Zivot krije u sebi onoliko lepota koliko smo kadri da ih otkrijemo

Nijedno zivo stvorenje,osim coveka,nije u stanju da se smeje.I zaista,covek je bice koje je stvoreno da se razlikuje od drugih bica po zelji da bude posebno,srecno u svemu,uspesno… Da se smeje kad je radosno,a tuzno kad ga zadesi bol i razocarenje obuzme njegovo srce. Ipak od nas samih zavisi koliko ce tuge i radosti boraviti u nasoj dusi.Hocemo li tragati za ogromnim i nedostiznim stvarima u zivotu,ili cemo lepotu i srecu potraziti u sitnicama,malim i naizgled beznacajnim stvarima.Lepota je u nama.Nase vrline je stvaraju kao kulu od osecanja,kao zamak sa tajanstvenim odajama tajni,zelja,nadanja.Zivot nam je dat da ga udisemo punim plucima.Treba nauciti disati u zagusljivom svetu svega i svacega.Radost i lepota se nalaze lako,ako smo skromni,ako pomazemo drugima u nevolji,ako razumemo tudju bol.Kad god pomognem nekome,osetim da sam i je delic necije srece i lepote.Znam da u zivotu ima puno prepreka na stazama ispred nas.Nije lako snaci se uvek i biti dobar za sve.Ali moramo naci hrabrosti i volje da svet vidimo u lepsem svetu.Jedna pesma i stih u njoj mogu biti lepota.Ocena u skoli,neciji osmeh,uspeh.Sami krojimo platno zivota,dobrotom,razumevanjem,radom.Lepota je svugde oko nas.Koliko smo sposobni doci do nje,zavisi od zvezde u nama.Ta zvezda ce imati sjaj ako uvidimo kako je zivot pun radosti i tuge i da je lepota boriti se za njen veciti bljesak. I zato treba da se radujemo zivotu i da verujemo kako danasnja tuga nosi sutrasnju radost.