kulturnog centra,

obja{wava da }e u kompleksuetnosela, u otvorenim radio-nicama, mo}i da se prate bese-de o Vuku. Wegovo delo, kultu-ra, tradicija i obi~aji srp-skog naroda bi}e predstavqe-ni na vi{e jezika.

Deo ovog projekta ve} i `i-vi: otvorena su, proteklogseptembra na 220. godi{wicuVukovog ro|ewa (73. sabor)tri rekonstruisana vajata. Uwima je tada prire|ena mul-timedijalna projekcija pret-

hodnih saborovawa i pokaza-na ve{tina izrade suvenira.

UU PPOODDNNOO@@JJUU Vukove oku}-nice, a preko reke @eravije,otvorena su dva etnorestora-na sa dobrom ponudom tradi-cionalne srpske kuhiwe.

Vajate je okovala zima iVukov dom. Ali je utaban putdo praga, i to je va`no. Tek}e na prole}e ovde sve dauzavri i zatreperi, kao {tonije odavno. Od radnika inovih radova. �

REPORTERI „NOVOSTI“ OVE ZIME POHODILI MRTVO MORE, PO MNOGO ^EMU JEDINSTVEN PRIRODNI FENOMEN

SVVII ga naziva-ju morem, aono je zapravo

veliko jezero. Jedniga nazivaju Mrtvo

more, drugi Slano mo-re. Mnogi ga i danas zo-

vu More smrti ili Loto-vo more.Bilo kako da ga nazivaju,

Mrtvo more je jezero koje na-paja Jordan. Na wega izlaziIzrael, a od Izraela okupi-

rana Zapadna obala i Jor-dan. Mrtvo more je slanojezero iz koga voda ne isti-

~e. Dakle, sva voda koja u wegadospe, tu i ostaje. Povr{inavode se obi~no navodi sa oko396 metara ispod nivoa mora,{to zna~i da je najni`e sme-{teno jezero na Zemqi. Isto-vremeno je i najdubqe: dno je-zera je na - 794 metra nadmor-ske visine.

Iako se naziva Mrtvim mo-rem, ono nije biolo{ki mr-tvo. @ivot u wemu je ograni-~en samo na razli~ite mikro-organizme, naro~ito na anae-robne bakterije koje razgra|u-ju nitrate, sumpor i celulozu.Ovde `ive i pojedine biqkekoje podnose toliku koli~inusoli - skoro 33 odsto. ^ak ikada riba slu~ajno iz rekeJordan uplovi u Mrtvo more,za wenu krqu{t se zalepe kri-stali soli i u roku od nekoli-ko minuta ona ugine.

BBEEZZ obzira na to {to va`i

za jedno od najsla-nijih na svetu,kupawe u wemu jesvojevrstan do-`ivqaj. Uz to,ono je i veoma le-kovito. Plutawepo povr{ini Mr-tvog mora, u kojem ni-ko ne mo`e da potone, naj-bli`e je ose}aju lebdewa u be-ste`inskom stawu. Mnogi vo-le da opu{teno ~itaju novineili piju pi}e dok le`e i isto-vremeno gledaju u dve dr`ave:

Izrael i Jordan. Hoteli po-stoje sa obe strane ovog mora.

- Ovde vlada pustiwska kli-

ma, a ki{a jedva da ponekadpadne. Leti temperatura do-sti`e i 0 stepeni Celzijusa,tako da je isparavawe veliko -potvr|uje vodi~ beogradskeagencije „Kontiki“ Aleksan-

dra Lazi}-Brix. - Ostalo jezapisano da su lekovitosvojstvo vode ovog jezera mo-ra koristile kraqica odSabe i Kleopatra, kao ikraq Solomon. Danas tret-

mane u ovom moru propisujulekari, jer, izme|u ostalog,ono le~i i psorijazu.

BBOOGGAATTIIJJII minerali i le-koviti kristali izvla~e seiz mora i koriste u kozme-tici, pre svega za `enskulepotu.

NNAAUU^̂NNIICCII su izra~unalida Mrtvo more godi{we opa-da oko 30 centimetara. Pre12.000 godina nivo je bio 200metara vi{i nego danas. Zbogneprekidnog kori{}ewa vodeiz reke Jordan za snebdevaweIzraela i Jordana pija}om

vodom, Mrtvom moru pretilegano isu{ivawe! Da bi gasa~uvali, ta~nije da bi odr-`ali odre|eni nivo vode umoru, Izrael i Jordan plani-raju kanal od Crvenog morado Mrtvog mora. Bio bi duga-~ak oko 300 kilometara, a,

prema nekim ra~unicama, ko-{tao bi vi{e od pet milijar-di dolara.

GGOODDIINNEE 1980, posle izuzet-no mnogo ki{e, tamnoplavomore je odjednom postalo cr-veno. Nau~nici su zakqu~ilida je razlog crvene boje u ha-

lobakteriji, koja je obojilaalge dunalilelu.

Jo{ traje rasprava o tomeda li je re~ o moru ili jeze-ru, a izazvane su i mnoge kon-troverze u nauci kada su ublizini mora prona|eni Ku-mranski rukopisi. �

NA LICU MESTA

Nazivaju ga mrtvim, a ono biolo{ki to nije. Za{to mu preti isu{ivawe? Tropska temperatura i veliko isparavawe

IIzz MMrrttvvoogg mmoorraa vvooddaa nneeiissttii~~ee -- oonnaakkoojjaa ssee uulliijjee uu

wweeggaa,, ttuu iioossttaajjee

600 km2POVR[INA MORA

26-35 %SADR@AJ SOLI

40 o CLETWA TEMPERATURA

@IVOTMO@DA u Mrtvom

moru niko ne ̀ ivi, alije okolina bogata `ivo-tiwskim svetom. Stoti-ne ptica, kamile, {aka-li, lisice, jeleni, pa~ak i leopardi nasta-

wuju okolne {ume, bo-gate papirusom i pal-

minim drve}em.

KAKOOTI]I?

PORED povremenih tura, kom-binacije Egipat - Izrael, koje or-ganizuje „Kontiki“, turisti oveagencije koji letuju u [arm el[eiku mogu da otputuju i na jed-

nodnevni izlet u Jerusalimkoji po~iwe kupawem u

Mrtvom moru.

U PLANU HOTEL

TR[I] nema hotel, ni bilo kakavdrugi prostor za sme{taj gostiju. Zatosu lozni~ki turisti~ki posleniciplanirali da, u blizini etnokom-pleksa, nikne i hotel, mo`da i mo-

tel. Hotel bi, kako se planira,imao oko 100 le`ajeva, re-

storan i sale za se-minare.

NEOBI^NI PO AMBIJENTU, TR[I] I OKOLINA SU PRIVLA^NO TURISTI^KO ODREDI[TE

Nepresu{no izvori{te istorijeVukovom kraju uskoro sjaj atraktivnog turisti~kog centra. Sti`e sve vi{e turista

MANASTIRSKAVODA

NA ~etvrtom kilometru, stazomod Vukovog ogwi{ta, manastir je

Trono{a (14. vek). Nedaleko od sve-tiwe je ~esma sa hladnom izvorskomvodom, koja isti~e iz deset cevi.

Prema narodnom predawu, ~esmase prepisuje devetorici bra}e Jugo-

vi}a. Iznad ~esme je kapela svetogPantelejmona, a vodu koja izvi-

re blagoslovio je episkop{aba~ko-vaqevski La-

vrentije.

UU ppooddnnoo`̀jjuu VVuukkoovvee ookkuu}}nniiccee

oottvvoorreennaa ssuu ddvvaa eettnnoorreessttoorraannaa

NOVOSTI • ^etvrtak, 24. januar 2008.

Slano, mrtvo, ali lekovito�� AAlleekkssaannddrraa KKrrssmmaannoovvii}},, AAnn||eellaa SStteevvaannoovvii}}

�� MM.. MMaarrkkoovvii}} ii VV.. MMiittrrii}}AA.. SStteevvaannoovvii}}