Žorž Bataj- Metafizika Zla i Erotizam Ćitanja

8/10/2019 or Bataj- Metafizika Zla i Erotizam itanja

1/3

or Bataj: Metafizika zla i erotizam utanja

Objavljeno 14.01.2012.

Neposredni Batajevi knjievni prethodnici, pa i savremenici, bili su nadrelisti i egzistencijalisti, u ije se okvire,

uslovno, Bataj uklapa. Njegove romane i novele, objavljivane pod pseudonimima, mogue je svrstati unadrealistiki modus; njegove filozofske opservacije u iaeni vid egzistencijalizma. Meutim, od strane Bretona

i Sartra, Bataj je bio anatemisan kao neprijatelj iznutra, kako je sam sebe proglasio. Odbaen od strane

savremenika i starijih kolega, Bataj je oko sebe okupio i afirmisao mlae posveene mislioce, te su u asopisima

koje je ureivao svoje prve radove objavili Fuko, Derida, Bart i drugi. Upravo su Derida i Fuko svoj dug Bataju

vratili, revitalizujui njegovoime u filozofskom svetu i utiui da se njegova dela na adekvatan nain poimaju i

cene.

Jedan od povoda da Bataj ne bude blagovremeno prihvaen kao filozof i knjievnik jeste njegovo opsesivno

pisanje o erotizmu, nasilju, bolu i smrti. Fascinacije ekstatinim slikama iskasapljenih ljudi i muenja, koje je

izraavao u mnogim svojim delima (Erosove suze, na primer) uticale su na to da njegova dela budu zabranjena

zbog opscenih i pornografskih scena. Takve scene Bataju su posluile kao most do sopstvenog poim anja

nadrealistike umetnosti i do potencijalnog i deliminog objanjenja sloenog pojma smrti. Glorifikujui erotizam,

Bataj je oseao da gradi uniju izmeu subjekta i vizije nepoznatog kontinuiteta, odnosno smrti. Sline dimenzije

Bataj je naao i u poeziji, o emu govori u knjizi Knjievnost i zlo.

Povezujui usko umetnost (prevashodno knjievnost i slikarstvo) i erotizam, Bataj polazi od injenice da svest o

erotskom izmie strogom odreenju i da je erotsko uvek i estetsko jer je oblikovano imaginacijom a ne vizuelnom

percepcijom. Erotizam je upuen fantaziji a ne spoznaji. Erotizam, etimoloki od grke rei eros, nuno je okrenut

estetici seksualne elje, senzualnosti kojom se uzdie um i stimulie telo. Erotizam nije isto to i ulnost jer je

ulnost samo jedna od emanacija erotizma; erotizam je epitet koji se primenjuje na sve vrste ljubavnih veza,

telesne, emocionalne, psiholoke ili patoloke podjednako.

Na samom poetku svoje knjigeErotizam Bataj izrie svojevrsnu definiciju onoga to smatra erotizmom ali se

ujedno i ograuje napominjui da to to on tvrdi nije rigidni pokuaj definisanja, ve saimanje smisla u jednu

reenicu. Smisao erotizma je, prema Bataju,potvrivanje ivota ak i u smrti. U tom kontekstu erotizam se mora

odvojiti od polne aktivnosti i ne sme biti vezan iskljuivo za stvaranje potomstva, jer je raspon ljudskog duha

ogroman, kree seod svetice do strasnika.

Vezujui erotizam za ivot i smrt, Bataj se poziva na sledeu postavku: Ljudski duh je u vlasti najneobinijih

poriva. Onje neprestano u strahu od samoga sebe. Sopstvena erotska uzbuenja uasavaju ga. Svetica ima iste

nagone kao i strasnik, samo ih drugaije prihvata i ispoljava transponujui ih na spoljanji svet. Ona je isto bie,

sazdano od mesa i krvi, kao i strasnik, ali je njen erotizam usmeren u drugaijem pravcu, ka Bogu. Ona se Boga

plai kao to se strasnik plai svojih uzbuenja, na isti nain. Predmet elje strasnika je, prema Bataju, ena;

predmet elje svetice je Bog.

Postavivi ovako smelu tvrdnju, ne izjednaava li Bataj Boga sa bludnicom, enom? Moda je ba ova njegova

tvrdnja, i one sline, razlog to je Bataj bio omraen od svojih savremenika, najpre egzistencijalista, koji su nasvoj nain imali borbu sa (ne)verovanjem, te im je Batajeva misao morala delovati vrlo ekstremno, ak


2/3

ekstremnije od Nieove. Stoga, Bataj je svrstan u red onih koji svom vremenu nikako nisu odgovarali, uz Niea,

de Sada ili pesnika Blejka.

Bataj je vrlo smeo i u drugim svojim tvrdnjama, time opasniji to svaki stav otroumno filozofski obrazlae i

argumentuje. On sistematski pravi podelu na lrotisme des corps, lrotisme des coeurs, enfin lrotisme sacr.

Termin sakralni erotizam vano je ne shvatiti u religijskom kljuu, jer Bataj na jednom mestu kae da je,

zapravo, svaki erotizam sakralni i da ga je mogue poistovetiti sa poetskom kontemplacijom.

Citirajui de Sada, Bataj pokuava da obrazloi kako je erotizam uvek vezan za neku vrstu nasilja i kako je smrt u

korelaciji sa bludnim mislima. Erotizam je uvek i iskljuivo vezan za iskustvo ivota, a filozofija ga od ivota

udaljava. To potvruje i umetnost, pisana re ili slikarstvo, skulptorsko umee. Mata jednog umetnika ne

zaustavlja se samo na telesnoj lepoti ve traga i ponire do mistinog tela u kome se spajaju ma terija i duh.

Umetnik erotizam doivljava na metafiziki nain. Kod Platona ve postoji tumaenje o tenji da se duh i telo

sjedine, odnosno da se sjedine muka i enska polovina bia, to je ostvarivo jedino putem erosa. Kako su se

stopili eros i logos u erotologos, elja se ukrstila sa umom, telesno sa duhovnim, ljudsko sa boanskim. Zato je

erotizam uvek emanacija sakralnog, i obrnuto. ak i u grotesknom i nastranom.

Markiz de Sad je rekao da je sve dobro to je preterano. Da li to znai da je eros dobarako iz obinosti pree u

neobinost, iz umerenosti u neumerenost, iz ivota u smrt (ili iz smrti u ivot)? Ako bismo sledili Batajevu misao,

rekli bismo da jeste. Klju za razumevanje erotizma Bataj trai tamo gde mu je oduzeo mogunost iskljuivosti: u

razmnoavanju, odnosno stvaranju potomstva. On kae da je osnovni smisao razmnoavanja, pa time i erotizma,

stvaranje diskontinuiranih bia, odnosno jedinki koje su sve meusobno razliite i razdvojene provalijom tj.

diskontinuitetom. Razliita i razdvojenabia mogu zajedno oseati vrtoglavicu nad provalijom, ali uvek ostaju dva

bia, ako jedno od njih umre, ne umire i drugo.

Jedino je smrt bia ta koja uvodikontinuitet. Pomalo na tankim noicama, ali sa vrlo sugestivnom retorikom, Batajobrazlae kako se kontinuitet bia izjednaava sa smru. Pojednostavljeno, to bi glasilo tako da u bespolnom

razmnoavanju elija umire, ali se iz nje raaju dve. Drugaije: iz kontinuiteta nastaje diskontinuitet, iz smrti ivot.

U polnom razmnoavanju malo je tee argumentovati ovakvu asocijaciju, jer bi to znailo da u trenutku raanja

deteta, roditelji nuno umiru. No, Bataj ulogu majke i oca svodi na spermatozoid i ovulu, te kada se oni sjedine

kao diskontinuirani, nastaje trenutak kontinuiteta (trenutak spajanja jajne elije i spermatozoida), iz kojeg se, opet,

stvara diskontinuirani fetus. Drugaije: iz ivota nastaje smrt iz koje nastaje ivot itd. Ovaj krug se ne zatvara.

Meutim, jedna stvar je vrlo uoljivo prenebregnuta. Do trenutka kontinuiteta dolazi unutar jednog

diskontinuiranog bia, u telu ene. Ako je erotizam potvrivanje ivota u smrti, onda erotizam mora biti vezan za

enu, on je potvrivanje ivota u eni. Smelo tvrenje, zar ne? Poistoveivanje ene i smrti na odreeni nainmenja mitoloku sliku na kojusmo arhetipski naueni. Smrt je mitoloki gotovo uvek prikazivana kao mukarac,

kao i hrianski Bog. Bataj je obe ove slike preokrenuo, hotimino ili ne, nigde nije objavio.

No, vratimo se tekstu. Bataj je postavio erotizam nasuprot i naporedo sa smru i sa ivotom. Svako je bie

diskontinuirano ali, nastalo iz kontinuiteta, ono beskrajno ezne za tim kontinuitetom, kao pala razdvojena bia

koja eznu da postanu ponovo jedno. Oseanje permanentne enje u biu izaziva oseaj iskonske siline

svojstvene svakoj vrsti erotizma, te je oblast erotizma u sutini oblast sile, nasilja. Zato je to nuno tako, Bataj

objanjava injenicom da jedno diskontinuirano bie mora nestati kako bi nastao kontinuitet iz kog ponire drugo

diskontinuirano bie. U okviru erotizma tela to znai da se mora vriti svojevrsno nasilje nad biem partnera,

nasilje koje se granii sa smru ili ubistvom.


3/3

Ono to umire u erotskom odnosu partnera jeste upravo bie kao takvo, jer u erotskom odnosu dva partnera

doseu do najintimnije prisnosti, a tamo srce zamire. U meanju dva bia dolazi do rasputanja strukture koja je

sutinski zatvorena, dolazi do otvaranja, nagosti bia. Zato telesno obnaivanje igra presudnu ulogu. Zatvorenost

ili diskontinuirano postojanje podrazumeva odevenost. Obnaeno telo je telo otvoreno kontinuitetu. itano u

Batajevom kljuu, nago telo je telo koje tei smrti, te je ono ekvivalent pogubljenja, a ljubavni in je simulakrum

inu rtvovanja.

Erotizam tela poseduje neku zastraujuu notu, a ako se odvoji od materijalnog svog elementa, on prelazi u

erotizam srca koji je slobodniji i postojaniji vid erotizma. Erotizam srca za Bataja podrazumeva etiki modus,

odnosno moralnu naklonost partnera, koja je snanija od strasti u erotizmu tela. Uprkos tome, erotizam srca nosi

sa sobom veliki nemir, patnju iju bit predstavlja otkrivanje nemogunosti posedovanja voljenog bia. Strast vodi

patnji usled tenje za nemoguim, za sjedinjenjem. Ali, individualno dikontinuirano bie, teei sjedinjenju, tei za

ubistvom ili samoubistvom jer ezne za neogranienim biem. Ljubav izazvana strau vodi sakralnom erotizmu.

Neogranieno bie kao sakralni element erotizma izjednaeno je sa boanskim. No, erotizam se nikako ne svodi

na ljubav prema Bogu kao sloenom biu koje na planu afektivnosti raspolae kontinuitetom bia. Kontinuitet

nije saznatljiv, kao ni Bog, ali oveku je dato da kontinuitet iskusi, a Boga ne. Kontinuitet je mogue iskusiti jedino

kao negativno iskustvo, kao negativnu teologiju, kao mistino iskustvo religijskog prinoenja rtve. Kod Bataja, u

skladu sa metafizikom negativnog to mora biti negativno iskustvo jer unosi u diskontinuiranost odsustvo

postojanja, trenutak kontinuiteta. Na tome se zasniva sakralni erotizam, na trenutku rtvovanja, prinoenja

kontinuiteta, pri emu nijedno diskontinuirano bie ne biva uznemireno. Zato je sakralni erotizam najuzvieniji od

svih, zato to bie ostaje indiferentno prema kontinuitetu, prema smrti, i shvata svoju rtvu kao opijenost

kontinuitetom, kao oseanje koje nadilazi sva druga oseanja, kao zaborav.

Erotizam, dakle, prkosi tenji ka povlaenju u sebe jer predmet elje trai napolju i otvara biu put ka kontinuitetu,

odnosno ka prevazilaenju individualnog trajanja u diskontinuitetu. Erotizam nadilazi i smrt samu i teoloku i deju o

Bogu, kao i svako mistino iskustvo. Jedino to se, prema Bataju, moe meriti sa erotizmom jeste poezija. Ona

vodi istoj taki kojoj i svi oblici erotizma ona nas vodi smrtikontinuitetu: poezija je venost.

Bataj, ipak, nije izbegao da, kao i veina njegovih savremenika, svoje opservacije svede na problem jezika.

Poezija je krajnja instanca koja prevazilazi sve datosti. Poezija, pisana re, slui se upravo jezikom, a jezik nam

ne moe dati svevrednujui uvid jer ga razbija na posebne vidove prepletene u analitikom kretanju. Jezik

povezuje, jezik razdvaja, skriva i razotkriva podjednako. Stoga, ako je erotizam potvrivanje ivota u smrti, jezik jepotvrivanje ivota u ivotu, jedina pozitivna konstanta u Batajevoj misli. Jezik se suprotstavlja zabrani, prestupu,

incestu, radu, elji. On gradi formu religije i filozofije, formu erotizma. U tom formalnom kapilarnom sistemu uvek

postoji izvesna dvojnost. Jedna struja vodi ka svetlosti druga zadire u oblast zlog i demonskog. Ruilake snage,

samoa i neiste sile, nasilje i smrt su, prema Bataju, istinski srodnici erosa, iskazani jezikom.

Sa strau mistika Bataj zastupa gledite u kojem erotizam vodi ekstatinom iskustvu, kontemplativnoj sili

voenoj tenjom za kontinuitetom. U samom tom iskustvu jezik, pak, ne igra nikakvu ulogu jer je poznato da se

takvo iskustvo doivljava u blaenom i tihom stanju duhovnosti. Bataj bi to objasnio erotizmom utanja.

Documents

Žorž Bataj- Metafizika Zla i Erotizam Ćitanja