p e t a k , 7 . n o v e m b a r 2 0 1 4 . MANJINE DANAS /// p e t a k , 7 . n o v e m b a r 2 0 1 4 .

21[tampanje ove publikacije pomogla je Evropska unija. Sadr`aj publikacije je u isklju~ivoj odgovornosti udru`enja Urban-In i Beogradskog centra za ljudska prava i ni na koji na~in ne izra`ava stavove i mi{ljenje Evropske unije20

Mre`a za interkulturalnost

Buntgra|anskogdru{tvaMre`a za interkulturalnost nastala je po~etkomprole}a 2014. godine iz potrebe organizacijacivilnog dru{tva da odgovore na sve ve}einstitucionalno zanemarivanje prilikom dono{enjaodluka i zakona koji su od interesa za gra|ane.Poslednjih meseci Narodna skup{tina donela je vi{edesetina zakona, a da pre toga nije vo|ena javnarasprava i da nije konsultovana stru~na javnost.Va`ni zakoni, kojima se menja karakter dru{tvenihodnosa i ure|enja dr`ave, donose se u senci manjeva`nih, ali medijski senzacionalisti~ki predstavljenihdoga|aja kojima se skre}e pa`nja javnosti.

Najava izmene propisa kojima je ure|en polo`ajnacionalnih manjina prilika je da se izmeni politikamultikulturalnosti koja izaziva negativne dru{tveneposledice - uzajamno nerazumevanje i netrpeljivostetni~kih zajednica, povrede ljudskih prava idiskriminaciju. Ovo su pitanja koja se ti~u svihgra|ana, a ne samo strana~kih elita koje su dosaddonosile odluke koje su podstakle dru{tvenusegregaciju i opravdale politiku podeljenog dru{tvau kojem se najve}a pa`nja pridaje saglasju njihovihmi{ljenja, a ne potrebama i interesima gra|ana.Posledice takvog na~ina odlu~ivanja jednakopoga|aju sve gra|ane i ne bi trebalo da se

zavaravamo da }e se gra|ani Srbije razli~itihnacionalnosti bolje razumeti nakon integracije uEvropsku uniju. Taj proces }e nu`no doprineti da una{ pravni, politi~ki, ekonomski poredak uvedemored i prihvatimo pravila koja va`e u Uniji, ali ne i toda se me|usobno razumemo. Ne bi valjalozavaravati se da }e se kulturno dezintegrisanodru{tvo uspe{no integrisati u {iri socijalni, politi~ki ikulturni prostor.

Osniva~i Mre`e i organizacije civilnog dru{tvakoje se pridru`uju njihovoj inicijativi veruju da una{em dru{tvu postoje vrednosti oko kojih je

mogu}e podsticati dru{tvenuintegraciju, ali da bi one postaledeo svakodnevice potrebne sukorenite promene Ustava i javnihpolitika kulture, obrazovanja,informisanja. Takve promene sunu`ne i opredeli}e to da li }eSrbija biti moderna dr`avazasnovana na na~elima socijalnepravde, gra|anske jednakosti,vladavini prava, slobode mi{ljenjai priznavanja razli~itosti. Obavezagra|anskog dru{tva, kojeobuhvata veliki broj dru{tvenihaktera, jeste da se izbori daaktivno u~estvuje u promenama ida doprinese da one budu unajboljem interesu gra|ana.

Centar za istra`ivanje etniciteta, Zemun; Centar za regionalizam, Novi Sad; Centar zarazvoj civilnog dru{tva, Zrenjanin; DamaD, NoviPazar; Agenda, Beograd i Centar za demokratiju,ljudska prava i regionalnu saradnju, Beograd

poslednjih nekoliko godina sve vi{e sepromovi{u interkulturalnost iinterkulturalizam kao dopuna, a ~estoi alternativa multikulturalnosti i

politici multikulturalizma. Savet Evrope je,na primer, 2008. godine doneo Belu knjigu ointerkulturnom dijalogu u kojoj preporu~ujeinterkulturni dijalog nasuprot priznavanju iodvajanju etni~kih zajednica. Klju~na razlikaizme|u interkulturalnosti imultikulturalnosti ogleda se u razumevanjuodnosa me|u kulturama, etni~kim ireligijskim grupama koje ̀ ive na istomprostoru. Naime, multikulturalnostozna~ava orijentaciju ka priznanju razlika igrupnih identiteta razli~itih kultura koje ̀ ivena istom prostoru, dok interkulturalnostnagla{ava odnos me|u kulturama ineophodnost me|usobne komunikacije. Uovom tekstu nas pre svega interesuje koje suto razlike izme|u multikulturalnih iinterkulturalnih pristupa i politika.

Prva razlika ogleda se upravo u tome {to,za razliku od multikulturalnosti,interkulturalnost stavlja ve}i naglasak narazmenu mi{ljenja i dijalog izme|u etni~kihili kulturnih grupa. Pored ulogekomunikacije, mogu se navesti bar jo{ trizna~ajne razlike izme|u interkulturalnosti imultikulturalnosti. Interkulturalnostpriznaje dinami~nost identiteta, dok politike

multikulturalizma shvataju identitet kaostati~an i ukorenjen u kulturi.Interkulturalnost, zatim, promovi{ejedinstvo i socijalnu koheziju, dokteoreti~ari multikulturalizma nagla{avajumanjinsku autonomiju i samoupravljanje.Kona~no, interkulturalne politike sezasnivaju na po{tovanju individualnih pravai kritici iliberalnih kulturnih praksi, dokmultikulturalne politike te`e za{titikolektivnih identiteta od spoljnog me{anja.

Multikulturno dru{tvo je dru{tvo u komrazli~ite kulture, etni~ke i religijske grupe`ive na istoj teritoriji, ali ne moraju nu`noda budu u kontaktu jedne sa drugima.

Multikulturalizam zagovara priznanjeposebnih grupnih prava za manjinskezajednice, ali posledica toga je neretkopotpuno odvajanje zajednica i prekidkomunikacije. Nedostatak komunikacijedovodi do porasta nerazumevanja,nepoverenja i sumnje, a me|usobne razlikepostaju ~esto osnov za porast diskriminacijei netrpeljivosti. U multikulturnim dru{tvimaprisustvo manjinskih grupa se ~e{}e toleri{enego {to se u potpunosti prihvata. S drugestrane, politike interkulturalizma te`e darazviju komunikaciju i dijalog izme|urazli~itih kultura, etni~kih i religijskih grupakako bi podstakle integraciju i razumevanje.Cilj interkulturalizma je interkulturnodru{tvo u kom pojedinci priznaju razli~itena~ine ̀ ivota i po{tuju me|usobne razlike.Interkulturno dru{tvo promovi{e su`ivot ukom se ohrabruje razmena mi{ljenja i svi~lanovi dru{tva tretiraju kao ravnopravni.Prilikom kritike multikulturalizma trebaimati u vidu da me|u teoreti~arimamultikulturalizma postoje zna~ajne razlike.Na primer, Parekova koncepcijamultikulturalizma zasniva se nainterkulturnom dijalogu. Njegov argumentje da i druge kulture sem na{e mogune~emu da nas nau~e i da su kulturnaraznolikost i dru{tveni pluralizam va`niupravo zbog toga {to omogu}avaju

pojedincima da kriti~ki analiziraju pozitivne inegativne strane kulture i na~ina ̀ ivota kojepromovi{e njihova zajednica.

Druga kritika koja se upu}ujezastupnicima multikulturalizma jeste dapolitike multikulturalizma dovode do ja~anjakolektivnih identiteta i esencijalizacijekulture. Multikulturalizam pretpostavlja da jeveza izme|u teritorije i kulture fiksna inepromenjiva. Na primer, prema poznatomteoreti~aru multikulturalizma ̂ arlsu Tejloru,individualni identiteti su dubokoemocionalno ukorenjeni u odre|ene kulture ikulturne vrednosti. Zbog toga negacijakulturne posebnosti sama po sebi predstavljadiskriminaciju. Potrebno je stoga obezbeditimanjinskim zajednicama politi~ku i kulturnuautonomiju kako bi nesmetano razvijale inegovale svoju kulturu i obi~aje. Zagovorniciinterkulturalnosti, me|utim, s pravomsmatraju da su identiteti fluidni i dinami~ni.Identitet pojedinca se razvija i menja tokom`ivota pod uticajem socijalnih kontakata,`ivotnih iskustava, vaspitanja, obrazovanja,itd. Zatvaranje u kulturne zajedniceograni~ava slobodu pojedinca. S druge strane,va`no je naglasiti da interkulturalnost ne te`iasimilaciji pripadnika manjinskih zajednica uve}insku kulturu. Ono ~emu se te`i jestepravo pojedinca da prihvata, preispituje iliodbacuje razli~ite kulturne prakse.

Po{to je osnova multikulturalizmastvaranje uslova za nesmetan razvojkolektivnih identiteta, ova teorija se zala`e zapostojanje relativno zasebnih kulturnihprostora koji me|usobno koegzistiraju.Fokusiraju}i se na me|usobne razlike iobezbe|ivanje sigurnih prostora zanegovanje manjinskih kultura, pojedinipredstavnici ove teorije zaboravljaju da je zazajedni~ki ̀ ivot u istoj dr`avi potrebanodre|eni nivo socijalne kohezije irazumevanja me|u gra|anima. Segregacija ifragmentacija mogu da podstaknuseparatizam i nestabilnost. Imaju}i to u vidu,zagovornici interkulturalnosti promovi{uzajedni~ki gra|anski identitet i sli~nostime|u gra|anima bez obzira na etni~ku,versku ili drugu pripadnost. Tako se, naprimer, Bela knjiga o interkulturnomdijalogu koju su doneli ministri spoljnihposlova u Savetu Evrope 2008. godine pozivana zajedni~ko evropsko nasle|e i evropskiidentitet koji istovremeno po{tuje kulturneraznolikosti. Razvoj socijalne kohezije,univerzalnih vrednosti i gra|anske lojalnostiklju~ni su za pristalice interkulturalnosti.

Kona~no, interkulturalizam te`i razvojuzajedni~ke gra|anske kulture koja se zasnivana vrednostima slobode i individualnihljudskih prava. Posmatraju}i grupe kaojedinstvene kolektivne aktere, pojedinashvatanja unutar multikulturalizma sunegirala prava pojedinaca i individualnuslobodu izbora. To je omogu}avalo opstanakrazli~itim iliberalnim kulturnim praksamapoput diskriminacije ̀ ena. Pristupinterkulturalnosti u fokus stavlja pojedinca ipriznaje kulturne prakse u onoj meri u kojojone ne negiraju i umanjuju prava i slobodupojedinaca.

Jelena Lon~arAutorka je asistentkinja na Fakultetu

politi~kih nauka i saradnica Centra zaistra`ivanje etniciteta

izborni dan je pro{ao. Pripadnici nacional-nih manjina izabrali su ~lanove nacionalnihsaveta koji }e se starati o o~uvanju i za{titunjihovih kulturnih prava naredne ~etiri go-

dine. Ostalo je da se narednih nedelja ova telakonstitui{u i po~nu sa radom koji }e, po svoj pri-lici, biti pun izazova. Ohrabrena dobro sprove-denim izborima dr`avna uprava }e nastojati daizmeni Zakon o nacionalnim savetima nacional-nih manjina i pristanak za promene tra`i}e odnovoizabranih tela.

Teret odgovornosti bi}e na njima jer nije sve-jedno da li }e podr`ati promene kojima }e se po-stoje}e stanje manje-vi{e potvrditi ili }e se opre-deliti za temeljnu rekonstrukciju politike multi-kulturalnosti u zemlji. Opredeljenje za temeljnepromene zna~ilo bi to da dr`ava inicira dono{e-nje zakona kojim bi se uredilo ostvarivanje pra-va gra|ana pripadnika nacionalnih manjina u ve-zi sa o~uvanjem i za{titom njihovih etno-kultur-nih identiteta. To je obaveza, ali i dru{tvena po-treba koja nije ispunjena, a trebalo je da bude jo{pre deset godina. Opredeljenjem da se usredsre-di na gra|ane dr`ava bi pokazala zna~ajan na-predak u vezi sa obezbe|ivanjem ravnopravno-sti, unapre|enjem me|uetni~kih odnosa i nepo-srednom za{titom priznatih prava.

Izbori su ukazali da su u prednosti bile listekandidata koje su imale podr{ku politi~kih stra-naka i ve}ina nacionalnih saveta, narednih godi-na, radi}e i odlu~ivati tako {to }e voditi ra~una io interesima stranaka koje su ih podr`ale. Nereal-no je, a ne bi bilo ni fer o~ekivati da su, u uslovi-ma sna`ne srbijanske partokratije, nacionalni sa-veti tela koja }e pokrenuti pitanje departizacijedru{tva. Me|utim, manjinske samouprave mo-gu da procene koliko je svrsishodno me{anjestrana~kih interesa i kulturne autonomije i da naosnovu te procene predlo`e re{enja koja racio-nalno doprinose razvoju kulturne autonomije. Uproteklom periodu dr`ava je bila nemo}na daprimeni zakon u slu~ajevima kada su politi~ke

stranke na vlasti u pojedinim gradovima i op{ti-nama odbijale da obezbede za{titu prava nacio-nalnih manjina samo zbog toga {to je to zahte-vao nacionalni savet u ~ijem sazivu nisu imaleuticaja. Stran~arenju u polju kulturne autonomi-je, ~ija svrha je o~uvanje identiteta manjinske za-jednice, nema mesta, ali je razumljivo jer dr`avanije pravi~no uredila ni politi~ko predstavljanjenacionalnih manjina, niti je obezbedila u~e{}epripadnika nacionalnih manjina u radu dr`avnihorgana i drugih javnih slu`bi. U dru{tvenim okol-

nostima u kojima je strana~ka preporuka najsi-gurniji put za re{avanje li~nih i drugih interesa te-{ko je izbe}i neprili~nu simbiozu politi~kih stra-naka i manjinske kulturne autonomije.

Problem decentralizacije manjinskih samou-prava, odnosno obezbe|ivanje neposrednogu~e{}a nacionalnih manjina u vezi sa pitanjimao~uvanja identiteta, jo{ je kompleksniji. Nacio-nalni saveti se biraju isklju~ivo na nacionalnomnivou i pune nadle`nosti ostvaruju samo napodru~jima na kojima su pripadnici manjine ~i-

je interese zastupaju homogeno nastanjeni. [tosu pripadnici nacionalnih manjina udaljeniji odcentara u kojima su sunarodnici tradicionalno ihomogeno nastanjeni, pravo na o~uvanje iden-titeta im je nedostupnije. Centralizovane ma-njinske samouprave nemaju kapacitet da uspo-stave sistem koji omogu}ava puno ostvarivanjekulturne autonomije. Pored toga, malobrojnemanjine, poput Cincara koji su zna~ajno uticalina razvoj gra|anskog i privrednog ̀ ivota u Srbi-ji, nisu priznate, nemaju status nacionalne ma-

njine i samim tim ni uslove da se staraju o o~uva-nje ba{tine. Svakako da nekoliko stotina Cincarakoji ̀ ive u Beogradu nemaju potrebe za obrazo-vanjem i slu`benom upotrebom na svom jezi-ku, ali to ne zna~i da u vezi sa o~uvanjem kultu-re ne treba da imaju iste uslove kao i pripadnicinacionalnih manjina ~ije zajednice su mnogo-ljudnije. U jo{ nepovoljnijem polo`aju su pripad-nici romske nacionalne manjine koji `ive {iromzemlje i manjinska samouprava sa centrom uglavnom gradu nema institucionalne pretpo-stavke da se stara o obrazovanju, kulturi, jeziku iinformisanju zajednice koja se suo~ava sa dubo-kim socijalnim i kulturnim problemima.

Zalaganje za usvajanje politike multikultura-lizma primerene multietni~nosti dru{tva podra-zumeva kako ja~anje savezni{tva nacionalnihsaveta, civilnog dru{tva i javne uprave, tako ispremnost za kriti~ko preispitivanje sopstvenihi institucionalnih slabosti. Razgovor o politicimultikulturalnosti u {irem dru{tvenom okru`e-nju vodi sagovornike ka razumevanju i re{enji-ma koja omogu}avaju stabilnije i pravi~nije dru-{tvene odnose. Odlaganje razgovora i tra`enjere{enja o pitanjima dru{tvene stabilnosti izvandru{tva me|usobno nas udaljava i zavodi umra~ne tunele homogeniteta.

Dr Goran Ba{i}Autor je saradnik Centra za

istra`ivanje etniciteta

Interkulturalnost i multikulturalnost

Pojedinac u fokusu

Va`ni zakoni, kojima semenja karakter dru{tvenihodnosa i ure|enja dr`ave,donose se u senci manjeva`nih, ali medijskisenzacionalisti~kipredstavljenih doga|ajakojima se skre}e pa`njajavnosti

Zalaganje za usvajanjepolitikemultikulturalizmaprimerenemultietni~nosti dru{tvapodrazumeva kakoja~anje savezni{tvanacionalnih saveta,civilnog dru{tva i javneuprave, tako i spremnostza kriti~kopreispitivanjesopstvenih iinstitucionalnih slabosti

Bela knjiga ointerkulturnom dijalogukoju su doneli ministrispoljnih poslova u SavetuEvrope 2008. godinepoziva se na zajedni~koevropsko nasle|e ievropski identitet kojiistovremeno po{tujekulturne raznolikosti

Projektni tim projekta „Aktivni mladi za aktivne nacionalne savete“, 1. maja bb, 36300 Novi Pazar; 020/331-570; officeŸurbanin.org; www.urbanin.org

Nakon izbora za manjinske samouprave

Protiv mra~nih tunela homogeniteta

Razgovor Za{to je interkulturalnost bolja