SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVISEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I

DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM

AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.

1. УВОД..............................................................................................................................4

2. ИНФОРМАЦИОНА ТЕХНОЛОГИЈА.........................................................................6

2.1. Значај информационе технологије у настави...........................................................6

2.2. Усавршавање наставника за коришћење информационих технологија..............9

3. ТРАДИЦИОНАЛНА И САВРЕМЕНА НАСТАВА...................................................10

3.1. Карактеристике традиционалне наставе..................................................................10

3.2 .Карактеристике савремене наставе..........................................................................11

3.3. Улога ученика у савременој настави........................................................................12

3.4. Улога наставника у савременој настави..................................................................13

4. ИНФОРМАЦИОНА ТЕХНОЛОГИЈА У ИНДИВИДУАЛИЗОВАНОЈ

НАСТАВИ.........................................................................................................................15

4.1. Појам и дефинисање индивидуализоване наставе................................................15

4.2. Теоријске основе индивидуализоване наставе.......................................................16

4.3. Индивидуалне разлике међу ученицима.................................................................17

4.4. Диференцијација наставног процеса и индивидуализација наставе....................19

4.5. Упознавање индивидуалних разлика особина ученика.........................................21

4.6. Етапе индивидуализоване наставе...........................................................................22

4.7. Облици индивидуализације наставног процеса.....................................................23

4.8. Предности и недостаци............................................................................................30

4.9. Могућности примене...............................................................................................31

4.10. Пример наставне јединице.....................................................................................32

4.11. Шематски приказ.....................................................................................................39

5. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА У СВЕТЛУ КОНЦЕПТА ИНКЛУЗИВНОГ

ОБРАЗОВАЊА.................................................................................................................41

6. ИНТЕРНЕТ ЛОКАЦИЈЕ...............................................................................................44

2

7. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................51

8. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................53

9. КОРИШЋЕНИ САЈТОВИ..……………………………………………………………55

1. УВОД

3

Време у којем живимо је време великих промена. Те промене се рефлектују на

наставу. Све је више трагања за савршенијим путевима како остварити стваралаштво

ученика у настави. Основна девиза сваке школе постаје : Научити учити, научити

постојати.

У блиској прошлости, било је готово немогуће замислити колико ће наука и

техника напредовати и до којих достигнућа ће доћи. Било је незамисливо да ће машине

заменити људе и да ће оне имати водећу улогу.

Са појавом електронских рачунара и других производа информационих и

телекомуникационих технологија долази до појаве нових научних које се баве

анализом, пројектовањем и развојем информационих система, као и применом

информационе технологије у свим сферама друштва.

Данас, у савременом свету не може се замислити живот без тих уређаја, а ни

образовање не може без савремене технологије. У савременим школама деца имају

много више обавеза него пре у традиционалним и Интернет им је од велике помоћи.

Информацииона технологија све више залази у све сфере живота.

У образовању се све више примењују мултимедијални системи, виртуелне школе

и друге технологије које утичиу на квалитет наставе. Оне подстичу ученике да

напредују у складу са својим индивидуалним способностима.

Интернет технологија има велике предности. Пре свега пружа доста

информација, али служи и за повезиваље лјуди и за њихову међусобну комуникацију.

Али није само Инернет потребан да би настава била добра. Још доста фактора

утиче на ваљану наставу. Велику улогу имају како ученици, тако и наставници. Сви

морају бити спремни за рад, али спремни и за иновације. Наставник мора да буде

припремљен за сваки час: да користи што више иновативних модела, облика рада.

Сада се све више ради на томе да се традиционалне школе осавремене и да се

промени улога ученика и наставника у образовању. У скорије време долази све више до

промена у образовању. Наставници полако прелазе са традиционалног фронталног

облика рада на неке друге, савременије облике.

Нема више оног класичног облика наставе где наставници имају главну улогу, а

где су ученици само пасивни посматрачи. Све више се обраћа пажња на то да све буде

4

усмерено ка ученику, његовим могућностима и способностима. Један од таквих

савремених облика рада јесте и индивидуализована настава, о којој ће бити речи у

наставку овог рада.

2. ИНФОРМАЦИОНА ТЕХНОЛОГИЈА

5

2.1. Значај информационе технологије у савременој настави

Иновирање образовне технологије у погледу ефикасности, ефективности и

флексибилности презентовања информација интензивира се у последњих пет година са

масовнијим коришћењем мултимедије, хипертекста, Инернета и других савремених

технологија. Електронски извори информација обезбеђују преглед хипертекстуалних

докумената у складу са индивидуалним способностима и предзнањима ученика и са

сталном инеракцијом између корисника и рачунара. Након периода коришћења

графоскопа, дијапројектора и видео-пројектора, могућност значајнијег иновирања

образовања коришћењем информационе технологије постаје реална и остварљива.

Настава је често формализована, вербализована и недовољно очигледна, што

смањује трајност знања и повезивање теорије са реалним животом. У традиционалној

настави доминира фронтални облик рада са израженом предавачком функцијом

наставника што не обезбеђује довољну интеракцију са ученицима нити оставља

довољно времена за самосталне активности ученика у функцији квалитетнијег

овладавања наставним садржајима.

Последњих десет година интензивно се развијају и усавршавају дидактички

медији, наставне методе и облици рада у функцији подизања ефикасности и

ефективности наставног процеса.

Мултимедијални програми креирани за персоналне рачунаре нуде могућност

креирања електронских уџбеника са текстом, сликама, звучним ефектом, анимацијама

и филмовима, тако да ученици могу самостално да напредују у овладавању наставних

садржаја, да се врате на садржаје који им нису довољно јасни, да добију повратне и

додатне информације у складу са својим могућностима и интересовањима.

Садашња организација наставе није моделована као целовит сазнајни систем. По

правилу изостаје повратна информација. Након завршетка часа, ученици не знају

колико су успешно савладали наставне садржаје, нити наставник има потпунију слику

знања својих ученика. Повратна информација треба да прати сваки корак одвијања

наставног процеса што у садашњој пракси није случај. Настава је више заснована на

ентропијском него на системском приступу. Један од разлога за овакво стање су и

неповољно дидактичко-техничко окружење у којем се одвија настава. . Процес

6

осавремењивања постојећих технологија знатно брже се одвија у производним

областима, па се с правом очекује да школе и факултети прате иновативне процесе и да

образују младе стручњаке у складу са потребама друштва и привреде.

Развој персоналних рачунара, у последњих пет година, доживљава значајан

успон, тако да је брзина процесора повећана и до сто пута, капацитет главне и

периферне меморије стандардних конфигурација повећан је најмање десет пута, а

усавршени су периферни уређаји. Усавршавањем оперативних система, олакшан је рад

корисницима система, тако да је велики број институција, а нарочито факултета и

школа, уместо великих компјутерских система, своје рачунарске мреже базирало на

персоналним мултимедијалним рачунарима. Стална веза са Интернетом обезбеђује се

на класичан начин коришћењем телекомуникационих медија, али се у последње две

године интензивно ради на коришћењу целуларних комуникационих веза што ће

обезбедити везу са изворима информација на било којој локацији уз коришћење

преносног рачунара. Коришћењем софтвера за препознавање гласа и рукописа очекује

се да ће тастатура постати секундарни уређај, а микрофон и електронски уређај постати

примарни. Коришћењем нове технологије образовање постаје доступније ширем кругу

људи заинтересованих за перманентно усавршавање у својој делатности.

Информациона технологија у образовању пружа могућности за употребу нових

наставних метода и нову организацију наставе чиме би се недостаци традиционалне

наставе могли свести у границе толеранције. Класичне учионице и облици рада се не

избацују, него се додаје нова технологија која интегрише позитивне елементе

традиционалне технологије мењајући положај ученика и наставника у намери да се

повећа активно учешће ученика и стално праћење његовог напредовања.

У последњих неколико година производи се велики број компјутера универзалне

намене, који су, у поређењу са раније произведеним, технички савршенији, са високим

перформансама, флексибилни, јефтини и погодни за коришћење у разним условима и у

различите сврхе. Микрокомпјутери најновије генерације са брзим процесорима, са

великим капацитетом радне и периферне меморије имају значајне предности у процесу

учења у односу на раније генерације. У развијеним земљама света интензивно се

користе видео пројектори који се повезују са рачунарима и омогућавају квалитетан

приказ садржаја на пројекционом платну, активне електронске табле, микрокамере за

7

презентовање тродимензионалних модела и сл. Електронске енциклопедије и Интернет

представљају значајне изворе информација које ученици и наставници користе у

стицању нових знања. Нема сумње да нова технологија пружа могућност наставнику да

подиже квалитет поучавања и да обезбеди двострану комуникацију у настави.

Мултимедијска презентација доприноси лакшем одржавању дисциплине у настави и

креирању педагошких ситуација у којима ће долазити до изражаја одговорности

ученика за успех наставе и учења.

Информациона техника укључује рачунарски хардвер, софтвер и

комуникационе мреже за електронску размену између физички удаљених рачунара, и

уређаја и адаптера који конвертују информације у дигитални формат. Под

информационом технологијом подразумевамо, поред информационе технике и

адекватно коришћење дигиталних информација како би се унапредиле људске

способности и могућност квалитетнијег обављања различитих делатности. Под

информационом технологијом у образовању се, подразумева проучавање

карактеристика и могућности електронских извора информација и адекватна примена

савремених дидактичких медија у функцији иновирања технологије наставе и учења.

Резултати многих истраживања показују да коришћење савремене

информационе технологије у образовању заостаје за другим делатностима, а посебно

техником, медицином и економијом.

2.2.Усавршавање наставника за коришћење информационе технологије

8

Наставници би требало све више да се усавршавају за коришћење нових

технологија. Они су ти који креирају ток и исход наставног процеса. На жалост, данас

има пропуста у организацији и извођењу наставе јер недовољно припремљени

наставници у нови технолошки систем програмирају стари начин подучавања и учења.

Због тога, властити неуспех се приписује неуспеху технологије, што је погрешно.

Међутим, образовни систем се под утицајем савремене технологије прилагођава

захтевима информатичког друштва, школе постају атрактивније и модерније, а

наставници се стручно усавршавају. Да би ученици постизали бољи успех, од

наставника се очекује да непрекидно ревитализују знања, вештине и способности.

Циљ професионалног развоја наставника је стално развијање наставникових

потенцијала ради квалитетнијег обављања посла и унапређења наставе. Да би се

наставник професионално развијао треба да сагледа све аспекте своје професије током

школовања, приправништва и да у континуитету повећава свесност о самом раду.

Професионални развој наставника у примени ИТ се може свести на одређене

организацијске облике у оквиру INSET-а 1 ( обуке, курсеве, стручне семинаре, тренинге,

саветовања, огледне часове, образовање на даљину- Е-learning учења..) Потребно је да

се наставник оспособи да примењује рачунар у настави. Стручно употребљавање

рачунара у настави, квалитативно унапређује процес наставе, а нестручна употреба

може имати негативне ефекте.

Анализа експерата УНЕСКО-а показује да у садржајима образовања нема

довољно информатике и компјутерске писмености, а да има доста садржаја који се баве

образовним софтверима и његовим коришћењем у настави и учењу.

Свест о потреби наставника о битности стручног усавршавања је све присутнија и

манифестује се кроз реализацију различитих облика стручног усавршавања као и путем

напредовања. Један од услова да наставник стекне одређено звање је и поседовање

информатичке писмености.

3. ТРАДИЦИОНАЛНА И САВРЕМЕНА НАСТАВА

1 INSET- International Society for Technology in Education ( Међународно удружење за тенологију у образовању)

9

3.1. Карактеристике традиционалне наставе:

На традиционалним часовима наставе има много поучавања, а мало учења. На

овај начин конструктивни и динамички потенцијал ученика ангажује се на неадекватан

начин и у оскудној мери, а постоји и тенденција да се ученици угуше у претераном

меморисању чињеница, правила, појмова и сл. Активности које школа најчешће

поставља ученицима не одговарају њиховим укупним мотивацијама, а активности које

они сами предузимају, не слажу се увек или су супротне захтевима школе која настоји

да их занемари или угуши.

У традиционалној настави доминира фронтални облик рада са израженом

предавачком функцијом наставника што не обезбеђује довољну интеракцију са

ученицима нити оставља довољно времена за самосталне активности ученика у

функцији квалитетнијег овладавања наставним садржајима.

Често, настава је, формализована, вербализована и недовољно очигледна, што

смањује трајност знања и повезивање теорије са реалним животом. Последњих десет

година интензивно се развијају и усавршавају дидактички медији, наставне методе и

облици рада у функцији подизања ефикасности и ефективности наставног процеса

Слабости традиционалне наставе постају јасније ако се има у виду да се

традиционални систем образовања појавио и оформио много раније него што су се

појавиле психолошке теорије учења, па стога и није могао да има у виду законитости и

захтеве који се односе нс учење.

У организацији разредно-часовног система, наставник планира обраду часа и наставних

јединица полазећи од „просека“ ученика у разреду, иако зна да се ученици једног

разреда знатно разликују у темпу учења, ставовима према учењу и спремности за учење.

У традиционалној настави вербално излагање наставника је доминирајући начин

поучавања. Проучавања традиционалне наставе показују да у вербалним интеракцијама

у разреду, наставник говори 60 до 90 % времена.

Једна од значајних слабости традиционалне наставе је императивност у чијој основи

се налази принуда,.

10

Традиционална настава не води довољно рачуна ни о специфичним потребама и

могућностима ученика, њиховим тежњама, жељама, интересовањима. Ученици се уводе

у готове форме живота и мишљења које су често веома различите од њихових осећања,

па су им стога и стране.

Основне сметње за ефикасну наставу и учење представљају шематизам и

формализам. Ова тврдња се не односи само на средства и методе наставе, већ на њену

организацију и облике.

.

3.2.Карактеристике савремене наставе:

Савремена настава је окренута ка ученику. Она се прилагођава његовим

претходним знањима, могућностима, инересовањима. У савременој настави ученик је у

доста бољем положају него што је био у традиционалној настави. Ученик је сада

активнији, учествује више у наставном процесу, напредује сопственим темпом. Уводе

се нови облици наставе као што су: програмирана настава, индивидуализована, тимска,

егземларна настава и настава путем открића.

Да би дошло до брже демократизације наставног система образовања, његовог

прилагођавања, друштвеним потребама и потребама оних који се образују, уводе се

савремени облици наставе.

Велику улогу у осавремењивању наставе имају савремена наставна средства.

Она у многоме доприносе ефикаснијем наставном процесу. Без њихове употребе,

наставник не би могао да задовољи разноврсне потребе и радозналост ученика и

мотивацију за учење. Посебну вредност имају универзална наставна средства

(мултимедијални системи, компјутери, интернет...) без чије употребе не би било могуће

учинити доступним ученичким сазнајним способностима далеке пределе, њихов биљни

и животињски свет, људе, њихов начин живота. Ученик ће помоћу њих брже стицати

знања, али и доста квалитетније. Имаће другачији поглед на свет. Савремене наставне

методе узимају у обзир знатно осмишљеније наставне садржаје и изворе знања,

функцију наставника и ученика, њихову интеракцију у настави и специфичност

активности које обављају.

11

3.3. Улога ученика у савременој настави:

Ученик у савременој настави је у доста бољем положају него што је био у

традиционналној настави. Његова улога се променила. Он није више само пасивни

слушач, већ је и активни учесник. Постаје и субјекат и објекат у настави. Ученик,

дакле, треба да буде подучаван, али и да уци.

Ученици имају задатак да до решења проблема долазе путем истраживања, уз

помоћ савремених извора информација. Они почињу да истрашују, реализују и

остварују идеје.

Слика 1: Ученици у савременој настави Слика 2: Ученици у савременој настави

12

3.4.Улога наставника у савременој настави:

Улога наставника у савременој школи такође се доста променила. Учитељ више

није тај који само предаје, већ сад све ради у инертакцији са ученицима. Наставници све

више прате промене, да би били у корак са временом. Све више иду на усавршавања,

како би шсто боље организовали наставни процес.

Савремена настава тражи од наставника да буде интелигентан организатор и

мудар реализатор наставних и ваннаставних активности, истраживач и програмер рада

ученика, познавалац својих ученика и њихов интелектуални вођа.

Иновирање наставе и учења претпоставља оспособљеност наставника за тимски рад, за

рад са мањим и већим групама, индивидуални рад и менторско вођење појединаца;

израду наставних листића, програмираних материјала, проблемских задатака и сл.

Веома је битно да наставник у савременој настави буде оспособљен за

коришћење телевизијом, видео- системима, компјутерима, Интернетом и посебно

савременим мултимедијалним системима.

„Наставник у савременој настави остварује следеће послове и задатке:

врши избор, анализирање и распоређивање наставних садржаја, односно израђује

годишње и тематске планове, те планове за поједине наставне јединице;

одређује опсежност и дубину наставних садржаја те их примерава могућностима

ученика;

бира, припрема и примењује облике и методе наставног рада, као и наставна

средства и техничка помагала за извођење образовног процеса (функција

организатора и реализатора);

организује, изводи, води и усмерава наставни процес (функције водитеља,

саветодавца и васпитача);

вреднује токове и резултате наставног рада, односно праћење, испитивање и

оцењивање рада и успеха ученика (функција дијагностичара и верификатора).“2

2 Бранковић, Д., Мандић, Д: Методика информатичког образовања са основима информатике, Medaiagraf, Бања Лука, 2003,стр.110.

13

Слика 3: Наставник у савременој настави Слика 4: Наставник у савременој настави

14

4. ИНФОРМАЦИОНА ТЕХНОЛОГИЈА У ИНДИВИДУАЛИЗОВАНОЈ НАСТАВИ

4.1.Појам и дефинисање индивидуализоване наставе

Под појмом индивидуализоване наставе подразумева се

наставни рад који је усклађен са индивидуалним разликама међу

ученицима. Теоријска и емпиријска истраживања педагога, психолога

и дидактичара открила су постојање значајних индивидуалних

разлика међу ученицима. Ученици се разликују према својим

менталним могућностима, брзини и темпу учења, мотивацији,

интересовањима и ставовима, темпераменту, карактеру,

достигнућима – нивоу претходног знања и др. У

индивидуализованој настави се све ове разлике уважавају и ученици

се постепено воде и навикавају да извршавају све сложеније захтеве.

У једном разреду не постоје два ученика који исте садржаје уче на

исти начин, истом брзином и ефикасношћу.

Разлике између ученика истог разреда износе и по неколико

педагошких година. Зато је и индивидуализована настава настала

као реакција на традиционалну наставу у којој су сви ученици

поучавани на исти начин, истим темпом. Све више се напушта

''просечни'' и ''средњи'' ученик и настава усмерава према сваком

ученику посебно, на основу његових индивидуалних могућности,

потреба и интересовања.

Индивидуализована настава је такав дидактички систем у

којем се наставни захтеви усклађују са индивидуланим могућностима

ученика; они уче самостално, а њихов рад се континуирано прати.

15

Педагози истичу да је главни циљ индивидуализације научити

ученике учењу, формирати код њих позитивну мотивацију за учење и

ослободити потенцијалне способности сваког појединог ученика.

Према Јовану Ђорђевићу3 предности су:

1. оваква настава више одговара потрбама ученика

2 .може се применити увек

3. ствара се позитивна клима

4. ученици су активнији и теше стваралаштву

5. рад који је прилагођен сваком ученику, јер је припремљен за њега, одговара његовим

могућностима и његовом ритму. Подстакнути унутршњим потребама и жељама за

стицањем и усвајањем знања, ученици не осећају досау, што је значајно за успех у

учењу и усвајању квалитетнијих знања.

6. рад који задовољава потребу за такмичење са самим собом. То је учење које

причињава задовољство у самој делатности.

7. индивидуализовани програми омогућују наставницима да своје ученике воде тако да

они усвајају знања.

4.2. Теоријске основе индивидуализоване наставе

Идеја о индивидуализацији наставног процеса је веома стара

и она датира са првим расправама о учењу и настави. Зачетке ове

идеје можемо наћи у делима Сократа, затим у делима Квинтилијана

који истиче да добра школа мора имати у виду индивидуалне особине

ученика. Коменски у ''Великој дидактици'' даје прву типологију

ученика. Џон Лок и Жан Жак Русо раде на развијању идеје о

индивидуализацији васпитања и образовања уважавајући слободни

природни развој деце.

3 Ђорђевић, Ј. : Савремена настава, Научна књига, Београд, 1981.

16

Индивидуализована настава има своју теоријску подлогу у

когнитивним теоријама у којима се истиче значај сазнања,

мотивације, организованости меморије за учење. Когнитивисти истичу

значај менталних структура ученика, претходних ученичких знања и

начина (стратегије) савладавања нових појмова. Ученици нису једнаки

– немају ни иста претходна знања ни једнако изграђене менталне

структуре.

Пијаже истиче да је за успешно образовање потребно да

наставник приликом организовања наставе има у виду интелектуални

и социјални ниво ученика и да томе прилагоди наставу. Виготски

истиче одговорност учитеља у процесу учења. Учитељ мора да

процени способности сваког ученика и да утврди које су му психичке

функције у развоју, које су развијене, које тек треба да се развију. У

зависности од добијених резултата, он ће ученицима задавати

захтеве и упутства са циљем да што брже овладају зоном наредног

развитка.

Виготски истиче да настава треба увек да се усредсреди на

формирање оних мисаоних одлика које треба да се појаве. Учење треба

да иде испред развоја. Џером Брунер истиче да се према

карактеристикама ученика утврђују и одговарајући педагошки

поступци и принципи рада. Индивидуализација наставе чини

дидактички принцип који је настао као последица сазнања из области

психологије о развоју и специфичностима дечје психе. Препозната је

потреба за уважавањем индивидуалних разлика међу ученицима, као

и одступање од наставе оријентисане ка ''просечном'' ученику

4.3. Индивидуалне разлике међу ученицима

Независно од научних сазнања, здраворазумски се може

закључити да сви људи нису исти по својим способности, тако да и у

17

савладавању школских знања, у развојном, мотивационом, узрасном

погледу постоје и разлике међу ученицима. Пођимо од ученика истог

хронолошког доба и утврдићемо да оне постоје у менталним

способностима, образовном нивоу, постоје ученици са тешкоћама у

развоју, потичу из различитих социо-културних средина, имају

различита интересовања и др. Чак ни ученици истог разреда не чине

хомогену групу.

Може се груписати неколико поља испољавања индивидуалних

разлика ученика. Разлике у физичким својствима, разлике у

менталним способностима, разлике међу ученицима истих општих

способности, разлике у знањима.

* Разлике у физичким својствима су прилично велике међу

ученицима истог узраста, споља су лако уочљиве и са узрастом се

повећавају и своју кулминацију достижу после 14 година, а затим се

разлике смањују. Индикатори су: висина, тежина, капацитет плућа,

обим груди, развој чула слуха и вида. Ове разлике захтевају

индивидуализацију наставе физичког васпитања.

* Разлике у менталним способностима ученика су највише

научно испитиване и доказано је постојање великих индивидуалних

разлика. Ученици истог узраста могу бити на нивоу свог узраста,

испод и изнад њега. Наравно, ове се разлике не могу уочити

једноставним посматрањем. Да би се дошло до мерљивих податакау

потребљаване су технике објективних мерења. Захтеви који се

постављају пред ученика у настави треба да буду нешто изнад

менталних могућности ученика тј. да припадају наредној зони

интелектуалног развитка.

* Разлике међу ученицима истих општих способности – и

међу ученцима истих менталних способности постоје у погледу:

говорних, нумеричких, математичких способности, логичког

резоновања, музичких и ликовних способности.

* Разлике у памћењу такође могу бити веома велике и наставник мора то

18

имати у виду и индивидуализовати облике памћења.

* Разлике у знањима ученика истог хронолошког узраста

огледају се у разумевању прочитаног и оне могу бити и до 7 узрасних

година. Ова разлика не само да утиче на квалитет учења, већ и на

брзину напредовања.

По П. Шимлеши, индивидуалне разлике међу ученицима се јављају у

неколико видова:

- разлике у узрасту између ученика једног одељења. Најизраженија

разлика је у првом разреду основне школе када разлика од 11

месеци може имати далекосежне последице.

- разлике у погледу предзнања и те разлике су како квантитативне,

тако и

квалитативе.

- разлике у интелектуалним способностима.

- разлике у социјалним и породичним срединама из којих ученици

долазе.

Из изложеног се види да већина аутора уочава сличне разлике

међу ученицима истог узраста. Доста новијих истраживања се

усмерило напревладавање тих разлика и понудило нове могућности

путем организације наставе, кроз програме који за циљ имају

смањење разлика као што су обавезни припремни предшколски

програм у предшколским установама и при школама у трајању од

једне године, измена у календарском узрасту деце која крећу у први

разред... Извесно је, свакако, да ниједан програм нема за циљ

да ''потре' 'јединственост и непоновљивост сваког бића, већ да

индивидуализовани приступ реализује оним ''алатима'' који су му на

располагању – диференцијациом наставног процеса и

индивидуализацијом наставе.

19

4.4.Диференцијација наставног процеса и индивидуализација наставе

Под појмом диференције подразумева се стварање различитих

услова и околности за извођење наставе – према способностима,

претходним знањима, искуствима и интересовањима.

Диференцијација наставе је таква организација наставног процеса у

којој се, за различите категорије ученика, односно ученике

различитих способности, организује додатна, изборна, факултативна,

допунска, продужна и припремна настава.

Диференцијација се односи на обим и дубину садржаја који се

ученицима нуде. Диференцијација се састоји у томе што се веће групе

ученика деле у мање групе и пред њих постављају различити захтеви.

При томе је могуће примењивати фронтални, групни или

индивидуални рад. Један од облика диференцијације у образовном

систему су тзв. специјална одељења и специјалне школе.

Постоје две врсте диференцијације: спољашња и унутрашња.

Спољашња диференцијација је разврставање ученика према

одређеним карактеристикама (нивоу способности, знања и другим) у

специјалне диференциране хомогене групе за учење где је за сваку

групу предвиђена самостална настава. Ученици једне разредне

заједнице разврставају се на основу одређених својстава у нове

наставне групе. Овом диференцијацијом се стварају хомогена

одељења. Овакав вид диференцијације има негативне социо-

психолошке импликације, па се не препоручује.

Унутрашња диференцијација се врши унутар одељења –

структуришу се садржаји, захтеви и задаци у складу са

способностима, претходним знањима и другим својствима ученика.

Овом диференцијацијом недолази до промене у школској

организацији јер се задржава уобичајени хетерогени састав одељења.

20

Одељења нису хомогена. Основна одлика ове диференцијације је

достизање личног максимума. Овом диференцијацијом се остварују

циљеви и захтеви индивидуализоване наставе.

Индивидуализација наставе није само дидактички принцип, већ

и најзначајнија иновативна снага у развоју и модернизацији наставе,

односно императив времена у којем живимо, перманентна иновација,

претпоставка рационализације наставе. Суштина индивидуализоване

наставе је у различитим дидактичко методичким поступцима

усмереним ка задовољењу индивидуалних потреба сваког ученика

тако да се до максимума утиче на његово учење и развој.

Индивидуализацијом наставе решен је проблем који се јављао у

традиционалној настави, где сви ученици нису могли пратити

извођење наставе истим темпом. Ангажовање интелектуалног

потенцијала у који спадају опште и специјалне способности у

непосредном је односу са облицима индивидуализације наставног

процеса.

Индивидуализација наставе се односи на индивидуализацију:

брзине и темпа савлађивања садржаја, материјала, начина усвајања

садржаја, метода, задатака наставе и др.

М. Ђукић наводи пет параметара који показују динамичку

развојност модела индивидуализоване наставе:

индивидуализација наставних садржаја:

21

– ученик бира одређене теме међу понуђеним из наставних садржаја

појединих наставних предмета, сагласно својим интересовањима,

– ученик понавља и вежба у складу са својим способностима (број

понављања и вежбања може варирати у квалитету, по тежини и (или)

квантитету, по броју),

- индивидуализација времена – брзина и темпо рада

- индивидуализација наставних секвенци – могућност избора и

реорганизације наставних секвенци према претходном

индивидуалном искуству ученика, у складу са његовом укупном

когнитивном, емотивном, конативном и мотивационом структуром

- индивидуализација персоналне пажње – подразумева различиту

комуникацију између наставника и појединог ученика, специфичне,

индивидуално

обојене и диференциране повратне информације и охрабрења за

сваког ученика,

- индивидуализација ученичких и наставничких активности у

процесу наставе – могућност избора и коришћења различитих

активности учења

од стране ученика и активности поучавања од стране наставника

како би се што

квалитетније и ефикасније досегли заједнички постављени циљеви и

задаци .

Овакав модел наставе омогућава већи степен диференцијације

међу ученицима, онога што уче, како уче и који материјал користе у

складу са својим могућностима, способностима и интересовањима.

Модел индивидуализоване наставе је теоријски, апстрактан

модел, али општи, реални модел индивидуализоване наставе

обухвата проблемску наставу, програмирану, наставу путем открића,

менторску и аутодидактичку наставу.

4.5. Упознањање индивидуалних разлика ученика

22

Организовање индивидуалне наставе је веома сложен и деликатан дидактички

подухват пре свега због тешкоћа око упознавања индивидуалних разлика ученика.

Идентификовање индивидуалних разлика врши се на основу:

- свакодневног посматрања ученика у различитим ситуацијама

( ученички досије, белешке.. )

- писмених и усмених облика изражавања ( писмени задаци, домаћи

задаци, писмене вежбе...)

- разговора наставник- ученик

- помоћу инструмената објективног вредновања ( тестови знања, скале

ставова, упитници, интервјуи...)

- континуираног праћења рада

- континуираног и комплексног вредновања рада и знања

- услова у којима ученици живе

Наставник треба да прати истрајност ученика у раду, специфичне способности и

потребе, ставове, навике. Наставник је обавезан да перманентно прати напредовање

својих ученика, да о томе води одређену документацију. Мора добро да познаје

индивидуалне психофизичке способности својих ученика, односно индивидуалне

разлике међу ученицима његовог одељења и да помаже ученицима да открију свој стил

учења.

4.6. Етапе индивидуализоване наставе

В. Лазаревић предлаже следеће етапе индивидуализоване

наставе:

23

*прва етапа- припремна етапа која обухвата идентификацију

индивидуалних разлика међу ученицима, избор предмета и садржаја

који ће бити обрађен на индивидуализован начин, избор облика

индивидуализације (он зависи од природе садржаја, дубине захтева,

од циљева који се желе постићи, од могућности школе и наставника

који изводи наставу), припрему и планирање артикулације часа,

селекцију готових или израда нових дидактичких материјала за рад и

евалуацију успеха ученика на часу;

* друга етапа – оперативна етапа представља сам ток

индивидуализоване наставе,

дакле остварује се планирана артикулација часа, ученици самостално

решавају задатке који су примерени њиховим могућностима;

* трећа етапа – верификативна етапа представља прикупљање

података о оствареним резултатима рада и њихову анализу; прати се

и вреднује индивидуални рад ученика и добијени подаци се уносе у

кумулативну евалутивну документацију

4.7. Облици индивидуализоване наставе

1) Индивидуално планирање наставе

2) Индивидуализована настава применом задатака на три нивоа сложености

3) Индивидуализована настава применом програмиране наставе

4) Индивидуализована настава применом групног облика рада

5) Индивидуализована настава применом рачунарских образовних софтвера

6) Индивидуализована настава применом вештачке интелигенције

24

1. Индивидуално планирана настава

-  је облик индивидуализације наставног процеса у коме се за сваког

ученика у складу са његовим индивидуалним карактеристикама

изграђује програм учења.

Основу чине: знање ученика, његове радне навике, интересовања и

потребе, способности, околности у којима ученици раде и др. До ових

података се долази континуираним праћењем, тестирањем,

посматрањем. На основу добијених података формирају се програми

који су високо индивидуализовани, прилагођени могућностима

ученика.

Програм чине задаци које ученици треба да ураде. Ту су

заступљене проблемске, полупрограмиране и програмиране

секвенце, упутства за коришћење уџбеника, речника и других

извораза учење, инструменти за самоевалуацију рада.

У програму индивидуално планиране наставе су:

јасно дефинисани циљеви и задаци наставе

јасно су прецизирани задаци

тачно се зна шта ученик треба да научи да би стекао одређени

ниво знања

задаци су груписани по степену напредовања (корак по корак)

ученик самостално ради, он планира, упоређује, открива,

закључује, док наставник само упућује.

Овај вид индивидуализације развија способност самосталног

рада,самокритичност. Ученици уче увииђањем, решавањем проблема; истражују;

уче сопственим темпом, осамостаљују се и имају повратну информацију после сваке

активности, подстиче ученике на самостални, истаживачи и креативни рад.

25

Индивидуално планирана настава је један од сложенијеих облика

индивидуализације јер захтева израду програма за сваког ученика. Једноставнији

облик индивидуализације је израда задатака из појединих наставних

тема и наставних јединица за сваког ученика у виду ''наставних

листића''.

На наставном листићу су индивидуални задаци за сваког

ученика и инструкције за решавање задатака. На другој страни је

повратна информација. Према сврси за коју су намењени, могу бити:

листићи за надокнаду - намењени су попуњавању празнина у

знању и исправци пропуста до којих је дошло у настави. Наставник када

изврши проверу знања ученика из одређене материје и утврди да постоје слабости код

појединаца или код групе ученика, или пак код већине ученика у одељењу приступа

изради различитих серија листића за надокнаду. Задатак је да се обнови оно

што су ученици заборавили, да се исправи ако је нешто погрешно

схваћено и увежба оно у чему се греши.

листићи за развој - намењени су успешнијим – даровитим

ученицима који брже уче и своје редовне школске обавезе завршавају

знатно брже од осталих ученика у разреду, намењени су ученицима

који савлађују садржаје по максималном програму, овим листићима

ученици проширују и продубљују градиво, ова врста листића утиче на

развој самосталности и креативности ученика.

листићи за вежбање- намењени су за утврђивање и

повезивање знања; задаци на овим наставним листићима надовезују

се на претходно решаване задатке; ови листићи обезбеђују трајност и

практичну примену знања.

Наставни листић, према Ф. Мориу садржи следеће елементе:

1. увод у задатак ( мотивише ученике)

26

2. информацију о потребним материјалима и изворима

3. рад на изворима, анализа чињеница

4. резимирање стечених знања и провера

5. допунска вежбања

Примена овог облика индивидуализације захтева праћење рада и континуираног

откривања индивидуалних разлика у процесу учења. За израду задатака примерених

сваком ученику потребно је доста времена, па се овај облик индивидуализације ретко

користи у нашим школама. У пракси се обочно примењују задаци без претходног

утврђивања нивоа ученичких знања. Тако припремљених задатака не повећава

ефикасност наставног процеса.

2. Индивидуализована настава применом задатака на три и

више нивоа сложености

–  овај облик индивидуализације се често користи у школама.

Израда задатака на три нивоа сложености заснива се на нормалној

дистрибуцији способности у одељењу где је 25% натпросечних, 25%

испод просечних и 50% просечних ученика. Код овог типа наставе,

задаци који се израђују подељени су у

три групе по тежини. Унутар сваке групе задаци су распоређени

поступно и систематски. Праве се у виду збирки задатака на 3 нивоа,

а могу се правити у виду серије задатака на посебним картонима који

су обојени према нивоу сложености. Ученици се

диференцирају најбоље, средње и слабе.

Овакве групе нису хомогене и унутар њих постоји

диференцијација по нивоу знања. То захтева и диференцијацију

задатака унутар сваке групе. Наставници обично омогућавају

27

ученицима бирање картона према нивоу сложености и прелазак на

други ниво ако су успешно решили први ниво.

Приликом израде диференцираних задатака прво се

дефинише циљ (напр. увежбавање знања) након тога се приступа

изради задатака на три нивоа сложености. Код диференцијације на више

нивоа, унутар сваке групе задатака праве се варијанте по нивоима.

Приликом употребе задатака на три и више нивоа сложености потребно је

мотивисати ученике да развијају своје способности, да буду активни цео час, односно да

након решених задатака првог нивоа прелазе на задатке следећег нивоа сожености. На

тај начин није потребно разврстати ученике по групама, они ће све време часа бити

мисаоно ангажовани.

3. Индивидуализована настава применом програмиране наставе

- применом програмиране наставе постиже се успешна

индивидуализација: сваки ученик напредује својим темпом, добија

повратну информацију да ли је добро савладао градиво, ако није

враћа се на претходни део, а ако јесте иде на наредни –сви ученици

стижу до циља, само у различито време.

Осим индивидуализације у темпу коју обезбеђује линеарни програм,

разгранати програм омогућује да ученици поједине делове градива дубље проуче и да

решавају задатке примерене својим могућностима.

Ученици стално добијају повратну информацију која их

стимулише да истрају у раду. Повратна информација долази после

сваког одрађеног задатка и ученици имају стални увид у сопствене

резултате, стално су мотивисани за рад. Израда програмираних

материјала је сложена дидактичка активност и захтева добро

познавање градива и дидактичку оспособљеност. Баш та сложеност

израде материјала утиче на смањену примену овог облика

индивидуализације наставе.

28

4. Индивидуализована настава применом групног облика рада

- овај облик индивидуализације наставе обавља се у групама 3-5

ученика. Индивидуализација наставе остварује се решавањем

диференцираних задатака. Наставник приликом израде задатака

полази од индивидуалних разлика ученика унутар групе (ниво знања,

темпо, истрајност, интересовања за поједине делове градива).

Ученици самостално решавају задатке овладавајући појединим

деловима градива задовољавајући своја интересовања и потребе.

Задаци могу бити истоврсни за све чланове групе, уколико су

групе хомогене, али ако су у питању изабране групе онда

диференцирани задаци обезбеђују виши ниво индивидуализације, али

захтевају и више времена за израду јер је прво потребно

континуирано пратити рад и развој ученика, мерити ниво знања,

способности, ставова, навика.

5. Индивидуализација наставе применом рачунарских образовних софтвера

Овај облик је новијег датума и омогућава потпунију индивидуализацију.

Ученици раде према свом знању, сопственим темпом и нема празног хода. Ученик увек

може да консултује базе података из свих предмета. Одмах проверава грешке и коригује

29

их. Повратна информација стимулише даље претварање наставних садржаја у

рачунарске

* Израда и коришћење рачунарских образовних програма

Израду програма врше тимови стручњака, програмери, наставници педагози.

Они захтеве наставе преносе на језик компјутера. За коришћење програма потребна је

оспособљеност наставника и модернизација школе. У организацији ове наставе битан је

образовни софтвер који омогућава да ученици уче компјутером. Софтвер омогућује

учење новог градива, испитивање усвојености и упућивање на савлађивање новог

градива. Којом брзином ће ученик напредовати зависи од његових способност.

Информациона технологија је све моћнија, а уз то и све јефтинија. Ова

чињеница охрабрује и упућује на могућност увођења информационе технологије и у

наше школе и напуштање традиционалних неефикасних поступака учења.

Информатизација образовног процеса је једна од кључних дидактичких иновација.

6. Индивидуализација наставе вештачком интелигенцијом и експертским

системом

Нова информациона технологија се заснива на примању и преради

информација. Високо је компатибилна са природним процесом учења. Ученик може да

општи са моћним системом из куће, школе, парка... Увек добија свеже информације.

Темељи се на интелигентним компонентама као што је CIP и BIOCIP. Први чип

створио је Роберт Ноисе.

Технолошка основа информационе технике је микротехника. Основа процеса

учења је примање и прерада информација. Ученици комуницирају са новим системима

и тако се настава заснива као целовит сазнајни систем рада. Они служе за добијање и

размену података, специјализована знања у науци и школи.

30

Кључно обележје тзв. ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ РАЧУНАРА је вештачка

интелигенција. Њена примена довешће до промена и у образовању. Ученици ће брзо

долазити до свежих знања, користећи их у решавању проблема и стално ће знати шта су

добро усвојили, а шта треба још да увежбају. Сваку активност ученика прати повратна

информација.

Негативна страна примене вештачке интелигенције односи се на људску

личност, она смањује контакт човек- човек, тако да ће ученик бити усамљен и отуђен.

Експертски системи служе брзом добијању, разумевању и употреби

специјализованих знања у појединим областима наставних предмета. Ученик ће моћи да

контактира са моћним системима из свих позиција. Вештачи експерти и експертски

системи постају незаобилазан извор знања. Њихова предност у односу на природне

експерте јесте што се стално надограђују новим, свежим знањима, вечни су и могу се

умножавати у безброј примерака.

Шест Кристофер Евансових фактора интелигентног понашања су:

1) Примање података

2) Могућност обраде података

3) Применљивост програма

4) Ефикасност програма

5) Распон програма

4.8. Предности оваквог облика наставе:

-у интерпретацији наставних садржаја полази се од психо-физичких

могућности

31

сваког ученика,

-боље искоришћава менталне капацитете ученика,

-овај вид наставе код ученика развија самосталност,

самоиницијативност,

истраживачко, стваралачко мишљење, јача и афирмише личност

ученика,

- ученици уче и напредују сопственим темпом, у одељењу се развија

повољна

радна атмосфера,

- ученици имају позитивне ставове према учењу,

- оспособљавају се за коришћење метода и техника ефикасног учења,

- оспособљавају се за перманентно образовање.

Недостаци:

- индивидуализована настава, уколико се сувише потенцира, може

довести до

појаве:

аколективизма,

индивидуализма,

егоистичног

понашања,

самопроцењивања способности

- постоји опасност да ће се ученик усмерити ка неважним

активностима и усвајању

32

небитних садржаја .

4.9. Могућности примене

Бројне су могућности за остваривање индивидуализације у реализацији

програмских садржаја свих предмета. Познато је да деца долазе у школу са одеђеним

искуствима, знањима која су разлчита од ученика до ученика. Постоје разлике како у

квалитету, тако и у квантитету тих знања.

Учитељ мора пронаћи те разлике и на њима заснивати индивидуализацију

наставног рада. Те разлике се продубљују или смањују у току рада. Испитивањем

предзнања ученика , учитељ добија представу о њиховим индивидуалним разликама.

Индивидуалне разлике међу ученицима постоје у свим областима, па се онда

индивидуализована настава може примењивати у свим наставним предметима.

Примењивање је сложено и напорно, али су резултати рада бољи.

Ова настава подразумева да се наставник стално припрема и теоријски и практично, да

сагледава разлике ученика како физичке, тако и менталне. На основу тога, прави

диференциране задатке и примењује индивидуализацију.

Тешкоће у извођењу ове наставе јављају се због великог броја ученика у разреду.

Применом индивидуализоване наставе могу се постићи добри резултати ако се она

добро осмисли и функционално користи са осталим врстама наставе, облицима и

методама учења.

33

4.10. Пример наставне јединице на три нивоа сложености

ПРИКАЗ ЧАСА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ПРВОМ РАЗРЕДУ ГДЕ СУ ПРИМЕЊЕНИ

ДИФЕРЕНЦИРАНИ ЗАДАЦИ ЗА СВАКОГ УЧЕНИКА

Наставни предмет: Срски језик

Разред: први

Наставна јединица: Читање са разумевањем прочитаниог

Тип часа: вежбање

Наставне методе: текст метода, демонстративна, дијалошка

Облик рада: индивидуални, групни, фронтални

Наставна средства: текстови, задаци, апликације, наставни листићи

Наставна помагала: листићи са задацима, табла, креда, пано и сл.

Образовни циљ: Стицање знања, вештина, навика за разумевање прочитаног

Васпитни цињ: Неговање љубави према књижевности, неговање културе изражавања и

разликовање лепог од ружног.

ТОК ЧАСА:

1. корак: Мотивисање ученика: Записујемо на табли само сугласнике:

Р П К В Т Ц Г.

Закључујемо да читање овога нема накаквог смисла.

2.корак: Записујемо само самогласнике: А Е И О У закључујемо да ни ово нема

смисла када се прочита.

Ако бисмо измешали самогласнике и сугласнике без неког реда: Р А П Е К И В ни

ово ништа не значи.

34

Међутим, када бисмо заменили места неким гласовима, добили бисмо речи: ПЕКАР,

РЕКА, КРВ.

Ове речи имају смисла- значи разумемо њихово значење.

Ако док читате неки текст, не разумете оно шсто сте прочитали, онда такво читање

нема сврхе, тј. или не читате добро, или писац не зна да пише.

3.корак: Поделити ученике на одређене нивое, тј.категорије знања. Поделити задатке

сваком ученику у складу са његовим тренутним способностима.

Најбољи ученици добиће следеће задатке:

1. Прочитај следећи текст и дај му наслов:

Био један човек па имао три сина. Оставио им да поделе имање: прасе, обор и џак

кукуруза.

Шта да ради први син? Има прасе, али нема ни обор, ни кукуруз!

Шта да ради други син? Има обор, али нема ни прасе, ни кукуруз!

Шта да ради трећи син? Има кукуруз, али нема ни обор ни прасе!

Мислила се браћа, мислила и смислила: Неће да се деле!

Сада имају и прасе и обор и џак кукуруза

Зашто су браћа одлучила да остану заједно?

2. Од датих слова састави речи ( најмање три речи)

Б О Д Р Е В А

Одговори:

-дрво

-ведро

-брод

-дар...

35

3. Овде је написана реченица на необичан начин. Напиши је исправно:

УКЋИ

ВОИИ

ЕЈЖВ

ЛКИА

ИУВН

Одговори:

У великој кући живи Иван.

Следеће задатке решаваће врло добри ученици:

1. Поређај следеће слике по реду, стављајући испред њих одговарајуће бројеве:

__ јабука и чобани

__ јабука и путници

__ јабука, девојчица, дечак

__ јабука и лопов

__ румена јабука на дрвету.

Сећаш ли се назива ове приче _______________________

2. Од датих слова састави речи:

А В Е Р К А О Е Т

Одговори:.

-варка

-крава

-вера

36

3. Овде је написана реченица на необичан начин. Напиши је исправно:

Г о а о е

О л т м

Ц и к б

А с е о

В л б н _________________________________________________

Следеће задатке решаваће добри ученици:

1. Напиши следећу реченицу писаним словима:

Рајко хоце да постане најбољи ђак у целој школи.

_________________________________________

2. Напиши по три речи које почињу са гласом :

Г ______________ _______________ ______________

В ______________, ________________, ______________

А ______________, ________________, ______________

3.Напиши по три речи које се завршавају са гласом:

Е _____________, ______________, _______________

Р _____________, _____________, _______________

О _____________, _____________, _______________

37

Следеће задатке решаваће најслабији ученици:

1. Повежи стрелицом одговарајућу реч и слику:

Сунце

Брод

38

Кућа

2. Напиши шта видиш на слици:

___________________

_____________________

_________________

__________________

39

____________________

4 корак: Ученици самостално раде, свако у складу са својим могућностима.

5 корак : Повратна информација за сваког ученика појединачно.

Ученици који су успешно решили задатке за свој ниво, могу на следећем решавати

задатке за већу оцену. Такође, ови ученици могу да помогну и својим другарима

који се лоше сналазе у решавању.

Мали је број процентуално (3,5%) ученика који могу убрзано

напредовати, али су различите могућности наставе и школа посебно

које им могу омогућити такав темпо напредовања. Зато се у току

наставног процеса морају уважити разлике међу ученицима како би се

сваком омогућило напредовање према могућностима. То се може

постићи индивидуализованом наставом. Треба напоменути да

индивидуализација и индивидуални рад нису исто. Индивидуализација

означава облике рада у настави са учеником у складу са његовим

способностима, док је индивидуални рад у односу наставник – ученик.

4.11. Шематски приказ индивидуализоване наставе

40

41

42

предности

недостаци

Индивидуализована настава

ДиференцијацијаКласификација ученика по неким

сличним или идентичним својствима

Етапе индивидуализоване наставе

Спољашња диференцијација- хомогене групе

Унутрашња диференцијација- хетерогене групе

Припремна етапа1. Идентификација индивид.разлика2. Избор предмета и садржаја за индивид.3. Избор облика индивидуализације4.Планирање и припрема артикулације часа5. Селекција и израда нових дидактичких материјала за рад и евалуацију успеха ученика.

Оперативна етапаОстваривање планиране артикулације часа

Верификована етапа1. прикупљење података о оствареним резултатима рада

2. Вредновање рада ученика

Облици индивидуал-изације

1. Индивидуално планирана настава * програм за сваког ученика *наставни листићи - листићи за надокнаду - листићи за развој - листићи за вежбање2. Задаци на три нивоа сложености3. Индивидуализована настава применом програмиране наставе4. Индивидуализована настава применом групног облика рада5. Индивидуализована настава применом рачунарских образовних софтвера6. Индивидуализована настава вештачком интелигенцијом и експертним системима.

- у инеракцији наставних садржаја полази се од психофизичкиих могућности- развија самосталност, самоиницијативност, истаживачко и стваралачко мишљење, јача и афирмише личност ученика; ученици напредују сопственим темпом; у одељењу се ствара повољна атмосфера- развија позитиван став према учење-оспособљава ученике за перманентно образовање.

Негативно делује на социјално понашање ученика.Може довести до појаве аколективизма, индивидуализма, до егоистичког понашања; до појаве самозадовољства и самопрецењивања способности; Ученици се могу усмерити ка неважним активностима и усвајању небитних садржаја.

Шематски приказ индивидуализоване наставе

5. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ У СВЕТЛУ КОНЦЕПТА ИНКЛУЗИВНОГ

ОБРАЗОВАЊА

Као што је већ споменуто диференцирана настава подразумева

организовање додатне, изборне, факултативне и допунске, продужне и припремне

настава за различите категорије ученика, односно ученика различитих способности. За

разлику од унутрашњег диференцирања, „спољно диференцирање подразумева ону

наставну организацију у којој се ученици према одређеним каратеристикама

распоређују у специјално диференциране и хомогене групе за учење“. 4

Према томе, специјалне школе представљају спољну диференцијацију. Својство

које чини хомогеност овакве диференцијације у специјалним школама је инвалидитет-

ментални или телесни. У нашем образовном систему постоје школе за особе са

смањеном интелектуалном способношћу, школе за особе са смањеном способношћу

вида, слуха, кретања.

Осим специјалних школа, наш образовни систем познаје и још један вид

диференцијације: у оквиру редовних школа постоје одељења за која су састављена

од ученика са истом врстом инвалидитета а које представљају модел интегрисаног

образовања.

Ученици се међусобно разликују и као индивидуе и по начину функционисања-

односно по степену и облику инвалидитета. Ученик са дистрофијом мишића не

функционише на исти начин као и ученик који има инвалидитет као последицу

церебралне парализе или параплегије. Самим тим, у односу на овакве разлике, потребно

је различито прилагођавање и наставних средстава и простора и наставниковог

приступа, метода. Исто тако и ученици са сензорним и менталним инвалидитетом се

разликују. То значи да је и у оквиру овако организоване спољне диференцијације

неопходна и унутрашња диференцијација, односно индивидуализација наставе.

За ученике који имају тешкоће у савлађивању програма и стицању знања

организује се допунска настава у току и продужна на крају школске године. Допунска

односно продужна настава се организују на истоветан начин за све ученике упркос

4 Ђорђевић, Ј. : Савремена настава, Научна књига, Београд, 1981

43

разликама ученика- у узроку неуспеха, способностима, мотивацији. Додатна настава је

предвиђена за даровите ученике који показују изразитије способности. У нашем

образовном систему постоје чак и одељења која су хомогена управо по томе што

ученици показују даровитост у једној или више области.

Индивидуализација наставе се дакле, односи на индивидуализацију: брзине и

темпа савлађивања садржаја, обима садржаја, материјала, начина усвајања

садржаја, метода, задатака наставе и др.

Инклузивно образовање, с друге стране, подразумева:

а.  Модел који обухвата скуп педагошких мера чији је циљ да се свако дете развија према

својим способностима и темпу који му одговара

б. Другачија визија редовног образовања: хетерогеност уместо хомогености

Модел односно идеја инклузивног образовања се заправо савршено уклапа у

вековну педагошку свест и идеју о индивидуалности, јединствености и непоновљивости

сваког људског бића и о потреби да се у процесу образовања путем индивидуализације

наставе изађе у сусрет тим разноликостима.

Будући да је инвалидитет само једна од карактеристика по којој се људи разликују,

уз већ развијену свест о индивидуализацији, задатак школе, наставника и методичара не

би требао да буде тежак.

Д.Ћировић каже „Инклузија подразумева индивидуализацију наставе у којој

ученици подржавају једни друге у односу на своје могућности и снаге. Инклузивно

образовање се односи на побољшање средине за учење о обезбеђивање прилика за све

ученике да постану успешни у образовању.“ 5

Један од предуслова да се инклузивно образовање реализује у пракси је управо

индивидуализација кроз креирање индивидуалних планова.

“Инклузивно образовање се ослања на права и полази од потреба, али, пре свега на

нивоу образовне праксе, инклузивно образовање почива на могућностима

индивидуализованог приступа. Поставке да су основне потребе све деце исте, да

је дете са посебним потребама пре свега дете и да је свако дете индивидуално биће,

као и теоријски засновани ставови и практично потврђена уверења, да сва деца могу да

уче и да сва деца најбоље уче у групи вршњака, тек са индивидуализацијом приступа

5 Ћировић, Душанка,2008.www.inkluzija.org

44

добијају прави смисао у образовној ситуацији. Индивидуализација приступа

подразумева усмереност на дете и могућност праћења променљивих приоритета

потреба детета, јасне циљеве и праћење исхода процеса учења и, наравно, методичку

флексибилност као део наставничке компетенције.” 6

Инклузивно образовање захтева низ предуслова. Један од њих је засигурно

индивидулизација наставе. Јер, без индивидуализације наставе-нема инклузивног

образовања. Индивидуализација наставе је предуслов да би концепт инклузивног

образовања постао пракса. Иако је у највећој мери теоријски модел, неки савремени

системи омогућавају индивидуализацију наставе а самим тим и инклузивно образовање.

Индивидуализација наставе је управо тај кључ који инклузивно образовање

чини реално могућим у пракси.

6 Група приређивача, 2008.

45

6.ИНЕРНЕТ ЛОКАЦИЈЕ

Наставни процес у данашње време тежи модернизацији. Настава све више прати

развој науке и технике. Да би часови ученицима били занимњивији, наставници морају

у потпуности бити припремљени, с тога све више користе савремене изворе

информација за реализацију наставних садржаја, нарочито Инернет.Битно је да

наставници редовно посећују неке сајтове, да би прикупили што више занимњивих

података.

Неки од сајтова који могу помоћи наставницима при реализацији наставног

процеса су следећи:

Образовни рачунарски софтвер – www.zvrk.co.rs

У Србији данас, ово је један од ретких сајтова ове садржине. Дата локација представља

свеобухватни извор информација које нам могу помоћи при избору одговарајућих

образовних програма. На локацији се налазе линкови за ученике, наставнике и

родитеље. Садржаји су веома оригинални и занимљиви.

46

CET читалиште – www . cet . co . yu

На локацији фирме СЕТ поред информација о књигама, консалтингу, софтверу и

партнерима, можемо приступити архиви текстова по бројевима и по различитим

темама као што су:

1. хардвер, мултимедија,

2. системи,

3. интернет,

4. програмирање,

5. образовање,

6. стоно издаваштво,

7. приручници,

8. дизајн,

9. рачунари и здравље,

10. антикварница,

11. софтвер,

12. прикази,

13. језичка радионица.

Архимедес – www.arhimedes.co.yu

Архимедес, клуб младих математичара, познат и изван наших граница, окупља младе

даровите математичаре, ученике, студенте, наставнике и љубитеље математике из наше

земље. Архимедес организује математичке турнире, семинаре и курсеве. Ако желите да

сазнате нешто више о клубу младих математичара, посетите њихову web локацију.

47

www.brainpop.com

На овој локацији могу се пронаћи садржаји из различитих тема (образовање, музика,

уметност...). Наиме, ова локација нам пружа могућност да спознамо идеје из различитих

области. Садржаји који се овде налазе су применљиви и веома корисни учитељима,

васпитачима и свима онима који раде са децом. Идеје су оригинални,а сви садржаји су

пропраћени фотографијама и видео клиповима.

Часописи – Triangle - www.triangle.co.uk

Британски часописи Triangle су међународни часописи који публикују резултате

истраживања из друштвених наука са фокусом на образовање. У преко десет часописа

дати су резултати истраживања. То су следећи часописи: усавршавање наставника; е-

учење; технологија; педагогија и образовање. Часописи су PDF формата и бесплатни су.

EduHound - www.eduhound.com

Ова локација првенствено је намењена наставницима који желе да укључе Интернет у

савремену наставу. Садржи каталог са релевантним образовним линковима о бројним

наставним темама.

48

Образовни рачунарски софтвер - www.edu-soft.rs

На овој локацији можете пронаћи податке о планирању, организацији и извођењу

наставе као и саме припреме за наставу по областима и за различит узраст. Посебан део

посвећен је образовној технологији и мултимедијалним презентацијама. Ова локација

првенствено је намењена наставницима који желе да укључе Интернет у савремену

наставу. Садржи каталог са релевантним образовним линковима о бројним наставним

темама. Садржаји су веома корисни и функционални.

Ћирилица – www.cirilica.org

На локацији „Ћирилица“, представљен је пројекат чији је циљ популаризација и

употреба ћириличног писма на Интернету у области рачунарства уопште. Са ове

локације можемо бесплатно преузети велики број ћириличних фонтова и програма који

конвертују латиничне кодне распореде у ћириличне и обратно.

49

Образовни рачунарски софтвер – www . superkids . com

Дата локација представља свеобухватни извор информација које нам могу помоћи при

избору одговарајућих образовних програма. На локацији се налазе линкови за ученике,

наставнике и родитеље.

www.math.com

Сајт www . math . com посвећен је популаризацији математике и њеном разумевању.

Намењен је свим заинересованим за математику. Math.com нуди јединствено искуство

путем обраѕовне мултимедије која предсколце и ученике основних школа уводи у свет

математике кроз игру и истраживање.

www.carnet.hr/casopis

CARNетов образовни центар EDUPOINT, основан је 2001.године као одговор на

потребу хрватске академске заједнице за системским информатичким образовањем.

На овој локацији можемо бесплатно приступити часопису о примени савремене

информационе технологије у образовању.

50

.

Дефектологија – www.defektologija.net

Локација је намењена дефектолозима и студентима, који могу пронаћи корисне

информације из струке и разменити мишљења. Мени Линкови поседује мноштво

корисних адреса из ове области. Yellowpages услуга нам омогућава да на брз и

једноставан начин пронађемо најбоље установе намењене људима са посебним

потребама. Мени Download омогућава преузимање програма и датотека. Дефектолошка

статистика један је од програма овог менија. Датотеке са екстензијама pdf и doc, садрже

научне радове. Корисници могу приступати свим садржајима или могу додавати нове

само ако су регистровани.

Међународно удружење за технологију у образовању – ISTE (International

Society for Technology in Education) - www.iste.org

Мисија међународног удружења ISTE је обезбеђење водеће улоге у пружању услуга из

области примене савремених информационо – комуникационих технологија (IKT) у

поучавању и учењу. На локацији, поред различитих информација као што су ресурси за

наставнике, можемо пронаћи стандарде за све учеснике наставног процеса (наставнике,

ученике, администраторе), који се реализују у окружењу богатом савременом (IKT).

51

7. ЗАКЉУЧАК

У данашње време као што је већ споменуто, дошло је до многих промена у

образовању. Због тога и настава треба да се мења. Није добро ни скроз одбацити

поступке традиционалне наставе, већ треба сачувати оно што је било добро у њој, али је

треба и осавременити употребом савремене технологије.

Инернет има водећу улогу у савременом наставном процесу јер и ученици и

наставници путем Инернета проширују своја знања. Савремене информационе

технологије доприносе бољем успеху ученика; ученици ће бити подстакнути на

размишљање и истраживање.

Једнога треба бити свестан: Не постоје два иста детета! Нисмо сви дебели,

високи, мршави или ниски. Ни ми сами нисмо сваки дан исти, тј.нису нам исте потребе,

прохтеви, ставови, па чак ни изглед, а тражимо од деце да се сва понашају исто, да

мисле исто, да желе исто, да осећају исто. Оно што наставници треба да учине и што би

било исправно јесте да код деце пробуде љубав према сазнавању, ту исконску потрбу

сваког човека, а која је можда на тренутак заспала и утихла у деци, претрпана и угушена

силним захтевима и теретима које наставници стављају на њихова нејака плећа.

Бројне су могућности за остваривање индивидуализације у

реализацији програмских садржаја свих предмета. Ова врста наставе

подразумева да се наставник стално теоријски и практично припрема,

да сам или уз помоћ педагога и психолога сагледа менталне

способности својих ученика, да утврди какве су разлике међу њима у

способностима и знањима, да их на основу тога разврста, прави

диференциране задатке програмираног материјала и да примењује

различите облике индивидуализације.

Што се тиче ове наставе код нас, она још увек није у довоњној мери заступљена,

због тешкоћа у њеном реализовању. Тешкоће око извођења

индивидуализоване наставе јављају се, пре свега, због великог броја

ученика у разреду. Применом индивидуализоване наставе могу се

52

постићи добри резултати ако се она добро осмисли и функционално

користи са осталим врстама наставе, облицима и методама учења .

Мислим да су деца јако заинересована за овакву наставу, јер им одговара да

свако ради својим темпом и према својим могућностима, потребама и инересовањима. С

тога би наставници требало да се што више усавршавају за извођење овакве наставе, јер

ће то довести до бољих резултатау настави.

53

8. ЛИТЕРАТУРА

1. Бранковић, Д., Мандић, Д:Методика информатичког образовања, са основама

информатике, Бања Лука, 2003.

2. Вилотијевић, М: Дидактика 3, Педагошко друштво Србије, Београд, 1999.

3. Вилотијевић, М: Од традиционалне ка информационој дидактици, Педагошко

друштво Србије, Београд, 1999.

4. Вилотијевић, М: Врсте наставе, Учитељски факултет, Београд, 2000.

5. Вилотијевић, М: Место наставника у школи савременог друштва, часопис

Образовна технологија 3-4, Београд, 2001.

6. Даниловић, М: Утицај и могућности информационо – комуникационих медија

и технологија у реализацији савремених облика учења и наставе, Учитељски

факултет у Јагодини и Институт за педагошка истраживања у Београду, 2004.

7. Ђорђевић., Ј: Савремена настава, Научна књига, Београд, 1981.

8. Ивић, Пешикан: Активно учење, Институт за психологију, Београд, 2001.

9. Кнежевић., В: Модели учења и наставе, Просвета, Београд, 1981.

10. Коцић., Љ: Могућности примене диференцираних наставних програма у

основној школи, Зборник, Београд, 1998.

11. Кундачина, М. и Банђур, В. (2007.) : Академско писање, Учитељски факултет,

Ужице

12. Мандић., Д: Дидактичко – информатичке иновације у образовању, Медиаграф,

Београд, 2003.

13. Мандић., Д., Ристић., М: Web портали и образовање на даљину, Београд, 2006.

14. Министарство просвете и спорта (2002): Квалитетно образовање за све – пут ка

развијеном друштву, Београд.

54

15. Ристић., М., Мандић., Д: Информационе технологије, Европски стандарди

знања, Београд, 2006.

16. Ристић., М: Коришћење и продукција образовних дигиталних медија,

Међународна конференција медији и образовање, Београд, 2003.

17. Ристић М., Шћепановић Д: Дигитална учионица и отворена дигитална

учионица – програми обуке запослених у образовању, Зборник радова:

Савремене информатичке и образовне технологије и нови медији у образовању,

Учитељски факултет у Сомбору, Сомбор, 2004.

18. Шољан., Н: Настава и учење уз помоћ компјутера, Педагошки књижевни збор,

Загреб, 1972.

19. Johns., D: Каква је природа разних облика даљинског образовања, Београд,

2001.

55

9. КОРИШЋЕНИ САЈТОВИ

1. www.brainpop.com

2. www.iste.org

3. www.cet.co.yu

4. www.eurodl.org

5. www . skally . net / eduvr / edu . html

6. www.edu - soft.rs

7. www.ecdl.co.yu

8. www.technolog.com

9. www.eduhound.com

10. www.cirilica.org

11. www.triangle.co.uk

12. www.oecd.org

13. www.superkids.com

14. www.eduref.org www.defektologija.net

15. www.arhimedes.co.yu

16. www.zvrk .co.rs

17. www.matsh.com

18. www.carnet.hr

56

57