ZITNE RAKIJE - VISKI

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAASkrobne rakijeSkrobne rakije

Mnoge skrobne sirovine koriste se za proizvodnju jakih Mnoge skrobne sirovine koriste se za proizvodnju jakih alkoholnih pialkoholnih pićća: a: žžitarice, krompir, maniokaitarice, krompir, manioka

i td. U okviru ove i td. U okviru ove ššire ire ggrrupe, nalazi se jedna uupe, nalazi se jedna užža, koja se odnosi na a, koja se odnosi na žžitne rakijeitne rakije. .

Među Među žžitaricama, najviitaricama, najvišše se koriste: e se koriste: ppššenica, kukuruz, enica, kukuruz, jeječčam, raam, ražž

i ovas.i ovas.Skrob ne moSkrob ne možže da prodre kroz e da prodre kroz ććelijsku membranu kvasca, pa elijsku membranu kvasca, pa

je predhodno potrebno isti razgraditi do je predhodno potrebno isti razgraditi do maltoze i glukozemaltoze i glukoze. Za ovu . Za ovu svrhu koriste se enzimi: svrhu koriste se enzimi: a) iz samog a) iz samog žžitaita, , b) enzimi sladab) enzimi slada

i i c) amilolitic) amilolitiččki preparatiki preparati

(jeftiniji na(jeftiniji naččin proizvodnje).in proizvodnje).Ako se destilacijom ide do 80 %v/v, tada se kod ovog tipa Ako se destilacijom ide do 80 %v/v, tada se kod ovog tipa

pipićća moa možže osetiti svojstvo primarne sirovine. Ako se ide na e osetiti svojstvo primarne sirovine. Ako se ide na koncentraciju vekoncentraciju većću od 80 %v/v (npr. 90 %v/v) tada se ovo svojstvo u od 80 %v/v (npr. 90 %v/v) tada se ovo svojstvo primarne sirovine ne oseprimarne sirovine ne osećća, a pia, a pićća ovog tipa se svrstavaju u a ovog tipa se svrstavaju u žžestoka estoka pipićća ili pia ili pićća na bazi rafinisanog etanola.a na bazi rafinisanog etanola.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAViski (Whisky)Viski (Whisky)

Viski je najpoznatija i najcenjenija Viski je najpoznatija i najcenjenija žžitna rakija. Postojbina je Irska,itna rakija. Postojbina je Irska,a a ŠŠkotska je najvekotska je najvećći svetski proizvođai svetski proizvođačč

i izvoznik.i izvoznik.Prvi pisani podaci koji se odnose na piPrvi pisani podaci koji se odnose na pićće koje je danas poznato e koje je danas poznato

kao viski, datiraju iz daleke 1494 godine, kada je monah Dkao viski, datiraju iz daleke 1494 godine, kada je monah Džžon Kor iz on Kor iz Lindores Ebija, blizu Njuborga, proizveo prvih 35 kutija piLindores Ebija, blizu Njuborga, proizveo prvih 35 kutija pićća koje je a koje je nazvao nazvao ““vuiskvetavuiskveta””..

Fenomen viskija se zasniva na tradiciji, nepromenjenoj tehnologiFenomen viskija se zasniva na tradiciji, nepromenjenoj tehnologijijii sirovini ujednai sirovini ujednaččenog kvaliteta. Karakteristienog kvaliteta. Karakterističčno za viski jeste blano za viski jeste blažži ili i ili intenzivniji miris i ukus na dim, intenzivniji miris i ukus na dim, ššto je nepoto je nepožželjno kod drugih jakih eljno kod drugih jakih alkoholnih pialkoholnih pićća. a.

Godine 1823 donet je zvaniGodine 1823 donet je zvaniččni akt u britanskom parlamentu po ni akt u britanskom parlamentu po kojem je destilacija legalno odobrena. Prva destilerija koja je kojem je destilacija legalno odobrena. Prva destilerija koja je dobila dobila licencu bila je licencu bila je Glenlivet 1824 godineGlenlivet 1824 godine, a ubrzo zatim sledile su je , a ubrzo zatim sledile su je Cardhy, The Glendronach, Old, Fettercairn, The MacallanCardhy, The Glendronach, Old, Fettercairn, The Macallan

i dr. i dr.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAANajveNajvećće komercijalne destilerije otvorile su se krajem 18 veka: e komercijalne destilerije otvorile su se krajem 18 veka:

Bowmore (1779),Bowmore (1779),

Highland Park (1795)Highland Park (1795), , Lagavulin (1784),Lagavulin (1784),Tobermory (1795)Tobermory (1795)

i td. i td. U zavisnosti od sirovine i tehnologije proizvodnje, postoji nekoU zavisnosti od sirovine i tehnologije proizvodnje, postoji nekolikoliko

tipova viskija. tipova viskija. ReRečč

viski (whisky) potiviski (whisky) potičče od galske ree od galske rečči i ““uisge beathauisge beatha””,,

ššto znato značčii““voda voda žživotaivota””..

Viski je Viski je žžitna rakija karakteristiitna rakija karakterističčnog mirisa i ukusa, dobijena nog mirisa i ukusa, dobijena ooššeeććerenjem, fermentacijom jeerenjem, fermentacijom ječčmenog slada ili jemenog slada ili ječčmenog slada i menog slada i žžita i destilacijom po postupku svojstvenom za proizvodnju ita i destilacijom po postupku svojstvenom za proizvodnju viskija. viskija.

Destilati za viski stare najmanje 3 godine u drvenim buradima Destilati za viski stare najmanje 3 godine u drvenim buradima zapremine zapremine do 700 litarado 700 litara. Deklaracija za viski mo. Deklaracija za viski možže da sadre da sadržži i i i oznaku starenja, ako je destilat stario duoznaku starenja, ako je destilat stario dužže od 3 godine. e od 3 godine.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAViski je alkoholno piViski je alkoholno pićće proizvedeno od vode i e proizvedeno od vode i žžitarica, destilisano naitarica, destilisano naalkoholnu jaalkoholnu jaččinu do inu do 94,8 %v/v94,8 %v/v, uz sazrevanje destilata u hrastovim, uz sazrevanje destilata u hrastovimSudovima, ne veSudovima, ne većće od e od 185 ameri185 američčkih galona (700 l).kih galona (700 l).SingleSingle--Cask Malt Cask Malt viskiviski--ovo je pojedinaovo je pojedinaččni sladni viski koji je ni sladni viski koji je proizveden u jednoj destileriji od nekoliko destilacija, a destiproizveden u jednoj destileriji od nekoliko destilacija, a destilati se lati se memeššaju kako bi se obezbedila konzistentnost proizvoda.aju kako bi se obezbedila konzistentnost proizvoda.

Single malt whisky Single malt whisky ––

jeje

pipićće dobijenoe dobijeno

u privatnoj destileriji i u privatnoj destileriji i proizvedeno iskljuproizvedeno isključčivo od jeivo od ječčmenog slada. U njegovom sastavu mogu menog slada. U njegovom sastavu mogu biti prisutni, tj egalizovani (kupabiti prisutni, tj egalizovani (kupažžirani) singl malt viskiji razliirani) singl malt viskiji različčitih itih godina starosti, ali iz jedne iste destilerije. Broj godina istagodina starosti, ali iz jedne iste destilerije. Broj godina istaknut na knut na etiketi, ukazujetiketi, ukazuje na starost najmlađeg viskija koji je ue na starost najmlađeg viskija koji je uššao u malt ao u malt kupakupažžu. u. Vatted malt whisky Vatted malt whisky ––

je viski proizveden meje viski proizveden meššanjem, tj egalizovanjemanjem, tj egalizovanjemrazlirazliččitih malt viskija iz nekoliko razliitih malt viskija iz nekoliko različčitih destilerija. Ovaj tip malta itih destilerija. Ovaj tip malta uglavnom obuhvata destilerije iz nekog posebnog regiona, kao uglavnom obuhvata destilerije iz nekog posebnog regiona, kao ššto je to je na primer Pride Loulenda. Na etiketi pina primer Pride Loulenda. Na etiketi pišše e Pure Malt ili Scotch Malt Pure Malt ili Scotch Malt WhiskyWhisky. Ovaj tip viskija ne mo. Ovaj tip viskija ne možže se okarakterisati kao singl malt. e se okarakterisati kao singl malt.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAGrain whiskyGrain whisky--

je viski proizveden kontinualnim naje viski proizveden kontinualnim naččinom destilacije.inom destilacije.JeJeččam i nejeam i neječčmene mene žžitarice kuvaju se pod pristiskom pare, a rezultatitarice kuvaju se pod pristiskom pare, a rezultatjeste destilat povejeste destilat poveććane jaane jaččine, koji sazreva daleko kraine, koji sazreva daleko kraćće vreme, e vreme, popoššto ovakvim nato ovakvim naččinom destilacije, sadrinom destilacije, sadržži daleko manju kolii daleko manju količčinu inu primesa. Proizvodi se od kukuruza (kao kornfleks) koji se drobi primesa. Proizvodi se od kukuruza (kao kornfleks) koji se drobi i i memešša sa malo sladnog jea sa malo sladnog ječčma (obima (običčno je odnos 9:1).no je odnos 9:1).

Single grain whiskySingle grain whisky--

jeste viski proizveden samo u jednoj jeste viski proizveden samo u jednoj žžitnoj itnoj destileriji. Ovaj tip viskija se prodaje od strane nekoliko kompdestileriji. Ovaj tip viskija se prodaje od strane nekoliko kompanija, anija, kao kao ššto su Whyte/Mackay (Invergordon) i Ujedinjene destilerije to su Whyte/Mackay (Invergordon) i Ujedinjene destilerije (Cameron Brig). I ovde godine istaknute na etiketi ukazuje na st(Cameron Brig). I ovde godine istaknute na etiketi ukazuje na starostarostnajmlađeg destilata koji je sazrevao u hrastovom sudunajmlađeg destilata koji je sazrevao u hrastovom sudu. .

Blended whiskyBlended whisky--

jeste viski dobijen mejeste viski dobijen meššanjem destilata od jeanjem destilata od ječčmenogmenogslada i slada ostalih slada i slada ostalih žžitarica. Danas ovaj tip viskija, itarica. Danas ovaj tip viskija, ččini 95% od ini 95% od ukupne ukupne šškotske proizvodnje i prodaje viskija. To je mekotske proizvodnje i prodaje viskija. To je meššavina singl avina singl maltova i grain viskija. Momaltova i grain viskija. Možže se konzumirati sam, sa ledom, sa e se konzumirati sam, sa ledom, sa vodom ili sa limunadom. vodom ili sa limunadom. ČČesto je na etiketama istaknuta godina esto je na etiketama istaknuta godina

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAstarosti. Kao i kod malt viskija, broj godina na etiketi ukazujestarosti. Kao i kod malt viskija, broj godina na etiketi ukazuje na na starost najmlađeg viskija koji je ustarost najmlađeg viskija koji je uššao u kupaao u kupažžu. Danas se u u. Danas se u Engleskoj i Evropi izraEngleskoj i Evropi izražžava u ava u %v/v%v/v, za razliku od USA gde je , za razliku od USA gde je prisutna jedinica prisutna jedinica proofproof. Tako je . Tako je 100 proof ustvari 50 %v/v.100 proof ustvari 50 %v/v.

Sudovna jaSudovna jaččina viskijaina viskija

jeste ona jajeste ona jaččina viskija koji se prodaje na ina viskija koji se prodaje na trtržžiišštu, sa jatu, sa jaččinom koju je imao pri sazrevanju a to je inom koju je imao pri sazrevanju a to je 68,5 %v/v.68,5 %v/v.FlaFlašširani viskiji se uglavnom prodaju sa jairani viskiji se uglavnom prodaju sa jaččinom inom 40 %v/v (Engleska)40 %v/v (Engleska)ili 43 %v/v (za izvoz). ili 43 %v/v (za izvoz).

InaInačče, praksa mee, praksa meššanja destilata zaanja destilata zažživela je u drugoj polovini XIX ivela je u drugoj polovini XIX veka, kada se 1853 godine pojavio prvi meveka, kada se 1853 godine pojavio prvi meššani viski pod imenom ani viski pod imenom Usher,s Old Vatted Glenlivet Usher,s Old Vatted Glenlivet ..

Dobri poznavaoci meDobri poznavaoci meššanog viskija tvrde anog viskija tvrde da je lakda je lakšše otkriti tajnu formulu Cocae otkriti tajnu formulu Coca--Cole, nego Cole, nego ššta je uta je uššlo u bocu lo u bocu uobiuobiččajene marke meajene marke meššanog viskija.anog viskija.

Treba imati na umu da proseTreba imati na umu da proseččna mena meššana marka viskija sadrana marka viskija sadržži 20i 20--39% sladnog viskija, skuplja 4039% sladnog viskija, skuplja 40--50%, a mnoge ekonomi50%, a mnoge ekonomiččne mene meššavineavinetek 10%. tek 10%.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAA

Sladni viski (Malt Whisky)Sladni viski (Malt Whisky)Sirovina za proizvodnju ovog tipa viskija jeste iskljuSirovina za proizvodnju ovog tipa viskija jeste isključčivo jeivo ječčmeni meni

slad.Moglo bi se reslad.Moglo bi se rećći da je malt viski idealna kombinacija vode, i da je malt viski idealna kombinacija vode, jeječčmenog slada i kvasca. Ni jednostavnije kombinacije, ni menog slada i kvasca. Ni jednostavnije kombinacije, ni kompleksnijeg pikompleksnijeg pićća. a.

Izvori Izvori ččiste i bistre planinske vode su polazna, kljuiste i bistre planinske vode su polazna, ključčna na komponenta pri spravljanju vrhunskog malt viskija. Dolazekomponenta pri spravljanju vrhunskog malt viskija. Dolazećći sa i sa planinskih visova, kvalitetna voda donosi sa sobom tresetnost, planinskih visova, kvalitetna voda donosi sa sobom tresetnost, vatrenvatrenostost

i granitnost. Prvi deo proizvodnje isti je kao i pri i granitnost. Prvi deo proizvodnje isti je kao i pri proizvodnji slada u pivarstvu. proizvodnji slada u pivarstvu.

Proizvodni proces poProizvodni proces poččinje sa jeinje sa ječčmom. Skmom. Skoro sve destilerije imaju oro sve destilerije imaju svoje proizvođasvoje proizvođačče jee ječčma, tako da vlasnici sklapaju bliska ma, tako da vlasnici sklapaju bliska prijateljstva sa farmerima i agronomima, kako bi bili sigurni daprijateljstva sa farmerima i agronomima, kako bi bili sigurni da

ćće e za svoju proizvodnju dobiti prvoklasnu osnovnu sirovinu. za svoju proizvodnju dobiti prvoklasnu osnovnu sirovinu.



Voda je jedan od razloga zbog kojih Voda je jedan od razloga zbog kojih šškotski malt viski ne mokotski malt viski ne možže da e da se proizvodi izvan se proizvodi izvan ŠŠkotske, jer, predpostavlja se, kotske, jer, predpostavlja se, šškotska voda je kotska voda je ččista, bistra i meka ista, bistra i meka ––

takva vrsta vode koja se peni ako sapunom takva vrsta vode koja se peni ako sapunom samo zamahnete nad njom. To se najvisamo zamahnete nad njom. To se najvišše odnosi na brdske krajeve, e odnosi na brdske krajeve, koje nisu upropastile fabrike, stovarikoje nisu upropastile fabrike, stovariššta hemijskog otpada i td.ta hemijskog otpada i td.






Zrna jeZrna ječčma se ma se klasirajuklasiraju, zatim , zatim ovejavajuovejavaju i prevode preko i prevode preko magnetnih trijera, u ciljumagnetnih trijera, u cilju oslobađanja od metalnih oslobađanja od metalnih ččestica. Zrna estica. Zrna se se oslobađaju od praoslobađaju od praššine i neine i neččistoistoćća. Jea. Ječčam se zatim potapa u vodu u am se zatim potapa u vodu u trajanju od nekoliko dana, dok se ne postigne vlatrajanju od nekoliko dana, dok se ne postigne vlažžnost nost ωω=42=42--45 45 %v/v%v/v, kako bi , kako bi nabubrilo i proklijalonabubrilo i proklijalo. .

U starim destilerijama, mokri jeU starim destilerijama, mokri ječčam se rasprostire po podu i tako am se rasprostire po podu i tako ostavlja 7 dana. Tokom ovog perioda kontroliostavlja 7 dana. Tokom ovog perioda kontrolišše se visina sloja na e se visina sloja na podu, vlapodu, vlažžnost i toplota. Ponost i toplota. Poššto skrobna zrna ne mogu da prodru krozto skrobna zrna ne mogu da prodru krozććelijsku membranu kvasca, potrebno ga je razgraditi do prostijih elijsku membranu kvasca, potrebno ga je razgraditi do prostijih fermentabilnih fermentabilnih ššeeććera, era, glukoze i maltozeglukoze i maltoze. U ovu svrhu koriste se . U ovu svrhu koriste se






PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAili enzimi iz samog zrna, ili enzimi slada, ili pak specijalno ili enzimi iz samog zrna, ili enzimi slada, ili pak specijalno pripremljeni enzimski preparati, pripremljeni enzimski preparati, ššto dosta pojeftinjuje proizvodnju. to dosta pojeftinjuje proizvodnju. Na taj naNa taj naččin se lakin se lakšše kontrolie kontrolišše stepen klijavosti jee stepen klijavosti ječčmenih zrna. menih zrna. Ovom prilikom nastaje tzv. Ovom prilikom nastaje tzv. teteččni skrobni skrob,,

koji se tokom sladovanja koji se tokom sladovanja pretvara pretvara u u ššeeććer. Klijavost se poveer. Klijavost se poveććava suava suššenjem ili na dimu koji se enjem ili na dimu koji se dobija laganim sagorevanjem dobija laganim sagorevanjem tresetatreseta

(naj(najččeeššćće) ili e) ili bukovog drvetabukovog drveta (r(ređeeđe), ili pak specijalnio pripremljenim ), ili pak specijalnio pripremljenim toplim vazduhomtoplim vazduhom. .

Treset se vadi sa odabranih moTreset se vadi sa odabranih moččvarnih terena, sevarnih terena, sečče a zatim e a zatim sagoreva u specijalnim pesagoreva u specijalnim peććima za ovu namenu. Tako na primer, u ima za ovu namenu. Tako na primer, u poznatoj destileriji Bowmore, prvih poznatoj destileriji Bowmore, prvih 1515--18 h18 h

susuššenje se obavlja iznad enje se obavlja iznad vatre treseta. Treset se obivatre treseta. Treset se običčno seno sečče na plantae na plantažžama samih destilerija i ama samih destilerija i pupuššta se da se određeno vreme suta se da se određeno vreme sušši na vetru. Jei na vetru. Ječčam se dalje suam se dalje sušši i 4848--55 h55 h toplim vazduhom toplim vazduhom. .

MeđutimMeđutim, destilerije iz oblasti , destilerije iz oblasti Speyside i LowlandSpeyside i Lowland

proizvode singl proizvode singl malt viskije koji nemaju izramalt viskije koji nemaju izražžen miris i ukus na dim. Razlog za visoko en miris i ukus na dim. Razlog za visoko


PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAATradicionelni proizvođaTradicionelni proizvođačči viskija za sui viskija za suššenje slada koriste peenje slada koriste pećći i

od treseta, dok savremeni ispuste tresetni dim kroz slad nakon od treseta, dok savremeni ispuste tresetni dim kroz slad nakon pepeččenja. U oba sluenja. U oba sluččaja treset je kljuaja treset je ključčni element. Irci nikada ne ni element. Irci nikada ne koriste treset.koriste treset.

Treset nastaje od kompresovanih slojeva mrtve vegetacije, a Treset nastaje od kompresovanih slojeva mrtve vegetacije, a njegov njegov ““karakterkarakter””

––

hemijski sastav, masa, tekstura, aroma kada hemijski sastav, masa, tekstura, aroma kada se zapali i td se zapali i td ––

dobija od prirode svoje promenljive okoline, od dobija od prirode svoje promenljive okoline, od praistorijskih vremena pa sve do dana kada je rezan. praistorijskih vremena pa sve do dana kada je rezan.

Tresret uzet blizu povrTresret uzet blizu površšine je porozan, sine je porozan, sunđerastunđerast, bled i , bled i korenast. korenast. ŠŠto se ide u dublje slojeve, on postaje sve to se ide u dublje slojeve, on postaje sve ššvrvrššćći, i, tamniji i stariji.tamniji i stariji.

NagoveNagovešštaj joda na jeziku nepogretaj joda na jeziku nepogreššivi je znak priobalne ivi je znak priobalne destilerije. Tresetni dim sadrdestilerije. Tresetni dim sadržži organska prstenasta jedinjenja sai organska prstenasta jedinjenja sadvostrukim vezama ugljenikdvostrukim vezama ugljenik--ugljenik, ugljenik, ššto je siguran znak to je siguran znak oporosti.oporosti.





PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAuuččeeššćće tresetnog dima u viskijima iz oblasti e tresetnog dima u viskijima iz oblasti Isle Isle (ostrva) obja(ostrva) objaššnjava njava se se ččinjenicom, da je treset u ovim krajevima jedini izvor pogonskog injenicom, da je treset u ovim krajevima jedini izvor pogonskog goriva, za razliku od oblasti goriva, za razliku od oblasti Cambelton i SpeysideCambelton i Speyside, gde je ugalj , gde je ugalj daleko vidaleko višše prisutan. e prisutan.

Tresetni dim odaje svoj specifiTresetni dim odaje svoj specifiččan miris an miris plevici zrnaplevici zrna. Tokom . Tokom daljeg tehnolodaljeg tehnološškog procesa proizvodnje, ovaj karakteristikog procesa proizvodnje, ovaj karakterističčni miris nani miris nadim delom nestaje, ali nikada potpuno.Ovo je jedna specifidim delom nestaje, ali nikada potpuno.Ovo je jedna specifiččnost ponost pokojoj se viski senzorno potpuno razlikuje od ostalih alkoholnih kojoj se viski senzorno potpuno razlikuje od ostalih alkoholnih pipiććaana svetu. Posle suna svetu. Posle suššenja slad se skladienja slad se skladiššti u specijalne silose. ti u specijalne silose.

Posle određenog vremenaPosle određenog vremena, osu, osuššeni jeeni ječčam se am se meljemelje

u finu kau finu kaššu. u. Masa koja je delom Masa koja je delom ččvrsta a delom tevrsta a delom teččna, odvodi se u specijalni sud,na, odvodi se u specijalni sud,tj tj babaččvu za komljenjevu za komljenje. Ovde se vr. Ovde se vršši hidroliza zaostalog skroba do i hidroliza zaostalog skroba do glukoze i maltoze. Temperatura se podeglukoze i maltoze. Temperatura se podeššava na oko ava na oko 606000C.C. ProizvođaProizvođačči malt viskija ljubomorno i malt viskija ljubomorno ččuvaju tajnu porekla svojih vodauvaju tajnu porekla svojih vodakoje se dodaju izmlevenom jekoje se dodaju izmlevenom ječčmu, jer to kasnije finalnom proizvodumu, jer to kasnije finalnom proizvodudaje poseban miris, aromu i buke. daje poseban miris, aromu i buke.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAOblik i veliOblik i veliččina baina baččvi (komovnjaka) dosta se razlikuje i vevi (komovnjaka) dosta se razlikuje i veććina je ina je izgrađena od bakra i imaju poklopacizgrađena od bakra i imaju poklopac. .

Dobijena teDobijena teččnost, poznata kao pivska nost, poznata kao pivska ššira ili pivska sladovina ira ili pivska sladovina (vort), se odvaja pri (vort), se odvaja pri ččemu dolazi do ispiranja emu dolazi do ispiranja ššeeććera (era (filtracioni filtracioni materijal je sama plevicamaterijal je sama plevica). Ispiranje se odigrava u nekoliko navrata, ). Ispiranje se odigrava u nekoliko navrata, kako bi se postiglo maksimalno izvlakako bi se postiglo maksimalno izvlaččenje fermentabilnih enje fermentabilnih ššeeććera. era.

MeđutimMeđutim, najkvalitetniji tipovi sladnog viskija dobijaju se samo , najkvalitetniji tipovi sladnog viskija dobijaju se samo jednim ispiranjem (mada ovako sa plevicom zaostaje 25% od korisnjednim ispiranjem (mada ovako sa plevicom zaostaje 25% od korisnihihsastojaka). Talog koji zaostaje u komovnjacima, kasnije se korissastojaka). Talog koji zaostaje u komovnjacima, kasnije se koristi kaoti kaododatak stododatak stoččnoj hrani ili slunoj hrani ili služži kao komponenta prilikom spravljanja i kao komponenta prilikom spravljanja komposta za đubrivokomposta za đubrivo. .

Masa se zatim, uz predhodno podeMasa se zatim, uz predhodno podeššavanje temperature, prebacujeavanje temperature, prebacujeu fermentacione posude (bazene), gde joj se dodaje potrebna kolu fermentacione posude (bazene), gde joj se dodaje potrebna koliiččinainakvakvaššččeve biomase. eve biomase.

Kvasac odmah poKvasac odmah poččinje da fermentira masu, uz vidno izdvajanje inje da fermentira masu, uz vidno izdvajanje gasa COgasa CO22

. O. Ovi sudovi su uglavnom izgrađeni od drveta i opremljenivi sudovi su uglavnom izgrađeni od drveta i opremljeni










PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAApotrebnom opremom. potrebnom opremom. ŠŠeeććer se konvertuje u alkohol i posle er se konvertuje u alkohol i posle 48 h48 hdobija se topla svetla dimljena masa sa sadrdobija se topla svetla dimljena masa sa sadržžajem alkohola od oko ajem alkohola od oko 7,5% v/v.7,5% v/v.

Destilerije upotrebljavaju viDestilerije upotrebljavaju višše tipova kvasaca, a e tipova kvasaca, a ččesto su esto su to pato pažžljivo probrani kvasci koji su veljivo probrani kvasci koji su većć

bili upotrebljeni za varenje bili upotrebljeni za varenje piva.piva.

Fermentirana masa prebacuje se u destilacioni aparat za Fermentirana masa prebacuje se u destilacioni aparat za jednokratnu prostu destilaciju. Aparati su napravljeni iskljujednokratnu prostu destilaciju. Aparati su napravljeni isključčivo od ivo od elektroloitielektroloitiččkog bakra kog bakra ((ččistoistoćća 99,90 %).a 99,90 %).

Svi su ruSvi su ruččne izrade, vrlo ne izrade, vrlo razlirazliččitih oblika i zapremine (itih oblika i zapremine (najnajččeeššćće 40 000 l a ima ih i od e 40 000 l a ima ih i od 150 000 l150 000 l, po, poššto se u to se u ŠŠkotskoh porez plakotskoh porez plaćća po zapremini kazana, a a po zapremini kazana, a ne po njihovom broju). ne po njihovom broju).

Sve ovo je u tesnoj vezi sa kvalitetom finalnog proizvoda. Malt Sve ovo je u tesnoj vezi sa kvalitetom finalnog proizvoda. Malt viskiviskise proizvodi iskljuse proizvodi isključčivo dvostrukom, dok u Irskoj i oblasti Lowland i ivo dvostrukom, dok u Irskoj i oblasti Lowland i trostrukom destilacijom. Kazan se puni obitrostrukom destilacijom. Kazan se puni običčno no 5050--60 % zapremine60 % zapremine(fermentisana komina dosta peni) i obavezno je snabvdeven (fermentisana komina dosta peni) i obavezno je snabvdeven memeššalicom. Najalicom. Najččeeššćće se zagreva direktnom vatrom. e se zagreva direktnom vatrom.

Prvom destilacijomPrvom destilacijom

dobija se sirovi sladni destilat jadobija se sirovi sladni destilat jaččine ine 50 %v/v.50 %v/v.

Ovom prilikom ne odvaja se frakcija Ovom prilikom ne odvaja se frakcija prvenca,prvenca,

zbog zbog ooččuvanja primarne uvanja primarne žžitne arome. Sirovi sladni destilat vraitne arome. Sirovi sladni destilat vraćća se na a se na

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAponovnu destilacijuponovnu destilaciju

(redestilaciju). Redestilacija se sprovodi pod (redestilaciju). Redestilacija se sprovodi pod strogim nadzorom destilatera, tastrogim nadzorom destilatera, taččno utvrđenim reno utvrđenim režžimom destilisanja imom destilisanja (odvajanje frakcije prvenca u koli(odvajanje frakcije prvenca u količčini ini 11--3 %,3 %,

tj, dok god se osetj, dok god se osećća a viviššak aldehida koji su senzorno neprijatn) i tajna su svakog ak aldehida koji su senzorno neprijatn) i tajna su svakog proizvođaproizvođačča. a.

Srednja frakcija (srce destilacije) prikuplja se dok se proseSrednja frakcija (srce destilacije) prikuplja se dok se proseččna na koncentracija etanola ne snizi do koncentracija etanola ne snizi do 7070--75 %v/v75 %v/v. Ovde je klju. Ovde je ključčna ulogana ulogasenzorskog ocenjivasenzorskog ocenjivačča, koji stalno prati tok destilacije i proba sve a, koji stalno prati tok destilacije i proba sve frakcije destilata. Stalno se kontrolifrakcije destilata. Stalno se kontroliššu specifiu specifiččna tena težžina i bistrina ina i bistrina izlaznog destilata. izlaznog destilata.

Dobijeni sladni destilat je sirov, oDobijeni sladni destilat je sirov, ošštar, pali, neharmonitar, pali, neharmoniččan i an i robustan. Zato on odlazi na sazrevanje (starenje) u hrastove sudrobustan. Zato on odlazi na sazrevanje (starenje) u hrastove sudove, ove, koja se koja se ččesto iznutra nagorevaju, do dubine duga od esto iznutra nagorevaju, do dubine duga od 11--2 mm2 mm. Period . Period sazrevanja i harmonizacije traje sazrevanja i harmonizacije traje minimum 3 godineminimum 3 godine. Tokom ovog . Tokom ovog perioda, destilat postaje mekperioda, destilat postaje mekšši, harmonii, harmoniččniji i pitkiji. Koriste se dostaniji i pitkiji. Koriste se dostaššeri, burbon, porto ili madeira burad i svako od njih daje viskijeri, burbon, porto ili madeira burad i svako od njih daje viskiju u posebne senzorske karakteristike. posebne senzorske karakteristike.
















Neki destilacioni aparati su zdepasti i u obliku glavice crnog Neki destilacioni aparati su zdepasti i u obliku glavice crnog luka, druge su tradicionalnog oblika kruluka, druge su tradicionalnog oblika krušške, a neke druge, pak ke, a neke druge, pak izgledaju kao izvrnuta izgledaju kao izvrnuta ččaašša u obliku lale. a u obliku lale.

Kompozicija destilacionog aparata, koji je uKompozicija destilacionog aparata, koji je uvek izrađen od vek izrađen od elektrolitielektrolitiččkog bakra i njegova povrkog bakra i njegova površšinska konfiguracija određuju inska konfiguracija određuju nanaččin na koji in na koji ćće se odigravati hemijske reakcije tokom destilisanja.e se odigravati hemijske reakcije tokom destilisanja.







PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAVodi se stroga kontrola sadrVodi se stroga kontrola sadržžaja alkohola i stalna provera aja alkohola i stalna provera

senzorskog kvaliteta. Svaka destilerija koristi razlisenzorskog kvaliteta. Svaka destilerija koristi različčite sudove za ite sudove za sazrevanje destilata. Tako, na primer destilerija sazrevanje destilata. Tako, na primer destilerija LaphroaigLaphroaig

koristi koristi samo burad u kojima se pet godina samo burad u kojima se pet godina ččuvao ameriuvao američčki ki burbon viskiburbon viski. . Destilerija Destilerija MacallanMacallan

koristi iskljukoristi isključčivo ivo ššeri buraderi burad, a , a Glenmorangie Glenmorangie starenja nekih svojih viskija dovrstarenja nekih svojih viskija dovrššava u starim ava u starim porto ili madeira porto ili madeira buradima. buradima. Tip koriTip koriššććenog bureta itekako utienog bureta itekako utičče na finalni kvalitet e na finalni kvalitet viskija. viskija.

Ukoliko se destilati koriste iskljuUkoliko se destilati koriste isključčivo za sazrevanje i dobijanje ivo za sazrevanje i dobijanje singl malt viskija ili deluxe blend viskija, period sazrevanja nsingl malt viskija ili deluxe blend viskija, period sazrevanja ne moe možžeebiti krabiti kraćći od i od 10 godina10 godina..

Temperatura, vlaTemperatura, vlažžnost, velinost, veliččina i oblik prostorije u kojoj se nalaze ina i oblik prostorije u kojoj se nalaze burad, kao i vreme sazrevanja, dosta utiburad, kao i vreme sazrevanja, dosta utičču na finalni kvalitet viskija. u na finalni kvalitet viskija. Uloga senzorskih ocenjivaUloga senzorskih ocenjivačča, i u ovoj proizvodnoj fazi je od a, i u ovoj proizvodnoj fazi je od presudnog znapresudnog značčaja. aja.














Boja viskija moBoja viskija možže nastati od e nastati od ččetiri naetiri naččina:ina:1) Stara hrastova burad uz kojoj je bio skladi1) Stara hrastova burad uz kojoj je bio skladiššten ten ššeri, posebno eri, posebno oloroso (slatki, tamni, desertni oloroso (slatki, tamni, desertni ššeri) ili fino (bledi, vrlo suvi, eri) ili fino (bledi, vrlo suvi, ššpanski panski ššeri. Ovo je tradicionalno starostavan, u ovom zanatu sveti eri. Ovo je tradicionalno starostavan, u ovom zanatu sveti nanaččin, ali koji jedva da se danas primenjuje. Ovakav viski se in, ali koji jedva da se danas primenjuje. Ovakav viski se prepoznaje po rezonantnom prepoznaje po rezonantnom ććilibarskiilibarski--bistrom izgledu i nagovebistrom izgledu i nagovešštaju taju vinske vinske ččari na nepcu.ari na nepcu.2) Glanc nova hrastova burad, 2) Glanc nova hrastova burad, ččija je unutraija je unutraššnjost bila na kratko njost bila na kratko izloizložžena vatri. Male mrlje drvenog ugljena u ena vatri. Male mrlje drvenog ugljena u ččaašši mogu da odaju ovaj i mogu da odaju ovaj viski ako se koristi ovaj metod.viski ako se koristi ovaj metod.3) Burad premazana 3) Burad premazana ““paharetompaharetom””

(pajarette) braonkastom lepljivom (pajarette) braonkastom lepljivom materijom koja se pravi od konzerviranog soka od gromaterijom koja se pravi od konzerviranog soka od grožžđađa..4) Burad obojena karamelom4) Burad obojena karamelom



PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAAnalogno francuskim konjacima i viskiji Analogno francuskim konjacima i viskiji ŠŠkotske grupisani su po kotske grupisani su po

proizvodnim regijama, koji ima ukupno proizvodnim regijama, koji ima ukupno ššest. To su:est. To su:1. Lowland,1. Lowland,2. Highland2. Highland,,3. The Orkney Isles,3. The Orkney Isles,4. Speyside,4. Speyside,5. Cambelton i5. Cambelton i6. Islay.6. Islay.

Viski se moViski se možže piti u svako doba dana. Lake piti u svako doba dana. Lakšši se konzumiraju pre i se konzumiraju pre obroka, kao aperitivna piobroka, kao aperitivna pićća, neobavezujua, neobavezujućći laki tipovi viskija mogu i laki tipovi viskija mogu se konzumirati preko celog dana, tese konzumirati preko celog dana, tešški, aromatiki, aromatiččni se konzumiraju ni se konzumiraju posle obroka, kao diposle obroka, kao dižžestivi. Moestivi. Možžda je najuputnije slediti svoj instikt da je najuputnije slediti svoj instikt ili moili možžda posluda posluššati savet poznatog ameriati savet poznatog američčkog filmskog glumca kog filmskog glumca W.C.Fieldsa, koji je jednom davno rekao: W.C.Fieldsa, koji je jednom davno rekao: ““GrgoGrgoććem viski nekoliko em viski nekoliko puta na dan i veputa na dan i većć

decenijama nemam kijavicudecenijama nemam kijavicu””. .















PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAATradicionalno, viski se pije iz malih Tradicionalno, viski se pije iz malih ččaašša od specijalno brua od specijalno bruššenog enog stakla. Postoji i tzv. stakla. Postoji i tzv. dekanterdekanter, t, takođe od bruakođe od bruššenog stakla koji enog stakla koji okruokružžuje nekoliko uje nekoliko ččaašša, a, ššto deluje veoma dekorativno i dopadljivo. to deluje veoma dekorativno i dopadljivo.

MeđutimMeđutim, danas se ve, danas se veććinom koriste glatke inom koriste glatke ććaašše, u kojima se e, u kojima se mnogo jasnije i lakmnogo jasnije i lakšše moe možže uoe uoččiti boja viskija. iti boja viskija.

Profesionalni ocenjivaProfesionalni ocenjivačči koriste specijalne i koriste specijalne ččaašše e oblika laleoblika lale

sa sa postoljem, drpostoljem, držžaaččem i poklopcem od sahatnog stakla. em i poklopcem od sahatnog stakla.

Vekovima ranije omiljena posuda za viski bila je Vekovima ranije omiljena posuda za viski bila je guaich (plitki guaich (plitki peharpehar) koji je originalno potekao iz zapadnog Highland) koji je originalno potekao iz zapadnog Highland--a. a.

Viski se nikada ne pije sa ledom. PoViski se nikada ne pije sa ledom. Poššto se ispije polovina to se ispije polovina ččaašša, a, momožže da se pomee da se pomešša sa rashlađenom odabranom vodoma sa rashlađenom odabranom vodom. .

Konzumiranje malt viskijaKonzumiranje malt viskijaMalt viski se sipa u Malt viski se sipa u ččaaššu. Pogleda se boja. Ona se kod malt viskija u. Pogleda se boja. Ona se kod malt viskija

krekrećće od najsvetlije e od najsvetlije žžute, preko dukat ute, preko dukat žžute i zlatnoute i zlatnožžute do najtamnije ute do najtamnije ććilibarno ilibarno žžute, modromrke i rubin crvenkaste, ute, modromrke i rubin crvenkaste, ššto je posledica to je posledica sazrevanja destilata u razlisazrevanja destilata u različčitim tipovima hrastovog drveta: burbon,itim tipovima hrastovog drveta: burbon,ššeri, madeira, porto, obieri, madeira, porto, običčno i td. Viski se sipa do otprilike 1/3 no i td. Viski se sipa do otprilike 1/3 ččaašše i e i pokrije sahatnim staklom. Posle izvesnog vremena staklo se skinepokrije sahatnim staklom. Posle izvesnog vremena staklo se skine

ii

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAi i direktnim ili ortonazalnim (inspiratornim)direktnim ili ortonazalnim (inspiratornim)

nanaččinom vazduh inom vazduh duboko udahne, u cilju duboko udahne, u cilju ššto potpunije spoznaje mirisnih sastojaka to potpunije spoznaje mirisnih sastojaka viskija. viskija. ČČaašša se zatim uhvati za dra se zatim uhvati za držžaačč

i zavrti lagano nekoliko puta i zavrti lagano nekoliko puta ukrug, da bi se mirisni sastojci nakupili po unutraukrug, da bi se mirisni sastojci nakupili po unutraššnjosti njosti ččaašše Zatim e Zatim se uzme manji gutljaj i lagano provalja po ustima, uz diskretno se uzme manji gutljaj i lagano provalja po ustima, uz diskretno uvlauvlaččenje manje kolienje manje količčine vazduha u usta. Posle 4ine vazduha u usta. Posle 4--5 sec viski se lagano5 sec viski se laganoproguta. Tada se istovremeno osete najrazliproguta. Tada se istovremeno osete najrazliččitije senzorske senzacijeitije senzorske senzacijeu svim delovima olfaktorne regije. Treba zapaziti kako se ukusnu svim delovima olfaktorne regije. Treba zapaziti kako se ukusne e

senzacije menjaju u ustima za vreme gutanja malt viskija. Posle senzacije menjaju u ustima za vreme gutanja malt viskija. Posle gutanja, vazduh treba propustiti, tj vratiti kroz nos gutanja, vazduh treba propustiti, tj vratiti kroz nos (retronazalno ili (retronazalno ili indirektno udisanje),indirektno udisanje),

kada mirisne materije viskija dospevaju do kada mirisne materije viskija dospevaju do nazalnih prolaza i mirisnog epitela. To je tzv. naknadna (retronnazalnih prolaza i mirisnog epitela. To je tzv. naknadna (retronazalna azalna ili rezidualna) ukusna senzacija ili impresija, koja ili rezidualna) ukusna senzacija ili impresija, koja ččesto ima presudan esto ima presudan znaznaččaj pri konaaj pri konaččnoj oceni kvaliteta. noj oceni kvaliteta.

Na kraju se u Na kraju se u ččaaššu mou možže dodati malo e dodati malo ččiste vode (po moguiste vode (po moguććstvu iz stvu iz iste destilerije iz koje je i viski) promeiste destilerije iz koje je i viski) promeššati i opet uzeti manji gutljaj.ati i opet uzeti manji gutljaj.











PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAIrski sladni viskiIrski sladni viski

Ovaj tip viskija proizvodi se uglavnom kao i Ovaj tip viskija proizvodi se uglavnom kao i ŠŠkotski, osim kotski, osim ššto se to se destilidestilišše tri puta,e tri puta, umesto dva umesto dva. Z. Zato je on uglađeniji i zaokruato je on uglađeniji i zaokružženiji eniji (bla(blažži) od i) od šškotskog sladnog. Ima skotskog sladnog. Ima slađi ukus jer se za pelađi ukus jer se za pećć

za slad ne za slad ne koristi treset.koristi treset.

Irski viski se piIrski viski se pišše drugae drugaččije (whiskey) od ije (whiskey) od šškotskog (whisky), zato kotskog (whisky), zato ššto su stari to su stari ŠŠkoti (koji potikoti (koji potičču od Iraca) govorili drugau od Iraca) govorili drugaččiju vrstu iju vrstu gaelskog od starih Iraca (koji potigaelskog od starih Iraca (koji potičču od Mađarau od Mađara). Ustvari i ). Ustvari i šškotski kotski viski se tako pisao sve do vremena Uskrviski se tako pisao sve do vremena Uskrššnjeg ustanka 1916 godine.njeg ustanka 1916 godine.

Irski viski moIrski viski možže da se proizvodi i od krompira i tada se zove e da se proizvodi i od krompira i tada se zove ““potenpoten””

(poteen). To je ilegalna radnja i nije ne(poteen). To je ilegalna radnja i nije neššto za to za ššta biste mogli ta biste mogli rerećći da je poui da je pouččno iskustvo.no iskustvo.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAŽŽitni viski (Grain Whisky)itni viski (Grain Whisky)

Sirovine su: Sirovine su: jeječčmeni slad, neklijali jemeni slad, neklijali ječčam, pam, pššenica, kukuruz, enica, kukuruz, ovas i raovas i ražž..

Ovde slad sluOvde slad služži samo kao izvor amilolitii samo kao izvor amilolitiččkih enzima. U kih enzima. U iste svrhe moiste svrhe možže se koristiti i kukuruz (u e se koristiti i kukuruz (u ŠŠkotskoj veoma retko, a u kotskoj veoma retko, a u Irskoj se uopIrskoj se uopššte ne koristi).te ne koristi).

ŽŽito se po prijemu proito se po prijemu proččiiššććava i skladiava i skladiššti u silose. Zatim se melje nati u silose. Zatim se melje namlinovima sa valjcima, a zatim odlazi na raskuvavanje mlinovima sa valjcima, a zatim odlazi na raskuvavanje (klajsterizacija), da bi se skrobna zrna raskuvala, kako bi amil(klajsterizacija), da bi se skrobna zrna raskuvala, kako bi amilolitiolitiččki ki enzimi brenzimi bržže i lake i lakšše delovali (e delovali (radi se pod određenim pritiskomradi se pod određenim pritiskom). Ovom ). Ovom prilikom dolazi do inaktivacije enzima, pa se dodaje mleveni slaprilikom dolazi do inaktivacije enzima, pa se dodaje mleveni slad, rad, ražžili proso kako bi se skob hidrolizovao do glukoze i maltoze. Akoili proso kako bi se skob hidrolizovao do glukoze i maltoze. Ako

se se ooššeeććerenje obavi pri niskoj temperaturi, dobija se bolji kvalitet erenje obavi pri niskoj temperaturi, dobija se bolji kvalitet viskija. viskija.

ČČesto se ide na fino mlevenje esto se ide na fino mlevenje žžita, pa se dobijeno braita, pa se dobijeno braššno potapa uno potapa uhladnu vodu hladnu vodu (12(12--24 h)24 h)

pri pri ččemu delimiemu delimiččno nabubri. Dodaju se no nabubri. Dodaju se enzimi a temperatura povisi samo toliko da enzimi mogu delovati.enzimi a temperatura povisi samo toliko da enzimi mogu delovati.


PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAA(temperatura treba da je ni(temperatura treba da je nižža od temperature koja je optimalna za a od temperature koja je optimalna za delovanje enzima). Na ovaj nadelovanje enzima). Na ovaj naččin dobija se manji randman, ali bolji in dobija se manji randman, ali bolji kvalitet finalnog viskija, a i dkvalitet finalnog viskija, a i džžibra se moibra se možže koristiti kao stoe koristiti kao stoččna na hrana. hrana. Na Na 100 kg mlevenog 100 kg mlevenog žžitaita

dodaje se dodaje se 320320--360 l vode i 8360 l vode i 8--10% 10% slada.slada.

Zatim sledi filtracija, pa zasejavanje kvascem. Alkoholno vrenjeZatim sledi filtracija, pa zasejavanje kvascem. Alkoholno vrenjetraje traje 7272--96 h96 h

(u USA se ona obavlja u velikim komorama, zapremine (u USA se ona obavlja u velikim komorama, zapremine i do i do 10 vagona10 vagona). ).

Po zavrPo završšenom vrenju sledi destilacija, koja je enom vrenju sledi destilacija, koja je kontinualna (tzv. kontinualna (tzv. Patent still)Patent still). Ako se ide na destilat sa preko 80 %v/v, smanjuje mu . Ako se ide na destilat sa preko 80 %v/v, smanjuje mu se aromatise aromatiččnost. Najnost. Najččeeššćće se ide do 80 %v/v. e se ide do 80 %v/v.

DDžžibra se moibra se možže koristiti i tako e koristiti i tako ššto se na trijeru odvoje to se na trijeru odvoje ččvrsti i vrsti i teteččni deoni deo. . ČČvrsti odlazi za stovrsti odlazi za stoččnu hranu a tenu hranu a teččni se uparava, pri ni se uparava, pri ččemu se dobija emu se dobija suva dsuva džžibra,ibra,

koja se dodaje komini u kojoj ima 10koja se dodaje komini u kojoj ima 10--12 % alkohola. Destilat sa oko 80 %v/v odlazi na sazrevanje 12 % alkohola. Destilat sa oko 80 %v/v odlazi na sazrevanje (starenje) u hrastove sudove ((starenje) u hrastove sudove (Quercus AlbaQuercus Alba), ), uz postepeno uz postepeno razređivanje razređivanje ((33--4 turnusa4 turnusa).).

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAProdaje se kao Prodaje se kao žžitni viski (itni viski (corn whiskycorn whisky) ili se kupa) ili se kupažžira (egalizuje) sa ira (egalizuje) sa sladnim viskijem, pa se dobija sladnim viskijem, pa se dobija blended whiskyblended whisky..

Dozvoljeno je dodavanje karamela (kulera), ali i bonifikatora koDozvoljeno je dodavanje karamela (kulera), ali i bonifikatora koji ji finalnom viskiju zaokrufinalnom viskiju zaokružžuju miris i ukus. uju miris i ukus. BonifikatoriBonifikatori

su aditivi su aditivi koji se dodaje nekom pikoji se dodaje nekom pićću u cilju pobolju u cilju poboljššanja organoleptianja organoleptiččkih kih karakteristika. Sastoje se od razlikarakteristika. Sastoje se od različčitih biljnih ekstrakata. Intenzitet itih biljnih ekstrakata. Intenzitet nadimljenosti nekad se koriguje sa tenadimljenosti nekad se koriguje sa teččnim dimom, ali je on nim dimom, ali je on kancerogen. kancerogen.

Ako se viski oznaAko se viski označči kao star,i kao star, mora da stari najmanje mora da stari najmanje 3 g3 godine. odine. Starost se utvrđuje kvantitativnom hemijskom analizom preko Starost se utvrđuje kvantitativnom hemijskom analizom preko kolikoliččine i međusobnog odnosa cinamiine i međusobnog odnosa cinamiččnim i benzoinim i benzoiččnih aldehida nih aldehida vanilina i siringinavanilina i siringina, koji nastaju etanolizom lignina., koji nastaju etanolizom lignina.Rey whiskyRey whisky

––

viski dobijen od raviski dobijen od ražži.i.

Napomena:Napomena:

Vrednost viskija koja upravo zri po baVrednost viskija koja upravo zri po baččvama u vama u ŠŠkotskoj, kotskoj, daleko nadmadaleko nadmaššuje vrednost ukupnih zlatnih rezervi britanskihuje vrednost ukupnih zlatnih rezervi britanskihbanaka.banaka.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIPRIMARNA PROIZVODNJA PIĆĆAAAmeriAmeriččki viski (Burbon Whiskey)ki viski (Burbon Whiskey)

Proizvodnja viskija u USA poProizvodnja viskija u USA poččela je na istoela je na istoččnoj obali, gde je bilo dostanoj obali, gde je bilo dostažžita. Godine ita. Godine 17811781

VaVaššington je uveo visokington je uveo visok

porez na alkoholna piporez na alkoholna pićća,a,ššto je izazvalo tzv. to je izazvalo tzv. ““viskijevu bunuviskijevu bunu””, p, pa su se proizvođaa su se proizvođačči preselili nai preselili nazapad, u drzapad, u držžave ave Pensilvaniju i KentakiPensilvaniju i Kentaki. Ovde nije bilo . Ovde nije bilo žžita veita većć

dostadostakukuruza. Masovna proizvodnja viskija od kukuruza pokukuruza. Masovna proizvodnja viskija od kukuruza poččela je u tzv.ela je u tzv.Burbon pokrajini (Burbon country). Burbon pokrajini (Burbon country). Ovaj tip viskija dobio je ime Ovaj tip viskija dobio je ime zapravo po Aristofanu Burbonu III, zapravo po Aristofanu Burbonu III, ččoveku iz Kentakija, koji je oveku iz Kentakija, koji je izumeo izumeo ččokoladni sendviokoladni sendvičč

biskvit.biskvit.Postupak proizvodnje je skoro istovetan kao i kod Postupak proizvodnje je skoro istovetan kao i kod žžitnog viskija. itnog viskija.

Kukuruz se otklicava, zrno melje, raskuvava pri Kukuruz se otklicava, zrno melje, raskuvava pri ččemu se dodaju emu se dodaju amilolitiamilolitiččki enzimski preparati za oki enzimski preparati za oššeeććerenje. Zatim se dodaje kvasac, erenje. Zatim se dodaje kvasac, pa sve odlazi na alkoholnu fermentaciju. Sledi destilacija na pa sve odlazi na alkoholnu fermentaciju. Sledi destilacija na aparatima ili uređajima za kontinualan radaparatima ili uređajima za kontinualan rad. Nekada se proizvodi i od. Nekada se proizvodi i odmemeššavine kukuruza i jeavine kukuruza i ječčma ili ma ili žžita.ita.

Najpoznatiji burbon viskiji jesu: Najpoznatiji burbon viskiji jesu: Jim Beam, Old Forester, Jack Jim Beam, Old Forester, Jack Daniells, Wild Turkey i td. Daniells, Wild Turkey i td.


Japanski viskiJapanski viskiPostoji anegdota, koja kaPostoji anegdota, koja kažže: e: ““Ako biste ga pili Ako biste ga pili ččitav dan i itav dan i

ččitavu noitavu noćć, mo, možžda biste na kraju pomislili da je to lida biste na kraju pomislili da je to liččilo na ilo na šškotski viski. Ali do tada mokotski viski. Ali do tada možže da vam se desi i da umretee da vam se desi i da umrete””..

Napori Japanaca da proizvedu Napori Japanaca da proizvedu ““vodu vodu žživozaivoza””

proteprotežžu se od u se od uvouvožženja sladnog viskija na veliko i njegovog meenja sladnog viskija na veliko i njegovog meššanja sa anja sa neutralnim alkoholom, do proizvodnje instant viskija u prahu neutralnim alkoholom, do proizvodnje instant viskija u prahu (poput instant sode).(poput instant sode).

S druge strane, S druge strane, SuntorySuntory

japanski viski je svetska vodejapanski viski je svetska vodećća a marka, i ima 30% umarka, i ima 30% uččeeššćća u Islaya u Islay,,s Bowmore destileriji.s Bowmore destileriji.


















Documents

ZITNE RAKIJE - VISKI